SADRŽAJ:

SADRŽAJ:..................................................................................................................................1

1. UVOD..................................................................................................................................2

2. ULOGA ETIKE U TRANZICIJI........................................................................................4

3. ETIČKE DILEME I NEDOUMICE....................................................................................9

4. SUKOP INTERESA NA NIVOU LOKALNE SAMOUPRAVE I ETIČKI KODEKS PONAŠANJA FUNKCIONERA LOKALNE SAMOUPRAVE.............................................11

4.1 ETIČKI KODEKS PONAŠANJA FUNKCIONERA LOKALNE SAMOUPRAVE....................................................................................................................................13

5. ZAKLJUČAK....................................................................................................................15

1. UVOD

Radna skupina, uz pomoć Agencije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i tehničku

podršku UNICEF-a, izradila je dokument pod nazivom Etički kodeks koji je namijenjen svim

osnovnim školama u Bosni i Hercegovini. Kodeks je nastao u okviru Projekta: „Razvoj

sustava praćenja kvalitete u obrazovanju etičkog kodeksa i indikatora interkulturalnog i

inkluzivnog obrazovanja, u okviru pružanja tehničke pomoći pri razvijanju interkulturalnog

etičkog kodeksa za nastavnike i učenike u osnovnom obrazovanju“. Etički kodeks koji

prihvaća skupina ljudi povezana istom profesijom nije pojava novijeg datuma. Vjerovatno je

najpoznatiji kodeks profesionalne etike Hipokratova zakletva, koju od antičkih vremena

polažu liječnici. U posljednjih nekoliko desetljeća razvila se relevantna terminologija, a etički

kodeks smatra se pozitivnom prosvijećenom praksom u velikim poslovnim grupacijama.

Kodeks ponašanja se vezuje za pravila i etičko ophođenje koje djelatnici moraju poštivati, dok

se kodeks prakse odnosi na profesionalnu etiku. Međutim, uz poštivanje specifične

terminologije, takvi kodeksi se uglavnom obrazlažu i pišu s istim ciljevima. Postoji više

razloga za razvijanje i usvajanje etičkog kodeksa. On omogućava instituciji definiranje

etičkog ponašanja kao obvezujućega za profesiju, kao i pravno reguliranje njegove uporabe u

cilju postizanja visokih standarda. Kodeks definira prihvatljivo ponašanje kao skup standarda

koje treba poštivati u praksi. Ako je dobro napisan, etički kodeks može poslužiti kao koristan

standardni test za osobno ocjenjivanje i ocjenjivanje svojih kolega. Pored toga što pruža

realan model profesionalnog ponašanja i definira odgovornost, kodeks također implicitno

definira parametre zrelog profesionalnog identiteta. Akademski izvori koji se odnose na ovu

tematiku nude cijeli niz definicija etičkog kodeksa, ali generalna definicija se u prvom redu

fokusira na zajedničke vrijednosti i skup principa postupanja koji neka organizacija ili stručno

tijelo prihvaća kao osnovu ponašanja i donošenja odluka. Svrha kodeksa je ponuditi svim

sudionicima u radu, bez obzira na rang i položaj, ponudi jasne smjernice za donošenje

jednoobraznih etičkih odluka pri obavljanju posla. Oni koji prihvate kodeks pristaju na

posvećenost etičkom ponašanju, te usvajanjem kodeksa prihvaćaju principe, vrijednosti i

standarde prakse koji vladaju u njihovoj organizaciji ili struci. Etički kodeks uključuje etičke

obveze organizacije ili struke i govori javnosti o određenoj organizaciji, odnosno struci,

njenim zalaganjima i očekivanjima u odnosu na njeno poslovanje , organizaciju ili struku i sl.

Kodeks odreduje eticnost kao skup nacela, prava i obveza kojima se ureduju ljudski i

profesionalni odnosi medu nastavnim, znanstvenim, studentskim i administrativnim

clanovima znanstvenoobrazovne zajednice. Odbor smatra da postoje minimalni eticki

standardi koji se ocekuju od clanova te zajednice s ciljem opravdanja javnog povjerenja i

vjerodostojnosti znanstvenog i nastavnoga radnog napora. Temeljne vrijednosti za koje se

Odbor zalaže jesu: poštenje, akademska izvrsnost i sloboda, medusobno uvažavanje i ljudsko

dostojanstvo, osobna odgovornost i odgovornost ustanova. Svrha je kodeksa za clanove

znanstvene i obrazovne zajednice utvrditi opce eticke smjernice i postupke vezane uz njih te

ih upozoriti na dužnosti i obveze koje proizlaze iz tog clanstva. Kodeks promice eticka nacela

i vrijednosti u znanosti i visokom obrazovanju te poslovnim odnosima, odnosima prema

javnosti, primjeni suvremenih tehnologija i u zaštiti okoliša te utvrduje postupke u

slucajevima odstupanja od spomenutih standarda. Svrha je kodeksa takoder utvrditi ocekivane

odnose zasnovane na odgovornosti i poštenju, a ne izrijekom nabrajatišto nije dopušteno.

Kodeksom se ne ogranicava ljudska, intelektualna i akademska sloboda, nego naglašava uloga

civiliziranog odnosa medu svim clanovima zajednice i odgovorno ostvarivanje prava u skladu

s odgovornošcu u znanstvenoistraživackom, nastavnom radu i akademskim obvezama.

Kodeks je podložan izmjenama i dopunama u skladu s razvojem djelovanja Odbora.

2. ULOGA ETIKE U TRANZICIJI

Termin profesija se primenjuje na one osobe koje su usavršile znanje i veštine i primenjuju ih,

za naknadu, na određene zadatke koje prosečni i nekvalifikovani ljudi ne mogu da obave.

Termin vodi poreklo od latinske reči zakletva, a zakletva se odnosi na odanost,privrženost

profesiji, težnju da se bude ekspert u svom poslu,dogovoru da se održi dobra reputacija

profesije i sl. Profesije su obično regulisane profesionalnim telima koja mogu da utvrde ispite

stručnosti, uslove za ulazak u profesiju, da igraju ulogu davanja licenci, sprovode primenu

etičkog kodeksa u praksi itd. Primeri profesija su advokati, inženjeri, računovođe i druga

tehničkispecijalizovana zanimanja.Veliki broj ljudi računovodstvo smatra kao visoko stručno

područje koje je dostupno samo uskom krugu profesionalaca. Međutim,u praksi se svako od

nas, na neki način, skoro svakodnevno bavi računovodstvom jer je ono univerzalni,

opšteprihvaćeni poslovni jezik, sredstvo pomoću koga merimo i opisujemo rezultate

ekonomske aktivnosti. Računovodstvena profesija obuhvata specijalizovane

stručnjake(profesionalce) za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje finansijskih izveštaja i

njihovu reviziju. U savremenim uslovima poslovanja računovodstvena profesija ima visok

nivo odgovornosti u obezbeđenju kvalitetnog finansijskog izveštavanja. Svojim stavom I

ponašanjem prilikom sastavljanja i obelodanjivanja finansijskihizveštaja, računovodstvena

profesija, odnosno profesionalne računovođe, utiču na sliku o finansijskoj situaciji, uspešnosti

poslovanja preduzeća kod korisnika finansijskih izveštaja. Izazovikoji su stavljeni pred

računovodstvenu profesiju u uslovimaneprekidne težnje ka harmonizaciji finansijskog

izveštavanja naglobalnom nivou, kao i što većem zadovoljavanju potreba

korisnikafinansijskih izveštaja, veoma su veliki.Treba istaći da je finansijsko izveštavanje

”..proces obezbeđenja kvantitativnih finansijskih (računovodstvenih)informacija o preduzeću i

njihovog saopštavanja korisnicimaodnosno donosiocima odluka”1 i da je danas opšte

prihvaćeno da je osnovna svrha finansijskog izveštavanja korisnost za donošenjeodluka. Od

finansijskog izveštavanja se očekuje da će obezbeditiinformacije za donošenje racionalnih

investicionih i kreditnihodluka, informacije o ekonomskim resursima preduzeća i pravu

nanjih, informacije o performansama poslovanja preduzeća u tokugodine, o tome kako

preduzeće stiče i koristi gotovinu, kako upravaispunjava svoju upravljačku odgovornost

prema vlasnicima itd. U radu će biti razmotren istorijski razvoj i značajračunovodstva i

računovodstvene profesije, profesionalneorganizacije relevantne za računovodstvenu profesiju

u svetu i kodnas. Poseban akcenat je stavljen na principe profesionalne etike kojeprofesionalni

računovođa mora da poštuje kako bi kvalitetfinansijskog izveštavanja bio na takvom nivou da

ga neposrednikorisnici finansijskih izveštaja, ali i javnost u najširm smislureči ne mogu

dovesti u pitanje, bez obzira na evidentne okolnosti isituaciju koje prete da ugroze njihov

kvalitet. Etičko ponašanjeprofesionalnih računovođa uslov je i pretpostavka

kvalitetnogfinansijskog izveštavanja direktno, kao i najšira društvena javnostindirektno

zahtevaju fer, poštene i objektivne finansijskeizveštaje. Zato se s pravom ističe da računovođe

obavljaju usluge ujavnom interesu kao kolektivnom dobru zajednice ljudi i

institucija.Istorijski razvoj računovodstva iračunovodstvene profesije.

Do sada su se porodice dičile moralnim vaspitanjem svoje dece, pretežno na patrijarhalnim

vrednostima. Škole su, ranije u svojim programima imale moralno vaspitanje koji je bio neka

vrsta indoktrinacije u smislu formiranja socijalističke moralne svesti – u duhu socijalističkog

humanizma4 . I tada su mnogi nastavnici u svoja predavanja unosili sadržaje kao što je

iskrenost, kultura ponašanja, samokritičnost, skromnost, principijelnost, osećaj ličnog

dostojanstva i optimizam, saosećanja s drugima, ali upozoravali i na moralne anomalije i

ljudsku i društvenu izvitoperenost. Aktuelna škola, putem više predmeta, kao što su

sociologija, građansko vaspitanje, istorija, veronauka i drugi sadržaji raspravlja sa učenicima i

studentima o moralnim vrlinama, sporadično i bojažljivo se osvrćući i na nemoral u vrhovima

vladajuće birokratije. Naše vreme zahteva aktuelizovanje klasičnih moralnih vrednosti i

njihovo individulno interiorizovanje. Nije teško dokazati da je upravo ta etika, kao filozofija i

praksa morala, upravo sadašnjoj školi potrebna više nego ikada ranije. U školske programe ne

možemo dogmatski smeštati samo pozitivne etičke primere kao što su pravednost, poštenje,

briga o starima, sklad misli, reči i dela, odgovornost, postojanost, sposobnost da se prihvataju

konstruktivne promene i da se vaspitnik pri tome i sam menja. Nužno je osvetliti, i to na

konkretnim primerima i nemoralno ponašanje i usmeriti učenike i studente na njihovu osudu,

posebno tada kada „uspešni” kriminalni podvizi izazivaju divljenje omladine, čak postaju

njihovi heroji – uzori. To, na žalost, nije ni retkost ni beznačajno – „lopov postaje junak”.

Značajno je obratiti pažnju i na moralne anomalije: nerazvijena moralna svest, nesposobnost

doživljavanja moralnih osećanja i svesno narušavanje moralnih normi. Svi stručni i naučni

indikatori pokazuju da se etički temelji najbolje usvajaju, prema Frojdu, tokom prvih 5 do 6

godina, dok Pijaže dokazuje da je etičko prosuđivanje najuspešnije između 7 i 10 godina.

Uvereni smo da se moralne vrednosti usvajaju od najranijeg detinjstva ali smo sigurni da se to

događa i do kraja života, i to ne samo što se javljaju nove etičke vrednosti već i zbog toga što

praksa stalno izaziva čas ovakvo čak onakvo skrnavljenje pozitivnog životnog etičkog

ponašanja. U bivšim socijalističkim zemljama.

Religija i u svojim pisanim delima i javnim govorima svojih prelata i nižeg sveštenstva uvek

manifestuje pravednost što pripada i sferi morala. I Sveto pismo (Stari i Novi Zavet), Tora,

Kuran kao i mnoge druge religiozne norme, koje propovedaju ostale konfesije, izvori su

moralnih životnih vizija i propovedi o etičkim normama svakodnevnog ponašanja. Sazreli su

za širu primenu i zajednički ciljevi humane teologije, koja, u pravilu, ističe: – čini dobro,

sačuvaj se zla i Bog će te čuvati; – poštuj bližnjega svoga; – ne ubij; – ne kradi; – ne poželi

ništa što je tuđe. Hiljadama godina ove i mnoge druge verske dogme dobrim i mudrim

ljudima čine ugodne poruke, snažna su brâna destruktivnim i zlim ponašanjima i u miru i u

dosadašnjim mnogim ljudskim burama, kada gnev gospodari ljudskim umom: Ira brevis est

insania! (Gnev je kratkotrajno ludilo!). I sada takvi živi etički agensi upozoravaju na lepotu i

snagu pozitivnih ponašanja. Zato možemo konstatovati da su religije izgradile i konstituisale

svoje etičke kodekse kojih se revnosni i odani vernici striktno pridržavaju i zato su srećni i

zadovoljni ne samo u izobilju već i u siromaštvu. Vodeće religije upravo sada snažno dižu

svoj glas protiv svetskog moralnog posrnuća. To je upozorenje, ne samo političarima,

vladama i privrednim vođama, već i svim oblicima građanskog života, a posebno u

područjima proizvodnog i uslužnog rada da što pre stvore kodekse vlastitog ponašanja. Etički

kodeksi u nekim profesijama već poodavno postoje, naročito onima u kojima se zahteva

posebna odgovornost prema ljudima (lekarski kodeksi, pravnički kodeksi). I za svaku drugu

delatnost nužni su etički kodeksi (za proizvodnju, finansije, trgovinu, usluge), a u vaspitanju

ne samo za nastavnike, koji već imaju pravila svoga ponašanja, već su nužni kodeksi i za

učenike i za studente. Permanentno etičko obrazovanje podrazumeva da se postporodično i

postškolsko moralno vaspitanje nadopunjava, obnavlja, ako je nužno i menja, te da se

popunjava i novim etičkim vrlina. U tom cilju valja publikovati popularnu etičku literaturu,

koje, na žalost, u našim knjižarama skoro i nema, osim sadržajno i metodički slabašnih

bontona, ograničenih samo na forme uglađenog ponašanja. Etičko prevaspitavanje ima u

poslednje vreme značajnu ulogu.

Ostvaruje se u tri faze:

a) odučavanje od loših postupaka i njihovo gašenje;

b) zasićenje jeste vid prisiljavanja prevaspitanika da nepoželjne aktivnosti realizuje ne samo

dok su mu ugodne, nego sve dok ne oseti potrebu za njima;

c) kažnjavanje, tek ako prethodne dve faze ne uspeju.

Sve što je do sada rečeno o potrebi etičkog obrazovanja uverljivo nameće potrebu da se etika

duboko usađuje u svakog građanina i da postane njegova životna filozofija. Iz toga, prirodno,

sledi obaveza svih stručnih školskih i univerzitetskih programa da u svoje sadržaje uvrste

poslovnu etiku.

Faktori koji determinišu poslovnu etiku Kada poslovni ljudi govore o poslovnoj etici, polaze,

najčešće, od sledećih pretpostavki: ličnih vrednosti i uverenja, širih društvenih vrednosti,

aktuelnog političko-pravnog okvira i etičkih kodeksa u konkretnoj poslovnoj praksi. Lične

vrednosti i uverenja vlasnika i rukovodstva u velikoj meri određuju nivo etičnosti u

organizaciji. Menadžeri nižeg nivoa i radnici najčešće slede etičke standarde koje su usvojili

njihovi nadređeni. Poslovno ponašanje, međutim, puno je izazova pa se dešava da pojedinci, i

pored visokih ličnih etičkih standarda, ne veruju u važnost morala za ekonomiju. Osim toga,

etički postupci dolaze i iz same profesije. Etički pristup profesiji takođe proizilazi i iz ličnih

uverenja, ali se, uglavnom, primenjuje na osnovu prihvaćenih standarda, tj. profesionalnih

etičkih kodeksa. Drugi determinišući faktor poslovne etike može se odrediti društvenim

činiocima. To su vrednosti, običaji i tradicija određenog društva, koji vladaju etičkim

ponašanjem građana i poslovnih ljudi u datom društvu. Društvo, dakle, navodi poslovnu

zajednicu da sledi etičke norme. Pojman navodi da „etika ima jasan aspekt upućivanja ili tzv.

normativni aspekt, i kao takva pripada grupi onih praktičnih institucija koje uključuju religiju,

zakone, ponašanja”. Dakle, prihvatljivo ili neprihvatljivo etičko ponašanje zavisi od kulture

datog društva. U treću grupu određujućih faktora poslovne etike spadaju politički činioci.

Aktuelna vlada, političke partije i vodeći političari ostavaruju značajan uticaj na poslovn

ponašanje. Zakonske mere i izvršne mere koje donose državni organi određuju i etičke

standarde poslovanju.

Četvrtu determinatu poslovne etika čine etički kodeksi koji definišu etičke standarde,

propisuju norme etičkog ponašanja i povezuju sa delatnošću organizacije. Kodeks definiše i

posledice primene u svakodnevnoj praksi. Tako, na primer, mnoge organizacije formulišu

kodeks upravljanja za profesionalne menadžere, ali i za sve druge zaposlene. Edson (2003)48

opisuje ustanovljavanje etičkog kodeksa u tri koraka: kroz prepoznavanje, opisivanje i

ostvarivanje etičkog cilja. Poslovna etika obuhvata sve aktivnosti koje se obavljaju u nekoj

organizaciji u svrhu obezbeđivanja ispravnog, fer i odgovornog ponašanja te organizacije.

Ovakvo određene poslovne etike prevazilazi pozitivne zakonske i regulativne okvire i

predstavlja sveobuhvatan i nadređen koncept poslovnog ponašanja. Etički standardi (etičke

norme, načela) najčešće se definišu kao sistem vrednosti koji jedna organizacija podržava i

promoviše u uslovima sopstvenog delovanja (poslovanja), ne samo u cilju unilateralnog

kodeksa etičkog ponašanja niti samo zbog spoljašnjih zakonskih i regulativnih zahteva. Tako,

na primer, izražavanje vrednosti kao što je „ponašati se u društvu kao javna institucija”,

smatra se etičkim standardom.

Slika 1. Domeni poslovne etike

Etičko-zakonska usaglašenost u radu organizacije podrazumeva sve unutrašnje aktivnosti

organizacije radi usaglašavanja sa zakonima i ukupnom regulativom, koja je primenjiva na

datu vrstu poslova, na dobra i usluge kojima se organizacija bavi. Etičko-zakonska

usaglašenost ili usklađenost ovde se definiše kao usklađenost sa primenjivim zakonima i

regulativom i sve unutrašnje aktivnosti koje se čine u svrhu primene etičkih standarda a koje

je data organizacija ustanovila po sopstvenom opredeljenju. Etička politika (politika etičko-

zakonske usaglašenosti) podrazumeva ciljeve koje je jedna organizacija ustanovila u

razmatranju sadržaja svog rada. To pretposatvlja da organizacija kreira i sprovodi sopstvene

etičke standarde usaglašene sa važećim zakonima i regulativom, shodno prirodi same

organizacije. Etički kodeksi (ponašanja, smernice upravljanje etičkom politikom)

predstavljaju standarde ponašanja koje ustanovljava organizacija, kako bi svoju etičku

politiku primenivala u praksi. U tu svrhu se stvara, ako je neophodno, priručnik za

usaglašavanje sa zakonom (priručnik za usaglašavanje sa etikom). Konkretniji priručnik

bazira se na sadržaju kodeksa i smernicama, kako bi bili primenjivi na specifična radna mesta

i zanimanja. Unutrašnja regulativa pravilima interno funkcioniše, a uvela ih je organizacija

kako bi obezbedila odgovarajuće funkcionisanje etičko-zakonske usaglašenosti sistema

upravljanju. Ovo uključuje specifikaciju nadređenosti, podređenosti i odgovornosti neke

službe za etičko-zakonsku usaglašenost (služba za etiku, kancelarija). Planiranjem (godišnjim)

se definiše promena etičke politike. To bi činilo ukupni plan koji obuhvata takve sadržaje, kao

što su: vremenski planovi, vreme i učesnike obrazovnih programa, radna mesta za koja su

potrebne specifične intenzivne obuke, koraci reforme obrazovnih programa, definisanje

sistema informisanja, konsultovanja i komuniciranja čiji je cilj podizanje svesti o etici. I

deoničari (pojedinci ili grupe, koji su direktno ili indirektno pod usticajem etičkih postupaka

što ih preduzima organizacija49) obavezni su da uvažavju i etičke kodekse. To uključuje:

potrošače, zaposlene, vlasnike akcija, trgovačke partnere, organizacije koje su u nekoj vezi s

datom firmom, članove društva i vladine službe50 . Umesto zaključka parafraziramo Elvuda

Ouklija, profesora etike na Robinson Koledžu za biznis (Univerzitet Georgia State) koji kaže

da sadašnji naslovi u dnevnim listovima nude opširni materijal za buduća predavanja iz

oblasti poslovanja i etike. Oukli dalje navodi: „Mislim da je osnovna poruka da ukoliko ne

igrate po pravilima koja je postavilo naše društvo, nećete uspeti.

3. ETIČKE DILEME I NEDOUMICE

Poslovna etika podrazumeva prava,obaveze i dužnosti prema pojedincima,njihovim me

usobnim odnosima ,prema svim učesnicima u poslovnim odnosima,prema drugim organiza

cijama sa kojima se posluje i prema društvu u celini.Etičke dileme i nedoumice sa ko jima se

menadžeri u svojoj karijeri susreću čine srž svakog menadžerskog posla.Odstupanja od

etičkih normi su sve izraženija a moralne dileme sve češće. Karakterisitka područja u koj ima

dolazi do najčešćih odsupanja od etičkih normi su:korupcija,industriske kra e i špijun

aža,konflikti interesa,zloupotreba medija,tajni dogovori,prevare ali i druge pojav e vezane za

savremeni razvoj društva kao što su diskriminacija i kulturne različitosti . Korupcija je veliki

problem savremenog sveta.U političkoj i pravnoj teoriji se p od korupcijom uglavnom

podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlašćenja,radi stic anja lične koristi uz sukobe

interesa i nepotizam kao prateće pojave.Prema brojnim e videncijama,ove pojave su

najpodložnije u delatnostima javne nabavke,imenovanja u sferi vlasti,donacije za političke

kampanje i sl.Političari,političke stranke i javni službenici su označeni kao najodgovorniji za

ovo evidentno zlo savremenog društva.Koru pcija se može suzbijati na različite načine.Jedan

od načina je i podizanje nivoa etičke sv esti,definisanje novih moralnih standarda ponašanja i

praktična provera čestitosti jav nih službi. Konflikti interesa u veoma česta pojava u poslovnoj

praksi.Javljaju se zbog suprotstavljanja ličnih i organizacionih interesa.Da bi se izbegli sukobi

in teresa,zaposleni bi morali da budu u stanju da razdvoje svoje privatne interese od poslovnih

ugovora koje sklapaju,a organizacije moraju da izbegavaju sukobe in teresa prilikom davanja

roba i usluga. Konflikt interesa je posebno karakterističa n za javne službe.Osnovni zadatak

Vlade javnih institucija je služenje javnom interesu.U tom smislu građani imaju pravo da

svaki funkcioner vrši svoju funkciju pošteno na pravičan i nepristrasan način.Zato službenici

koji obavljaju javne funkcije a koji preterano ističu svoje privatne interese,mogu predstavljati

pretnju ovom osn ovnom pravu,mogu uništiti ugled 13 državnog organa javne službe,što utiče

na slabljenje po verenje javnosti. Etički kodeks se upravo u tome i razlikuje od tzv. klasičnih

pravn ih normi, naime to je akt koji nije snabdeven klasičnim sistemom sankcija i zbog t oga

ga neki pravni teoretičari sa pravom nazivaju pravnim aktom sa mekim odredbama .I pored

tzv. mekih odredbi, Kodeks se pokazao kao vrlo efikasan u suzbijanju ne etičnog, nemoralnog

i na kraju kriminalnog ponašanja. Naime pokazalo se da je sud ja vnosti mnogo veća kočnica i

prevencija zloupotrebama od klasičnih kaznenih mera. Razlike i sličnosti zaposlenih u

privatnom i javnom sektoru Važne razlike koje uočavamo mogu biti. Javne uprave se

suočavaju daleko više sa pravnim i političkim ograničenjima,sudovima,zakonodavnim telima

i grupama za pritisak od pri vatnih organizacija. Ova ograničenja rezultat su različitih

ciljeva,kontrole i monitor inga,manje autonomije i veći nivo formalizacije u javnim

organizacijama.Zbog ovih razlika,javnog upravljanja ljudskim resursima tako e ima manje

fleksibilnosti u pogledu kadrova i postupaka. Posledica je da neke javne organizacije mogu

biti ma nje inovativne,manje performansno orjentisane i da se više razvija averzija na riz ik od

privatnog sektora. U mnogim zemljama,javne organizacije su formirane u dva desetom veku

kao i njihove hijerarhiske organizacije i karijerni sistemi.Postojeći principi su trebali da štite

državne službenike od promena u Vladi i lobiranja iz privatnog sektora. U tradicionalnoj

organizaciji su specifične karakteristike da je visoko formalizovana struktura

odlučivanja ,malo mobilnosti izme u javnog i privat nog sektora,visok nivo sigurnosti

posla,jedinstven sistem plata i penziskih plan ova.Svi ovi principi garantuju

jednakost,transparentnost i sigurnost umesto indi vidualizacije i političkog

uticaja.Karakteristike javne 15 organizacije su stabiln ost,hijerarhija i kompaktnost. Me

utim,nove organizacione promene u javnom sekto ru stvaraju i nove dileme. Na primer,ako

javne organizacije funkcionišu kao preduzeća na principu

demokratije,zakonitosti,jednakosti,pravičnosti i nediskriminacije će tr peti i druge vrednosti

će postati još značajnije.Uverenje je u mnogim zemljama da su javne i privatne organizacije

veoma različite i služe različitim ciljevima. Danas su se mnoge stvari promenile u tom smislu.

Većina zemanja je reformisala njihove karijern e sisteme i nude mnoge forme individualne i

organizacione fleksibilnosti i mobil nost,koji su čak obavezni u nekim slučajevima za svoje

radnike. Javna uprava bi trebalo da služi interes zemlje i gra ana a ne cilj kao što je finansijski

dobitak. Kao rezultat njihovih javnih poslova,javne organizacije su više u odnosu na ostale

organizacije otvorene za određene vrste ekoloških pritisaka i ograničenja. Javne organizacije

imaju tendenciju da budu predmet inervencije politilčkih aktera i vlasti ko ji žele direktno da

utiču i kontrolišu ih. Na osnovu toga mozemo zaključiti da je privata n sektor pod uticajem

ekonomske situacije a javni sektor pod uticajem političke,no vih zakonskih i interesnih

pritisaka. Kada razmatramo razlike izme u javnog i privatnog sektora dolazimo do toga da

javne organizacije imaju različite složene pos love koji se razlikuju od onih u privatnom

sektoru. Na primer,javni servis ima važa n zadatak po pitanju jednakosti i ravnopravnosti

pitanja o bezbednosti i odbrane, zdravstvene zaštite, kontrole lekova, reformi poreza,

finansiske sigurnosti, poboljšanje obrazovanja i istraživanja, smanjivanje nezaposlenosti,

poboljšanje performansi vlade, promovisanje i zaštita demokratije,povećanje konkurencije na

tržištu,zaštitu poljoprivredne cijene itd.

4. SUKOP INTERESA NA NIVOU LOKALNE SAMOUPRAVE

I ETIČKI KODEKS PONAŠANJA FUNKCIONERA

LOKALNE SAMOUPRAVE

U odnosu na lokalnu samoupravu Zakon o državnim službenicima propisuje,da se odredbe

Zakona o radnim odnosima u državnim organima shodno primenjuju na radne odnose u

organima autonomne pokraijne i lokalne samouprave do donošenja posebnog zakona. Za kon

o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, odnosi se i primenjuj e i na

funkcionere u organima lokalne samouprave i u organima javnih preduzeća čiji je osnivač

lokalna samouprava. Tako recimo, odbornik u skupštini jedinice lokalne sa mouprave, može

biti direktor, zamenik ili pomoćnik direktora ili član upravnog odbora najviše jednog javnog

preduzeća, ustanove i preduzeća ili drugog pravnog lica sa većinsk im učešćem državnog

kapitala u njima. U ostalim privrednim subjektima odbornik može nastav iti da vrši svoja

upravljačka prava ili biti član upravnog ili nadzornog odbora, direk tor, zamenik i pomoćnik

direktora, ako to ne ometa vršenje njegove javne funkcije il i priroda dealtnosti ne utiče na

nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije. Može mo da konstatujemo, da je, za razliku

od centralnog nivoa, na koji se primenjuje Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim

službenicima, sprečavanja sukoba interesa za poslenih - službenika na nivou lokalne

samouprave ostalo je zakonski neuredjeno Prvi inicijalni materijal bio je istraživanje CESID-

а , kako do poverenja granana. Podaci dobijeni istrživanjem dali su za pravo da se pokrene

ovo pitanje. Interesov alo nas je šta u Savetu Evrope postoji o ovom pitanju i prvo na šta smo

naišli bio je Etički kodeks, koji su usvojile Evropske zemlje. U odgovoru na pitanje šta je

Etički k odeks jednostavno se može reći da je to pravni akt sa odredbama moralnog karaktera,

koje regulišu pravila i postavljaju standard ponašanja lokalnih vlasti u njihovom vrše nju.

Znamo da u teoriji prava svaki pravni akt sadrži norme koje u svojoj dispozic iji regulišu šta

je dozvoljena radnja, koje su radnje ili ponašanje zabranjeni ili kak vih se postupanja moramo

47 suzdržavati. Kršenjem normi primenjuje se drugi element pravne norme, sankcija. Etički

kodeks se upravo u tome i razlikuje od tzv. klasičnih pravnih normi, naime to je akt koji nije

snabdeven klasičnim sistemom sankcija i zbog toga ga neki pravni teoretičari sa pravom

nazivaju pravnim aktom sa mekim odr edbama.I pored tzv. mekih odredbi, kodeks se pokazao

kao vrlo efikasan u suzbija nju neetičnog,nemoralnog i na kraju kriminalnog ponašanja.

Naime pokazalo se da je s ud javnosti mnogo veća kočnica i prevencija zloupotrebama od

klasičnih kaznenih mera. U suzbijanju korupcije na lokalnom nivou, etički kodeks ide i dalje i

šire od postoj ećeg zakonodavstva, medjunarodnih konvencija, naime on propisuje obavezu

javnih sl užbenika ne samo da se suzdržavaju od radnji koje se po pozitivnim propisima i me

un arodnom pravu smatraju aktivnim i pasivnim radnjama podmićivanja, već od funkcionera

traži i aktivan angažman u otkrivanju i borbi protiv svih vidova korupcije u lokaln im

samoupravama. Nesporna je činjenica, da etički kodeks može u izvesnom smislu i meri da

ublaži nedostatak zakonskih normi, ali je takodje činjenica da postoji potreba z a

svobuhvatnim zakonskim regulisanjem ovog pitanja po uzoru kako je to učinjeno za nivo

državne uprave. U tom smislu, od velike važnosti je da se prilikom izrade novo g Zakona o

lokalnoj samoupravi, na šta obavezuje Zakon za sprovodjenje Ustava kao i izradi i usvajanju

Zakona o položaju zaposlenih u lokalnoj samoupravi jedno pose bno poglavlje posveti

regulisanju pitanja sprečavanja sukoba interesa funkcionera i zaposlenih -službenika na nivou

48 jedinica lokalne samouprave.

4.1 ETIČKI KODEKS PONAŠANJA FUNKCIONERA LOKALNE SAMOUPRAVE

Da bi gra ani mogli da se pouzdaju u institucije i njihove rukovodioce, te ustan ove i ti

pojedinci moraju biti obavezani unapred propisanim pravilima i procedur ama, te podvrgnuti

nadzoru. No, ni to nije dovoljno, pa se u savremenim društvima traže i dodatna jemstva: od

institucija se, na primer, zahteva da rade javno; da o brazlažu odluke koje donose; da

obaveštavaju javnost o politici za koju se opredelju ju i činiocima koje su uzeli u obzir; da

informišu gra ane o njihovim pravima, o način u kako da ih ostvare i o tome kakav kvalitet

usluga javnog sektora mogu da očekuju .Nisu samo institucije predmet pažnje savremenih

regulatora, već i pojedinci koji nj ima rukovode. Od njih se, pre svega, traže garancije da

javna ovlašćenja neće staviti u službu privatnih interesa. Etički kodeksi su nalik „mekanim“

zakonima. U njima su predst avljeni obrasci uzornog ponašanja, kojih se valja pridržavati čak

i onda kada zakon ne brani da se postupa drugačije. Ipak, postoje i drugačiji kodeksi –

recimo,oni koji teže tome da obuhvate sve bitne aspekte ponašanja neke grupe lica,bilo da se

radi o po našanju koje je ure eno zakonima ili ne. U njima se stoga može naći ne samo opis

onoga što je poželjno, nego i popis onoga što je zabranjeno.Zajednička odlika svih etičkih

kode ksa – i, ujedno, ono što ih razlikuje od zakona – sastoji se u tome što oni postavljaju

norme koje 49 važe isključivo za odre enu grupu lica (novinare, sudije, lekare...). Etički

kodeks ponašanja funkcionera lokalne samouprave pripremila je Stalna konferen cija gradova

i 50 opština (SKGO) , koja ga je usvojila 15. Decembra 2004. godine. Pri izradi tog

dokumenta, SKGO je uzeo u obzir odgovarajuću regulativu Saveta Evro pe i Evropske Unije,

brižljivo prilago avajući pojedine odredbe domaćim propisima koji ma je ustrojen sistem

lokalne samouprave.Budući da je SKGO udruženje lokalnih samoup rava (a ne telo koje im je

nadre eno), odluka o usvajanju Kodeksa u samim opštinam a nije direktno sprovedena.Pa

ipak, zahvaljujući snažnoj kampanji i promociji, opštine su sukcesivno počele da ga usvajaju,

mahom u formi skupštinskih rezolucija, pri čemu za sada – na teritoriji centralne Srbije i

Vojvodine – usvojilo oko 90 procenata gra dskih i opštinskih skupština.51 Nakon masovnog

usvajanja Kodeksa,SKGO je obezbedio podršku onim opštinama koje su želele da odu i korak

dalje. Naime,već poslednja odredba K odeksa pominje mogućnost da skupštine opštine

uspostave telo koje će pratiti njegovu pri menu. S obzirom na to da nezavisan organ lokalne

samouprave nije bilo moguće osnov ati bez izmene Zakona o lokalnoj samoupravi, niti je bilo

moguće ustanoviti stalno radno telo bez izmene opštinskih statuta, nametnulo se rešenje

prema kojem se nadzo r poverava novouspostavljenom, povremenom radnom telu skupštine

opštine. Ove okolnos ti svakako onemogućavaju kontinuitet i nezavisnost. Etički kodeks

funkcionera lokaln e samouprave spada me u one koji navode ne samo načela koja su

sadržana u propisima, nego i ono čega u njima nema.U tom smislu, Kodeks se prepliće sa

Zakonom o lokalnoj samoupravi, propisima koji ure uju radne odnose u opštinskim organima,

javnim pre duzećima i javnim ustanovama, Zakonom o javnom informisanju, Zakonom o

sprečavanju s ukoba interesa pri vršenju javnih funkcija, Zakonom o slobodnom pristupu

informaci jama od javnog značaja, Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o finansiranju

političk ih stranaka.Kodeks, pored ostalog, razmatra pitanja koja se odnose na sukob inte resa,

odnose sa javnošću,odnose sa opštinskim službenicima, korišćenje poverenih javnih sred

stava, izbore i poštovanje izborne volje građana.

5. ZAKLJUČAK

Korupcija u Srbiji je veoma rasprostranjena pojava i predstavlja prepreku na put u ka evropskim integracijama. Izme u ostalog, ovo je konstatovano u Izveštaju o na pretku Srbije 2008 koji je objavila Evropska komisija. Srbiji nedostaje ustanovl jeni mehanizam za konstantno i redovno praćenje i kontrolu aktivnosti i rada javni h službenika i lokalnih predstavnika. U me uizbornom periodu, primetno je nekontro lisano i neodgovorno ponašanje javnih činovnika, posebno u javnim preduzećima čiji je os nivač Republika ili lokalna samouprava. Postoji potreba za ustanovljavanjem mreže za monitoring rada javnih zvaničnika i prijavljivanja u slučajevima kada se jave nepra vilnosti u njihovom radu. Štaviše, neophodno je da javnost bude informisana o povred i prava gra ana od strane vladinih institucija i o neprihvatljivom i nedoličnom po našanju predstavnika vladinih ustanova. U pripremi su projekti ustanovljavanja meh anizama za praćenje i kontrolu rada javnih zvaničnika u ustanovama lokalne samouprav e i javnim preduzećima (firmama čiji je vlasnik država), čiji je osnivač država (lokalna sam ouprava). Ovaj proces će unaprediti kontrolu njihovog rada od strane gra ana i dop rineti unapre enju pravilne primene zakona, podnošenja predloga za unapre enje pos tojećih zakona i racionalnije upravljanje javnim resursima. Sledeći zakoni će biti ukl jučeni u proces monitoringa: Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o javnim nab avkama, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o ombudsmanu.54 Mere koje lokalne i regionalne samouprave u svojoj nadležnosti treba da preuzmu da bi se etika uzdigla na zadovoljavajući nivo su: • treba da usvoje pravila etičkog ponašanja izabranih predstavnika lokalne vlasti, uz neophodna prilagodjavanja situaciji u lokalnoj zajednici, modele ponašanja pri premljenje od strane centralne vlasti kai i da uzimu u obzir predloge različitih a socijacija. • treba da obezbede da se pravila ponašanja dostave izabranim predstavni cima, centralnoj vlasti, i drugim zaintereosavim telima, i javnosti, koristeći sre dstva kojima raspolaže uključujući i informacionu tehnologiju; • potrebno je da kontrolišu sprovodjenje pravila etičkog ponašanja i opšteg okvira za javnu etiku na lokalnom niv ou kroz redovne provere etičkog upravljanja. • treba da redovno sprovode preispitiva nje i po potrebi revidovanje pravila ponašanja.