ВИСОКА ШКОЛА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ЛАСЕРИ У ДЕРМАТОЛОГИЈИ

СЕМИНАРСКИ РАД

Студент: Професор:Милан Петровић 72/13-с др Славко Б. Вардић

Чачак 2014.

САДРЖАЈ

Стр.

1. Зрачење 2 1.1 Утицај зрачења на човека 2 1.2 Извори зрачења и њихова примена3 2. Ласери 4 2.1 Историјат..........................................................................................................................4 2.2 Подела ласера6 2.3 Основни елементи ласера8 2.4 Принцип рада ласера8 2.5 Примена..........................................................................................................................103. Употреба ласера у дерматологији12 3.1 Третирање коже уз помоћ ласера12 3.2 Васкуларне малформације14 3.2.1 Третман ласером у случају васкуларних малформација14 3.3 Хемангиоми15 3.4 Уклањање длака. 16 4. Ласерски системи у дерматологији16 4.1 Ласерски систем LumenisOne16 4.1.1 Универзални IPL модул17 4.1.2 LightSheer модул18 4.1.3 Nd:YAG модул18 4.2 Ласерски систем LightSheer19 4.3 VascuLight ласерски систем20 4.4 UltraPulse Encore ласерски систем21 4.5 ClearLight и Clear 100 ласерски системи23 4.6 D-Light SR ласерски систем24 4.7 IPL Quantum DL ласерски систем24 5. Литература.25

1. ЗРАЧЕЊЕ

Зрачење јесте један од основних облика енергије и сви смо му стално изложени. Природно зрачење потиче од стена и минерала Земље, од Сунца и других објеката у свемиру. С друге стране, вештачко или изазвано зрачење примењује се у комуникацијама, индустрији и наравно, медицини. Зависно од тога у ком подручју организми живе, могућа је њихова већа изложеност зрачењу, било да се ради о природним или вештачким изворима, а сам учинак зависи од количине енергије, тј. дозе која је апсорбована у ткиву. У ширем смислу, зрачење, тј. довођење енергије може иницирати настанак живог из неживог, на чему се заснива савремена теорија о настанку човека, може подржавати живот, али га, такође може и оштетити или уништити.

1.1 Утицај зрачења на човека

Биолошке учинке зрачења можемо поделити у две групе. Једни су детерминистички (нестохастички), док су други стохастички. Детерминистички учинци су последица губитка великог броја ћелија и настају применом великих доза зрачења и видљиви су убрзо након озрачења. Да би учинак био видљив потребна је одређена количина (*праг*) зрачења. Стохастички учинци, као што су мутације, наследне промене, тумори видљиви тек након одређеног времена од озрачења, немају прага, тј. може их изазвати и веома мала доза зрачења. Из тог разлога се не могу тачно, већ стохастички предвидети. Стохастички учинци могу настати у соматским, али и у полним ћелијама, па се промене могу пренети на потомство (наследне промене, леукемија, ментална ретардација, малформације, смрт плода). Зрачење може изазвати читав спектар наследних промена које могу бити веома мале, попут промена у једном гену, веће, попута оних насталих ломовима хромозома и спајањем преосталих делова, до веома опсежних када се мења и број хромозома. Јасно је да ће и биолошке последице бити теже уколико су промене генома опсежније, а велике промене, услед одумирања ћелија, ткива, органа, неспојиве су са животом јединке. Треба уочити да учинци зрачења не зависе само од апсорбоване дозе зрачења (однос предате енергије зрачења и масе ткива), него и од врсте зрачења и озраченог места. Значи да ће једнака апсорбована доза различитих врста зрачења изазвати и различите биолошке учинке, па се говори о еквивалентној дози зрачења. Она, осим апсорпције енергије по маси ткива води рачуна и о врсти зрачења и о дистрибуцији енергије у ткиву, што омогућава упоређивање учинака разних врста зрачења у разним ткивима. Јединица еквивалентне дозе је Ј/g односно 1 Sv (Sivert). У касне последице зрачења спадају дегенеративне промене у плућима, оштећење бубрега (гломерулонефритис) и скраћење животног века. Смрт јединке настаје због веома тешких, непоправљивих оштећења органа и ткива. Ако је човек на нивоу тела примио дозу зрачења већу од 2 Gy и ако није уследила адекватна помоћ, обавезно наступа смрт. Знатно веће дозе, 100 Gy или веће, оштећују мозак и крвне судове, тако да смрт наступа само неколико минута након зрачења, па и током истог, а може уследити и након 48 сати од инцидента. Дозе од 10 до 100 Gy оштећују систем за варење, тако да уследи

веома велики губитак течности и електролита, настају инфекције, па смрт уследи након 3 до 5 дана од момента озрачења, уколико није уследила одговарајућа интервенција која подразумева давање инфузије, пресађивање коштане сржи итд. Дозе од 2 до 10 Gy највише оштећују крвно ткиво. У циркулацији постепено нестају крвне ћелије, па је смањена способност коагулације (нема тромбоцита), повећана осетљивост на инфекције (недостатак леукоцита), а мањак еритроцита отежава задовољење ткива кисеоником. Смрт у овом случају наступа након 10 до 30 дана од инцидента уколико се није обавило пресађивање костне сржи. До потпуног опоравка, ако је лечење одговарајуће, треба да прође и до неколико година.

1.2 Извори зрачења и њихова примена

Извори зрачења могу бити природни и вештачки. У природне спадају космичко зрачење и зрачење из Земље. Космичко зрачење долази из Свемира, делимично се апсорбује у атмосфери и долази до Земље. Садржи честице разних енергија и има тзв. неутронску компоненту, која даје брзину дозе до 25 mSv/godini и тзв. јонизирајућу компоненту од 0,25 до 0,30 mSv/godini. Интензитет зрачења зависи од географске ширине, па је већи према половима и расте са надморском висином. Зрачење из Земље потиче од материјала у стенама као што су на пример изотопи калијума и две породице радиоактивних елемената које настају распадом урана и тотијума. Годишња доза природног зрачења, узевши у обзир космичко и зрачење из Земље, на нивоу мора за гранит износи 1,43 mSv/godini, а за седиментну стену 0,76 nSv/godini. У последње време све се више посвећује пажња радону, радиоактивном гасу насталом

распадом радијума (266Ra).

Уз ове природне, човек је изумео и низ вештачких извора зрачења, било да се ради о апаратима који производе различита зрачења или се ради о радиоактивним хемикалијама. Оваква врста извора се користи у атомским централама као извор енергије, у индустрији за контролу квалитета материјала итд. Употреба вештачких извора знатно повећава дозе зрачења које прима појединац, али и живи свет као целина. Највише зрачења се прима приликом разних радиграфских снимања, па се предузимају мере како би се оно свело на разумне мере и, са друге стране, максимално заштитило раднике који раде са оваквим изворима. Из тог разлога постоје здравствене контроле и сваки од радника мора носити тзв. дозиметар који очитава укупну дозу зрачења примљену у одређеном временском периоду. Поред овога, мери се и загађење радиоактивношћу у просторијама где се налазе овакви извори. Тако за професионалце који раде са изворима зрачења, ефективна доза на нивоу тела може бити до 20 mSv годишње, током узастопних пет година, док је за остало становништво доза ограничена на 1 mSv. Зрачење дакле може, односно могло је у датим околностима, подстаћи настанак живота, те га даље и одржава, изазива и корисне мутације, па са правом сматрамо извором живота. Међутим, низ оштећења која погађају ћелије може завршити катастрофално, па се с правом сматрају и вратима смрти. Примерено и циљно давање

зрачења може узроковати смрт непожељних формација као што је тумор, па зрачење, уз остале облике лечења ако што су хируршки захват, хемотерапија и данас доминира у лечењу болесника са тумором. Зрачење може уништити туморске ћелије директно, али и индиректно, тако да се светлост, строго дефинисане таласне дужине и снаге, примени на тумор у којем се накупила фотоактивна супстанца. Зрачење које се користи у облику ласера, било да је у питању видљиви или невидљиви део спектра електромагнетног зрачења, примењује се у низу делатности почев од чувања информација на одређеним медијима до све веће и успешне примене у медицини. Добро теоретско знање и строго придржавање поступака у раду, могу створити благостање било да се ради о изворима енергије или о одржавању здравља.

2. ЛАСЕРИ

Ласер, (енгл. Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation) или у преводу „појачање светлости помоћу стимулисане емисије зрачења“ је извор светлосног зрачења који емитује кохерентан сноп фотона, као извор стабилан је по фреквенцији, таласној дужини и снази. За разлику од светлости коју емитују уобичајени извори, као што су сијалице, ласерска светлост је углавном монохроматска, тј. само једне таласне дужине (боје) и усмерена је у уском снопу. Сноп је кохерентан, што значи да су електромагнетни таласи међусобно у истој фази и шире се у истом смеру. Састављен је од резонаторске шупљине и активне средине која га испуњава. Откривен је у САД 1960. године. Раније је називан и Масер (енгл. Microwave Amplification by Stimulated Emission of Radiation).

2.1 Историјат

Године 1917, Алберт Ајнштајн је поставио темеље за проналажење ласера, односно његовог предака масера, својим револуционарним извођењем из Планковог закона радијације заснованог на концепту спонтане и стимулисане емисије. Ова теорија није нашла своју примену све до пред Други светски рат.

1939. године конструисана је прва негативна апсорција са гасним смешама (Фабрикант). 1954. године Чарлс Таунс (енгл. Charles Townes) и његови студенти Џејмс Гордон и Херберт Цајгер направили су први масер, квантни генератор у микроталасном дијапазону, што је интересантно за еталоне фреквенције и времена. Таунсов масер није био способан за рад у континуалном режиму зрачења. Са чувеном тројком Николај Басов, Александар Прохоров и независно Таунс демонстрирали су рад квантног осцилатора који је радио у непрекидном режиму користећи двонивоски систем. Овај систем је постигавши непрекидну стимулисану емисију без пада на основни ниво, у ствари успрео да успостави инверзију насељености. Таунс, Басов и Прохоров су поделили Нобелову награду за физику 1964. године за „фундаменталан допринос на пољу квантне

електронике, који је довео до конструисања осцилатора и појачавача заснованог на ласер-масер принципу“.

1957. године Чарлс Таунс и Артур Леонард Шаулоу који су тада радили у Беловим лабораторијама, започињу низ испитивања на инфрацрвеном масеру. Како се идеја развијала, рад на инфрацрвеним фреквенцијама бива напуштен, и уместо тага се преусмеравају на видљив део спектра. Концепт је изворно назван „оптички масер“. Истраживачи из Белове лабораторије су касније поднели патентну пријаву за овај нови уређај.

Истовремено Гордон Гулд, апсолвент на Колумбија универзитету разговара са Таунсом на тему емисије и радијације. 1958. године Прохоров је предложио примену резонатора који је данас важан део ласера. Први пут назив „ласер“ помиње се у јевности у извештају Гулда из 1959. године у раду под насловом "The LASER, Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation". Гулд је имао намеру да већ постојећем „асер“ дода суфикс, који би се користио како би се означио део спектра у коме уређај емитује светлост, па отуда ласер који емитује X зраке би био „иксасер"; ласер за рад у ултраљубичастом делу спектра би био „увасер“. Ниједан од ових предлога није постао популаран, иако се понекад „расер“ користи како би се означио ласер који емитује радио фреквенције.

У Гулдовим белешкама наведене су многе могуће примене ласера, као на пример у спектроскопији, интерферометрији, радарима и нуклеарној фузији. На ову тему је и предао патентну пријаву 1959. године. Амерички патентни завод је је 1960. године одбио његову пријаву и права доделио Беловим лабораторијама. Ово је био повод правног процеса који је трајао три деценије, а тицао се научног престижа и велике количине новца у игри. Гулд је добио први спор, део на права 1977. године, али тек за процес 1987. године можемо да кажемо да је добио значајну победу када је Федерални суд наредио влади да додели права на патент њему за оптички пумпан и ласер са гасним пражњењем.

Први функционални ласери су прорадили 1960. године, када је прорадио први Мајманов ласер на рубину (истраживачка лабораторија Хјуз, Калифорнија, САД) или први Јаванов ласер на смеши Хелијума и Неона који се појављује са све три своје карактеристичне таласне дужине (0.63μm, 1.15μm и 3.39μm). Мајман користи синтетички рубинов кристал као чвртим језгром, пумпан оптички, бљескалицом за производњу црвене ласерске светлости таласне дужине 694nm. Ипак, Мајманов ласер је био способан за рад само у импулсном режиму, на тронивоском систему. Касније те године ирански физичар Али Јаванзаједно са Вилијам Бенетом и Доналд Хериотом направили су гасни ласер на хелијуму и неону. Јаван је касније добио награду Алберт Ајнштајн 1993. године.

Концепт полупроводничког ласера предложен је од стране Басова и Јавана; рад прве ласерске диоде је демонстриран од стране Роберт Хола 1962. године. Његов ласерски уређај је био конструисан од Галијум-Арсенида и емитовао је светлост таласне дужине 850nm у блиском инфрацрвеном делу спектра. Први полупроводнички ласер за рад у видљивом делу спектра био је демонстриран исте године од стране Ник Холоњака, млађег. Као и први гасни ласери ови рани полупроводнички ласери моглису да раде само у импулсном режиму, и само уз хлађење на температуру течног азота од (77 K).

1970. године, Совјетски научник Ж. Алферов и истраживачи Изо Хајаши и Мортон Пениш из Белове телефонске лабораторије независно су демонстрирали рад првог

континуалног полупроводничког ласера на собној температури, заснованих на предлогу о ласерским диодама са хетеростуктуром. Прва примена ласера дугоживећег са видљивом светлошћу је била као бар-код читач у супер-маркетима, на патенту из 1974. године. Ласерски читач дискова, патентиран је 1978. године, био је први успешан потрошачки уређај који је у себи имао ласер, па је он тиме прва направа која је имала ласер, а да се нашла у домовима корисника за свакодневну употребу, од 1982. године.

2.2 Подела ласера

Можемо извршити неколико класификација ласера.

1.Према врсти материјала од којег је направљен извор: Чврстотелни ласери (енгл. solid state laser), Гасни ласери, Полупроводнички ласери, Течни ласери, Хемијски ласери, Ласери на бојама (енгл. dye laser), Ласери на парама метала, Ласер на слободним електронима (енгл. free electron laser).

2.Према режиму рада: Континуални, Импулсни ласер.

3.Према врсти пумпе (побуда радне запремине) која се користи: Оптички пумпан, Пумпан електричним путем:

Једносмерним напоном, Наизменичним напоном, Електричним пражњењем.

Пумпан хемијским реакцијама, Нуклерано пумпан (α и β честице, продукти нуклеарних реакција, γ зрачење и

неутрони).

4.Према области спектра у којој емитује светлост: Ласери у видљивом делу спектра, Ласери у блиској инфрацрвеној области, Ласери у далекој инфрацрвеној области, X ласери, зрачење у X области.

Чврстотелни ласери имају језгро направљено од кристала или аморфног материјала, често у облику цилиндра. Огледала могу бити изведена као танки сребрени филмови напарени на крајеве овог цилиндра. На тај начин он чини ласерску шупљину. Побуђивање атома од којег се састоји језгро се обично врши неким интензивним извором светла. У ту сврху се често користе ксенонске бљескалице, а у новије време ЛЕД диоде, или полупроводнички ласери, чиме се повећава енергетска ефикасност. Први ласер који је

давао видљиву светлост је био рубински ласер, који користи језгро од рубина као извор зрачења. Рубински ласер даје црвену светлост таласне дужине 694.3 nm. Данас се често користи Nd:YAG ласер, који за језгро има итријум алуминијум гранат (YAG), допираног атомима неодијума. Nd:YAG ласер даје инфрацрвено зрачење.

Гасни ласери имају ласерски медијум у гасовитом стању, обично се састоје од цеви испуњене гасом или смешом гасова под одређеним притиском. Крајеви цеви опремљени су огледалима како би се формирао резонатор. Побуђивање атома гаса се нејчешће обавља електричним пражњењима кроз гас унутар цеви. Гасни ласери се често хладе струјањем гаса кроз цев. Најчешће коришћени гасни ласери су: He-Ne ласер (Хелијум-Неон), аргонски ласер или CO2 ласер.

Полупроводнички ласер представља ласер малих димензија произведен од полупроводничких материјала, изведен на различитим структурама као што су квантна јама, квантна жица или квантна тачка. Најједноставнију структуру има диодни полупроводнички ласер, код кога на н-страни вишак електрона представља носиоце струје, док на п-страни превладавају шупљине које представљају недостатак електрона. Кад се на п страну примени позитиван напон, а на н-страну негативан, електрони и шупљине се крећу једни према другима. Честице се сретну у ултратанком простору који се назива квантна јама, где се врши рекомбинација електрона и шупљина при чему долази до емисије фотона. Ако су крајеви диоде уједно и високорефлектирајућа огледала долази до ласерског ефекта, емитовања истоврсних кохерентних фотона. Енергија фотона (боја светлости) одређена је својствима полуводичког споја, износом енергијског процепа (енгл. band-gap). Нпр. за ласере на GaAs тај енергијски процеп износи око 1,45 eV, што одговара емисији фотона таласне дужине 885 nm. Плави ласер је појам (синтагма) који означава полуводичке ласере у подручју 400-450 nm, а чије би остварење представља значајан напредак у развоју ласерских дисплеја и повећању капацитета оптичких меморија.

Хемијски ласери. Одређене хемијске реакције могу произвести молекуле у побуђеном стању. Хемијски ласери користе такве реакције како би се постигла инверзија насељености. Пример је флуороводонични ласер који користи реакцију водоника и флуора, за производњу флуороводоника у побуђеном стању. Ласерски зрак настаје у реакциској комори, у коју стално дотичу реактанти, а продукти излазе напоље. На тај начин је постигнута инверзија насељености, јер је у реакцијској комори стално присутно више побуђених молекула од оних у основном стању. Овакви ласери могу постићи јако велику снагу у континуалном моду. Једна врста хемијских ласера користи ексцимере. Ексцимер је молекул који је стабилан само у побуђеном стању. Ласер се састоји од смесе гасова кроз које се нарине високи напон, слично као код гасних ласера. Електрична струја ствара мноштво иона и побуђених атома у ласерској шупљини, који могу реаговати и створити ексцимер. Након што ексцимер доживи ласерски прелаз, он се распада јер не може постојати у основном стању. То је и разлог инверзије насељеност у овом ласерском медијуму.

Ласери на бојама користе одређена органска једињења, која служе као активни ласерски медијум. Молекули, за разлику од атома имају тракаст спектар, који се састоје од

много спектралних линија. Код ових једињења, енергетским нивоима се може манипулисати (електричним пољем, магнетским пољем, температуром ...). На тај начин је могуће подесити ласер за рад на одговарајућој таласној дужини. Побуда молекула се обавља помоћу неког другог ласера.

Ласери на слободним електронима користе сноп релативистичких електрона који пролази кроз магнетно поље које наизменично мења смер дуж пута електрона. У нормалним околностима, релативистички електрони, који пролазе кроз магнетно поље емитују синхротронско зрачење. Код ласера са слободним електронима, пут који електрони пролазе између наизменичо постављених магнета се ставља у ласерску шупљину, тако да фотони, који су ухваћени између огледала, изазивају стимулисану емисију слободних електрона у магнетном пољу, као и код електрона у побуђеним атомима. Ласери на слободним електронима се могу подешавати променом густине распореда магнета, јачине њиховог магнетног поља и променом енергије електрона. Тако да се могу направити и ласери на слободним електронима који раде на таласним дужинама које су недоступне класичним ласерима, јер не постоји погодан ласерски медијум који би могао произвести светлост задате таласне дужине. Могуће је направити и ласер са јако дугачком ласерском шупљином, без огледала, чији фотони онда не би требали пролазити велики број пута дуж оптичког пута ласера, већ би прошли само једанпут. Такав ласер се назива суперрадијантни ласер. Данас се покушава направити суперрадијантни ласери на слободним електронима, који би радили у спектралним подручјима, у којима не постоје огледала која би то зрачење рефлектовала; нпр. у рендгенској обласи спектра.

2.3 Основни елементи ласера

Саставни делови ласера су: активна средина, систем побуде, резонатор.

Ласер се пушта у рад тако што се укључи систем пумпе (побуда), тиме настаје инверзија насељености радних нивоа, чиме се стварају услови за стимулисану емисију унутар активне средине. Да би се понашао као генератор, још је потребно да ради у режиму повратне спреге, што се реализује уз помоћ резонатора. Праг при коме ласер почиње са радом добијамо када појачање у резонатору компензује све остале губитке, губитке услед пропагације зрака и услед појаве ласерског снопа.

2.4 Принцип рада ласера

Ласерски зрак се производи феноменом стимулисане емисије. Као први услов емисије фотона је Боров услов: тј. ласерски медијум мора имати енеретске нивое чија енергија (разлика енергија) одговара енергији емитованих фотона. Други услов је да већина атома (или молекула) буде у побуђеном стању. Морамо имати на уму да се у ласерском медијуму могу догађати различити процеси интеракције електромагнетског зрачења и материје, највише долазе до изражаја апсорпција и спонтана емисија зрачења.

Уколико доведемо део атома (или молекула) ласерског медијума у побуђено стање, они ће емитовати фотоне спонтаном емисијом. Ти фотони се даље могу апсорбовати на непобуђеним атомима, или изазавати стимулисану емисију на преосталим побуђеним атомима. Ласерски зрак се може произвести једино ако је стимулисана емисија израженија у односу на апсорпцију и спонтану емисију зрачења. То се постиже инверзијом насељености атома (или електона) у ласерском медијуму, број атома у побуђеном стању мора бити већи од броја атома у основном стању. Инверзија насељености се може постићи само у специфичним случајевима, па се само ретки материјали могу искористити као ласерски медијуми. Инверзија насељености се може постићи ако у материјалу постоји метастабилно стање. Метастабилно стање је побуђено стање у којем се атом (или молекул) задржава дуже него у нормалним побуђеним стањима. У ласерском медијуму мора постојати још барем једно побуђено стање, што са основним стањем чини систем од три енергетска нивоа -тронивоиски ласер. У ласерском систему са три нивоа, атоми (молекул или електрони) се одређеним начином побуђују у побуђено стање. Побуђено стање, траје врло кратко и брзо се релаксира у нешто ниже метастабилно стање. Атоми (молекули) се не могу брзо релаксирати у основно стање, па ласерским медијумом почињу да доминирају атоми у метастабилном стању. Инверзија насељености се постиже између метастабилног и основног стања, па се ласерско деловање постиже прелазом између та два стања. Побуђено стање које се користи за попуњавање метастабилног стања не мора бити једно стање, већ се може користити низ енергетски стања. Постоје и ласери који раде на принципу четири нивоа – четворонивоиски ласери. Метастабилно стање се насељава на исти начин као и код тронивоиског ласера, али инверзија насељености се постиже између метастабилног и другог побуђеног стања ниже енергије. Како се побуђено стање ниже енергије брзо релаксира и остаје празно, инверзија популације је сигурна чак и ако је побуђен релативно мали број атома у ласерском медијуму. Повећавањем температуре побуђена стања се почињу заузимати, што може нарушити инверзију популације. (Загревањем није могуће постићи инверзију популације.) Због тога је ласере често потребно хладити. Ласерски медијум је смештен између два паралелна огледала, тако да светлосни сноп који пролази између два огледала формира стојећи талас. Простор између два огледала се назива и ласерска шупљина, резонантна шупљина или резонатор, по аналогији са шупљинама које се користе у акустици приликом рада са звучним таласима. Фотони који настају спонтаном емисијом у ласерском медијуму емитују се у свим смеровима, али само они који су емитовани у смеру огледала ће се рефлектовати између та два огледала и бити заробљени у ласерској шупљини. Ти фотони, који велики број пута пролазе кроз ласерски медијум, ће изазивати стимулисану емисију, приликом проласка близу атома у метастабилним стањима у ласерском медијуму. Једно од два огледала се обично направи тако да нема коефицијент рефлексије 100%, већ да пропушта одређену количину светла (обично мање од 1%), па фотони могу изаћи из ласерске шупљине. На тај начин ласерски сноп садржи скуп кохерентних фотона, што јој даје велики интензитет. Формирање ласерског снопа је један од ретких примера манифестације квантне механике у макроскопским системима, у квантној механици разликују се две врсте честица: Ферми-Диракове честице – фермиони и Бозе-Ајнштајнове честице – бозони. Фотони се понашају као бозони. Фермиони не могу бити у истом квантном стању, док

бозони то могу. Штавише, што је више бозона у истом квантном стању, већа је вероватноћа да ће им се придружити још њих.

Слика 2.1 Шема рубинског ласера

Елементи рубинског ласера: 1- излазни ласерски сноп, 2- оптичка пумпа, 3- извор зрачења (у овом случају рубин), 4- високо рефлективно огледало, 5- резонатор, 6- пропусно огледало.

2.5 Примена

Ласери, због квалитета светлости коју производе данас имају примену у готово свим људским делатностима. Чврстотелни ласери (посебно Nd:YAG) се користе за резање, бушење и варење. Због колимираности ласерског снопа, могуће је постићи велику прецизност приликом обраде материјала, па се често користе у хиургији; нпр. могуће је ласером обрадити капилар у оку без оштећења околног ткива и било какве операције на оку. Ласерима се може лечити и кратковидост и далековидост, обрадом очног сочива. Ласерима се је могуће и спалити мастило на папиру, а оставити папир неоштећен.

Због своје монохроматичности, ласери су користе и за нову дефенецију метра. Метар је пре био дефинисан преко таласне дужине спектралне линије у атомском спектру криптона. Показало се да ласери имају неупоредиво оштрије спектралне линије од споменуте линије криптона, која је одабрана јер је то најоштрија позната спектрална линија у природи, а применом ласера, показало се да та линија није симетрична, па је настао проблем: који дио линије узети као дефиницију метра. Данас је метар редефинисан, па имамо дефиницију:

Метар је дужина путање коју у вакууму пређе светлост за време од 1/(299 792 458) секунди. Брзина светлости се мери помоћу ласера: ласеру се одређеном методом одреди таласна дужина и фреквенција његовог зрачења. Њихов умножак даје брзину светлости. Ласери се употребљавају за означавање положаја на неком удаљеном месту, а чак и приликом предавања предавачи показују на таблу или платно ласерским показивачима. За ту сврху се користеполупроводнички ласери, јер су релативно јефтини. Ласером је

измерена удаљеност од Земље до Месеца са прецизношћу од неколико милиметара! Астронаути из једне од мисија Аполло су поставили огледало на површини Мјесеца. Истраживачи су усмерили ласер према том огледалу и мерили вриеме потребно ласерском зраку да са површине Земље дође до огледала на површини Месеца и назад. Приликом повратка за Земљу, ласрески зрак је имало дијаметар од око 2 km, што је углавном узроковано расипањем зрака у Земљиној атмосфери. Ласери се користе за оптичко складиштење и очитавање податакана различитим медијумима CD, DVD, Blue Ray. Ласери се користе и у ласерским штампачима. У ту сврху се користе мали полупроводнички ласери. Ласери се користе успектроскопији, као интензивни извори монохроматичног светла. Најчешће се користе: аргонски ласер у Рамановој спектроскопији и ласери на бојама. He-Ne ласери се користе у Мајкелсоновим интерферометрима, за прецизно мерење положаја огледала. Импулсни ласери се користе за проучавање супер-брзих процеса. Уфемтосекундној спектроскопији се на објекат проучавања истовремено пошаљу два ласерска зрака из импулсног ласера врло кратког импулса. Један зрак се шаље директно на узорак, а другом се повећа оптички пут за неколико центиметара користећи се згодно постављеним огледалима. Так зрак ће каснити неколико фемтосекунди, јер је светлости потребно одређено време да пријеђе тај пут. Први ласерски зрак ће узроковати реакцију у узорку, а другим се може посматрати што се у том трнутку догађа у узорку. Померањем огледала, могуће је контролисати кашњење другог ласерског зрака и на тај начин добити слику о процесу унутар узорка. На тај начин се истражују најбрже хемијске реакције у природи. Јако велики ласери се користе за истраживања материје у условима екстремног притиска и температуре. Помоћу таквих ласера могуће је провести нуклеарну фусију на малим количинама водоника. Такви ласери су најчешће чврстотелни ласери са језгром направљеном од стакла у који су стављени одређени материјали које служе као активни ласерски медијум. Исто тако, ласери су нашли своје место и у војној примени.

Слика 2.2 Ласерски нивелар

Слика 2.3 Индустријска примена ласера

3. УПОТРЕБА ЛАСЕРА У ДЕРМАТОЛОГИЈИ

3.1 Третирање коже уз помоћ ласера

Постоји велики број различитих типова лезија и стања која се могу третирати ласером. У даљем тексту биће претстављено неколико примера из овог домена. Port-wine stains или мрље које претстављају урођене капиларне малформације. Боја ових флека је обично розе, црвена или пурпурна. Око 0,3% деце је рођено са горе поменутим мрљама. Заједно са растом детета, флеке постају све тамније. Наравно, могу се појавити на било ком делу тела и у различитим величинама. Тип ласера који се користи за третман овог стања јесте пулсни ''dye'' ласер или ласер ''у боји''. Овај тип ласера генерише зраке веома мале таласне дужине и веома велике енергије. Сама светлост бива обојена када пролази кроз боју. Нијанса боје се може мењати у зависности од пигментације кожних флека које бивају третиране. Код одраслих особа третман се може спроводити у локалној, док се код деце и особа са веома великим флекама, преоручује општа анестезија. Cafi au lait macules представљају жуто-смеђе лезије које се могу јавити на било kом тела. Такође, величина лезија варира као и у претходном случају. Неке од ових лезија могу бити веома велике, па је козметичко отклањање недопустиво. За успешно отклањање поменутих лезија могу се користити различити типови ласера. Telangiectasia претстављају мале крвне судове који су концентрисани одмах испод сaме површине коже. Могу се појавити у три боје и то: црвена, пурпурна или плава. Најчешћа места на којима се појављују јесу лице, груди и врат. Поред овога, могу се појавити и на ногама и тада носе назив паукове вене.

Постоји много узрочника ових деформација као што су: оштећења настала од сунца, потом врела и љута храна, хормони, али и одређени лекови. Третман ових лезија може укључити ласере или скелеротерапију. Isat представља процедуру при којој се користе мале игле преко којих се врши ињектовање медикамената у крвне судове, проузрокујући њихово скупљање. Wrinkles (боре)- употреба ласера у отклањању бора претставља велики напредак у козметичкој хирургији. Користи се тзв. ласерско скидање коже или ласерски пилинг, који је знатно безбеднији од класичне хирургије, односно много су мање шансе за стварање већих красти и ожиљака. Припрема коже за операцију врши се лековима и то 4-6 недеља пре самог извођења, а што се ласера тиче, могу се користити различити типови. Warts (брадавице) јесу кожне израслине које нису малигне тј. kaнцерогене и веома их је тешко одстранити. Користи се много различитих третмана, почевши од хируршког захвата, преко апликације медикамената, па до замрзавања брадавица. Тип ласера који се користи јесте пулсни ''dye'' ласер као и у првом поменутом случају. Scars (ожиљци) могу настати у многим случајевима као што су инфекције, операције повреде итд. Ожиљак настаје као природни начин зарастања односно надокнађивања изгубљене коже и могу се појавити на било ком делу тела. Сам ожиљак може бити испупчен, упуштен, поседовати неку боју или пак, бити болан. Ласери који се користе при третману ожиљака могу бити различитог типа, у зависности од узрока самог ожиљка. Ласери се могу користити при отклањању боје односно његовом потпуном уклањању. Већина ласерских третмана повезана је са другим третманима као што си ињектирањестероида, употреба специјалних медикамената итд. Треба рећи да је поменута комбинација третмана, понекад, чак и неопходна. Уклањање тетоважа – када се говори о тетоважама, можемо рећи да постоји три типа исте и то:

декоративна тетоважа има за циљ улепшавање, козметичка тетоважа познатија као привремена и трауматик тетоважа која је резултат ''убацивања'' супстенце у саму кожу као

што је туш, на пример.

Постоји доста фактора који одређују тип ласерске процедуре у третирању, тј. уклањању тетоважа. Ово укључује године пацијента, боју коже, тип тетоваже, боја тетоваже, величина и њено место и начин перфорирања саме тетоваже. Наиме, неке боје су потпуно резистивне (отпорне) на ласерски зрак, тако да се не могу уклонити. Ово подразумева комбинацију третмана који, у неким случајевима, подразумевају и хируршке процедуре. Поред наведених примера, ласери се умногоме користе и код уклањања младежа сходно томе треба рећи да младежи представљају бенигне (неканцерозне) израслине на кожи које могу лагано или веома брзо нарасти, или то пак, могу бити ситне формације крвних или лимфних судова. Могу се појавити на било ком месту тела и могу се стећи на рођењу или се развити касније у животу. Што се тиче боје, иста варира од бледих флека до веома тамних које покривају значајно подручје коже. Занимљива је једна врста, звана ''невус симпекс'', која је розе боје и код 40% деце налази се на задњем делу врата (често се назива и родин угриз). Поред овога, може се јавити и на самом телу или

око ока и тада се назива ''пољубац анђела''. Оваква места забележена су само код 20% новорођених. Не постоје познати узроци појаве кожних ангиома. Они се могу довести у везу са наследном слабошћу крвних судова тј. зидова истих. Ослобађање естрогена може узроковати појаву ангиома код трудних жена, али и код оних које су користиле контрацептивна средства. Међутим, ангиоми су претежно наследни.

3.2 Васкуларне малформације

Васкуларне малформације јесу бледе, мутне или светло розе флеке које расту(повећавају се) заједно са одрастањем деце, у знатно веће тамно-црвене или пурпурне деформације. Неки од поменутих су безопасни, док остали крваре уколико су у великој мери повећани или у случају повреде истих. Уколико се овакве деформације налазе у околини ока, треба рећи да се у 5% пацијената јавља и повећање очног притиска. Када је у питању третман, исти зависи од низа фактора као што су врста, локација, као и то да ли формације изазивају крварење, бол итд.

Употреба кортикостероида: У овом случају, кортикостероиди се путем ињекције убризгавају директно у младеж, па се резултат може видети и након неколико тј. недељу дана. Оваква врста ињекције даје се 4-6 недеља. Поред овога имамо и употребу лекова који се користе нешто више од два месеца са постепеним редуковањем дозе. Формације почињу да бледе након 7-10 дана, али је потребно више од два месеца да потпуно нестану. Уколико се резултати не виде након две недеље, третман треба прекинути и поновити након одређеног времена. Контраиндикације подразумевају повећан крвни притисак, шећер, могућу појаву катаракте, али и инфекција.

Интерферон алфа- 2А Овај медикамент се користи у контроли односно редуковању раста ћелија, а употребљава се код младежа који угрожавају вид, као и код особа које не могу примати кортикостероиде. Поменути лек се даје путем ињекције (једанпут дневно), испод коже, док су резултати видљиви, у 50% случајева, тек након седам месеци. Контраиндикације јесу појава грознице, мучнина, бол тј. упала мишића, али и могуће оштећење нерава. Антибиотици, било орални или топични (апликација преко коже), дају се у случају инфекције младежа.

3.2.1 Третман ласером у случају васкуларних малформација Ласери генеришу веома интезивну топлоту која уништава неприродне крвне судове испод коже, без оштећења здравог дела ткива. Обично се користе два типа ласера:

Flashlamp pulsed dye ласер (FPDL) и Неодимски Nd:YAG ласер.

Прво поменути ласер углавном се користи за уклањање тзв. port-wine мрља тј. флека, пенетрирајући до дубине од 1,8 мм остављајући веома мали ожиљак, док Nd:YAG ласер пенетрира до 6 мм и користи се за третман дубоких хемангиома. Ласерска операција, у овом случају, није болна, али може бити неугодна за самог пацијента. У случају FPDL користи се само тзв. анестетичка крема, док је за Nd:YAG ласер потребна локална или чак општа анестезија. Споредни ефекти укључују дисколорацију коже, знојење и минимално крварење. Поред овога, постоји и тзв. криохирургија, при којој се младежи замрзавају супстанцом која се на кожу наноси путем спреја. Рана, у овом случају, зараста са минималним ожиљком. Остали третмани укључују електродисекацију, при којој се младежи уклањају електричном струјом, потом склеротерапија итд.

3.3 Хемангиоми

У највећем броју случајева, хемангиоми односно једна врста бенигних тумора, се појављује врло брзо након рођења детета. Често се ови младежи појаве као таман или мало избледели део на кожи, да би касније заузели све већи простор, заједно са растом детета. Наравно, могу се појавити на било ком делу тела. Неки хемангиоми постоје искључиво на површини коже. Остали, познати као шупљикави настају у дубљим слојевима коже. То су уствари сунђерасте формације пуне крви. Током неколико првих месеци живота, хемангиоми расту врло брзо и могу постати доста велики. Након тога имају период *одмора* где се дешавају врло мале промене. Зависно од величине и дубине хемангиома, некада је потрено и неколико година да би потпуно нестали. Ако се хемангиом налазио на површини коже, може нестати без икаквих доказа да је ту икада постојао. Међутим, уколико се ради о дубљим хемангиомима, исти често оставе значајне промене у изгледу саме коже, тако да је у неким случајевима неопходна пластична операција у циљу поправљања насталих оштећења.

Када је третман хемангиома неопходан? Док већина хемангиома нестаје и то на сопствени захтев, односно не подразумева никакав третман, неки, посебно они који су већих димензија могу бити проблематични или чак деструктивни, захтевајући хируршку интервенцију. На пример, хемангиоми око самог ока или у његовој непосредној близини могу ометати вид, али и трајно оштетити око. Хемангиоми на или близу усана или носа могу чак блокирати ваздушни пут односно у знатној мери отежавати дисање. Ласерска терапија у оваквим случајевима може зауставити развој хемангиома превентирајући веома озбиљне компликације.

Већи, поменути шупљикави хемангиоми могу се инфицирати и развити у веома болне чиреве (улкус) који у знатној мери крваре. Третман ласером, поред свега, може зауставити раст хемангиома уколико је дете још мало.

3.4 Уклањање длака

Суштина успешног уклањање длака јесте потпуно уништавање целокупне власи, од њеног корена до самог врха истовремено чувајући околно, здраво, ткиво. Уништавање власи током њеног раста јесте други кључни фактор у дуготрајној редукцији исте. Ласери и IPL светлосни извори веома нежно уклањају нежељене длаке на принципу који се базира на тзв. селективној фототермолизи. Поменути процес подразумева деловање светлосне енергије која проузрокује термалну озледу на самом корену длаке. Светлост продире кроз кожу и бива апсорбована од стране циљаног пигмента (меланина) који се налази у самој основи длаке. Апсорбована енергија проузрокује довољно високу температуру у самом корену, тако да циљане структуре нестају. Поновни раст је у огромној мери инхибиран.

Предности: неким пацијентима омогућено је дуготрајно уклањање длака, процедура је сигурна ако се изведе ваљано, корисна за велика подручја као што су леђа или ноге, поновни раст длака подразумева светлу боју или боју коже истих, пацијенти са светлом кожом, а тамним длакама имају боље резултате.

Мане (недостаци): генерално, процес није ефикасан код седе, као и код црвене или плаве косе, мора бити коришћен веома пажљиво код пацијената са тамнијим теном или тамном

кожом, захтева заштиту очију, може бити веома скуп, неки третмани су веома болни, неки пацијенти, иако идеални кандидати, нису подобни за третмане.

4. ЛАСЕРСКИ СИСТЕМИ У ДЕРМАТОЛОГИЈИ

4.1 Ласерски систем LumenisOne

LumenisOne је једна од најразвијенијих технологија икада развијених у естетској

медицини, прилагодљив уз било коју комбинацију Lumenis IPL, LightSheer или Nd:YAG

система. Према томе, LumenisOne представља технологију која одговара свим потребама

које се могу јавити у току саме процедуре.

Зашто користити три одвојена система када се може употребити само један? Са

LumenisOne може се добити следеће:

уштедети новац- модули поменутог система су далеко јефтинији него посебни системи исте намене,

заштитити своја улагања- LumenisOne је једина платформа која ће и у будућности одговорити свим практичним захтевима,

уштедети време- поменути модули су знатно бржи од посебних система који се користе,

умањи простор- систем је тако конструисан да одговара свакој савременој ласерској ординацији.

4.1.1 Универзални IPL модул

Универзални IPL (Intesive Pulsed Light) модул представља део система LumenisOne код кога не постоји прекид у раду током извођења саме процедуре. Користи се за све врсте оштећења коже укључујући уклањање старачких пега, потом флека насталих деловањем сунчевих зрака као и при третману капилара и црвенила коже. Систем поседује интерфејс развијен за невероватно лаку употребу. Омогућено је постављање базних параметара – параметара које поставља сам апарат, али и постављање параметара које одабере руковалац апаратом односно – дерматолог. Доступна је и база података из које се може преузети комплетна процедура која се врши уколико пацијент, али и лекар, има неких нејасноћа.

Клинички резултати: хиперпигентација након једног третмана.

после пре

Слика 4.1 Хиперпигментација

4.1.2 LightSheer модул

LightSheer модул, најпознатији систем који се користи у третманима уклањања длака, данас је расположив и за LumenisOne ласерски систем. Сигурно, брзо и ефикасно врши уклањање длака и редукује поновни раст и то са свих типова коже. Карактеристике:

Веома доступан, лак за употребу са унапред подешеним параметрима, Уграђена калибрација, Клинички доказан кроз клинички документоване студије, Уграђен расхладни систем, Релативно ниска цена.

Клинички резултати: третман коже, пре и после 46 месеци након третмана (4 третмана).

после пре

Слика 4.2 Третман коже

4.1.3 Nd:YAG модул

MultiSpot Nd:YAG модул користи се при третману вена на ногама, васкуларних лезија, бора, итд. Систем поседује интерфејс развијен за невероватно лаку употребу. Омогућено је постављање базних параметара – параметара које поставља сам апарат, али и постављање параметара које одабере руковалац апаратом односно – дерматолог. Доступна је и база података из које се може преузети комплетна процедура која се врши уколико пацијент, али и лекар, има неких нејасноћа.

Клинички резултати: третман вена на ногама пре и после два третмана.

после пре

Слика 4.3 Третман вена на ногама

4.2 Ласерски систем LightSheer

Горе поменути систем нуди веома велике предности над осталим системима као што су:

Брз, неагресиван и скоро безболан третман, Третирање свих типова коже, Успешан третман ножних вена као и бенигних пигментних лезија, Присуство расхладног система са четвртастим, сафирним, квадратним врховима

дијагонале 9 и 12 mm, који активно хладе место третмана, пре, током и након процеса, смањујући нелагодност код самих пацијената,

Минимална власничка цена, иако је технологија која се среће код овог уређаја веома скупа,

Компактна и веома лака конструкција, Унапред подешени параметри.

Питања и одговори: Како ради ласерски систем LightSheer?Систем емитује инфра-црвени зрак који бива апсорбован од стране пигмента који се налази у корену длаке. Ласер је укључен само један део секунде. Трајање сваког пулса је довољно дугачко да оштети сам корен длаке, док систему при заштити осталих делова коже помаже уређај, односно *хладњак*.

Које су предности система LightSheer у односу на остале системе?Горе поменути ласерски систем је пројектован за уклањање длака од корена до врха, тако да он има одређену таласну дужину, ширину пулса и адекватан епидермијски расхладни систем. Целокупан систем је мали, компактан и (у неким моделима) преносив. Веома

чврста констукција система чини да исти траје дуже од осталих, а најсавременији софтвер пружа врло једноставну употребу.

Зашто користити LightSheer ласерски систем радије него друге системе?Поменути систем пружа велике предности током обављања саме процедуре и то: минималан ризик од инфекције, велика тачност и брзина. Од када систем користи јединствен расхладни систем, у значајној мери је смањена опасност од иритације која се неизбежно јавља код осталих метода односно система. Поред овога, систем је не-агресиван (нема коришћења иглица), па је уношење бактерија у великој мери редуковано. Из разлога што систем пружа велику брзину рада, омогућено је третирање већих делова коже односно, знатно је повећана ефикасност уклањања длака, што коначно пружа могућност третирања већег броја пацијената током дана.

4.3 VascuLight ласерски систем

VascuLight ласерски систем је направио огроман медицински пробој. Наиме, идеалан је за офталмолога које жели да пружи пацијенту неинвазивна решења у веома широкој бази клиничких примена. Нова, Nd:YAG ласерска глава уређаја поседује изузетне перформансе у третирању вена у дубљим слојевима коже. Поред овога, Nd:YAG глава уређаја је перфектна и у третману васкуларних и пигментних лезија, укључујући и веома ефикасно уклањање длака.

Питања и одговори:

На који начин Nd:YAG ласерска технологија уклања дубље и веће вене исто као и оне на самој површини?Nd:YAG ласер користи инфрацрвени зрак таласне дужине 1064 nm која је идеална за пенетрацију до најдубљих крвних судова, у овом случају вена. Наравно, мање таласне дужине примерене су третману крвних судова који су много ближи површини коже.

Које су предности Nd:YAG технологије?Nd:YAG омогућава синхронизовану пулсну акцију у циљу селективног грејања крвних судова различитих димензија и дубина. Таласна дужина зрака и пулсне карактеристике систем допуштају да енергија лако прође меланинску препреку, истовремено штитећи кожу. Ово омогућава вршење третмана на било ком типу коже уз пораст лагодности за пацијента.

Клинички резултати: Капиларне лезије на лицу пре и након 3 месеца третмана. после пре

Слика 4.4 Капиларне лезије на лицу

Пигментне лезије пре и 2 месеца после третмана.

после пре

Слика 4.5 Пигментне лезије

Оштећења настала сунчевим зрачењем пре и после 4 третмана.

после пре

Слика 4.6 Оштећења настала сунчевим зрачењем

4.4 UltraPulse Encore ласерски систем

Иако се ласерска корекција коже знатно развила у последњих неколико година, једна ствар је остала иста. CO2 ласер је најефикаснији за поменуте корекције, а UltraPulse

Encore најбољи избор технологије. Нов UltraPulse Encore систем јесте последња реч технологије у ласерској корекцији коже. UltraPulse Encore пружа следеће могућности:

CO2 ласер омогућава фино, површинско, скидање коже (пилинг) са врло мало

застоја,

уређај поседује скенер максималних перформанси који целокупну процедуру чини знатно бржом,

расположивост читавог низа додатака за пилинг, сечење и остале естетске поступке,

компактна конструкција допушта употребу уређаја у било којој поставци односно било ком амбијенту,

програми обуке лекара и техничка подршка осигурава максималне перформансе, ниска цена.

Питања и одговори:

На који начин CO2 ласер врши третман?У корекцији коже лица односно у фацијалној корекцији, високоенергетски зрак користи се за вапоризацију различитих линија, бора, ожиљака, тамних флека и других неправилности, слој по слој. Овај процес стимулише и стварање новог, *скривеног* колагена који пружа еластичност и чврстину коже. Када је у питању третман горњег капка, CO2 ласер уклања опуштену кожу и, као поклон,

масне јастучиће који се ту налазе. На доњем капку, поменути јастучићи се уклањају без видљивог сечења и шавова. Из разлога што ласерски зрак по сусретању са крвним судом, врши његово *запушавање*, оператерима је врло лако да одреде колико ткива још треба скинути и да ли то уопште и треба урадити.

Какве резултате могу очекивати пацијенти и колико времена траје корист од операције?Ласерска корекција може вратити кожу у здраво стање, слично оном пре насталих оштећења, ожиљака итд. Са правилном заштитом од сунца, резултати могу трајати и више од 5 година. На подручјима где је мишићна активност велика, линије се могу појавити и доста раније. Уколико се говори о корекцији капака, резултати су у највећем броју случајева стални.

Клинички резултати:

Затезање коже око очију пре и 2 месеца после једног третмана.

после пре

Слика 4.7 Затезање коже око очију

Уклањање бора пре и 2 месеца после једног третмана.

после пре

Слика 4.8 Уклањање бора

4.5 ClearLight и Clear 100 ласерски системи

Акне су један од најчешћих и најупорнијих кожних оштећења. Без обзира на стил живота или тип коже, око 80% популације ће *патити* од акни, бар једном у животу. Неки пацијенти неадекватно одговарају на тренутни третман, док остали имају велики број нуспојава односно нежељених ефеката. Даље, цена и трајање третмана акни са актуелним лековима и антибиотицима, задржавају терапију далеко од идеалне. Међутим, данас је

многим пацијентима на располагању нов уређај назван ClearLight Acne PhotoClearing (APC) којим се врши третирање акни без бола, споредних ефеката итд. Поменути уређај користи високо-интезиван и веома узак извор светлости (405-420 nm).

Кључне предности ClearLight ласерског система укључују: нова парадигма у третману акни, кратак режим третмана, 8 третмана за 4 недеље за постизање идеалних резултата, третман без лекова, повећан комфор пацијената, нема бола нити споредних ефеката, третман се може обавити на било ком делу тела, укључујући и веома осетљиво

подручје браде.

Клинички резултати: пре и после 8 третмана.

после пре

Слика 4.9 Уклањање акни

4.6 D-Light SR ласерски систем

Са горе поменутим апаратом може се пружити IPL третман коже економичније него икад. Сам систем подразумева третман у два једноставна, унапред постављена програма. D-Light SR систем третира веома широк опсег кожних стања:

флеке изазване сунчевим зрачењем, капиларне лезије, пигментне лезије, васкуларне промене итд.

4.7 IPL Quantum DL ласерски систем

Употреба Quantum DL ласерског система подразумева третман следећих стања: вене на ногама, велике мрље односно флеке, хемангиоми.

Нов IPL Quantum DL укључује доказану, ефикасну Nd:YAG технологију са великом поузданошћу и једноставношћу која се очекује од уређаја линије LUMENIS. Овакав апарат пружа велике могућности при третману коже, уклањању длака и другим расположивим третманима.

5. ЛИТЕРАТУРА

[1] Пуђа Никола, Употреба ласера у савременој меgицини, Вршац, 2005. sr.wikipedia.org/sr/Ласер, December, 2013.