seminarski menadzmet MD1

5/13/2018 seminarski menadzmet MD1 - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-menadzmet-md1 1/13

UNIVERZITET U KRAGUJEVCUTEHNIČKI FAKULTET ČAČAK

Smer: Industrijski menadžment

Predmet: Industrijski Menadžment

KOMUNIKACIJA IZMEĐU MENADŽERA

-seminarski rad -

Student: Profesor:

MilkaDamjanović 555/2007 Prof dr Jasmina Vesić

Čačak 2008.



Sadržaj

Sadržaj ........................................................................................................................................ 2L I T E R A T U R A .....................................................................................................12

KOMUNIKACIJE IZMEĐU MENADŽERA

Rezime: Suštinu menadžmenta čini permanentno donošenje odluka kojima se

olakšava i realizuje upravljanje organizacionim sistemom. Ispunjavanje

takvih zadataka menadžera, može se znatno olakšati razvijenim sistemomkomuniciranja, u kome će poruke ići u svim smerovima, povezujuči

menadžere na različitim nivoima. Na taj način se komuniciranjem postiže

2



ujedinjavanje organizovanih aktivnosti, što je jedan od ključnih uslova zaostvarivanje ciljeva organizacionih sistema.

UVOD

Menadžer mora, da bi obavio svoj posao i da bi ostvario sve svoje funkcije, da uspešnokomunicira sa saradnicima. Procenjeno je da menadžeri, u proseku, provode 60% svogvremena u komunikaciji sa saradnicima – pišući pisma, izveštaje, razgovarajući telefonom itd.

Menadžeru je komunikacija sredstvo da ubedi, informiše, motiviše i vodi pojedince i

grupu ka grupnom cilju. Realizacija grupnih ciljeva zahteva grupnu aktivnost i saradnju, akomunikacija je proces koji oblikuje i usmerava saradnju. Neuspešna komunikacija unutar grupe otežava saradnju, uspešna komunikacija je unapređuje (Bjekić, 2007:100).

Štajnberg i Svetana Čizmić navode autore koji ističu da je „menadžment umetnost iveština izvršavanja zadataka korišćenjem drugih ljudi, ne izvršavanjem svih zadatakasamostalno“ (Štajnberg i Čizmić, 1995:19). Sam ovaj prikaz naglašava socijalnu interakcijukao konstitutivni element postojanja i funkcionisanja menadžera, te je komunikacija proceskojim se ta socijalna interakcija realizuje, a funkcija menadžementa ostvaruje (Bjekić,2007:101).

Ovako shvaćeno, komuniciranje ima ulogu sredstva modifikovanja ponašanja,

sprovođenja promena i ostvarivanja ciljeva. Bez komuniciranja ne bi bilo mogućeostvarivanje aktivnosti u grupama (ne bi bilo koordinacije, promena i sl.) jer, suština uspehagrupnih napora je saradnja, a ključ za saradnju je komuniciranje menadžera kao čeonih ljudigrupa.

Sistem komuniciranja i karakteristiketog sistema komunicikacija uslovljavaju kako ćesvaki element unutar organizacije funkcionisati, ali i koliko će biti integrisano funkcionisanječitavog sistema. Adekvatno isplaniran i realizovan komunikacijski proces je preduslovuspešnog obučavanja, usmeravanja, rukovođenja i motivisanja zaposlenih.

FUNKCIJE MENADŽERA I KOMUNIKACIJA

Uspešni menadžer, prema jednoj podeli, aktivno obavlja četiri osnovne funkcije:

1. planiranje,

2. organizovanje,

3



3. vođenje i

4. kontrolisanje.

Ove funkcije su međusobno povezane, isprepletane i pojavljuju se simultano uobavljanju poslova menadžera da bi se ostvarili osnovni ciljevi kompanije (slika 2). Nekiautori navedene četiri funkcije dopunjuju "kadrovskom" i "koordinacionom" funkcijom, zbognjihovog izuzetnog značaja (Weihrich & Koontz, 1993).

• Planiranje je dinamičan proces postavljanja misije i ciljeva organizacije i akcijakojima se ciljevi ostvaruju. Svaka organizacija mora da planira i definiše svoje ciljevei da formira i definiše proceduru kojom bi uspešno ostvarivala zadatke. Podrazumeva

proces donošenja odluka (danas i sada) o budućim akcijama i aktivnostima. Planiranjese sprovodi kroz ostvarivanje sledećih zadataka: identifikovanje i određivanje izvoraza izvršavanje postavljenih ciljeva; koordinisanje aktivnosti zaposlenih u izvršavanjuzadataka; utvrđivanje konzistentnosti zadataka i ciljeva sa aktivnostima i praćenjeuspeha u ostvarivanju ciljeva, kako bi se, u slučaju njihovog neostvarenja, moglaizvršiti korekcija akcija (Hellriegel & Slocum, 1989). Planovi mogu biti od globalnihdo pojedinačnih, vezanih za detalje.

• Organizovanje je proces kreiranja odnosa među ljudima koji su nosioci poslova izadataka. Dobar menadžer zna optimalno da koordinira ljudske i materijalne resurse.

Proces organizovanja podrazumeva konkretnu specifikaciju i raspored poslova iradnih zadataka po pojedinim odeljenjima, sektorima i radnim mestima. Procesorganizovanja počiva na ulogama pojedinaca koje su vezane za njihove ciljeve na

poslu. Zadatak menadžera je da međusobno usklađuje i povezuje uloga zaposlenih, daih dodeljuje onima za koje je siguran da će ih najuspešnije ostvarivati i da ihusmerava u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije. Da bi bio uspešan, on mora

posedovati autoritet, sredstva i informacije. Organizaciona struktura treba da budetakva da pomogne i kreiranju sveukupnih okolnosti ostvarivanja učinka.

Postavljanje efikasne organizacione strukture nije lak posao za menadžera. On podrazumeva uklapanje organizacione strukture u realnu situaciju i kreiranje poslova koji utakvim uslovima mogu da se ostvare.

• Vođenje, liderstvo obuhvata uticaj na zaposlene, kako bi oni doprineli ostvarivanjuorganizacionih i grupnih ciljeva. Proces vođenja često se naziva usmeravanjem ilivršenjem uticaja. Vođenje uključuje motivisanje saradnika da obavljaju poslove izadatke neophodne za postizanje ciljeva organizacije. Vođenje je, zapravo, jedna odcentralnih funkcija upravljanja. Dve ključne komponente uspešnog vođenja sumotivisanje saradnika i omogućavanje i uspostavljanje komunikacije međusaradnicima, kao i između saradnika i menadžera svih nivoa.

4



• Kontrolisanje je proces kojim menadžer sistematski prati obavljanje zadataka i preduzima akcije korekcije, ispravljanja inoviranja, ukoliko se proceni da je potrebno.Prikupljajući neprestano inforamcije i analizirajući rezultate, menadžeri utvrđujustandarde obavljanja poslova i zadataka, mere i procenjuju rad prema postavljenimstandardima i preduzimaju akcije u cilju korekcije i zadovoljavanja standarda.

• Kadrovska funkcija podrazumeva identifikovanje potreba za rad-nom snagom, pronalaženje i selekcioniranje zaposlenih, procenji-vanje, postavljanje, obučavanje, planiranje karijere, unapređivanje i nagrađivanje zaposlenih. Iako je ovo neposrednostručno polje rada industrijskih psihologa, menadžer, pored ličnog angažovanja, mora

planiranjem, organizovanjem i kontrolisanjem da stvori pred-uslove optimalnogostvarivanja kadrovske funkcije.

• Koordinisanje se, prema mnogim autorima, smatra esencijalnom funkcijommenadžera. Suština koordinisanja je postizanje finog skla-da individualnih napora u

pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije i grupa u njoj. Sve ranije navedenemenadžerske funkcije dopri-nose uspešnoj kooridnaciji. Čak i u slučajevimaneprofitnih orga-nizacija (crkva, sportsko društvo, na primer), događa se da su

pojedinci koji imaju zajedničke ciljeve skloni da ih ostvaruju na različite načine. Zato je neophodno da menadžer pomiri i uskladi razlike u individualnim ciljevima, pristupima, naporima i intere-sovanjima kako bi se uspešno ostvarili ciljeviorganizacije.

Jednostavno, preduzeće bi trebalo shvatiti kao socioekonomski i sociotehnički sistem,

zbog čega je nemoguće funkcionisanje takvog sistema bez komuniciranja u svim smerovima iizmeđu njegovih različitih segmenata.

KOMUNIKACIJA NA RAZLIČITIM NIVOIMA MENADŽMENTA

Pojam menadžer je vrlo široko shvaćen. On podrazumeva širok krug rukovodilaca naveoma različitim nivoima unutar preduzeća, od veoma malog obima i broja zaposlenih, pasve do ogromnih multinacionalnih kompanija. Menadžere, takođe, možemo sresti, kako u

profitnim, tako i u tzv. neprofitnim organizacijama: dobrovoljnim organizacijama, crkvenim

institucijama, sindikatima, školama, ustanovama vlade itd.

5



U detaljnijoj podeli, a s obzirom na područje aktivnosti i poslova kojima rukovode,menadžere možemo podeliti na funkcionalne i opšte, odnosno na one koji rukovodeodređenim sektorima (kadrovski, finansije, marketing i sl.) i one koji odgovaraju za šire

polje, kompleksnije jedinice, kao što su firma ili neka druga upravljačka jedinica(korporacija, holding).

Po pravilu, opšti menadžer koristi funkcionalne menadžere za različite specifičneoblasti poslovanja i koordinira rad više odeljenja. Složenija uloga opšteg menadžera sastoji seu tome što njegov rad nosi značajno više neizvesnosti. Pored toga, on operiše sa veomaširokim i različitim dijapazonom informacija. Stupa u interakciju sa velikim brojemsubjekata, kako iz same organizacije, tako i sa ljudima van nje. Budući da je, po prirodi posla,

postavljen između različitih interesnih grupa (deoničari, potrošači, politički faktori, sindikati),generalni menadžer mora biti sposoban da uspešno rešava nesuglasice i konflikte, ukoliko donjih dođe.

U osnovnoj podeli, s obzirom na nadležnosti i odgovornost u organizacionoj strukturi,menadžeri se dele na menadžere prve linije, menadžere srednje linije i menadžere na vrhu.

Menadžeri prve linije, supervizori, direktno su odgovorni za proizvodnju dobara iusluga. To su ljudi koji rade u neposrednom kontaktu sa proizvođačima i nalaze se na"vatrenoj liniji". Šefovi odeljenja, šefovi smena, poslovođe, glavne sestre na odeljenjima i

drugi pripadaju ovoj grupi menadžera. Znači, zaposleni koji su njima potčinjeni i koji imodgovaraju su u neposrednoj proizvodnji, oni u organizacijama rade proizvodni posao. Ovimenadžeri najveći deo vremena provode u direktnom kontaktu sa radnicima.

Značaj komunikacije izmedju menadžera na ovom-prvom nivou je od ključnog značajakako za „informaciju na dole“ koje uključuju pravilnu raspodelu zadataka, sinhronizaciju ikoordinaciju, tako i za dobijanje pravovremene „informacije na gore“, tj. izveštaje o stanju,

problemima u proizvodnji koji se pravovremeno moraju rešavati i dinamici realizacije.

Komunikacija izmedju menadžera iste linije u ovom slučaju je usmerena nakoordinaciju i razmenu iskustva. Takođe, dobrom koordinacijom i saradnjom sektora,

moguće je postići korišćenje istih resursa, tj. izbegavanje preklapanja.

Veća i kompleksnija organizacija mora u svojoj strukturi da poseduje i menadžeresrednje linije. Oni su baferi između supervizora i menadžera na vrhu. Menadžeri srednjelinije dobijaju opštu stretegiju i široke političke okvire od menadžera na vrhu (topmenadžera) i prevode ih u specifične ciljeve i programe koje daju na izvršavanjemenadžerima prve linije.

Komunikacija koji realizuju ovi menadžeri predstavlja srce uspeha organizacije.Planiranje i organizacija sastanaka, koji uključuju aktivnosti od definisanja dinamikeosnovnih sastanaka osoblja-zaposlenih, pa do redovnih organizacionih sastanaka, preko

periodičnih sastanaka uprave, do strateških planiraja i evaluacija, su suštinski odgovornostovih menažera.

6



Najčešće i sama priprema i planiranje ovih sastanaka uključuju dobro osmišljenukomunikaciju. Izveštavanje koje može biti redovno i periodično zahteva pored pisanekomunikacije i usmenu komunikaciju. Medjunarodni eksperti daju podatak da skoro 80%vremena menadžeri srednje linije provode u različitim telefonskim razgovorima, mailing

prepisci, prisustvovanju sastancima ili pripremanju i obradi različitih izveštaja.

Komunikacija izmedju menadžera srednje linije čini jednu organizaciju dobrostruktuiranom i koordinisanom. Ukoliko nema formalne i neformalne razmene informacija naovom nivou, tj. ukoliko nisu razvijeni formalni i neformalni komunikacijski kanali i ne

postoji dobro struktuiran sistem izveštavanja, organizacija se neće naći među uspešnima, namodernom tržištu koje traži brza prilagođavanja.

Njihov posao se veoma razlikuje od organizacije do organizacije i teško ga jegeneralizovati. U nekim organizacijama, posao menadžera srednjeg nivoa je visokoodgovoran i veoma blizak poslovima menadžera u vrhu piramide, dok u drugimorganizacijama može biti bliži poslovima supervizora.

Meskon i saradnici (Mescon, Albert & Khedouri, 1988) navode interesantan podatak dasu od osamdesetih godina srednji menadžeri kao grupa visoko ugroženi bumom personalnihračunara u organizacijama. Personalni računari doveli su do eliminisanja izvesnih funkcijasrednjih menadžera i modifikovanja drugih, učinivši informacije direktno dostupnim

menadžerima na vrhu. U mnogim organizacijama to je uslovilo smanjenje broja srednjihmenadžera (u Chryslery čak za 40%).

Napokon, menadžeri na vrhu (top menadžeri) su oni koji su u celosti odgovorni zaupravljanje i funkcionisanje i produktivnost organizacije - firme. To su predsednici i

potpredsednici poslovodnih i upravnih odbora, generalni direktori itd. Top menadžerikreiraju i postavljaju osnovne ciljeve, politiku i strategiju firme, postavljaju osnovne

poslovne linije i glavna funkcionalna polja (razvojnu i poslovnu politiku, personalnu politiku,marketing, finansije itd).

Top menadžeri su reprezentanti firmi pred širokom javnošću, poslovnom javnošću, pred

organima vlasti, države, vlade, republike, opštine, sindikata itd. Najviše vremena provodeobavljajući razgovore sa drugim top menadžerima iz firme, sa ljudima van firme i, u neštomanjoj meri, sa menadžerima srednje linije i drugim podređenim.

KOMUNIKACIJA IZMEDJU MENADŽERA

Menadžer u komunikaciji sa drugim menadžerima može imati različite ciljevekomunikacije:

1) s ciljem informisanja, - razmena informacija

7



2) s ciljem usmeravanja - vezani sistemi, gde rezultat jednog menadžera odrežuje naredneaktivnosti drugog menadžera ili u slučaju menadžera različitih novia odnosi se na davanjeinstrukcija

3) s ciljem zahtevanja – u slučaju menadžera različitih nivoa .

Komuniciranje izmedju menadžera se može odvijati kao:

1) formalno i2) neformalno.

Formalno komuniciranje je unapred regulisano, a zasnovano je na normativnom uređenjuorganizacije. Osnovu za odvijanje neformalnog komuniciranja čini neformalna organizaciona

struktura, odnosno njeni ciljevi i načini izražavanja.

Da bi se opšte komuniciranje, pa i komuniciranje između menadžera odvijalo u skladu sa postavljenim ciljevima, neophodno je da u organizaciji bude uspostavljen proceskomuniciranja koji čine osnovni elementi:

1) pošiljalac,2) poruka i3) primalac.

U razvijenijim definicijama komunikacijskog procesa, dodatni neophodni elementi su ikodiranje, smetnje u komunikaciji, povratna informacija, okruženje i postojanje kanala

komunikacije.

Pored navedenih uslova, da bi menadžer bio uspešan u komunikaciji potrebno je i dakoristi sledeće veštine: tehničke veštine i da poseduje potrebno znanje, interpersonalneveštine, konceptualne i komunikacijske veštine. Komunikacijske veštine se ogledaju usposobnosti menadžera da odašilje i prima informacije, mišljenja, osećanja i stavove.

Mnogi stručnjaci smatraju da je korišćenje jednostavnog i jasnog jezičkog stila u poslovnom izražavanju neophodno, a da naročito kod velikih korporacija, postavljanje jedinstvenog poslovnog jezika i kodeksa komunikacije postaje neophodnost. Teorijakomunologije naznačava da smetnji u komunikaciji, a samim tim i problemi u poslovanju,

najčešće nastaju na nivou:o Poruka koja je nejasna - ista reč može imati različito značenje pa je neophodno

koristiti dogovoreni tj. usvojeni poslovni jezik,o Pošiljalac i primalac poruke – ljudi koji se razlikuju u pogledu porekla, pola, starosti,

rase, obrazovanja i dr., zbog čega se može desiti da, na primer, primalac "čuje" onošto pošiljalac nije hteo da kaže

o Pošiljalac i primalac poruke - strukture organizacije, ako odnosi u njoj nisu jasnohijerarhijski definisani - u pogledu nadređenosti i podređenosti.

Pored toga, smetnje, pa čak i prekidi u komuniciranju, mogu nastati i iz drugih razloga, kao

što su:o nedostatak planiranja (ljudi često govore i pišu bez prethodnog promišljanja,

planiranja i definisanja svrhe poruke),

8



o pretpostavke koje se koriste prilikom uspostavljanja komunikacije između pošiljaoca i primaoca poruke,

o gubitak informacija pri prenosu ili njihovo loše memorisanje,o nepažljivo slušanjeo preuranjeno zaključivanje,o nepoverenje i strah, kao potvrda da između učesnika u komuniciranju ne postoji klima

poverenja,o nedovoljno vremena za prilagođavanje promenama,o postojanje razlika u statusu ili moći između pošiljaoca i primaoca poruka,o preopterećenost informacijama, koje može dovesti do zanemarivanja, filtriranja ili

izbegavanja nekih informacija.Ovako veliki broj mogućih smetnji u komuniciranju može dovesti u pitanje ostvarivanje

postavljenih ciljeva. Otklanjanjem smetnji u komuniciranju doprineće se da ponašanjekadrova bude dovedeno u sklad sa organizacionim ciljevima.

PRAVCI KOMUNICIRANJA MENADŽERA

Informacije mogu da teku u više smerova: prema gore, prema dole, horizontalno,dijagonalno i sl. Pored formalnog i neformalnog komuniciranja, za odvijanje komuniciranja

postoje više mogućnosti: verbalno - pisano, usmeno, kao i neverbalno- gestikuliranjem,izrazom lica i dr.

Izbor dominantnog vida komunikacije, može u izvesnom smislu predstavljati i lični stil,ili kombijaciju vrsta koje su definisane u skladu sa ciljem, potrebom, okruženjem,raspoloživim resursima, vremenu, i pozicijom.

Komuniciranje menadžera nadole se odvija od višeg nivoa ka nižem, od upravnogodbora do menadžera srednje linije. To su direktive, uputstva, informacije o ciljevima i

politici preduzeća i sl.. Ovakvo komuniciranje može dati očekivane rezultate samo ako primalac poruke:

1 - može da razume, i razume poruku,

2 - veruje da je poruka u skladu s ciljevima organizacije,3 - veruje da je poruka u skladu s njegovim, ili njenim, opštim interesima,

- može, mentalno i fizički, da obavi aktivnosti koje proizlaze iz sadržine poruke.

Komuniciranje menadžera nagore se najčešće koristi kada se šalju neke vrste povratnih informacija, kao što su:

1 - informacije o pojedincima,2 - Informacije o radu i problemima,3 - procene i projekcije o onome šta bi trebalo raditi i kako bi trebalo raditi.

Horizontalno komuniciranje izmedju menadžera dozvoljava lateralni protok poruka,omogućujući odeljenjima da sarađuju s drugim odeljenjima bez striktnog i rigidnog

pridržavanja kanala za komunikaciju nagore i nadole.

9



U određenim situacijama poželjan dijagonalan protok poruka. Zapravo, tu se radi o protoku informacija između menadžera različitih nivoa, koji se ne nalaze u direktnom odnosuhijerarhijske zavisnosti. Očigledno je da ovakvo komuniciranje ne sledi organizacionuhijerarhiju, već preseca lanac zapovedanja.

KOMUNIKACIJA KAO ALAT MENADŽERA

Menadžeri obavljaju bazične funkcije "igrajući" različite uloge. Pod ulogom se podrazumeva određeni set ponašanja. Minzberg (Mint-zberg, 1973) menadžerske uloge

svrstava u tri kategorije: interpersonalne uloge, informacione uloge i. uloge odlučivanja.

Tabela 1: Uloge menadžera prema Minzbergu

• Interpersonalne uloge Čelna figuraLider

Vezista

• Informacione uloge Monitor

RasejivačSpiker

• Uloge odlučivanja Organizator

Voditelj u nemirima i krizama

Raspoređivač resursa

Pregovarač

Tabela 2. Komunikacija kao ključna aktivnost složene uloge menadžera

Čelna figura Verbalna i neverbalna komunikacija. Potrebna dobra informisanost kako o sistemu koji predstavlja tako i okruženju. Odlučivanje zasnovano na informacija dobijenim krozkomunikaciju sa drugim menadžerima istog i nižeg nivoa. Postoje formalna i neformalna

10



pravila komunikacije - izgled, stil, ponašanje, oblačenje. Intergrupno i masovnokomuniciranje.

Lider Primarno se odnosi na interpersonalni aspect upravljanja. Verbalna i neverbalna komunikacija.Motiviše, objašnjava, podstiče, širi viziju, usmerava. Dominira lična harizma i lični stilkomunikacije. Intragruno, intergrupno I masovno komuniciranje.

Vezista Prenos informacija, odlučivanje o prioritetima i važnosti informacije. Unapred dogovoren stil izakonitosti komunikacije.

Monitor Prikupljanje podataka, nadzor, intevjui, ankete, izveštaji. Tehnički unapred dogovoreni nivokomunikacije. Intragrupno komuniciranje.

Rasejivač Prenos informacija kroz odgovarajuće kanale ka zeljenim ciljnim grupama. Krv u sistemu

vena. Šalje sadržaj postavljenim informacionim kanalima -formalnim i neformalnim.Intragrupno i intergrupno komuniciranje.

Spiker Definisan formalni način komunikacije. Važan i verbalni i neverbalni nivo komunikacije.Sastoji se od unapred kreiranih informacija koje se prenose pisano i verbalno. Važan imidž kaodeo javnih nastupa. Ciljana publika može biti unutar i van organizacije. Masovno i intergrupnokomuniciranje.

Organizator Odlučivanje zasnovano na informacija dobijenim kroz komunikaciju sa drugim menadžerimaistog i nižeg nivoa. Organizuje sisteme komunikacija. Matica u košnici. Prima ključneinformacije, obradjuje i daje selektovane i usmerene informacije. Intragrupno i intergrupnokomuniciranje.

Voditelj unemirima ikrizama

Lična harizma, iskustvo i poznavanje tehnika komunikacije. Medijacija, pregovaranje su

ključne tehnike. Potreban nivo autoriteta i mogučnost donošenja odluka u odnosu na prikupljene informacije.Intragrupno i intergrupno komuniciranje.Raspoređivačresursa

Vezan za organizatorsku ulogu. U skladu sa definisanim pravcima daje usmerene informacije.Intragrupno komuniciranje.

Pregovarač Lična harizma, iskustvo i poznavanje tehnika komunikacije. Medijacija, pregovaranje suključne tehnike. U odnosu na voditelja u kriznim situacijama, pregovarač nema uvek autoriteti mogučnost za donošenja odluka u odnosu na prikupljene informacije. Intragrupno iintergrupno komuniciranje.

ZAKLJUČAK

11



Iz učinjenog osvrta na komuniciranje sa aspekta pozicije menadžera i ispunjenja njihoveuloge može se zaključiti da:

1 1. Komuniciranje kao ključna aktivnost - predstavlja aktivnost koja je važna za svefunkcije menadžmenta, tj. za planiranje, organizovanje, kadrovsku politiku, vođenje ikontrolisanje.

2 2. Komuniciranje bi trabalo da se odvija u svim smerovima i na svim nivoima organizacije- komunikacija je sredstvo kojim ubeđujemo, informišemo, motivišemo i vodimo

pojedince prema grupnom cilju.3 3. Jednostavna i jasna poruka - Za uspešno komuniciranje je neophodno stalno

identifikovanje i savladavanje postojećih i mogućih prepreka, koje mogu uticati na prijemi razumevanje poruka. Nema komuniciranja ako se informacija ne primi i ne razume.4 4. Investirati vreme - Da bi bili uspešni, menadžeri moraju veliki deo svog vremena da

utroše na komuniciranje, da razviju mreže kontakata, mehanizme komunikacije i osposobesvoje zaposlene za korišćenje alata komunikacije. Pravilno razvijen sistem komunicije ćeim pomoći u donošenju odluka i u koordiniranju i usmeravanju napora ka ciljevima

poslovnog sistema.5 5. Investirati odgovarajuća sredstva-resurse koja obezbedjuju rezultat i raditi na

unapredjenju reputacije i imidža - Obezbeđenje kvaliteta, koje podrazumeva da svizaposleni budu uključeni u trajan proces poboljšanja usluga i proizvoda, uočavanje i brzootkrivanje uzroka grešaka i izlaženje u susret potrebama kupaca i potrošača, nije moguće

ostvariti bez odgovrajućeg sistema komunikacija, koji uključuje školovane, iskusnekadrove i strateški izgradjenu komunikacijsku i informacionu mrežu.

6 6. Komunikaciju prepoznati kao strateški bitan alat organizacije - Sistem komunikacijaformirati tako da omogući kontinuiranu, pravovremenu razmenu informacija izmeđurukovodilaca i zaposlenih, zaposlenih međusobno, rukovodilaca medjusobno i na svimnivoima, ali i izmedju organizacije i tržišta gde menadžeri imaju ključnu ulogu, odnosnookruženja u kome organizacija deluje.

7 7. Komuniciranje bi trebalo shvatiti i ostvarivati kao proces, koji će biti modeliran nanačin koji odgovara potrebama, specifičnostima i resursima konkretnog organizacionogsistema. Jednostavno kopiranje teorijskih modela komuniciranje može menadžera da

odvede na pogrešan izbor puta i načina rešavanja zadataka.8 8. Dalje razvijati mogućnosti organizacije korišćenjem informaciono komunikacijskih

tehnologija - Korišćenje novih tehnologija pojednostavljuje se, ubrzava i automatizuje proces prenosa poruka. Potrebno je razviti intranet radi bolje raspoloživosti podataka, iomogućiti pristup internetu kako zbog dobijanja informacija tako i zbog prezentacijerezultata. Elektronske biblioteke i elektronski portali omogućavaju pristup znanju i

podacima.

L I T E R A T U R A

o Momčilo Milisavljević, Jovan Todorović, Strategijsko upravljanje, Ekonomskifakultet, Beograd, 1991.

12



o Branislav Mašić, Strategijski menadžment, Univerzitet "Braća Karić", BK Institut,Beograd, 1998.

o Grupa autora, The Organization of the Future, Jossey-Boss Publishers, San Francisco,USA, 1997.

o Ivan Štajnberger i Svetlana Čižmić, Mendžment i menadžeri - (poglavlje iz knjige: Psihologija i menadžment ), Čizmić, S., Bojanović, R., Štajnberger, I., Petrović, I.(1995): Psihologija i menadžment , Beograd: Filozofski fakultet, Institut za

psihologiju.o Dobrila Vujić, Menadžment ljudskih resursa i kvalitet, Centar za primenjenu

psihologije Društva psihologa Srbije, 2000.o

Dragana Bjekić, Komunikologija – osnove pedagoškog i poslovnog komuniciranja,Tehnički fakultet Čačak, 2007.o Različiti materijali sa Interneta na temu „Komunikacije i menadžment“.

13

Documents

seminarski menadzmet MD1