SEMINARSKI RAD

Tema: Metode transporta betona Student: StudentProfesor

SADRAJ:

1.UVOD32.BETON42.1. Pravljenje betona42.2. Vrste betona63. METODE TRANSPORTA BETONA74.MINIMALNI TROKOVI95.ZAKLJUAK126.LITERATURA13

1.UVOD

Beton je graevinski materijala koji se koristi najee u svetu od svih veakih materijala. Pogodna je za pravljenje raznih graevinskih konstrukcija od raznih stambenih i poslovnih zgrada do mostova, betonski blokova, temelja i drugo. Beton je takav graevinski materijal koji zahteva da se sa njim radi dok je on u stanju tenosti, odnosno sa njim se radi pre nego to ovrsti, pree u vsto stanje. Iz ovih razloga, za transport betona od mesta pravljenja do mesta gde e se raditi sa njim, zahteva posebne uslove za transport o kojoj e se razmatrati u ovom radu. Prilikom transporta betona potrebno je da znamo i svojstva samog betona, o kojima e biti rei u radu, kao i maine koje su potrebne za obavljanje transporta.

2.BETON

Beton je graevinski materijal koji se pravi uglavnom od cementa, agregata (uglavnom ljunak i pesak) i vode. Beton ovava posle meanja i ugraivanja, usled hemijskog procesa koji se naziva hidratacija. Voda reaguje sa cementom, koji ovrava i povezuje ostale komponente u smei , ime se na kraju dobija tvrd kameni materijal.Termin beton u optem sluaju oznaava irok spektar vetakih graevinskim materijala kompazitivnog tipa koji se dobija aglomeracijom zrna vrlo razliitih tipova agregat. Aglomeracija podrazumeva i primenu odreenih vezivnih supstanci. Imajui u vidu ovakvu definicij, proizilazi da se naelno moe govoriti o gips-betonu, kre-betonu, betonu na bazi vodenog stakla, asfalt-betonu i drugim. Najiru primenu nesumnjivo imaju betoni kod kojih se kao vezivo koristi cement, i koji bi formalno trebalo zvati cement-betonima, ali je u praksi uobiajno da se materijali ovog tipa nazivaju samo betonima.

2.1. Pravljenje betona

U savremenom graevinarstvu pravljenje betonske meavine vri se iskljuivo mainskim putem, pri emu se ovaj postupak svodi na meanje i doziranje komponentnih materijala u cilju dobijanja homogene smee. Ova operacija se izvodi u specijalno organizovanim graevinskim punktovima pri gradilitu ili u posebnim fabrikama betona, koje su u stanju da snabdevaju i vie od jednog gradilita betonom.Odvojeno meanje smese je pokazalo da meanje cemnta i vode u pastu pre dodavanja agregata poveava vrstou betona na pritisak. Pasta bi trebalo da se mea pri velikim brzinama u posebnim mikserima-mealicama. A kasnije tako napravljena pasta da se sjedini sa agegatom i ostatkom vode u klasinim mikserima.Meanjem cementa sa vodom dobija se plastino cementno testo-cementan pasta, koja vremenom poinje da menja agregatno stanje i da prelazi u vrstu supstancu. Uzork ove promene agregatnog stanja je hidratacija (kompleksan fiziko-hemijski proces). Kao vreme vezivanja cementa obino se definie vremenski period od momenta meanja cementa i vode pa do trenutka kada cementana pasta izgubi svojstvo plastinosti. Dok se vezivanje cementa zavrava relativno brzo proces ovravanja se ne zavrava ve traje nekoliko meseci do nekoliko godina. Taj proces nije ravnomreran, u poetku je on vrlo intenzivan a nakon nekog vremena usporava i asimptonski tei odreenoj graninoj vrednosti.Beton se dakle pravi od cementa, vode i agregata. Cement je hidraulino mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem takozvanih portland cementnog klikera,vetakog kamenog materijala koji se stavra peenjem krenjaka i gline. Temperatura peenja je od 1350oC do 1450oC. Cementi se u optem sluaju mogu podeliti na vrste i klase. Vrste predstavljaju kategorije cementa s obzirom na sastav i tehnologiju proizvodnje, dok klase cementa oznaavaj njihove mehanike karakteristike. Dele se u dve osnovne grupe : cemente na bazi portland cementnog klikera i na ostale specijalne vrste cementa. Voda predstavlja neophodnu komponentu svakog betonskog meanja poto je samo uz njeno prisustvo mogue odvijanje procesa hidratacije cementa. Pored toga voda u sveem betonu je znaajna kao komponenta kojim se putem ostvaruje potreban viskozitet betonske smee, odnosno kao komponenta koja omoguava efikasno ugraivanje i zavrnu obradu betona. Agregat uestvuje sa 70%-80% u ukupnoj masi betona i od njihovih karakteristika zavisi i svojstva betonskih smea i svojstva ovrslog betona. Za pravljenje betona se potpuno ravnomerno koristi prirodni (pesak i ljunak) i drobljeni agregat. Na slikama su prikazani cement,ljunak i pesak koji su najei sastojci betona ,naravno sa vodom).

Slika 1.Cement

Slika 3. ljunakSlika 2. Pesak

2.2. Vrste betona

Pumpani beton- upotrebljava se kada se zahteva transport betona cevima Mlazni beton Lagani beton Beton otporan na smrzavanje Vodonepropusni beton Sporovezujui beton- pogodan prilikom transporti na velikim udaljenostima Beton za kose krovove- spreavaju klizanje betona niz kosinu ploe Armirani beton- dodatkom armature poveavaju se svojstva betona ove vrsteArmirani beton se najvie koristi prilikom izgradnje stambenih ili poslovnih zgrada. Nastaje spajanjem betona i elika. Na ovaj nain se betonu poveava napon i pritisak i eliku naponi zatezanja.

Slika 5. Mlazni betonSlika 4.Armirani beton

Slika 7. Vodonepropusni betonSlika 6. Pumpani beton

3. METODE TRANSPORTA BETONA

Za metode transporta betona posmatraemo na osnovu sledeeg primera:Stambena zgrada spratnosti P+6 koja je predmet ovog projekta betona predstavlja armiranobetonsku konstrukcuju koju sainjavaju sledei osnovni konstrukcijski elementi: temeljna ploa debljine 60 cm, obimni zidovi u podrumu debljine 25 cm, zidna platna i liftovsko jezgro debljine 15 cm, stubovi preseka 40/40 cm, meuspratna armiranobetonska ploa debljine 16 cm, direktno oslonjena na stubove i armirano betonsko stepenite sa ploom debljine 15 cm i podestnim gredama dimenzija 15/40 cm.Predmetna stambena zgrada izvodie se u povoljnim klimatskim uslovima, poto su betonski radovi planirani u periodu april-juni. To znai da u okviru tehnolokog procesa izvjenja betonskih radova ne treba predvidjati nikakve posebne postupke neophodne za rad u uslovima niskih (ispod 5oC), odnosno visokih temperatura (iznad 30oC). Mesto izvjenja objekta locirano je uz saobraajnicu koja povezuje gradilite sa pogonom za proizvodnju betona - sa fabrikom betona. Ova fabrika je udaljena oko 10 km od gradilita i njen maksimalni kapacitet iznosi 50 m3/h sveeg betona.S obzirom na udaljenost objekta od fabrike betona, spoljanji transport sveeg betona od fabrike do gradilita vrie se automealicama. Na raspolaganju stoje tri tipa automealica proizvoaa "Progres", Mladenovac. Izvoa radova, s obzirom na raspoloivu tehnoloku opremu i gabarite objekta, predvideo je unutranji transport, odnosno ugraivanje betona pomou toranjke dizalice. Na raspolaganju stoje dizalice tipa "POTAIN".S obzirom na uslove zadatka, predmetni rezervoar e se izvoditi primerom tzv. transportovanog betona. Sve betonske meavine pravie se u automatskoj fabric betona kapaciteta 50 m3/h. Transport betona do gradilita vrie se putem automealica kapaciteta 6 m3.Transport betona od fabrike do gradilita vri se u automealicama (automikserima), pri emu se obavezno treba pridravati vremena transporta. Ni u kom sluaju ne sme se dozvoliti da zbog transportnih problema proe vie od 2 asa, raunajui od poetka pravljenja pa do zavretka zbijanja betona. Tokom transporta beton u automealici obavezno mora da bude "agitovan", to podrazumeva da se bubanj automealice okree brzinom 4-6 obrtaja u minuti. Prilikom transporta nije dozvoljeno dodavanje vode u bubanj automealice. Jedino, ukoliko se za tim ukae potreba, u bubanj automealice se moe direktno dozirati odreena koliina superplastifikatora REOBET SPK 9. Ovo dolazi u obzir samo na mestu ugradjivanja betona, a u prisustvu strunjaka laboratorije za beton.

Doziranje o kome je re mora se vriti postepeno, dok se ne ostvari zahtevana konzistencija meavine, pri emu meanje treba da traje najmanje 5 minuta, a brzina meanja da iznosi najmanje 10 obrtaja u minuti. Na mestu istovara betona u autopumpu za beton potrebno je obezbediti,izgradnjom posebne rampe ili na slian nain, pravilan tok betona niz korito (oluk) automealice.Slika 8. Automealica

Slika 9. Istovar betona iz automealice

U tabeli se nalazi kontrola kvaliteta betona koji se koristi u ovom zadatku iz koje moemo videti koliko betona je utroeno i za koji deo zgrade, kao i vrstu betona koji se koristi.

Tabela 1.Kontrola kvaliteta betona

A-MB 30, D=31,5mmBN- MB 40, D=31,5mmBS-MB 40, D=16mm

4.MINIMALNI TROKOVI

Za trokove kotanja maina za beton posmatraemo na sledeem primeru:Za potrebne izgradnje nasipa i useka prilikom izgradnje saobraajnice, potrebno je odraditi iri i ui izbor maina. Na gradilitu je potrebno ostvariti uinak od 150 m3/h.Prvo je potrebno uraditi iri izbor maina. Nakon toga je potrebno za svaku mainu izraunati praktian uinak i cenu kotanja efektivnog sata rada maine koji je data u tabrli 2.

Vrsta i tip maineBuldoer KOMATSU D-355-AUtovariva pozadi WABCO 35CBuldoeri CATERPILLAR D-5Grejder FRISH 95PVueni vibroje DYNAPAC CF 51

q5,1m322,2m31,8m33,66m2,13m

NV100*1062,29*1061,22*1061,985*1061,37*106

Snaga motora301,5kW300kW77,5kW73kW66kW

hek1500015000100001200015000

hgr980980980980980

Jt5,2*1042,29*1041,22*1041,985*1041,37*104

Jt/hgr53,0623,3712,4520,2513,98

Ers34,5034,5034,5034,5034,50

Ko0,650,550,650,550,80

gs(gorivo)0,16000,12000,16500,12500,1650

EEN219,50138,6058,1935,1460,99

gs(mazivo)0,00370,00310,00460,00350,0046

Emaz21,7515,356,954,227,28

p0,550,600,550,500,45

ETO190,6791,6044,7366,1741,10

EHAB190,6791,6044,7366,1741,10

EE657,09371,65189,10206,20184,97

EINV425,3187,399,78162,35112,05

EAM346,67152,67122,00165,4291,33

EK i os283,53124,8666,52108,3374,70

EOS1055,50464,83288,30436,00278,08

Kh2313,001127,00642,00867,00625,00

Tabela 2.Proraun kotanja efektivnog sata rada maina

Br.Vrsta i tip maineUpm3/hBroj maina(n)n*Upm3/hKhdin/hn*Khdin/hCdin/m3

1.Buldoer (D 355-A)Utovariva (RD-175)Istovariva pozadi (35C)Buldoer (D5)Grejder (F 95 P)Vueni vidro je(CF 51)154,082,828,044,5167,038,5126414154,0165,6168,0178,0167, 0154,02313,00852,001127,00642,00867,00625,002313,001704,006765,002570,00867,002500,00108,00

Buldoer (D 355-A)Utovariva (RD-175)Istovariva pozadi(180-1)Buldoer (D 5)Grejder (F 95P)Vuni vidro je (CF 51)154,082,830,344,5167,038,5125414154,0165,6151,5178,0167,0154,02313,00852,001289,00642,00867,00625,002313,001704,006446,002570,00867,002500,00108,00

3.Buldoer (D 355-A)Utovariva (F 1800-B)Istovariva pozadi(35C)Buldoer (D 5)Grejder (F 95P)Vuni vidro je (CF 51)154,0153,435,044,5167,038,5115414154,0153,4175,0178,0167,0154,02313,001683,001127,00642,00867,00625,002313,001683,005637,002570,00867,002500,00101,00

4.Buldoer (D 355-A)Utovariva (F 1800-B)Istovariva pozadi(180-1)Buldoer (D 5)Grejder (F 95P)Vuni vidro je (CF 51)154,0153,439,244,5167,038,5114414154,0153,4156,8178,0167,0154,02313,001683,001289,00642,00867,00625,002313,001683,005157,002570,00867,002500,0098,00

Tabela 3.Ui izbor maina

Prilikom izbora maine i njihovog meusobnog povezivanja u jednom tehnolokom procesu treba voditi rauna da se mehanizovani rad odvija bez zastoja. Uslov za kvalitetan izbor je poznavanje tehnologije radova,karakteristika maina i uslova rada. Samo dobro izabrane i usklaene maine mogu obezbediti efikasan rad i konkurentnu cenu.Izbor maina vri se u dva koraka. Prvi korak je tzv. iri izbor maina koji treba da prui uvid u sve raspoloive maine koje bi mogle da uestvuju u izvravanju pojedinih operacija tehnolokog procesa (tabela 2). Drugi korak tzv. ui izbor maina ima zadatak da od moguih maina ukae na one koje pruaju ekonomsku prednost tj. najniu cenu po jedinici mere. Podaci iz tabele 1: q- zapremina radnog organa NV- nabavna vrednost maine hek- ekonomski vek trajanja maine hgr- planirani fond radnih sati maine na gradilitu Jt- jednokratni trokovi Ers-trokovi radne snage (bruto lini dohodak rukovaoca maine) Ko- koeficijent optereenja motora (0,5-0,9) gs(gorivo)- specifian utroak goriva u toku 1 sata rada za svaki 1kW normalne snage motora EEN- trokovi utroene energije gs(maziva)- jedinina cena maziva Emaz- trokovi utroenog maziva p-procentualni iznos uslovljen prema vrsti maine Eto- trokovi tekuih opravki EHAB- trokovi habajuih delova EE- eksploatacioni trokovi EINV- trokovi investicionih odravanja EAM- trokovi amortizacije EKIOS- trokovi kamate i osiguranja EOS- trokovi osnovnog sredstva Kh- koeficijent efektivnog sata rada maine

Jt=p*NVEE=Ers+EEN+Emaz+Eto+EhabEOS=EAM+EINV+EKIOSKh=Jt/hgr+(EE+EOS)*(1+), -faktori kalkulisanja reijskih trokova i neproizvedenog radaEEN=qENE*CENEmaz=qMAZ*CMAZEto=pto*NV/1500EHAB=1,10*NVhab/Hek,HabEAM=NV/hekEINV=0,15*NV/hgodEKIOS=0,10*NV/hgod

Podaci iz tabele 2:

Up-proraun uinka kp-koeficijent punjenja radnog organa kv-koeficijent korienja radnog vremena kr-koeficijent rastresitosti ko-koeficijent okreta

Up=Ut*kp*kv*kr*kp*...*knUt= *qTc-trajanje ciklusaT-konstanta5.ZAKLJUAK

Za transport betona od fabrike do mesta gradilita je potrebno pratiti uslove u zavisnosti od vrste betona o kom se radi i zahtevima za graevinski objekat. Za ispunjavanje tih uslova glavnu ulogu imaju maine za transport betona (uglavnom automealice) sa svojim karakteristikama od strane proizvoaa (zapremina radnog organa, brzina okretanja mealice odnosno broj obrtaja potrebnih za transport betona,i drugo). Shodno tome se odreuju i cene maina i njeno kotanje prilikom transporta betona. Pri izboru maine bira se i najjeftinija cena za transport betona. To uglavnom najvie interesuje investitora u izgardnji objekta, ali da i ako je cena niska da beton koji je potreban za izgradnju objekta bude u odgovarajuem stanju za rad na gradilitu. Isto vai i za sve objekte izgradnje,bilo da je to zgrada,temelj, nasip i usek puteva i drugo.

6.LITERATURA

1 Krstulovi P. Svojstva i tehnologije betona, Graevinski fakultet sveuilite u Splitu2Perii U.,Bori N., Tepavac . Tehnika:optimizacija trokova transporta sveeg betona, 2012 3 asopis: Tehnika, 2011 Savez ininjera i tehniara Srbije,urednik Smiljan Vukanovi4 Preuzeto sa : www.wikepedia.rs (17.02.2015.)5Preuzeto sa: www.gramak.com (17.02.2015.)13