Ekonomski odnosi sa inostranstvom predstavljaju vrlo značajan deo ekonomske

aktivnosti svake zemlje. Bez obzra na svoje razvojne potencijale danas nijedna zemlja nije samoj

sebi dovoljna, posebno ne u ekonomiji i u ekonomskom razvoju. Spoljna trgovina predstavlja

najznačajniji i najstariji deo međunarodnih ekonomskih odnosa. Još od najstarijih vremena ona je

predmet državnog regulisanja, usmeravanja i kontrole. Spoljna trgovina podrazumeva promet

robe i usluga između različitih zemalja. Zahvaljujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja

neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, takođe spoljna trgovina i uopšte

međunarodni ekonomski odnosi omogućuju prenos znanja i tehnologije iz jednog kraja sveta u

drugi. Naravno kako bi sve to bilo moguće došlo je do stvaranja različitih organizacija i

institucija na globalnom planu koje imaju zadatke da usmeravaju i unapređuju međunarodne

ekonomske odose i saradnju među različitim zemljama.

Po tome je naročito bila poznata ekonomska politika merkantilizma, ali i kasnije praksa

državnog kapitalizma i socijalizma, sve do dnašnjih dana kada država u tojoblasti ima vrlo

značajne funkcije. Takav pristup države spoljnoj trgovini, sa ekonomskog stanovišta ima

opravdanja u tome što država na taj našin postiže:

a) Zaštitu sopstvenih ekonomskih i drugih interesa u ekonomskim odnosima

sa drugim zemljama i međuarodnim institucijama i asocijacijama;

b) Korišćenje prednosti koje međunarodni ekonomski odnosi pružaju

privrednom razvoju, posebno međunarodne podele rada;

c) Očuvanje autonomije zemlje u vođenju spotvene ekonomske politike i

njenog učešća u kreiranju politike međunarodnih institucija i asocijacija.1

1 Prof. Dr. Milorad Božić, Ekonomska politika, IV izdanje, Niš, 2006,str.251

Kao rezultat državne intervencije u oblasti spoljne trgovine, nastaje spjnotrgovinska

politika kao sistem državnih ciljeva,instrumenata i mera kojim ona reguliše i usmerava svoje

trgovinske odnose sa inostranstvom.spoljnotrgovinska politika je,najpre,deo politike ekonomkih

odnosa zemlje sa inostranstvom i to je njen najznačajniji deo, jer spoljna trgovina zauzima

glavno mesto u strukturi međunarodnih ekonomskih odnosa.

Kao i svaka druga poltika i spoljnotrgovinska politika ima svoje ciljeve, koristi određene

instrumente i preduzima određene mere. Njeni ciljevi u osnovi izražavaju ciljeve privrednog

razvoja i tekućih ekonomskih kretanja u zemlji. To podrazumeva da spoljnotrgovinska politika

treba da bude usklađena sa drugim politikama ne samo u pogledu ciljeva već i u pogledu mera

koje koristi. To je bitan uslov efikasnosti ekonomske i spoljnotrgovinske politike.

Svaka zemlja pored međunarodnih ekonomskih ugovora kao instrumenata globalnog

regulisanja ekonomskih odnosa između zemalja, koristi i autonomne instumente radi regulisanja

i ostvarivanja ciljeva svoje spoljnotrgovinske politike, nezavisno od drugih zemalja i asocijacija.

U primeni tih instrumenata država ima veći stepen slobode, ali treba imati u vidu da je taj stepen

slobode u praksi čsto ograničen sadržinom bilateralnih i multilateralnih ugovora koje je

konkretna zemlja potpisala sa drugim zemljama ili međunarodnim asocijacijama.

Prema čl. 1 Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, uređuje se spoljnotrgovinsko

poslovanje u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i propisima Evropske

unije (EU).Izvoz robe je zakonom definisan kao iznošenj,slanje,odnosno isporuka robe sa

teritorije Republike na teritoriju druge države u skladu sa carinskim propisima Republike.

Instrumentima za regulisanje izvoza primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske

politike sa osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga. U te instrumente

spadaju2:

1)Izvozne premije i subvencije;

2)Kreditiranje izvoza;

2 Prof .Dr.Milorad Božić, Ekonomska politika,IV izdanje, Niš,2006 str.256

3)Vezivanje uvoznih prava za izvoz;

4)Regulisanje kursa domaće valute;

5)Damping;

6)Kvantitativna ograničenja izvoza;

7)Ostali instrumenti;

1) Izvozne premije i subvencije

Izvozne premije imaju široku primenu u podsticanju izvoza roba i usluga i koristi ih

većina zemalja za sve ili samo pojedine proizvode sa kojima izlazi na međunarodno tržište. Njih

daje država iz svog budžeta izvoznicima proizvoda i usluga. Na taj način ona stimuliše

izvoznike, proizvođače proizvoda i usluga namenjenih izvozu, stvarajući mogućnost da oni snize

cene svojih proizvoda i usluga na međunarodnom tržištu-do nivoa premija i subvencija, odnosno

na taj način utiče na povećanja konkurentske sposobnosti svoje privrede na tom tržištu.

Pored izvoznih premija imamo i izvozne subvencije čija je suština u subvencioniranju

određenih troškova proizvodnje namenjene izvozu, samog izvoza, osvajanja novih tržišta,

transportnih troškova, primene novih tehnolgija u proizvodnji i dr. Izvozne subvencije, taođe

odobrava država, finansirajući te troškove iz budžeta, fondova ili na drugi način.

2) Kreditiranje izvoza

Kreditiranje izvoza ima za zadatak da omogući izvoznicima da dođu do povoljnih kredita

kojima će povećati proizvodnju namenjenu izvozu ili olakšati plasman te proizvodnje na

inostranom tržištu. Njih odobrava država iz specijalnih fondova ili ih obezbeđuje putem

mehanizma kreditne politike. Na taj način izvoznici dolaze do jeftinijeg obrtnog ili trajnog

kapitala, što jača njihovu izvoznu poziciju-stimuliše ih na povećanje izvoza. Konkretne olakšice

u primeni ovog instrumenta mogu se odnositi na mogućnost dobijanja takvih kredita, visinu

kamatne stope, rok otplate i druge uslove.

Na svetskom tržištu investicionih radova krediti i kreditni uslovi su sve važniji elementi

ponude i konkurentske sposobnosti izvoznika, a njihova relativna važnost kod kupca raste u

odnosu na cene i tehnološke karakteristike kapitalnih objekata. Zato je izvozno kreditiranje

snažan instrument u iizvozu kapitalnih objekata, narčito slabije razvijenim zemljama. Zbog

nedovoljne finansijske snage i motivisanosti izvoznika apitalnih objekata i poslovnih banaka

koje ih prate, izvoz kapitalnih objekata najčešće se odvija uz potporu dršave dugoročnom

kreditiranju i osiguranju izvoznih poslova, mada ima slučajeva da taj izvoz dugoročno kreditiraju

i neke velike banke ili konzorcijumi banaka. U zemljama koje zakonski brinu o vlastitom izvozu,

najbolje uslove potpore izvozu kapitalnih objekata nude ’’exim banke’’ (engl. Export-Import

Bank, Ex-Im Bank) koje plasiraju svoje specifične supplier i buyer credite zainteresovanim

subjektima, obično putem poslovnih banaka. Dok svojim supplier kreditima exim banke na duži

rok finansijski jačaju izvoznike i pod povoljnim uslovima ih osposobljavaju za pripremu i

realizaciju konkretnog izvoza, svojim buyer kreditima finansijski osposobljavaju inostrane

uvoznike za kupovinu tačno određenog dobra iz zemlje koja ih kreditira.3

3) Vezivanje uvoznih prava za izvoz

Prestavlja specifičan instrument spoljnotrgovinske politike koji se primenjuje u

zemljama sa državnim sistemom raspolaganja devizama. Naime u zavisnosti od ostvarenog

izvoza izvoznicima se odobrava pravo na uvoz uopšte ili samo određenih proizvoda. To pravo se

sastoji u tome da izvoznik dobija uvoznu dozvolu koja mu daje pravo uvoza određene robe.

Dozvola za uvoz robe može da se uvede samo radi:

1)Zaštite javnog morala;

2)Zaštite života i zdravlja ljudi, životnja i biljaka;

3)Zaštite nacionalne bezbednosti;

4)zaštite životne sredine i prirodnih bogatstava;ili

5)Primene posebnih pravila trgovine zlatom i srebrom.

Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se ministarstvu i ministarstvo odlučuje o zahtevu.

Dozvola važi najduže šest meseci, dok broj isporuka tokom važenja dozvole nije ograničen.

3 Prof. K. Begić, Institut ekonomskih nauka, Ekonomska politika, Beograd,2000

4) Regulsanje kursa domaće vaute

Regulisanjem kursa domaće valute, vrši se poboljšanje ili pogoršanje pološaja izvoznika,

ali i uvoznika u primarnoj raspodeli u zemlji. Promenom kursa domaće valute –devalvacijom ili

revalvacijom utiče se na ekonomski položaj izvoznika i uvoznika. Kao mera stimulacije izvoza

primenjuje se devalvacija domaće valute. Ona omogućuje izvoznicima prisvajanje većeg dela

novostvorene vrednosti društva do koga dolazi promenom odnosa između vrednosti domaće i

inostranih valuta.

Prelivanje novostvorene vrednosti na ovaj način u korist izvoznika, dešava se na štetu

uvoza koji postaje skuplji, i na račun opšteg rasta cena inflacija. Treba napomenuti da su efekti

devalvacije domaće valute na stimulaciju izvoza ograničenog dometa. Oni vremenski traju

relativno kratko, naročito ako postoji ekonomska nestabilnost u zemlji.

5) Damping

Damping označava označava prodaju robe i usluga na inostranom tržištu po cenama koje

su niže od njihovih cena na domaćem tržištu, često i niže od troškova njihove proizvodnje.

Ciljevi primene dampinga mogu se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta,

osvajanje novih tržišta, izvoz po svaku cenu radi povećanja deviznog priliva zemlje i slično.

Damping se smatra merom nelojalne konkurencije i sve zemlje svojim zakonodavstvom

utvrđuju mere borbe protiv njega. Valutni damping podrazumeva održavanje višeg deviznog

kursa realnog kursa, čime se pojeftinjuje izvoz, a poskupjuje uvoz. Sve vrste dampinga su

zabranjene.

6) Kvantitativna ograničenja izvoza

Kvantitativna ograničenja izvoza vrše se posebnim instrumentima, kao što su:

-zabrana izvoza;

-kontigentiranje izvoza;

-izvozne dozvole;

Pod kvantitativnim ograničenjima podrazumevaju se mere koje predstavljaju potpuno ili

delimično ograničenje u skladu sa okolnostima, izvoza, uvoza ili robe u tranzitu.

Njihova suština jeste u tome da država administrativnim putem –primenom nekih od ovih

instrumenata, vrši kvantitativno ograničenje izvoza. Svrha takvog ograničenja može biti

prioritetno zadovoljavanje potreba domaćeg tržišta, odnosno sprečavanje poremećaja u ponudi

proizvoda na njemu.

Prema čl. 23 Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, dozvola za izvoz može da se

uvede radi:

-Zaštite umetničkog i arheološkog blaga;

-Zaštite prirodnih retkosti i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta;

-Zaštite nacionane bezbednosti;

-Zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava;

-Primene posebnih pravila trgvine zlatom i srebrom.

Izvozne dozvole izdaje ministarstvo, kome se i podnosi zahtev za izdavanje dozvole i ono

dlučuje o tom zahtevu.

Odnose se na unapredjenje poslovanja i razvoja privrede čiji su dugoročni efekti u

povećanju izvoza i međunarodnoj ekonomskoj stabilnosti zemlje. Njihovo dejstvo na izvoz je

indirektno, a obuhvataju instrumente poreske, kreditne i monetarne politike, politike tehničko-

tehnološkog razvoja, investicione politike, politike potrošnje itd.4

Njihov krajnji efekat na izvoz ostvaruje se kroz povećanje produktivnosti rada

proizvodnje, što je pouzdan oslonac povećanja konkurentske sposobnosti zemlje na

međunarodnom tržištu.

4 Prof.Dr.Milorad Božić, Ekonomska politika, IV izdanje, Niš, 2006, str. 258 Prof.Lj. Adamović, Međunarodna ekonomija, Beograd, 1999

LITERATURA:

Prof. K. Begić

Institut ekonomskih nauka,

Ekonomska politika

Beograd 2000

Prof. Lj. Adamović

Međunarodna ekonomija,

Beograd 1999

Prof. M. Božić

Ekonomska politika

Niš,2006

Prof. D. Bukša

Institucionalna potpora izvoza kapitalnih objekata,

Zbornik PR sveučilišta u Rijeci, vol 26,br.2str.1023-1040

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju,

Službeni glasnik RS br.101/2005

PRAVNI FAKULTET

UNIVERZITETA U NIŠU

SEMINARSKI RAD IZ

EKONOMSKE POLITIKE

TEMA:INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE ZA REGULISANJE

IZVOZA

Student:

Jovana Mitić

Br. Indeksa:

40825

NIŠ,2008.

Sadrzaj:

1) Izvozne premije i subvencije....................................................................................................3

2) Kreditiranje izvoza...................................................................................................................3

3) Vezivanje uvoznih prava za izvoz............................................................................................4

4) Regulsanje kursa domaće vaute...............................................................................................5

5) Damping...................................................................................................................................5

6) Kvantitativna ograničenja izvoza.............................................................................................5