Seminarski Rad Iz Ekonomije-Nezaposlenost u Srbiji

  • View
    698

  • Download
    26

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Nezaposlenost u Srbiji

Text of Seminarski Rad Iz Ekonomije-Nezaposlenost u Srbiji

VISOKA POSLOVNA SKOLA

VISOKA POSLOVNA SKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

PROBLEM NEZAPOSLENOSTI U SRBIJI

SEMINARSKI RAD

Nastavni predmet: osnovi ekonomije

Profesor: Student: Saradnik: Br. indexa:

Novi Sad Decembar 2009. godine

Sadrzaj1. Uvod32. Vrste nezaposlenosti3

3. Zaposlenost predstavljena u tabelama.4-6

4. Reavanje problema nezaposlenosti...6

5. Zakljucak7

Literaturahttp://www.ekof.bg.ac.yu/centri/nde/2009/01/Domazet_Zubovic.pdfhttp://teme.junis.ni.ac.rs/teme4-2008/teme4-2008-14.pdfhttp://webrzs.statserb.sr.gov.yuhttp://bs.wikipedia.org/wiki/Nezaposlenost 1.UVOD

Aktivno stanovnitvo (radnu snagu) jedne zemlje ine sva zaposlena i nezaposlena lica od 15 do 64 godine zivota. Taj pojam se odnosi na stanovnitvo sa prebivalitem u zemlji ali ne i na i radnike koji su zaposleni na teritoriji ali na njoj i ne zive.

Stopa nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika. Nezaposleno stanovnitvo ine lica koja su raspoloziva za rad ili traze zaposlenje, svejedno dali primaju dohodak ili ne razlike nema prema definiciji Meunarodnog biroa rada.

Administrativna stopa nezaposlenosti dobija se kada se popiu nezaposlena lica prijavljena u drzavnim sluzbama za zapoljavanje. Brojke uzete iz anketa koje se redovno vode na reprezentativnim uzorcima stanovnistva omoguavaju da se izrauna usklaena stopa nezaposlenostu. 2.VRSTE NEZAPOSLENOSTIPostoje tri vrste nezaposlenosti:

Frikcijska nezaposlenost

Ciklicna nezaposlenost

Strukturna nezaposlenost

Visoka nezaposlenost utice na smanjenje bruto domaceg proizvoda. Znaci tom prilikom ne koristimo resurse koliko je to moguce, tako da nismo u prilici proizvesti dobra i usluge koja ce omoguciti ljudima da prezive i uzivaju. Gubici u razdobljima visoke nezaposlenosti najveci su gubici u savremenoj ekonomiji. 3. ZAPOSLENOST PREDSTAVLJENA U TABELAMA

U tranzicionom periodu 2003 -2006 godina zabeleen je proces opadanja broja zaposlenih. Ukupna zaposlenost sa 2,046 miliona opala je na 1,992 miliona u 2006 godini. Broj zaposlenih opada u preduzeima, dok je u pomenutom periodu imao trend rasta u privatnom preduzetnitvu, odnosno u sektoru koji predstavljaju radnje. Samozapoljavanje kroz otvaranje radnji i zapoljavanje kod tih preduzetnika belei trend rasta sa 418 hiljada iz 2003 godine na 536 hiljade u 2006 godini.Trend rasta samozapoljavanja i zaposlenih kod sitnih preduzetnika predstavljao je faktor amortizacije otputanja radnika iz drutvenih, dravnih i novoprivatizacionih preduzea.

Sitni preduzetnici u proseku pored samozapoljavanja u proseku otvaraju od 1.1 do 1.36 novih radnih mesta.

3.1 Zaposlenost period mart 2003 mart 2007 godine

GodinaZaposleni kod pravcnih licaPrivatni preduzetniciZaposleni kod privatnih preduzetnikaUkupno zaposleni

2003 Mart1.6281982202.046

2004 Mart1.6012082552.065

2005 Mart1.5572282852.070

2006 Mart1.4962283082.032

2007 Mart1.4202423301.992

Izvor: RSZ - Polugodinji izvetaji o zaposlenima i zaradama RAD-1/P, Ankete za dopunu polugodinjih izvetaja RAD -1, Polugodinji izvetaji o privatnim preduzetnicima i zaposlenima kod njih RAD-15.

Broj zaposlenih u periodu 2003- mart 2007 godina je opao za 54 hiljade. Istovremeno broj lica koja trae zaposlenje se u istom periodu poveao sa 945.960 na 997.306 lica koja trae zaposlenje3.2 Zaposlenost i struktura zaposlenih po odabranim sektorima period 2004 - 2006 godine. 200420052006u % 2006

UKUPNO 2.050.8542.068.9642.025.627

Preraivaka industrija483.654459.950420.95720,78

Proizvod. prehra. proizvoda i pia95.33490.77981.7274,03

Graevinarstvo88.27488.06385.5124,22

Finansijsko posredovanje29.38129.26429.9791,48

3.3 Registrovana nezaposlenost period mart 2003 mart 2007 godineLica koja trae zaposlenjeStopa nezaposlenosti

2003 mart945.96025,8

2004 mart948.83726,0

2005 mart992.14725,0

2006 mart1.012.24526,6

2007 mart997.30628,2

Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje (NSZ) * Lice koje trai zaposlenje je nezaposleno lice i zaposleni koji trai promenu zaposlenja, ** Stopa registrovane nezaposlenosti od septembra 2004 godine raunata je prema nezaposlenim licima, dakle ne prema licima koja trae zaposlenje.Stopa nezaposlenosti bez obzira na promenu metodologije za evidentiranje i odreivanje broja nezaposlenih u periodu 2003- mart 2007 godina zabeleila je rast sa 25,8 na 28,2%, to predstavlja veoma visoku stopu nezaposlenosti.

Dalji rast nezaposlenosti treba oekivati sa restruktuiranjem i privatizacijom velikih javnih, odnosno dravnih preduzea.

2000200120022003200420052006

Stopa nezaposlenosti ukupna12,0312,2313,2814,6318,5020,820,9

Stopa nezaposlenosti lica starosti od 15-64 godine13,2613,3614,4716,019,5321,8321,56

3.4 Dinamika kretanja stope nezaposlenosti u Srbiji u periodu 2000- 2006 godina

Procenat nezaposlenih se odnosi na ukupan broj aktivnih stanovnika. Aktivno stanovnistvo (radnu snagu) ine sva zaposlena I nezaposlena lica.

Iz prezentiranih podataka o dinamici rasta stope nezaposlenosti u Srbiji da se zakljuiti da je stopa nezaposlenosti lica izmeu 15 i 64 godine starosti porasla u periodu intenzivnih tranzicionih tokova sa 13,26% u 2000 godini na 21,56% u 2006 godini. 4. RESAVANJE PROBLEMA NEZAPOSLENOSTI

Jedan od naina da se problem nezaposlenosti u Srbiji rei jeste podsticanje razvoja preduzetnistva. Meutim da bi se do toga doslo potrebno je prethodno stvoriti odgovarajuci privredni ambijent i zakonsku regulativu uskladiti sa meunarodnim standardima to bi dalo podsticaj i stranim investitorima pod uslovom da se i politicka situacija u zemlji stabilizuje, za ta e biti potrebno odreeno vreme. 5. ZAKLJUCAKVisoka nezaposlenost radne snage u Srbiji uslovljena je njenim niskim stepenom ekonomskog razvoja i procesima ekonomskih reformi koje ona sprovodi zadnjih godina. Kao takva cini da radna snaga bude nedovoljno iskorien potencijal i izaziva brojne socijalne probleme u drustvu. Takva nezaposlenost neodrziva je iz ekonomskih i socijalnih razloga kao i zbog evrointegracijskih procesa u koje je Srbija usla. Poveane zaposlenosti treba da bude u samom vrhu razvojnih prioriteta Srbije. Mnogi ljudi od svog posla ne sticu samo dohodak vec i osecaj zadovoljstva ispunjenosti. Zbog toga gubitak radnog mesta neznaci samo nizi zivotni standard nego gubitak samopostovanja i oseaj neizvesnosti u pogledu buducnosti.PAGE 7