5. Nezaposlenost i Inflacija

7/27/2019 5. Nezaposlenost i Inflacija

http://slidepdf.com/reader/full/5-nezaposlenost-i-inflacija 1/59

NEZAPOSLENOST I INFLACIJA

Doc. dr Zoran Mastilo







NEZAPOSLENOST

Puna zaposlenost predstavlja jedan od ključnih

makroekonomskih ciljeva. Visoka stopa

zaposlenosti u tržišnim uslovima privređivanja znaci per se i potpuno korišćenje raspoloživih

kapaciteta, rast životnog standarda kao i lakše

rešavanje brojnih socijalnih konflikata u društvu.



MAKROEKONOMSKO ODREĐIVANJE

PRIRODNE STOPE ZAPOSLENOSTI

Podaci koji se odnose na stopu zaposlenosti inezaposlenosti koriste se za sticanje slike o zdravlju nekemakroekonomije, odnosno, oni u znatnoj meri govore okvalitetu makroekonomske performanse.

Stavljajući u odnos ukupan broj zaposlenih i ukupnostanovništvo, dobija se procenat zaposlenih u ukupnomstanovništvu.

Stopa nezaposlenosti (unemployment rate) predstavljaodnos ukupne nezaposlenosti i ukupne radne snage tj.stopa nezaposlenosti predstavlja odnos između brojazaposlenih i zbira zaposlenih i nezaposlenih osoba u

makroekonomiji.



*Cenu rada određuje zakon ponude i tražnje.

Na tržištu potpune konkurencije broj angažovanih

radnika od strane preduzetnika određuju dva faktora: 1)

realna zarada i 2) novčano izražena vrednost graničnog proizvoda rada.

Uvećanjem broja radnika dolazi do opadanja granične

produktivnosti rada, shodno zakonu opadajućih prinosa.Unajmljivanje dopunske jedinice rada prestaje onog

momenta kada se vrijednost graničnog proizvoda

izjednači sa visinom nadnica.



**Tražnja za radom je u obrnutoj korelacionoj vezi

sa veličinom nadnica.

Kada nadnice rastu, uz ostale neprojenjene

uslove, preduzetnik će u cilju održavanja

ravnoteže smanjiti tražnju za radom, i suprotno

pri smanjenju nadnica on ce uvecati tražnju za

radom.

Funkconalna zavisnost visine nadnica, obima

tražnje za radom izražava se krivom tražje za

radom.



*** Kriva agregatne tražnje za radom

Radna snaga L0

W

N i v o n a d n i c a

ADL

Opadanjem visine nadnica

raste tražena količina rada. I obrnuto, smanjenjem visine

nadnica, tražena količina

rada na agregatnom tržištu

rada raste.



****Kriva agregatne ponude rada

Radna snaga L0

W


ASL

Kriva agregatne ponude

rada - AS L pokazuje da pri povećanju zarada raste

ponuda rada. Pri njenom

snižavanju ponuda rada se

smanjuje.



*****Efekat supsti tucij e i efekat dohodka

Radna snaga L0

W


SL

Kriva ponude rada pojedinih

grupacijija radnika raste, paralelno sa uvećanjem

nivoa najamnina sve do

tačke A. Nakon toga, ona

menja svoj pravac i

suprtono očekivanoj logici

opada sa daljim rastom

najamnina.

LA

WA A

Efekat

supstitucije

Efekat

dohodka



******Budući da se sa povecanjem najamnina, svaki sledeći sat

rada bolje placa proizilazi da svaki sat slobodnog

vremena za radnika predstavlja rastući gubitak, odnosno

sve veću propuštenu dobit. Ova nepovoljnost bi mogla dase prevaziđe transformacijom slobodnog vremena u

radno. Odgovarajuće slobodno vreme na taj način menja

se za adekvatni kvantum dobara i usluga koje zaposleni

mogu kupiti sa uvećanim nadnicama. Ovaj praces u

ekonomskoj teoriji je poznat pod nazivom efekat

zamene .



*******Efekat dohotka je suprotan efektu zamene i on počinje

da se ispoljava nakon dostizanja određenog nivoa

materijalnog blagostanja. Kada egzistencijalne potrebe

zaposlenih budu zadovoljene, menja se odnos radnika prema slobodnom vremenu. Preferirajući značaj

slobodnog vremena i dokolice zaposleni neće iskazaivati

stalno rastuću želju za kupovinom dobara. Slobodnog

vremena će oni imati više jedino pod pretpostavkom da

smanje ponudu rada.



******** Ravnoteža na agregatnom tržištu rada

Radna snaga L0

W

N i v o n a d n i

c a

ASL

Ravnotežni nivo nadnica W o

i nivo ukupne zaposlenostiodređuje presek kriva

agregatne ponude rada -

AS L i agregatne tražnje za

radom - AD L

. Nivo

zaposlenosti Lo predstavlja

ravnotežni nivo zaposlenosti. ADL

E

L0



*********Postojanje određene stope nezaposlenosti na nivou

nacionalne ekonomije smatra se nužnim. U ekonomskoj

literaturi ova stopa se označava terminom prirodna stopa

nezaposlenosti (natural rate of unemployment). Premdanema jedinstvenog stava po pitanju određivanja procenta

koji predstavlja prirodnu stopu nezaposlenosti, uglavnom

se operiše iznosom 5 do 6%.

Prirodna stopa nezaposlenosti podrazumeva stanje u

privredi u trenutku kada je ciklična nezaposlenost

jednaka nuli, a postoje strukturna i frikciona

nezaposlenost.



**********Prirodna stopa nezaposlenosti u privredi označava i

postojanje svojevrsnog praga ispod koga počinje rast

najamnina i cena, odnosno granice iznad koje nastaje

inflacija.Prirodna stopa nezaposlenosti je najniža stopa

nezaposlenosti koju neka makroekonomija može da

upražnjava, bez stvaranja nekih većih neizvesnosti u

odnosu na neprihvatljive nivoe inflacije. Reč je o pragu

nezaposlenosti ispod kojeg pritisak na tržištu rada, s

jedne, i tržištu dobara i usluga s druge strane, teži da

podigne najamnine i cene.



***********Voljna nezaposlenost

Radna snaga L0

W


ASL ADL

E

L

zaposleni

potencijalna

ponuda radne

snage

Rast tražnje za radom

dovodi do povećanja

nadnica. Rast nadnica ima za rezultat smanjenje voljne

nezaposlenosti, koju

reprezentuje rastojanje od

tačke E do tačke koja senalazi na vertikali koja

označava potencijalnu

ponudu radne snage L.



************nevoljna nezaposlenost

Radna snaga L0

W


ASL ADL

E

L0

zaposleni

potencijalna

ponuda radne

snage

L

Nevoljna nezaposlenost

reprezentuje odsečak BC. I

pored okolnosti da je nivonadnica koga označava

tačka B atraktivan za veći

broj radnika, oni nisu u

prilici da dobiju zaposlenjeiz jednostavnog razloga što

je broj radnih mesta manji u

poređenju sa brojem radnika

koji žele posao.



NEKI EMPIRIJSKI PODACI O

NEZAPOSLENOSTI

Zemlje OECD 1988. 1989. 1990. 1991. 1992.

u proseku 6,9 6,4 6,3 7,1 6,8

Kanada 7,8 7,5 8,1 10,3 11,2

SAD 5,5 5,3 5,5 6,7 7,2

Velika Britanija 8,2 6,2 5,9 8,7 10,1

Italija 12,2 12,1 11,2 10,9 11,0

Francuska 10,0 9,4 8,9 9,4 10,3

Nemačka 6,2 5,6 5,1 4,6 4,8

Japan 2,5 2,3 2,1 2,1 2,2

Nivo nezaposlenosti u vodećim ekonomijama OECD



1955. 1980. 1990.Sekundami

sektor 40,5 28,5 21,8

Uslužni sektor 59,5 71,5 78,2

Svega 100,0 100,0 100,0

Kretanje zaposlenosti u sekundarnom i tercijarnom

sektoru SAD u (%)

*







OBLICI NEZAPOSLENOSTI

U ekonomskoj literaturi se kao najtipičnije

pominju sledeće tri vrste nezaposlenosti:

1. Frikciona

2. Strukturna

3. Ciklična



*Frikciona nezaposlenost (frictional unemplozment) je

normalna pojava. Do njenog ispoljavanja u privredi

dolazi zbog:

a) Heterogene prirode poslova

b) Nesavršenih informacija

c) Stalnih kretanja ljudi

Neki ekonomisti ovaj oblik nezaposlenosti označavaju

"tehnološkom nezaposlenošću". Važnu ulogu u borbi

protiv frikcione, odnosno tehnološke nezaposlenosti ima

savremena država.



**Strukturna nezaposlenost (structural unemployment) je

rezultat promena u ponudi i tražnji za radom. Ona nastaje

zbog neusklađenosti obrazovnog i kvalifikacionog nivoa

zanimanja koja se nude i onih profesija i poslova zakojima postoji realna tržišna tražnja.

Poseban vid strukturno nezaposlenih radnika je

kategorija tzv. tehnoloških viškova. Tehnološki viškovi

se javljaju prvenstveno u radno intenzivnim oblastima,čiji značaj u stvaranju bruto društvenog proizvoda zbog

prodora novih tehnologija relativno opada.



***Ciklična nezaposlenost (cyclical unemplovnient).

Ona je posledica periodičnih uspona i padova u

privrednoj aktivnosti.

U fazi recesije dolazi, naime, do opadanja

privredne dinamike, a time i do opadanja tražnje

za radom, što logicno ima za posledicu

ispoljavanje nezaposlenosti. To drugim rečima znači, da je ciklična nezaposlenost inherentno

posledica opadanja privredne aktivnosti.







NEZAPOSLENOST I GUBITAK POTENCIJALNE

PROIZVODNJE – OKUNOV ZAKON

Pojam prirodne stope nezaposlenosti tesno je povezan sa kategorijom potencijalnog bruto društvenog prozivoda. Potencijalm GNP je velicina društvenog proizvoda, koja je proizvedena u uslovima pune

zaposlenosti. Potencijalni GNP predstavlja dugoročne proizvodne mogućnosti makroekonomije koje onamože ostvariti uz postojanje stabilnih cena.

Funkcionisanje makroekonomije na nivou koji podrazumeva potencijalni GNP po definiciji znači da jenezaposlenost u njoj na veoma niskom nivou, a da seistovremeno proizvodni kapaciteti nalaze u stanjumaksimalne iskorišćenosti.



* Na nivou makroekonomije trošak nezaposlenih resursa se

može definisati kao izgubljeni output. Američki

ekonomista Artur Okun (Arthur Okun. 1929 - 1979),

brojčano je izrazio društveni trošak nezaposlene radnesnage kao gubitak bruto društvenog proizvoda. U

ekonomskoj nauci kvantifikacija ovog gubitka je poznata

kao Okunov zakon koji glasi:

Povećanje stope nezaposlenosti u privredi od 1% iznad

prirodne stope nezaposlenosti, utiče na opadanje

realnog GNP ya 2,5%.



**Okunova kr iva

IV I

III II

Okunova krivaFunkcija nezaposlenost –

tražnja za radom

Funkcija dohodak –

tražnja za radom DL

DL Y

U

45º

Nezaposlenost - E je funkcija

visine agregatne tražnje za

radom I kvadrant. Drugi

kvadrant reprezentuje

mehanizam agregatna tražnja

radom AD L - agregatna tražnja

za radom - AD L koga grdfički

predstavlja Iinija 45º. Visina

društvenog proizvoda je

istovremeno funkcija visine

tražnje za radom (III kvadrant). I najzad u četvrtom kvadrjntu

prikazana je Okunova kriva

međuzavisnosti dohotka i

nezaposlenosti



***Translaci ja Okunove kr ive

IV I

III II

Okunova

kriva I

DL

DL Y

U

45º

Rast nezaposlenosti dovodi

do translatornog pomeranja

Okunove krive ulevo u

okviru IV kvadranta. Ovo

pomeranje istovremeno

znači multiplikovano (za oko

2,5 puta) smanjenje bruto

društvenog proizvoda.

Okunova

kriva II

Funkcija

U-DLI

Funkcija

U-DLI



INFLACIJA



POJAM I INTENZITET INFLACIJE

Inflacija se manifestuje kroz porast opšteg nivoa cena

dobara i usluga. Stopa inflacije predstavlja stopu opšteg

nivoa cena, a izraćunava se na sledeći način:

stopa inflacije = nivo cena u godini t - nivo cena u godinit-1 x 100 / nivo cena u godini t-1.

i=

(P t -P t-1 )·100

P t-1



*Intenzitet porasta opšteg nivoa cena može biti različit. U zavisnosti

od toga govori se o umerenoj, galopirajućoj i hiperinflaciji.

Umerena inflacija karakteriše se sporim, jednocifrenim godišnjim

rastom cena dobara i usluga. Kada cene sporo rastu onda ljudi

imaju poverenja u novac jer znaju da će za istu količinu novca bitiu stanju da i u budučnosti kupe gotovo istu količirm dobara i

usluga, koju bi mogli da kupe danas. Galopirajuća inflacija

izražava se dvocifrenim i trocifrenim brojevima. U takvim

uslovima novac postepeno gubi svoju funkciju, a relana kamatna

stopa je često negativna veličina. Galopirajuca inflacija, po

pravilu, veoma brzo prelazi u hiperinflaciju. U uslovima

hiperinflacije porast cena meri se u milionima i milijardama

procenata



INTENZITET INFLACIJE U SVIJETU U

2010. GODINI



INFLACIJA TRAŽNJE I TROŠKOVA

Najčešće obrađivani modeli inflacije u

makroekonomskoj literaturi su:

modeli inflacije tražnje (demand pull inflation) i

inflacije troškova (cost push inflation).



* Inflacija tražnje

Realni društveni proizvod

Y0

P

N i v o c e n a

AD1

Pod uticajem mnogih faktors

dolazi do pomeranja kriveagregatne tražnje udesno i

naviše (sa AD na AD1 ).

Posledica ovakve translacije

krive agregatne tražnje na

nivou makroekonomije je

rast cena sa P na P 1

Y1 Y

P1

PAD

AS



** Inflacija troškova

Realni društveni proizvod

Y0

P

N i v o c e n a

AS1

Pod uticajem različitih

faktora dolazi do

pomeranja krive agregatne

ponude ulevo (sa AS na

AS 1 ,). Posledica ovakve

translaeije krive agregatne

ponude je rast cena ( sa P

na P 1 ), s jedne, i opadanjerealnog bruto društvenog

proizvoda sa Y na Y 1 s

druge strane. Y1 Y

P1

P

AS



ANTIINFLACIONA POLITIKA

Imajući u vidu način borbe sa inflacijom moguće

je principijelno razlikovati dva pristupa:

kejnsijanski i

neoklasični.





*



*Kejnsijanski računa sa aktivnom politikom

budžetskih rashoda. Osnovna njegova logika

sastoji se u povećanju budžetskih zahvatanja ismanjenju budžetskih rashoda.

Slaba strana ovakvog pristupa je reelativno

delovanje na rast proizvodnje i zaposlenosti.

**



**Drugi pristup je karakterističan za ekonomiste

neoklasičnog pravca koji se oslanjaju prvenstveno na

monetarno-kreditnu politiku. Ovaj vid polilike sporovodi

Centralna banka koja kontrolise količinu novca u

opticaju i deluje na visinu kamatne stope.

Ovi ekonomisti smatraju da država mora da realizuje

deflacione mere u cilju ogranieavanja platežno sposobne

tražnje, budući da stimulisanje privrednog rasta i

veštačko održavanje zaposlenosti putem snižavanja

prirodnog nivoa nezaposlenosti utiče na inflaciju.

***



*** Dugoročna antiinflaciona politika uključuje eliminisanje inflacionih očekivanja stanovništva koje

podsticajno deluje na tekuću tražnju. U ovom smislu

država mora da vodi oštru antiinflacionu politiku I da na

taj način povrati poverenje stanovništva.

Država treba na sve načine: 1) podržavati efikasno

funkcionisanje tržišta, što, sa svoje strane, u dugom roku

najefikasnije deluje na promenu potrošačke psihologije.

2) sprovoditi mere u pravcu smanjenja budžetskog

deficita, i 3) vršiti strogu kontrolu količine novca u

opticaju.

****



**** Kratkoročna antiinflaciona politika usmerena je natrenutno obaranje inflacije. Ovde je uspešan rezultat

moguć u slucaju povećanja proizvodnje bez rasta

agregatne tražnje.

Država daje najrazličitije povlastice preduzećima sa

osnovnom namerom da ih u što je mogućem većem

stepenu motiviše na proizvodnju.

Država može prodati deo svoje imovine i na taj način

uvećati prihode budžeta i rešiti problem deficita budžeta.

Rastu ponude može u određenim okolnostima da

dopriose i masovan uvoz potrošnih dobara.





NEZAPOSLENOST I INFLACIJA

Godine 1958. Novozelandski ekonomsita Alban Filips (AlbanW. Ptiilips) objavio je studiju o vezi između stope

nezaposlenosti i stope promene plata u Eneleskoj. On je

otkrio da je u periodu 1826 - 1957. godine postojao inverzni

odnos između stope nezaposlenosti i stope promene plata.Stopa nezaposlenosti opada u godinama kada dolazi do

relativno naglašenijeg povecanja nadnica i obrnuto, ona pada

u godinama kada se nadnice relativno malo povećavaju.

Samjuelson i Solou modifikovali su Filipsovu krivu

zamenivši varijablu koja se odnosi na promenu najamnina

stavkom koia govori o kretanju cena dobara i usluga, odnosno

veličinom koja se odnosi na godišnji procenat inflacije.

*



*Tradicionalna F ili psova kr iva

Nivo nezaposlenosti u %

N i v o i n f l a c i j e u % g

o d i š n j e

Apscisa reprezentuje nivo

nezaposlenosti a ordinata

inflaciju. Filipslova kriva

pokazuje inverznu korelaciju

između ova dvamakroekonomska cilja. Viši

nivo zaposlenosti

podrazunieva veći procenat

inflacije i obrnuto. Preciznije, Filiposva kriva govori o

svojevrsnom trade-off-u

između nezaposlenosti i

inflacije.

6

5

4

3

2

1

0

-1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

**



**% inf laci je = % rasta - % rasta produktivnosti rada



o d i š n j e

Prirodnoj stopi

nezaposlenosti, koja u

ovom slučaju iznosi 6%,odgovaraju stabilne cene i

godišnji rast najamnina od

3%. Ovaj rast najamnina

je identičan godišnjem uvećanju produktivnosti

rada.

6

5

4

3

2

1

0

-1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 P r o s e č n i r a s t n a j a m n i n e u % 9

8

7

6

5

4

3

2

***



***Iskustvo u vođenju makroekonomskih politika je pokazalo da kriva Filipsa ima određenu analitičku

vrednost samo u toku relativno kratkog perioda,

dok u dugoročnom periodu (5 do 10 godina) bezobzira na visok nivo nezaposlenosti, inflacija

može da se uveća, odnosno moguće je da dođe do

stagflacije.

Stagflacija se objašnjava delovanjem čitavog niza

faktora. Među ostalim faktorima važno mesto

pripada politici stimulisanja agregatne tražnje.

***



***Filiposva kriva može se koristiti za ekonomskuanalizu alternativa inflacije i nezaposlenosti samo

u uslovima niske i konstantne inflacije. Pri

neočekivanim ekonomskim šokovima (rast cenanafte sedamdesetih godina, na primer) intenzitet

inflacije raste, takođe neočekivano i može da se

ispoljava uz istovremeni brz rast nezaposlenosti.

Statistička relacija, koju odražava Filipsova

kriva ne daje stabilnu ekonomsku

zakonomernost za duge vremenske periode.

****



****U bilo kojoj tački vremena, opadajuća Filipsovakriva ukazuje na postojanje trade-off-a između

inflacije i nezaposlenosti. Ali, takva vrsta trade-off-a

je fenomen kratkoročnog karaktera. Tokom vremenaFilipsova kriva se menja: kratkoročni trade-off koji

postoji između inflacije i nezaposlenosti prerasta u

dugoročni. Ključna analitička vanjabla koja je dovela

do ove svojevrsne smene Filipsove krive odnosi se nakoncept prirodne stope nežaposlenosti koji se od

1979. godine primenjuje u ekonomskim analizama u

SAD.

****



****Milton Fridman je u svojim istraživanjima došao dozaključka da je međusobna korelacija između inflacije

i zaposlenosti samo privid. Ukoliko nema očekivanja,

onda je Filipsova kriva realnost. Kada postoje

očekivanja, onda proces prilagođavanja dovodi do

ispoljavanja veće stope inflacije uz zadržavanje stope

nezaposlenosti na nepromenjenom nivou. Prirodna

stopa nezaposlenosti uvek je nezavisna varijabla uslučajevima kada je očekivana infalcija jednaka stvarnoj

inflaciji. Stopa nezaposlenosti, odstupa od prirodne

stope nezaposelnsoti samo u prilikama kada izostaju

očekivanja u vezi kretanja inflacije.

*****



*****Po monetaristima, ponuda novca je ključna varijabla uodređivanju privredne dinamike u kratkom roku.

Nepodudaranje novčane ponude i tražnje novca osnovni

je uzročnik ekonomskih kriza i cikličnih privrednih

kretanja.

Pobornici monetarizma inkliniraju stavu po kome rast

stope ponude novca uslovljava pokretanje privredne

aktivnosti i inflacije, dok suprotna pojava, smanjivanje ponude novca, dovodi do usporavanja privredne

aktivnosti, odnosno uslovljava ispoljavanje

recesije.

******



******Predstavnici monetarizma su apsolutno protiv povećanja državnih poreza. Budući da porezi i ostala državna

zahvatanja, po njima, anuliraju pozitivne efekte na planu

oživljavanja proizvodnje, država mora nastojati da rast

poreza kao meru ekonomske politike svede na najmanji

mogući nivo.

Dve ključne premise teorije racionalnih ocekivanja su:

1) ljudi koriste sve dostupne informacije na bazi kojih

donose odluke i

2) plate i cene su fleksibilne.

*******



******* Dugoročna Filipsova kriva



o d i š n j e

Dugoročna Filipsova kriva se

poklapa sa prirodnom stopom

nezaposlenosti i nju

simbolizuje prava vertikalna

linija. Dugoročna Filipsovakriva je nastala spajanjem

tačaka preseka mnogobrojnih

kratkoročnih Filipsovih krivi i

prirodne stope nezaposlenostiod 6%

6

5

4

3

2

1

0

-1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Ph1

Ph2 Dugoročna

Filipsova kriva

B C

A

E

********



********Proizilazi da se sve kratkoročne Filipsove krive u zavisnosti od

povećanja očekivane inflacije pomeraju naviše duž vertikalne

linije koja se nalazi na prirodnoj stopi nezaposlenosti. Ovaj rezultat

sledi iz hipoteze prirodne stope: postoji cela familija kratkoročnih

Filipsovih krivi - jedna za svaku anticipiranu stopu inflacije.

Dugoročna Filipsova kriva je kriva koja povezuje svaku od

kratkoročnih krivi u tački gde se aktuelna inflacija izjednačava sa

anticipiranom inflacijom. Dugoročna Filipsova kriva je vertikalna

linija koja pokazuje da na dugi rok stopa nezaposlenosti jenezavisna od stope inflacije. Nezaposlenost je neće smanjiti sa

većom inflacijom na dugi rok.

*********



********* Politike “stani kreni” (stop and go)

Nivo nezaposlenosti

N i v o i n f l a c i j e

Obaranjem stope

nezaposlenosti ispod

prirodnog nivoa

nezaposlenosti dolazido ispoljavanja

inflacije i suprotno,

obaranje inflacije je po

pravili plaćeno rastom

nezaposJenosti iznad prirodne stope.



HVALA NA PAŽNJI

Documents

5. Nezaposlenost i Inflacija