UVOD

U vremenu drastinih promena, budunost nasleuju oni koji ue. Oni koji misle da su sve nauili osposobljeni su da ive u svetu koji vie ne postoji. Eric HofferOgranieni materijalni ljudski resursi, sve vee potrebe ljudi, zahtjevaju racionalno ponaanje u procesu privreivanja. Racionalno ponaanje u procesu privreivanja zahtjeva primjenu odgovarajuih znanja I vjetina da se sa to manjim ulaganjem elemanata proizvodnje ostvare to vei rezultati privreivanja. Menadment se razvija kao metod upravljanja organizacionim sistemma, pa prema tome I preduzeima kao nosiocima privreivanja u uslovima djelovanja trinih zakonitosti. Menadment prema Fajolu, predstavlja proces predvianja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. Menadment se pojavljuje u tri posebna aspekta: definie se kao proces upravljanja odreenim poslovima radi efikasnijeg dostizanja zajednikih ciljeva, menadment se moe posmatrati kao posebna grupa ljudi, koji upravljaju izvrenjem zadataka, radi dostizanja zajednikih ciljeva, menadment je nauna disciplina, istrauje probleme upravljanja poslovima.Funkcije su skup povezanih aktivnosti koje doprinose obavljanjem ukupnog zadatka preduzea i njegove uspjenosti. Sve funkcije dijelimo na primarne i sekundarne. Naa grupa se opredjelila za ovu temu iz tog razloga to nam je mnogo zanimljiva i to smo htjeli doi do novih saznanja i rezlutata. Htjeli smo da ujemo i drugima prikaemo kakvo je trenutno stanje menadera u njihovom poslovanju, da li imaju dovolnjo vremena u obavljanju svoga posla, da li ga rade sa puno panje i da li su zadovoljni svojim polaajem. eljeli smo da saznamo njihove probleme u poslovanju i da li iko od nadreenih uvaava njihove inovatine ideje.U nastavku ovog seminarskog rada mi emo vam prikazati osnovne pojmove menadmenta, rezlutate istraivanja i zakljuak. Nadamo se da e vam biti zanimljivo i da e vam se svidjeti.

Sadraj1Teorijski okvir41.1OSNOVNI POJMOVI41.2Klasifikacije71.3NOVIJA ISTRAZIVANJA92ISTRAIVAKI DIO102.1PROBLEM: Koliko menaderi koriste i shvataju osnovne funkcije i uloge menadmenta?102.2PREDMET: Ispitati koliko se menaderi pridravaju osnovnih funkcija i uloga menadmenta i kojima od njih najvie posvjeuju panju.102.3CILJ ISTRAIVANJA: Utvrditi realne pokazatelje i saznanja o funkcijama i ulogama menadera dananjice.102.4ZADACI ISTRAIVANJA Istraiti i utvrditi stepen obrazovanosti menadera.102.5OPTA HIPOTEZA: Pretpostavlja se da menaderi obavljaju i druge poslove za koje nisu zadueni.102.6POSEBNA HIPOTEZA: Zbog velikog broja obaveza menaderi nemaju dovoljno vremena da svaku funkciju realizuju u potpunosti do kraja.102.7INSTRUMENTI ISTRAIVANJA: Anketiranje (indirektno, pisano anketiranje). Anketa se sastojala od 14 pitanja. Anketiranjem je sprovedeno meu 40 ispitanika odnosno menadera.102.8UZROK: Ogromne obaveze i nedostatak slobodnog vremena menadera102.9ORGANIZACIJA I TOK ISTRAIVANJA: Svi ispitanici koji su uestovali u istraivanju su odgovorali na pitanja u anketi.102.10NAIN OBRADE REZULTATA: Runo i kompjuterski.102.11PRIKAZ REZULTATA:112.12DISKUSIJA ISTRAIVANJA:143ZAKLJUAK154LITERATURA16

Teorijski okvirOSNOVNI POJMOVIMenaderi su osobe koje posjeduju sposobnosti, vjetine i znanja da bi obavljali poslove uz pomo i posredstvom drugih ljudi. Menadere prema hijerarhiji dijelimo na: menadere prve linije (operativni), menaderi srednjeg nivoa (taktiki), menaderski vrh (strategijski). Menadere prema irini odgovornosti dijelimo na: funkcionalne menedere i generalne menadere. Za uspjenost menadera pored dobrog znanja potreban je i niz raliitih sposobnosti. Neke sposobnosti nije mogue nauiti, kao npr. potreba za: - upravljanjem ispoljava se kao eljada se utie ne ponaanje drugih ljudi. Oni koji osjeaju zadovoljstvo, zadovoljavanjem ove potrebe mogu da budu uspjeni menaderi.- Dominacijom ispoljava se da se utie na druge ljude. Uspjeni menaderi ostvarivanjem te elje ostvaruju na superiornom znanju i sposobnostima, a ne na autoritetu sa pozicije koju imaju u preduzeu. - Saosjeajnost je sposobnost razumjevanja i savladavanja najee neoekivanih emotivnih reakcija drugih ljudi. Menaderi sa ovom sposobnou mogu pridobiti ljude za saradnju.Sve navedene sposobnosti menadera su povezane i uslovljene, a potrebno je da ih ima svaki menader, ukoliko eli da bude uspean. Posedovanje datih osobina iskljuivo zavisi od nivoa koji zauzimaju u preduzeu i podruja kojim upravljaju. U ostale sposobnosti menadera spadaju: sposobnost predvidjanja buduih dogadjaja, retorike sposobnosti kojima se izraavaju sopstveni stavovi, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog i analitike sposobnosti koje podrazumevaju razdvajanje sloenih problema na manje probleme.Menaderske funkcije su osnovne administrativne dunosti koje moraju biti obavljene u svim produktivnim organizacijama u cilju postizanja eljenih rezultata.Vei dio ovog vijeka, najpopularniji pristup opisu menaderskih dunosti je funkcionalni pogled. On je popularan zbog toga to karakterie proces menadmenta kao dosljedan niz racionalnih i logikih koraka. Henri Fayol, francuski industrijalac, kasnije pisac, otac je funkcionalnog pristupa identifikujui pet funkcija menadmenta (1916. Godine): planiranje, organizovanje, upravljanje, koordinacija i kontrola. Fayol je tvrdio da ovih pet funkcija ine zajedniki imenitelj svih menaderskih dunosti, bilo kojeg cilja organizacije. Uloga menadera je specifina kategorija ponaanja menadmenta.Britanska kola menadmenta objasnila je to objanjavajui da funkcije menadmenta ukljuuju eljene rezultate. Ti rezultati se postiu kroz izvoenje menaderske uloge. Reeno na drugaiji nain, uloge su sredstva, a funkcije su ciljevi, svrha menaderskog posla.Postoji 17 glavnih uloga menadera a to su:1)Koordinator- Uloga koordinatora podrazumjeva da menader radi na povezivanju i koordinaciji svih uesnika u realizaciji odreenih poslova i zadataka.2)Komunikator- Uloga komunikatora znai da prima, analizira, selektuje potrebne informacije i distribuira ih onima kojima su neophodne za obavljanje poslova i zadataka.3)Lider- Uloga lidera podrazumjeva da usmjerava ljudske i druge resurse, rijeava probleme i konflikte, daje zadatke i naloge u cilju efikasnog voenja i zavretka poslova.4)Donosioc odluka- U toku obavljanja upravljakih zadataka kao menader, mora donositi veliki broj odluka. To je jedna od njegovih glavnih dunosti.5)Kreator atmosfere - Pored dobre komunikacije i dobre koordinacije rada, menader treba da stvara dobru atmosferu meu izvriocima, kako bi oni to bolje obavili svoje zadatke. Menader treba da zna da motivie zaposlene, tj. doprinese njihovoj zainteresovanosti da to bolje obave poslove.6)Proizvoa- menader proizvodi ideje, zaduen je da se posao izvri, kontrolie proizvodni proces do konanog proizvoda.7)Preduzetnik- Ovo podrazumeva da menader sklapa poslove, osmilja nove ideje za nove poslove, proizvode i usluge.8)Administrator- menader se bavi papirologijom, precizan je, pedantan i taan u administrativnim poslovima.9)Reprezent- menader predstavlja preduzee u komunikaciji sa okruenjem.10)Veza- menader je zaduen da uspostavlja veze izmeu razliitih sektora unutar preduzea.11)Monitor- menader prati okruenje i prikuplja informacije za odluke.12)Distributer- menader distribuira informacije unutar organizacije.13)Zastupnik- menader deli informacije izvan preduzea tj. odnosite se sa javnou.

14)Inovator- menader je zaduen za predlaganje novih reenja.15)Kontrolor poremeaja- menader je osoba koja reava krizne situacije.16)Alokator resursa- zna da raspolae ogranienim resursima u preduzeu.17)Pregovara - misli se na vetine internog i eksternog pregovaranja.

Klasifikacije

Funkcije u procesu menadmentaPlaniranje obino se odnosi na osnovnu funkciju menadmenta. Planiranje je formulacija buduih pravaca djelovanja. Planovi i ciljevi daju svrhu i pravac organizacionim jedinicama i pojedinanim doprinosima. Proces planiranja se sastoji od pet faza: a) Definiranje ciljeva poduzea,b) Odreivanje stvarnog poloaja preduzea u odnosu na postavljene ciljeve,c) Predvianje buduih dogaaja,d) Izrada planova za ostvarivanje ciljeva,e) Implementacija plana i ostvarivanje rezultata.

Planovi mogu biti kratkoroni, srednjoroni i dugoroni. S obzirom na obim aktivnosti planovi mogu biti: strateki, taktiki, operativni. Planiranje kao funkcija menadmenta, povezana je sa sa svim ostalim menaderskim funkcijama, a naroito sa funkcijom kontrole.Donoenje odluka menaderi vre izbor izmeu vie alternativnih naina djelovanja kada donese odluke. Donositi pametne i etike odluke u dananjem kompleksnom svijetu je veliki izazov menadmentu.Organizovanje strukturalna razmatranja, kao to su lanac komandovanja, podjela rada i podjela odgovornosti su dio funkcije organizovanja. Paljiva organizacija pomae da se osigura efikasno koritenje ljudskih resursa. Funkcija organizovanja ima zadatak uspostaviti i klasificirati sve potrebne aktivnosti na jednom od principa izgradnje organizacijske strukture, dodjeljivati aktivnosti pojedinim organizacijskim jedinicama, menaderima i zaposlenima, odrediti uloge ljudima koji rade zajedno u preduzeima i osigurati koordinaciju u organizacijskoj strukturi preduzea. Ljudi e najbolje raditi zajedno ako znaju koje uloge trebaju igrati. A u tome im pomae funkcija organizovanja. Obezbjeenje kadrova organizacije su dobre onoliko koliko su dobri njihovi zaposleni. Obezbjeenje kadrova se sastoji od regrutovanja, obuke i unapreivanja kadrova koji mogu dati svoj doprinos naporima organizacije. Komunikacija menaderi dananjice koji su dgovorn za komunikaciju sa zaposlenima, moraju imati tehnika predznanja, a uputstva, poznavanje pravopisa raspolaganje informacijama su neophodni da bi mogli zavriti posao. Shvatajui da je komunikacija dvosmjerni proces, menaderi bi trebali imati osjeaj za povratne informacije i komunikaciju po vertikali.Motivacija da bi se ispunili ciljevi kolektiva, vaan aspekt menadmenta danas je motivacija pojedinaca zadovoljavanjem potreba i oekivanja sa zapoljavanjem na odgovorna radna mjesta i adekvatnim nagraivanjem.Predvoenje menaderi postaju hrabri lideri, sluei kao uzor, prilagoavaju svoj stil rada potrebama situacije. Danas je popularna ideja o lideru vizionaru.Kontrola kada menaderi uporede eljene sa postignutim rezultatima i preduzmu neophodne korektvine aktivnosti, o svemu tome vode rauna kroz funkciju kontrole. Propusti koji su se deavali u izradi ranijih planova uzimaju se u razmatranje prilikom izrade novih.

Uloga menaderaKritikujui funkcionalni pristup da prikazuje menadment kao sistematiniji, racionalniji i manje kompleksan proces nego to to zaista jeste, Henry Mintzberg je zakljuio posmatranjem da je menadment najbolje objanjen kroz uloge menadera. Tri kategorije uloga, prema Mitzberg-u, su interpersonalna uloga, informativna uloga i funkcija odluivanja.Interpersonalna uloga zbog ceromonijalnih ovlaenja i superiornog statusa, menaderi su u obavezi da ostvare dobru meusobnu saradnju, naroito sa potinjenima i sa saradnicima istog ranga. Tri inerpersonalne uloge koje menaderi obavljaju su: uloga predstavnika, voe i uloga saradnje, odnosno povezivanja.Informativna uloga svaki menader predstavlja filter za informacije relevantne za dodijeljeni zadatak. Informativna uloga je vana jer je informacija krvotok organizacije. Tipine uloge ukljuuju djelovanje kao nervni sistem, distributer informacija i slubenik za odnose sa javnou.Funkcija odluivanja u funkcijama odluivanja, menaderi balansiraju izmeu interesa, vre izbor i donose konane odluke. Kroz uloge donoenja odluka, formuliu se strategije i pokreu akcije. etiri funkcije odluivanja su: preduzetnik, rukovodilac u sluaju vanrednih situacija, rukovodilac zaduen za donoenje odluka o rasporeivanju sredstava i pregovara.

NOVIJA ISTRAZIVANJAMnoga istraivanja uglednih asopisa iz oblasti menadmenta u svijetu pokazuju da su menaderi znaajno napredovali u sticanju odgovarajuih menaderskih mjesta u poslovnim organizacijama. Meu glavnim razlozima za takvu promjenu stanja posljednjih godina su zakoni u mnogim zemljama koji nalau pravedno zapoljavanje, elje kompanija da stvore o sebi dobru sliku postavljanjem kvalifikovanih menadera na najvia menaderska mjesta.

ISTRAIVAKI DIO

PROBLEM: Koliko menaderi koriste i shvataju osnovne funkcije i uloge menadmenta?PREDMET: Ispitati koliko se menaderi pridravaju osnovnih funkcija i uloga menadmenta i kojima od njih najvie posvjeuju panju.CILJ ISTRAIVANJA: Utvrditi realne pokazatelje i saznanja o funkcijama i ulogama menadera dananjice.ZADACI ISTRAIVANJA Istraiti i utvrditi stepen obrazovanosti menadera.HIPOTEZE ISTRAIVANJA:OPTA HIPOTEZA: Pretpostavlja se da menaderi obavljaju i druge poslove za koje nisu zadueni.POSEBNA HIPOTEZA: Zbog velikog broja obaveza menaderi nemaju dovoljno vremena da svaku funkciju realizuju u potpunosti do kraja.INSTRUMENTI ISTRAIVANJA: Anketiranje (indirektno, pisano anketiranje). Anketa se sastojala od 14 pitanja. Anketiranjem je sprovedeno meu 40 ispitanika odnosno menadera.UZROK: Ogromne obaveze i nedostatak slobodnog vremena menaderaORGANIZACIJA I TOK ISTRAIVANJA: Svi ispitanici koji su uestovali u istraivanju su odgovorali na pitanja u anketi. NAIN OBRADE REZULTATA: Runo i kompjuterski.

PRIKAZ REZULTATA:Na postavljena pitanja u anketi, ispitanici su odgovorili na sledei nain:1. Da li smatrate da dananji menaderi dovoljno komuniciraju sa svojim zaposlenima?

DA, je odgovorilo 12 ispitanikaNE, je odgovorilo 28 ispitanika

2. Koju od navedenih funkcija najvie obavljate u preduzeu?a) Planiranje 4 ispitanikab) Organizovanje 5 ispitanikac) Upravljanje 19 ispitanikad) Kontrola 5 ispitanikae) Koordinacija 7 ispitanika

3. Da li imate dovoljno vremena da svaku funkciju realizujete u potpunosti do kraja?a) Da 34 ispitanikab) Ne 6 ispitanika

4. Da li obavljate poslove za koje niste zadueni, zbog nemarljivosti drugih menadera?a) Da 26 ispitanikab) Ne 14 ispitanika

5. Da li odlazite na struna usavravanja?a) Da 22 ispitanikab) Ne 18 ispitanika

6. Da li vaa firma snosi trkove strunog usavravanja? (Ako ne odlazite na struna usavravanja, preite na sledee pitanje)a) Da 16 ispitanikab) Ne 6 ispitanika

7. Da li elite da napredujete u poslu, odnosno, da preete na viu funkciju?a) Da 23 ispitanikab) Ne 8 ispitanikac) Ne znam 9 ispitanika

8. Smatrate li da su vam vrata ka napredovanju otvorena?a) Da 17 ispitanikab) Ne 23 ispitanika

9. Da li imate neke inovativne ideje koje bi vam olakale posao, a nailazite na odbijanje poslodavca?a) Da 26 ispitanikab) Ne 14 ispitanika

10. Da li ste zadovoljni vaom platom?a) Da 18 ispitanikab) Ne 22 ispitanika

11. Koliko vremena provodite na poslu?a) 4-6h 6 ispitanikab) 6-8h 23 ispitanikac) 8-12h 11 ispitanika

12. Da li svoj posao nosite sa sobom kui?a) Da 11 ispitanikab) Ne 29 ispitanika

13. Smatrate li da imate dovoljno slobodnog vremena?a) Da 16 ispitanikab) Ne 24 ispitanika

14. Koji je stepen vaeg obrazovanja?a) Srednja kola 1 ispitanikb) Via struna sprema 6 ispitanikac) Fakultet 33 ispitanika

DISKUSIJA ISTRAIVANJA

U ovome istraivanju nailazili smo na razne sukobe miljenja. Menaderi su iznjeli svoje stavove u kojima su rekli da su funkcije i uloge menadera jako bitne u preduzeu. Istraivanjem smo potvrdili optu ali ne i posebnu hipotezu.

ZAKLJUAK

Menadment je proces oblikovanja i odravanja okruenja kako bi se odabrani ciljevi mogli efikasno ostvariti. Menaderi izvravaju funkcije planiranja, organizovanja, kadrovskog popunjavanja, voenja i kontrole. Upravljanje je bitna aktivnost na svim organizacijskim razinama. Razvoj teorije o menadmentu ukljuuje razvoj pojmova, naela i tehnika.Ovim istraivanjem mi smo potvrdili optu hipotezu, koja je glasila da menaderi obavljaju i druge poslove za koje nisu zadueni.Dok posebnu hipotezu nismo potvrdili. Utvreno je da menaderi imaju dovoljno vremena i pored drugih obaveza da svaku funkciju realizuju u potpunosti do kraja.Doli smo do zakljuka da menaderi svoj posao obavljaju u potpunosti, da ih veina tei ka veoj funkciji, da odlaze na struna usavravanja i da im nadreeni plaaju seminare obuke. Utvrdili smo cilj menadera dananjice gdje smo saznali da menaderi nemaju dovoljno slobodnog vremena, da se nose sa drugim vrstama obaveza koje nisu u njihovom opisu posla, ted a nailaze na odbijanje poslodavaca kada imaju neku inovativnu ideju.

1

13