UNIVERZITET U NOVOM SADUEKONOMSKI FAKULTET SUBOTICA

Seminarski rad iz Menadment rizikomMESTO I ULOGA MENADMENTA RIZIKOM U ORGANIZACIJAMA

Mentor:Student:

Novi Sad, 2015.

SADRAJ

1. Uvod32. Pojam i ciljevi menadmenta rizikom43. Mesto menadmenta rizikom u okviru organizacije63.1. Funkcija menadmenta rizikom u odnosu na druge funkcije u preduzeu73.1.1. Raunovodstvena funkcija83.1.2. Funkcija upravljanja finansijama83.1.3. Marketinka funkcija93.1.4. Personalna funkcija93.1.5. Proizvodna funkcija103.1.6. Pravna funkcija103.2. Spoljanje usluge i konsultanti113.3. Funkcija menadmenta rizikom u odnosu osiguranje114. Zakljuak13Literatura14

1. UvodKao potencijalni problem rizik se pojavljuje u svim sferama rada neke organizacije, te ga je iz tog razloga neophodno analizirati, odnosno potrebno je upravljati rizikom. Prema ISO terminologiji menadment rizikom predstavlja koordinirane aktivnosti za voenje i kontrolu organizacije u pogledu rizika.[footnoteRef:2] [2: ISO 3100:2009: Terms and definitions, www.iso.org/obp/ui/#iso:std:iso:31000:ed-1:v1:en (Datum pristupa: 28.12.2014.)]

Organizacije se u dananje vreme suoavaju sa razliitim vidovima rizika, to je rezultiralo potrebom za uspostavljanje sistema menadmenta koji e se posebno baviti rizikom. U tom smislu menadment rizikom predstavlja sastavni deo upravljakih odluka, kojima se obezbeuje usmeravanje ogranienih resursa ka smanjenju ili poptunoj eliminaciji opasnosti od gubitka ljudskih ivota, ruenjaobjekata, poara ili finansijske tete.Prema preporukama standardaISO 31000organizacija treba da razvija, implementira i konstantno unapreuje okvir za integraciju procesa menadmenta rizikom u itavoj organizaciji uprocesima upravljanja, definisanja strategije i planiranja, procesima izvetavanja, politikama, vrednostima organizacije i organizacijskoj kulturi.Menadment rizikom moe se primeniti na svim organizacijskim nivoima, poeviod kompanijskog, pa preko pojedinih organizacionih delova, sve do pojedinanih projekata, odnosno aktivnosti.Menadment rizikom omoguava da se potencijalni rizici identifikaciju i da se predvide njihove pojave, te da se na osnovu toga preduzmu odgovarajue mere za smanjivanje, ublaavanje ili eliminaciju rizika. Pored toga, menadment rizikom tretira faktore usled ijeg dejstva moe doi do zaustavljanja realizacijeplaniranih zadataka, te spreava da doe do prekretnica, pre svega u negativnom smeru.Menadment rizikomnastoji dapredvidi probleme, te da isplanira adekvatne naine za smanjenje ansi njihovog izbijanja, odnosno da ublai posledice potencijalnih problema. Princip menadmenta rizikom sastoji se u tome da rizik treba biti dodeljen strani koja iznalazi najbolja reenja ili umanjuje rizik.Jo jedna funkcija od izuzetnog znaaja menadmenta rizikom sastoji se u preventivnom delovanju na opasnosti koje nastaju putem inovacija.

2. Pojam i ciljevi menadmenta rizikomRizik je sastavni deo ivota ljudi, koji se javlja svugde gde postoji ljudska aktivnost vezana za kretanje, proizvode, tehnologije, maine, objekte ili investiranje. Pod rizikom se podrazumeva takva situacija u budunosti, kod koje postoji vie alternativnih reenja sa odreenom verovatnoom realizacije, odnosno u datoj situaciji postoji neizvesnost u pogledu ishoda i verovatnoe da ishod bude nepovoljan (izloenost gubitku).[footnoteRef:3] [3: Barjaktarovi, L, Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 3]

Menadment rizikom predstavlja proces iji se cilj sastoji u zatiti imovine i profita organizacije putem smanjivanja mogunosti za gubitak. U tom smislu, menadment rizikom mogue je odrediti kao donoenje i primenu odluka o aktivnostima koje se sprovode u cilju smanjenja verovatnoe i/ili posledica nepoeljnih dogaaja. Zapravo re je o optoj upravljakoj funkciji usmerenoj ka identifikaciji i proceni rizika, te upoznavanju organizacije sa uzrocima i efektima (posledicama) rizika. Efikasan menadment rizikom podrazumeva postojanje plana menadmenta, u kojem su pre svega sadrani ciljevi menadmenta rizikom. Ovi ciljevi mogu se posmatrati sa ekonomskog, socijalnog i finansijskog aspekta. Navedeni ciljevi klasifikuju se u dve kategorije:[footnoteRef:4] [4: Vujovi, R, Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 85]

1. Ciljevi pre nastanka tete (gubitka): ekonomska spremnost organizacije za ekonomske tete, smanjenje zabrinutosti od posledica tete, ispunjenje obaveza spoljnog faktora,2. Ciljevi posle nastanka tete (gubitka): opstanak organizacije i njene poslovne aktivnosti, produetak poslovne aktivnosti, stabilnost zarade, kontinualni rast organizacije, socijalna odgovornost.Ekonomska spremnost organizacije za ekonomske tete podrazumeva najekonominiju pripremu organizacije za potencijalne tete. To od menadera rizikom zahteva da se prvenstveno orijentiu na rizike koji predstavljaju najveu opasnost po egzistenciju organizacije. Oni moraju preduzeti odgovarajue mere zatite uzoptimalne trokove, poput trokova programa bezbednosti, premije osiguranjai trokova u vezi sa razliitim metodama za kontrolu rizika i minimiziranjegubitaka.Primera radi,spreavanje, odnosno minimizacija tete (gubitka) postie se kroz primenu efikasnog sistema za dojavu i gaenje poara, sistema pouzdane ventilacije, ureaja za detekcijukoncentracije opasnih materija itd.Takoe, neophodno je predvideti i rizike sa eventualnim posledicama u budunosti, te obezbediti se od njih. Od menadera rizikom se oekuje da kod najvieg rukovodstva i akcionara preduzea minimiziraju zabrinutost i strah u vezi sa mogunosti rizika veih i katastrofalnih teta koje za posledicu imaju vea materijalna razaranja,odnosno vee finansijske gubitke. Primera radi, kod najvieg rukovodstva veu zabrinutost i strah moe izazvati potencijalno nepovoljan ishod sudske parnice u vezi sa kvalitetom proizvoda nego neke manje tete uzrokovane poarom i sl.Menaderi rizika pratiti obaveze koje su organizaciji nametnute od spolja.Primera radi, pri odobravanju hipotekarnih kredita banke mogu zahtevati da imovinakoja se zalae kao hipoteka bude osigurana. Drugi primer obaveza nametnutihspolja predstavljaju obaveze koje proistiu iz zakona ili tehnikih propisa, a koje mogu iziskivati znaajna finansijska sredstva. To su sluajevi koji se tiu obavezne zatite od povreivanja na radnimmainama, zatita zagaenja sredine u kojoj se odvija rad, zatita od poara, zatitazagaenja vodnih tokova, vazuduha itd.Stvaranje uslova za opstanak i oporavak organizacije nakon nastanka tete predstavlja jedan od osnovnih ciljeva menadmenta rizikom. Na primer, to podrazumeva da neko preduzee, nakon to nastane teta, obnovi deo ili celokupnu proizvodnju u optimalnom vremenu.Znaaj produetka poslovne aktivnosti organizacije nakon nastanka tete najbolje se moe sagledati sa aspekta javnih preduzea poput gradskog prevoza, komunalnih usluga itd. Obaveza ovih preduzea je da nastave sa radom i nakon to nastanu tete, kako bi bila u mogunosti da graanstvu prue usluge, te da ouvaju svoje trine pozicije. Takoe, produetak poslovne aktivnosti nakon tete bitan je i sa aspekta stabilnosti zarada zaposlenih.Od izuzetnog je znaaja nakon nastanka tete obezbediti i kontinualni rast organizacije, koji je mogue ostvariti putem razvoja novih tehnologija, proizvoda i trita, odnosno putem udruivanja sa drugim organizacijama. U tom smislu veoma je znaajno da menaderi rizikom i najvie rukovodstvo shvate kako e nastala teta uticati na dalji razvoj organizacije.Nastale tete, osim direktne materijalne tete, esto u ogromnoj meri utiu na sve zaposlene, klijente, poslovne partnere. kao i na iroku drutvenu zajednicu. Iz tog razloga jedan od vanih ciljeva predstavlja socijalna odgovornost iji se zadatak sastoji uminimizaciji uticaja tetnog dogaaja na pojedince i drutvo. Ovo je pre svega izraenou manjim sredinama, u kojimausled nastalih teta dolazi do zatvaranja ili prestanka radaitavih organizacija ili njenih delova, todovodi do radnih mesta i ugroavanja egzistencije stanovnitva i velikih socijalnih potresa.Ciljevi menadmenta rizikom se meusobno ne iskljuuju, ve naprotiv, esto dolazi do njihovog meusobnog preklapanja. Ovi ciljevi se esto oblikuju u dokument koji predstavlja politiku menadmenta rizikom, u kojem su, osim ciljeva, sadrane i mere za njihovu realizaciju. Nakon utvrivanja ciljeva poslovne politike od strane menadmenta, pristupa se izradi programa u cilju to potpunije identifikacije i procene rizika.

3. Mesto menadmenta rizikom u okviru organizacijeKako prisustvo rizika nije mogue neutralisati, pojedinci i preduzea trae puteve njegovog reavanja.[footnoteRef:5]Menadment rizikom treba da organizaciji obezbedi najdirektiniji, najefikasniji i najdelotvorniji nain kretanja ka njenim definisanim ciljevima, to pretpostavlja obavezu voenja rauna o svim rizicima. U sutini menadment rizikom predstavlja optu upravljaku funkciju, za razliku od specijalizovanih funkcija, poput finansijke ili neke druge upravljake funkcije. [5: Avdalovi, V, Petrovi, E, Upravljanje rizicima u osiguranju, Ekonomski fakultet Ni, Ni, 2009, str. 61]

Najosnovnija podela upravljakih funkcija ukljuuje tri osnovne upravljake funkcije:[footnoteRef:6] [6: Vujovi, R, Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 88]

strateko upravljanje, operaciono upravljanje i menadment rizikom.Strateko upravljanje ukljuuje aktivnosti orijentisane ka identifikovanju misije, ciljeva i strategije odreene organizacije, odnosno definisanju naina na koji e se meriti napredak organizacije. Funkcija stratekog upravljanja mora biti povezana sa svim aktivnostima usmerenim ka smanjenju celokupnog rizika i neizvesnosti u okviru neke organizacije.Funkcija operacionog upravljanja odnosi se na sam predmet rada organizacije, tj. na sam proces proizvodnje i/ili pruanja usluga.Funkcija menadmentrizikom odnosi se na sve aktivnosti koje stoje u direktnoj vezi sa rizikom i neizvesnou,te se na taj nain omoguava najdirektnije postizanje organizacijskih ciljeva.Navedene funkcije ne mogu egzistirati samostalno jedna bez druge. Naprotiv, one se konstantno meusobno prepliu. Tako, primera radi, neko preduzee moe doneti odluku da li njegov proizvod poseduje najbolji kvalitet. Ovaj nivo kvaliteta predstavlja pitanje strategije, no operaciono upravljanje procenjuje stvarni nivo kvaliteta koji je mogue dostii i postavlja standarde kvaliteta. Funkcija menadmenta rizikom treba da identifikuje potencijalne posledice koje e nastupiti u sluaju da se dati standard kvaliteta ne ispuni, odnosno da identifikujesve potencijalne uzroke neostvarenjadatog cilja. Nain na koji e se pristupiti funkciji menadmenta rizikom uslovljen je veliinom organizacije i obimom poslovanja. Naime, postoje mnoge znaajne razlike u primeni principa menadmenta rizikom kod organizacija razliitih veliina. Tako na primer, tamo gde vlasnik vodi organizaciju, najee su osiguranje i oblast rizika iskljuivo njegova odgovornost, i on donosi odluke u vezi sa svim ovim pitanjima. Sa poveanjem veliine organizacije javlja se i vea podela rada izmeu poslova unutar preduzea, to ukljuuje i funkciju menadmenta rizikom. 3.1. Funkcija menadmenta rizikom u odnosu na druge funkcije u preduzeuOdnos funkcije menadmenta rizikom prema ostalim funkcijama u preduzeu moe se klasifikovati na dva naina: s obzirom na to da li se vri identifikacija i procena moguih rizika ili se definie kako e se ovi rizici obraivati; prema stepenu u kom su drugi menaderi direktno ukljueni u upravljanje rizikom (npr. drugi menaderi mogu menaderu rizika samo davati informacije potrebne da bi primenio neki instrument za upravljanje rizikom ili mogu sami primeniti ove instrumente).Ukoliko se funkcija menadmenta rizikom posmatra sa aspekta kadrovskog reenja, onda na znaaju dobija poloaj osoblja, pri emu je visok stepen autoriteta i izuzetno irok obim odgovornosti. U tom sluaju menader koji je zaduen za upravljanje rizikom treba da bude na nivou izvrnog direktora, a politika menadmenta rizikom se odreuje na izvrnom nivou organizacije, budui da je potrebno obuhvatiti sve rizike u okviru jedne organizacije. Iz tog razloga menader rizikom ima funkciju koordinatora i organizatora poslova koji su u vezi sa menadmentom rizikom, to ukljuuje kontrolu i koordinaciju rada svih odgovornih osoba, ime olakava uvoenje novih ideja u praksu.Na slici 1 prikazan je odnos funkcije upravljanja rizikom sa drugim funkcijama u preduzeu.

Slika 1.Odnos funkcije upravljanja rizikom sa drugim funkcijama u preduzeu[footnoteRef:7] [7: Vujovi, R, Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 91]

3.1.1. Raunovodstvena funkcijaProcedure unutranje kontrole raunovodstvenu funkciju direktno ukljuuju u menadment rizikom. Ove procedure orijentisane su na ouvanje sredstava preduzea tako to dokazuju i proveravaju aurnost, tanost i pouzdanost svih raunovodstvenih informacija. Tako na primer, uporeivanjem ukupne prodaje ili priliva gotovine mogue je spreiti bilo kakve prevare.Finansijska kontrola sprovodi se u cilju smanjenja gubitaka u postojeim sredstvima, ali i u svrhu kontrole budueg troenja. Integralni deo procesa ove kontrole ine priprema i korienje budeta, a naine finansijske kontrole predstavljaju trebovanje narudbenica i revizija svih naloga za isplatu. Pri tome preiavanje bilo kog sistema finansijskog planiranja potpuno zavisi od celokupnog programa menadmenta rizikom, budui da bilo koja manja teta ili katastrofalni dogaaj mogu lako poremetiti najbolje planove kontrole trokova, odnosno projektovanog budueg dohotka. Menaderu zaduenom za upravljanje rizikom neophodni su podaci o nabavnoj vrednosti sredstava, njihovoj lokaciji i upotrebi, te o celokupnim poboljanjima i modifikacijama. Samo na taj nain mogue je identifikovati i izmeriti moguu tetu, kao i ustanoviti visinu tete koju dato preduzee moe sanirati bez veih problema.Putem kontrole trokova i finansijskih izvetaja mogue je identifikovati potencijalne slabosti u poslovanju preduzea. Analize finansijskih izvetaja nune su radi odreivanja stepena do kog dato preduzee moe izdrati, primera radi, katastrofalni poar u glavnoj proizvodnoj jedinici. Pri tome, najvanije pitanje koje treba reiti jeste odreivanje maksimalne tete koju preduzee moe pretrpeti bez postojanja osiguranja. Raunovodstvo najee poseduje podatke koji se odnose na osiguravajue polise. Trokovi koji se odnose na osiguranje predstavljaju odraz trokova profesionalne zatite tokom odreenog raunovodstvenog perioda. Najee raunovodstvo poseduje registar osiguranja koji sadri tipove postojeih osiguranja, osigurana sredstva, osiguravae i premije za svaku pojedinanu polisu.3.1.2. Funkcija upravljanja finansijamaMenader rizika moe biti direktno odgovoran finansijskom direktoru u ijoj je nadlenosti planiranje osnovne strukture kapitala preduzea. No, nezavisno od toga, jednu od najznaajnijih funkcija u upravljanju finansijama predstavlja i osnovno planiranje oekivanih teta u poslovnim aktivnostima preduzea (pojedinim ili svim), te je iz tog razloga ovde prisutna potreba zatesnom saradnjom sa slubom za menadment rizikom. Prvu liniju odbrane od ovih teta predstavlja adekvatni program osiguranja skupasa drugim tipovima menadmenta rizikom. Jedno od najeih reenja sastoji se u tome, da se pored osiguranja,utvrde i linije kreditiranja koje se mogu koristiti za kratkorone zajmove za nadoknadu moguih teta.Finansije mogu obezbediti informacije koje pokazuju kako tete mogu da drastino utiu na profit i novane tokova i kakve efekte one mogu imati na finansijske izvetaje firme.[footnoteRef:8] [8: Vujovi, R, Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 91]

3.1.3. Marketinka funkcijaSvaki kupac moe biti potencijalni podnosilac odtetnog zahteva usled tete izazvane neispravnou proizvoda, odnosno nekvalitetnim obavljanjem usluga. Kako bi se izbegli ovakvi zahtevi ili tete, kao bitan deo sveobuhvatnog programa upravljanja, neophodno je voenje marketinke aktivnosti.U savremenom poslovanju praksa je da u svakom kupoprodajnom ugovoru bude sadrana klauzula o tome da prodavac ne snosi odgovornost ni za kakvu tetu koja moe da proistekne iz upotrebe njegove robe. Ovo predstavlja jo jedan oblik prenosa rizika na druge.Reklamiranje odreenogg proizvoda moe prouzrokovati tetne posledice, ukoliko se reklamom navode pojedine osobine koje dati proizvod ne poseduje. Primera radi, reklamiranje nekog leka kao sredstva koje ne izaziva kod ljudi odreene neeljene efekte, moe biti predmet brojnih sudskih sporova, ukoliko do ovih efekata ipak doe.Veoma vaan proces kako za odeljenje marketinga, tako i za odeljene upravljanja rizikom, predstavljaju odgovarajua montaa i servisiranje svakog proizvoda. tete prouzrokovane neodgovarajuon montaom neke opreme mogu biti veoma velike, te odeljenje marketinga mora stalno obavetavati menadera rizika o tetama ove vrste. samo na taj nain preduzee se moe pripremiti i zatiti od ovakvih teta.Uobiajeno je da odeljanje za marketing uestvuje kod odluivanja o ceni za svaki proizvod i/ili uslugu. Pri donoenju takve odluke neophodno je razmotriti trokove istog rizika. Primera radi, moe se dogoditi da sam proces proizvodnje nekog proizvoda od radnika zahteva korienje neke skupe zatitne opreme. Takoe, moe se javiti potreba za osiguranjem od odgovornosti, jer ukoliko je dati proizvod neispravan moe povrediti kupca, to e dovesti do znaajnog poveanja njegove cene.3.1.4. Personalna funkcijaIzmeu ostalog, personalni direktor ima zaduenje u vezi sa programima koji se odnose na dobrobit zaposlenih. Ovo ukljuuje penzione planove, zdravstvena i ivotna osiguranja. Pored toga, putem saradnje sa inenjerskim odeljenjem i odeljenjem odravanja, personalno odeljenje je odgovorno za uspostavljanje i uvoenje odgovarajuih propisa uradu, kojima se obezbeuje bezbednost zaposlenih, odnosno takvo fiziko okruenje koje e profesionalna oboljenja svesti na minimum. 3.1.5. Proizvodna funkcijaNa broj povreda na radu i oteenja opreme moe uticati brzina na proizvodnoj liniji i zahtevi za postizanjem odreenog kapaciteta proizvodnje. U tom smislu potrebno je odrediti vreme za izvoenje svake operacije na proizvodnoj liniji, te brzinu kretanja linije, kako bi se povrede radnika na proizvodnoj liniji i unitavanje opreme minimizirali. Na nesrene sluajevekoji za posledicu imaju izgubljeno radno vreme znaajno utiu ventilacija, osvetljenje, grejanje i lociranje opreme. Na brzinu i bezbednost izvoanja neke operacije utiu ak i lociranje objekata za odmore iza druge namene.Rukovanje materijalima,odravanje opreme i sveukupno odravanje proizvodnog objekata moe da imasline uticaje na bezbednost i moral radnika, kao i na frekvenciju i ozbiljnost nesrenihsluajeva. Standardi za kontrolu kvaliteta, kao i sama kontrola gotovog proizvodanameu dodatna ogranienja za radnike. Da bi proizvodne operacije bile bezbednetreba ustanoviti radne standarde za bezbednost i odgovarajui nadzor. Proizvodnoodeljenje mora da ima stalni kontakt sa odeljenjem za bezbednost i odravanje pogona,a u pogledu lokacije protivpoarnih aparata i druge medicinske opreme i opreme zaprvu pomo koja je potrebna u sluaju povrede ili tete. Adekvatno postavljanje izlaza,korienje sigurnosnih ureaja na vratima lifta i stepenitu, odgovarajua sigurnosnazatita na mainama i opremi i periodina kontrola postrojenja i procesa treba da budedeo funkcije upravljanja rizikom.Kontrola kvaliteta moe da sprei iznoenje defektne robe na trite i samim tim isudske sporove po tom pitanju.[footnoteRef:9] [9: Vujovi, R, Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 93-94]

3.1.6. Pravna funkcijaPravno odeljenje treba da je konstantno ukljueno u sva pitanja koja se tiu osiguranja u preduzeu. Pored toga, od ovog odeljenja se zahteva da bude svesno svih rizika od tete i odgovornosti koji mogu biti rezultat aktivnosti datog preduzea. Primera radi, lizing imovine moe dovesti do odgovornosti za njeno odravanje i brigu o toj imovini. Obaveza pravnog odeljenja treba da bude i voenje i reavanje svih neslaganja koja ukljuuju odgovornost osiguranja u odnosu na neku tetu, kao i da se pobrine o tome da svi ugovori o narudbini, iznajmljivanju, zakupu i odgovornosti koji mogu biti posledica rada datogpreduzea budu pokriveni osiguranjem na adekvatan nain, odnosno nekim drugim nainom u cilju obezbeenja zatite od rizika. Ovo zahteva usku saradnju menadera rizika i pravnog savetnika, pre svega pri odreivanju potrebne zatite osiguranjem kod specifinih rizika, odnosno da bi se obezbedilo ispunjenje daugovori ispune neophodan minimum sa aspekta zatite prava osiguranika.3.2. Spoljanje usluge i konsultantiUkoliko neko preduzee nije u situaciji da zaposli menadera rizika, u tom sluaju najvei deo administrativnih poslova u vezi sa upravljanjem rizikom mora obaviti neko sa strane. U vezi sa svim pitanjima osiguranja najee to zavravaju agenti ili brokeri osiguranja. S tim u vezi sa njima je neophodno ostvariti tesnu saradnju u cilju obezbeenja da se razmotre i uzmu sve operacije i aktivnosti nekog preduzea.ak i ona preduzea koja imaju zaposlene menadere rizika trebalo bi da se konsultuju sa osiguravajuim agentima ili brokerima u cilju utvrivanja da li je osiguranjem pokriveno sve to je neophodno. U sluaju da se osiguranje zakljui sa veim brojem osiguravaa, moe biti neophodan kontakt sa vie agenata ili brokera specijalizovanih za razliite vrste rizika.Obradu i upravljanje rizikom vre menaderi rizika, specijalisti za rizike. Meutim, postoje i specifine organizacije koje zapoljavaju strunjake razliitih profila koji, za razliku od menadera rizikom, timski rade na obradi i upravljanju rizikom. Organizacije najee angauju ove strunjake za potrebe procene celokupnog programa za menadment rizikom, odnosno za pojedine delove ovog programa. U organizaciji moe postojati i lice ije je zaduenje menadment rizikom, ali su analize ovih strunjaka izuzetno korisne u svrhu dobijanja paralelnog miljenja i kontrole odluka. 3.3. Funkcija menadmenta rizikom u odnosu na osiguranjeMenadment rizika predstavlja mnogo iri pojam nego to je to pojam osiguranja. Pri tome je u procesu menadmenta rizikom akcenat na identifikaciji i analizi izloenosti najee istim rizicima. Meutim, u poslednje vreme menadment rizikom ukljuuje i sagledavanje svih rizika kojima je odreena organizacija izloena. Poto ni iste rizike nije mogue sve osigurati, izuzev osiguranja, menaderi rizikom koriste i druge metode upravljanja rizikom.Menadment rizikom u odnosu na osiguranje u znatno veoj meri utie na celokupnu organizaciju. Naime, uspean program menadmenta rizikom zahteva uspostavljanje saradnje izmeu velikog broja slubi i pojedinaca u okviru neke organizacije. Sa druge strane, osiguranje ukljuuje samo manji broj pojedinaca.Osiguranje predstavlja samo metod putem kojeg se moe na najadekvatniji nain upravljati rizicima u sluajevima kada je re o riziku sa relativno malom frekvencijom ali velikog obima. Izmeu ostalog, menaderi rizika imaju zadatak izbora osiguravajueg pokria i osiguravaa, zatim da obrazloe ugovaranje uslova, da informacije o postojanju osiguravajueg pokria proslede unutar preduzea, te da sprovode periodino izvetavanje o rezultatima osiguranja.U dananje vreme prioritet za menadere rizika predstavljaju rizici koji izlaze iz okvira osiguranja. To se pre svega odnosi na nove, tzv. neopipljive rizike, koji se teko mogu vrednovati, ali se moe znatno uticati na njihovo smanjenje.Osnovni cilj menadera rizika sastoji se u tome da uvea vrednost odreene organizacije. Radi ostvarenja ovog cilja on treba da upotrebi sve raspoloive metode i tehnike, to obavezno ukljuuje i osiguranje. Iz tog razloga menadment rizikom mogue je posmatrati i kao faktor trine borbe protiv rasta premije osiguranja, pri emu njegov glavni instrument i dalje predstavlja osiguranje.

4. ZakljuakRizik predstavlja neodvojivi deo ljudskog ivota, koji je neizostavan pratilac gotovo svih ovekovih aktivnosti. Iako ne postoji jedna za sve prihvatljiva definicija rizika, najee se poistoveuje sa nastupanjem jednog ekonomski tetnog dogaaja, to predstavlja osnovnu i najiru definiciju rizika. Budui da postojanje rizika prestavlja izvor oseanja nelagodnosti kod najveeg broja ljudi, to namee potrebu da se po tom pitanju neto uini. Kako bi se rizik doveo na prihvatljivu meru, njime je potrebno upravljati. Putem menadmenta rizikom titi se imovina i profit organizacije tako to se smanjuje mogunost nastanka gubitka. To je opta upravljaka funkcija koja je usmerena ka identifikaciji i proceni rizika, odnosno ka upoznavanju organizacije sa uzrocima i efektima rizika.Menadment rizikom predstavlja funkciju rukovoenja isto kao to su to strategijsko upravljanje ili operaciono upravljanje. U okviru neke organizacije ove funkcije ne mogu postojati samostalno nego se meusobno prepliu. Tako se u okviru operacionog upravljanja obezbeuju uslovi za realizaciju definisanih strategija, dok se funkcija menadmenta rizikom bavi eventualnim posledicama nerealizovanja donete strategije. Mesto funkcije menadmenta rizikom se u okviru neke organizacije odreuje u odnosu na ostale organizacijske funkcije, kao to su: raunovodstvena funkcija, funkcija upravljanja finansijama, marketinka funkcija, personalna funkcija, proizvodna funkcija i pravna funkcija. Svaka od navedenih funkcija je u uskoj vezi sa menadmentom rizika, i izmeu njih je uspostavljena povratna sprega. Naime, u savremenom poslovanju prisutna je potreba za fundamentalnim poznavanjem problema u vezi sa identifikacijom, procenom i postupanjem sa rizicima na svim nivoima. U tom smislu, radnici, radnici, raunovoe, finansijski slubenici, rukovodioci, te zaposleni u marketingu moraju biti svesni rizika koji predstavljaju posledice njihovih svakodnevnih aktivnosti i odgovornosti.

LiteraturaAvdalovi, V, Petrovi, E, Upravljanje rizicima u osiguranju, Ekonomski fakultet Ni, Ni, 2009.Barjaktarovi, L, Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.ISO 3100:2009: Terms and definitions, www.iso.org/obp/ui/#iso:std:iso:31000:ed-1:v1:en (Datum pristupa: 28.12.2014.)Vujovi, R, Upravljanje rizicima i osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

15