UNIVERZITET U NIU

UNIVERZITET U NIU

TEHNOLOKI FAKULTET U LESKOVCUSTUDIJA O PROCENI UTICAJA KLANICE I PRERADE MESA MK D.O.O. LESKOVAC NA IVOTNU SREDINUSeminarski rad iz predmeta

PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINUMentor: Studenti:dr Ljiljana Taki Mirjana Ili 40/2011Leskovac, 2012. godine

SADRAJ1UVOD

21. OPIS LOKACIJE I OKRUENJE

21.1. Makrolokacija

21.2. Mikrolokacija

31.3. Orografija terena, geoloke, hidroloke i seizmike karakteristike terena

31.3.1. Opte hidrogeoloke odlike terena

41.3.2. Aluvijalni sedimenti

41.3.3. Prihranjivanje i pranjenje aluvijalne izdani

51.3.4. Seizmoloke karakteristike terena

51.4. Izvorita vodosnabdevanja i povrinske vode

61.4.1. Podzemne vode

61.5. Klimatske karakteristike sa meteorolokim pokazateljima

81.6. Opis objekata i tehnolokog procesa

141.7. Opis tehnolokih postupaka u klanici i preradi mesa

151.7.1. Klanje junadi i svinja

161.7.2. Prerada mesa

161.8. Opis tehnolokih postupaka u klanici i preradi mesa

191.9. Mesto nastanka, koliine, karakteristike i tretman otpadnih materija

191.9.1. vrst otpad

211.9.2. Teni otpad

251.9.3. Gasoviti otpad

261.9.4. Buka i vibracije

271.9.5. Emisija toplote i zraenja (jonizujua, elektromagnetna, radioaktivna)

282. MOGUI ZNAAJNI UTICAJI KLANICE I PRERADE MESA NA IVOTNU SREDINU ZA VREME IZVOENJA, REDOVNOG RADA I U SLUAJU UDESA

282.1. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na vazduh, vode i zemljite, uticaj buke, vibracija, toplote i zraenja

362.2. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na zdravlje stanovnitva

362.3. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na meteoroloke parametre i klimatske karakteristike

362.4. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na namenu i korienje povrina

383. PRIKAZ OPASNIH MATERIJA, NJIHOVIH KARAKTERISTIKA, MERA PREVENCIJE I SANACIJE UDESA

393.1. Procena opasnosti od mogueg udesa

403.2. Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes

424. OPIS MERA ZA SPREAVANJE, SMANJENJE I OTKLANJANJE SVAKOG ZNAAJNIJEG UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

424.1. Mere koje su predviene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima

434.2. Mere prevencije udesa i sanacija udesa

454.3. Planovi i tehnika reenja zatite ivotne sredine (reciklaa, tretman i dispozicija otpadnih materija, rekultivacija, sanacija i dr.)

494.4. Druge mere koje mogu uticati na spreavanje ili smanjenje tetnih uticaja na ivotnu sredinu

494.4.1. Mere koje treba da preduzme nosilac projekta

494.4.2. Ostale mere

50ZAKLJUAK

51LITERATURA

52PRILOG

UVODUloga Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Donoenjem Zakona o zatiti ivotne sredine 2004. godine u Srbiji je formalno uraena materija izrade Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ime su precizno definisane obaveze investitora kod projektovanja i graenja i eksploatacije objekata sa aspekta zatite ivotne sredine.

Osnovne smernice, sadraj Studije o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu i postupak usvajanja iste, definisani su Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS br. 135/04) i Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS br. 69/05), i Pravilnikom o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS br. 69/05).

Procena moguih uticaja objekta na ivotnu sredinu radi se na osnovu utvrene lokacije, infrastrukture, aktuelne tehnologije, vrste i koliine sirovina i otpadnih materija, uslova, saglasnosti kao i podataka o stanju ivotne sredine.

Uloga Studije u sistemu atite ivotne sredine je viestruka, ali prvenstveno i prevashodno preventivna. Studija se radi kako bi se zaustavila dalja degradacija ivotne sredine, spreio uvoz i uvoenje zastarelih tehnologija i postrojenja koji su veliki zagaivai ivotne sredine i potroai energije i spreili hemijski udesi irih razmera. Pri izgradnji, rekonstrukciji i revitalizaciji privrednih objekata Studija se radi da bi se poboljalo postojee stanje ivotne sredine, kao i radi toga da bi se investitori i projektanti podstakli na ekoloki nain razmiljanja i delovanja.

Naloene mere u Studiji uticaja na ivotnu sredinu u funkciji su integralnog upravljanja ivotnom sredinom i odrivog razvoja radi dobrobiti buduih generacija.1. OPIS LOKACIJE I OKRUENJE1.1. MakrolokacijaFiziko - geografski poloaj Leskovca u dolini June Morave uz koridore eleznike pruge, autoputa i June Morave ocenjuje se kao veoma povoljan. Leskovac u konstelaciji naselja Srbije zauzima znaajno mesto kao administrativni, drutveni i privredni centar Jablanikog regiona. U njegovom neposrednom okruenju su optine Vlasotince, Lebane i Bojnik, a Crna Trava preko Vlasotinca i Medveda preko Lebana.

Smeten u dolini June Morave koju na ovom delu proiruju doline reke Veternice i Jablanice, Leskovac predstavlja raskrsnicu puteva svih kategorija. Preko magistralnog puta Beograd - Skoplje, koji preseca istoni deo grada, Leskovac ostvaruje vezu sa severom i jugom zemlje. Paralelno ovom magistralnom putu, povremeno ukrtajui se sa njim, prua se regionalni put Ni - Vranje. Najkrau vezu sa Pirotom i bugarskom granicom, sa istoka i Pritinom i Jadranskim morem, sa zapada, Leskovac ostvaruje preko magistralnog puta M-9. Leskovac se nalazi na 4259' severne geografske irine i 2157' istone geografske duine, na nadmorskoj visini od 230 m.1.2. Mikrolokacija

Kompleks za klanje i preradu mesa ukupne povrine od 94.59 ari predvia se u junom delu Leskovca.

U sklopu kompleksa obuhvaene su KP br.3145 KO Mrtane povrine 85.24 ari, KP br.461/2 povrine 2.56 ari i KP br. 462/2 KO D.Bunibrod, povrine 6.79 ari, koje ine jedinstvenu graevinsku parcelu.

Planom namena povrina iz izmena i dopuna Generalnog plana Leskovca do 2010. godine, kompleks se nalazi u bloku 97, namena - meovita urbana zona.

Blok 97 - Namenjen je komunalnim delatnostima elektroenergetskom bloku, stonoj pijaci, zatitnom zelenilu i meovitoj urbanoj zoni .

Katastarske parcele odnosno graevinske parcele, nalaze se na potezu zvanom Bunibrodske livade, kategorija zemljita-Iivade 3 kategorije.

U uem geografskom smislu, planirani objekat je predviden izmedu osovine puta M9 Leskovac-Vlasotince, puta M1 Ni-Skoplje, puta R-214 Leskovac-Vranje i granice graevinskog podruja sa june i istone strane bloka 97.

Postojei kompleks oslanja se na regionalni put Leskovac-Grdelica, kanalizaciona mrea nije realizovana, postoji vodovodna mrea KM 225 mm koja prolazi pored kompleksa i realna mogunost za prikljuenje.

Objekti elektrine infrastrukture postoje u okolini predmetne lokacije.

Od privrednih objekata u krugu lokacije do 1500 m, nalaze se distributivna trafo stanica (200 m severno), asfaltna baza (200 m severozapadno), klanini objekat stoke istono-robna pijaca (300 m jugoistono). Postojee stanje zelenila u neposrednom okruenju lokacije: ine vonjaci, poljoprivredne kulture, kao i zelenilo u okviru okunica.

Kopija plana i situacija planiranog stanja date su u prilogu studije.

Postojee stanjePostojei infrastrukturni objekti na koje se moe prikljuiti predmetna lokacija su:

- regionalni put Leskovac-Grdelica koji predstavlja direktnu saobraajnu pristupnicu lokaciji koja prua mogunost prikljuenja na sve okolne saobraajnice za sve znaajne pravce;- javna vodovodna mrea je izgraena pored lokacije pa postoji realna mogunost za prikljuenje projekta na vodovodnu mreu. Kvalitet pijae vode garantuje nadleno JVP kao distributer vode;

- javni kanalizacioni kolektor ne postoji pored lokacija. Pokrenuta je inicijativa preko mesne zajednice MORAVA u naselju Podrum za izgradnju kanalizacione mree (dato u prilogu);- objekti elektrine infrastrukture postoje u okolini predmetne lokacije na koje postoje mogunosti prikljuenja pod uslovima nadlenog elektrodistributivnog preduzea.1.3. Orografija terena, geoloke, hidroloke i seizmike karakteristike terena1.3.1. Opte hidrogeoloke odlike terena

Leskovaka kotlina se nalazi u dolini June Morave, izmeu planina Radan na zapadu, Kukavice na jugu i Suve Planine koja se nalazi na istoku. Najvei grad, po kome je kotlina i dobila ime i koji se nalazi u njenom centralnom delu, jeste Leskovac. Du kotline prolazi meunarodni autoput Ni-Skoplje. Leskovaka kotlina pripada seriji neogenih basena Srbije, koji su nastali du regionalnih rasednih zona.

Leskovaka kotlina nastala je sputanjem krutih blokova tercijara du velikih razloma i zapunjavanjem nastalog rova klasinim sedimentima tercijara i kvartara. Sa aspekta hidrogeologije, najznaajnija je sredina miopliocena, do dubine od 150 m od povrine terena, za koju su vezani vodopropusni peskovito ljunkoviti slojevi. Veina podzemnih voda u kotlini, pogodnih za pie, akumulirana je u pomenutim vodonosnim horizontima, gde se nalaze pod subarterskim pritiskom. Obzirom na nain prihranjivanja i dosadanje uslove esploatacije, nerealno je oekivati vode sa pozitivnim arterskim pritiskom, tj. bunara sa samoizlivom.

Velike koliine podzemnih voda vezane su za kvartarne, aluvijalne (i terasne) tvorevine koje se na celoj povrini Leskovake kotline nalaze preko neogena. U ovoj sredini vode su sa slobodnim nivoom. Aluvijalna izdan se prihranjuje vodama, dobijenim infiltracijom od padavina i infiltracijom voda iz povrinskih vodotoka. Manje koliine podzemnih voda su akumulirane u deluvijalnom nanosu i terasnim sedimentima, dok su tvorevine koje izgraduju obodne delove kotline praktino bezvodne.

1.3.2. Aluvijalni sedimenti

Aluvijalno ljunkovito-peskoviti sedimenti su vezani za iroke doline reka June Morave, Veternice i Jablanice, koji se prostiru praktino preko cele Leskovake kotline. U okviru ovih sedimenata formirana je slobodna izdan. Debljina aluvijalnog nanosa je uglavnom u granicama od 16 do 25 m, a najvea je u centralnom delu kotline, do 28 m. U padini aluvijalnih sedimenata, nalazi se preteno glinoviti sloj koji ih jasno izdvaja od starijih, neogenih sedimenata, na celom prostranstvu kotline. Meutim, na nekim mestima nije mogue jasno definisati ovaj meusloj i tako razdvojiti aluvijalne od neogenih sedimenata, to je naroito izraeno u centralnom delu kotline. U dolini June Morave, debljina aluvijalnih ljunkova je manja, a preteno varira od 7 do 14 m. U pravcu severa debljina aluvijalnih naslaga se takoe smanjuje i u suenju kod Peenjevca na severnom delu kotline iznosi oko 9 m.

Povlatu aluvijalnih naslaga uglavnom sainjava slabije propusni sloj povrinskih glinovito-peskovitih i humusnih tvorevina, prosene debljine od oko 3 m.

Prema rezultatima prethodnih istraivanja, na bazi brojnih granulometrijskih analiza uzoraka aluvijalnih naslaga, moe se zakljuiti da najzastupljeniju frakciju u granulometrijskom sastavu predstavlja ljunak (prenik preko 2 mm) sa udelom od 50 do 65% u odnosu na sve komponente koje izgrauju aluvijon.

Peska ima od 25 do 35% (prenik zrna od 0,02 do 2 mm), a prainaste i glinovite frakcije su preteno vezane za obodne reone kotline, naroito za aluvijon June Morave pri istonom obodu.

Povlata aluvijona je od glinovitih i prainastih frakcija (oko 70%), odnosno sitnozrnog peska (ok 30%). Aluvijalna izdan je predstavljena preteno ljunkovima i peskovima, pa se u veem delu kotline odlikuje dobrom vodopropusnou i vodoprovodljivou. U jugoistonom delu kotline poveava se procenat glinovitih i prainastih frakcija, to umanjuje filtracione karakteristike aluvijona.

Najpovoljnije hidrogeoloke karakteristike aluvijalna izdan ima u sredinjem delu kotline, a neto slabije idui prema obodu.Prema granulometrijskim analizama (prema B. Matiu i M. Dimkiu - 2009. godine), koeficijent filtracije aluvijalne izdani je u granicama od do m/s ime bi se svrstao u izrazito propusne sredine sastavljene od krupnozrnog peska i ljunka. Da su ove vrednosti daleko iznad realnih, pokazuju rezultati dobijeni obradom podataka probnog crpenja iz bunara izvedenih u aluvijalnoj izdani. Prema tim rezultatima, vrednosti koeficijenta filtracije se kreu izmeu do m/s, dok se vrednosti koeficijenta vodoprovodnosti kreu izmeu i m/s.

1.3.3. Prihranjivanje i pranjenje aluvijalne izdani

Obzirom na raspoloive podatke za reim aluvijalne izdani, mogue je dati samo kvalitativnu ocenu.

Osnovni vidovi prihranjivanja aluvijalne izdani su infiltracija od padavina kroz povrinski, slabije propusni sloj i flltracija povrinskih voda iz renih tokova, jer su u periferiji ovih monih izdani preteno vodonepropusne kriljave i druge stene. Meutim, postoje i boni doticaji na junom profilu izvorita koji iako manjeg znaaja ipak imaju odreeni uticaj na stanje novog izvorita tj. vodozahvata.

Inflltracija od padavina, kao najznaajniji izvor prihranjivanja izdani, zavisi pre svega od visine padavina (prosena godinja suma padavina za period od 1984. do 2007. godine je 589 mm). Intenzitet ovakvog vida prihranjivanja izdani zavisi svakako i od vodopropusnosti povrinskog sloja, karaktera i tipa pokrivenosti povrine terena i td.

lako pouzdanih, kvantitativnih podataka nema, moe se smatrati da je infiltracija rene vode lokalizovana na mestima uz rene tokove. Intenzitet infiltracije rene vode u aluvijalnu izdan zavisi od meusobnog odnosa nivoa podzemnih voda i vodostaja reke, kao i stepena kolmiranosti renog korita. U iroj zoni izvorita, gde je nivo aluvijalne izdani. usled dugotrajne i inenzivne eksploatacije opao i ispod dna renog korita (Veternica), infiltracija u podzemlje zavisi pre svega od visine vodenog stuba u reci i kolmiranosti njenog dna.

1.3.4. Seizmoloke karakteristike terena

Prema privremenoj karti seizmike reonizacije bive Jugoslavije (Seizmiki zavod Beograd, 1982. god.), grad Leskovac nalazi se u zoni od VIII stepeni MKS. Seizmikom mikroreonizacijom urbanistikog podruja grada Leskovca, koji je uradio Univerzitet u Skoplju, Institut za seizmologiju, zemljotresno inenjerstvo i urbanistiko planiranje avgusta 1969. god., ovo je zona sa predominantnim periodom 0,23 i 0,28 sec., seizmikim intezitetom proraunskim 7,00 a normativnim VII i seizmikim koeficijentom Ks=0,025.1.4. Izvorita vodosnabdevanja i povrinske vodeOrganizovana eksploatacija podzemnih voda Leskovake kotline zapoela je u periodu od 1965. do 1967. godine, otvaranjem "Starog izvorita". Od tada je prisutan kontinualni trend porasta proizvodnje vode. Danas, grad Leskovac sa 75 naselja i ukupo oko 100 000 stanovnika, snabdeva se vodom za pie iz subarterske neogene izdani Leskovake kotline. Podzemne vode se zahvataju dubokim cevastim bunarima rasporeenim na tri izvorita:

- "Staro izvorite"- Gornje Polje, uzvodno od grada Leskovca, u dolini reke Veternice, na putu prema Vuju;

- "Novo izvorite"- Donje Polje, u centralnom delu Leskovake kotline, u reonu naselja Vinarce-Bobite-Bratimilovce;

- "Zapadni sistem", koji se nalazi u dolini Jablanice, zapadno od Leskovca;

Crpke u bunarima potiskuju vodu direktno u distributivnu mreu potroaima, a viak se potiskuje u rezervoar na Hisaru.

Eksploatacijom iz svih postojeih bunara (sva izvorita), obezbeuje se koliina vode koja je 2005. godine u maksimumu iznosila 440 l/s (juni, juli i avgust), to predstavlja i ukupni instalisani kapacitet vodozahvatnog sistema. S druge strane, prosena godinja eksploatacija za 2004. godinu je iznosila 300 l/s.

Bunari starog izvorita B-1 i B-4, izgraeni su u periodu 1965. do 1967. godine. Dubina bunaraje oko 80 m, a pojedinani instalisani kapaciteti su im bili od 20 do 40 l/s ali, tokom eksploatacije, usled rada sa maksimalnim kapacitetima pumpi i zbog uzajamnog uticaja, njihovi eksplotacioni kapaciteti su opali, pa su pojedini bunari iskljuivani iz eksploatacije (B-2 i B-4) i zamenjeni novim (B-2a i B1-2). Ocenjeno je da se u periodu pre 1979. godine, sa starog izvorita eksploatisalo 80 l/s, dok je njegov kapacitet u sadranjim uslovima eksploatacije 100 l/s. Na osnovu podataka, moe se pretpostaviti da se sa ovog izvorita eksploatiu maksimalne koliine voda i time ubrzava propadanje bunara.

Na "Starom izvoritu" su trenutno u eksploataciji est bunara, izgraenih u intervalu od 1967. do 1982. godine,

Prosena proizvodnja bunara ovog izvorita danas je reda veliine 100 l/s.

Izraena su i dva bunara B-22 (u funkcij) i B-23, koji se nalaze juno od starog izvorita na pravcu za selo Rudare. Pored ovih bunara postavljeni su pijezometri za kontrolu kvaliteta podzemnih voda. Prema ovom miljenju predmetna lokacija se nalazi u iroj zoni zatite izvorita JKP "Vodovod".1.4.1. Podzemne vode

Osmatranje nivoa podzemnih voda na predmetnoj lokaciji vreno u periodu 1999-2005. god. koje pokazuje da su podzemne vode na ovom podruju na dubini veoj od 3,00 m. U okviru predhodnih i pripremnih uslova za gradnju izvrena su geomehanika i hidrogeoloka ispitivanja terena na mikrolokaciji.

1.5. Klimatske karakteristike sa meteorolokim pokazateljima

U ovom podruju prisutna je umereno kontinentalna klima. Najhladniji mesec u godini je januar, dok je najtopliji juli. Zime su veoma promenljive i hladne, a jeseni su toplije od prolea. Od oktobra do maja meseca, mogue su pojave mrazeva.

Srednja godinja temperatura vazduha u Leskovcu za period 1948-1980. godine iznosi 11,4C.

Podruje se nalazi u zoni umerenih atmosferskih padavina bez izraenih sunih i kinih perioda i bez izraenih opasnosti od poplava.

Prosean broj oblanih dana u godini je dosta veliki, s tim to je najvei u novembru i zimskim mesecima, a najmanji u letnjem periodu.

Srednja godinja relativna vlanost je 78,8% i prema procentu relativne vlanosti u bioklimatskoj praksi ona pripada umereno-vlanom vazduhu. U Leskovcu se u toku godine izlui u proseku 628 (mm) atmosferskog taloga.

Najei vetar u Leskovcu je iz severnog pravca koji duva u zimskom periodu godine.

Najveu prosenu jainu vetra ima severni pravac (N)-2,3 Boforove skale ili 3,0 m/s (1,1 km/h), neto manju severozapadni pravac (NW)-2,0 ili 2,4 m/s (9,0 km/h) i jaine vetra iz jugoistonog (SE)-1,6 ili 1,8 m/s (6,6 km/h).Najmanju jainu vetra ima severoistoni pravac (NE)-1,2 ili 1,2 m/s (4,2 km/h).Tabela 1. Jaina vetrova po Boforovoj skali (0.12) u Leskovcu za period 1974 2009. g.

Pravac MesecNNEESESSWWNW

I2,41,01,41,91,71,01,32,0

II2,51,21,31,71,61,51,31,9

III2,71,32,11,61,81,42,02,0

IV2,651,11,71,71,81,61,82,4

V2,21,21,451,71,51,61,82,0

VI2,32,11,21,41,61,21,62,0

VII2,41,21,31,51,41,41,42,1

VIII2,11,41,21,31,21,21,92,2

IX2,01,41,11,21,41,31,51,9

X2,21,01,51,51,51,31,41,8

XI2,40,91,51,91,71,61,21,9

XII2,01,01,32,11,51,61,31,8

god.2,31,2,41,61,61,41,52,0

Klimatske srednje mesene, godinje i ekstremne vrednosti 1981 2010. za podruje Leskovca (preuzeto sa interneta) date su u sledeoj tabeli:Tabela 2. Srednje mesene, godinje i ekstremne vrednosti 1981 2010. jan.feb.mar.apr.majjunjulavg.sep.okt.nov.dec.

TEMPERATURA, (C)

Sred. maksimalna3,36,712,117,822,725,527,828,124,418,611,34,9

Sred. minimalna-4,8-2,40,95,19,612,513,412,99,75,11,3-2,5

Normalna vrednost-0,81,96,211,316,219,020,720,316,411,05,81,0

Apsolut. maksimum17,423,027,832,634,537,740,938,436,832,427,419,9

Apsolut.minimum-30,3-26,8-18,2-4,3-1,7-2,76,14,4-3,8-8,7-19,6-21,7

Sr.br.mraznih dana25,019,212,30,00,10,00,00,00,14,511,320,7

Sr.br.tropskih dana0,00,00,00,11,24,69,711,73,40,10,00,0

REL. VLAGA, (%)

Prosek83.880,475,072,072,974,270,571,076,378,983,385,8

TRAJ. SUNCA

Prosek60,784,5144,9167,7204,1228294,1282,9217,2161,682,158,6

Br.vedrih dana2,53,15,14,65,46,211,513,711,19,04,42,4

Br.oblanih dana15,413,412,29,47,86,43,83,45,18,113,116,8

PADAVINE (mm)

Sr.mesena suma39,842,649,049,957,374,043,743,745,234,464,650,2

Max.dnev. suma27,332,539,333,235,146,569,147,768,876,742,137,0

Sr.br.dana>0,1mm11,811,811,911,912,712,87,97,17,27,810,812,5

Sr.br.dana>10,0mm0,91,01,41,72,02,61,41,41,40,92,41,3

POJAVE (br. dana sa...)

snegom8,87,04,50,30,00,00,00,00,00,12,77,6

snenim prekriva.14,811,44,40,10,00,00,00,00,00,03,712,7

maglom5,83,81,00,81,81,81,52,24,56,75,46,9

gradom0,00,00,00,10,20,10,20,00,00,00,00,0

1.6. Opis objekata i tehnolokog procesa

Glavni projekat je uraen u skladu sa Pravilnikom o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti za klanje ivotinja, obradu, preradu i uskladitenje proizvoda ivotinjskog porekla (Slubeni list SFRJ br. 53/89) i dobrom proizvodnom praksom za rukovanje, tretiranje i reciklau otpada iz klanica.Poto predmetni projekat ima ambicije da standardizuje svoj rad moraju se potovati i standardi koje je propisala EU, a koji nisu jo uvek obavezni u naoj zemlji i to:

a) ISO 9000 i ISO 9001 sistem upravljanja kvalitetom

b) HACCP analiza rizika kontrolnih kljunih taaka

c) ISO 14000 i ISO 14001 sistem upravljanja ivotnom sredinom

d) GMP dobra proizvodna praksa

e) TQM totalno upravljanje kvalitetom, praenje svih faza proizvodnje radi racionalizacije svih inputa (materijalnih i energetskih).Na predmetnoj lokaciji je u planu izgradnja sledeih objekata i infrastrukture za koje su izdati urbanistiki uslovi (koji su dati u prilogu studije):

Grafiki prikaz dispozicije objekata na lokaciji dat je na crteu Planirano stanje objekata i infrastrukture u prilogu studije).

Uprava i klanino preradni objekat

Centralni energetski blok

Depo stoke

Postrojenje za preiavanje tehnolokih otpadnih voda

Plato za pranje kamiona stoara i separator masti i ulja

ubrina nepropustna jama

Privremeno skladite otpada

Prljavi put sa ulazno izlaznom kapijom

ist put sa ulazno izlaznom kapijom

Parking putnikih vozila, motora i bicikala

Kotlarnica

Nadstrenica

Zelene povrine

Ograda lokacije.

A. Uprava i klanino-preradni objekat

Uprava i klanino-preradni objekat je jedinstvena gradevinska konstrukcija koja se sastoji od sledeih funkcionalnih celina:

- upravno-poslovnog dela (P+2),

- preradnog dela (P+1) i

- klaninog dela (P).Ukupna neto povrina uprave i klanino-preradnog objekata:

1. Klanica, depoi. ckspedicija mesa, sanitarni vor i veterinarska inspekcija

513,58 m22. Garderobe 176,26 m23. Prerada - prizemlje 629,03 m24. Prerada i skladite-sprat 626,45 m25. Uprava-prizemlje 156.71 m26. Uprava-sprat 151,12 m27. Uprava 2 - sprat 156.37 m2 Ukupno - 2409,50 m2

Upravno-poslovni deo (P+2)

Upravno- poslovna celina nalazie se u zapadnom delu objekta, na samom ulazu u kompleks, je troetani deo objekta uprave i centralne laboratorije. U upravnom delu objekta je planirani su: portirnica, prostorija dispeera za prijem i ekspediciju robe, kancelarijski proslor, prostor za merenje, sala za prezentacije i komercijalni blok, laboratorija, prostor za sastanke, kafe i ajna kuhinja i sanitarni vor i prostori za vertikalnu i horizontainu komunikaciju.Klanini deo objekta sadri prostor za omamljivanje i klanje stoke, veterinarsku laboratoriju, prostore za obradu polutki, rashladne depoe mesa, ekspediciju mesa, prostore za ispiranje creva, kuhinju sa restoranom, garderobe, sanitarne vorove i komunikativne prostore.

Preradni deo (P+1)

Preradni deo nalazi se izmeu uprave i klanice, jedinstvenog graevinskog objekta. Na ulazu iz garderoba i mokrih vorova u klanini deo odnosno preradni deo predvien je prolaz osoba kroz DEZ-barijeru.

Hlaenje mesa i poluproizvoda od mesa u toku proizvodnog procesa predvieno je pomou odgovarajue rashladne opreme. Ureaji za hlaenje bie smeteni u samom objektu za klanje i preradu.

Ventilacija poslovnih i odreenih proizvodnih prostorija bie obezbeena odgovarajuim klimatizacionim ureajima.

Kapacitet preradnog dela je dnevna proizvodnja 5000 kg, raznih vrsta kobasica, proizvoda dimljenog mesa, suhomesnatih i trajnih mesnih proizvoda

Preradni prizemni deo se sastoji od:

- Odeljenja mehanike prerade polutki iz rashladnih komora klanice (rasecanje i obrada mesa sa usitnjavanjem i punjenjem kobasica u omotae).

- Prostoriju za soljenje i salamurenje.

- Prostorija za skladitenje i pakovanje kobasica i suhomesnatih proizvoda,

- Magacina za skladitenje zaina i ambalae i ostalih aditiva neophodnih kao dodataka za poboljanje organoleptikih svojstava proizvoda,

- Prostorije za pranje opreme i ambalae.

U prizemlju dela objekta je ekspediciona rampa.Na spratu iznad sektora prerade nalazi se deo proizvodnje - komore za hladno dimijenje, komore za zrenje prostor za narezivanje proizvoda, skladite ambalae i skladite repro-materijala. Etae su osim stepenitem, povezane i odgovarajuim liftovima.

Na ulazu iz garderaoba i mokrih vorova u klanini deo odnosno preradni deo predvien je prolaz osoblja kroz DEZ-barijeru.

Grejanje Upravnog dela objekta i garderoba proizvodnog dela bie obezbeeno iz sistema za centralno toplovodno grejanje centralnog energetskog bloka.Hladenje mesa i poluproizvoda od mesa u toku proizvodnog procesa predvideno je pomou odgovarajue rashladne opreme sa ekolokim freonom.

Ventilacija poslovnih i odreenih proizvodnih prostorija bie obezbeena odgovarajuim klimatizacionim ureajima odnosno prirodnim provetravanjem.

Izvodenje kompletnog projekta na osnovu uslova nadlenih organa i organizacija mora biti u skladu sa izraenom projektno-tehnikom dokumentacija na nivou Glavnog projekta.

Projektno tehnika dokumentacija mora biti usaglaena sa uslovima izdatim od strane nadlenih organa i organizacija.

Klanini deo (P)

Kapacitet klaninog objekla bie 60 svinja + 15 junadi dnevno.

Raspored proizvodnih prostorija odreen je tako da ne dolazi do ukrtanja istih i prljavih puteva. Klanini deo objekta sadri prostor za omamljivanje i klanje stoke, veterinarsku laboratoriju, prostorije za obradu polutki, rashladne depoe mesa, ekspediciju mesa, prostor za ispiranje creva, kuhinju sa restoranom, garderobe, sanitarne vorove i komunikacione prostore.

B. Centralni energetski blok

Centralni energetski blok obuhvata sledee jedinice:

- trafo stanicu za snabdevanje svih objekata na lokaciji elektrinom energijom

- sistem za centralno toplovodno grejanje upravno-poslovnog dela, restorana i garderoba

- elektrini bojler za pripremu tehnoloke vode

- centralni rashladni sistem sa ekolokim rashladnim sredstvom R404A za hlaenje mesa, poluproizvoda od mesa u rashladnim komorama i proizvodnoj opremi.

Trafo stanica e biti povezana 10 kV kablovskim vodovima na EEDS a prema izdatim tehnikim uslovima sa TC10/04 kV "Asfaltna baza".

C. Depo stoke - objekat za prihvat ive stokeObjekat za prihvat ive stoke je graevinska konstrukcija sa rampom za istovar stoke i boksovima za privremeni smetaj krupne odnosno sitne stoke.

Ulaz u objekat je preko rampe, koja je u severoistonom delu objekta, izlaz i veza sa objektom za klanje i preradu je u severozapadnom delu, preko veze most klanica - depo.

D. Most depo -klanica

Lokacija ovog objekta je izmedu depoa stoke i klanice u duini od 10 m kao veza izmeu dva objekta razliite namene. Kota poda mosta je max. 1,2 m.

E. Postrojenje za preiavanje tehnolokih otpadnih voda

Glavnim projektom je predvieno da postrojenje za preiavanje tehnolokih otpadnih voda bude smeteno u istonom delu lokacije.

Postrojenje se sastoji od:

- grube reetke,

- separatora masti,- hlorinatora,- vodonepropustnog bazena za odleavanje i- vodonepropustne septike jame.

F. Plato za pranje transportnih sredstava i separator masti i ulja

Plato za pranje transportnih sredstava (kamiona-stoara) predvien je na prostoru sanitarne zatitne zone lokacije i sluie za pranje kamiona prilikom dovoenja stoke. Kamioni se peru pod vedrim nebom na platou oznaenom na situacionom planu. Otpadna voda od pranja kamiona otie u separator.

Gravitacioni separator ulja i masti planiran je u neposrednoj blizini platoa za pranje transportnih sredstava i slui za preiavanje otpadnih voda sa platoa za pranje transportnih sredstava. Otpadne vode prolaskom kroz separator bivaju preiene od ulja i masti i delom od suspendovanih materija i tako preiene se ulivaju u potok na istonoj granici lokacije.

Plato za pranje kamiona stoara i sve manipulativne povrine bie izvedene od kolovoznog zastora beto-asfalt predvienog za kamionski saobraaj.

Separator masti i ulja

Otpadna voda od pranja kamiona stoara otie u separator koji se nalazi u neposrednoj blizini platoa za pranje i slui za preiavanje otpadnih voda od masti i ulja.

G. ubrina nepropustna jama

Betonska nepropustna jama slui za prihvat i privremeno skladitenje ivotinjskog izmeta i urina (osoke) iz depoa za privremeni smetaj stoke. Ova jama je predviena na prostoru sanitarne zatitne zone lokacije.

ubrina nepropustna jama mora biti zatvorena poklopcem radi zatite od izlivanja usled atmosferskih padavina i radi spreavanja ulaza insekata i smanjenja rizika od irenja infekcija. Ivice jame moraju biti izdignute iznad nivoa okolnog terena radi spreavanja prodora povrinskih voda.

H. Skladite otpada

Skladite otpada planirano je na prostoru sanitarne zatitne zone lokacije a sadri boksove za kontejnere komunalnog otpada. Kontejnere za privremeno skladitenje sekundarnih sirovina (plastika, papir, kontejner za kosti, kontejner za konfiskate) i poseban prostor za smetaj opasnih materija.

Skladite otpada treba biti izgraeno u betonskom ili zidanom izvoenju sa plafonom i odgovarajuom krovnom konstrukcijom i metalnim vratima na zakljuavanje. Skladite mora imati odgovarajue prirodno provetravanje kroz otvore obezbeene finom metalnom mreom radi zatite od ulaska insekata i glodara. Pod skladita mora biti odignut od okolnog terena kako bi se skladite zatitilo od prodora eventualnih povrinskih voda. Ovakav tip "zatvorenog skladita" znaajno spreava irenje neprijatnih mirisa i prua zatitu od irenja zaraza insektima i glodarima.

Prostor u okviru skladita otpada predvien za skladitenje opasnog otpada (otpadnih ulja i masti iz separatora ulja i masii od preiavanja atmosferskih voda i voda od pranja kamiona) ne mora biti "zatvorenog lipa" ve nastrenice na stubovima sa transparentnom ogradom od vuenog lima i mora imati betonsku nepropustnu ahtu zaprernine min 200 lit za prihvat opasne tenosti u sluaju curenja i vrata na zakljuavanje. Pod skladita mora biti odignut od okolnog terena kako bi se skladite zatitilo od prodora eventualnih povrinskih voda. Na ogradi skladinog dela u kome je uskladiten opasan otpad mora stajati tabla sa natpisom OPASAN OTPAD!I. "Prljavi put" sa ulazno-izlaznom kapijom

"Prljavi put" sa ulazno-izlaznom kapijom je asfaltirana ili betonirana interna saobraajnica predviena du june granice parcele i slui za dovoenje stoke do depoa stoke kao i za odvoenje svih vrsta vrstog otpada, ubrita i preienih tehnolokih voda. Na ulazu "prljavog puta" blizu kapije predviena jc DEZ-barijera kao zatila od irenja infekcije na prostoru lokacije i eventualno izvan lokacije.

Manipulativni plato za okretanje vozila na "prljavom putu" nalazi se na istonoj strani lokacije u neposrednoj blizini sanitarne zatitne zone,

Put transporta mesa i mesnih preraevina mora biti razdvojen od puta transporta ivotinja i ovi putevi se nesmeju ukrtati.

Kroz kompleks su predviene interne saobraajnice minimalne irine 3,5 m radi opsluivanja objekata u kompleksu i ujedno se koriste kao protivpoarni putevi.

J. "ist put" sa ulazno-izlaznom kapijom

"ist put" sa ulazno-izlaznom kapijom je asfaltirana ili betonirana interna saobraajnica predviena du severne strane klanino-preradnog objekta a ima funkciju interne saobraajnice za dovoenje sirovina-repromaterijala (osim stoke) i odvoenje gotove robe (mesa i mesnih preraevina). Na ulazu "istog puta" blizu kapije predviena je DEZ-barijera kao zatita od irenja infekcije na prostoru lokacije i eventualno izvan lokacije.

Manipulativni plato za okretanje vozila na "istom putu" nalazi se na severnoj strani lokacije u pravcu rampe za ekspediciju gotovih proizvoda.K. Parking putnikih vozila, motora i bicikala

Parking prostor za putnike automobile, motore i bicikle predvien je na samom ulazu u kompleks, a na njegovoj severnoj strani.

L. Kotlarnica

Grejanje upravnog dela objekta i garderoba proizvodnog dela kao i sanitarna topla voda bie obezbeeno iz kotlarnice. Uz zid objekta se predvia elini dimnjak, a prostorija za smetaj ogreva u okviru nadstrenice. Energent (topla voda ) iz kotlarnice do odgovarajuih objekata bie doveden predizolovanim cevima koje se polau u kanal.M. Nadstrenica

Lokacija ovog objekta odreena je u blizini objekata za preiavanje otpadnih voda. Namena ovog objekta je parking za kamione i smetaj ogreva za kotlarnicu.

N. Zelene povrine

Povrine lokacije predviene za ozelenjavanje (prema normativu za meovitu urbanu zonu min. 20% od povrine kompleksa). Nakon izgradnje objekta. slobodne povrine rekultivisati zasejavanjem trave i sadnjom niskorastueg ukrasnog zelenila u cilju postizanja lepeg estetskog izgleda i sticanja opteg utiska o objektu prehrambenog ranga.

O. Ograda lokacije

Kompleks e biti ograden punom zidanom ogradom min. visine 2m.

P. Infra struktura

a. Saobraajna infrastruktura

Eksterna saobraajna infrastruktura u okolini objekta postoji, pristupna saobraajnica lokaciji je put Leskovac - Grdelica sa kojeg je mogu prikljuak na ostale putne pravce.

Interne saobraajnice na lokaciji opisane su u pozicijama u kojima se daju opis "istog "odnosno "prljavog" puta. U okviru saobraajne infrastrukture na lokaciji su predvieni i odgovarajui manipiulativni platoi i parking prostori.

b. Elektrina infraslruktura

Elektrina energija se koristi za potrebe rada opreme i osvetljenje, rad rashladnih ureaja i rad ostale tehnoloke opreme.

Prikljuenje objekta izvee se iz novoplanirane trafostanice TC10/04 kV "MK" prema tehnikim uslovima PD "Jugoistok" d.o.o - Ni, ogranak ED Leskovac.c. Vodovod

U objektu klanice i prerade mesa i mesnih preraevina voda e se koristiti za sanitarne i tehnoloke potrebe i za hidrantsku mreu zatite od poara.

Pored predmetne lokacije putem Leskovac - Grdelica, poloena je gradska vodovodna linija - cev prenika 225 mm na koju je planiran prikljuak prema tehnikim uslovima nadlenog Javnog komunalnog preduzea "Vodovod" Leskovac.d. KanalizacijaNa ovom podrujii ne postoji kanalizaciona mrea.Situacija kanalizacije i kanalizacionih vertikala linije za preiavanje tehnolokih otpadnih voda data je u grafikom delu u prilogu studije.

U kompeksu e se javiti sanitarno-fekalne otpadne vode, tehnoloke otpadne vode i atmosferske. Sanitarno-fekalne i tehnoloke otpadne vode (nakon preiavanja) e se u prvoj fazi odvesti u vodonepropustnu septiku jamu zatvorenog tipa.

U drugoj fazi nakon izgradnje planiranog kolektora javne kanalizacije profila 500 tehnoloke otpadne vode nakon preiavanja i sanitarno-fekalne vode odvodie se u planirani kolektor.

Obzirom na dubinu planiranog kolektora neophodno je u drugoj fazi izgraditi crpnu stanicu za prepumpavanje otpadnih voda iz kompleksa klanice.

Atmosferske vode sa lokacije odvodie se preko separatora masti i ulja u potok (baru). Na ispustu preienih atmosferskih voda u potok mora biti ugraen "ablji poklopac" radi spreavanja prodora vode iz potoka u sluaju visokog vodostaja. Atmosferska kanalizacija prihvatae atmosferske vode sa krovova i internih saobraajnica lokacije.

e. Hlaenje i ventilacija

Hlaenje prostorija za preradu mesa i poluproizvoda od mesa u toku proizvodnog procesa predvieno je pomou odgovarajue rashladne opreme definisane projektom. Mainska hala sa rashladnom opremom e biti locirana prema projektu.

Ventiiacija poslovni i odreenih proizvodnih prostorija bie obezbeena odgovarajuim klimatizacionim uredajima definisanim projektnom dokumentacijom.

1.7. Opis tehnolokih postupaka u klanici i preradi mesa

Kapacitet klaninog objekta je 60 svinja + 15 junadi dnevno.

Kapacitet preradnog dela je dnevna proizvodnja cca 5000 kg raznih vrsta kobasica, proizvoda dimljenog mesa. suhomesnatih i trajnih mesnih proizvoda.

Rad e se odvijati u jednoj smeni: 8 h/d.

Planiran broj zaposlenih : 80 radnika

Tehnoloki postupci klanja stoke odnosno prerade mesa bie detaljno opisani u Glavnom tehnololokom projektu.1.7.1. Klanje junadi i svinjaTehnoloka operacijaJestivi delovi ivotinjeNejestivi delovi ivotinje

- Omamljivanje i klanje (iskrvavljenje)Krv se sakuplja radi izrade krvaviceOstatak krvi ispirnom vodom otie u postrojenje za pre.

- Odsecanje rogova i zadnjih papaka nogu (kod junadi)Papci irogovi se odlau na skladite otpada

- urenje (kod svinja)ekinje se odlau na skladite otpada

- Odsecanje i obrada glaveObraena glava se odlae u hladnjauNejestivi delovi se odlau u hladnjau za nejestive delove

- Obrada rektuma i prednjih papakaPapci, rektum i genitalije u hladnjau za nejestive delove

- Rasecanje trbuha, vaenje trbunih organa i veterinarski pregledMikrobioloki ispravni trbuni organi u hladnjauZaraeni delovi u kavez hladnjae za mikrobioloki neispravne (bolesne) organe

- Rasecanje grudnog koa, vaenje grudnih organa i veter. pregledMikrobioloki ispravni grudni organi u hladnjauZaraeni delovi u kavez hladnjae za mikrobioloki neispravne (bolesne) organe

- Polovljenje trupa i veter. pregledMikrobioloki ispravne polutke u hladnjauZaraene polutke u kavez hladnjae za mikrobioloki neispravne (bolesne) organe

- Pranjenje i pranje eluca i crevaeludac i creva u hladnjauFekalije u ubrinu jamu. Otpadne vode u prostoru za preiavanje

Projektom je predvieno postizanje optimalnog kvaliteta obrade, izgleda trupa ivotinja i spreavanje od moguih oteenja koja umanjuju kvalitet finalnog proizvoda. Takoe je osiguran hladan lanac u svim tehnolokim fazama koje to zahtevaju. to je bitan uslov za kvalitet mesa. Kretanje i prihvatanje sporednih proizvoda klanja iz objekta (krv, ekinje, nejestive iznutrice i delovi) su reeni najkraim putevima, ime su izbegnuti nedozvoljeni kontakti sa "istim" delom objekta, kao i njihovo zadravanje u proizvodnim prostorijama. Za potrebe veterinarske inspekcije predviena je posebna prostorija sa trihinoskopijom.1.7.2. Prerada mesaTehnoloka operacijaOtpadni ivotinjski delovi

- odkotavanje (pandlovanje)Svinjske i junee kosti se odlau na skladite otpada

- rasecanje i runa obrada mesaNejestivi delovi ivotinjskih tkiva

- mainska obrada mesaNema otpada

- salamurenjeNema otpada

- termika obrada poluproizvodaPepeo od sagorevanja drveta

- hlaenje i skladitenje gotovih proizvodaNema otpada

- pakovanje proizvoda u ambalauPapirni otpad

- ekspedicija proizvodaNema otpada

- pranje i dezinfekcija radne opreme, alata i podovaZamaene otpadne vode

Karakteristino je za ovaj vid proizvodno - tehnolokog procesa da kompleks mora da ima 2 pristupna puta - "isti" i "prljavi", kako je to prikazano u grafikom prilogu. Izvreno je razdvajanje puteva za dopremanje stoke za klanje i odnoenje nejestivih proizvoda klanja od puteva za otpremu mesa. U tehnoloko - proizvodnom smislu, proizvovni proces je jednosmeran i tehnoloki jednostavan i racionalan. Od istovarne rampe ivotinja na istonoj strani, do utovarne rampe proizvoda na zapadnoj. Ostvaren je osnovni koncept da se sve tehnoloke operacije odvijaju kontinuirano, kretanjem prema napred, bez prekida, ukrtanja, zastoja i nagomilavanja, ime je izbegnuta mogunost kontaminacije sirovina i proizvoda. Izvreno je striktno razdvajanje "prljavih" od "istih" tehnolokih operacija i zona kretanja proizvoda.

Projektovana tehnoloka oprema omoguuje efikasno izvoenje najvanijih tehnolokih operacija pri klanju i obradi stoke.

1.8. Opis tehnolokih postupaka u klanici i preradi mesa

Tehnoloke otpadne vode prehrambenih industrija karakterie povean stepen organskih zagaenja i suspendovanih materija, pa je pre isputanja u gradsku kanalizaciju potrebno izvriti njihovo preiavanje.

U Tehnoloko - tehnikom elaboratu prikazanom u okviru Glavnog projekta vodovoda i kanalizacije za poslovni objekat klanice i prerade mesa data je sledea tehnologija preiavanja otpadnih voda predmetnog kompleksa.

OTPADNE VODE KOMPLEKSA

Predmetni kompleks generic tri vrste otpadnih voda i to:

a) Atmosferske otpadne vodeb) Tehnoloke otpadne vode i

c) Sanitarno-fekalne otpadne vode.

a) Atmosferska voda moe se ulivati u prirodni recipijent ili u gradsku kanalizaciju nakon preiavanja od ulja i masti.

b) Tehnoloke otpadne vode dobijaju se pranjem radnih povrina, opreme, podova, zidova itd. i moraju se preistiti pre uliva u gradsku atmosfersku kanalizaciju ili recipijent u odgovarajuem sistemu za preiavanje.

c) Sanitarno-fekalne otpadne vode iz sanitarnih vorova mogu se direktno isputati u gradsku fekalnu kanalizaciju ili u vodonepropustne septike jame.

TEHNOLOKE OTPADNE VODE

Tehnoloke otpadne vode koje nastaju u tehnolokom procesu klanja, prerade mesa i pranja tehnoloke opreme, pribora i podova prema temperaturi dele se na vrue (80C), tople (45C) i hladne (oko 15C). One se slivaju u zajedniki kanalizacioni kolektor u zbirnoj koliini od 2,5 m3/h (ukupno za 8 sati rada oko 20 m3 tehnolokih otpadnih voda).

Kao zakonski okvir kvaliteta otpadnih voda isputenih u gradsku kanalizaciju uzima se Pravilnik o sanitarno-tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju (Sl gl. Optine Leskovac br. 14/92 i 10/93).

PREDTRETMAN OTPADNIH VODA IZ KLANICE I PRERADE Predtretman otpadnih voda ima za zadatak da:

a) smanji nivo taloivih i suspendovanih materija

b) smanji sadraj masnoa

c) smanji vrednost bioloke potronje kiseonika

d) smanji sadraj nutrijenata

e) koriguje pH

Osnovna tehnoloka ema postrojenja za predtretman je sledea:Izdvajanje krupnih mehanikih neistoa

Krupniji otpad (delovi koe, mesa, unutranjih organa) odstranjivae se na dva mesta i to na reetkama koje postavljaju na slivnicima u okviru samih proizvodnih procesa klanice i prerade i dodatno na gruboj reetki koja e se postaviti u ahti na izlazu otpadnih tehnolokih voda iz klanice i prerade.

Gruba reetka postavljena u ahti bie povrine od 1 m2 krunog ili kvadratnog oblika izraena od kvalitetnog nerajueg elika povrine otvora ne veeg od 1 mm2.

Crte grube reetke dat je u grafikom prilogu studije.Separacija masnoa

Izdvajanje masnoe vrie se u separatoru masnoe kapaciteta protoka 3 (l/s) sa automatskim odstranjivanjem izdvojenih masti. U samom separatoru bie istaloene suspendovane materije u obliku mulja. Separator masnoe prikazan je na crteu u grafikom prilogu studije.Dezinfekcija

Hlorisanje e se vriti automatskim hlorinatorom sa doziranjem koliine hlora u funkciji protoka.

Muljna pumpa slui za prepumpavanje hlorisanih tehnolokih opadnih voda iz bazena za hlorisanje u septike jame tj. jamu za odleavanje.Crte muljne pumpe i kapajueg hlorinatora dat je u grafikom delu studije.

Privremeno skladitenje otpadnih voda

Za privremeno skladitenje bie izradene dve vodonepropusne septike jame zapremine po 20 m3, od vodonepropusnog betona meusobno spojene prelivnim cevima prenika 100.Prikaz vodonepropusmih septikih jama dat je na crteu u grafikom prilogu studije.Vreme zadravanja otpadnih voda (tehnoIokih i sanitarno-fekalnih) u septikim jamama iznosi 24 h ime se namee reim strogog potovanja dinamike evakuacije otpadnih voda kako bi se izbegao eventualni akcident.

EFIKASNOST PREDTRETMANA TEHNOLOKIH OTPADNIH VODAOekivani sastav tehnolokih otpadnih voda na osnovu analiza koje je uradio ZZJZ Leskovac za objekte iste namene i vrlo sline tehnologije je dat u tabeli:

ParametarMDK1Oekivana vrednost2

pH6,5 97,0

HPK (mg/dm3)550490

BPK5 (mg/dm3)550290

masti i ulja (mg/dm3)4017,8

suspendovane materije (mg/dm3)400148

1 Pravilnik o sanitarno tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju (Sl. gl. Optine Leskovac 14/92 i 10/93)2 Rezultati ZZJZ Leskovac za TP Mesokombinat Turekovac od 10.12.2007. za tehnoloke otpadne vode.

Gruba reetka e odstraniti sve mehanike neistoe veliine do 1 mm, a posle stvaranja tankog sloja na reetki i sitnije.

Postavie se separator masti koji ima prostor za taloenje suspendovanih materija. Efikasnost taloenja suspendovanih materija kod datog tipa separatora je 83%, a efikasnost izdvajanja masti je 80 %, tako da je kad se to uporedi sa oekivanim rezultatima parametara dobijaju se vrednosti koje su apsolutno u skladu sa Pravilnikom. Separator e imati automatsko odstranjivanje izdvojene masti.

Izdvojena mast e se skladititi u metalnu ili plastinu burad sa poklopcem i skladititi do odvoenja u kafileriju na dalju preradu. Talog iz dela za taloenje suspendovanih materija istie se tri puta meseno preko otvora na samom separatoru.

Hlorisanjem ovako preraene otpadne vode smanjie se mikrobioloko optereenje vode na vrednosti koje su doputene.

Posle ovoga voda odlazi u septike jame u kojima e odleati dodatnih 24 h, gde e doi do dodatnog izdvajanja masti koje e se runo skidati i skladititi i taloenja suspendovanih materija. Oekuje se da septike jame imaju ulogu laguna koje e dodatno smanjiti koliinu masti za 50% i suspendovanih materija za 60%. Izdvojene masti skladite se u plastinu ili metalnu burad sa poklopcem i odlau do odvoenja u kafileriju.

Svakog dana e se odvoziti po 20 m3 preraene otpadne vode iz septikih jama cisternama Javnog komunalnog preduzea.

OTPADNE VODE OD PRANJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA

Otpadne vode od pranja transportnih sredstava proputaju se kroz graviotacioni separator ulja i masti. Prolaskom kroz separator otpadna voda se oslobada ulja i masti i preiena otie u oblinji potok, zajcdno sa atmosterskim vodama.

Predviena dnevna potronja vode je 3-5 m3. Ova voda sadri estice peska, zemlje, motorna ulja i masne materije. Pranje vozila se obavlja 4-5 puta dnevno sa protokom ne veim od 3 l/s to je ujedno maksimalno hidrauliko optereenje separatora.Separator na pranju transportnih sredstava dat je u grafikom prilogu studije.1.9. Mesto nastanka, koliine, karakteristike i tretman otpadnih materija

1.9.1. vrst otpada. vrst komunalni otpad

- Uobiajen komunalni otpad

Uobiajen komunalni otpad nastaje usled odvijanja raznih aktivnosti zaposlenog osoblja a naroito nakon obavljenih obroka zaposlenih u vidu vrstih ostataka hrane i celofanske, papirne i druge vrste neupotrebljivih omota odnosno ambalae, razno smee i sl.. Dnevna koliina je prema slobodnoj proceni oko 10-15 kg.

- vrst tehnoloki otpad ( rogovi, papci, svinjska dlaka )

Prema proceni oko 50-60 kg/dan nastaje u klanino-preradnim delovima proizvodnog objekta. Realna koliina ove vrste otpada bie utvrena tokom eksploatacije projekta. - Pepeo

Pepeo iz dimnih generatora od sagorevanja drveta za dimljenje kobasica ija e dnevna koliina biti utvrena tokom eksploatacije projekta a procena je da nee biti vea od 5kg.

Tretman vrstog komunalnog otpada

Sve navedene vrste vrstog komunalnog otpada privremeno skladititi u skladitu otpada u kontejneru predvienom za odlaganje komunalnog otpada.

Kontejner komunalnog otpada prazni nadleno Javno komunalno preduzee na osnovu ugovora sklopljenog sa nosiocem projekta.

b. vrste sekundarne sirovine (plastine PET- boce, karton, papir)

Plastine PET- boce javljaju se kao otpad uglavnom nakon konzumiranja osveavajuih napitaka od strane zaposlenih. Dnevna koliina iznosi u zimskom periodu 50-80 a u letnjem 150-250 boca.

Papirni otpad nastaje uglavnom u kancelarijama poslovnog dela objekta i odeljenju za pakovanje gotovih prozvoda gde se vri raspakivanje pomonih materijala potrebnih za pakovanje, kao odeljenju za usoljavanje i salamuru i postrojenju za tretman tehnolokih voda gde se vri raspakivanje raznih hemijskih sredstava.

Procenjena dnevna koliina 15-20 kg papira i kartona.

Tretman

Nosilac projekta je u obavezi da sa sekundarnim sirovinama postupa u skladu sa Pravilniom o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina ("Sl.gl.RS" br, 55/01).

vrste sekundarne sirovine (plastine PET- boce i papir) privremeno se odlau u kontejner u boksu skladita otpada predvienom za privremeno odlaganje sekundarnih sirovina odakle ih preuzima ovlaeno pravno lice za promet ili reciklau sekudarnih sirovina na osnovu ugovora sklopljenog sa Nosiocem projekta.

c. Konfiskat

Nejestivi ivotinjski delovi (delovi koe, mesa. unutranjih organa) prema proceni dnevna koliina iznosie oko 200-300 kg.

Konfiskat privremeno odloiti u hladnjau za uvanje ivotinjskog otpada do preuzimanja od strane nadlenog Javnog komunalnog preduzea radi odvoenja u kafileriju, na osnovu ugovora sklopljenog sa nosiocem projekta.

d. ivotinjske kosti

ivotinjske kosti nastaju prilikom pandlovanja-odkotavanja delova ivotinjskih trupova i udova u toku pripreme za preradu mesa. Koliina kostiju je prema proceni oko 1000-1200 kg/dan.

Tretman

ivotinjske kosti privremeno odloiti u hladnjau za uvanje ivotinjskog otpada do preuzimanja od slrane ovlasenog pravnog lica za promet. korienje ili preradu, na osnovu ugovora sklopljenog sa Nosioccm projekta a u sluaju otkaza pravnog lica kosti se prcbacuju na skladite otpada u kontejner prdvien za skladitenjc kostiju odakle ih nadleno Javno komunalno preduzee odvozi u kaflleriju.e. Obolele ivotinje

Ova vrsta otpada je veoma retka, a koliina zavisi od verovatnoe pojave bolesti broja zaraenih grla i dr., pa je teko dati procenu o koliini otpada.

Bolest ivotinje konstatuje se prilikom veterinarskog pregleda nakon klanja i rasecanja trupa.

TretmanSvi delovi zaklane obolele svinje (od trihinele ili neke druge parazitske ili infektivne bolesti) nakon konstatacije veterinara smelaju se u "kavez hladnjae za mikobioloki neispravne (bolesne) ivotinjske organe" odakle ih, na poziv veterinara, odvozi sluba Javnog komunalnog preduzea sa lokacije radi daljeg postupanja sa opasnim otpadom (prema Pravilniku o nainu nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, nekodljivo uklanjanje i utvrivanje uzroka uginua i prevozna sredstva za transport ivotinjskih leeva i otpadaka ivotinjskog porekla (Sl. list SFRJ 53/89)):

- prerade u kafileriji ili

- spaljivanja u objektu za spaljivanje ili

- ubacivanja u jamu (grobnicu) ili

- zakopavanja na stonom groblju.1.9.2. Teni otpad

a. iste i zauljane atmosferske vodeSaglasno sa Mil jknjfm u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova (VPC Morava Ni br.4470/3 od 06.1 1.2008.g.- dato u prilogu) taka 5 stav 3. koji glasi: "Atmosferske vode sa objekta i kompleksa se mogu uputati u kanal Bara (potok). posle tretmana u separatoru ulja i masti" a s obzirom da je frekvencija dovoenja sirovina i repromaterijala kao i odvoenje gotovc robe i otpada prilino velika Glavnim projektom vodovoda i kanalizacije prcdvideno je proputanje istih i zauljanih.atmosferskih voda sa parkinga. saobraajnica i manipulativnih platoa kompleksa kroz separator ulja i masti. Kapacitet ugraenog separalora mora odgovarati maksimalnoj koliini kinih voda sa pomenutih slivnih povrina lokacje (korisliti statisiike podatke Hidromcteorolokog zavoda Srbije o koliinama padavina).

Podaci Republikog hidrometeorolokog zavoda Srbije Intenzitetu kie u funkciji trajanja i verovatnoe za podruje Leskovca prikazani su sledeom tabelom:Trajanje kie (min) Intenzitet kie u funkciji trajanja i verovatnoe (lit/sxha)

P=1%P=2%P=5%P=10%P=50%

10477403322267162

15371313250208126

30307259206172103

6023119615612978

Tretman

Prolaskom istih i zauljanih atmosferskih voda sa lokacije kroz separator ulja i masti, oslobaaju se masnih materija i preiene otiu u oblinji potok koji nije obuhvaen Uredbom o kategorizaciji vodotoka.

Ovaj potok pripada klasi kvaliteta llb (kako je naloeno i MILJENJEM u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova (VPC Morava - Ni br.4470/3 od 06.11.2008.g, - dato u prilogu) taka 5, stav 3.

U tom sluaju preiene zauljane atmosferske vode moraju zadovoljiti uslove iz Uredbe o klasifikaciji voda (Sl.gl. SRS 5/68).

b. Komunalne (sanitarno-fekalne) otpadne vodeSanitarne otpadne vode (od odravanja line higijene i obavljanja fiziolokih potreba zaposlenih) u sanitarnim vorovima ija je potronja oko 80 lit po radniku na dan to za 80 zaposlenih radnika iznosi 6400 lit/dan. Ove vode optereene su uglavnom masnoama, deterdentima, Ijudskim fekalijama i urinom.

Tretman komunalnih otpadnih voda

a) Privremeno reenje

Do izgradnje javnog kanalizacionog kolektora, sanitarno-fekalne otpadne vode iz mokrih vorova uprave i klanino-preradnog objekta odvoditi u vodonepropustnu septiku jamu dovoljnog kapaciteta lociranu u sanitarnoj zatitnoj zoni lokacije.

Sadraj septike jame e crpiti i odvoziti sa lokacije nadleno javno komunalno preduzee na osnovu Ugovora sklopljenog sa Nosiocem projekta.

b) Trajno reenje

Nakon izgradnje javnog kanalizacionog kolektora. sanitarno-fekalne otpadne vode predmetnog objekta bie prikljuene na ovaj kolektor.

c. Osoka i ivotinjski izmet iz ubrine jame

Ova vrsta otpada je iskoristiva a potie iz depoa stoke. Dnevna koliina je oko 300- 500 kg.

Tretman osoke i ivotinjskog izmeta

Osoka i ivotinjski izmet iz depoa stoke transportuje se u nepropustnu ubrinu jamu radi privremenog skladitenja.

Osoka i ivolinjski izmet iz ubrine jame se mogu koristiti za ubrenje poljoprivrednih povrina pa se ustupa poljoprivrednicima u tu svrhu.

d. Tehnoloke otpadne vode

Tehnoloke otpadne vode koje nastaju u tehnolokom procesu klanja ivotinja i prerade mesa, kao i usled pranja tehnoloke opreme, pribora i podova prema temperaturi dele se na: vrue (80C), tople (45"C) i hladne(oko 15C) koje se slivaju u zbirnoj koliini 2,5 m3/h u zajedniki sabirni kanalizacioni kolektor koji ih dovodi do postrojenja za preiavanje nosei sa sobom sledee neistoe:

- masnoe.

- krv,

- u i une kiseline,- deo crevnog sadraja stoke,- razne komadie ivotinjskih tkiva,

- deterdente i dezinfekciona sredstva.

Organsko optereenje tehnolokih otpadnih voda potie od materija koje sa sobom nose tehnoloke otpadne vode na postrojenje za preiavanje: masnoe, krv, u, deo crevnog sadraja, komadii ivotmjskog tkiva. deterdente, dezinfekciona sredstva i dr..

Tretman tehnolokih otpadnih voda

Tretman tehnolokih otpadnih voda dat je u poziciji "predtretman otpadnih voda iz klanice i prerade " ija e se efikasnost pokazati u praksi tokom eksploatacije projekta.Koliina preienih tehnolokih otpadnih voda. koja izlazi iz postrojenja za preiavanje, procenjena je na 18-20m3/dan.

Napominjemo da su neki parametri zagaenosti influenta (npr. BPK5) nii kod klanino-preradnih nego li kod isto klaninih kapaciteta. Razlog za to je uticaj razblaenja otpadnim vodama iz preradnog dela objekta koje su znatno manje zagaene od otpadnih voda klanice.

Efikasnost preiavanja

Nosilac projekta mora imati atest o efikasnosti preiavanja izvedenog postrojenja za preiavanje predmetnih otpadnih voda.

Atestiranje eilkasnost preiavanja tehnolokih otpadnih vri se prema Uputstvu za utvrivanje postignutog stepena preiavanja isputene zagaene vode (Sl.gl SRS 9/67). Na izlazu efluenta - preienih tehnolokih otpadnih voda iz kapajueg hlorinatora postaviti mera protoka.

Tretman preienih tehnolokih voda

a. Privretneno reenje

Do izgradnje javnog kanalizacionog kolektora, preiene tehnoloke vode isputae se u septike jame koje prazni nadleno Javno komunalno preduzee prema Ugovoru sklopljenom sa nosiocem projekta.

Preiene tehnoloke vode moraju zadovoljiti kriterijume date u Pravilniku o sanitarno-tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju (SI.gl. Optine Leskovac br. 14/92 i 10/93) i Pravilnik o opasnim materijama u vodi (Sl.gl SRS 31/82).b. Trajno reenje

Nakon izgradnje javnog kanalizacionog kolektora, preiene tehnoloke vode isputati u javni kanalizacioni sistem.

Preiene tehnoloke vode moraju zadovoljiti kriterijume date u Pravilniku o sanitarno-tehnikim uslovima za isputanje otpadnih voda u gradsku kanalizaciju (Sl.gl. Optine Leskovac br. 14/92 i 10/93) i Pravilniku o opasnim materijama u vodi (Sl.gl. SRS 31/82).

c. Otpadne vode od pranja transportnih sredstava

Otpadne vode od pranja transportnih sredstava (kamiona-stoara), ija je dnevna potronja procenjena na 3-5 m3 sadre estice peska i zemlje, motorna ulja i masne materije. Pranje vozila se obavlja 4-5 puta na dan u trajanju od 5 minuta sa protokom vode ne veim od 3 lit/s to znai da je to ujedno maksimalno hidrauliko optereenje separatora.

Tretman otpadnih voda otl pranja transportnih sredstava

Otpadne vode od pranja transportnih sredstava proputaju se kroz gravitacioni separator ulja i masti. Prolaskom kroz separator, otpadna voda se oslobaa masnih materija i preiena otie u oblinji potok koji nije obuhvaen Uredbom o kategorizaciji vodotoka pa emo usvojiti da ovaj potok pripada klasi kvaliteta llb (kako je naloeno i MILJENJEM u postupku izdavanja vodoprivrednih uslova (VPC Morava - Ni br.4470/3 od 06.11.2008.g. - dato u prilogu) taka 5, stav 3.

U tom sluaju preiene otpadne vode od pranja transportnih sredstava moraju zadovoljiti uslove iz Uredbe o klasifikaciji voda (Sl.gl. SRS 5/68).

d. Mulj iz separatora masti od preiavanja tchnolokih otpadnih voda

Mulj iz separatora masti nataloen prilikom preiavanja tehnolokih otpadnih voda otpadnih voda povremeno (na 3-4 meseca) crpi i odvozi sa lokacije nadleno Javno komunalno preduzee na osnovu Ugovora sklopljenog sa nosiocem projekta.

e. Mulj iz separatora ulja i masti od preiavanja atmosferskih voda i voda od pranja kamiona stoara

Mulj iz separatora ulja i masti nataloen prilikom preiavanja atmosferskih voda i otpadnih voda od pranja transportnih sredstava povremeno (na 3-4 meseca) crpi i odvozi sa lokacije nadleno Javno komunalno preduzee na osnovu Ugovora sklopljenog sa nosiocem projekta,

f. Masti iz separatora od preiavanja tehnolokih otpadnih voda (sekundarna sirovina)

Masti iz separatora za preiavanje tehnolokih otpadnih voda klanice i prerade mesa spadaju u kategoriju sekundarnih sirovina.

Nosilac projekta je u obavezi da sa sekundarnim sirovinama postupa u skladu sa Pravilniom o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina (Sl.gl.RS" br. 55/01).

Sakupljene masti upakovati u plastino ili metalno bure sa poklopcem. propisno oznaiti i privremeno odloiti u kontejner u okviru boksa skladita otpada predvienog za privremeno odlaganje sekundarnih sirovina odakle ih preuzima ovlaeno pravno lice za promet ili korienje sekudarnih sirovina na osnovu ugovora sklopljenog sa Nosiocem projekta.

g. Masne materije iz separatora ulja i masti od preiavanja atmosferskih voda i voda od pranja kamiona stoara (opasan otpad)

Nosilac projekta je u obavezi da sa opasnim otpadom postupa u skladu sa Pravilnikom o nainu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("SI.gl.RS" br 12/95).Ulja i masti nakupljene u srednjoj komori separatora povremeno prema potrebi pretoiti u plastino ili metalno bure sa poklopcem propisno oznaiti i privremeno odloiti na prostoru skladita predvienom za opasan otpad do konanog reenja.

Ukoliko neko od ovlaenih lica ima interesa za korienje, promet ili reciklau Nosilac projekta e sklopiti Ugovor radi evakuacije ove vrste otpada.

h. Transformatorsko ulje (opasan otpad)

U sluaju curenja ili havarije elektro-transformatora moe doi do izlivanja transformatorskog ulja. Koliina i vrsta trafo-ulja nisu dati u projektno tehnikoj dokumentaciji.Tretman

U sluaju curenja trafo ulja pozvati ovlaeno pravno lice sa kojim je Nosilac projekta zakljuio ugovor za odravanje trafo stanice koje preuzima obavezu sanacije akcidenta i dalje postupanje sa iscurelim trafo-uljem.

1.9.3. Gasoviti otpad

a. Neprijatni mirisi od ivotinjskog izmeta i mokrae

Gasoviti otpad su mirisi sadrani u vazduhu iz depoa za jednodnevni smetaj stoke. Ovi mirisi nastali isparavanjem iz izmeta i mokrae i oslobaanjem fiziolokih gasova iz digestivnog trakta ivotinja sadre amonijak, metan, ugljendioksid, vodenu paru i razne gasovite metabolike proizvode u gasnom stanju. Koliinu ovih gasova je teko odrediti.

Tretman

Neprijatni mirisi od ivotinjskog izmeta i mokrae u depou za jednodnevni smetaj stoke mogu se smanjiii redovnim ienjem izmeta i odravanjem higijene prostorija.

b. Neprijatni mirisi pri obradi zaklanih ivotinja

Ovi mirisi se oslobadaju prilikom smuenja svinja, obrade (ispiranja) creva i eluca u odeljenju crevare i dimljenja mesa. Mirisi izlaze u atmosferu preko prirodnog provetravanja ili prinudne ventilacije.

Neprijatne mirise prilikom obrade zaklanih ivotinja (prilikom obrade ispiranja creva i eluca u odeljenju crevare) mogue je smanjiti ugradnjom adsorpcionih filtera na bazi granulisanog aktivnog uglja u sklopu.c. Emisija dimnih gasova i mirisa

Dimni gasovi koji se proizvode pomou dimne komore automatske dimne punice sa dimnim generatorom adsorbuju se u masu mesnih preraevina koje se dime u dimnim komorama, pa je koliina neadsorbovanih dimnih gasova koja se emituje u atmosferu zanemarljiva.

Pri topljenju masti stvaraju se i minimalne koliine para masnih kiselina i neznatne koliine akroleina koje je mogue smanjiti ugradnjom adsorpcionih filtera na bazi granulisanog aktivnog uglja u sklopu ventilacionih sistema.

Merenja emisije dimnih gasova od sagorevanja vrstog goriva u kotlarnici obavljati periodino, angaovanjem ovlaenog pravnog lica u skladu sa Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka ("Sl.gl.RS" br. 30/97 i 35/97). Ovlaeno lice izdaje Struni nalaz o izvrenim merenjima emisije.

Ukoliko emisija tetnih gasova iz dimnjaka kotlarnice prekorauje granine vrednosti emisije date pravilnikom preduzeti mere za dovoenje emisije u dozvoljene granice.

1.9.4. Buka i vibracije

a. Buku unutar predmetnog objekta stvaraju motori i prenosni mehanizmi maina:

dizalice za podizanje na cevni kolosek, kruna testera za rasecanje, maina za seckanje i mlevenje mesa, kazan za kuvanje sa mealicom, pneumatska postolja, tuevi, gasni osmuiva, klanini kolosek, maina za mlevenje mesa, mealica za homogenizaciju mesa, klipna punilica i ventilacija.

Redovno vriti merenja nivoa buke u radnom prostoru proizvodnog objekta od strane ovlaene organizacije za obavljanje te vrste delatnosti prema Pravilniku o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline (Sl.gl.RS 94/06 i 108/06- ispravka). Ovlaeno lice izdaje Struni nalaz o izvrenim merenjima nivoa buke u radnoj okolini.

Ukoliko nivo buke u Strunom nalazu prekorauje zakonom dozvoljene vrednosti preduzeti mere za dovoenje nivoa buke u dozvoljene granice i mere za zatitu slunih organa i zdravlja radnika.

b. Buku van objekta stvaraju:

- graevinska mehanizacije prilikom izgradnje objekata,

- kamioni "stoari" prilikom dovoenja stoke,

- transportna vozila pri dovoenju repro-materijala, ambalae i odvoenja gotovih proizvoda i otpada i

- kompresori rashladnih uredaja.

Kontrolisati nivo buke izvan predmetnog objekta kod ulazne kapije istog dela dvorita od strane ovlaene organizacije za obavljanje te vrste delatnosti. Ovlaeno lice izdaje Struni nalaz o izvrenim merenjima nivoa buke koja se emituje u ivotnu sredinu.

Nivo buke mora zadovoljiti kriterijume iz Pravilnika o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini ("Sl. gl.RS" br. 54/92).

Ukoliko nivo buke prekorauje zakonom dozvoljene vrednosti preduzeti mere za dovoenje nivoa buke u dozvoljene granice.

c. Vibracije kod maina kod kojih je mogua njihova pojava kompenzovane su odgovarajuim elastinim podmetaima.

1.9.5. Emisija toplote i zraenja (jonizujua, elektromagnetna, radioaktivna)

a. Emisija toplote preko motora SUS gradevinske mehanizacije u toku izgradnje projekta

b. Emisija toplote preko motora SUS transportnih sredstava u toku eksploatacije projekta

c. Emisija toplote u spoljanu sredinu odvija se preko isputanja tople tehnoloke otpadne vode.

d. Emisija toplote preko tehnoloke opreme:

- maine za urenje svinja

- automalske punice sa termodimnom komorom- kazana za barenje- kazana za kuvanje

- preko dimnih gasova iz kotlarnice

- preko grejnih tela za grejanje prostorija

- preko tehnoloke opreme za vrue pranje sudova i opreme.e. Emisija toplote preko rashladnih sistema

Ne oekuje se da e na predmetnoj lokaciji u toku izvoenja projekta niti za vreme njegove eksploatacije doi do ugroavanja ivotne sredine eniitovanom koliinom toplote,

f. Zraenje

Zraenje energije u okolni prostor u vidu bilo kakve vrste po/natih zraenja kao to su jonizujua, elektromagnetna, radioaktivna i dr. ne oekuju se od strane predmetnog objekta.2. MOGUI ZNAAJNI UTICAJI KLANICE I PRERADE MESA NA IVOTNU SREDINU ZA VREME IZVOENJA, REDOVNOG RADA I U SLUAJU UDESA

2.1. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na vazduh, vode i zemljite, uticaj buke, vibracija, toplote i zraenjaA. Za vreme izvoenja a. Zagaenje vazduha

Prilikom izvoenja projekta zagaenje vazduha potie od izduvnih gasova graevinske mehanizacije. Koliina zagaenja se u ovom sluaju ne moe smatrati znaajnom s obzirom na periodinost rada mehanizacije u relativno kratkim vremenskim periodima kao to su zemljani radovi, radovi na tamponiranju terena ili dovoenju materijala i odvoenju graevinskog otpada, i sl.U normalnim okolnostima rada i eksploatacije predmetnog objekta do zagaenja vazduha na prostoru lokacije dolazi od motora sa unutranim sagorevanjem.

Zagaenje vazduha izduvnim gasovima posledica je kretanja vozila internim i okolnim saobraajnicama, odnosno posledica je sagorevanja goriva u motorima vozila. U okviru predmetnog kompleksa kretae se vozila koja za motorni pogon koriste kako benzin i dizel gorivo, tako i TNG.

Benzin je smea parafina, olefina, naftena i aromatinih jedinjenja, koje obezbeuju potrebne dinamike karakteristike pri sagorevanju u motorima automobila.

Sastav obinog benzina je:

- aromatina jedinjenja: 20% - olefini: 22%

- parafini: 58%.

Od aromatinih jedinjenja javljaju se: benzen i toluen.

Od olefina javlja se etilen, 1-buten, 2,1-dimetil buten.

Od parafina javlja se ciklobutan.

Prilikom sagorevanja goriva u motorima automobila javljaju se u izduvnim gasovima oko 200 raznih nesagorelih ugljovodonika u zavisnosti od vrste automobila i goriva.

Procesi koji se deavaju u motorima sa unutranjim sagorevanjem su dosta sloeni i ne mogu se prikazati hemijskom jednainom, tako da se ne moe tano definisati sastav izduvnih gasova.

U tabeli su date koliine osnovnih tetnih materija koje se emituju u vazduhu radom motora sa unutranjim sagorevanjem.Tabela: Sastav emitovanih supstanci iz motoraVrsta emisijemg na 1000 l utroenog goriva

benzinski motordizel motor

aldehidi (HCHO)0,51,2

ugljenmonoksid (CO)3007,5

ugljovodonici 2516

oksidi azota (NO2)1428

oksidi sumpora (SO2)15

organske kiseline (acetatna)0,54

estice1,515

Izduvni gasovi sadre CO:. CO. NOx, dodatnu koliinu ugljovodonika i jedinjenja olova. Izduvni gasovi sadre velike koliine vrlo malih estica (0.02-0,06 m) ili veih grupa tih estica, koje mogu dostii veliinu i do nekoliko milimetara u preniku. estice sadre organska jedinjenja visoke molekulske mase (neka od njih su aldehidi). olovo i halogene. Po hemijskom sastavu najvie je zastupljeno olovo 50%, zatim Br 15%, Cl 10%, Fe 1-6%. S 1-2% i C oko 9%.

U pogledu zagaivanja vazduha dizel motori se unekoliko razlikuju od benzinskih motora. Kod ovog tipa motora sagorevanje se vri uz prisustvo vika vazduha, pa vrlo malo goriva ostaje nesagorelo. Pod odreenim uslovima rada razvijaju se dim i aldehidi, koji su neprijatnog mirisa i imaju nadraujue osobine. Izduvni gasovi sadre CO2, CO, NOx, dodatnu koliinu ugljovodonika i jedinjenja olova.

Emisija iz automobila jako zavisi od nadmorske visine i lokalnih uslova vonje. Pri radu motora u mestu najvie se emituje CO2 a pri slobodnoj vonji i ubrzavanju azotovi oksidi. U sledeoj tabeli je prikazana ta zavisnost,Tabela: Sastav izduvnih gasova pri razliitim uslovima vonje

Nain vonjeNesagoreli ugljovodonici,

ppmCO,

%volAzotovi oksidi, ppmC02,

%vol.H2O,

%vol.

prazan hod7505.2309,513,0

vonja3000,8150012,513.1

ubrzavanje4005.2300010,213,2

usporavanje49994,2609,513,0

Motor nije jedini izvor zagaenja. Iz rezervoara goriva i karburatora, isparavanjem dolazi 20% od ukupne koliine ugljovodonika. Kuite motora (karter). takoe je izvor ugljovodonika u istom iznosu.

Proraun aerozagaenja na lokaciji s obzirom na konkretne lokacijske uslove i karakteristike saobraajnih tokova, moe se uraditi na osnovu pretpostavki modela koji koncentraciju zagaivaa iznad manipulativne povrine poznatih dimenzija definie kao:

F(k) = Qv . 1/B . l/u E(k) 1/3600 (mg/m3), gde je:F(k) - intenzitet emisije koji se odnosi na povrinu lokacije za polutant K izraen u mg/m3Q- saobraajno optereenje (voz/h)

v- brzina vonje

B- irina manipulativne povrine (m)

u- brzina vetra

E(k) - specifina emisija za polutant K izraena kao mg/h/voz.

Uzimajui u obzir prostorni poloaj i veliinu povrine lokacije predmetnog objekta kao i frekvenciju vozila moe se proceniti da izgradnjom planiranih objekata nee doi do emisije polutanata u obimu koji e znaajno ugroziti ivotnu sredinu na predmetnoj lokaciji.b. Uticaj buke

Uticaj buke koja se emituje u toku izvoenja projekta moe se zanemariti s obzirom na povremenost i kratko trajanje uprkos poveanim nivoima buke u odnosu na dozvoljen nivo.

B. U toku redovnog rada a. Uticaj otpadnih voda

Rizik po zagaivanje ivotne sredine aktivnostima u industriji mesa uglavnom preti od otpada organskog porekla.

Orijentacioni podaci o zagaivanju postoje za emisiju krvi zaklanih ivotinja u vodotokove. Izraunato je da je zagaenje ivotne sredine emisijom krvi zaklanih ivotinja u vodotokove 1989. godine u Jugoslaviji bilo ekvivalentno zagaenju grada od oko milion stanovnika, kada su uzeti u obzir okvirno godinje klanje u industrijskini objekiima i da je na 20C BPK5 (bioloka potronja kiseonika za 5 dana) krvi oko 100 000 mgO2/lit.

Na osnovu ovih podataka, ne raunajui otpadne vode iz drugih delova proizvodnje i prerade mesa, kao ni odlaganje vrstog otpada, niti emisiju produkata sagorevanja u atmosferu, oigledno je da se industrija mesa ubraja meu najvee zagaivae ivotne sredine, kada se uzme u obzir prehrambena industrija. S druge strane, u industriji mesa se koriste velike koliine prirodnih resursa - obnovljivih (voda) i neobnovljivih (fosilna goriva), kao i energije.Krv dobijena klanjem ivotinja je nutritivno vrlo vredna namirnica. Treba koristiti poznate postupke za preradu krvi, obogaujui proizvode od mesa, odnosno druge prehrambene proizvode, to dovodi do smanjenja organskog otpada odnosno zagaenja vodotokova ili komunalnih voda. Na ovaj nain se drastino moe smanjiti bioloko optereenje otpadnih voda (parametar BPK5).

Otpadne vode koje sadre fesces, urin, mehanike neistoe i drugo ne mogu da se preiste tako da mogu ponovo da se koriste, pa se direktno uputaju u sistem javne kanalizacije.

Otpadne vode koje nastaju na liniji klanja svinja posle otvaranja trupa koje sadre masno tkivo. delove miinog tkiva i organa mogu primarno da se preiste. a da se vrsti ostaci koriste u industriji za izradu hrane za domae ivotinje, dok se otpadna voda puta u sistem za preisavanje otpadnih voda.

Otpadne tople vode se sada putaju u sistem otpadnih voda ali treba razmotriti mogunost njihovog korienja, da bi sc iskoristila toplotna cnergija kojom raspolau.

b. Uticaj na radnu sredinu

Uslovi rada u klanikoj industriji u veini operacija, karakteriu rad u mokrim, vlanim i hladnim prostorijama, a jedan deo radnika obavlja posao napolju. Radna temperatura u prostorijama kree se od +4"C do + 10C uz znatno strujanje vazduha. Posebni mikroklimatski uslovi vladaju u hladnjaama u kojima se temperature kreu od -18C do -40C. Zbog ulaenja u hladnjae i izlaenja iz njih, radnici su izloeni naglim promenama temperature.

U hladnjaama postoji opasnost u sluaju akcidenta curenja od gasa koji slui za sniavanje temperature (freon ).

Opasnost od hemikalija ograniena je na laka i povremena izlaganja koncentrovanim hemikalijama koje se upotrebljavaju kao konzervansi - zatitna sredstva od kvarenja ili sredstva za poboljanje ukusa i organoleptikih osobina proizvoda od mesa. a to su: kuhinjska so, polifosfati, nitrati i nitriti a od zaina biber i mlevena paprika.

U ovom tehnolokom procesu prisutna je i buka od ventilacije, kompresora rashladnih ureaja, mealica, a naroito pri upotrebi maina za seenje kostiju, polutki, mlevenju mesa i slino.

Pri topljenju masti javlja se i toplotno zraenje, a stvaraju se i pare masnih kiselina i akroleina.

U cilju zatite stanovnitva kao i samih radnika, potreban je visok standard higijene, pa radne prostorije treba da budu tako projektovane i konstruisane da se ti zahtevi zadovolje. Materijali koji se upotrebljavaju za gradnju tih prostorija ne smeju lako da apsorbuju masnou ili vodu i treba da se lako iste. Sve radne prostorije treba da budu dobro osvetljene i dobro ventilirane. Dobro odravani ureaji za pranje sanitarija (ukljuujui tueve gde je to mogue) treba da se nalaze pored radnih prostorija, ali odvojene prostorom koji se ventilira.

c. Uticaj na atmosferu

Emisija polutanata je prisutna i kod suenja mcsa. a zavisi od vie faktora: od vrste drveta koje izgara, od sadraja vlage u njemu, od koliine dima u recirkulaciji i drugog. U atmosferu se emituju vrste estice, ugljenmonoksid, ugljovodonici, aldehidi i organske kiseline prikazane u sledeoj tabeli.

Tabela: Emisija polutanata koji nastaju prilikom suenja mesa

PolutantNekontrolisana emisija g/t mesaUticaj na ivotnu sredinu

estice50,15neznatan

Ugljenmonoksid0,300zanemarljivo

Ugljovodonici0,035zanemarljivo

Aldehidi25,04neznatan

Organske kiseline50,100neznatan

d. Uticaj sporednih proizvoda

Kao element zatite ivotne sredine moe da se posmatra potpunije korienje sporednih i otpadnih proizvoda industrije mesa. Mogunost korienja sporednih proizvoda (jesiivih i nejestivih) industrije mesa su velike i raznovrsne. Praktino svi delovi ivotinja mogu da se iskoriste za razliite svrhe.

Jestivi sporedni proizvodi (neke iznutrice, rep, meso glava, nogice i sl.) dobijaju se u toku klanja i pri primarnoj obradi trupova i za njihovo korienje je potreban minimum prerade. Pored ovih izdvaja se grupa sporednih proizvoda koji zahtevaju dodatnu obradu da bi postali jestivi, a to su krv, masno tkivo. kosti, creva i drugo.

Nejestivi proizvodi (endokrine lezde, koa goveda, dlake, papci, rogovi i sl.) mogu da se koriste u razliitim industrijskim granama - farmaceutska i kozmetika industrija, kona i tekstilna industrija, proizvodnja esljeva i tutkala i druge. Postoji mogunost korienja i sadraja gastrointestinalnog trakta u proizvodnji biogasa ili ubriva.

Industrija mesa ima pogodnost da higijenski neispravno meso i proizvode od mesa, kao i konfiskat i kosti, preraduje u kafileriju gde se dobijaju mesno-kotano brano ili kotano brano. S druge strane, kao hrana za male ivotinje u poslednje vreme se plasiraju otpadni proizvodi iz razliitih faza prerade mesa - grkljani i krvavo meso iz faze klanja. kao i kotani ostatak posle mehanike separacije mesa.

U zavisnosti od vrste otpadnih proizvoda u kafileriji moe da se dobije mesno kotano brano i kotano brano koji se koriste kao dodaci stonoj hrani. Trupovi uginulih ivotinja. prilikom transporta i u depou, veterinarskim pregledom proglaeno neispravno meso i organi, kao i meso svinja zaraeno T. Spiralis najefikasnije i najbezbednije se uklanjaju preradom u kafileriji.

Grkljani i krvavo meso obino se nepreraeni isporuuju vlasnicima malih ivotinja-kunih Ijubimaca.

Creva se preraduju u crevari, a dobijaju se proizvodi koji se koriste u daljoj proizvodnji (creva - prirodni omotai za punjenje) i za farmaceutsku industriju (mukoza, pankreas). Sadraj gastrointestinalnog trakta, najee se baca sa otpadnom vodom a moe da se koristi za proizvodnju biogasa. Mogui negativni efekti na ivotnu sredinu moraju najstroije da se razmatraju, imajui u vidu spreavanje zagaivanja, to se pre svega odnosi na njihovu kvantifikaciju da bi se utvrdila opravdanost moguih reenja recirkulacije i rekuperacije.

e. Uticaj buke

Maine za obradu mesa treba da budu izraene tako da spreavaju buku koja nastaje usled udarnih pravolinijskih i rotacionih kretanja njihovih delova prenoenjem buke preko konstrukcije na tlo i na ostale elemente radnog prostora u kojima se maine nalaze.

Kako su sve maine transportni sistem i dizalice smeteni u zatvorenom objektu koji je izraden od vrstog materijala sa potrebnim koeficijentom zvune izolacije, pretpostavlja se da buka koju iste produkuju nee ugroavati ivotnu sredinu.ivotni sredinu u izvesnoj meri ugroava buka ventilacionih sistema, komprsorskih agregata rashladnih ureaja i motornih vozila za prevoz stoke odnosno robe.

f. Uticaj na floru

Na osnovu analiziranih uticaja planiranog objekta u domenu aerozagaenja, zagaenja voda i tla i zauzimanja povrina mogue je doi do izvedenih zakljuaka i u pogledu moguih uticaja na floru podruja. injenice koje su iznesene u okviru postojeeg stanja pokazuju da, s obzirom na lokalne uslove i floristiki sadraj podruja, ne treba oekivati znaajne uticaje.

Na ovom nivou analize postupak kvantifikacije uticaja na floru mogu je samo kroz definisanje povrina sa potpunim gubitkom vegetacije i povrinama sa izmenjenom vegetacijom. Potpuni gubitak vegetacije je na povrinama koje su obuhvaene objektima i povrine pod platoom i saobraajnicama. Uobiajene vrste flore sa ovih proslora mogu egzistirati na svim ostalim slobodnim povrinama lokacije i u neposrednoj okolini lokacije bez znaajnih posledica.

g. Uticaj na faunu

Potreba da se istrae svi negativni uticaji koji su posledica izgradnje planiranog objekta zahteva i istraivanja moguih negativnih uticaja u domenu faune. Ovi uticaji posledica su nekih veih kvantifikovanih kriterijuma (buka. aerozagaenje, zagaenje voda i tla, zauzimanje povrina i dr.) koji svoj uticaj izraavaju u odnosu na postojea stanita, ali su i posledica nekih specifinih kriterijuma koji su svojstveni fauni lokalnog podruja. Istraivanja na terenu pokazala su da na najvecm delu prostora ne treba oekivati izraene efekte uticaja. Kod analiziranja postojeeg stanja utvreno je da na irem prosioru ne postoje stanita retkih i zatienih vrsta i da nije od posebnog interesa istraivanje moguih uticaja u ovom domenu. Uzimajui u obzir da se lokacija nalazi u naseljenoj zoni sa relativno malom gustinom naseljenosti odnosno koncentracijom stanovnitva, moe se doi do zakljuka da posebno negativne uticaje ne treba oekivati.

h. Promena mikroklime

Promene mikroklimatskih karakteristika na podruju lokacije nastale kao posledica izgradnje predmetnog objekta mogu se posmatrati samo u domenu striktno lokalnih obeleja, Radi se o mikroklimatskim karakieristikama koje su posledica egzistencije objekta u prostoru i nastaju prvenstveno zbog vetakih tvorevina koje svojirn volumenom izazivaju posledice koje unose promene u relativno ustaljene mikroklimatske reime.

Moe se oekivati da e osnovni fiziki pokazatelji koji se mogu registrovati u blizini objekta (temperatura, vlanost i strujanje vazduha) pokazivati ustaljene zakonitosti sa stanovita sagledavanja mikroklimatskih vrednosti.

S obzirom na prethodno iznesene injenice mogu se oekivati lokalni uticaji koji nee imati posebno negativno delovanje na mikroklimu lokacije.

i. Vizuelni efekti izmene pejzazaProblematika vizuelnih zagaenja razmatrana je u smislu definisanja uticaja na pejza. Izgraenost planiranog objekta nema posebnog uticaja na pejzane karakteristike, pa se ne mogu oekivati ni negativni uticaji u domenu promene subjektivnog doivljaja prostora.C. U sluaju udesa

Fkoloka nezgoda ili nesrea u objektima proizvodnog pogona i prateim objektima se moe dogoditi na nain kako je to mogue i u ostalim industrijskim pogonima: isticanjem rashladnog gasa i nekontrolisanog ispustanja nepreiene otpadne vode u gradsku kanalizaciju. Svi ovi uzroci mogu izazvati ekoloku nezgodu manjeg ili veeg opsega, sa manjim ili veim posledicama.

Teoretski mogui udesi prilikom prerade mesa su:

- korienje higijenski neispravne vode u tehnolokom procesu,

- usled havarije na sistemima za hladenje i isticanje freona,

- usled neblagovremenog pranjenja septikih jama preiene tehnoloke vode i sanitarno-fekalnih voda,

- usled neblagovremenog pranjenja septikih jama,

- isputanjem nepreienih otpadnih voda.

- usled neblagovremene evakuacije otpada,

- poarni akcident.a. Opasnosti od higijenski neispravne vode

Bez obzira da li voda dolazi direktno ili indirektno u kontakt sa mesom (i drugim proizvodima) ona mora da zadovolji kvalitet vode za pie prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl.list SFRJ br.33/87), jer u sluaju korienja higijenski neispravne vode u predmetnoj tehnologiji moe doi do akcidenta tj. bakterioloke neispravnosti proizvoda.

S obzirom da e se predmetni objekat snabdevati vodom za pie i tehnoloke potrebe iz javnog sistema vodosnabdevanja. higijensku ispravnost vode garantuje nadleno Javno preduzee za distribuciju vode.

b. Opasnost od isticanja freona

Freoni su fluorhlorna jedinjenja koja se primenjuju u tehnici hladenja. Freon je gas bez boje, mirisa i ukusa, koji na atmosferskom pristisku isparava burno, oduzimajui toplotu od okoline.

Veoma vana osobina freona je da su dobri izolatori (dielektrici). tako da se mogu primenjivati kod hermetikih i polihermetikih agregata.Freoni se veoma malo rastvaraju u vodi, ali se delimino ili potpuno rastvaraju u ulju za podmazivanje. Pri manjim koncentracijama ulja tj. do 10%, temperature kljuanja i specifina teina smee, malo se razlikuje od istog rashladnog sredstva, ali se poveava viskozitet. Pri sadraju od 5% ulja, viskozitet smee je za 45% vii.

Poto je ulje rastvoreno u freonu, moraju se koristiti specijalni odvajai ulja sa grejanjem smee.

Freoni nisu otrovni i ne deluju tetno na namirnice. Poseduju izvesne narkotine osobine a izvesni freoni pri dodiru sa koom i sluzokoom mogu dovesti do upale i konjuktivitisa. Pri koncentraciji od 20% po zapremini u vazduhu se osea sladunjav miris, a pri koncentraciji od 30%, nastaje opasnost po ivot usled nedostatka kiseonika.

Difluordihlormetan - freon R12 (CF2:Cl2:), koji slui kao sredstvo za razmenu toplote u hladnjacima, moe da disosuje u stratosferi pod dejstvom ultraljubiastog zraenja i pri tom oslobodi atome hlora. Atomi hlora stupaju u reakciju sa ozonom u ozonskom sloju i menjaju ciklus reakcija. pa umesto stvaranja dolazi do raspadanja ozona:

Prema Roulend i Moline (Rojlandu i Molini). koji su postavili ovu hipotezu. trebalo bi da sadraj CIO u stratosferi bude 1-2 ppm.

U predmetnom objektu ne koriste se drugi radni medijurni u rashladnim ureajima osim freona R404A. Freon R404A nije tetan po ozonski omota.

Svi freoni su podloni termikom razaranju ako se izloe dejstvu plamena. ili uarenog metala. Produkti razaranja su fluorovodonik i hlorovodonina kiselina uz manje koliine fozgena (koji je jako opasan za udisanje) i karbonifluorida (koji je vrlo nestabilan na hidrolizu i brzo se menja u fluorovodoninu kiseiinu i ugljendioksid u prisustvu vlage).Kvar na rashladnim ureajima moe prouzrokovati kvarenja uskladitenog mesa. Ukoliko se meso pokvari usled neblagovremene popravke uredaja za hlaenje, takvo meso odloiti u kontejner za otpad zajedno sa kostima. Da bi se ovo izbeglo potrebno je redovno vriti kontrolu i odravanje rashladnih ureaja, kao i redovnu kontrolu temperature u prostoriji za skladitenje polutrajnih proizvoda.c. Opasnost od neblagovremenog pranjenja septikih jama preiene tehnoloke vode i sanitarno-fekalnih voda

Usled neblagovremenog pranjenja septike jame moe doi do njenog prelivanja i zagaivanja okolnog zemljita i podzemnih voda.

Vodonepropustne septike jame za privremeno skladitenje preiene tehnoloke vode moraju se redovno prazniti da ne bi dolo do prelivanja i time do ugroavanja ivotne sredine i irenja infekcija.

Da ne bi dolo do akcidenta prepunjavanja jama, odgovorno lice mora vriti svakodnevnu kontrolu nivoa otpadnih voda i u sluaju potrebe preduzimati odgovarajue mere radi prevencije akcidenta (pranjenje rezervoara od strane ovlaene organizacije odnosno Javnog komunalnog preduzea). Treba voditi hronoloku evidenciju o evakuaciji ove vrsle otpada tj. o ienju i pranjenju septike jame.

d. Opasnost od neblagovremene evakuacije otpada

Neblagovremcno odvoenje otpada a pogotovu opasnog otpada (mikrobioloki neispravnog otpada, ulja i masti iz separatora atmosferskih voda i otpadnih voda od pranja kamiona i dr.) moe imati za posledicu nagomilavanje istog ispred ili pored nastrenice-depoa namenjene za skladitenje ove vrste otpada.

Nagomilavanje komunalnog otpada na nekontrolisanom prostoru (van namenjenog skladita) stvara rizik od irenja infekcije na lokaciji i u okolnom prostoru.2.2. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na zdravlje stanovnitva

A. Za vreme redovne eksploatacije

Negativni uticaji na stanovnistvo usled rada predmetnog projekta mogu se podeliti na:

- uticaje u smislu mogueg naputanja lokaliteta zbog negativnih posledica i

- uticaje u smislu pogoranja uslova ivota kao smanjenje vrednosti prostornih i naseljskih potencijala.

Kako se koncentracije zagadivaa koje se isputaju u ivotnu sredinu, kao i intezitet buke koji se generie u okviru lokacije, u normalnim okolnostima mogu svesti u dozvoljene granice, to izgradnjom i radom postrojenja nee biti tetnih uticaja na zdravlje stanovnitva. pogotovu ako se uzme u obzir da je okolina lokacije na kojoj se nalazi predmetni proizvodni objekat izuzetno retko naseljena, pa rad objekta nee uticati na pogoranje uslova ivota u najbliem naselju "Podrum", kao ni na raseljavanje stanovnilva zbog negativnih uticaja.

B. U sluaju udesu

Akcident izlivanja otpadnih voda iz septike jame mogao bi znaajno ugroziti higijensku ispravnost podzemnih i povrinskih voda (preko oblinjeg potoka), pa samim tim dovesti u pitanje zdravlje stanovnitva do kojeg bi putem bunara ili sistema navodnjavanja povrtarskih kultura mogla dospeti infekcija.

2.3. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na meteoroloke parametre i klimatske karakteristike

U toku redovnog rada

Promene mikroklimatskih karakteristika u podruju koje je obuhvaeno studijom nastale kao posledica eksploatacije predmetnog postrojenja mogu se posmatrati samo u domenu striktno lokalnih obeleja. Radi se o mikroklimatskim karakteristikama koje su posledica egzistencije predmetnih objekata u prostoru i nastaju prvenstveno zbog vetakih tvorevina koje svojim volumenom izazivaju posledice koje unose promene u relativno ustaljene mikroklimatske reime.

Osnovni mikroklimatski pokazatelji koji se mogu registrovati u okolini slinih objekata (temperatura, vlanost, isparavanje, zraenje), pokazuju ustaljene zakonitosti koje vae i u konkretnim prostornim odnosima. S obzirom na prethodno iznesene injenice mogu se oekivati lokalni uticaji koji nee imati posebno negativno delovanje na mikroklimu.

2.4. Znaajan uticaj klanice i prerade mesa na namenu i korienje povrina

Zauzimanje povrina neophodnih za izgradnju i normalno funkcionisanje predmetnog projekta predstavlja jedan od parameiara koji je merodavan za definisanje njegovog odnosa prema ivotnoj sredini.

Projekat je planiran u gradevinskom podruju (blok 97) koji je namenjen komunalnim delatnostima - elektroenergetskom bloku, stonoj pijaci i zatitnom zelenilu i meovitoj urbanoj zoni. Katastarska, odnosno graevinska parcela nalazi se na