Seminarski Rad_ Javni Dug Crne Gore

Univerzitet Crne Gore

Ekonomski fakultet, Podgorica

Seminarski rad

Tema:

Javni dug Crne Gore

Maj, Podgorica

Student:Jovan Šekularac

Mentor:

Jovan Šekularac Seminarski rad – Javni dug Crne Gore

Contents1 UVOD................................................................................................................3

2 Prije početka.....................................................................................................4

2.1 Javni dug.....................................................................................................4

3 Javni dug Crne Gore..........................................................................................5

3.1 Makroekonomski kontekst..........................................................................5

3.2 Proizašli izazovi u oblasti fiskalne politike..................................................5

4 Smjernice makroekonomske i fiskalne politike 2012 – 2015............................7

4.1.1 Srednjoročni makroekonomski scenario 2012-2015................................8

4.1.2 Kretanje državnog duga.....................................................................10

4.1.3 Kretanje izdatih garancija..................................................................11

4.1.4 Makroekonomski i fiskalni rizici u srednjoročnom okviru....................11

4.2 Ukupni javni dug, procjene Ministrstva finansija (fiskalna politika 2013. – 2015.)................................................................................................................13

5 Zaključak........................................................................................................14

6 Literatura........................................................................................................15

1 UVOD

2


U središtu političkog života naše zemlje nalaze se neka od osnovnih ekonomskih pitanja. Kako država utiče na privredu? Šta bi država trebalo da radi? Zašto se neke privredne aktivnosti obavljaju u javnom a ostale neke u privatnom sektoru? Da li bi država trebalo da čini više nego što sada čini ili manje? Da li bi trebalo da radi nešto drugo ili da promijeni način svog rada?

Država kroz svoje aktivnosti ubira prihode ali i stvara rashode. Rezultat rada države se oslikava kroz brojne varijable, među tim varijablama značajno mjesto zauzima Javni suficit ili deficit. Ovim radom ćemo na bazi zvaničnih pokazatelja, obuhvatiti pitanje javnog dogu Crne Gore.

Rad je podijeljen u 3 međusobno povezane cjeline. U prvom dijelu rada date su osnovne definicije države tj njene uloge, kao i pojmovno objašnjenje Javnog duga.Drugi dio rada je posvećen osnovnim makroekonomskim pretpostavkama, koje će poslužiti kao preduslov za oblazlošenje strategije razvoja pa samim tim i jedne od značajnih varijabli u ocjenjivanju uspješnosti i razvojnih puteva, javni dug.Treći dio rada je posvećen objašnjenju osvarenog javnog duga Crne Gore, smjernice Makroekonomske i fiskalne strategije do 2015. – te godine. Mehanizme primjene srednjeročnog plana strategije. Takođe, ovaj dio rada obuhvata analizu Javnog duga Crne Gore na datum 29.02. 2012. Kao i projekcije Ministarstva o kretanju javnog duga do 2015. –te godine.

2 Prije početka

3


Da bismo odgovorili na mnoga pitanja, moramo da shvatimo da država danas radi, da se uloga države u posljednjih pedeset godina povećala.

Država na bezbroj načina utiče ne naše živote od rođenja pa do smrti. Mi se rađamo u bolnicama koje subvencioniše država ukoliko nijesu u državnom vlasništvu. Rađanjem se registrujemo u matične knjige i tako kao građani Crne Gore, stičemo mnoge privilegije, ali nam se nameće i mnogo obaveza. Većina nas pohađa državne škole. Bukvalno, svi mi u nekom trenutku svog života od države dobijamo novac kroz programe kao što su studentski krediti, naknade za slučaj nezaposlenosti ili invaliditeta, programe za iskorjenjivanje siromaštva, socijalno osiguranje i sl.

Svi mi državi plaćamo poreze: porez na promet, poreze na proizvode, benzin, alkohol, telefone, imovinu, poreze na prihod i doprinose. Veliki procenat radne snage zapošljava država, dok na ostale ima značajan uticaj na zapošljavanje.

U mnogim oblastima proizvodnje, bez obiza na to koji je tip proizvoda u pitanju, na dobit i mogućnost zapošljavanja utiče to da li država dozvoljava stranim konkurentima da bez carine ili kvota prodaju svoje proizvode na naše tržište.

Državne Agencije donose propise u vezi sa tim šta jedemo i pijemo, gdje možemo da živimo i u kakvim kućamo možemo da stanujemo. Mi putujemo državnim putevima i željezničkim prugama koje subvencioniše država. Naš prvni sistem obezbjeđuje okviš za međusobno zaključivanje ugovora od strane pojedinaca i preduzeća. Kada dođe do spora, oni mogu da se obrate sudovima da bi se taj spor riješio. Kada ne bi postojali ekološki propisi, mnogi od naših gradova gušili bi se od zagađenja, voda iz naših jezera i rijeka ne bi mogla da se pije. Kada ne bi postojali propisi u vezi sa bezbijednosti saobraćaja, kao što su oni koji zahtijevaju nošenje sigurnosnh pojaseva, broj nastradalih na putevima bio bi još veći nego što jeste.

Navedeni stavovi su najznačajni aktvnosti koje država u procesu rada obavlja kao i na koji način utiče na blagostanje svakog pojedinca pa samim tim i blagostanje države kao privrednog subjekta u makrookruženju.

2.1 Javni dug

Kada vlada u jednoj godini troši više nego što dobija od poreza i drugih prihoda, javlja se problem budžetskog deficita. Kada ima deficit, država mora da se zadužuje kako bi pokrila razliku između rashoda i prihoda. Kada ima deficit iz godine u godinu, ona se iz godine u godinu zadužuje. Ukupna vrijednost tih pozajmljenih sredstava predstavlja javni dug – tj. ono što država duguje. Neposredna posljedica povećanja javnog duga je to što država mora sve više i više da plaća kamate a to je još jedna od činjenica koja neposredno utiče povećanju deficita.

Ekomomisti su oduvijek tvrdili da zaduživanje od strane države je isto kao zaduživanje pojedinca i može da se opravda načinom na koji se novac koristi. Razumljivo je zadužiti se na račun kupovine kuće, automobila jer će se u kući godinama živjeti a automobil godinama voziti. Ali je nerazumljivo zaduživati se na račun putovanja.

Zemlja se nalazi u sličnoj situaciji. Zaduživanje zbog finasiranja puta, škole ili nekog industrijskog objekta koji će se koristiti godinama može da bude sasvim

4


na svom mjestu. Zaduživanje na račun projekata koji se nikada neće završiti ili zaduživanje na račun isplate ovogodišnjih plata iz državnog budžeta stvara realne probleme.

Mnoge države su se zaduživale više nego što su lako mogle da otplaćuju svoje dugove a to ih je primoravalo na veliko povećanje poreza i smanjivanje životnog standarda. Druge jednostavno njijesu mogle da otplate svoje dugove, što je dovelo u pitanje njihovu mogućnost da se u budćnosti zadužuju.

Smanjivanje deficit omogućava smanjivanje kamatnih stopa I podstiče investicije čime se podstiče privredni rast I poboljšanje životnog standard.

3 Javni dug Crne Gore

3.1 Makroekonomski kontekst

Crna Gora je 2007. godine bila jedna od najbrže rastućih ne-naftnih privreda u svijetu. Država je žnjela koristi od svog sveobuhvatnog reformskog programa prije sticanja nezavisnosti. Nakon međunarodnog priznanja, čime je nestala nesigurnost koja je lebdjela nad političkim statusom Crne Gore, investitori su ponovo procijenili relativnu privlačnost države kao lokacije za poslovnu aktivnost, odgovarajući pozitivno na (i) implementaciju agende u oblasti privatizacije i strukturnih reformi; (ii) obezbijeđenje podsticajnog okruženja za poslovnu aktivnost, sa niskim poreskim stopama; i (iii) jasno definisanu evropsku perspektivu. Kao reakcija na to, investicije su značajno porasle. Priliv kapitala od stranih direktnih investicija (SDI) – kojeg uglavnom nije bilo tokom prve polovine ove decenije – dostigao je nivo od 30 odsto BDP-a 2006. godine, i 40 odsto 2007, čime je podstaknuta domaća tražnja i ekonomski rast. Rast realnog BDP-a bilježio je dvocifrene stope 2007. godine, što je u jakom kontrastu sa periodom ekonomske anemije, koji je karakterisao Crnu Goru u godinama prije sticanja nezavisnosti. U ovako podsticajnom okruženju, poslovne banke su podržale aktivnosti privatnog sektora, sa ogromnim povećanjem kredita odobrenih privredi (sa 12-mjesečnim stopama rasta koje prevazilaze 180 odsto na kraju 2007.). To je pomoglo u finansiranju većeg uvoza dobara i usluga, što je dovelo do brzog širenja deficita tekućeg računa, sa 8,5 odsto BDP-a 2005. godine, na 40 odsto 2007. godine. Ekonomska dinamika, koja je prevazišla sve (objavljene) projekcije, dovela je do neočekivano velikih fiskalnih prihoda i – uz generalno djelotvornu kontrolu javne potrošnje 2007. godine – do vrlo značajnog sveukupnog suficita.

Ekonomski procvat nakon sticanja nezavisnosti podstaknut je velikim – ali u značajnoj mjeri i neodrživim – prilivom kapitala izvana. Pored prihoda od turizma i stranih kompanija koje su kupovale lokalne kompanije, banke i akcije u preduzećima koja su predmet javne trgovine, više od jedne trećine priliva kapitala sastojalo se od elemenata koji su privremenog karaktera i koji će se u srednjem roku smanjivati – a posebno, kupovina nekretnina (na primorju) od strane stranih državljana (20 odsto BDP-a) i eksterno kreditiranje domaćeg bankarskog sektora (14 odsto BDP-a).

Sa obalom od nešto manje od 300 kilometara, ponuda nekretnina na samoj obali mora je – per definitionem (po definiciji) – ograničena. Domaće banke neće biti u mogućnosti da kreditiraju privatni sektor tako agresivno kako su to radile tokom perioda odmah po sticanju nezavisnosti. Krediti privredi rasli su po stopama bez presedana, a 2007. godine značajno brže od depozita, što je kod

5


domaćih banaka podržano pozajmljivanjem sredstava iz inostranstva. Zbog rapidno rastućeg nivoa zaduženosti finansijskih institucija u inostranstvu, kompanija Standard & Poor’s ocijenila je crnogorski bankarski sektor najrizičnijim u regionu.

3.2 Proizašli izazovi u oblasti fiskalne politike

Obilni poreski prihodi, koji su pratili ekonomski procvat, možda su prikrili dubinu srednjoročnog fiskalnog izazova koji stoji pred Crnom Gorom. Obilni državni resursi neizbježno stvaraju politički pritisak da se troši veći dio tekućih prihoda od onih koji bi se mogli održati i nakon faze ekonomske ekspanzije. Postoje dva faktora naročito koji imaju potencijal da promijene fiskalnu dinamiku i ugroze sposobnost Crne Gore da realizuje ciljeve svoje srednjoročne politike.

Crnogorski „konkurentni“ poreski režim dodaje i jedan element pro-cikličnosti, što obavezuje Vladu da se sve više oslanja na uvoz kao izvor fiskalnih prihoda. Poput mnogih drugih zemalja Jugoistočne Evrope, Crna Gora je agresivno smanjivala stope direktnih poreza, uvođenjem jedinstvene stope poreza na dobit preduzeća od 9 odsto.

U pripremi programa velikih javnih javnih investicija, postojao je cilj da se povećaju privatne investicije i potencijal privrede za rast. Nakon tranzicije ka funkcionalnoj tržišnoj privredi, tražnja za javnom infrastrukturom – oslabljenom nakon decenija zapuštenosti – je značajno porasla. Ograničenja na strani ponude su postala sve očiglednija, a u odsustvu dodatnih investicija, one su uguše zamajac rasta. Ova ograničenja ponude su posebno evidentna u (i) sektoru energetike, što pokazuje i sve veći energetski deficit; (ii) sektoru saobraćaja, sa sve većim saobraćajnim zastojima/ gužvama (tokom ljetnje sezone) i velikim brojem saobraćajnih nezgoda; (iii) sektoru vodoprivrede, uključujući i otpadne vode, što utiče na glavne turističke zone u ljetnjim mjesecima; i (iv) vezano za sanitarne deponije čvrstog otpada, što dovodi do pojave nelegalnih deponija, lošeg iskustva turista i – na kraju – do većih rizika za javno zdravlje Crnogoraca. Od njih, ove prve dvije investicije su posebno skupe. S obzirom da Crna Gora namjerava da razvija sektor visokog turizma, od ključnog značaja je da se neophodne investicije – u okviru raspoloživog fiskalnog portfelja – realizuju brzo, kako bi se uklonila ova uska grla koja usporavaju rast. Štaviše, nedovoljno održavanje dovelo je do ubrzane stope amortizacije kapitala, a Vlada je prepoznala potrebu da se ovaj trend preokrene.

Sa eurom kao monetarnim uporištem, fiskalna politika predstavlja jedini instrument makroekonomskog menadžmenta. Kao takva, fiskalna politika će morati da odgira dvostruku ulogu – da osigura dalju makroekonomsku stabilnost i unaprijedi ciljeve u oblasti društveno-ekonomskog razvoja zemlje (kao i političko-ekonomskih integracija). Izazov pred Vladom da održi makroekonomsku stabilnost je dodatno otežan činjenicom da poreski režim i krediti stranih banaka postaju veoma prociklični u vršenju uticaja na sveukupnu privredu. Stoga je važno da srednjoročni fiskalni program osnaži – koliko je to moguće – kontraciklične elemente, prvenstveno kroz dizajniranje fiskalnog programa koji će omogućiti implementaciju ključnih javnih investicija, možda po cijenu umjerenih fiskalnih deficita, u još manje benignom okruženju. Takav pristup je ponudio kreatorima politike neku vrstu fiskalnog jastuka/branika, s obzirom da je – u najgorem slučaju

6


sa jako velikim i iznenadnim šokovima – mnogo lakše prilagoditi kapitalni budžet nego operativni. Slično tome, iz razloga koji se tiču društveno-ekonomskog razvoja, centralni cilj politike je da se zaštiti kapitalni budžet, s obzirom na potrebu da se preokrenu decenije zapuštenosti javne infrastrukture, a da se pri tom omogući povećanje produktivnosti faktora proizvodnje koje koriste kompanije aktivne u Crnoj Gori – to je preduslov za svaki pristup u definisanju politike koji obuhvata povećanje investicija privatnog sektora kao centralni cilj. U tom smislu, Crna Gora implementira velike projekte u sektoru saobraćaja i energetike.

Da bi ostvarila svoje dvostrane ciljeve (očuvanje makroekonomske stabilnosti i unaprijeđeni društveno-ekonomski razvoj), Vlada mora produžiti svoj planski horizont i posvetiti se – što kredibilnije – ostvarivanju standarda u oblasti fiskalne politike koji će pomoći u kreiranju fiskalnog prostora neophodnog za konačnu realizaciju ovih investicionih projekata. Imajući na umu specifičnu makroekonomsku situaciju u Crnoj Gori i ciljeve njene politike, ovaj dokument navodi jedan takav fiskalni okvir, koji je dizajniran na osnovu tri vodeća principa.

Fiskalna politika ostaje u granicama Pakta stabilnosti i rasta, kao direktna posljedica jednostrane odluke o uvođenju eura iz 1999. godine. Uz napore Crne Gore da se pridruži Evropskoj uniji i da vremenom formalizuje upotrebu eura kao nacionalne valute, kreatori politike su obavezni – makar implicitno – da poštuju ograničenja fiskalne politike koja su definisana Paktom stabilnosti i rasta (SGP). Ova ograničenja su usvojena 1997. godine, kako bi se održala Ekonomska i monetarna unija (EMU), usmjerena na obezbjeđivanje uravnoteženog budžeta tokom perioda trajanja poslovnog ciklusa. Za svaku fiskalnu godinu ovi fiskalni kriterijumi ograničavaju (i) ukupni budžetski deficit Vlade na 3 odsto BDP-a, i (ii) javni dug na 60 odsto BDP-a. Imajući na umu podatke o odnosu duga i BDP-a u Crnoj Gori sa kraja 2007. godine, koji je bio blizu jedne polovine SGP ograničenja, prihvatanje kriterijuma koji se tiče deficita podrazumijeva da – uz umjereno pesimistične pretpostavke vezano za nominalne stope rasta i budžetski deficit – ovaj odnos duga i BDP-a ne bi trebalo da poraste preko postojećeg nivoa.

Poreski prihodi (neto, bez prihoda koji proizilaze iz privremenih faktora) finansiraju tekuću potrošnju, što naznačava da Vlada može da se zadužuje samo da bi finansirala investicije. Ovo „modifikovano zlatno pravilo“ treba da pomogne da se spriječe kreatori politike da prihvate tekuće rashode tokom perioda procvata, koji se ne mogu održati zbog pada privredne aktivnosti. Slično pravilo – primijenjeno u kontinuitetu – ograničava fiskalne politike u brojnim evropskim državama, što omogućava više srednjoročni pristup dizajniranju fiskalnih politika i pružanju podrške Vladi u ostvarivanju makroekonomske stabilizacije i ciljeva vezano za javne investicije. Od 2005. godine, fiskalne politike su konzistentne sa ovim principom, s obzirom da je Vlada definisala da je (postepeno rastući) postojeći strukturni suficit jednak budžetskom prihodu bez privremenih faktora, koji je veći od javne potrošnje bez kapitalnih rashoda.

4 Smjernice makroekonomske i fiskalne politike 2012 – 2015

Poslije pada ekonomije u 2009. godini i blagog oporavka u 2010. godini, Ministarstvo finansija procijenjuje realni rast ekonomije od 2,5-4% u periodu 2011-2015. Osnovni generatori rasta sa potrošne strane biće konstantan nivo priliva stranih direktnih investicija (SDI), koje će uz oporavak i rast kreditne aktivnosti

7


banaka od prosječno 4,5% dovesti do postepenog smanjivanja nezaposlenosti od oko 2%.

Sa proizvodne strane glavni generator rasta će biti sektor usluga, prije svega turizam, koji pod pretpostavkom da će veći dio SDI biti usmjeren u greenfield investicije, moći rasti po stopi od oko 6%. Ministarstvo ne očekuje da će u periodu do 2015. godine doći do značajnijeg rasta SDI i bankarskih kredita, s obzirom na složenu situaciju na finasijskom tržištu, mada bi jednokratni priliv kapitala mogao dovesti do stopa rasta iz perioda 2006-2008. Deficit tekućeg računa će ostati na prilično visokom nivou, uslijed uvozne zavisnosti sektora usluga, i može doći do određene korekcije uslijed realizacije investicija u oblast energetike i time porasta izvoza.

Fiskalna kretanja od 2011 godini karakterišu negativniji trendovi u odnosu na procijene Ministarstva usvojene prilikom razmatranja Zakona o budžetu za 2011. godinu, prije svega uslijed uvećanja penzionih i socijanih davanja, i jednokratnih davanja za rješavanje socio ekonomskih pitanja koja neće biti kompenzovana rastom prihoda.

Ključni parametri, deficit, dug i javna potrošnja su u odnosu na posljednje procijene pogoršani za oko 1% BDP-a i uzimajući u obzir makroekonomske i fiskalne rizike u srednjem roku može doći do dodatnog pogoršanja, posebno nivoa državnog duga. Naime, uslijed stalnog rasta mandatornih troškova (rashodi po osnovu penzije, socijala i kamate su porasli za 94 mil. eura od kraja 2009. godine), potrebno je dalje smanjivati sve kategorije rashoda koje ne predstavljaju eksplicitnu zakonsku obavezu kako bi se došlo do budžetskog balansa. Usljed neusklađenosti prihoda i rashoda protekle godine, 9% BDP-a, ili 286 mil. €, biće potrebno obezbijediti iz kredita, privatizacionih prihoda ili depozita, u cilju redovnog servisiranja budžetskih izdataka.

Po sadašnjim procjenama Budžet će ostvariti suficit koji će pokriti plaćanja po osnovu duga tek 2015. godine, što znači da će se Vlada zaduživati naredne tri godine, i uvećavati plaćanja po osnovu kamata za 8-12 miliona eura na godišnjem nivou, što će sa druge strane zahtijevati dodatna smanjivanje tekuće potrošnje. Srednjoročnim projekcijama planirano je povećanje prihoda od oko 70 miliona eura na godišnjem nivou, što iako korespondira sa stopama rasta ekonomije, može biti ugroženo uslijed povećanje nelikvidnosti ekonomije i porasta poreskog duga koji konstantno raste od početka 2009. godine, što dodatno povećava potrebu za daljim smanjivanjem javne potrošnje.

4.1.1 Srednjoročni makroekonomski scenario 2012-2015

U srednjem roku su projektovane stope rasta od 3.5 procenata u periodu od 2012-2014. godine i 4 procenta u 2015. godini, što je nešto iznad prosijeka od 2000. godine. Glavni preduslov za rast u srednjem roku je održavanje relativno visokog rasta SDI uz rast konkurentnosti i produktivnosti privatnog sektora i smanjen udio države. Realno je očekivati da se značajnije investicija u sektoru turizma i energetike počnu realizovati tek u drugoj polovini srednjoročnog plana, sa efektima koji će doprinijeti da stope rasta bude održivije. S obzirom na veličinu ekonomije, jasno je da bi nekoliko investicija, koje nisu velike u apsolutnim iznosima, imalo snažan uticaj na rast ekonomije Crne Gore.

Veoma je bitno i da bankarski sektor poslije konsolidacije koja traje više od dvije godine poveća kreditni portfolio s obzirom na zavisnost našeg realnog

8


sektora od finansiranja domaćih banaka. U ovom periodu, se očekuje blagi rast zaposlenosti uz istovremeni pad nezaposlenosti. Poslije nešto značajnijeg rasta inflacije u 2011. godini, u srednjem roku 2012-2015. godina, se očekuju niže stope od oko 2.5 procenata, ukoliko ne dođe do većih stopa rasta i time rasta agregatne tražnje.

Sa proizvodne strane generator rasta će biti turizam koji će opet dovesti do rasta cjelokupnog sektora usluga, prije svega turističko zavisnih sektora kao što su maloprodaja i saobraćaj, uz konstantan rast poljoprivrede i građevinarstva. Kod prerađivačke industrije predviđene su stope rasta uslijed trenutne niske osnove, mada rizici u proizvodnji metala, koji trenutno čine ispod 50% prerađivačke industrije, mogu dovesti do daljeg pada.

U sljedećim tabelama je dat pregled strukture BDP-a sa proizvodne i potrošne strane u srednjem roku 2012-2015. godine:

BDP (u mil. €) 3273,0 3405,0 3542,0 3758,0 4006,0

preliminarni podaci

procjena Ministarstva finansija po Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike 2013-2015.

Javna potrošnja2011 2012 2013 2014 2015

mil. € %

BDPmil. €

% BDP

mil. € %

BDPmil. €

% BDP

mil. € %

BDP

Izvorni prihodi 1283,65 39,22 1282,23 37,661326,8

937,4

61391,7

137,0

31465,24

38,99

Porezi 794,39 24,27 803,91 23,61 838,0123,6

6889,63

23,67

937,2524,9

4Porez na dohodak fizičkih lica 113,32 3,46 111,24 3,27 114,58 3,23 119,69 3,19 125,33 3,34Porez na dobit pravnih lica 36,10 1,10 46,87 1,38 58,58 1,65 66,76 1,78 65,16 1,73Porez na promet nepokretnosti 15,68 0,48 12,47 0,37 12,85 0,36 13,26 0,35 13,64 0,36Porez na dodatu vrijednost 392,24 11,98 381,22 11,20 395,43 11,16 419,16 11,15 446,40 11,88Akcize 143,38 4,38 163,06 4,79 164,38 4,64 174,25 4,64 185,57 4,94Porez na međunarodnu trgovinu i transakcije

45,33 1,38 47,34 1,39 49,23 1,39 52,19 1,39 55,58 1,48

Lokalni porezi 44,20 1,35 37,55 1,10 38,68 1,09 39,84 1,06 40,83 1,09Ostali republički porezi 4,15 0,13 4,15 0,12 4,27 0,12 4,49 0,12 4,73 0,13

Doprinosi 353,58 10,80 351,99 10,34 358,9510,1

3376,89

10,03

397,6210,5

8Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje

213,45 6,52 211,81 6,22 216,10 6,10 226,91 6,04 239,39 6,37

Doprinosi za zdravstveno osiguranje

120,89 3,69 120,21 3,53 122,78 3,47 128,92 3,43 136,01 3,62

Doprinosi za osiguranje od nezaposlenosti

10,76 0,33 11,07 0,32 10,88 0,31 11,43 0,30 12,06 0,32

Ostali doprinosi 8,47 0,26 8,91 0,26 9,18 0,26 9,64 0,26 10,17 0,27Takse 21,95 0,67 33,02 0,97 34,01 0,96 25,61 0,68 26,83 0,71Naknade 72,42 2,21 51,39 1,51 52,76 1,49 54,48 1,45 56,35 1,50Ostali prihodi 37,30 1,14 37,75 1,11 38,88 1,10 40,58 1,08 42,43 1,13Primici od otplate kredita i sredstva prenijeta iz prethodne godine

4,01 0,12 4,17 0,12 4,29 0,12 4,51 0,12 4,76 0,13

Javna potrošnja 1403,17 42,87 1361,94 40,001377,3

038,8

81423,7

637,8

91443,61

38,41

Tekuća javna potrošnja 1284,30 39,24 1259,45 36,991290,3

036,4

31324,2

635,2

41335,98

35,55

Tekući izdaci 698,02 21,33 713,85 20,96 720,4720,3

4733,11

19,51

728,7819,3

9Bruto zarade i doprinosi na teret poslodavca

404,90 12,37 410,27 12,05 408,9111,5

4407,48

10,84

404,7210,7

7Neto zarade 247,86 7,57 248,81 7,31 248,51 7,02 248,13 6,60 246,66 6,56Porez na zarade 30,62 0,94 31,81 0,93 31,53 0,89 31,27 0,83 31,02 0,83Doprinosi na teret zaposlenog 79,77 2,44 82,25 2,42 81,76 2,31 81,26 2,16 80,59 2,14Doprinosi na teret poslodavca 42,31 1,29 42,78 1,26 42,52 1,20 42,26 1,12 41,91 1,12Opštinski prirez 4,33 0,13 4,62 0,14 4,59 0,13 4,57 0,12 4,53 0,12Ostala lična primanja 20,09 0,61 15,74 0,46 15,82 0,45 15,98 0,43 16,12 0,43Rashodi za materijal i usluge 119,95 3,66 153,90 4,52 152,83 4,31 155,30 4,13 156,33 4,16Tekuće održavanje 28,08 0,86 27,16 0,80 27,24 0,77 27,36 0,73 27,74 0,74Kamate 47,96 1,47 58,41 1,72 77,22 2,18 87,97 2,34 84,26 2,24Renta 7,79 0,24 8,04 0,24 8,05 0,23 8,06 0,21 8,07 0,21Subvencije 46,35 1,42 21,42 0,63 12,49 0,35 12,51 0,33 12,53 0,33Ostali izdaci 6,75 0,21 7,76 0,23 7,86 0,22 7,91 0,21 7,94 0,21Kapitalni izdaci Tekućeg budžeta i Državnih fondova 16,15

0,4911,16

0,3310,04

0,2810,55

0,2811,07

0,29

Transferi za socijalnu zaštitu 454,76 13,89 478,55 14,05 503,9014,2

3524,12

13,95

539,4214,3

5Prava iz oblasti socijalne zaštite 59,33 1,81 60,15 1,77 60,93 1,72 62,45 1,66 63,50 1,69Sredstva za tehnološke viškove 17,32 0,53 18,92 0,56 19,92 0,56 20,56 0,55 20,56 0,55Prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja

356,88 10,90 378,08 11,10 401,24 11,33 419,30 11,16 433,55 11,54

Ostala prava iz oblasti 12,98 0,40 14,13 0,41 14,53 0,41 14,53 0,39 14,53 0,39

9


zdravstvene zaštiteOstala prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja

8,25 0,25 7,28 0,21 7,28 0,21 7,28 0,19 7,28 0,19

Transferi instit. pojed. NVO i javnom sektoru

113,16 3,46 52,73 1,55 52,37 1,48 53,34 1,42 53,99 1,44

Transferi javnim institucijama 94,97 2,90 21,31 0,63 21,54 0,61 21,79 0,58 22,00 0,59Transferi nevladinim organizacijama

1,70 0,05 6,31 0,19 6,15 0,17 6,19 0,16 6,23 0,17

Transferi javnim preduzećima 13,71 0,42 13,07 0,38 13,26 0,37 13,86 0,37 14,21 0,38Transferi pojedincima 2,79 0,09 12,04 0,35 11,42 0,32 11,49 0,31 11,55 0,31Kapitalni izdaci 118,88 3,63 102,49 3,01 87,00 2,46 99,50 2,65 107,63 2,86Kapitalni budžet CG 67,12 2,05 65,49 1,92 50,00 1,41 62,50 1,66 65,63 1,75Kapitalni budžet lokalne samouprave 51,76

1,5837,00

1,0937,00

1,0437,00

0,9842,00

1,12

Pozajmice i krediti 4,24 0,13 3,47 0,10 3,18 0,09 3,23 0,09 3,28 0,09Otplata garancija 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Otplata obaveza iz prethodnog perioda

0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Rezerve 14,12 0,43 10,85 0,32 10,38 0,29 10,45 0,28 10,51 0,28Neto povećanje obaveza 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00Suficit/deficit -119,52 -3,65 -79,70 -2,34 -50,41 -1,42 -32,05 -0,85 21,63 0,58Primarni deficit -71,57 -2,19 -21,30 -0,63 26,82 0,76 55,92 1,49 105,89 2,82Otplata duga 242,09 7,40 204,54 6,01 142,40 4,02 158,90 4,23 357,40 9,51Otplata glavnice rezidentima 40,34 1,23 52,85 1,55 41,00 1,16 28,10 0,75 30,60 0,81Otplata glavnice nerezidentima 59,51 1,82 57,46 1,69 58,50 1,65 90,90 2,42 289,20 7,70Otplata obaveza iz prethodnog perioda 108,64 3,32 70,81 2,08 42,90 1,21 39,90 1,06 37,60 1,00Otplata garancija 33,60 0,00 23,43 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00

Nedostajuća sredstva-361,62

-11,05 -284,25 -8,35

-192,81 -5,44

-190,95 -5,08 -335,77 -8,93

Finansiranje 361,62 11,05 284,25 8,35 192,91 5,45 191,04 5,08 335,84 8,94Pozajmice i krediti iz domaćih izvora 66,37 2,03 22,44 0,66 6,00 0,17 5,00 0,13 5,00 0,13Pozajmice i krediti iz inostranih izvora 189,89 5,80 291,80 8,57 159,17 4,49 158,97 4,23 302,86 8,06Donacije 7,25 0,22 2,00 0,06 2,00 0,06 2,00 0,05 3,00 0,08Prihodi od privatizacije i prodaje imovine 15,64 0,48 18,00 0,53 18,00 0,51 18,00 0,48 18,00 0,48Korišćenje depozita države 82,46 2,52 -49,37 -1,45 8,38 0,24 7,73 0,21 7,66 0,20

Srednjoročni scenario rasta, osim pretpostvaki kretanja sa proizvoizvodne i potrošne strane BDP-a, mora uzeti u obzir i indentifikovane razlike između potencijalnih i ostvarenih stopa rasta tzv. output gap. Srednjoročne projekcije su zasnovane na osnovnoj pretpostavci da je potencijalna stopa realnog rasta u Crnoj Gori oko 3,2 % godišnje. Nedostatak osnovnih podataka ne dozvoljava procjenu na osnovu faktorske produktivnosti, ali po ovim pretpostavljenim stopama rasta, Crna Gora može očekivati da povrati nivo rasta prije tranzicije (tako što je korigovan nagore sa niskim stopama rasta u srednjem roku) oko 2015. Od 2000. godine, BDP je pao na 75 % njegovog nivoa prije tranzicije, mada je struktura ekonomije promijenjena tako da se teško može procijeniti kolike su stope realne da bi došlo do nadoknade „izgubljenog“ BDP-a.

10

Grafik 17. Realni i potencijalni BDP (u mil €), 2000-15.

1.000

1.100

1.200

1.300

1.400

1.500

1.600

1.700

1.800

2000 2002 2004 2006 2008 2010 2012 2014Izvor: Ministarstvo f inansija

Realni BDP (u cijenama iz2000)Potencijalni realni BDP


Stopa od 3,2% je blizu geometrijskog prosjeka koji je ostvaren u proteklih deset godina. Stope rasta su bile ispod potencijala u godinama poslije tranzicije, sve do 2006. godine, kada dostižu potencijani nivo, a zatim, BDP raste preko svog srednjoročnog potencijala sve do početka krize u Crnoj Gori u trećem kvartalu 2008. godini. U 2009. godini, došlo je do povratka BDP-a na njegov potencijalni nivo, dok je u 2010. godini došlo do pada ispod njegovog potencijala. Prema baznom scenariju, realni BDP će ponovo dostići svoj srednjoročni potencijalni nivo u 2015. godini.

Treba napomenuti da projekcije ‘’output gapa’’ moramo uzeti sa rezervom, zbog kratke serije podataka. Međutim, kao što je već navedeno ‘’output gap’’ može, u slučaju da postoji, da značajno opredijeli srednjoročne stope rasta.

4.1.2 Kretanje državnog duga

Državni dug Crne Gore, na 29.02.2012. godine, iznosi 1.540,3 mil. eura ili 45,3% BDP-a. Unutrašnji dug iznosi 431,3 mil. eura ili 12,7% BDP-a, dok spoljni dug iznosi 1.109,0 mil. eura ili 32,6% BDP-a. Depoziti Ministarstva finansija na 29.02.2012. godine iznosili su 75,0 mil eura, uključujući i 38.477 unci zlata, tako da je neto iznos državnog duga oko 43,0% BDP-a.

Državni dug, na 31.01.2012. godine, iznosio je 1.473,2 mil. eura ili 43,3% BDP-a. Unutrašnji dug iznosio je 419,0 mil. eura ili 12,3% BDP-a, dok je spoljni dug iznosio 1.054,2 mil. eura ili 31,0% BDP-a. Stanje duga u odnosu na kraj januara 2012. godine uvećano je za oko 67,1 miliona eura. Pri tome spoljni dug je uvećan za oko 54,8 miliona eura, a domaći za oko 12,3 miliona eura.

U proteklom periodu ino-obaveze su otplaćene u visini od oko 4.1 miliona eura (Vlada Mađarske – 0.5 miliona eura, Societe Generale – 0.2 miliona eura i EUROFIMA – 3,0 miliona CHF). Istovremeno, u proteklom periodu došlo je do povlačenja po osnovu IDA i IBRD kredita u ukupnom iznosu od oko 59.7 miliona eura, od čega se najveći dio odnosi na povlačenje po osnovu Prvog programskog zajma za razvojnu politiku finansijskog sektora (IBRD-DPL I) u iznosu od 58,9 miliona eura.

U prethodnom periodu došlo je do povećanja domaćeg duga za oko 12.3 miliona eura. Naime, do uvećanja unutrašnjeg duga došlo je usljed uvećanja obaveza po osnovu obeštećenja u iznosu od 1.4 miliona eura i kredita kod poslovnih banaka u iznosu od 0.8 miliona eura i državnih zapisa u iznosu od 0.7 miliona eura. U istom periodu uvećan je i dug lokalne samouprave u iznosu od oko 9.4 miliona eura

Tabela: Stanje državnog duga na 29.02.2012. godine, u milionima eura i % BDP-a:

Stanje državnog duga

KreditorStanje duga

Dug / BDP

Ino dug Međunarodne finansijske institucije1 533.0 15.7%

Bilateralni meki zajmovi2 125.0 3.7%

1 Svjetska banka (IBRD, IFC, IDA), Pariski klub, EIB, EBRD, CEB, Evropska zajednica, KfW

11


Banke3 451.0 13.2%

UKUPNO Ino dug 1109.0 32.6%Domaći dug Stara devizna štednja 89.0 2.6%

Dug lokalnih samouprava 93.2 2.7%

Obaveze po osnovu obeštećenja 77.3 2.3%

Krediti kod poslovnih banaka 59.7 1.8%

Krediti nefinansijskih institucija 45.0 1.3%

Zaostale penzije 1.8 0.1%

Državni zapisi 65.3 1.9%

UKUPNO Domaći dug 431.3 12.7%UKUPAN DRŽAVNI DUG 1,540.3 45.3%

4.1.3 Kretanje izdatih garancija

Vlada je u toku posljednjih par godina povećavala korišćenje garancija uglavnom u oblasti infrastrukturnih projekata, kao i za pružanje podrške ključnim kompanijama sa finansijskim teškoćama. Ukupan iznos potpisanih garancija je na kraju 2010. Godine bio blizu 19,5% BDP od čega je polovina već povučena. Najrizičnije garancije su vjerovatno garancije za KAP i Željezaru Nikšić, gdje potpisane garancije iznose oko 158 miliona EUR (5,2% BDP) (na kraju 2010. godine).

Ukupan iznos garancija Crne Gore, na 29.02.2012. godine, iznosio oko 380.4 eura, što predstavlja oko 11,2% BDP-a, odnosno 24.7% javnog duga. Stanje duga po ino garancijama Crne Gore iznosi 351,8 miliona eura ili 10,3% BDP-a, odnosno 22.8% duga, dok garancije izdate za kredite kod domaćih banaka iznose 28,6 mil. eura, ili 0,8% BDP-a, odnosno oko 1.9% državnog duga.

4.1.4 Makroekonomski i fiskalni rizici u srednjoročnom okviru

Kao mala i otvorena ekonomija, Crna Gora je vrlo ranjiva na negativna kretanja u okruženju. Svako dalje širenje krize u zemljama periferije Evrope (suvereni dug), uticalo bi na smanjenje povjerenja investitora uz potencijalni visok rizik za ekonomiju Crne Gore. Takođe bez održavanja postojećeg, ili rasta, direktnih stranih investicija, teško je moguć proces daljeg jačanja i oporavka ekonomije. Stoga je neophodan uslov za privlačenje investicija nastavak započetih strukturnih reformi. Takođe, visoka nelikvidnost i nivo poreskog duga, mogu da proizvedu negativne lančane efekte na realni i finansijski sektor ekonomije. Pri projektovanju makroekonomskih i fiskalnih indikatora za naredni period, treba imati u vidu sljedeće faktore, koji mogu predstavljati rizik za crnogorsku ekonomiju uopšte i javne finansije Crne Gore u 2012. godini u posmatranom srednjoročnom okviru:

2 Bilateralni ugovori sa Vladama Austrije, Mađarske, Poljske, Francuske Španije, Eurofima, Češka Exim Banka, Mađarska Exim banka, Societe Generale za IT i Steiermarkische Bank und Sparkassen AG za vatrogasna vozila:3 Kreditni aranžmani za potrebe budžeta (Eurobond, Credit Suisse, Erste Bank)

12


Nastavlja se neizvjesnost u bankarskom sektoru. Iako je primjetan rast depozita stanovništva, rast likvidnosti bankarskog sektora, za ovaj sektor su i dalje karakteristični brojni problemi. Jedan od najznačajnijih je visok nivo kredita u kašnjenju, i izloženost prema sektorima koji su naročito pogođeni krizom, kao što su prerađivačka industrija i građevinarstvo. U kontekstu bankarskog sektora treba posmatrati i rastuću nelikvidnost privrede kojoj naš bankarski sistem predstavlja jedini izvor finansiranja. Pozitivan signal predstavlja, za sada ipak skroman, rast bankarskog kreditiranja u februaru i martu ove godine.

Strane direktne investicije, uz bankarske kredite, treba da budu glavni generator rasta ekonomije u narednom periodu. Međutim, uprkos činjenici da postoji čitav niz projekata spreman za realizaciju, neizvjesnost oko priliva SDI je prisutna uzimajući u obzir opštu opreznost u investiranje u rizičnije projekte i stanje na finansijskom tržištu. Osim toga, veoma bitna biće i struktura ulaganja. U periodu buma 2006-2008, pokazalo se da nivo SDI sam po sebi nije dovoljan za dugoročni rast ekonomije, već je veoma bitno da u strukturi SDI bude što veće učešće „greenfield” investicija, koje utiču na povećanje proizvodnje i zaposlenosti.

Rigidni zakonski okvir u oblasti zapošljavanja i visok nivo zaštite zaposlenih predstavljaju ograničavajući faktor budućeg rasta. Poslodavci se ne mogu bez visokih troškova na jednostavan način osloboditi viškova zaposlenih u periodu kriza ili teškoća u poslovanju tako da se teže odlučuju za novo zapošljavanje. Takođe relativno jaka zaštita nezaposlenih destimuliše traženje novog posla, s obzirom da nezaposleni gube niz privilegija kad prihvati novo zapošljenje. Sve ovo utiče na sporiji rast konkurentnosti i produktivnosti. Popuštanje zahtjevima za povećanje zarada ugrozilo bi i onako nisku konkurentnost crnogorske ekonomije4.

Izdaci po osnovu penzija i socijalnih davanja pokazuju tendenciju rasta. Penziona davanja su veće u 2011. godini u odnosu na izvršenje za 2009. godinu za 9,7% ili u apsolutnom iznosu 31,5 mil €, dok su socijalni transferi veći 18,2% u 2011. godini u odnosu na izvršenje 20o9. godine (8,5 mil €), i postoji vjerovatnoća njihovog rasta i u narednim godinama. Osim mandatornih socijalnih davanja, u narednom periodu se mogu očekivati i jednokratna socijalna davanja najsiromašnijim slojevima stanovništva, kao i sredstva za otpremnine tehnološkim viškovima.

Fiskalni rizik u narednom periodu prestavljaće i mogućnost aktiviranja izdatih državnih garancija za kompanije iz prerađivačke industrije Prema najavama, proizvodnja u KAP-u će porasti 20% od 2011. godini, što uz sproveden socijalni program i otpuštanje viška zaposlenih treba da dovede ovu kompaniju u povoljniju poziciju. Istovremeno, u Željezari je uveden stečaj, uz neizvjesnost pronalaženja novog strateškog partnera. Izdate garancije za kredite koje koriste ove kompanije u slučaju negativnog scenarija, tj njihovog aktiviranje, mogu da povećaju državni dug i samim tim trošak servisiranja duga.

Potencijalni značajan fiskalni rizik predstavlja neizvjesnost naplate poreskih prihoda usled rastuće nelikvidnosti realnog sektora što je rezultiralo konstantnim rastom poreskog duga (nenaplaćenih poreskih potraživanja) od 2009. godine. Na kraju prvog kvartala 2011. godine ukupna

4 Prema dostupnim podacima o jediničnom trošku rada, konkurentnost crnogorske ekonomije (radne snage) kreće se na nivou od oko 30% prosjeka EU

13


nenaplaćena poreska potraživanja iznosila su 164 mil € što je preko 5% BDP-a i pokazuju dalju tendenciju rasta. U uslovima negativnog bankarskog kreditiranja ili sporog rasta i stagnacije novog zapošljavanja, može se očekivati da će i u narednom periodu doći do izvjesnog rasta poreskog duga, dok ne dođe do bržeg rasta ekonomije.

Nivo neizmirenih obaveza i pravosnažnih sudskih rješenja značajno opterećuje bilanse države i povećava nivo potrebnog finansiranja. Na kraju 2010. godine, nivo neizmirenih obaveza i troškova po osnovu sudskih rješenja iznosio je oko 42 mil €, što će sa jedne strane pogoršati fiskalne parametre (deficit budžeta i javnog sektora), dok sa druge strane opterećuje finansiranje u tekućoj godini, što utiče na porast javnog duga, rashode za kamate i manji nivo raspoloživih sredstava za razvojnu politiku Vlade.

4.2 Ukupni javni dug, procjene Ministrstva finansija (fiskalna politika 2013. – 2015.)

BDP (u mil. €) 3405,0 3542,0 3758,0 4006,0

procjena Ministarstva finansija po Smjernicama makroekonomske i fiskalne politike 2013-2015.

Stanje javnog duga, na kraju perioda

2012 2013 2014Projekcija

2015

mil. € %

BDPmil. €

% BDP

mil. € %

BDP mil €

% BDP

Ukupno javni dug1705,

5050,0

91794,1

050,6

51853,7

049,3

31863,

6046,5

2

Dug prema rezidentima 399,0011,7

2353,10 9,97 320,60 8,53 285,50 7,13

Dug prema nerezidentima1306,5

038,3

71441,00

40,68

1533,10

40,80

1578,10

39,39

Izvor: Ministarstvo finansija Crne Gore

U narednom periodu, u skladu sa projektovanim kretanjem BDP-a, kao i u skladu sa makroekonomskim kretanjima, očekivanim poreskim prilivima, predviđeno je povećanje državnog duga. Na povećanja će najviše uticati rast spoljnjeg duga, iz razloga dodatnog zaduživanja za potrebe budžeta.

U periodu od 2012. do 2015. godine, doći će do smanjenja državnog javnog duga. Visina spoljnjeg duga će, u period 2012. i 2015. godine, dodatno porasti zbog predviđenog dodatnog zaduženja u cilju finansiranja deficita, Pretpostavka je da, uslijed ekonomskog oporavka. Istovremeno, predviđeno je povlačenje sredstava iz postojećih kreditnih aranžmana, u visini od 30 miliona eura na godišnjem nivou. U pomenutom periodu, 2012-2015. godina, doći će do smanjenja domaćeg duga, zbog veće otplate domaćeg duga u odnosu na nove obaveze.

Projekcije kretanja duga su urađene na osnovu gove navedenih makroekonomskih i fiskalnih projekcija, pod pretpostavkom urednog servisiranja garancija od strane korisnika državnih garancija, i ne preuzimanja duga. Ukoliko se, medjutim, ne ostvare ove projekcije, posebno makroekonomske, dug može dostići 50% BDP-a do 2015-te, čime bi naši fiskalni parameri bili dodatno pogoršani.

14


5 Zaključak

Prema mnogim analitičarima, Crna Gora ulazi u značajan problem koji se tiče pretjeranog zaduživanja. Svako zaduživanje koje u bilo kojoj varijanti pređe 50% ukupnog realizovanog BDP će imati dalekosežne posljedice za rast i razvoj crnogorske privrede. Ohrabrujući su podaci o rastu BDP, međutim, jedan od glavnih problema koji se nameće tokom 2012-te godine je problem ostvarenih prihoda koji ukoliko uporedimo sa podacima iz 2011-te godine za period jan – april iznosi 94%, što je 6% manje nego u istom periodu prošle godine.

Kako sam naveo u prethodnom dijelu rada, država, svoje javno zaduživanje bi trebala da bazira na razvojnim projektima, što nije slučaj prezentovan u srednjoročnoj makroekonomskoj i fiskalnoj strategiji Crne Gore. Najveći problem, sa kojim se država Crna Gora suočava, su garancije na visoke kredite KAP-a koje otežavaju razvojene puteve Crne Gore.

Javni dug bilo koje države ima generacijski karakter, što podrazumijeva prenošenje sa generacije na generaciju. Ukoliko navedena strategija rezultira neuspjehom, visoko zaduživanje će za posljedicu imati smanjivanje životnog standarda građana u narednih dosta generacija.

Pitanja koja se nalaze u samom centru istraživanja odnose se na preispitivanje nesavršenosti tržišta i države, kako bi se pronašao kompromis, odnosno odredio optimalan odnos između javnog i privatnog sektora u privredi jedne zemlje. Radom je data kratka analiza ekonomskih funkcija države, sa osvrtom na temu javnog duga i kako bi se analizirali načina upravljanja tim funkcijama.

Dileme tržište i/ili država koje nekoliko vjekova unazad prožimaju ekonomsku teoriju i praksu, aktuelizovane su i od samog početka tranzicionog procesa u našoj zemlji..

15


6 Literatura

1. Stiglitz Joseph, Ekonomija javnog sektora, Ekonomski fakultet Beograd, 2008

2. http://www.vijesti.me/vijesti/javni-dug-crne-gore-44-odsto-bdp-a-clanak- 32763

3. http://www.cb-mn.org/index.php? mn1=press_centar&mn2=saopstenja_2011&mn3=maj

4. http://www.mf.gov.me/rubrike/drzavni-dug/

16

http://www.mf.gov.me/rubrike/drzavni-dug/

http://www.cb-mn.org/index.php?mn1=press_centar&mn2=saopstenja_2011&mn3=maj

http://www.cb-mn.org/index.php?mn1=press_centar&mn2=saopstenja_2011&mn3=maj

http://www.vijesti.me/vijesti/javni-dug-crne-gore-44-odsto-bdp-a-clanak-32763

http://www.vijesti.me/vijesti/javni-dug-crne-gore-44-odsto-bdp-a-clanak-32763

Documents

Seminarski Rad_ Javni Dug Crne Gore