VISOKA KOLA TEHNIKIH STRUKOVNIH STUDIJA AAK

Seminarski rad Projektovanje elektrinih instalacija i osvetljenja

Visoka kola Tehnikih Strukovnih Studija aak

Specijalistike Strukovne Studije Elektrotehnike i Raunarstva

Modul Studijskog Programa: Elektroenergetika

Predmet: Projektovanje elektrinih instalacija i osvetljenjaProjekat rasvete saobraajnice

Student: Miroslav Kondi

Profesor: Mr Dragan Brajovi

Broj indeksa: 47/2011-S

aak 2014.

SADRAJ

21. UVOD

2. PROJEKTNI ZADATAK32.1. POPIS PRIMENJENIH TEHNIKIH PROPISA I STANDARDA43. TEHNIKI OPIS53.1. Rasveta saobraajnice53.2. Napajanje i komandovanje63.3. Svetiljke, svetlosni izvori i stubovi64. TEHNIKI USLOVI114.1. Opti tehniki uslovi114.2. Uslovi za izradu instalacija javne rasvete125. FOTOMETRIJSKI PRORAUN135.1. REZULTATI FOTOMETRIJSKIH PRORAUNA146. PRILOG O PROPISANIM MERAMA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU156.1. Prilog o svetlosnom zagaenju167. ZAKLJUAK188. LITERATURA19

1. UVOD

Ovim seminarskim radom obuhvaeno je tehniko reenje za izradu instalacije javne rasvete puta za meoviti saobraaj u Istonom Sarajevu. Projekat rasvete je izraen po projektnom zadatku koji je sastavni deo ovog projekta. U seminarskom radu dat je fotometrijski proraun koji je uraen programskim paketom DIAlux.Ostali tehniki prorauni nisu predmet ovog projekta.

2. PROJEKTNI ZADATAK

Projektnim zadatkom se trai da uz primenu vaeih normativa i propisa uradi projekat rasvete saobraajnice prema sledeim podacima

Opti podaciINVESTITOR: Optina Istono SarajevoOBJEKAT: Rasveta saobraajniceNAZIV PROJEKTA: Projekat rasvete saobraajniceMESTO GRADNJE: Istono SarajevoGODINA POETKA RADOVA: 2014GODINA ZAVRETKA RADOVA: 2014PROJEKTANT: Miroslav Kondi,struk.ing.el.IZVOA RADOVA: GALEB INTERNACIONAL d.o.o. Istono SarajevoTehniki podaci

Na osnovu situacionog plana i projektnog zadatka uraditi Glavni projekat rasvete puta za meoviti saobraaj. Put je meugradskog karaktera koji spaja Istono Sarajevo sa Sarajevom (naselje Stup), ali predmet ovog projekta je deo puta koji prolazi kroz stambeno naselje u duini od 800m. Put ima dve saobraajne trake, za odvijanje saobraaja u oba smera, irine po 3.5m.

Zbog vanosti puta i poveanog protoka saobraaja isprojektovati rasvetu tako da njeni parametri zadovoljavaju ovakav tip saobraajnice.

Svetiljke projektovati da budu izraene u minimalnoj zatiti IP54.

Snagu svetlosnih izvora i broj svetiljki odrediti fotometrijskim proraunom tako da srednji nivo sjajnosti bude u skladu sa vaeim propisima i standardima tj minimalno 0.75cd/m2 (Tip saobraajnice ME4b).

Stubove za rasvetu puta predvideti od pocinkovanih cevi, odgovarajueg prenika i debljine zida, boje koju odredi investitor. Broj i raspored stubova odrediti fotometrijskim proraunom.

Napajanje rasvete izvesti podzemnim kablom iz trafostanice koja napaja oblinja domainstva a nalazi se 40m od puta.

Ukljuivanje rasvete izvodie se pomou fotoreleja smetenog u trafostanici, a merenje utroene elektrine energije merie se brojilom smetenim takoe u trafostanici.

Istono Sarajevo, mart 2014.god.

Investitor: Istono Sarajevo_______________2.1. POPIS PRIMENJENIH TEHNIKIH PROPISA I STANDARDA

Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br.53/08, izmene i dopune Sl. list SFRJ br.54/88 i Sl. list SRJ br.28/95), Jugoslovenski standardi-Elektrine instalacije niskog napona-JUS N.B2.741, Jugoslovenski standardi-elektrine instalacije u zgradama-JUSN.B2.742,743.752, Jugoslovenski standardi-Niskonaponski osigurai-JUS N.E5 205,206, JUS N.B2.730 Elektrine instalacije u zgradama-Opte karakteristike i klasifikacija, JUS N.B2.741 Elektrine instalacije u zgradama.Zahtevi za bezbednost-Zatita od elektrinog udara, JUS N.B2.742 Elektrine instalacije u zgradama. Zahtevi za bezbednost-Zatita od toplotnog dejstva, JUS N.B2.743 Elektrine instalacije u zgradama. Zahtijevi za bezbednost-Zatita od prekomernih struja, JUS N.B2.751 Elektrine instalacije u zgradama. Izbor i postavljanje el. opreme u zavisnosti od spoljanjih uticaja, JUS N.B2.752 Elektrine instalacije u zgradama. Elektrini razvod-Trajno dozvoljene struje, JUS N.B2.754 Elektrine instalacije u zgradama-Uzemljenje i zatitni provodnici, JUS N.B2.762 - Merenje otpora uzemljivaa, JUS N.B2.763 - Merenje impedanse petlje kvara.3. TEHNIKI OPIS3.1. Rasveta saobraajnice

Pri projektovanu rasvete saobraajnica poetni uslov je da odredimo odgovarajuu situaciju osvetljenja koja zavisi od:

tipa uesnika,

tipine brzine glavnog uesnika,

postojanja relevantntnih oblasti,

postojanja konfliktnih oblasti,

postojanja petlji, raskrsnica, protoka saobraaja,

teine navigacionog zadatka,

rizika od kriminala, sloenosti vidnog polja, sjajnosti okruenja,

glavnog klimatskog tipa.

Prema EN 13201 saobraajnice smo podelili na svetlotehnike klase ME, CE, S, A, ES i EV za svaku izabranu klasu puta postoje zahtevane vrednosti osnovnih parametara koje treba ispuniti.

Deo puta koji je predmet projektovanja ovog projekta svrstava se u grupu vanijih gradskih saobraajnica odnosno glavni oblasni putevi. Upravljanje saobraajem i odvajanje raznih uesnika u saobraaju je dobro ( postoje saobraajni znaci), na delu puta postoje tri raskrsnice, teina navigacionog zadatka je normalna mere za usporavanje saobraaja ne postoje i klima je suva, dnevni protok saobraaja je oko 7000 vozila, na osnovu ega ova saobraajnica spada u B1 situaciju osvetljenja ME4b svetlotehnike klase.

Za ovaj tip saobraajnice treba da se imaju sledee vrednosti svetlotehnikih parametara :

Lsr treba da ima vrednost od minimalno 0.75cd/m2 U1 treba da ima minimalnu vrednost od 0.5 U0 treba da ima minimalnu vrednost od 0.4 TI treba da ima maksimalnu poetnu vrednost 15%

SR treba da ima minimalnu vrednost od 0.5

Poto je zadovoljen uslov da H, tj., irina kolovoza je manja od visine stubova primenie se jednostrani raspored stubova, kod koga je srednje rastojanje izmeu stubova 25m. Stubovi se postavljaju 1m od ivice kolovoza.Visina od kolovoza do optikog centra svetiljke je 8m. Nagib svetiljke prema kolovozu je 70.3.2. Napajanje i komandovanje

Rasveta puta koja je predmet ovog projekta napajae se iz oblinje trafostanice 10/0.4 kV,630 kVA koja napaja deo naselja, ija je lokacija neposredno od lokacije samog puta na udaljenosti od 40m.

Merenje elektrine energije vrie se preko trofaznog dvotarifnog brojila aktivne energije smetenog u pomenutoj trafostanici. Ukljiivanje rasvete je automatsko pomou fotoreleja smetenog u TS.3.3. Svetiljke, svetlosni izvori i stubovi

Za osvjetljenje puta za meoviti saobraaj izabrane su svetiljke Philips Selenium SGP340 FG 1xCDO sa svetlosnim izvorima snage 167,5W.

Izvori svetlosti na bazi natrijuma visokog pritiska su izabrani iz razloga jer je kod njih eliminisan stroboskopski efekat, daju prijatnu svetlost zlatno bele boje, raspodela svetlosnog fluksa je ravnomernija, jeftiniji su od metal halogenih izvora, a za istu snagu uzimaju manje elektrine energije i daju vei svetlosni fluks nego ivini izvori svetlosti, stepen reprodukcije svetlosti im je vei nego kod natrijuma niskog pritiska i dui im je radni vek oko 12000h. Prednost im je i proizvoljan poloaj izvora svetlosti tokom eksploatacije.

Svetiljke sa ravnim staklom su izabrane radi smanjenja eventualnog svetlosnog zagaenja okoline,i da bi se sva svetlost usmerila na povrinu kolovoza.Tehniki podaci svetiljke svetiljka za univerzalnu montau na stub prenika 40, 48, ili 60mm,ugao nagiba 7,

klasa zatite: I

stepen zatite: IP66 (cela svetiljka)

spoj: kompenzovani

fasetirana optika (RFO) za visoku radnu iskoristivost instalacije osvetljenja, Gornji element od poliestera ojaan staklenim vlaknima. Kuite i obujmica za stub od aluminijuma livenog pod pritiskom Zatvara od nerajueg elika, Boja: metalik siva(gornji element: DB702), svetlotehniki pribor: ravno sigurnosno kaljeno staklo otporno na udarce, ogranienje bljetanja: G4-G6 posebno primerena svugde gde elimo svetlosne instalacije bez bljetanja, npr. na eleznikim stanicama, plovnim putevima, u pristanitvima, aerodromima, na brzim putevima, putevima u blizini stambenih objekata i u podruijima sa videonadzorom,

svetlosna iskoristivost svetiljke:74%

teina: 9.5 kg

duina: 575 mm

irina :300 mm

visina:160 mm

maksimalna snaga izvora svetlosti je 167,5W

broj svetlosnih izvora 1

maksimalni svetlosni fluks 16500 lm

Slika 1. Izgled izabrane svetiljke

Tehniki podaci o stubovima

Za stub,nosa svetiljke odabran je stub od elinog lima tipa VRS (8)-A-8/60/76/89, H=8m, proizvoaa Amiga Kraljevo sa anker ploom. Stub je osmougaonog poprenog preseka,na koji se direktno kai svetiljka.

Sve svetiljke se isporuuju sa ugraenim prespojnim spravama, kompenzovane su pa se u podnoju stuba ugrauju samo osigurai kao zatita od kratkog spoja. Zaptivenost svetiljke je takva da sprei prodor vlage i praine u unutranjost ime je izbegnuto smanjenje svetlosnog fluksa.

Stubovi se postavljaju na temelj od betona, a preko temeljne ploe od lima. Privrivanje stuba za anker plou vri se pomou vijaka a sve prema narednim slikama.

Pri izradi temelja u isti postaviti PVC cev prenika 70mm za provlaenje kablova kroz temelj, kao i tipske ankere za fiksiranje stuba za temelj. Gornja kota temelja treba da bude u ravni sa kotom samog puta.

Antikorozivnu zatitu stubova izvesti postupkom toplog cinkovanja, a farbanje stubova bojom po izboru investitora.

U donjem delu stuba montirati prikljunu plou po principu ulaz- izlaz.

Slika 2. Zavretak stuba na koji se direktno montira svetiljka

Slika 3. Veza stuba i temelja

Slika 4. Raspored ankera na prikljunoj ploi

Slika 5. Temelj stuba

Slika 6. Prikljuak stuba na uzemljiva3.4. Odravanje instalacije javne rasveteNajei uzroci smanjenja svetlosne efikasnosti instalacija javne rasvete su:

prirodno opadanje svetlosnog fluksa izvora svetlosti, opadanje perfomansi svetiljke (smanjenje faktora refleksije ogledala),

zaprljanje optikih povrina svetiljke i izvora svetlosti

Zamena izvora svetlosti i pregled svetiljki treba da se se vri najmanje jedanput godinje ili kada srednja osvjetljenost opadne do projektovanog minimuma. Odravanje instalacija javne rasvete obuhvata zamenu izvora svjetlosti i ostalih delova koji imaju svoj vek trajanja ili su eventualno mehaniki ili elektrino oteeni.

S vremena na vreme treba planirati i izvriti ienje optikih delova svetiljki i ako se ukae potreba izvriti njihovo ponovno usmeravanje.

to se tie samih izvora svetlosti najbolje je vriti njihovu grupnu zamenu, ime se spreava pojava velikih razlika u emisiji svetlosnog fluksa novih i starih izvora svetlosti.

Takoe je potrebno planiranje i izvoenje zatite od korozije stubova javne rasvjete, korienjem nekog od zatitnih premaza.4. TEHNIKI USLOVI4.1. Opti tehniki uslovi1.Ovi tehniki uslovi su sastavni deo projekta.Izvoa radova je obavezan u potpunosti da ih se pridrava.

2.Instalacije se moraju izvesti u svemu prema priloenom tekstualnom i grafikom delu ovog elaborata, kao i vaeim propisima za izvoenje elektrinih instalacija.

3.Izvoa je duan da pre poetka radova proui projekat i ukoliko ustanovi da postoje izvesne nepravilnosti predloi njihovo ispravljanje.

4.Za sve izmene i odstupanja od projekta u pogledu tehnikih reenja mora se pribaviti pismena saglasnost strunog lica (nadzornog organa), koji e samostalno doneti odluke ili uz konsultaciju sa projektantom.

5.Svi predvieni radovi treba da se izvedu sa strunom radnom snagom i kvalitetno.

6.Izvoa je duan da izvoenje svojih radova uskladi sa izvoaima ostalih instalacija.

7.Izvoa se obavezuje da ugradi kvalitetan materijal i opremu i da za iste dostavi orginalne fabrike ateste.

8.Svu tetu koju priini investitoru usled nedovoljne stunosti ili sopstvenog nemara izvoa je duan da nadoknadi o svom troku i izvri opravke.

9.Izvoa je duan da svakodnevno vodi graevinski dnevnik i da preko njega komunicira sa nadzornim organom.

10.Dunost izvoaa je da po zavretku radova pregleda i isproba itavu instalaciju, pribavi odgovarajue strune nalaze i da je preda investitoru na upotrebu. Na izvedene radove izvoa je duan da da odgovarajui garantni rok i sve nedostatke koji se u tom periodu jave, bilo zbog neodgovarajueg kvaliteta bilo zbog loe izvedbe, otkloni u najkraem roku bez materijalne nadoknade.

4.2. Uslovi za izradu instalacija javne rasvete1. Javna rasveta se ima izvesti svetiljkama sa natrijumovim sijalicama za spoljanju montau koje po svojim karakteristikama moraju odgovarati projektovanim svetiljkama.

2. Svetiljke moraju biti postavljene na stubovima koji su predvieni projektom. U stub se ugrauje prikljuni element sa odgovarajuim osiguraima i patronom osiguraa.Veza od prikljunog elementa do svetiljke izvesti provodnikom PP-Y 3x2.5mm2.

3.Svetiljke moraju biti otporne prema svim atmosferskim prilikama i konstruisane tako da obezbede normalno paljenje i pri visokim i pri niskim temperaturama.

4.Prilikom izrade temelja stuba moraju se ostaviti otvori za prolaz kablovima.

5.Stubovi za svetiljke moraju biti uraeni prema priloenim detaljima u projektu. Svi otvori za prolaz kablova i smetaj pribora moraju biti obraeni i bez otrih ivica kako nebi dolo do oteenja kablova.

6.Razmaci meu stubovima moraju biti kao na situacionom planu, ukoliko ne postoje opravdani razlozi za ostupanja.

7.Kablovi koji se polau u zemlju moraju imati zatitni omota koji e ih tititi od mehanikih oteenja. Kablovi se ukopavaju u zemlju minimalno 0.6m od gornje kote terena i minimalno 0.8m od gornje kote puta ispod kog prolaze. Odstupanje od navedenih uslova dozvoljava se samo u sluaju da se kablovi polau u kamenito tlo.

8.Pre i posle polaganja kablova mora se proveriti kontinuitet galvanskih veza pojedinih ila, otpor i izolovanost izmeu svake ile.Ukoliko otpor izolovanosti ne odgovara propisima kablovi se moraju zameniti. Merenje otpora izolovanosti vri se instumentom iji je napon jednak nazivnom naponu instalacija.

9.Prilikom polaganja kablova treba voditi rauna o temperaturi pri kojoj se moe vriti nesmetano polaganje i rad sa kablovima. Temperatura prilikom polaganja kablova nesme biti nia od +50 C. Ukoliko se polaganje vri na temperaturi ispod +50 C kabal se mora prethodno zagrejati, pa tek onda njegovo odmotavanje sa bubnja i razvlaenje.

10.Prilkom prenoenja i razvlaenja kablova primeniti postupak koji onemoguuje naprezanje ili oteenje ila, izolacije ili zatitnog omotaa.11.Tanu duinu kabla treba utvrditi na licu mesta.12.Pri polaganju kablova voditi rauna o propisanom polupreniku savijanja koji za provodnike tipa PP mora biti minimalno(12-15) D za bakarne provodnike.

13.Pri ukrtanja kablovskih vodova sa vodovodnim i kanalizacionim cevima treba obezbediti minimalno vertikalno rastojanje 0.30m za kablove od 1kV.

14.Pri polaganju kablova na mestima savijanja moraju biti obezbeeni dovoljni poluprenici krivina da se nebi povredila izolacija i plat kabla.

15.Svaki kraj kablovskog voda mora se nalaziti oznaka sa osnovnim podacima (tip kabla, presek,broj idr.)

16.Obavezno je poloene kablove geodetski snimiti i uknjiiti u katastar podzemnih instalacija.

17.Po polaganju kablova, a pre zatrpavanja kabla neophodno je izvriti naponsko ispitivanje kablova.

18.Po obavljanju prethodnih radnji, kablovski rov se zatrpava i vri se dovoenje kablovske trase u prvobitno stanje, vri se odvoenje suvine zemlje i drugog materijala.

19.Putanje celokupne instalacije u stalan rad moe se izvriti tek nakon obavljenog tehnikog pregleda i dobijanja upotrebne dozvole.

5. FOTOMETRIJSKI PRORAUN

Fotometrijski proraun je uraen programskim paketom DIAlux 4.9 koji se koristi za projektovanje rasvete.

Proraunom je obuhvaen samo pomenuti put, tanije samo kolovoz u duini od 800m.

Softverom za proraun osvetljenja je obuhvaeno izraunavanje sledeih parametara: L, i to Lmin, Lsr

U1 U0 TI SR

Gde je :

Lsr Srednja vrednost sjajnosti kolovoza,

Lmin - minimalna vrednost sjajnosti kolovoza,

U1 Poduna ravnomernost sjajnosti,U0 Opta ravnomernost sjajnosti,TI maksimalna dozvoljena vrednost relativnog porasta praga,

SR Koeficijent okruenja.

Refleksiona klasa asfalta je R3, Q0 = 0.07 cd/(m2 lx)5.1. REZULTATI FOTOMETRIJSKIH PRORAUNA

Slika 7. Prikaz svetiljke u prostoru i njenih parametara

Philips Selenium SGP340 FG 828 CON TP P4

Article No.:

Luminaire Luminous Flux: 16500 lm

Luminaire Wattage: 167.5 W

Luminaire classification according to DIN: A40

CIE flux code: 50 84 99 100 74

Fitting: 1 x User defined (Correction Factor

1.000).

Slika 8. Prikaz polja vrednovanja pomenutog puta

Slika 9. Pogled uzduni

Slika 10. Raspodela osvetljenosti

6. PRILOG O PROPISANIM MERAMA O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU

Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti u toku korienja kablovskih vodova i pratee opreme su sledee: sluajan dodir delova pod naponom, preveliki napon dodira, termiko naprezanje kablova i provodnika, preveliki pad napona, mehaniko naprezanje i oteenje provodnika i kablova, struja kratkog spoja, preoptereenje, nestanak napona, poar.

Predviene mere za zatitu od opasnosti koje prate elektrinu instalaciju su sledee:1.Opasnost od sluajnog dodira delova pod naponom je otklonjena pravilnim izborom kablova i opreme. Sva elektro oprema ima zatitno kuite i poklopce koji spreavaju sluajan dodir delova pod naponom. Predvieni kablovi imaju odgovarajuu izolaciju i zatitne platove.

2.Opasnost od prevelikog napona dodira je otklonjena pravilnim izborom opreme, napojnih vodova i na tu instalaciju prikljuenih i pravilno izraenih potroaa. Kao prevelik napon smatra se napon dodira od 50V.

3.Opasnost od termikog naprezanja provodnika i kablova otklonjena je pravilnim izborom istih zavisno od optereenja i naina polaganja.

4.Opasnost od prevelikog pada napona otklonjena je pravilnim izborom preseka provodnika. Izraunati padovi napona su u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona.

5.Opasnost od mehanikog naprezanja provodnika i kablova otklonjena je pravilnim izborom trase i naina polaganja. Na delovima trase gde postoji opasnost mehanikog oteenja predviena je dodatna zatita.

6.Opasnost od opasnog dejstva struje kratkog spoja otklonjena je pravilnim izborom provodnika i kablova kao i pravilnim izborom elektrine zatite i osiguraa.

7.Opasnost od preoptereenja je otklonjena postavljanjem odgovarajuih osiguraa na poetku svakog strujnog kruga.

8.Opasnost od nestanka napona reena je u TS i to nije predvieno ovim projektom.

9.Opasnost od pojave poara otklonjena je pravilnim dimenzionisnjem kablova i izborom opreme.

6.1. Prilog o svetlosnom zagaenju

Svetlosno zagaenje je sevanje svetlosti u prozore stanova ili u javne zgrade, odnosno u okolinu, a potie od spoljanjih svetlosnih instalacija. Pri tome se ne radi, kao kod bljetanja, o povredama i ugroavanju, ve o smetnjama zbog svetlosnih instalacija koje su smetene u neposrednoj blizini zgrada.

Posledice svetlosnog zagaenja:

osvetljenje zvezdanog neba osvetljenje ivotnih prostora ljudi i ivotinja privlaenje nonih insekata bljetanje u bliim stambenim jedinicama i u prometu gubici zbog rasprivanja svetlosti koje troi energiju i optereuje okolinu.

Svetlosno zagaenje spada meu tetne uticaje na okolinu kada s obzirom na vrstu, razmere i trajanje prouzrokuje:

opasnosti veu tetu ili vee optereenje za zajednicu ili susedstvo.

Da bi se otklonilo svetlosno zagaenje primenjuju se svetiljke sa asimetrinim reflektorom koji svu svetlost usmerava ka kolovozu, a ne na okolinu, to je prikazano na slikama 11 i 12.

Slika 11. Primer svetlosnog zagaena

Slika 12. Nain na koji se eliminie svetlosno zagaenje7. ZAKLJUAK

Fotometrijski proraun uraen je na osnovu programskog paketa Dialux 4.9. Dobijena srednja vrednost sjajnosti je neto vea od zahtevane vrednosti od 0.75 cd/m2, ali treba imati u vidu da su zahtevane vrednosti minimalne. Ove vrednosti imaju se prilikom ugradnje novih svetiljki i svetlosnih izvora, a poto svetlosni fluks svetiljki opada starenjem izvora svetlosti, usto su izloene svakodnevnom zapraivanju, dobijeni rezultati omoguavaju da svetlosni fluks due vremena ostane u prihvatljivim granicama ime se i period ienja i zamene svetiljki i izvora svetlosti produava.

to se tie ostalih svetlotehnikih parametara i oni zadovoljavaju unapred zadate vrednosti, ime konstatujem da je rasveta odabrana dobro.8. LITERATURA

[1] Mr Dragan Brajovi Projektovanje elektrinih instalacija i osvetlenja (predavanja), VSTSS aak 2010. [2] Miomir B.,Kosti, Osvetljenje puteva - Minel-Schreder, Beograd 2006.[3] Miomir B.,Kosti, Teorija i praksa projektovanja elektrinih instalacija,drugo proireno izdanje,Akademska misao,Beograd,2005.

[4] Katalog svetiljki firme Philips9.PRILOG PRORAUN SOFTVERSKOG PROGRAMA

DIAlux 4.9

PAGE 17