Seminarski Rad- SWIFT Mreze u Bankarstvu

Seminarski rad SWIFT mreze u bankarstvu

Ekonomski fakultet Subotica

Univerzitet u Novom Sadu

Seminarski rad iz predmeta: Korporativno i investiciono

bankarstvo

Tema:

SWIFT mreze u bankarstvu

0


1.SADRŽAJ

1. SADRZAJ......................................................................................................................12. UVOD............................................................................................................................23. ISTORIJSKE ODREDNICE I CINJENICE..................................................................3

2.1Savremeni medjunarodni platni promet i poslovne banke........................................44. SUBJEKTI U SISTEMU PLAĆANJA SWIFT.............................................................6

3.1Organizacija SWIFT mreže – infrastruktura medjunarodnih plaćanja......................63.2Uloga nalogodavca u sistemu plaćanja u SWIFT mreži…………………………....63.3Uloga banke nalogodavca u plaćanju prema inostranstvu........................................ 73.4Modeli troskova u nalogu direktnog zaduženja........................................................ 73.5 SWIFT korisnici....................................................................................................... 8

4.SWIFT STANDARDI…………………………………………………………………10 5.POJAM SWIFT PORUKA............................................................................................13

5.1Tok poruka u swift mrezi.........................................................................................135.2Struktura Swift poruka.............................................................................................145.3Vrste elektronskih poruka – SWIFT........................................................................155.4Adresiranje poruka...................................................................................................185.5 Telo poruka.............................................................................................................195.6 Segmenti u okviru tela poruke................................................................................19

6.SERVISI NA SWIFT MREŽI......................................................................................206.1FIN Service..............................................................................................................226.2SWIFTNet...............................................................................................................226.3SWIFT Secure IP Network.................................................................................... 236.4SWIFTNet Messaging services................................................................................246.5Sistem zastite u SWIFT mrezi..................................................................................25

7.ZAKLJUCAK.…………………………………………………………………............26

1


2.UVOD

Cilj ovog rada je upoznavanje sa modernim poslovanjem banke i swift sistemom kao dominantnim sistemom u poslovima međubankarskog plaćanja i elektronskog bankarstva. Razvoj elektronskog bankarstva podrazumeva sve više uvođenje savremene elektronske procedure plaćanja isključivo zasnovane na elektronskom transferu novca.

Tehnologizacija bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija,

bržim ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. “Čitava bankarska industrija je prilično inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama. Vremenom je, međutim, broj transakcija u bankarstvu narastao do neslućenih razmera, tako da primena tradicionalnih metoda obrade transakcija više nije bila moguća. U Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji ovaj problem je bio naročito izražen, a ogledao se u ogromnoj količini čekova i svakojake papirne dokumentacije.

Problem je narastao do te mere da je pretio da ugrozi stabilnost čitavog finansijskog sistema. Zbog toga je američka vlada, sredinom šezdesetih godina, preduzela mere za automatizaciju transakcija, pogotovo onih koje se obavljaju često i u pravilnim vremenskim intervalima, a kao rezultat toga nastale su automatske klirinške banke i veliki nacionalni elektronski platni sistemi poput Fedvajera i CHIPS-a. Ovi međubankarski obračunski i platni sistemi razvijeni su za velika plaćanja unutar nacionalnih granica, dok su se ostale transakcije izvan nacionalnih granica zasnivale na starijoj platnoj arhitekturi.

Potreba automatizovanja transakcija izvan nacionalnih granica dovela je do stvaranja jednog međunarodnog međubankarskog platnog sistema na veliko. Naime, početkom sedamdesetih godina u Briselu je osnovan SWIFT, a nešto kasnije IBOS i FNA. Time je, za izvesno vreme, rešen problem automatizovanja transakcija u bankarstvu na veliko.

S obzirom na to da je automatizacija transakcija u bankarstvu na veliko izvršena pre dvadesetak godina i da o tome postoje brojne studije, u ovom radu ću se samo ukratko osvrnuti na najznačajnije nacionalne i međunarodne platne i obračunske sisteme. Ono što je trenutno interesantno jeste novi talas tehnologizacije bankarstva koji je zahvatio bankarstvo na malo i koji će, definitivno, dovesti do nove revolucije u bankarstvu.

2


3.ISTORIJSKE ČINJENICE I OSNOVNE ODREDNICE

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication je međunarodna bankarska mreža i softver za razmenu poruka koji danas upotrebljava više od 8.500 finansijskih institucija iz 209 zemalja. U 2007. godini je putem SWIFT-arazmenjeno više od 3.5 milijardi poruka između finansijskih institucija, što predstavlja porast od 22,2 %. U 2007. godini ostvarena je ušteda od 25 %, a predviđa se još bolji rezultat u 2008. godini. Registrovano je 904 organizacije u SWIFT mreži koje posluju u privredi.1

Glavni motiv SWIFT-a je da sektoru finansijskih usluga pruži platformu naprednetehnologije i pristup zajednickim rešenjima putem kojih će svaki učesnik moći da izgradisvoju konkurentsku poziciju na tržištu. SWIFT omogućava razmenu standardizovanihporuka kod međunarodnih finansijskih institucija tj. banaka, berzi, platnih sistema, kliringsistema, settlement sistema, brokera, dilera, investicionih menadzera, a same poruke seodnose na plaćanja, trgovinu, hartije od vrednosti i ostalo. Sve ove institucije moraju daispune zahtevne SWIFT kriterijume da bi se priključili na jednu takvu mrežu. Uslugakoju im SWIFT pruža omogućava korisnicima da povećaju sigurnost plaćanja, snizetroškove, poboljšaju automatizaciju i upravljaju rizikom1.

Uloga SWIFT-a je dvostruka. On obezbeđuje posredničku platformu za komunikaciju, proizvode i usluge koja omogućava korisnicima da se sigurno i pouzdano povežu i razmene finansijske poruke. Takođe, deluje kao katalizator koji doprinosi da finansijska zajednica definiše standarde i uzme u obzir rešavanje problema koji su u zajedničkom interesu. SWIFT omogućava svojim korisnicima da automatizuju i standardizuju finansijske transakcije i time smanje svoje troškove i operativni rizik, kao i da eliminišu neefikasnost u svojim operacijama. Osnovne karakteristike SWIFT sistema su: unificiranost jezika komunikacije, visoka sigurnost i garantovana tajnost, trenutan prenos poruka, minimalne mogućnosti nastanka grešaka, efikasna kontrola, povezanost sa bankama širom sveta, mogućnost efikasnog upravljanja sredstvima, automatska obrada podataka, smanjivanje troškova poslovanja.

Kreiran je u Belgiji 1973. godine, od strane 250 vodećih evropskih i severnoameričkih banaka, a počeo je sa radom 09. maja 1977. godine. Danas preko 7.000 banaka i finansijskih institucija, u više od 190 zemalja, razmjenjuje putem S.W.I.F.T.-a preko 1500000 poruka dnevno. Standardizacijom poruka i formi, omogućeno je automatsko upravljanje podacima i eliminisanje problema između pošiljaoca i primaoca vezano za jezik, interpunkciju i vremensku razliku u slanju poruka. Detaljan opis i program svih transakcija i njena identifikacija osiguravaju potpunu kontrolu i dolazećih i odlazećih poruka a smanjuju rizik u pogledu nastalih grešaka ili gubitka istih.

Poruke se od banke prenose odmah i automatski izvodi autentifikacija i identifikacija istih (bez prethodne obrade u službi šifara i spesimena, telexa itd.). Posebnim dogovorom u šiframa utvrđeno je i vreme prenošenja poruka saglasno razlici u vremenu koja postoji u svetu.Jedna od velikih prednosti poruka prenjetih putem S.W.I.F.T.-a je i njihova cena (sa stanovišta banke i korisnika njenih usluga), koja je znatno manja u odnosu na klasičan način vršenja plaćanja i ista je za svaku poruku bez obzira u koji se deo sveta upućuje.

Ono što je još bitnije od slanja prve poruke putem S.W.I.F.T.-a daleke 1977. godine, njena cena je porasla minimalno dok su cene telex-a i poštanskih usluga u istom periodu znatno povećane.

1 www.wikipedia.org

3

http://www.wikipedia.org/


Savremeni međunarodni platni promet i poslovne banke

Karakteristike savremenih plaćanja posledica su određenih promena koje su zahvatile bankarstvo, kao oblast preko koje se neposredno odvijaju plaćanja sa inostranstvom, i ubrzanih naučno-tehnoloških pronalazaka, tj. razvoja telekomunikacionih sistema i kompjuterskih tehnologija. Osnovne karakteristike savremenog bankarstva koje su u znatnoj meri opredelile i međunarodna plaćanja mogli bismo sažeto izneti kroz nekoliko tačaka:

koncentracija bankarstva i deregulacija njegovog poslovanja; spajanje bankarskog i industrijskog kapitala;ukidanje međusobne konkurencije i stvaranje finansijskih monopola;

stvaranje personalne unije između vlasnika monopola i vladajućih krugova u državi.

Kao rezultat svega do sada rečenog dolazimo do pojma banke kao specijalizovane finansijske institucije koja mobiliše i distribuira slobodna novčana sredstva, bavi se platnim prometom u zemlji i inostranstvu, vrši niz korisnih uslužnih poslova, a sve u cilju ostvarenja svog osnovnog motiva, a to je profit u granicama rentabilnog poslovanja.2

Navedene karakteristike savremenog bankarstva uticale su na povećanje obima posla banaka, što je podstaklo banke da rade brže, efikasnije, da uvode sve novije i novije instrumente plaćanja i obezbeđenja plaćanja.

Naučno-tehnološka otkrića u oblasti automatike i elektronike neposredno su unapredila bankarsko poslovanje, što se pozitivno odrazilo i na međunarodna plaćanja. Uvođenje elektronskih uređaja u poslovanje, tj. elektronska obrada podataka omogućuje brže transferisanje sredstava između banaka. Elektronska tehnika primenjena u bankama ima sledeće karakteristike:

sposobnost da vrši veoma veliki broj operacija; sposobnost da se velikom brzinom obrađuju podaci; ljudski rad svodi se na minimum; raspolaže tačnošću i preciznošću; smanjuje troškove;unapređuje produktivnost.

Korišćenjem elektronskih računara u bankama daje se mogućnost memorisanja, čuvanja i korišćenja velikog broja podataka i informacija na diskovima i disketama, koje su ranije čuvane u glomaznim kartotekama.

Primena elektronike u bankarstvu daje mogućnost za dalje usavršavanje i inovacije u sferi platnog prometa i tokova novca. Brojni problemi klasičnog platnog prometa u zemlji i inostranstvu kao što su porast finansijskog kriminala, falsifikovanje novčanica i čekova, dali su podsticaj za uvođenje novog sistema tzv. „elektronskog novca”. Primenom ovog sistema odstranjuje se potreba, u najvećem broju slučajeva, za upotrebom gotovog novca, odnosno čekova. Osnovni smisao elektronskog novca jeste u primeni kompjutera u mehanizmima plaćanja. Korišćenje ovog sistema u razvijenim privredama ogledao se kroz postavljanje 2 Vunjak, Nenad, Kovaćević, Ljubomir. Finansijska tržišta i berze, Proleter A.D., Subotica 2003.

4


terminala na aerodromima, u hotelima, u velikim prodavnicama tj. robnim kućama, preko kojih kupci pri kupovini vrše transfer sredstava sa svojih računa kod banaka na račune prodavnica i ostalih krajnjih korisnika (pri čemu kompjuter proverava stanje tj. pokriće na računu kupca). Drugi oblik korišćenja elektronskog novca ogleda se u instaliranju automata za isplatu novca sa kojih se može podići limitirani iznos gotovine uz korišćenje plastične kartice. Pri tome treba reći da su svi ovi terminali povezani sa centralnim elektronskim sistemom u banci.

U skorije vreme predviđa se veće korišćenje personalnih kompjutera, koji su instalirani u domovima a povezani sa centralnim kompjuterom u nekoj banci, za obavljanje plaćanja (kućno bankarstvo). Uvođenje elektronskog novca znači uvođenje nove i brže tehnologije plaćanja. Međutim, ne zaboravimo da kompjuterizacija sistema transfera sredstava predstavlja dosta skupu investiciju koja je dostupna samo visoko razvijenim privredama. Ona ujedno predstavlja istorijski proces koji se odvija u okviru treće naučno-tehnološke revolucije čiji se rezultati različitom brzinom efektuiraju po pojedinim zemljama.3

3

5


4.SUBJEKTI U SISTEMU PLAĆANJA SWIFT

Sistem plaćanja definisan je subjektima plaćanja u lancu plaćanja. Banka Sender (banka nalogodavca/kupca), banka Receiver (uslovno banka KK/prodavca. za slučajkontokorentnih odnosa banke S i R), banke korespodenti banaka S i R (ako banka S nemaotvoren raćun kod banke R) i banke posrednici za slučaj kompleksnog lanca plaćanja.Kupac i prodavac su nefinansijske institucije koje su povezane spoljnotrgovinskimugovorom odnosno poslovnim aranžmanom koji se realizuje u robno-novčanom krugu.

Inicijativa u procesu plaćanje instrukcijom kupca nalogodavca banci kupca (koja može, ali i ne mora istovremeno biti i banka S poruke (naloga) inostranoj banci prodavca R banci. Dakle, elektronsko plaćanje predstavlja sistem plaćanja sa definisanimstandardom poruka (kao strukture nad bankarskim instrumentima), subjekte lancaplaćanja (finansijske institucije (banke), nefinansijske institucije (kupac i prodavac) iodredjena infrastruktura sistema plaćanja (mreža, mehanizmi zaštite, globalna infrastruktura i servisi na mreži).

Organizacija SWIFT mreže – infrastruktura medjunarodnih plaćanja

Realizacija plaćanja (po mehanizmima sistema razmene poruka) vrsi se kroz swift mrežu. Swift mreža je kompleksna arhitektura sa stanovista SW i HW, a njena organizacija i funkcionisanje je složen sistem korisničkih servisa i proizvoda, pod kontrolom swift kompanije, non profit organizacija u vlasnistvu članica mreže.

Organizacija mreže ima troslojnu arhitekturu, odnosno prvi sloj je nivo korisnika i programski interface prema swift mreži, drugi sloj je swift administracija i mreže računara koje podržavaju u okviru swift tehnologije rad korisnika (banaka i dr. finansijskih institucija, brokerskih kuća, klirinskih kuća, centralnih banaka), sada već i kompanija kao članova swift mreže. Treći sloj (ne u smislu logike troslojne arhitekture) u kompleksnoj organizaciji sistema plaćanja je sama swift mreža sa svim osnovnim i value added servisima koja funkcioniše danas kao IP mreža u sistemu SWIFTNet FIN aplikacijom kao baznim servisom razmene poruka i nizom interaktivnih servisa mreže sa svim potrebnim funkcionalnostima za neposredni rad korisnika swift mreže.

U sistemu razmene poruka definisana su pravila u radu na mreži, protokol razmene i mehanizmi sigurnosti razmene posebno finansijskih poruka (naloga za plaćanje i naplate) koji su u sistemu FIN aplikacije obezbeđeni putem BKE servisa (Bylateral Key Exchange) i sistema sertifikata (javnih kljuceva koji se razmenjuju na nivou BIC-swift adresa banaka odnosno i svih ostalih članica). U novoj tehnologiji na IP base mreži mehanizmi su obezbeđeni putem PKI (Public Key Infrastructure).

6


Uloga nalogodavca u sistemu plaćanja u SWIFT mreži

Prva instrukcija u sistemu plaćanja prema inostranstvu, koja se emituje ka banci nalogodavca/kupca polazi od domaće firme (radne organizacije, kompanije), koja izvršavanje obaveza plaćanja faktura (poslovi uvoza opreme, rezervnih delova ili dr. proizvoda), baziranih na elementima spoljnotrgovinskog ugovora ( ugovorene obaveze prema inostranom poveriocu/prodavac opreme) realizuje se preko banke nalogodavca ( u smislu subjekta na swift mreži, banka Sender), I propisa (Zakon o deviznom poslovanju, uže nizom podzakonskih akata (odluka) I operativnim upustvom NBS o izvršavanju naloga za plaćanje prema inostranstvu.

Forma naloga koja se koristi za realizaciju plaćanja (u smislu operativnog naloga) je definisana uputstvom NBS, a u smislu podataka za realizaciju naloga, nalog priprema I emituje banci nalogodavca kupac/nalogodavac (u smislu spoljnotrgovinskog posla nalog banci moze podneti i spoljnotrgovinska organizacija, sve u skladu sa zakonskih propisima).

Posle davanja instrukcija banci putem informacija iz podnetog naloga, dalji process u sistemu plaćanja vrsi banka nalogodavca, jednim delom u operativnim sluzbama banke (devizni system I platni promet sa inostranstvom, devizno knjigovodstvo) i drugim delom u inostranoj banci. Nalogodavac posle emitovanja naloga banci, ocekuje izvod banke o izvrsenoj transakciji zaduženja računa, sve sa ciljem da se konacno i neopozivo sprovodjenje naloga zavrsi finalnim odobrenjem inostranog prodavca na računu kod banke KK (Krajnjeg Korisnika). Bankarska praksa potvrđuje da se kao dokaz o izvrsenom plaćanju koristi kopija swift poruke MT103, koju prema inostranoj banci emituje banka S/banka nalogodavca.

U smislu realizacije konacnog I neopozivog odobrenja računa KK (kod banke gde KK ima otvoreen račun) kopija naloga MT103 u posedu nalogodavca znaci samo da je po nalogu banke S njen račun kod banke R zadužen (okoncan process međubankarskog poravnanja), sto se materijalno dokazuje prijemom izvoda banke MT950 koji inostrana banka salje domaćoj banci posle izvrsenog zaduženja njenog računa po prethodno datom nalogu MT103.

Mđjutim, to još uvek ne predstavlja I konacno odobrenje računa KK. Račun KK (u zavisnosti da ki je otvoren kod banka R, sto predstavlja najkraći put odobrenja računa) ili kod neke sasvim druge banke (produžen proces odbrenja računa KK). Tek po prijemu izvoda od banke KK, KK dobija konačnu potvrdu o prilivu na svoj račun I pravo na korišćenje pristiglog priliva.

Uloga banke nalogodavca u plaćanju prema inostranstvu

Banka nalogodavca po prijemu naloga vrsi dalju sistemsku kontrolu naloga, operativnu obradu naloga u platnom prometu sa inostranstvom i konacno posle autorizacije emituje swift poruku MT 103 za plaćanje prema inostranstvu. Posle emitovanja MT103 ( sa gledista objasnjenja proesa nije bitno koji model doznake se koristi za emitovanje naloga/poruke, da li model doznake sa pokrićem ili model serijske doznake), već je sam proces zatvaranja transakcije u smislu konačnog i neopozivog izvrsenja naloga sistinski bitan sa pozicija banke nalogodavca.

Banka S/banka nalogodavca povratno od banke R prima izvod o prometu na svom računu, gde se svako zaduženje ili odobrenje naloga referencira (vidi kao pojedinacna stavka odobrenja ili zaduženja sa potrebnim detaljima za slaganje deviznog računa kasnije u

7


deviznom knjigovodstvu. Posle prijema izvoda od banke R, banka je u poziciji da dokumentuje samo zavrseni krug bankarskog poravnanja emitovana MT103 I primlojeni izvod MT950, ili pojedinacni avizo o zaduženju računa MT900).

Sa stanovišta nalogodavca I konačnog I neopozivog odobrenja računa KK, što znači izvršavanje ugovorne obaveze, verifikuje se kroz izvod koji KK dobija od banke gde KK ima otvoren račun. Po prijemu izvoda KK je u poziciji da konačno potvrdi prijem priliva po sklopljenom ugovoru ( uz uslov da se ugovorne obaveze ne realizuju parcijalnim plaćanjima).

Princip razmene poruka u swift mreži i logika konekcije dovode u vezu (sve prema strukturi poruka koje interpretiraju bankarske instrumente, primer poruka MT103) banku Sender-a i banku Receiver-a (bez obzira na model doznake koja se emitovanjem poruka reaalizuje) i sve banke u lancu plaćanja, koje se navode u strukturi poruke/naloga MT103 koje su obavezne da bi se plaćanje realizovalo.

Emitovanjem poruke, odnosno njenog sadržaja, banke nalogodavca/Sender-a banka Receiver prima niz instrukcija za plaćanje koje mora sprovesti prema standardu swift formata, pravilima koja vaze na nivou razmene u swift mreži i jednako važnim za sve članice mreže.

Prema utvrđenom standardu, svaka emitovana poruka, upućena od banke S, prema banci R, znaci i obavezno sprovđjenje instrukcije za plaćanje saglasno emitovanoj strukturi poruke i njenog sadržaja. Za slučaj nekorektne strukture poruka, nesaglasne sa standardom i pravilima, i sprovođenje bankarskih instrukcija je (u smislu izvršavanja naloga) nekorektono i moze izazvati konflikte u realizaciji naloga u lancu plaćanja ( po principu: How the R bank and other intermmediary banks in the payment chain read the message and effect the pazment sequence accordingly).

U bankarskoj praksi, ima puno primera gde banke plaćaju visoke troskove za greske koje su posledica nesaglasnosti sa standardom i pravilima razmene (upotreba polja:56A u modelima doznaka sa pokrićem). Prema broju funkcija u plaćanjima banka S i R su bazni deo lanca plaćanja i kljucno određuju proces plaćanja i nacin realizacije plaćanja.

Modeli troskova u nalogu direktnog zaduženja

Modeli su :OUR, SHA, BEN, a njihv kod određuje subjekta na čiji teret se rasporđjuju troskovi transakcije/naloga:

1. OUR - svi troskovi izvršenja transakcije su na teret poverioca (Creditor)2. SHA – troškovi transakcije banke S (Sender) su na teret poverioca (Creditor),

troškovi transakcije banke R (Receiver ) su na teret dužnika (Debtor), pri čemu se pod bankama S i R podrazumevaju banka koja emituje MT104 (Sender) i banka koja prima MT104 (Receiver)

3. BEN- svi troškovi transakcije su na teret dužnika (Debtor)

8


SWIFT korisnici

Postoje tri vrste SWIFT korisnika koje se razlikiiju:

Članovi tj. akcionari Podčlanovi Učesnici

Članovi (akcionari) su kvalifikovane organizacije koje poseduju vlasništvo nad akcijama SWIFT-a uključujući banke, ovlašćene brokere-dilere hartijama od vrednosti iinvesticione institucije.

Podčlanovi su organizacije koje su više od 50% u direktnom ili 100% u indirektnomvlasništvu člana (akcionara) i koje ispunjavaju kriterijume definisane statutom SWIFT-a.Podčlan mora biti pod potpunom kontrolom člana.

Učesnicima je dozvoljeno da koriste specifične servise kompanije ako ispunjavajuodređene kriterijume koji su definisni od generalne skupštine tj. borda direktora. To susledeće institucije:

1. brokeri i dileri hartijama od vrednosti i srodnim finansijskim instrumentima.2. centralne depozitarne i clearing institucije.3. fond administratori.4. investicione institucije.5. brokeri tržišta novca.6. finansijske institucije koje nemaju u vlasništvu akcije SWIFT-a.7. učesnici sistema plaćanja8. berze za hartije od vrednosti i druge relevantne finansijske instrumente9. registar i tansfer agenti10. Berze11. izdavaoci putničkih čekova i dr.4

4 Vasković, V. Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2007.

9


Ilustracija 1. SWIFT Korisnici

10


4.SWIFT STANDARDI

Standardi predstavljaju osnovno sredstvo standardizacije, odnosno javnosti dostupan dokument koji mora biti odobren od priznate organizacije. SWIFT standardi su striktno definisana pravila i formati popunjavanja polja u okviustandardizovanih SWIFT poruka, odnosno opisi odgovarajućih procedura koje se morajudo detalja sprovesti da bi se omogućilo normalno funkcionisanje SWIFT sistema irazmena odgovarajućih poruka u okviru mreže. Svi standardi moraju da budu precizno definisani i tekstualno opisani uz odgovarajuće ilustracije. Poštovanjem standarda poruka omogućava se kreiranje, memorisanje i emitovanje poruka uz odgovarajuću validaciju i autorizaciju.

Razmena SWIFT poruka je u okviru strogaih pravila standarda (međunarodnopriznatih standarda). U elektronskoj poruci, odnosno elektronskom nalogu, svi podaci se unose u tačno utvrđenom numeričkom redosledu. Struktura poruka zavidi od vrste i tipa bankarskog instrumenta koji se u suštini mapira (po unapred utvrđenim pravilima mapiranja sadržaja poruka). Standardi nad porukama su jedinstvena pravila interpretacije poruka, odnosno svečlanice SWIFT mreže na isti način tumače sadržaj poruka koje se razmenjuju sa ciljemizvršavanja plaćanja/naplata u poslovima sa inostranstvom.

SWIFT tehnologija rada, u odnosu na tradicionalni sistem rada omogućava:

unificiranost jezika komunikacije i postupaka, ažuran prenos poruka, veći stepen pouzdanosti i tajnosti u prenosu transakcija, veći stepen efikasnosti kontrole postupka plaćanja. direktno povezivanje sa bankama u okviru SWIFT mreže, veću efikasnost upravljanja sredstvima, automatizovanu obradu podataka i smanjenje troškova poslovanja.

Standardizovana SWIFT tehnologija rada ima za krajnji cilj veću efikasnost upravljanja sredstvima. Sa razvojem SWIFT se ograničio na transfer sredstava između banaka, što je izuzetno značajno za efikasniji razvoj banke. Korišćenje ove tehnologije u smislu automatizovanja radnih postupaka i procedura, koje se odnose na disponiranje deviznih sredstava i upravljanje deviznim sredstvima pruža značajnu mogućnost unapređenja poslovanja banke. Unificiranost jezika komunikacije i postupaka odnosi se na uspostavljanje SWIFT standarda za komuniciranje i utvrđivanja kategorija podataka za bankarske finansijske transakcije.

4.1 SWIFT standardi za komuniciranje

SWIFT standardi za komuniciranje su:

1. Prioritetni kodovi 00 za sistemske poruke, 01 za hitne poruke, uz obaveštenje ukoliko se ne isporuči u roku od 15 minuta, 11 za hitna poruka, uz upozorenje ukoliko se ne isporuči u roku od 15 minuta,

11


02 za normalan prioritet poruka, 12 za normalan prioritet poruke uz obaveštenje u poruci.

2. Bankarske kodove

Oni se dodeljuju svakoj banci i sastoji se od 4 pojedinačna koda: Banka, Zemlja, Mesto i Naziv filijale. Npr. Bankarski kod za Univerzal Banku Beograd je UBBGRSBGXXX

3. Valutne kodove

Oni su usaglašeni sa međunarodnom organizacijom za standarde (dva prva slova označavaju naziv države, a treće slovo naziv valute).

4. Tekstualne kodove

Ovi kodovi su pripremljeni, ili se pripremaju od strane SWIFTA.

Poruke se sastoje iz pet blokova. Svaki blok ima svoju specifičnu strukturu polja , dok polja imaju svoje oznake, fiksnu dužinu i poziciju u strukturi bloka. Za razdvajanje blokova i atributa u okviru blokova koriste se: vitičaste zagrade, dvotačke i numerički brojevi u različitim kombinacijama u zavisnosti da li predstavljaju početak ili kraj tekstualnog segmenta. U postupku slanja i primanja poruke ugrađene su procedure i kontrole koje garantuju sigurnost prenosa. Proveru autentičnosti i tačnosti elektronskih naloga za plaćanje, koji se šalju kroz SWIFT mrežu, i autententičnost njihovih podnosilaca obezbeđuje SWIFT softver.

Banka koja šalje poruku brine o načinu i formi unosa podataka u SWIFT računarskumrežu, na način kako je to utvrđeno propisanim formatima, zatim vršiautentifikaciju tj. šifrovanjeranje koje se obavlja automatizovano od strane računara na osnovu razmenjenih ključeva između korespodentskih banaka. Zatim sledi formiranje ISN5 - a(Input Sequence Number - ulazni sekvencijalni broj koji računarski sistem bankepošiljaoca formira za svaku ulaznu poruku) i puštanje poruke.

Regionalni procesor proverava protokol i postupak enkripcije i klasifikaciju poruke.Operativni centar proverava ISN i format arhivira poruku i formira OSN tj. izlaznisekvencijalni broj koji je sastavni deo ORN – (Output Reference Number). ORN sadržisvaka dolazeća poruka, a sastoji se od: izlaznog datuma, identifikacije izlaznog terminala,koda banke i OSN-a.

Regionalni procesor u zemlji primaoca poruke obavlja deskripciju i klasifikaciju poruke, kao i proveraranje protokola. Banka primalac poruke, kontroliše prijem, kontroliše OSN iautentifikaciju, vrši klasifikaciju i distribuciju poruke.

Standard za potrebe platnog prometa između banaka i finansijskih organizacija u Srbiji definisala je Narodna banka Srbije. Poruke pripadaju SWIFT strandardu - srpskom podstandardu. Adaptiran je samo jedan mali neophodan broj poruka SWIFT standarda. Standard se odnosi na plaćanje u realnom vremenu između finansijskih institucija, velika plaćanja pravnih i fizičkih lica, mala plaćanja u realnom vremenu i mala odložena plaćanja.

5 www.wikipedia.org, Datum pristupa 20.05.2013.

12

http://www.wikipedia.org/


Značaj standardizacije u elektronskim porukama mozemo videti na primeru Narodne banke Srbije, koja razmeni milion finansijskih transakcijadnevno , uz veoma veliku pouzdanost obrade (o čemu govore statistike Narodne banke Srbije na njenom sajtu www.nbs.rs) i izuzetno nisku, gotovo zanemarljivu cenu obrade.

13

http://www.nbs.rs/


5.POJAM SWIFT PORUKA

Pod elektronskom porukom smatra se informacija koja je elektronski generisana, poslata, proverena, primljena i sacuvana (elekronski nalog za placanje). U swift poruci tj. nalogu podaci se unose u tacno odredjenom numerickom redosledu. Elektronske poruke se razmenjuju kroz mrezu NBS ili Swift mrezu. Autenticnost i ispravnost poruka obezbedjuje Swift softver. Elektronska poruka nastaje preslikavanjem naloga za bezgotovinsko placanje u vazeca polja Swift poruke. Ona se smatra validnom ako ispunjava sledece uslove:-da je formirana u swift formatu,-da je poslata i primljena na nacin i po pravilima utvrdjenim odlukom kojom se uredjuje elektronski nacin obavljanja platnog prometa,-da je poslata i primljena u skladu sa Dnevnim terminskim planom.Swift poruke pripadaju Swift standardu – srpskom podstandardu.Taj standard se odnosi na placanje u realnom vremenu izmedju finansijskih institucija, velikih placanja pravnih i fizickih lica, mala placanja u realnom vremenu i mala odlozena placanja.Princip razmene poruka u Swift mrezi i logika konekcije dovode u vezu banku Sender-a i banku Receiver-a i sve banke u lancu placanja, koje se navode u strukturi poruke koje su obavezne da bi se placanje realizovalo. Emitovanjem sadrzaja poruke banke nalogodavca (Sender-a), banka Receiver prima niz instrukcija za placanje koje se mora sprovesti prema standardu Swift formata. Svaka emitovana poruka znaci obavezno sprovodjenje instrukcija za placanje saglasno strukturi i sadrzaju poruke. Nekorektna struktura poruke, nesaglasna sa standardom i pravilima i ukoliko je sprovodjenje bankarskih instrukcija nekorektno, moze izazvati konflikte u realizaciji naloga u lancu placanja.

Tok poruka u swift mrezi

Odvija se na sledeci nacin:1. Korisnik A se prijavljuje na mrezu i salje poruku korisniku B, preko input regionalnog procesora,2. Input regionalni procesor proverava zaglavlje, zavrsnik i tekst poruke, zatim redni broj poruke i salje Message Input Reference sa rednim brojem inputa, za tu destinaciju i rezultat provere ispravnosti slajs procesoru,3. Input slajs procesori memorisu poruku na disk,4. Input slajs procesor salje poruku input regionalnom procesoru, da je poruka memorisana,5. Input regionalni procesor nakon prijema poruke od input slajs procesora salje poruku o potvrdi prijema (ACK) ili o tome da poruka nije prihvacena (NACK). Ukoliko je primljen ACK, za korisnika znaci da je Swift preuzeo dalju odgovornost za isporuku poruke. Ukoliko je primljen NACK, poruka se nece dalje prosledjivati iako je memorisana na disku,6. Input slajs procesor odredjuje koji je regionalni procesor glavni za prijem poruka za korisnika B i salje kopiju poruke output regionalnom procesoru,7. Output regionalni procesor privremeno smesta podatke na disk, u redove cekanja, za korisnika B poruke ostaju ovako memorisane, sve dok se korisnik B ne ukljuci u mrezu i primi poruke,8. Output regionalni procesor, pre nego sto isporuci poruke korisniku B, doda redni broj outputa za tu destinaciju,9. Output slajs procesor proverava ispravnost poruke i memorise ga,10. Outpu slajs porcesor salje potvrdu output regionalnom procesoru sa ovlascenjem da moze da pokusa sa slanjem poruke, sa povremenim ispravnim Message Output Reference-om,11. Output regionalni procesor salje poruku sa ispravnim Message Output Reference-om odgovarajucem racunaru,

14


12. Korisnik B prima output poruku na svom racunaru i memorise je,13. Racunar korisnika proverava ispravnost poruke i ukoliko je poruka ispravna, posalje User Acknowledgement output regionalnom procesoru. Ako poruka nije ispravna i korisnik posalje User Negative Acknowledgement poruku, smatra se da poruka nije isporucena,14. Output regionalni procesor kreira izvestaj isporuka, iz UACK/UNACK poruka i salje ga output slajs procesoru,15. Output slajs procesor azurira svoje izvestaje o rezultatima isporuka, i pokusava isporucivanje i memorisanje poruka,16. Output slajs procesor salje kopiju izvestaja input slajs procesoru koji g atako memorise kod sebe,17. Ukoliko je korisnik A prilikom slanja zahtevao potvrdu o isporuci, input slajs procesor salje potvrdu input regionalnom procesoru, koji prosledjuje poruku korisniku A.Swift je definisao mrezu, konfiguraciju klijenata za rad u mrezi, pravila pristupa i koriscenje servisa i proizvoda u mrezi, kao i pravila za razmenu podataka. Javlja se mogucnosta autonomnog razvoja aplikativnog softvera koji se moze koristiti sa Swift-ovom tehnologijom rada. Veoma je bitno prihvatiti pravila i standarde, ukljucujuci i definisanu formu poruka.Razvojem lokalnih baza podataka i pojedinacnih aplikativnih segmenata, uz uvazavanje pravila i Swift standarda, integrise se model poslovnih funkcija. Na taj nacin se ostvaruje informaticki model Swift-a, koji obezbedjuje:

- Podrsku medjunarodnom platnom prometu, u pogledu transfera poruka i- Integraciju poslovnih funkcija platnog prometa i disponibiliteta deviznih sredstava

banke

Postoje i odredjeni sistemi za razmenu poruka koji obezbedjuju da poruka prilikom prenosa sa jedne lokacije na drugu ne bude izmenjena ili ukoliko postoji takav zahtev, ne procitana od strane neke trece neautorizovane osobe. Sitemi mogu da prenose poruke potpisane digitalnim potpisom ili da sadrze mehanizme za automatsko potpisivanje na lokaciji posiljaoca i validaciju potpisa na lokaciji primaoca poruke. Moze da se javi potreba da se prilikom isporuke poruke na adresi primaoca generise i potvrda prijema, u slucaju da je poruka uspesno isporucena, ili informacije o odbijanju poruke ukoliko poruka iz bilo kog razloga ne moze da bude isporucena primaocu.

Struktura Swift poruka

Struktura je definisana sa pet blokova:1. Basic header block – osnovni blok Swift poruke se pojavljuje na pocetku poruka koje

medjusobno razmenjuju finansijske institucije. Razmena poruka izmedju korisnika mreze u Swift aplikaciji FIN:1: F 01 NBSRCSBGAXXX 0109 017513(1) (2) (3) (4) (5) (6)

(1) Identifikator bloka (blok broj 1)(2) Oznaka da je razmena u FIN aplikaciji(3) Oznaka da je razmena poruka po modelu „user to user“(4) Swift adresa banke posiljaoca(5) Input Session Number, brojac sesije u kojoj je izvrseno emitovanje poruka(6) Input Sequence number, brojac emitovanih poruka kroz FIN aplikaciju

2. Application header block – za poruke koje emituje banka posiljalac (odlazece poruke), Application header - input, ima sledecu strukturu:2: I 103 NBSRCSBGXXX U 3 003

15


(1) (2) (3) (4) (5)(6)(7)

(1) Identifikator bloka (blok broj 2)(2) Oznaka da je poruka za slanje(3) Tip poruke koja se emituje(4) Swift adresa banke posiljaoca(5) Prioritet – hitna poruka(6) Informacija o statusu emitovane poruke(7) Vreme u kome poruka mora biti isporucena

Application header – output – definise tip poruke, ko emituje poruku, kada je poruka poslata i vreme kada je poruka isporucena.

3. User header block – je opcioni blok u Swift porukama. U ovom bloku se unosi korisnicka referenca, koja je u skladu sa pravilima referenciranja pojedine institucije. User header popunjava posiljalac poruke i ukoliko se koristi pojavice se u izlaznoj poruci kao referenca. Struktura bloka 3:

- 113 Bankarski prioritet- 108 Korisnicka referenca- 119 Posebna pravila validacije, ako se primenjuju- 103 FIN Copy Service- 115 FIN Copy Service

Njihov redosled je sledeci: 103, 113, 108, 119, 115.4. Text block – u okviru ovog bloka se unose bankarski podaci, tacnije sadrzaj iz naloga5. Trailer block – trailers se dodaju porukama kao blok 5 i to iz sledecih razloga:- Kontrole u razmeni poruka,- Da oznace da su nastale odgovarajuce okolnosti na mrezi u smislu emitovanja/prijema

poruke,- Da prenesu specijalne ili dodatne informacije.

Podatke u blok 5 mogu unositi korisnici ili sam Swift.Trailers se pojavljuje samo u bloku 5 i svaki podblok se posebno unosi razdvojen blok separatorima. Svaki trailer pocinje sa tri slovna znaka.

Vrste elektronskih poruka – SWIFT

1. Nalog za bezgotovinsko placanje – osnovni dokumenat za prenos sredstava u sistemu platnog prometa je nalog za placanje

2. Poruka MT–103 – transakcije na iznos od 200.000,00 dinara ili veci, kao i transakcije kojima korisnici podizu gotovinu iz trezora NBS. Ovakve transakcije se obradjuju i izvrsavaju u realnom vremenu po bruto principu.

3. Poruka MT–202 – transfer sredstava izmedju finansijskih institucija. Koristi se za medjubankarska placanja sa jednog na drugi racun u RTGS – u, tako da se izvrsava samo u ovom rezimu. Nosilac je pojedinacnih podataka izmedju finansijskih institucija u realnom vremenu.

4. Poruka MT-102 – placanja u kliringu i grupni nalozi za mala placanja u RTGS – u. Koristi se za placanja za racun klijenata u kliring ili u RTGS – u. Svako pojedinacno placanje mora biti na iznos koji je manji od granice za velika placanja. Placanja u jednoj poruci moraju uputiti korisnici jedne banke korisnicima druge banke. Sto se tice datuma valute mora biti isti za sva pojedinacna placanja kao i sifra valute. Zbir svih

16


pojedinacnih placanja mora da odgovara iznosu odgovarajuceg polja (npr. 32A). Duzina poruke je po SWIFT standardu ogranicena na 32 kb.

5. Poruka MT-298/202 – transferi sredstava unutar omotnice. Koriste se u slucaju kad kliring sistemi izvrsavaju neto pozicije iz kliringa u RTGS sistemu. Poruku generisu i salju kliring sistemi, a odgovori na nju su MT 900, za banku ciji je racun zaduzen ili MT 202 i MT 910 za banku ciji je racun odobren.

6. Poruka MT-900 – potvrda o zaduzenju racuna. Koristi se kao navedena potvrda posle izvrsenih transakcija.

7. Poruka MT-910 – potvrda o odobrenju racuna. Koristi se posle izvrsenih transakcija.8. Poruka MT-920 – zahtevi. Koristi se kao zahtev za informacije o stanju racuna ili

zahtev za slanje izvoda racuna. 9. Poruka MT-941 – status racuna. Koristi se kao zahtev za informacije o stanju racuna,

kao odgovor na zahtev MT-920.10. Poruka MT-942 – privremeni izvod. Predstavlja privremeni izvod od prethodno

preuzetog stanja ili izvoda. Salje se kao odgovor na zahtev MT-920.11. Poruka MT-950 – izvod racuna. Automatski se salje na kraju dana po izboru ucesnika.12. Poruka MT-940 – izvod racuna sa detaljima. Takodje se salje na kraju dana po izboru

ucesnika.13. Poruka MT-970 – izvod obracunskog racuna za kliring. Salje se automatski na kraju

sesije.14. Poruka MTx92 – zahtev za opoziv poruke. Koristi se kao zahtev za otkazivanje

prethodno upucene MT-103 ili MT-202 poruke. Moze se opozvati samo ukoliko nije jos izvrsena.

15. Poruka MTx95 – upiti o porukama. Koristi se kao upit o prethodno upucenoj MT103 ili MT202 poruci.

16. Poruka MTx96 – odgovor na zahteve i upite i poruke o greskama. Odgovor je na poslate poruke MTx92 ili MTx95. Generise je sistem uz odbijene finansijske poruke, sa objasnjenjem greske.

17. Poruka MT 985 – upit o statusu. Odgovor se salje porukom MT 986. 18. Poruka MT 986 – odgovor na upit o statusu. Njome se salje odgovor na upit o statusu.19. Poruka MT 999 – poruka slobodnog formata. Koristi se i kao odgovor na ispravno

prihvacenu MT998 poruku.

Ovim porukama je izgradjen sistem u kome je od strane ucesnika, razmenom poruka moguce izvrsiti skup dozvoljenih operacija nad objektima u sistemu, odnosno izvrsiti po definisanim pravilima od strane Narodne banke Srbije zadate transakacije. U toku jednog radnog dana se u Narodnoj banci Srbije izvrsi i vise od milion zadatih transakcija a pretpostavlja se da ce potrebe biti nekoliko miliona transakcija dnevno. Sve poruke u navedenom sistemu imaju i rezervisanu poziciju u poruci za upis adrese posiljoca i adrese primaoca (jedinstveni identifikacioni kodovi banaka), jedinstvenog identifikatora poruke, tipa poruke, prioriteta poruke u sistemu za razmenu poruke kao i eventualno vremena odasiljanja poruke. Na isti nacin se definisu skupovi poruka i u drugim standardima.Kao posebno izdvojenu, mozemo navesti Swift poruku MT 104. Strukturu ove poruke cine 3 segmenta podataka:

1. Obavezni segment A – opste informacije2. Obavezni transakcioni segment B – repetitive3. Obavezni segment C – detalji za knjizenje

Obavezni segmenti A, B I C SWIFT poruke MT 104. U okviru obaveznog segmenta podataka A, podaci su prema karakteru opsti, odnose se na nivo cele poruke, I predstavljaju podatke:

- Reference

17


- Sifre vezane za nalog i transakciju koja se izvrsava- Datum izvrsenja- Polja subjekata- Detalje o troskovima- Domicil regulatornog izvestavanja

U segment A poruke postoje razlike u definicijama polja koje se javljaju kao posledica zahteva nacionalnih sistema placanja (u sadrzaju pojedinih polja, saglasno pravilima placanja, zakonskim limitima i raznovrsnostima IT resenja, vrstama kontrola poruka I obavezama nacionalnih sistema izvestavanja).Potom mozemo spomenuti i strukturu segmenata A i B kao nacionalnih formata. Zemlje EU su izabrane kao predstavnice nacionalnih formata segmenata A i B SWIFT poruke MT 104, pri cemu one znacajno primenjuju modele direktnog zaduzenja u sistemu nacionalnih I prekogranicnih placanja i odredjuju strukturu i vrste segmenata A i B.Segment B (repetitivni segment) predstavlja transakcione detalje, koji se ponavljaju saglasno broju pojedinacnih transakcija. U ovom segmentu prikazani su operativni podaci koji se unose za svaku pojedinacnu transakciju:

- Reference- Sifre vezane z analog I transakciju koja se izvrsava- Iznosi- Polja subjekata- Detalji o placanju- Detalji o troskovima- Domicil regulatornog izvestavanja- Kurs

Namena svih segmenata (A, B, C) je definisana saglasno modelu SWIFT poruke MT 104,tacnije bankarskom scenariju i finansijskom sadrzaju, koji treba operativno da realizuje procese direktnog zaduzenja i odgovori potrebnim podacima za izvestavanje sluzbi platnog prometa, knjigovodstva, odnosno rukovodstvima CB i poslovnih banaka, ucesnica u servisu direktnog zaduzenja.Obavezni segment C zapravo predstavlja zbirne podatke na nivou poruke,a tu poruku cine:

- Segment A (jedno pojavljivanje)- Segment B (jedno ili vise pojavljivanja)- Segment C (jedno pojavljivanje)

Ili prikzano kao niz podataka jedne poruke MT 104.Tabela1.Poruka MT-202Polje

Element naloga za bezgotovinsko placanje

Obavezno Napomene

113 Poslovni prioritet određuje da se poruka izvrsava uRTGS-u (vrednosti 0011-0099), a ako su ukljuceniredovi za cekanje, i prioritet izvrsenja iz reda zacekanje

Polje 113 je u bloku 3 poruke,ako nije navedeno – podrazumevase vrednost 0099, izvrsenje je uRTGS-u s najnizimprioritetom

20 Referentni broj inicijalne banke Da TRN u Swift-u23V Uvek CRED Da23E Uvek SDVA DA26T Po SWIFT-u

18


32A Datum valute, sifra valute, iznos Da Primer030123RSD55678.50

50K U formatu K/racun nalogodavcaNaziv i adresa

Da Racun nalogodavca je obavezan element, kosa crta je deo sintakse za oznacavanje racuna

53A Racun i BIC banke ciji se racun odobrava u formatu /D/racun banke ili /racun banke BIC

Da Kose crte i slovo D su sintaksa

57A Racun i BIC banke ciji se racun odobrava u formatu /C/racun banke ili /racun banke BIC

Da Mora da se slaze sa vodecim brojem racuna u 59, kose crte i slovo D su deo sintakse

59 Bez opcije/racun korisnika naziv i adresa

Da Racun je obaveza kosa crta je deo sintakse za oznacenje racuna

70 Prenose se sifra plaćanja, poziv na brojzaduzenja ipoziv na broj odobrenja. Elementi koji se prenoseoznacavaju se prefiksima koji su crticom odvojeni odsadrzaja, pozivi na broj imaju, s leve strane,pridruzene odgovarajuće modele tako da je ukupnaduzina polja 22 karaktera:PBZ-(poziv na brojzaduzenja)PBO-(poziv na broj odobrenja)REF-(referentni broj povezane poruke – TRN)

Da Primer::70:SIF-111PBZ-97123456ABCPBO-97123AFG14REF-456789

71A Uvek SHA Da72 Svrha placanja do 105 karaktera,

takodje informacie za PVB, DVP, i uslvona placanja, za svrhu placanja u prvom redu/ BNF/, u ostalim redovima// , najvise 4 reda, 105 karaktera

Da Primer::72:/BNF/UPLATA PO//FAKTURI 123AFG14,//RAZLIKA ZA MAJ

Zakon o Narodnoj banci Srbije, Sluzbeni glasnik Republike Srbije, br.57/2004 Na osnovu tacke 7. Stav 1. Odluke o elektronskom nacinu obavljanja platnog prometa

Adresiranje poruka

Adresabilnost poruka je svojstvo sistema da svaka poruka sadrzi informaciju koji zadaje standard i vrstu poruke, koja u rezervisanom segmentu sadrzi informaciju o posiljocu poruke, njenom primaocu, jedinstvenoj identifikaciji poruke u odnosu na posiljoca poruke i datum slanja poruke, vremenu kada je posiljalac poruke proglasio da je poruka kreirana, odnosno sve informacije koje su relevantne za prenos poruke sa jedne na drugu lokaciju. Za svaku primljenu poruku je nedvosmisleno moguce odrediti posiljoca, identifikaciju poruke, standardu kome poruka pripada, vrsti kojoj poruka pripada a sve to određuje poslovnu primenu poruke, vreme kreiranja poruke, datum slanja poruke. Segmenti sa informacijama o

19


posiljocu i primaocu se naslanjaju na podatke koje poseduju sistemi za razmenu poruka potrebni za pretvaranje informacija o adresama u podatke o stvarnim fizickim lokacijama primaoca i posiljoca. Svi sistemi poruka, eksplicitno ili implicitno imaju isti skup podataka o poruci u svom zaglavlju.

Telo poruka

Kod sistema koji su determinisani sa standardnim porukama definisana poruka sa operacijama insert, update, delete i view za svaki objekat koji je predmet sistema. Na primer kod platnih sistema, moraju da se determinisu poruke za insert, update, delete i view instanci objekta „Finansijska instrukcija“. Svaka poruka moze da nosi informacije za jednu ili vise operacija nad istim ili razlicitim instancama sistema. Kod TWIST standarda jedna poruka moze nositi informacije potrebne za operacije nad razlicitim objektima sistema, dok kod SWIFT standarda to nije slucaj, odnosno kod SWIFT standarda svaka poruka nosi iskljucivo informacije za jednu klasu objekata. Objekti u sistemu su povezani i o tome vode racuna i standardi poruka. Primer za povezanost objekata jednog sistema moze da bude sledeci iz domena platnih sistema: banka – klijent – platna instrukcija. U navedenom primeru, kod standardizacije poruka vodi se racuna samo o platnoj instrukciji Jasno je da se view, odnosno, upit u instancu/instance u sistemu moze prosiriti u odnosu na povezane objekte u sistemu.

Segmenti u okviru tela poruke

Na primeru poruke MT102 SWIFT standarda, srpskog podstandarda, mozemo jasno videti adekvatne segmente formalnog ili iz organizacionog aspekta. Osnovne objekte opisuju objekti nad kojima sistemi nemaju ingerenciju, i ti atributi se nalaze u sifarnicima sistema. Prilikom standardizacije nekog sistema, ili proucavanja vec standardizovanog sistema, potrebno je prvo uociti osnovne objekte sistema i poruke koje se odnose na njih. Procesiranje poruka na ishodisnoj lokaciji, odnosno obrada informacija iz tako standardizovanih poruka se svodi na prostu primenu skupa potrebnih operacija nad tim podacima.Strukturu poruka, dakle, opredeljuju izdvojeni standardizovani objekti koji determinisu sistem, dok tipove poruka određuju operacije koje je potrebno obaviti nad objektima sistema.Pogotvo sto je pouzdanost obrade, o cemu nam govore statistike Narodne banke Srbije na njenom sajtu www.nbs.rs, veoma velika a cena obrade instrukcija izuzetno niska - gotovo zanemarljiva, sto mozemo videti po nasim licnim, svakodnevnim, finansijskim transakcijama. Iz svega izlozenog, nameće se potreba da se vise ulaze u edukaciju da bi se odnegovao odgovarajući kadar sposoban za standardizaciju sistema i njegovu implementaciju sistemima poruka, pogotovu u segmentima kriticnim za drustvo u celini, kao sto su sistemi lanaca snabdevanja, zdravstveni, vladini i drugi slicni sistemi.

20


6.SERVISI NA SWIFT MREŽI

Pri emitovanju poruke od nalogodavca ka banci koja prima poruku postoji niz pravila i instrukcija placanja koje se moraju ispostovati, a sve u skladu sa standardima SWIFT mreze. Prema tim standardima svaka poruka koja se uputi od banke posiljaoca ka primaocu mora da sadrzi instrukcije za placanje koje su u skladu sa strukturom poruke i sa njenom sadrzinom.

U slucaju da poruke nisu uskladjene sa zahtevanim standardima i da nisu u skladu sa pravila i instrukcijama SWIFT poslovanja, poslovanje je nekorektno i moze izazvati konflikte prilikom izvrsenja naloga kroz lanac placanja. U cilju sigrune i ispravne ralizacije SWIFT poslova, SWIFT je dizajnirao niz value added servisa na svojoj mrezi, tj razlicite programske aplikacije dizajnirane od strane softverski kompanija i samog SWIFta. SWIFT i njegove aplikacije( SWIFTNet FIN, FIN, batch on line rezim- Inter Act, STP, file transferi, File Act, upiti, casli reporting, traffic watch. Accord, CLS, Bolero, FX, Browse, RTGS, Nettitng servisi i formati poruka za sve vrste bankarskog poslovanja) definisani su prema bazicnoj klasifikaciji tipova poruka (0-sistemsi, 1-9 finansijke i poruke opste namene). Izuzev Massaging services kljiucni proizvodi SWIFT-a su jos i SWIFTNet, Y-COPY servis, kao bazna infrastruktura za sistem velikih placanja- SVP( RTGS) koji se ugradjuje u nacionalne i transnacionalne SVP i predstvalja jezgro upravljanja servisima i rizicima u SVP.U razvijenim zemljama formiran je novi medjubankarski sistem platnog prometa sa velikim novcanim iznosima u momentu prenosa sredstava tj placanja. Sistem je dobio naziv RTGS sistem bruto placanja u realnom vremenu i isti karakterisu tri osobine.

Prvo u pitanju je realno vreme jer se u ovom sistemu platnog prometa vrsi kontinualno i konstantno procesiranje platnih instrukcija.

Drugo, transfer novca se vrsi po bruto principu sto znaci da svaka pojedninacna instrukcija povlaci sa sobom transfer novca.

Trece sistem ima garantovano poravnanje transfera novca izmedju racuna poslovnih banka kod centralne banke.Transfer ce se raelazivoati ukoliko na racunu ima dovoljno sredstva.

Takodje bitna osobina je da su platni nalozi bezuslovni i neopozivi.

21


FIN Service

Sustinu SWIFT-ovog sistema poruka cini Financial Application Service ili FIN Servise. To je aplikacija kojom obradjujemo user-to-user poruke, tj sredstvo pomocu kojeg se salju i primaju poruke putem SWIFT mreze. Odredjene User-to SWIFT i SWIFT-to-user poruke mozemo slati putem FIN Servica, ali uglavnom su to user-to-user poruke. FIN je bezbedan, brz, pouzdan, fleskibilan i struktuiran store-and-forward sistem poruka sa izrazenom kontrolom pristupa. FIN se bazira na X.25 protokolu koji je odgovoran za kontrolisan pristup korisnika na SWIFT mrezu.Za ovaj servis se vezuje i validacija poruka, cime se osigurava da su one u skladu sa SWIFT standardima, vrsi se monitoring i kontroling prilikom slanja i uskladistenja poruka tako da postoji mogucnosta za ponovno pronalazenje istih.

SWIFTNet

SWIFTNet je usavršena IP (Intemet Protocol) zasnovana platforma za razmenu poruka, koja uključuje niz proizvoda i servisa koji omogućavaju sigurnu i pouzdanukomunikaciju poverljivim finansijskim informacijama i poslovnim podacima.SWIFTNet zadovoljava kljucne zahteve koji se ticu file transfera i pretrazivanja podataka u sigurnoj i bezbednoj sredini. Ovaj sistem je unapredjen i kombinovan sa interface servisom kao i sa visoko razvijenom telekomunikacionm mrezom tako da obezbedjuje finansijskim institucijama da transakcije vrse u okruzenju koje je pouzdano, poverljivo, unutar privatnih mreza koje sadrzi fleksibilnu internet tehnogoliju.SWIFTNet omogucava single-windows-acces i to je njegova najveca prednost. To podrazumeva pristup u okviru jedne aplikacije celokupnom finansijskom svetu, tj razlicitim sistemima placanja, kliringa, raznim klijentima, brokerima, dilerima i drugim korisnicima.

SWIFT Secure IP Network

SWIFTNet sistem poruka koristi '' secure IP network" (SIPN) tj sigurne mreze zasnovane na Internet Protocol-u. To je izuzetno pouzdana i sigurna mreza sa usavrsenim mehanizmom za samopopravljanje i prvoklansnim operacijama kao i sa custemer support servisima koji osiguravaju kontinuiranu dostupnost SWIFTNet servisu. Osnovni aspekt arhitekture ovog sistema je postojanje vise IP mreznih partnera, svaki sa standardizovanim IP uslugama.Finansijske institucije su u mogućnosti da se konektuju putem jednog ili više mrežnih partnera koji snabdevaju i instaliraju potrebnu opremu (managed customer premises equipment ili M-CPE) u prostorije korisnika.Ove konekcije se rutiraju od strane mrežnih partnera preko njihovih IP mreza do Backbone Access Points, koji su pod punomkontrolom i u vlasništvu SWIFT-a.

22


Osnovni elementi ''secure IP network-a''su:VPN(Virtual Private Network)BoxM-CPENetwork PartnerSIPN Access NetworkBackbone Access PointsSIPN Backbone Network

Osnovna funkcija VPN Box-a je da stvori i upravlja sigurnim ’’tunelom’’ izmedju prostorija korisnika i Backbone Access Pointsa.VPN Box osigurava vezu preko IP-VPN mreza izabranih partnera sto znaci da stvara sigurnosni sloj i omogucava SWIFT-u da konttroslise krajnje tacke svoje mreze.

M-CPE je mrezna oprema locirana u prostorijama korisnika kojom upravlja SWIFT i njegovi mrezni partneri. Ova oprema se sastoji iz jedne ili vise VPN box-ova i jednog ili vise mreznih rutera.Network Partner je jedan od izabranih mreznih provajdera za multivendor mreznu sredinu.SIPN Access Network sluzi kao jedan od mogucih IP-VPN pristupa mrezi uporedo sa mogucnoscu pristupa preko mreznih partnera.Backbobne Access Points predstavlja fizicko mesto koje je pod supervizijom SWIFTA-a gde se mreze raznih network partnera povezuju sa back bone mrezom.SIPN Backbone Network je IP zasnovana mreza kojom upravlja SWIFT, a koje povezuje SWIFT-ove centre za obradu podataka sa Backbone Accessa Points.

23


SWIFTNet Messaging services

Da bi jedna fmansijska institucija mogla neometano da obavlja posao potrebno je daraspolaže sledećim mogućnostima:

– interaktivni store-and-forward sistem razmene poruka.– file transfer.– sigurne browsing sposobnosti.

Tri komplementama servisa za razmenu poruka koja su u okviru SWIFTNet-aispunjavaju sve zahteve današnjih finansijskih institucija u domenusigurnosti, pouzdanosti, dostupnosti i pristupačnosti. SWTFTNet messaging services sesastoji iz:

1. SWIFTNet InterAct koji dozvoljava interaktivnu i store-and-forward razmenu poruka između dve strane,

2. SWIFTNet FileAct koji omogućava razmenu fajlova na automatski način. Onpodržava i interaktivni i store-and-forward način razmene poruka. Posebno jepogodan za razmenu velikog obima podataka.

3. SWITNet Browse omogućava na browser-u zasnovan siguran pristup Webserverima provajdera usluga. Ovo je direktan pristup servisima SWITNet-a,InterAct i FileAct.

Koriscenje SWIFTNet-a je zasnovano na poverenju i sigurnosti koja je omogucena upotrebom Public Kay Infrastrukture(PKI). Ova infrastruktura obezbedjuje sam SWIFT i dozvoljava da se dodele sertifikati odredjenim ljudima ili aplikacijama. SWIFTNet PKI obezbedjuje poslovnim aplikacijama autentifikaciju, integritet i sposobnost kontrole pristupa.

24


Sistem zastite u SWIFT mrezi

Sistem zastite se zasniva na kombinaciji hardverskih i softverskih resenja. Standardna precedura podrazumeva da kad se jedna banka ukljuci u sistem, dobija hardverski uredjaj koji predstavlja komunikacioni kontrolor sa kompletim sistemom za kriptozastitu . Uz ovaj uredjaj ide i SMART kartica koja sluzi za identifikaciju, a moze da se koristi samo na tom uredjaju.Svakog jutra na pocetku radnog dana operater pokrece proces razmene kljuceva koji se koriste tog dana. Sigurnost na komunikacionim kanalima je obezbedjena kriptografskim mehanizmima i ostvaruje se kroz vise nivoa kriptografije. Razmena kljuceva je obavezna za sve razmene finansijskih poruka. U slucaju kad banka posiljalac emituje poruku MT103 sa pokricem (MT202) dat je model doznaka sa pokricem sto u materijalnom smislu znaci da su izborom tog modela automatski definisana i sva pravila placanja i nacin realizacije platnog naloga. Razmenjeni Kljucevi se koriste za autentifikaciju poruka, tj rezultat autentifikacije mora biti jednak i kod banke kaja emituje i kod banke koja prima poruku, kao rezultat izvrsene doznake sa pokricem.

25


7.ZAKLJUCAK

SWIFT je međunarodna neprofitna organizacija za međubankarska elektronska plaćanja elementom inostranosti koja pripada svojim članovima. SWIFT predstavlja internacionalnu organizaciju ciji je vlasnik grupacija banaka, koje obezbedjuju sigurnost placanja, standardizovane servise poruka i interfejs softvera. U okviru SWIFT mreze funkcionisu razne mreze cija je namena da zastite i sprovedu transmisiju podataka .Razmena poruka u okviru SWIFT mreže je strogo standardizovana i predstavlja globalnu mrežu za razmenu poruka u definisanim lancima plaćanja. Čini baznu infrastrukturu svetske fmansijske industrije u zaštićenom mrežnom okruženju. SWIFT čini sistem plaćanja sa definisanim standardom poruka, subjektima u lancu plaćanja, nefinansijskim institucijama i infrastrukturom sistema plaćanja.

SWIFT infrastruktura je veoma značajna za globalne finansijske tokove, ali i zanacionalne ekonomije.

Emitovanjem poruke banke nalogodavca - Sender-a, banka Receiver prima nizinstrukcija za plaćanje koje mora sprovesti prema standardu SWIFT formata i u skladu sapravilima koje važe na nivou razmene u SWIFT mreži jednako važnim za sve članicemreže. Prema utvrđenom standardu, svaka emitovana poruka, upućena od banke S premabanci R, znači i obavezno sprovođenje instrukcije za plaćanje saglasno emitovanojstrukturi poruke i njenog sadržaja.

Važno je napomenuti da se u SWIFT mreži za međunarodna plaćanja koriste softverski mehanizam razmene ključeva. Iako su poruke strogo standardizovaneneophodno je da banke koje šalju i primaju poruke preko SWIFT-a imaju razmenjeneključeve koji se koriste za identifikaciju i potvrdu poruka. Da bi se transakcija obavilauspešno banka Sender i banka Receiver moraju imati jednake ključeve koji se koriste zaidentifikaciju poruka. Zbog stalnog razvoja spoljnotrgovinske razmene i međunarodnihplaćanja, stalno se povećava broj naloga koji se dnevno razmeni preko SWIFT mreže,kao i obim transakcija plaćanja koje se obave.

26

Documents

Seminarski Rad- SWIFT Mreze u Bankarstvu