SEMINARSKI - Sekte kao drustveni problem

Seminarski rad SEKTE KAO DRU[TVENI PROBLEM Sociologija

Uvod

ôvek pored toga {to je homo sapiens i homo politikus on je iznad svega i homo religious, …ima uro|enu potrebu za Bogom. Spas od besmisla i re{ewe problema, ~ovek traì u istinskoj pravoj religioznosti.

Me|utim, oduvek su postojale grupe qudi koje su ovu qudsku potrebu iskori{tavali i manipulisali qudima nude}i im la`ne bogove. Danas je sve vi{e takvih grupa. To su totalitarne, religiozne, parareligiozne, guruisti~ke, gnosti~ke,okultisti~ke, satanisti~ke grupe , koje ve{to skrivaju svoje pravo lice, deluju u tajnosti i svojim idejama proìmaju sve sfere ~ovekovog ìvota.Sve te grupe objediwene su zajedni~kim nazivom verske sekte.

Sekta je izopa~eno, iskrivqeno biblijsko hri{}anstvo i kao takvo odbacuje istorijsko u~ewe hri{}anske crkve. Ona je, kako kaè Volter Martin “grupa qudi okupqenih oko ne~ijeg tuma~ewa Biblije i karakteri{e se velikim odstupawem od pravovernog hri{}anstva u vezi sa bitnim doktrinama hri{}anske vere, naro~ito ~iwenice da je Bog postao ~ovek u Isusu Hristu. Najve}i razlog zbog kog se sekte {ire, jeste to {to pruàju prividnu sigurnost i imaju uverqive odgovore na sve {to ~lanovi pitaju. Na taj na~in sekta pruà sigurnost i podr{ku onima koji su nezadovoqni sada{wim stawem ìvota. Osim toga, one obra}aju pa`wu na osnovne ~ovekove potrebe; da bude voqen, da se ose}a potrebnim, da zna da wegov ìvot ima smisla. Zbog toga , pojedinci koji prolaze kroz krizu identiteta ili imaju emocionalne probleme, ~esto se priklawaju sektama. One pruàju prividan ose}aj prihva}enosti, daju smisao i ciq ìvotu, re{avaju probleme. Sekte napreduju zbog ~iwenice da su hri{}ani propustili da uti~u na svet. Ako crkva propusti da omogu}i duhovnu toplinu i istinsko izlagawe Bo`je re~i, oni kojima to treba, potraì}e neke druge izvore. Tako da mnoge sekte iskori{tavaju potrebu i neznawe qudi i laìma o~araju ~lanove.Mnoge sekte koriste se paravanom da im je Bog otkrio ne{to naro~ito. To je uglavnom neka istina koja do sada nije otkrivena i suprotna je svim prethodnim izjavama. Karakteristika mnogih sekta{kih grupa je odbacivawe i napadawe pravovernog hri{}anstva. Neke od wih se i predstavqaju kao hri{}anske, kao na primer mormonska crkva, ali wihovo u~ewe nije u skladu sa Biblijom. Postoje sekte koje koriste Bibliju kao jedini priznati izvor, ali je nerazumno tuma~e, smatraju}i pritom da su istorijska verovawa i tuma~ewe Biblije zasnovani na pogre{nom razumevawu ili da imaju pagansko poreklo. Herbert V. Armstrong je izjavio: ”Otkrio sam da popularna u~ewa i praksa nisu zasnovani na Bibliji. Oni poti~u iz paganstva. Za~u|uju}a, neverovatna istina, izvor popularnog verovawa i prakse hri{}anstva je u velikoj meri paganizam, qudski razum i obi~aji, a ne Biblija!

1


Sekte kao dru{tveni problem

Sekte kao savremeni fenomen imaju formalno religiozan karakter, neke zloupotreblqavaju hri{}ansku terminologiju i simboliku, a wihov ciq je sasavim drugi, naro~ito kada se radi o totalitarnim i destruktivnim sistemima kao {to su satanisti~ke, koje se bore za mo} i vlast-kako nad pojedincima, tako i nad ~itavim dràvama. Mnoge sekte nemaju ni{ta zajedni~ko sa hri{}anstvom.

Satanisti~ke sekte primoravaju svoje ~lanove na raskidawe svih veza i odnosa sa porodicama, rodbinom i prijateqima. Neke idu jo{ daqe, jer traè razarawe porodica, odbacivawe roditeqa, masakrirawe èna i dece.

Navodimo jedan stravi~an primer iz “Kwige zakona” gde se, pored ostalog, kaè: “I{~upaj majku iz svoga srca. Neka tvoja noga zgazi stomak tvoje ène i neka beba na wenim grudima postane plen pasa i le{inara. Jer ako to ne uradi{ ti svojom voqom, onda }emo to u~initi mi uprkos tvojoj voqi”.

Ili, tako|e u toku obrada majstor hrama pita jednog od `reca: “Da li su bra}a nahrawena?”. @rec mu odgovara: “Le{evima svoje dece!”.

Treba navesti i to kako je jedan mladi}, biv{i Satanist, rekao majci: “Vi{e te ne smatram majkom i ako umre{, briga me”.

Metodi i sredstva za uni{tavawe ~ovekove li~nosti su satanski raznovrsni i uvek svirepi i amoralni. Da bi slomili, zatupili i zaglupili ~oveka satanisti primewuju razne oblike pojedina~nih i kolektivnih meditacija: primewuju hipnozu, prizivaju zle duhove iscrpquju ga nespavawem, lo{om i nedovoqnom ishranom, iscrpquju}im radom, kori{}ewem droge itd.

Neke sekte idu tako daleko, da roditeqe pripadnike sekte, pod uticajem hipnoze ili droge, prisiqavaju da posmatraju kako crni magovi zloupotrebqavaju wihovu ènsku i mu{ku decu. Onda nije ~udo za{to mnogi ~lanovi sekti imaju psihi~ke problem. Tako je u Americi, za samo nekoliko godina, 10.000 qudi zavr{ilo u ludnicama.

Slede}e zlo za dru{tvo koje dolazi od ovih sekti jeste “odliv mozgova” ne u inostranstvo ve} u unutra{wost. Kao {to se vidi, iz navedenih metoda i sredstava koje sekte koriste za dobijawe privrènih ~lanova, nastaju psihi~ki poreme}ene li~nosti-onesposobwene za obavqawe bilo koje dru{tvene funkcije. Dru{tveno zlo je jo{ ve}e kada se zna da su sekta{i lovci na talentovane, pametne mladi}e i devojke, pune energije, tj. na cvet nacije, na wenu budu}nost.

2


Sa pravnog aspekta treba naglasiti da satanisti~ke sekte ugroàvaju osnovna qudska prava i slobode, kao i pravni poreedak u dru{tvu. Neke sekte se bave i kriminalom traè}i od svojih ~lanova da se bave kra|om, ubistvima i samoubistvima.

S obzirom da su totalitarne sekte smrtonosne za svoje ~lanove, za ozdravqewe onih mladih qudi, koji napu{taju obe dru{tveno opasne grupe, potrebno je dve i vi{e godina.

Poseban dru{tveni problem predstavqaju oni ~lanovi sekte koji su vojni obveznici a ne sluè vojni rok.

Najve}e `rtve sekti su mladi. To su, uglavnom, |aci i student. Oni ostaju bez zavr{ene {kole i fakulteta. Wihova budu}nost je neizvesna. Nemaju mogu}nosti da se zaposle, da dobiju stan, da formiraju porodicu itd. Prinu|eni su da celog ìvota ostanu na dnu socijalne lestvice. Neobave{tene i naivne qude pretvaraju u robove, zastupaju}i Novi svetski poredak.

Verovawe pravovernih hri{}ana

Postoje tri ogranka hri{}anstva; pravoslavci, rimokatolici i protestanti. Neslagawa koja se javqaju su neznatna u pore|ewu sa nehri{}anskim verovawem sekti. Ova tri ogranka mogu se sloìti u pogledu boànske inspiracije Starog i Novog zaveta. Me|utim, pravoslavna i rimokatoli~ka vera traè jo{ neke izvore osim Biblije.

Pravoslavna crkva prihvata 66 kwiga Starog i Novog zaveta. Ovome ona dodaje crkvenu tradiciju kao jednako autoritativan izvor.

Rimokatoli~ka crkva tako|e, prihvata 66 kwiga Starog i Novog zaveta, kao inspirisanu Bo`ju re~ i crkvenu tradiciju.

Protestanstska crkva smatra da je samo Biblija jedini autoritet o svim pitawima vere i prakse, smatraju}i da:” verujemo, ispovedamo i u~imo da je jedino pravilo i merilo, u skladu sa kojim se sva verovawa i doktrine trebaju procewivati i prosu|ivati, ni{ta a drugo nego proro~ki I apostolski zapisi Starog i Novog zaveta.” Doktrina o Bogu je ista za sva tri ogranka hri{}anstva. Jedna od naj~e{}e lo{e shva}enih biblijskih pojmova je nauka o Trojstvu. Iako hri{}ani kaù da veruju u jednog Boga, neprestano ih osu|uju za politeizam. Sveto pismo ne u~i da postoje tri Boga, niti kaè da Bog nosi tri razli~ita lica. Ono {to nas Biblija u~i je izloèno u doktrini o Trojstvu: postoji jedan Bog koji se objavio u tri osobe, kao Otac, Sin i Sveti Duh i ove tri osobe su jedan Bog. Od velike je va`nosti imati pravilan stav o tome ko je Isus. On je bio ~ovek, jer iako je natprirodno za~et od Svetog Duha, imao je sve qudske potrebe. Rastao je intelektulano i fizi~ki, bio je gladan, postajao je umoran, plakao je i umro. Isus je bio Bog, Bog u qudskom telu. Isus nije

3


samo tvrdio da je Bog, on je to pokazivao delima; pokazao je vlast nad prirodom, predskazao je neke doga|aje, znao je misli qudi i dozvolio je qudima da ga po{tuju, {to je bilo karakteristi~no za Boga.

Doktrina o crkvi: – Pravu crkvu ~ine svi pojedinci koji su se pouzdali u Hrista kao svog Spasiteqa. To nije samo poha|awe crkve, ili pripadawe ~lanstvu.

Doktrina o spasewu: – Povezana je sa iskupni~kom smrti Hrista na krstu. Sve hri{}anske crkve se slaù da je Hristova smrt bila `rtva za grehe celog sveta. Veruje se da Biblija u~i da spasewe dolazi verom. Onaj koji verom primi Hrista, dobi}e opra{tawe greha.

Doktrina o ~oveku: – Za wu je vezano pitawe da li je ~ovek stvoren po Bo`jem obli~ju, kao Adam i Eva. Qudi se mogu izgubiti u potrazi za vlastitim identitetom, ali hri{}ani ta~no znaju ko su. Svaka sekta mawe ili vi{e pori~e va`ne biblijske doktrine. Biblija ne moè doìveti promene zbog pogre{nog u~ewa qudi.

Hare Kri{na

Po~etak Hare Kri{ne poti~e jo{ od XIV vijeka kada je âitanya Mahaprabhu (Caistania Maharabu) razvio doktrinu kri{naizma od hindu sekte vi{naizma.

Vi{naizam veruje u Vi{nu , vrhovnog boga, koji se u jednom periodu pokazao kao da je Kri{na. Me|utim, Mahaprabu tvrdi obrnuto: Kri{na je glavni bog.

Doktrinalni sistem je hinduisti~ki i pori~e li~nost Boga, a pri tome veruje da pojedinac mora pro}i kroz niz uspe{nih ìvota (reinkarnacija) kako bi se oslobodio obaveza prema svojim postupcima. Kri{naizam je bio jedan od ranih poku{aja da se ra{iri hinduizam me|u narodom. Pravi hindu{ki bog je bez li~nosti,a kri{naizam utelovquje boga. 1965. godine kri{naizam je do{ao u Ameriku preko starog indijskog tuma~a po{tovawa Kri{ne, preko Abai Karan Du Baktivedanta Svami Prabupada koji je osnovao ISKCON ( The International Society for Krishna Consciousness – Internacionalno dru{tvo za Kri{na svest) i ostao wen vo|a od 1975. godine kad je umro. Verovawe je sasvim hindu{kog porekla i ne slaè se sa hri{}anstvom.

Bog - oni smatraju da :" Nije postojao ni Brahma, ni Siva, ni vatra, ni mesec, niti zvezda na nebu, niti sunce. Postojao je samo Kri{na, koji je stvorio sve i uìva u svemu.

Isus - za njih je Kri{na otac, a Isus je Kri{nin sin.Spasewe - se postiè nizom dela. ôvek mora pobo`no ponavqati ime

Boga, slu{aju}i i pevaju}i mu u slavu, meditiraju}i o boànskim igrama i delima Kri{ne. Mole se prema brojanici. Samoporicawe i `rvtovawe su veoma

4


bitni za spasewe. Po{to se ISKCON i hri{}anstvo razlikuju u bitnim pitawima, nikako se ne moè na}i sklad izme|u sekte Hare Kri{na i hri{}ansvta.

Mormonizam

Osniva~ Mormonizma ili Crkve svetaca poslijedweg dana, je Jozef Smit, mla|i, ro|en 23.decembra 1805. godine u Saronu, Vermont. Iako su se ostali ~lanovi wegove porodice priklonili prezbiterijanskoj crkvi, on je po~eo stvarati prvu viziju, a zatim i drugu iz koje je saznao mesto gde se nalaze zlatne plo~e, koje je i nakon ~etiri godine i dobio od nebeskog glasnika.

Mormoni tvrde da su oni obnova prave crkve koju je osnovao Isus i da nema spasewa bez prihvatawa Jozefa Smita. Izvori autoriteta su im Biblija, Kwiga mormona, Doktrine i zaveti i Skupoceni biser. Oni vi{e veruju u ostale tri kwige nego u Bibliju, jer smatraju da se original izmiewao prevo|ewem. To im daje za pravo da stvaraju nove nebiblijske trvdwe, obja{wavaju}i pri tome da su to doktrine koje je katoli~ka crkva odbacila.

Kwiga mormona je izve{taj pravih stanovnika Amerike kojima se Hrist pokazao nakon vaskrsnu}a. Doktrina i zaveti je zapis od 136 otkrivewa koji se odnose na kr{tavawe za umrle i nebeski brak. Skupoceni biser sadrì Mojsijevu kwigu. @ivi proroci su veoma va`ni u dana{wem mormonizmu.

Bog- mormonska doktrina o Bogu je sasvim suprotna biblijskom u~ewu. Oni veruju u razli~ite bogove i u~e da je sam Bog jednom bio ~ovek. âk i mu{karci kod mormona mogu dosti}i boànsku prirodu. "Kao {to je ôvek Bog bio. Kao {to je Bog, ~ovek moè postati”.

Isus je postojao u obliku duha ba{ kao i svi mi, koji smo Wegova bra}a i sestre. On je odvojen od nas po tome {to je prvoro|eno duhovno dete.

Transcedentalna meditacija

Wen osniva~ je Mahe{ Brasad Varma, poznatiji kao Maharasi Mahes Jogi. Ro|en je u Indiji oko 1910. godine. Postao je u~enik indijskog religioznog vo|e Guru Deva. Nau~io je tehnike meditacije koja poti~e iz Veda (deo hinduske literature). 1958. osnovao je Pokret duhovne obnove i pro{irio ga u Americi naredne godine .

5


Stvarno uvo|ewe u tehniku meditacije ne odvija se u grupi, ve} pojedina~no sa u~enikom. Sa buketom od najmawe {est cvetova kao simbolom radosti, vo}em kao simbolom hrane, maramicom kao simbolom ode}e i nov~anim prilogom u koverti, u~enik ulazi u sobu osvetqenu samo sve}ama. Na malom stolu stoji slika Guru Deva, a ~esto i slika samog Mahara{ija. U~enik se mora izuti, priloìti darove pred oltarske slike, gde ve} stoji pasta od sandalovine, mirisni {tapi}i, posude sa riòm, kamforom i vodom, i trebalo bi da zbog “~isto}e u~ewa” svoje utiske zadrì za sebe. Tada ga u~iteq poziva pred oltar, pruà mu cvet i zapo~iwe mantru na sanskritu. Tada, u~enik kle~e}i zajedno sa u~iteqem pred `rtvenikom Guru Deva i ponavqa mantru dva – tri puta.

Mantra se ne sme nikom re}i, mora je ponavqati pre doru~ka i pre ve~ere, pri tome neizgovaraju}i je glasno, ve} misaono. Mantre - su motor celog pokreta, i moraju se ~uvati pa i po cenu ìvota. U~iteq je sposoban da svakom u~eniku odabere posebnu mantru koja odgovara osobinama individue. Na uvodnoj pu|i (meditaciji), mantre se dodequju {ablonski, na osnovu godina u~enika.

Osnovne mantre su shiring i ainga, a kasnije se na wih dodaju pojedine re~i. Iako se misli da se mantra sastoji iz besmislenih re~i, svaka re~ je {ifra za ime odre|enog boga. Ponavqawem re~i AIM, koja ozna~ava bogiwu Sarasvati, ~oek se po mitologiji vra}a do Brame, koji se naziva izvorom misli. Na taj na~in izvr{ena je transcedencija. Mantra ~uva boànsku snagu, samo ako inicirawe (posve}ivawe) obavqa osoba koja ima Mahara{ijevo ovla{}ewe. Odavawem mantre, uni{tava se wena snaga.

Kako }e izgledati “prosvetqeno” dru{tvo obja{wava Mahara{i re~ima: ” Za slaboga nema mesta, niti }e ga ikada biti. Jaki }e predvoditi, a ako slabi ne}e da sledi, onda za wega nema mesta… U eri prosvetqewa nema mesta za neznaju}e qude…Nepostojawe slaboga uvek je bilo zakon prirode.”

Iako transcedentalna meditacija tvrdi da je metoda opu{tawa bezopasna, ona moè biti i veliki problem.

[ri înmoj

Osniva~ je înmoj Kumar Gos, ro|en 27.8.1931. u Sakpuri, jednom malom selu u Bengaliji. U dvanaestoj godini doìveo je, navodno, “nirvikalpa samadi” (visok nivo svesti). Nakon smrti wegovih roditeqa, zajedno sa bra}ama i sestrom, primqen je u a{ram [ri Aurobindoa. Tu je ostao 20 godina, a iz ovog u~ewa uzeo je osnovu svog kasnijeg u~ewa. 1964. godine putovao je u Ameriku i radio je u indijskoj ambasadi u Wujorku. Sredinom 70-ih godina pokret se pro{irio i na Evropu.

6


Osnovni na~ini vrbovawa su: predavawa, uvodi u meditaciju, koncerti za mir i sportske priredbe. Uz sve to postoje i tzv. “divine enterprisess” (engl – boànska preduze}a), koja predstavqaju privredne ustanove kori{tene u svrhu vrbovawa i reklamirawa. Reklamne bro{ure tvrde da je înmoj “blagoslovqeni umetnik sa jedinstvenom kreativno{}u”. To poku{ava dokazati na “Koncertima za mir”, na kojima on svira na oko 70 instrumenata. [ri înmoj smatra da je sport jedan vid joge, pa postoje “înmojevi maratoni” ili “Trka za mir”, zatim “Trka na duè staze” i “Trka izdr`qivosti”.

U~ewe i praksa - Prema hinduisti~kom u~ewu, u~enik mora da bude apsolutno poslu{an “avataru” înmoju (sanskr. Avatar- onaj koji pozdravqa Zemqu, pojava Apsoluta u telu). Ciq je “sjediwavawe sa Bogom”, “unutra{wa savr{enost”, tako {to înmoj navodno moè da osloba|a od tereta karme. Me|utim, prema vedskom u~ewu, nije mogu}e ukinuti karmu. Ona ozna~ava vezu u duhovnom ìvotu, koja se zasniva na formalno – logi~nom principu “ako – onda” , po kom ako se po~ini neki greh, onda }e kazna uslediti bilo u ìvotu na zemqi, bilo u ìvotu posle smrti. Karma se ne moè prekinuti. Nasuprot svemu ovome [ri înmoj kaè da: ”Treba ìveti tako da se nit karme otawuje sve dok se ne prekine.”

Bog – za înmoja nije ni{ta drugo do prosvetqena su{tina ~oveka.Muzika – {to se ti~e muzike, on ima 1.300 svojih “Badjana” (sanskt.-

bajawe). Zapravo su to prepisi iz vedskih spisa koji sadrè uputstva, obja{wewa, tuma~ewa, propise i zakone iz oblasti duhovnog ìvota.

Meditac ija se sastoji u ponavqawu mantre svakog dana od 500 do 1200 puta, pred slikom ili uz muziku u~iteqa, izme|u 02:00– 05:00.

[ri înmoj sebe naziva “duhovnim roditeqem”. Zbog wegovog insistirawa da se satima izvode ve`be meditacije i koncentracije, zbog besplatnog rada u “boànskim preduze}ima” i stalnog putovawa za Cirih i Wujork, postoji opasnost otu|ivawa înmojevih pristalica od wihove stalne socijalne okoline. Na to uti~e i kultno oboàvawe [ri înmoja i bespogovorna poslu{nost. U pozadini ovog u~ewa, o~ito je da se nalazi hinduizam.

înmojev pokret nije u skladu sa hri{}anskom verom.

Teozofija

Re~ teozofija zna~i “Bo`ja mudrost”. Osnovala ga je Helena Blavacki 1875. godine. Prema teozofima bo`ja mudrost moè se prona}i u svim religijama. Me|utim, Helena je mrzela organizovano hri{}anstvo: ”Ime se, naro~ito danas, koristi na netolerantan i dogmatski na~in, da je hri{}anstvo sada religijska oholost, kamen spoticawa za ambiciozne, za{tita za bogatsvo, la` i silu; pravi zakon za licemere.” U teozofiji nema svetih kwiga. Otkrivewe dolazi od “posve}enih” koji su “duhovno i fizi~ki savr{eni”. Prva koja je od posve}enih primila poruku i prenela je svetu je Helena Blavacki.

Bog – oni veruju u boànska pravila kao koren svega od ~ega sve i poti~e. Odbacuju Boga.

7


ôvek se, kako teozofisti smatraju, sastoji iz sedam delova; tela, snage, zvezdanog tela, ìvotiwske du{e, qudske du{e, duhovne du{e i duha. ôvek se pojedina~no i dru{tveno razvija.

Spasewe – se postiè kada se dostigne sedmi ~ovekov nivo, {to zna~i napredak od jednog tela ka drugom.

Isus Hrist – teozofi razdvajaju Hrista od osobe Isusa i smatraju ga posve}enim.

Reinkarnacija – zasniva se na mi{qewu da qudi treba da pro|u kroz niz ìvota kako bi okajali svoje grehe.” Nikoga ne treba da krivimo za uslove u kojima smo ro|eni, za na{ karakter, na{e mogu}nosti i sposobnosti, jer sve ove stvari poti~u od snage koju smo postavili ili u ovom ìvotu ili u prethodnom”

Ujedinjena crkva Mun (Moon)

Osniva~ i vo|a je i San Mjung Mun, ro|en u Koreji 6. Januara 1920. godine. Porodica je primila hri{}ansku veru kad je wemu bilo deset godina i postali su ~lanovi prezbiterijanske crkve. Sve je zapo~elo vizijom koju je imao sa 16 godina, po kojoj on tvrdi da mu je Isus rekao da izvr{i zadatak koji Hrist nije do kraja ispunio. On je zaista po~eo da veruje da je Mesija ovog vremena i da jedino on poseduje znawe. U Ujedniwenoj crkvi va`nije mesto zauzimaju pisawa i u~ewe Muna, nego Biblija. Najva`niji izvor su Boànska pravila, jer oni sadrè istine za sada{we vreme koje nisu nikada pre objavqene.

Doktrina Ujediwene crkve – zasniva se na dualizmu, sve {to postoji deluje na dvostruki na~in; Bog Otac i Bog Majka, mu{ko i ènsko, svetlost i tama, telo i duh.

Isus – kada je do{ao na zemqu, kako Mun smatra, trebao je da spasi ~ove~anstvo i fizi~ki i duhovno. On je uspeo samo duhovno i zato je Mun trebao da izvr{i fizi~ki deo, jer je Mun “tre}i Adam”. On smatra i da wegovi sledbenici mogu postati jednaki Isusu ~ak i prevazi}i ga. Mun tako|e smatra da je Hristova smrt zna~ila pobedu Satane, i da nema nikakav drugi zna~aj. Munovi sledbenici veli~aju ga i smatraju da je on Otac.

U~ewe Boànskih pravila je sasvim suprotno Bibliji i zbog toga ne moè biti zavr{etak Bo`je objave. Mun ne moè biti drugi Mesija i zbog toga je la`ni prorok.

8


9


Totalitarne sekte i pravni poredak

Borba Japana i munovaca

Sud je zakqju~io da je crkva iznu|ivala novac od svojih ~lanova i dosudio je da mora platiti od{tetu. U martu 1994. godine Nacionalna mreà pravnika utvrdila je da je re~ o “nekvalitetnom duhovnom zastra{ivawu gra|ana”. Munovci prisiqavaju qude da kupe wihove proizvode kako bi se oslobodili od “zlosre}ne sudbine wihovih predaka”, u protivnom, prete da }e im umreti roditeqi, rozboleti deca i sli~no.

Godine 1990. Mun je od svojih japanskih “trgovaca spasewem” zaradio nekoliko milijardi jena svakog meseca. U junu 1993. godine sudovi u Tokiju i Jokohami su {tete nanete `rtvama sekte nazivali “gra|anski-pravnim deliktom”. Zbog toga je sekti oduzeta zemqa, imovina i zarada. Japanski pravnici su istakli da je me|u sledbenicima ove crkve vi{e od polovine napustilo poslove, porodice i ìve u zajednici sa ostalim ~lanovima sekte. U~e ih da ìve, rade i umiru za Muna. Osnovni problem sa “Ujediwenom crkvom” je {to ona prvo privla~i qude, skrivaju}i da ima veze sa religijom, a zatim po~iwe se koristiti pa`qivo izabranim i razra|enim metodama zastra{ivawa. Zbog toga su mnogi pripadnici “Ujediwene crkve” izgubili svoju mladost, ìve}i dugo od niskih mese~nih primawa, stradaju}i od stalnih pretwi i preoptere}eni poslom.

Italija u borbi protiv sajentologije

Apelacioni sud u Milanu 5. Novembra 1993. godine ozna~io je sajentologiju kao kriminalno dru{tvo. Sekta je ucewivala mentalno zaostale qude, obe}avaju}i im potpuno ozdravqewe i pri tome uzimaju}i im novac. Sud se nije uplitao u pitawe religioznosti sekte, niti je razmatrao wihove prakse. Naime, istakao je da pravni poredak ne moè dopustiti iskori{tavawe dobre pobude bespomo}nih lica da bi im neka organizacija pretila, primewivala silu nad wima, obmawivala i uzimala novac. Uz sve to sud je utvrdio da svi oni koji su prilazili Sajentologiji nisu, u su{tini, imali pojma da je re~ o tzv. Religiji. Januara 1997. godine u Milanu osu|eno je 29 sajentologa na zatvorske kazne zbog stvarawa kriminalnih grupa. U isto vreme je u Atini zabrawen rad sajentologa. 1996. godine u Hamburgu, najva`niji ciq bavarske vlade bila je za{tita ustavnih prava i pomagawe `rtvama Sajentologije, koje su optere}ene dugovima za seanse i nalaze se pod psiholo{kim pritiskom.

Sjedinjene dràve u borbi protiv habardovaca

Vrhovni sud Kalifornije u Los An|elesu je svojom odlukom 16. oktobra 1994. godine potvrdio mnoge kriminalne elemente prisutne u Sajentologiji.

10


Ukazao je na to da je Sajentologija “{izofreni~arska i paranoidna organizacija”, pod vo|stvom Lafajeta Rona Habarda koji je bio patolo{ki laòv kada je u pitawu autobiografija, neobuzdani egoista èdan vlasti i slave po svaku cenu, osvetoqubiv i prili~no agresivan. Zato je vrhovni federalni sud Sjedniwenih Ameri~kih Dràva naredio da sajentolozi isplate 6,5 miliona dolara, dok je Vrhovni sud Kanade odlu~io da moraju isplatiti 1,6 miliona kanadskih dolara sudiji Kejsilu Hilu zbog kletve.

Stawe u Rusiji

Kako kaè ruski parlament u Rusiji je stawe zabriwavaju}e. Sve je vi{e sekti, samo velikih sekti ima vi{e od pedeset, u samoj Moskvi uo~eno je oko osamdeset sekti korejskog porekla. Qude, koji pripadaju istoj sekti, povezuje zajedni~ko shvatawe moralnih i duhovnih principa, a same sekta{e vi{e kao autoritativnog u~iteqa. Nastojawe sekti da potpuno ovlada ~ovekom i da ga orjenti{u unutar crkve, uni{tava sve wegove povezanosti sa svetom.

Svi ~lanovi sekte, zapravo postaju oru|e za ostvarivawe ciqeva raznih “gurua”, “u~iteqa” i rukovodilaca “korporacije.” Opasnost totalitarnih sekti je kriminalna nakolonost wihovog unutra{weg ìvota, izraènog kroz “zombirawe” ~lanova, vrbovawe novoobra|enih, u~ewene i prisiqavawe. Zombirawe je jedna od mnogobrojnih metoda psiholo{ke obrade adepta (obi~nih ~lanova) koji omogu}ava kontrolu nad wihovom psihom i samim tim kontrolu nad wihovim pona{awem. Sekte ostavqaju te{ke posledice za pojedinca, pripadnika sekti, na individualnom, mirkosocijalnom i makrosocijalnom nivou.

11


Zakqu~ak

U savremenom svetu duhovno zdravqe qudi je vi{estruko ugroèno.Toj ~iwenici doprinose totalitarne i verske sekte, guru pokreti i psiho – organizacije. Zato je neophodno pro{iriti znawe o sektama kojim je mogu}e zastiti pojedinca, porodicu, crkvu i institucije dràve. Nedovoqno poznavawe delovawa verskih sekti, upravo i stvara pogodno tlo za wihov rast i {irewe me|u qudima. Znatan broj primera pokazuje da je znatièqa mlade qude uvela u svet sekti, kao i socijalan poloàj pojedinca, egzistencijalni problemi, nemogu}nost ostvarivawa ambicija ili psiholo{ki sklop li~nosti. Stvarne èqe pojedinca podudaraju se sa “ponudama” sekti i to je jedan od uspelijih oblika vrbovawa. Sekta{ki put zapo~iwe obe}avawem sre}e, uspeha i spokoja, a zavr{ava se u ko{maru i uàsu, kada ~lanovi sekte postaju bezli~ne individue maskirane la`nom sre}om i samozadovoqstvom.

îwenica je da se svetska javnost sve intenzivnije upoznaje sa verskim sektama i posledicama wihovog delovawa. Tome su doprineli doga|aji kao poàr koji je izazvao David Kores, vo|a sekte “Loza davidijanaca” kada je u SAD 19. aprila 1993. godine na ran~u Apokalipsa odveo u smrt 85 ~lanova, od kojih su 17-oro bila deca, zatim trovawe nedu`nih qudi 20. mart 1995. godine na tokijskoj èlezni~koj stanici, kao i poku{aj trovawa cijanidom u tokijskom metrou 5. jula 1995. od strane satanisti~ke sekte “Aum Sinkrijo” Znawe o su{tini sekte i wihovim metodama delovawa trebalo bi da je dostupno svima. Prvi korak ka edukovawu {irokih narodnih masa, zapo~elo je Ministarstvo prosvete Srbije koje je nastojalo da unese odgovaraju}i sadràj u nastavni program i kao takavo povezalo se sa nekoliko fakulteta. Iako je pomalo te{ko grupisati sekte, ipak treba istaknuti satanisti~ke sekte i nestrpqivost mnogih sekti da do|e kraj sveta kao i na wihovu osnovnu crtu – agresivnost.

Kada se govori o sektama potrebno je spomenuti i okultizam kojim se neke od wih koriste. On se u mnogim zemqama smatra naukom i ne nailazi

12


na osporavawe. âk je i astrologija, kao “kraqica okultizma” dobila status nauke. Legalizovawe astrologije, kao i raznih oblika magije, gatawa i sl. predstavqaju put ka satanizmu kao krajwem obliku. Na taj na~in, i vidovwaci i transcedentalna meditacija sti~u legitimet. Okultizam donosi svojim propovednicima mo} i novac, ~ime se odmah vr{i atak na moralni integritet qudi, a re~ je i o upotrebi izmewene psihologije i zloupotrebi etike i socijalne psihologije.

Neosporna je ~iwenica da delovawe verskih sekti vi{estruko ugroàva zdravqe qudi. Sekta{ewe je ne samo moralni problem, ve} i ontolo{ki. Taj problem treba re{avati kako u okviru zemqe, tako i u me|usobnoj saradwi sa ostalim zemqama. Edukacija treba da doprinese stvarawu ve}eg broja subjekata koji }e se snagom znawa odupreti verskim sektama. To su prvenstveno porodica, {kola, crkva, dràvne i dru{tvene institucije. Obim i dubina znawa zavise od dràvnih organa.

Literatura:

Xo{ Mekdaul, Don Stjuart: Kako razumeti sekte

Dr Aleksandar Dvorkin: Beogradski dijalog, br.1,novemar ‘97.13 str.

Aleksandar Seni}: Beogradski dijalog, broj 3-4, jun ’98., 29. str.

Dr Milovan Markovi}, Dr Vaso Medenica: Sociologija, Pri{tina 1998

13


Sadràj:

Uvod str. 1

Sekte kao dru{tveni problem str. 2

Verovawe pravovernih hri{}ana str. 3

14


Hare Kri{na str. 4

Mormonizam str. 4

Transcendentalna meditacija str. 5

[ri înmoj str. 6

Teozofija str. 7

Ujediwena crkva Mun (Moon) str. 7

Totalitarne sekte i pravni poredak str. 9

Zakqu~ak str. 11

Literatura str. 12

15

Documents

SEMINARSKI - Sekte kao drustveni problem