DRUŠTVENI ZNAČAJ RADA

Prof. dr Predrag Staletić

2

Rad i ekonomija u uslovima globalizacije

Rad, radno mesto i zaposlenost u uslovima globalizacije postaju pitanje dnevne politike kompanije i pojedinca.

Otkazi i otpuštanja za ljude koji su decenijama na svojim radnim mestima važili za uzore i autoritete. Smanjivanje zaposlenosti otpuštanjem viška radne snage radi strukturnog prilagođavanja kompanije zahtevima tržišta postao je deo svakodnevice. Pod uticajem migracija, pada cena najamnine. Pod uticajem širenja informacijskog društva – smanjuje se potreba za radnom snagom.

3

Seljenje kapitala u zemlje sa jevtinom radnom snagom

Seljenje kapitala u nerazvijene delove sveta i

Zemlje "poreskog raja" i jevtine radne nage.

Posledica seljenja kapitala - dovodi do promene

kvalifikacione strukture u razvijenim zemljama.

Smanjuje se potreba za manuelnim radnicima,

jer su fabrike dislocirane na druge kontinente.

S druge strane, povećava se potreba za novim

radnim mestima u oblasti vršenja usluga.

4

Uticaj kapitalističke države na svet rada u XX veku

Gde je država?

Država je osnovana kao organizacija da se nepristrasno brine o svojim graĎanima.

Uloga države u poslednjih 100 godina najkrupnijih promena koje su zahvatile društvo.

Država ima različitu, često kontraverznu ulogu.

5

Država kao faktor zaštite interesa graĎana i ekonomskog poretka

Tri faze odnosa države prema načinu rešavanja prava na

rad svojih građana (poreskih obveznika):

1. Državni kapitalizam – od ekonomske krize 1929. godine do

kraja Korejskog rata (1954). Javni radovi. Jačanje vojno-

industrijskog kompleksa

2. Država blagostanja - od 1970. godine (naročito u

zemljama Zapadne Evrope – Nemačka, skandinavske

zemlje). Država igra aktivnu ulogu u politici pune

zaposlenosti. Kraj: Regan – Tačer era (kraj devedesetih)

3. Globalizacija – negacija države. Privatni sektor rastvara

državu. Kultura, javni servisi. Smisao demokratije.

6

Pojam rada

Rad je izvršavanje zadataka koji zahtevaju umni i fizički napor, radi proizvođenja dobara i usluga, koji će zadovoljiti čovekove potrebe. Zanimanje ili profesija je posao koji pojedinac obavlja u zamenu za platu ili nadnicu.

Rad je osnova ekonomije svih društava.Ekonomija se sastoji iz ekonomskih organizacija – različitih tipova preduzeća. Rad za većinu ljudi u radnom dobu (između 18. i 65. godine života) zauzima najveći deo života. Savremen čovek radi 8 do 9 sati dnevno, a i kad ne radi, razmišlja često o svom poslu.

Rad je sinonim za naporne aktivnosti koje izvršavamo u nekom organizovanom sistemu, prema unapred utvrđenom planu. Rad je pri tom povezan sa većim ili manjim angažmanom naših mišića – radne snage – koja se troši umno i fizički.

7

Socijalni značaj rada

Ma koji rad da obavlja, čovek svoj rad ceni.

Ako ostane bez posla, onda je to dogaĎaj koji je za pojedinca ali i za njegovu porodicu nešto ravno smaku sveta.

Istraživanja pokazuju da ljude danas najviše pogaĎaju smretni slučajevi najbližih članova porodice, a odmah posle toga gubitak posla.

Čovek bez posla oseća se bezvrednim u odnosu na društvenu zajednicu kojoj priipada. Ne može sebe da izdržava, a ni porodicu koju je zasnovao…

8

Odlike rada

Plata ili zarada jesu glavni izvor koji ljudima omogućava zadovoljenje svojih potreba. Stvarni smisao zaposlenja i rada nalazi se u činjenici da se ostvari zarada. Zaradom se zatim pokrivaju brojne novčane obaveze pojedinca.

Socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje. Zaposleni dobijaju deo zarade, a drugi deo organizacija u kojoj su zaposleni uplaćuje na ime socijalnog, zdravstvenog i penzijskog osiguranja.

Socijalnim osiguranjem obezbeđuje se isplata naknade pojedincu kad ostane bez posla. Zdravstveno osiguranje omogućava zaposlenima i članovima njihovih porodica lečenje u državnim zdravstvenim ustanovama. Zaposleni sa navršenih 65 godina života ili 40 godina radnog veka odlazi u penziju i postaje korisnik prava na penziju, koja u proseku iznosi od 60 -75% zarade koju je ostvario tokom radnog veka.

9

Dalje stručno usavršavanje. Radno mesto je osnova za sticanje i uvežbavanje veština i sposobnosti, ali i za dalje stručno usavršavanje. Znanje koje je čovek stekao tokom perioda školovanja, u mladim godinama, ubrzano zastareva. Ovo naročito važi za znanja i veštine koja se pribrajaju ekonomiji znanja. Iz tih razloga za zaposlene se neprekidno organizuju seminari na kojima se upoznaju sa najnovijim dostignućima i inovacijama u oblasti kojom se bave. Inovacija znanja je nužnost, ali i privilegija pojedinaca koji rade u struci i imaju status zaposlenih.

Raznovrsnost - rad omogućava pristup onim okruženjima koja se bitno razlikuju od domaćeg okruženja (porodice). Rad se obavlja u radnoj sredini,. Radnik se na poslu ponaša profesionalno, po pravilu odeven je u odgovarajuću radnu uniformu i posao koji obavlja nalazi se u prvom planu.

10

Radni kalendar – ustanovljen dnevni i nedeljni ritam rada. Zaposleni su podvrgnuti organizaciji vremena, kalendaru i satnici dešavanja određenih aktivnosti u kojima učestvuju. Rad je organizovan prema ritmu njihovog rada. Budilnik zvoni u sedam, na posao krećemo sat kasnije. Na poslu smo u petnaest do devet. Doručkujemo između 11 i 11:30. Izlazimo iz kruga kompanije u sedamnaest. Vraćamo se kući u 18 sati. Subotom i nedeljom uživamo u porodičnoj sreći,

Ljudi u radnoj dobi bez zaposlenja imaju veliki problem – kako izbeći dosadu, ogroman fond slobodnog vremena koji je pred njima.

Veze i odnosi sa drugima. Čovek je društveno biće, koje kad se naĎe u zajednici sa drugima (zaposlenim, kao i sa ljudima sa kojima profesionalno stupa u vezu iz drugih organizacija), uspostavlja različite vrste kontakata.

Samopoštovanje i lični identitet. Pojedinac kad je zaposlen i radi, ima osećaj sigurnosti, samopoštovanja. Bez obzira koji posao da obavlja, smatra sebe društveno korisnim. Jer, naposletku, njegov posao je plaćen, što je najbolja potvrda da radi nešto što je sa aspekta zajednice korisno. Ovo je naročito važno za muškarca, koji je glava porodice.

11

12

Plaćeni i neplaćeni rad

Čovek obavlja brojne poslove koji su sa gledišta ekonomije korisni i koji imaju konkretan rezultat,(ekonomsku vrednost), ali nisu plaćeni. Neplaćeni rad - brojne naše aktivnosti u kući: krečenje, čišćenje, popravka električnih ureĎaja, sreĎivanje dvorišta, pranje automobila, itd,

Pod neformalnom ekonomijom (kod nas još i siva ekonomija) pribrajaju se brojni poslovi pojedinaca koji se obavljaju mimo statistika o zaposlenju i mimo prihoda koji se ulivaju u državnu kasu u obliku poreza državi i doprinosa za obavezna osiguranja.

Ovo mogu biti poslovi nezaposlenih ljudi, ali i poslovi zaposlenih, koji ih obavljaju posle radnog vremena. Poznati su i kao rad na crno, a rezultat je isplata novca u gotovini – kešu, ne preko računa.

13

Ekonomija znanja

Danas ulazimo u novo društvo, postindustrijski poredak,

informacijsko doba ili doba "ekonomije znanja" ili bestežinske

ekonomije. Zajedničko, opšteprihvaćeno ime, naziv te ekonomije je:

ekonomija znanja.

Radi se o tome da je ekonomija industrijalizacije danas je u

krizi. Smanjeno je interesovanje za radna mesta kao što su:

mašinski inženjer, tehnolog i sl.

Definicija Ekonomijom znanja nazivamo savremeni oblik

ekonomijeu kojoj se ideje, informacije i oblici znanja nalaze

u osnovi inovacija i ekonomskog rasta. Radna snaga nije

više uključena u proizvodnju materijalnih dobara, već u

njihovo dizajniranje, razvoj, tehnologiju, marketing, prodaju i

održavanje.

14

Stručni profili radnika i proizvodi ekonomije znanja

Danas se sve vrti oko ekonomije znanja: to je ekonomija koja je pod snažnim uticajem nauke i tehnologije.

Ljudi danas obavljaju brojne, "nevidljive" poslove – kao što su poslovi pružanja različitih usluga, finansijske analize, konstalting, poslovi u oblasti telekomunikacija, bioinženjering, davanje različitih tipova informacija,

Materijalnu osnovu ekonomije znanja čine: visoka tehnologija, moderno obrazovanje i stalno osposobljavanje (inoviranje znanja), investicije u istraživanje i razvoj (neprestana okrenutost ka novom, neistraženom), jak finansijski i investicioni sektor koji visokoprofitnu ekonomiju znanja podržava.

Proizvodi i usluge koji se pribrajaju ekonomiji znanja okrenuti su ka širokom krugu potrošača, mahom obrazovanih ljudi. Ovaj širok krug potrošača proizvode ekonomije znanja brzo usvaja i lako ovladava njima, brzo ih integriše u svoj život i uspešno ih koristi.

15

Fleksibilna proizvodnja

Strategije kompanija koje obavljaju poslove u uslovima fleksibilne proizvodnje obuhvataju sledeće aspekte:

1. Razvoj proizvoda,

2. Proizvodne tehnike,

3. Stilove menadžmenta,

4. Marketing,

5. Timovi za rešavanje problema u kompaniji, uključujući i podršku 24 sata dnevno za korisnike – potrošače na besplatnim telefonskim linijama 800-

6. Prodaja proizvoda odreĎenoj ciljnoj grupi potrošača.

To je maksimalna fleksibilnost proizvodnje i stalnim uvoĎenjem inovacija, potpuna okrenutost tržištu kako bi se zadovoljili zahtevi tržišta za različitim proizvodima izraĎenim po meri potrošača.

16

Značaj timskog rada

Ljudi koji se danas obrazuju i pripremaju za svet rada – moraju biti osposobljeni za timski rad. Od zaposlenih (naročito sa višom i visokom stručnom spremom) očekuje se danas da rade na jedan mnogo fluidniji način, povezujući se sa kolegama na poslu i spoljnim saradnicima na izradi kratkoročnih projekata.

Mali timovi imaju sposobnosti da maksimiziraju veštine i da doprinos svakog člana ponaosob bude maksimalan.

Kod izrade CV –ja, lične biografije – Curriculum Vitae, prilikom traženja posla treba obavezno u rubrici: Društvene aktivnosti navesti sposobnost za timski rad.

17

Žena i svet rada

Tek graĎanski zakonici s kraja devetnaestog veka omogućuju da se žena pojavi kao naslednik zaostavštine svojih roditelja ili rodbine.

Početkom XX veka stope zaposlenosti žena izvan kuće bile su vrlo niske. Zapošljavale su se neudate žene. Udajom su prestajale da rade. Nestašica radne snage u vreme i posle Prvog svetskog rata posledica je

velikog broja žrtava meĎu vojnicima. Učešće žena u radnoj snazi godine 1945. iznosilo je

29%. Na početku trećeg milenijuma žena se gotovo izjednačila sa muškarcem. Danas ono iznosi 45% (Engleska).

18

Razlozi uspona položaja žene u svetu rada

Ekonomski razlozi: sve veća nezaposlenost, nesigurnost radnog mesta (muškarca) dovodi do toga da žena, mora da traži mesto pod Suncem rada. Troškovi življenja stalno rastu, kirije, zakupnine, porezi – tako da su domaćinstvu potrebne bar dve plate.

Žene se zapošljavaju radi namirenja nekih unutrašnjih potreba – da pokažu da znače više od Žene, da se istaknu (rad je, kao što smo istakli, namirenje potrebe za samopotvrĎivanjem).

Iz svih rečenih i brojnih drugih razloga žene se danas masovno obrazuju, a zatim i upošljavaju i postaju ekonomski samostalne i konačno ravnopravne sa muškarcem.

19

NEZAPOSLENOST

Problem nezaposlenosti izražen je u svim zemljama sveta. To je jedan od gorućih problema, naročito u državama koje su u tranzicionim procesima. Otvaranje radnih mesta u uslovima globalizacije iziskuje visoke troškove.

Definicija: Nezaposlenim se smatra pojedinac u radnoj dobi (16-65 godina) koji je u stanju da prihvati radno mesto i počne da radi u roku od 2 nedelje i koji je prethodnog meseca pokušavao da naĎe posao.

Nezaposlenost može biti potpuna ili nepotpuna. Kad neko radi sa polovinom radnog vremena, radi se o nepotpunoj nezapolenosti.

20

Vrste nezaposlenosti

1. Frikciona nezaposlenost obuhvata one koji su diplomirali i posao traže prvi put, ili one koji su nezadovoljni platom i radnim mestom i napuštaju ga, u potrazi za bolje plaćenim poslovima.

2. Strukturna nezaposlenost. To je nezaposelnost izazvana velikim promenama u privredi i kompanijama. Rezultat tih promena jeste prestanak potrebe za nekim profesijama (ili bar značajno umanjenje. Strukturna nezaposlenost je karakteristična za zemlje u tranziciji. kakva je i naša zemlja.

21

Socijalne posledice nezaposlenosti

Kad neko ostane bez posla, doživi neku vrstu šoka, posle kojeg sledi optimizam u vezi sa novim mogućnostima. Ako se posao ne naĎe, zapada se u novu krizu, koja može još duže da traje i da ima trajni karakter.

Nesigurnost radnog mesta reflektuje se na zdravstveno stanje zaposlenih. Ono se u principu narušava. Radnici pritisnuti na radnom mestu izazivaju tenzije u porodičnom okruženju.

Visok stepen nezaposlenosti podriva društvenu strukturu. Povećava se stopa kriminala, nesigurnosti, korupcije.