VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

IZ

TEHNIKE DIJAGNOSTIKE

ISPITIVANJE ULJA U SISTEMIMA

Mentor Studenti Prof Zajim Smaji Aleksandar Mladenovi 3/2012

Rade Leki 75/2012 Marko Cvetkovi 12/2012 Nikola orevi 45/2012

Beograd 2015

SADRAJ:

1. UVOD................................................................................................................................. 1 2. SVRHA............................................................................................................................... 2

3. ISPITIVANJA ULJA ......................................................................................................... 3

3.1. Standardna analitika ispitivanja ................................................................................ 3

3.2. Specijalna ispitivanja .................................................................................................. 6

4. PRIMJENA......................................................................................................................... 8 5. UPOZORENJA I ALARMI ............................................................................................. 11

6. UZORKOVANJE ............................................................................................................. 12

7. ZAKLJUAK................................................................................................................... 13

LITERATURA ................................................................................................................ 14

1

1. UVOD

Da bi tehniki sustav i oprema zadrali razinu funkcionalnosti i da bi im se produio ivotni

vek potrebno je provoditi odravanje. Zadatak odravanja je prvenstveno brinuti o sigurnosti

ljudi i okolia te kontrolisati trokove zbog sve vee sloenosti opreme i konkurencije na

tritu. Ovisno o tome koji se tehniki sustav odrava, provodi se primerena strategija

odravanja. Kada su oteenja i kvarovi posledica postepenog troenja tokom eksploatacije te

se oteenja mogu proceniti pomou neke fizikalne veliine odrava se po stanju. Pri tome se

odreuje koje fizikalne veliine dobro opisuju materijalne i tehnike probleme povezane s tim

fizikalnim veliinama. Odgovor na pitanje kako na temelju izmerenih podataka dati procenu

stanja daje nam tehnika dijagnostika.

Tehnika dijagnostika je nauka o prepoznavanju rada tehnikih sustava s ciljem otkrivanja

neispravnosti u radu. Zadatak tehnike dijagnostike sastoji se u odreivanju stanja opreme i

komponenti u uslovima ispitivanja, probnog rada i eksploatacije. Osnove tehnike

dijagnostike ini analiza razliitih fizikih pojava na osnovi ega se poduzimaju odgovarajua

reenja i odluke o daljnjem nainu odravanja, zamjeni opreme ili komponente. Tehnika

dijagnostika opreme zasniva se na proverenim eksperimentalnim metodama i rezultatima, te

na uzajamnoj funkcionalnoj ovisnosti izmerenih izlaznih dijagnostikih signala i parametara

opreme od strukturnih parametara, tj. od stanja objekta tehnike dijagnostike. Tehnika

dijagnoza je rezultat ocenjivanja stanja, a u sebi nosi bit kvara ili oteenja, stupanj kvara i

uzrok kvara objekta tehnike dijagnostike. Dijagnoza se utvruje putem analize svih

dostupnih mernih signala neispravnosti i bez rastavljanja opreme. Dijagnosticiranje opreme

sastoji se obavljanju niza operacija u svrhu utvrivanja stanja objekta u datom trenutku,

odreivanja njegovog budueg stanja, kao i odreivanja stanja u kojem je objekt bio u

prolosti.

Razne metode se koriste za procenu stanja sistema i ureaja kako bi se najdelotvornije

planiralo i izvodilo odravanje. Osim toga, ove tehnike takoer treba koristiti za procenu

kvalitete nove i obnovljene opreme te operativne provere. Informacije u nastavku omoguuju

upoznavanje metoda ispitivanja ulja koje se trenutno koriste i njihove prednosti. Ispitivanje

ulja je iroko koriten i veoma efikasan alat praenja stanja sustava i ureaja. Postoje

mnogobrojni ureaji i testovi za ispitivanje ulja koji omoguuju sve kvalitetnije konitinuirano

praenje stanja strojeva i ureaja te omoguuju korisniku dijagnosticiranje i predvianje

eventualnih nepoeljnih promjena i kvarova koji bi se mogli razviti.

2

2. SVRHA

Ispitivanje ulja za podmazivanje izvodi se zbog tri razloga: da bi se utvrdilo stanje stroja zbog

habanja delova, da bi se utvrdilo stanje maziva, te da bi se utvrdilo je li se mazivo oneistilo.

Postoji irok niz testova koji mogu pruiti informacije o jednom ili vie ovih pitanja. Koji e

se test koristit ovisi o osjetljivosti rezultata i tonosti, o ceni, o konstrukciji stroja i njegovoj

primjeni. Treba imati na umu da ova tri podruja nisu nepovezana kao to su promjene u

stanju maziva i oneienja, ako se to ne primjeni, doi e do troenja stroja. Zbog vanih

odnosa, komercijalni laboratoriji za ispitivanje esto grupiraju nekoliko testova u isplativije

pakete koji pruaju informacije o sva tri podruja.

STANJE STROJA ZBOG HABANJA DELOVA - Kriterij za ispitivanje ulja za

podmazivanje kako bi se utvrdilo stanje stroja je kao i kod ispitivanja vibracija. To jest, svi

strojevi s motorima od odabranih veliina (na primjer, 7,5 KS ili vie), kritini strojevi, ili

skupi strojevi. Openito rutinsko uzimanje uzoraka i periodinosti ispitivanje bit e ista kao i

periodinost ispitivanja vibracija (kada se koristi prijenosni sakuplja podataka o

vibracijama). Za strojeve koji imaju povijest stanja, tj. sakupljene podatake tokom godine ili

due, to se obino obavlja tromjeseno ili polugodinje.

STANJE ULJA - Ulje za podmazivanje se ili odbacuje, ili obnavlja filtriranjem i/ili zamjenom

aditiva. Dakle, ispitivanje ulja kako bi se utvrdilo stanje maziva ovisi o trokovima. Malim

spremnicima, 4 litre ili manje, mijenja se ulje ovisno o satima provedenim u radu. Automobil

je najei primjer izmjene ulja ovisno proteklom vremenu. U ovom primjeru troak zamjene

ulja u automobilu (zamjena ulja, rad promjene ulja, te njegovog zbrinjavanja) je nii zbog

ekonomije obujma i trinog natjecanja od cijene ispitivanja ulja (uzorak materijala, rad

uzorkovanja i analize). Openito govorei, ulje za podmazivanje stroja se odbacuje i

zamjenjuje ako je to jeftinije nego njegovo ispitivanje. Prilikom donoenja ove odluke treba

imati na umu da troak za uzorak materijala i rad njegovog prikupljanja je troak za svaki

prikupljeni uzorak i da se svaki uzorak koristi za obavljanje mnogo testova.

ONEIENJE ULJA - Ulja za podmazivanje mogu postati oneienja zbog radnog

okruenja stroja, nepravilnog postupka punjenja, ili zbog mjeanja razliitih ulja ili maziva.

Rutinsko uzimanje uzorka i periodinost ispitivanja je ista kao i za stanje strojeva. Osim toga,

3

periodine analize slijede nakon odlijevanja ili nakon izmjenje ulja. Glavni uzork bilo kojeg

oneienja ulja treba se utvrditi i ukloniti kako bi se izbjeglo oteenje stroja.

Ispitivanje ulja za podmazivanje se provodi u strunoj slubi za nadzor i praenje te

razvoja stanja strojeva gdje se utvruju problemi identificirani kroz druga prediktivna

ispitivanja i preglede te promatranja, i otklanjanjaju poznati problemi. Kao to je prethodno

objanjeno, testiranje ulja za podmazivanje provodi se zbog tri razloga: da bi se utvrdilo stanje

stroja zbog habanja delova, da bi se utvrdilo stanje maziva, te da bi se utvrdilo je li se mazivo

oneistilo. Ispitivanja su razvijena za reavanje ovih problema variraju u ceni ovisno o

vremenu i materijalima potrebnim za ispitivanja. Testovi odabrani za upotrebu kod

prediktivnog ispitivanja i pregleda moraju uravnoteiti potrebu za razumevanjem stanja

maziva i troak ispitivanja.

3. ISPITIVANJA ULJA

Ispitivanje ulja za podmazivanje i hidraulikih tekuina treba provoditi od jednostavnijih

subjektivnih tehnika kao to su vizualna i mirisna ispitivanja prema sofisticiranijim

tehnikama. Sofisticiranije tehnike, koje su ujedno najee i skuplje, treba koristiti kada uvjeti

ukazuju na potrebu za vie informacija i kad je oprema skupa, ili pak kada kritinost

opravdava cijenu.

Specijalna ispitivanja su ponekad potrebna za praenje stanja maziva na nekim skupim ili

kritinim sustavima. Obino specijalna ispitivanja prate oneienje maziva, njegovo

oneienje ili osiromaenje aditivima. U nastavku se opisuju samo neka specijalna ispitivanja

koja se mogu koristiti. Specijalna ispitivanja su retko potrebna za rutinsko praenje maziva i

ovdje opisana ispitivanja su navedena kao primjer. Godinji ASTM standardi pruaju opis

trenutnih metoda ispitivanja.

3.1. Standardna analitika ispitivanja

VIZUALNA I MIRISNA ISPITIVANJA - Jednostavne preglede moe obaviti operator na

stroju svaki tjedan tako da pogleda i pomirie ulje za podmazivanje. Vizualni pregled trai

ima li promjene boje, zamuenosti ili kakvih estica. Ovakvo ispitivanje je vrlo subjektivno,

ali moe biti pokazatelj nedavne vode ili neistoe u ulju te napredovanja oksidacija. Mali

uzorak novog ulja za podmazivanje moe se drati u zatvorenoj prozirnoj boci pri ruci za

vizualno poreenje. Miris spaljenog moe ukazivati na oksidaciju ulja, dok i drugi neugodni

4

mirisi mogu ukazivati na oneienja. Ispitivanje mirisa je subjektivnije nego li vizualna

ispitivanja, jer osjetljivost na mirise se razlikuje meu ljudima i ne postoji uinkovit nain

usporeivanja mirisa uzoraka. Operator mora biti oprezan da ne uvede neistoe u sustav kada

uzima uzorak.

VISKOZNOST - Oznaava tenost ulja na odreenoj temperaturi. Poveanje ili smanjenje

viskoznosti tokom vremena meri promene u stanju maziva ili njegovog oneienja.

Viskoznost se moe ispitati pomou prenosnih ureaja, ili jo tanije u laboratoriju ASTM

D445 postupkom. Viskoznost se meri m2/s i minimalne i maksimalne vrednosti su odreene

ISO standardom. Ispitivanje viskoznosti je obino standardni dio ispitivanja u komercijalnim

laboratorijima.

VODA - Voda u ulju za podmazivanje i hidraukim tekuinama doprinosi koroziji i stvaranju

kiselina. Mala koliina vode (manje od 0,1%) moe biti otopljeno u ulju i moe se otkriti u

ulju testom istiskivanja ili infracrvenom spektroskopijom (najmanje detektabilno je 0,05%

vode, ili 500 ppm - parts per million, obema metodama), ASTM D96 destilacijskom metodom

(najmanje detektabilno je 0,01% vode, 100 ppm) ili ASTM D1744 metodom Karla Fischera

(najmanje detektabilno je 0,001% vode, 10 ppm). Ako je vie od 0,1% vode povezano s uljem

bit e uoljivo zbog zamuenosti. Slobodna voda u ulju se skuplja na dnu spremnika i moe se

isputati s dna. [1]

PROCENAT KRUTE TVARI / VODE - Jednostavan i jeftin test se koristi za bruto procenu

koliine krutih tvari i/ili vode u ulju. Uzorak se centrifugira u kalibriranim cevima i kao

rezultat se dobije izmereni volumen. Test je delotvoran za koliinu u rasponu od 0,1% do 20%

volumena i obino je standardni dio ispitivanja u komercijalnim laboratorijima. [1]

UKUPNI KISELINSKI BROJ (Total Acid Number - TAN) - Kiselinski broj je pokazatelj

stanja ulja za podmazivanje i prati se u odnosu na TAN novog ulja. U nekim sastavima e se

koristiti za oznaavanje oneienja kiselinom. TAN se meri miligramima kalijumova

hidroksida (KOH) po gramu ulja (mg KOH / g). KOH se koristi u titracijskim procesima gde

se krajnja taka uoava promjenom boje (ASTM D974) ili promenom elektrine

provodljivosti (ASTM D664). [1]

5

UKUPNI BAZNI BROJ (Total Base Number - TBN) - Slian je TAN postupku ispitivanja,

ovaj test meri lunatost (sposobnost za neutralizaciju kiseline) uzorka ulja. Ovakvo ispitivanje

se koristi za ulja sa deterdentnim aditivima kao to su ulja za dizelske i benzinske motore.

KOH se koristi u titracijskim postupcima gdje se krajnja taka uoava promenom elektrine

vodljivosti (ASTM D664 ili ASTM D2896). Kada se usporeuju rezultati ispitivanja (na

primer, sa podacima danim od proizvoaa ulja) treba osigurati istu metodu ispitivanja jer

rezultati mogu varirati zavisno o metodi ispitivanja. [1]

SPEKTROMETRIJA METALA - Takoer poznata kao emisijska spektroskopija, ova tehnika

pruava svetlost (spektar) emitovan iz uzorka ulja tokom ispitivanja, a identifikuje do 21

metala. Metali su kategorizirani kao habanje, neistoe, ili aditivi. Ovaj postupak identifikuje

topive metale i metalne estice i do 5 do 10 mikrometara (5 - 10 m). Ovaj test je umerene

cene, a obino je standardni dio ispitivanja u komercijalnim laboratorijima. Ostale tehnike,

kao to su apsorpcijska spektroskopija i rendgenska spektroskopija se takoer koriste u nekim

laboratorijima za identifikaciju metala. [1]

INFRACRVENA SPEKTROSKOPIJA - Takoer poznata kao infracrveno ispitivanje,

infracrvena apsorpcijska spektroskopija ili spektrofotometrija, i infracrvena spektroskopija

Fourierovom transformacijom. Tehnika ispituje talasne duine infracrvenog zraenja koji au

aosorgovani u uzorku ulja. Ovo ispitivanje se koristi za identifikovanje nemetalnih

oneienja (objanjeno kod vode) i stanja maziva (kao to su oksidacija, antioksidacija i

druga osiromaenja aditivima). Kontinuiran rad zajedno sa ekspertnim ispitivanjima pomou

raunarskih sistema na poznatim spektrima ulja vodi do vrlo tanih dijagnoza pri malim

promenama stanja ulja. Trokovi variraju zavisno o potrebnoj razini sofisticiranosti.

Infracrvena spektroskopija obino je standardni deo ispitivanja u komercijalnim

laboratorijima.

PREBROJAVANJE ESTICA - Prebrojavanje estica se koristi za identifikaciju metalnih i

nemetalnih estica od 5 mikrometara pa do 40-50 mikrometara. Koriste se dve metode od

kojih svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Obe metode prebrojavanja estica (delova po

mililitru) grupiuu zavisno o veliini. Na primer, veliine kategorija po ISO standardu su od 5,

10, 15, 20 i 50 mikrometara. Vizuelna metoda prebrojavanja estica zavisi i o vetini

analitiara. Prednost vizualne metode je ta da analitiar moe identifikovati vrste estica kao

to su neistoe, metali i estice nastale troenjem. Elektronsko prebrojavanje estica je puno

6

bre i ne zavisi o sposobnosti analitiara, ali ne razlikuje, tj. ne odreuje vrstu estica.

Komercijalni laboratoriji nude elektronsko prebrojavanje estica, a vizualno prebrojavanje

estica je skuplje i obavlja se jedino na zahtev.

FEROGRAFIJA S DIREKTNIM OITANJEM (Direct Reading - DR) - Ferografija je analiza

metalnih materijala koja koristi tehniku magnetskog odvajanja estica nastalih habanjem iz

uzorka ulja. U daljnjem DR procesu estice nastale habanjem se dele u manju (5 do 15

mikrometara) i veu kategoriju (vie od 15 mikrona). To rezultira dvema vrednostima,

prenika veih i manjih estice, i ukupnom koncentracijom estica. Obe vrednosti se mogu

kontinuirano pratiti i upuuju na poveanje i na vrstu habanja. Ovo ispitivanje je dopuna

spektrometrijskim ispitivanjima metala te je umerene cene. Takoer treba imati na umu da

ovo ispitivanje utvruje poveano habanje estica koje se ne utvruje spektrometrijskim

ispitivanjem metala. [1]

ANALITIKA FEROGRAFIJA - Detaljnija od DR ferografije, analitika ferografija se esto

pokree zbog promena u DR, poveanja metala spektrometrijom, ili poveanja

prebrojavanjem estica. Ovo ispitivanje se ponekad provodi kao uobiajeno na skupim ili

kritinim strojevima. Proces zahteva intenzivan rad i pripremu uzorka, a potom mikroskopsko

ispitivanje. Rezultati zavise o sposobnosti analitiara, ali postupak moe pruiti detaljne

informacije o habanju materijala, kao i o vrsti habanja (zbog klizanja, kotrljanja ili rezanja),

boji, vrsti estica (oksidne, korizivne, kristalne) za sve vrste neobojenih metala. Ove detaljne

informacije mogu biti kritiene pri pronalasku uzroka habanja. Trokovi su umereno visoki, a

ispitivanje se izvodi po fiksnoj ceni po uzorku u komercijalnim laboratorijima.

3.2. Specijalna ispitivanja

ODREIVANJE GLIKOL ANTIFRIZ - Oneienje glikolom moe se otkriti infracrvenom

spektroskopijom na razini veoj od 0,1% (1000 ppm) koja je obino prikladna za praenje

tehnikog stanja. Meutim, mogu se provesti dodatna ispitivanja ako je mala koliina glikola

prisutna. ASTM D2982 test e pokazati ako je prisutna neka koliina u tragovima. ASTM

D4291 koristi plinsku kromatografiju za kvantifikovanje male koliine glikola. [1]

7

ODREIVANJE VODE KARL FISCHEROVOM METODOM - Oneienje vodom moe

se otkriti infracrvenom spektroskopijom na razini veoj od 0,005% (500 ppm) koja je obino

prikladna za praenje stanja. Koristei titracijski postupak s Karl Fischerovim reagensom

mala koliina vode se moe kvantifikovati. ASTM D1744 test je koristan pri koritenju novog

ulja ili ocenjivanja uspenosti proiavanja. Cena ispitivanja je umerena. [1]

PENENJE - Neka ulja mogu imati sredstva protiv penenja kako bi se poboljala sposobnost

podmazivanja pri odreenim primenama, kao to su prenosi mehanizmi ili mealice. ASTM

D892 test se moe koristiti za ispitivanje karakteristike penenja ulja. Ispitivanjem se uduvava

vazduh kroz uzorak ulja i zatim se meri koliina pene. Cena ispitivanja je umjereno visoka.

SPREAVANJE HRE - Neki sustavi su podloni oneienju vodom zbog lokacije ureaja

ili okruenja operativnog sistema. U tim sluajevima, ulja za podmazivanje ili hidraulike

tekuine mogu biti pojaane s antikorozivnim sredstvom da bi se spreila ra. Delotvornost

prevencije re moe se ispitati pomou ASTM D665 (ili ASTM D3603). Rezultat je

proao/nije proao, te je troak ispitivanja visok.

ISPITIVANJE OKSIDACIJE ROTACIJOM BOMBE (ROTATING BOMB OXIDATION

TEST - RBOT) - Takoer poznato kao ispitivanje oksidacije rotacijskom bombom, ASTM

D2272, se koristi za procenu oksidacijske stabilnosti te stoga utvruje preostali korisni ivotni

vek ulja. Ispitivanje simulira starenje da bi se utvrdilo kada e doi do ubrzane oksidacije

zbog troenja antioksidansa. Ispitivanje nije jednokratni test, nego se mora izvoditi tokom

vremena, ukljuujui i poetno testiranje novog ulja, kako bi se mogao pratiti vremenski

razvoj. Zbog visoke cene i zbog veeg broja testova koje treba provesti, ovo ispitivanje se

obino izvodi samo na velikim spremnicima te na skupim uljima.

8

4. PRIMENA

Svi motori sa 7,5 KS i vie, te kritini i skupi strojevi trebaju se rutinski vredonovati

ispitivanjem ulja za podmazivanje. Vano je da postoji dinamian proces reavanja prilagodbe

periodinosti za svu opremu koja se preventivno i prediktivno odrava. Treba ee ispitivati

strojeve koji ukazuju nastajanje problema, a ree one koji rade u stabilnim uvjetima, a ne

koriste se uvek. Nakon popravka stroja ili izmene ulja treba napraviti novo poetno

ispitivanje. Svi hidrauliki sustavi, osim mobilnih, trebaju se kvartalno ispitivati. Za

ispitivanje mobilnih sustava treba uzeti u obzir veliinu stroja i isplativosti izvoenja

ispitivanja. Uopteno govorei, za mobilnu opremu isplativije je odravanje hidraulikih

fluida na temelju stanja fluida. Meutim, cena periodikog ispiranja i zamene hidraulikog

fluida moe biti nia od cene periodikog ispitivanja fluida. Maziva se obino ne ispitiva

periodiki. Iako se veina ispitivanja koja se provode na ulju mogu provesti i na mazivima,

postoji problem uzimanja reprezentativnog uzorka. Da bi se dobio reprezentativni uzorak

(onaj koji je homogena meavina masti, oneienja i habanih estica) stroj se obino mora

rastaviti. Ispitivanje maziva ponekad moe biti korisno da bi se dijagnosticirao kvar.

Glavni problem svih strojeva s uljem za podmazivanje sustava je speavanje ulaska

praine i vlage u sistem. Uobiajene komponente praine, kao to su silicijum, deluju

abrazivno i potiu troenje dodirnih povrina. U hidraulikim sustavima, estice mogu

blokirati i grebati povrine pokretnih delova s malom tolerancijom koje su neposrednoj

blizini. Voda u ulju potpomae oksidaciju i reaguje s aditivima to smanjuje uinkovitost

podmazivanja sustava. U idealnom sluaju ne bi bilo praine i vlage u ulju i/ili mazivu, a to

naravno nije mogue. Stoga postupak ispitivanja ulja i maziva mora pratiti i kontrolirati

oneienje. Veliki sustavi, s filterima, imaju umerenu razinu oneienja. Poveanje

oneienja ukazuju na kvar unutar sastava (curenje brtve, otvorima, izmenjivaima toplote,

itd.) ili razgradnju filtera. Nefiltrirani sistemi mogu biti izloeni stalnom rastu oneienja

tokom rada. Operateri na stroju mogu nedeljno obavljati vizualni i mirisni pregled

podmazivanja stroja i dati inicijalno upozorenje na oneienje. Neki elementi stroja unutar

sustava podmazivanja imaju premalenu koliinu ulja pa nedeljni pregled moe biti

nepraktian.

9

MOTORI, GENERATORI, PUMPE, DUVALICE, VENTILATORI - Za stanje strojeva

odabranih za monitoring i koji imaju manje od 20 litara u sistevu podmazivanja uglavnom

brine analitiar. Stanje ulja, maziva i oneienja je bitno jer o njima zavisi stanje stroja, tj,

viskoznost, postotak krute tvari i vode, i spektrometrija metala. Treba pratiti stanje ulja te ga

menjati ili nadopuniti novim kada se viskoznost promjeni 10% od poetne vrijednosti.

Viskoznost uobiajeno raste s vremenom nakon servisiranja ulja. Ako se viskoznost smanji

ispod poetne vrijednosti to obino znai da je ulje oneieno, vjerojatno zbog dodavanja

krivog naknadnog ulja. Voda ne bi smela biti prisutna u ulju ( najmanje detektabilno

ispitivanja postotka krute tvari/vode je 0,1%). Ako ima vode, izvor vode treba utvrditi i

popraviti. [1]

Strojeve sa vie od 20 litara ulja u sustavu, treba ispitivati i infracrvenom spektroskopijom

(minimalna detektabilna koliina vode je 0,05%) i prebrojavanjem estica. Uoene promene

prebrojavanjem estica mogu ukazivati na poveanje oneienja ili poveanog habanja;

korelacija prebrojavanja estica i spektroskopije metala. Stopa promenje prebrojanih estica

pokazuje brzinu degradacije ulja. Vizualno prebrojavanje estica moe se koristiti za

odreivanje izvora oneienja. Osim toga, obavlja se i DR fergrafija za skupe i kritine

naine. Kod svih maina, uoene promene spektrometrijom metala ili DR ferografijom treba

daljnje ispitati analitikom ferografijom i povezati s ispitivanjem vibracija. [1]

PRENOSNI MEHANIZMI - Koristimo ista ispitivanja kao to je prethodno opisano, sa

sedeim dopunama. Za sve prenosnike, ukljuujui i one s manje od 20 litara ulja, treba

koristiti prebrojavanje estica, takoer i DR ferografiju za skupe i kritine prijenosne

mehanizme. Treba pratiti razvoj stanja i povezanost s oitanjima vibracija.

HLADNJACI - Osim gore navedenih stavki, koristiti TAN i ferografiju s izravnim oitanjem.

DIZELSKI MOTORI - Isto kao i kod hladnjaka, samo to se umesto TAN koristi TBN kada

ulja imaju visoku razinu deterdentnih aditiva. Ako se viskoznost smanji ispod poetne

vrednosti to moe znaiti da je ulje oneieno. Curenje rashladnog sredstva (glikola i drugih

sredstava) se utvruje ispitivanjem infracrvenom spektroskopijom.

KOMPRESORI - Centrifugalni kompresori se ispituju isto kao i hladnjaci, a klipni

kompresori isto kao i dizelski motori.

10

HIDRAULINI SASTAV - Ispituju se isto kao i prenosni mehanizmi. Prebrojavanje estica

se provodi po ISO standardu. Svaki hidrauliki sastav ima graninu zranost koja odreuje

kritinu veliinu estica. Treba imati na umu da neki hidrauliki sastavi koriste neke druge

fluide umjesto ulja. Nadzor estica se vri na isti nain i kod ovih sustava.

VELIKI SPREMNICI - Za spremnike vee od 2000 litara treba uzeti u obzir provoenja

RBOT ispitivanja za procenu stabilnosti kisika. Cena je najee odluujui faktor. Najmanje

tri ispitivanja su potrebna da bi se mogao utvrditi trend, a potom i dodatno ispitivanje barem

jedanput godinje. Proizala korist nakon ispitivanja je kada se moe odgoditi zamena ulja ili

nadopuna novim uljem kad je u pitanju velika koliina ulja (ili manja koliina skupog ulja).

Karta ispitivanja ulja saima razliita ispitivanja ulja, primene metoda te njihove cene.

11

Slika 4.1. Karta ispitivanja ulja [1]

5. UPOZORENJA I ALARMI

Upozorenja i alarmi se postavljaju zavisno o specifinim potrebama korisnika. Zajednike

metode za odreivanje upozoravajuih i alarmnih vrednosti su:

PROIZVOLJNA VREDNOST - postavljanje proizvoljne vrednosti promene u odnosu na

poetnu vrednost. U tom sluaju poveanje oitanja ve unapred odreenje vrednosti iznad

poetne se koristi za odreivanje potrebe za odravanjem. Ovaj pristup je bio iroko koriten

12

u amerikoj podmornikoj mornarici sve do sredine 1980.-ih kada je zamenjen koritenjem

statistikog pristupa. [1]

UPOZORAVAJUA VREDNOST - postavljanje upozoravajue vrednosti koja ukazuje na

znaajno statistiko odstupanje (obino 2 ) od srednje vridnosti kao obavest ili upozorenje.

Alarmna vriednost se postavlja na 3 . Ovaj pristup bi trebao omoguiti dovoljno vremena

izmeu upozoravajue i alarmne razine te kvara kako bi se planirali popravci. [1]

ANALIZA KVARA - preciznije odreivanje upozoravajue i alarmne vrednosti analizirajui

pokvarene delove, te povezujui utvrene uvjete s podacima dobivenih predikitvnim

ispitivanjem i analizama. To je razlog zato je vano dokumentirati trendove, vrednosti na

kojima dolazi do kvara i radno okruje za budue reference. Promena upozoravajuih i

alarmnih vrednosti je mehanizam finog podeavanja praenja stanja sistema te se treba

temeljiti na najboljim dostupnim informacijama. [1]

6. UZORKOVANJE

Prikupljanje uzorka ulja se mora provoditi u sigurnim uvetima i na nain da se ne uvede

praina i druga oneienja u stroj, sustav ili u uzorak. Moe biti potrebno ugraditi fiksne

ventile u neke sustave za podmazivanje da bi se to moglo. Uzorak ulja mora biti

reprezentativan. Zato uzorak treba prikupiti od sredine spremnika, a pre filtriranja u

cirkulirajuem sustavu. Boce i cevi za prikupljanje uzoraka mogu se nabaviti preko ispitnih

laboratorija. Ispitni laboratoriji takoer takoer mogu osigurati smjernice to se tie potrebne

razine istoe. Pumpe za vaenje uzorka ulja iz spremnika moraju se propisno koristiti da bi

se izbeglo oneiavanje uzorka ulja. Uzorci se moraju prikupljati uvek iz iste take sustava

da bi se osigurala doslednost u analizama ispitivanja. Stoga postupak odravanja mora

osigurati detaljne smernice i gde i kako prikupljati uzorke.

Uzorke moe prikupljati operater na opremi. Svaki uzorak treba oznai imenom

sustava/stroja, taku tj. mesto s kojeg je uzet uzorak (sustav moe imati vie taaka s kojih se

uzima uzorak), datum, proteklo vreme rada sustava/stroja, te druge podatke kao to je

poslednje odlevanje ili filtriranje ulja. Analitiar takoer treba znati koliinu ulja u

spremniku kako bi mogao dati preporuke za otklanjanje nepravilnosti.

13

7. ZAKLJUAK

Detaljna ispitivanje ulja je znaajan alat preventivnog odravanja strojeva. U mnogim

sluajevima omoguava identifikovanje potencijalnih problema pre nego li je doe do kvara,

ima mogunost smanjiti uestalost izmene ulja, te poveati vrednost koriene opreme.

Praenje stanja pomou ulja ukljuuje uzimanje uzorka i ispitivanja raznih svojstava ulja i

praenje troenja materijala i oneienja. Ispitivanje ulja takoer e predloiti metode kako

bi se smanjilo ubrzano habanje i oneienje. Danas postoje razne metode praenja tehnikog

stanja na bazi ulja te tehnike za proveru koliine stranih estica unutar ulju u svrhu nadzora

stanja opreme. One mogu pogledati unutar motora, prenosa ili hidraulikog sustava bez

njegovog rastavljanja. Veza izmeu izmerene koliine estica u ulju i stanja postrojenja moe

biti uzajamna u tome, na primer, da habanje moe uzrokovati poveanje metala u ulju, ali

metali i druge neistoe u ulju takoer mogu ubrzavati habanje. Za praenje stanja pomou

ulja ne postoji jasna granica izmeu normalnih i izvanrednih uslova rada utvrena na

informacijama o promatranim esticama iz uzoraka ulja. Koliina stranih estica koje se

akumuliraju u ulju za podmazivanje se monotono poveava tako da moemo videti dvofazni

proces nastanka.

Zbog toga je potrebno dobro poznavati funcionisanje sustava da bi se mogle doneti ispravne

odluke na temelju provedenih ispitivanja ulja u cilju produenja ivotnog veka ureaja, ime

se poveava ekonominost i sigurnost poslovanja, te se postaje konkurentniji na tritu.

14

LITERATURA

[1 ] NASA; Reliability Centered Maintenance Guide for Facilities and Collateral

Equipment, National Aeronautics and Space Administration, SAD, 2000.

[2] Peri, M.; Englesko hrvatski enciklopedijski rjenik istraivanja i proizvodnje nafte i

plina, INA Industrija nafte d.d., Zagreb, 2007. - koriteno pri prevoenju pod [1]