3dinar 29 / 2007

Za izdava~a

ZORAN ILI]

e-mail: zoranilic@yubc.net

Glavni i odgovorni urednik

RANKO MANDI]

e-mail: rmandic@gmail.com

^lanovi Redakcije

NENAD BJELO[

DU[AN KOVA^EV

RANKO MANDI]

RISTA MILETI]

LJUBOMIR STEVOVI]

Tehni~ki urednik

SAVO KATALINA

Lektor i korektor

DARINKA NIKOLI]

Adresa Redakcije

Srpsko numizmati~ko drutvo

Knez Mihailova 49/I

11000 Beograd, Srbija

Tel. +381 (011) 3034-695; (064) 131-6370

e-mail: numiserb@yubc.net

www.snd.org.yu

@iro ra~un: 205-69617-78

Srpsko numizmati~ko drutvo Beograd

[tampa

GTP „PANGRAF“ d.o.o.

Beograd, Stanka Paunovia 49

tel. 332-9166

Tira`: 1000 primeraka

Numizmati~ki ~asopis

Izdanje Srpskog numizmati~kog drutva

Primerak broj

Stavovi i miljenja autora tekstova i pril-

oga ne moraju predstavljati stavove i mi-

ljenja redakcije „dinara“.

Redakcija zadr`ava pravo manjih intervencija

u tekstu, podrazumevajui da se integritet

celine i detalja mora potovati. U slu~aju po-

trebe za veim intervencijama, redakcija e

obavezno konsultovati autora teksta pre ob-

javljivanja.

SADR@AJ

ANTI^KI NOVAC

Prvi novac na evropskom prostoru: KORNJA^E EGINE

Slobodanka STOJAKOVI] 4

LVCIVS SEPTIMIVS SEVERVS (193-211) Prvi vojni~ki car

Rista MILETI] 10

NOVE VARIJACIJE NA ANTI^KE TEME

Slavoljub PETROVI] 13

SREDNJOVEKOVNA NUMIZMATIKA

NUMIZMATI^KA ISTORIJA JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA (IV)

Charles B. SMITH, Jr. 16

O KRALJEVSKOM KRUNISANJU STEFANA PRVOVEN^ANOG

Miroslav JOVANOVI] 19

KOSMI^KI MOTIVI U SRPSKOJ SREDNJOVEKOVNOJ NUMIZMATICI

Milan S. DIMITRIJEVI] 21

NOVAC KRSTA[KIH DR@AVA (2)

Stevan VERE[ 24

MODERNA NUMIZMATIKA

Novi prigodni novac: SERIJA „DOSITEJ OBRADOVI]“ 27

CRNOGORSKA DR@AVNA KASA ZA VREME NJEGO[A

Vasilije JANKOVI] 29

NEKI NOVITETI IZ ZEMALJA BIV[E JUGOSLAVIJE 29

@ETONI

„TOKENI“ NOVOSADSKOG EGZITA 30

@ETONI I SUVENIR NOV^ANICE NARODNE BANKE SRBIJE 30

NOTAFILIJA

Iz Narodne banke Srbije NOV^ANICA OD 500 DINARA 2007. 32

NOV^ANICA OD 500 DINARA 1939. BEZ PRETISKA

Ivan [KRABO 34

JUGOSLOVENSKE REZERVNE NOV^ANICE IZ 1936. GODINE

Zbyek [ustek 37

PE^ATI NA NOV^ANICAMA SA IMENOM VALJEVA

Branko GLI[I] 41

TRI NEOBJAVLJENE NEMA^KE NOV^ANICE SA SRPSKIM @IGOVIMA

@eljko JELI] 43

SFRAGISTIKA

MALI TIPAR KNEZA STROJIMIRA

\or|e JANKOVI] 44

FALERISTIKA

ODLIKOVANJA ZA MAJKE (1)

Slavoljub PETROVI] 46

ODLIKOVANJA VATROGASNOG SAVEZA SRBIJE

Nenad BJELO[ 49

VOJNE I DRUGE OZNAKE

ZNAK "AVAUL"

Aleksandar VELI^KO i Lazar GERI] 52

NOVA NUMIZMATI^KA LITERATURA 53

NUMIZMATI^KE AUKCIJE 57

INFORMACIJE SRPSKOG NUMIZMATI^KOG DRU[TVA 61

4 dinar 29 / 2007

anti~ki novac

UUdavnom X veku p.n.e., nakon

propasti Mikenske civilizaci-

je, gr~ko pleme Jonjana je

pod navalom Dorana zapo-

~elo sa migracijama prema maloazij-

skoj obali i ostrvlju, da bi, zatim,u `elji

za unapredjenjem trgovine, postepeno

kolonizovalo ju`ne obale Italije i Sicili-

je kao i severne obale Egejskog mora

koje su za ove naseljenike bile od po-

sebnog zna~aja. Kolonije su osnivane i

u [paniji, ju`noj Galiji, severnoj Africi i

du` crnomorske obale.

Ovo irenje gr~ke populacije po oba-

lama ju`ne Evrope, severne Afrike i

MaleAzije, gde se trgovina obavljala

robnom razmenom, neizbe`no je dove-

lo do pronalaska kovanog novca, lak-

eg i efikasnijeg na~ina trgovanja, i do

razvoja nov~ane privrede. Ne mo`e se

sasvim precizno utvrditi kada je nastao

prvi kovani novac, ali se sa sigurnou

mo`e rei da je ovo neprevazi|eno civi-

lizacijsko dostignue, od prvorazred-

nog istorijskog zna~aja, nastalo u po-

znom VII veku p.n.e.

Herodot nam saoptava da su Li|ani

prvi po~eli da kuju i koriste zlatni i sre-

brni novac. Oni su, zapravo, bili prvi

koji su dragocenom metalu kojim se tr-

govalo, dali odredjeni oblik, te`inu i

utisnutu legendu. Li|ani i neki maloa-

zijski Grci prvi su kovali novac od elek-

truma, legure zlata i srebra. Nije sigur-

no da li su to bili jonski Grci ili njihovi

isto~ni susedi Me|ani koji su kovali pr-

ve grube okruglaste komade od elek-

truma, bez aversnog i reversnog dizaj-

na. Ovakvi primerci su prona|eni u

Efesu, gradu nastanjenom Jonjanima,

a sastojali su se od metala, koji se mo-

`e nai kao prirodna legura u reci koja

proti~e kroz lidijsku prestonicu Sard.

Kasnije, za vladavine kralja Kreza (560

– 546. p.n.e.) Li|ani su, osim statera od

elektruma, emitovali i prva bimetalna

kovanja, zlatni i srebrni novac - krezei-

de. Posle njega je kovao persijski car

Darije svoje zlatne dareike.

Nesporno je da su maloazijski Grci,

kao prvi me|u rairenom gr~kom po-

pulacijom, pod uticajem Li|ana zapo-

~eli kovanje svog novca, dali mu oblik i

opremili ga raznim simbolima.

Neto kasnije, u drugoj polovini VII

veka, sa kovanjem novca su po~eli i

evropski Grci, me|u kojima su prvi bili

Argejci i Eginjani, a ubrzo potom i Ati-

njani. Preko kontakata sa maloazijskim

Grcima Eginjani su po ugledu na svoje

susede, starosedeoce iz Male Azije koji

su se prvi oprobali u vetini kovanja,

doli na ideju proizvodnje sopstvenog

novca veoma originalnog, jedinstvenog

dizajna.

Krajem VII veka p.n.e. na celom Me-

diteranu u prometu su novci Egine sa

PRVI NOVAC NA EVROPSKOM PROSTORU

Kornja~e EgineSlobodanka STOJAKOVI], Beograd

boba.styo@sbb.co.yu

Sl. 2. Mapa Peloponeza sa fragmentom mape Egine (dole levo)

Sl. 1. IV. vek p.n.e. (B.M.C. 167)

Nesporno je da su maloazijski Grci, kao prvi me|u rai-

renom gr~kom populacijom, pod uticajem Li|ana zapo-

~eli kovanje svog novca, dali mu oblik i opremili ga ra-

znim simbolima. Neto kasnije, u drugoj polovini VII

veka, sa kovanjem novca su po~eli i evropski Grci, me-

|u kojima su prvi bili Eginjani i Argejci, a ubrzo potom

i Atinjani. Preko kontakata sa maloazijskim Grcima, Egi-

njani su po ugledu na svoje susede, starosedeoce iz

Male Azije koji su se prvi oprobali u vetini kovanja,

doli na ideju proizvodnje sopstvenog novca veoma

originalnog, jedinstvenog dizajna

kornja~om; za njima slede najranija ko-

vanja Atine, Korinta i Eubeje; zatim

Halkide, Eritreje, Kalkisa i dr. Sve ove

kovnice bile su aktivne od sredine VI

veka p.n.e. Od ovih po~etaka kovanja

poti~u i dva va`na te`inska standarda-

eubejski i eginski – na kojima se kasni-

je zasnivalo gr~ko nov~arstvo.

Istorijat Egine

Egina – ostrvska dr`ava sa istoime-

nim glavnim gradom – locirana je u Sa-

ronskom zalivu na otprilike pola puta

izme|u Atike i Peloponeza. Najvei

grad i luka ovog ostrva Egina podignut

je na temeljima istoimenog drevnog

grada. Na tom mestu je postojala nase-

obina jo od pre tri hiljade godina

p.n.e. Gr~ka legenda ka`e da se vrhov-

ni bog Zevs zaljubio u Eginu, kerku

re~nog boga Azopa i da ju je odneo iz

Beotije na ostrvo Enonu (Enopij) u za-

livu izme|u Atike, Istma i Argolide. Tu

je Egina Zevsu rodila sina Eaka, budu-

eg kralja ovog ostrva koje je, zatim,

nazvano po njenom imenu. Ovo ostrvo

sa svojim veli~anstvenim pristanitem

bilo je idealna lokacija za trgovinu, ne

samo sa dr`avama severne Gr~ke i Pe-

loponeza ve i sa gradovima Male Azi-

je i, od najranijih vremena sve do nje-

govog osvajanja od strane Atine 456.

godine p.n.e., jedno od najva`nijih tr-

gova~kih dr`ava Gr~ke.

Eginjani su se vrlo rano istakli u po-

morstvu i trgovini. Oni su me|u prvima

trgovali u dalekoj Iberiji (Herodot, IV. l

52). Zabele`eno je da na Egini postoji

vie desetina hiljada robova, to govori

o velikoj ekonomskoj moi ove dr`ave.

Postavi jedna od najveih pomor-

skih sila u svom okru`enju, sa trgova~-

kim putevima preko isto~ne polovine

Mediterana, a zahvaljujui kontakti-

ma sa maloazijskim Grcima, kod Egi-

njana se vrlo rano rodila ideja o sop-

stvenom kovanju novca. U kojoj meri

su Eginjani bili cenjeni u tadanjem

poslovnom svetu svedo~i ~injenica da

su mnogi gr~ki gradovi primili njihov

sistem mera i novca. Eginska te`inska

stopa, bazirana na didrahmi – stateru

od oko 12,6 g, bila je nadaleko prihva-

ena, kako u Gr~koj i Kritu tako i u

Maloj Aziji.

Kao mona pomorska sila Egina se u

VI veku p.n.e. pridru`ila Peloponeskom

savezu – SIMAHIJI – kojeg su osnovali

Spartanci. U ovaj savez su uli Tegeja,

Korint, Epidaur, Flijunt, Troizen, Her-

mione, Megara, Egina i dr. gradovi Pe-

loponeza i okoline. ^lanovi Simahije,

savezni gradovi, su bili autonomni.

Obavezali su se da e u slu~aju rata

protiv zajedni~kog neprijatelja davati

utvr|eni kontingent vojske i priznavati

spartansku vrhovnu komandu. Skupti-

ne saveznika su se odr`avale u Sparti.

U takvim je okolnostima Sparta do~e-

kala gr~ko- persijske ratove.

Egina je do`ivela najvei procvat u V

veku p.n.e., a o njenoj slavi i moi pi-

sao je veliki helenski pesnik Pindar.

Medjutim, suparnitvo sa Atinom koje

je rezultiralo ~estim, iznurujuim rato-

vima, dovelo je 456. godine do pada

Egine pod Atinjane, da bi 431.godine

Atinjani deportovali celokupno sta-

novnitvo Egine. Pod vlast Rima Egina

je potpala 133.godine p.n.e.

Egina je kovala novac zaklju~no sa

periodom vladavine rimske carske di-

nastije Severa. Jedini prekid u kovanju

statera desio se izme|u 431 – 404. go-

dine p.n.e., kada su Eginjani bili prote-

rani iz svojih domova od strane atin-

skog svetenstva. Tada su u manjoj me-

ri kovane samo frakcije.

Postoji dosta nedoumica oko samog

po~etka kovanja Egine. Anti~ka tradi-

cija pripisuje po~etke eginskih kovanja

kralju Arga Fejdonu (umro ne kasnije

od 650. godine p.n.e.), to nije bilo

bez osnova, jer su stateri tipa kornja~e

nesporno bili najstariji novac evropske

Gr~ke. Th.Reinach u Rev.Num., 1894.

god. ispoljava dosta nedoumica oko

datovanja kralja Fejdona. Va`ni anti~-

ki pisci koji pominju da je Fejdon ko-

vao u Egini, ili Eginjane kao prve koji

su u Evropi kovali novac, jesu Efor (po

Strabonu- VIII.st.358); Aelian

(Var.Hist., 12.20) i pruski epigrafi~ar

iz 19. veka Boeck.2. Gr~ki nau~nik iz

IV veka p.n.e. Herakleid iz Ponta tako-

|e izjavljuje da je kralj Fejdon od Ar-

ga, koji je umro oko 650. godine

p.n.e., prvi kovao novac Egine. Nasu-

prot ovome, neki savremeni autori

najranije kornja~e datuju u polovinu

VI veka p.n.e. ak nije sigurno ni to da

li je Egina ikada bila pod Fejdonovom

dominacijom, da bi on kovao njen no-

vac. Ipak je prevagnulo miljenje da je

Egina bila ta koja je prva u Evropi ko-

vala novac, jer je ona od najstarijih

vremena pa do osvajanja od strane

Atine 456. godine p.n.e. bila jedna od

najveih trgova~kih i pomorskih sila

Gr~ke, dok je Arg u izvesnom stepenu

bio udaljen od glavnih trgova~kih to-

kova koji su se kretali preko Saron-

skog zaliva.

Ostaje kao zaklju~ak da je eginsko

kovanje najstarije u Evropi, da je njego-

va prva emisija nastala u kasnom VII

veku p.n.e., i da uniformnost ovih ko-

vanja kroz vekove jasno ukazuje na to,

da ono nije slu`ilo samo za lokalne po-

trebe ve i za me|unarodni opticaj. Sve

do Peloponeskog rata 431. godine

p.n.e. kovanja Egine su bila podjedna-

ko prihvaena valuta na ~itavom Pelo-

ponezu.

5dinar 29 / 2007

anti~ki novac

Sl.3. Lidija, 6.v.p.n.e1

(B.M.C. 22)

1Kovanje pre Kreza, oko 650 – 561.g.p.n.e.; elektrum, oko 4,72 g; glava lava/ inkuza od dva kvadrata

2Boeckh.A., Parian Chronicle, Corpus Inscriptionum Graecorum,2374, v.45

Kovanja Egine

Egina je prihvatila ideju kovanja nov-

ca maloazijskih Li|ana, ali je nov~ana

kovanja usavrila tako to je emitovala

novac od relativno ~istog srebra, ume-

sto od elektruma koji je sadr`avao raz-

li~ite proporcije srebra i zlata.3

Simbol

Egine na iskovanom novcu bila je mor-

ska kornja~a, `ivotinja dosta zastuplje-

na u Egejskom moru. I dok su susedni

gradovi, kao npr. Atina i Korint, kasnije

kovali prili~no limitirane koli~ine nov-

ca, eginska kornja~a je postala domi-

nantna valuta ju`ne Gr~ke. Od samih

po~etaka kovan je novac istog tipa:

morska kornja~a na aversu i kvadratna

inkuza na reversu. Kovanja srebrnih

statera od neto preko 12 g i kasnijih

frakcija bila su tipi~no eginska: debela

i zbijena ovalna metalna plo~ica, sa

kornja~om u veoma visokom reljefu na

aversu, i kvadratnom inkuzom na re-

versu.

Kornja~a je tokom vremena do`i-

vljavala metamorfozu. Na prvim kova-

njima ona je prikazana sa glatkim

oklopom; kasnije emisije dobijaju ta~-

ke du`inom le|nog oklopa. U oba slu-

~aja kvadratna inkuza na reversu se

sastoji od osam trouglastih polja. U ra-

nom VI veku ovaj motiv inkuze je sli-

~an krilima vetrenja~e, dok je na emi-

sijama do 456. godine inkuza podelje-

na na nepravilnu aru, sa neto irim,

koso postavljenim podeonim trakama

u odnosu na ranije emisije.

Godine 480. novac Egine dobija svoj

glavni dizajn. Kornja~i su na oklop, sa

nizom uzdu`nih ta~kica po sredini,

dodate i po jedna ta~ka levo i desno

od sredinog niza, a do same kornja~i-

ne glave.

Iako su kornja~e kovane u velikim

emisijama, njihova proizvodnja oko

480. znatno opada,

to je najverovatnije bilo uzrokova-

no iscrpljenou rudnika na Sifnosu,

odakle je nabavljano srebro za egin-

sku kovnicu. Deceniju ranije, 490.

god,eginski glavni rival Atina pobedi-

la je persijskog kralja Darija na Mara-

tonu, nakon ~ega je postala dominant-

na pomorska sila u regionu. Izme|u

Atine i Egine je dolo do ratova koji su

rezultirali pobedom Atine; ona je 456.

godine pokorila Eginu. Kada je nakon

toga izbio Peloponeski rat izme|u Ati-

ne i Sparte, i Atina 4o4. do`ivela po-

raz, Eginjani su obnovili svoj glavni

grad i nastavili sa kovanjem novca.

Tip kornja~e se izmenio; morsku

kornja~u je zamenila umska, sa veo-

ma jasno dizajniranim plo~icama

oklopa – kornja~a kakvu vidimo u pri-

rodi. Aversni reljef je neto plii i pra-

vilniji, sa u`im, kosim podeonim tra-

kama kvadratne inkuze na reversu. U

poljima kvadratne inkuze nalazimo

prvi put po~etna slova imena grada i

malog delfina, Afroditin simbol. Ova-

kva kovanja su emitovana do sredine

IV veka. Krajem ovog i po~etkom III

veka manje srebrne apoene smenjuju

bronze. Menja se aversna predstava;

uobi~ajeni tip bronze je predstavljen

sa dva ili tri delfina na aversu i uobi-

~ajenom kvadratnom inkuzom sa

skraenim nazivom, na reversu. Od

bronzanih tipova postoje i oni sa

pramcem galije i glavom ovna kao rat-

ni~kom insignijom. U III i II veku i da-

lje se kuju srebrni stateri, odnosno te-

tradrahme sa uobi~ajenim tipom um-

ske kornja~e i delfinima.

U periodu Rimske imperije krajem II

i po~etkom III veka nove ere, u vreme

dinastije Severa, Egina kuje vee

bronzane nominale (22 – 18 mm)4.

Imamo interesantan podatak da je

samo za vreme 18 – godinje vladavi-

ne Septimija Severa bilo aktivno oko

250 provincijskih kovnica. Samo su

kovanja njegovog sina Karakale obim-

nija u svim serijama. Stoji ~injenica da

6 dinar 29 / 2007

anti~ki novac

3Metal za proizvodnju novca nabavljan je iz bogatih rudnika srebra egejskog ostrva Sifnosa

4U periodu Rimskog carstva u Egini su samo Severi kovali lokalni novac

„KURSEVI NOVCA“ U ANTI^KOM SVETU

Od svoje pojave pa do danas (ako

izuzememo ~lanice EMU koje kori-

ste isti novac - evro), novac dr`ava

koje su ga izdavale nije imao iste

vrednosti. Anti~ki Heleni, najpre u

Maloj Aziji, a potom i u svojim dr`a-

vama na tlu Evrope, kovale su no-

vac istih naziva, ali razli~itih vred-

nosti. Zbog toga to te`inske mere,

a koje su bile adekvatne nazivima

nov~anih jedinica, nisu bile istih ve-

li~ina u svim dr`avama anti~kog

sveta. Jedna atinska drahma te`ila

je 4,3 grama, drahma Egine 6,1

gram, a drahma Rodosa 3,9 grama

srebra.

Ti prvi "kursevi" tj. te`inski standar-

di, i samim tim vrednosti pojedinih

apoena novca, bili su sledei:

AAttiinnsskkii ssttaannddaarrdd

drahma 4,3 g

stater ili didarahma 8,6 g

tetradrahma (4 drahme) 17,2 g

SSttaannddaarrdd EEggiinnee

drahma 6,2 g

stater 12,6 g

SSttaannddaarrdd KKoorriinnttaa

drahma 2,9 g

stater 8,6 g

AAhhaajjsskkii ssttaannddaarrdd

drahma oko 2,6 g

stater oko 8 g

SSttaannddaarrdd RRooddoossaa

drahma oko 3,9

didrahma oko 7,8 g

tetradrahma 15,3 - 15,6 g

U "inostranstvu", susednim ne-he-

lenskim dr`avama, va`ili su sledei

standardi

FFeennii~~aannsskkii ssttaannddaarrdd

ekel oko 7 g

tetradrahma ili diekel oko 14 g

PPeerreessiijjsskkii ssttaannddaarrdd

srebrni siglos (drahma) 5,35 g

srebrni stater oko 11 g

zlatni siglos 8,35 g

RRiimmsskkii ssttaannddaarrdd

srebrni denarius

- prvobitno 3,75 g

- posle "devalvacije" 2,25 g

zlatni aureus

- prvobitno 7,8 g

- kasnije 7,3 g

Kao i danas, me|utim, prednji stan-

dardi tj. "kursevi" nisu bili fiksni, nego

su "fluktuirali" u raznim vremenskim

periodima. RR..MM..

su u ranom III veku n.e. emisije Septi-

mija Severa, njegove supruge i sinova

- period koji obuhvata neto manje od

~etvrt stolea -iznosila pribli`no 20%

celokupnih gr~kih imperijalnih kova-

nja, koja se prote`u na vie od tri sto-

lea. Evropska kovanja Severa su,da-

kle, mnogo obimnija u poredjenju sa

njegovim prethodnicima, naro~ito na

Peloponezu, odakle se novac emito-

vao iz vie od dvadeset kovnica.

Severi su u Egini kovali bronzu sa

gr~kim natpisom ΑΙΓΕΙΝΗΤΩΩΝ. Tipo-

vi su raznovrsni: razna bo`anstva, po-

lubo`anstva i druge predstave, kao

Hekata, Hermes (poprsje ili sa glavom

ovna na ramenima), Afrodita sa gran-

~icom i jabukom, Demetra, Atina, Ni-

ka, Posejdon, Afaja (?), Zevs sa orlom

i munjom, Eak (kao sudija smrti),

eginska luka (prikazana u polukrugu

u kojem je galija; u gornjem delu je

heksastilni hram ili kolonada sa stepe-

nitem u sredini ).

Standardi - apoeni

U anti~kim vremenima najvea jedi-

nica mere za te`inu bila je talant. Posto-

jao je eubejski i eginski talant koji je

predstavljao obra~unsku jedinicu toga

vremena. Eginski talant je, izra`eno da-

nanjim merenjem, iznosio 36 kg, a eu-

bejski 26,20 kg. Eginski ili Fejdonov si-

stem mera prihvatili su svi Pelopone`a-

ni, neka dorska ostrva i severna Gr~ka.

Eubejski sistem su prihvatile eubejske

naseobine, Korinani sa svojim koloni-

jama i razni Jonjani. Atinjani su, tako-

|e, koristili eginski nov~ani standard, a

nakon donoenja Solonovih reformi

oko 570. godine p.n.e. preli su na eu-

bejske standarde, jer su isti bili za njih

povoljniji.5

Po Ridgeway-u, eginski sre-

brni standard je bio nezavisnog pore-

kla, a zasnivao se jednostavno na rela-

tivnoj vrednosti zlata i srebra u Egini,

kada je zapo~eto kovanje srebrnog nov-

ca na tom ostrvu. Mogue je, poto su

kovanja zapo~eta po ugledu na isto~ne

susede u Maloj Aziji, da je ovaj odnos

iznosio 15:1 ; zlatni stater – krezeid ili

dareik - od 8,42 g x 15=126,63 g sre-

bra, ili 10 eginskih statera od 12,57 g 6

.

Eginski standard, baziran na srebr-

nom stateru od dve drahme te`ine pre-

ko 12 g, postao je veoma rasprostra-

njen u centralnoj Gr~koj, Peloponezu i

eginskim ostrvima, uklju~ujui Krit.7

Du` ~itavog Peloponeza, sve do Pelo-

poneskih ratova (431 – 404) kovanja

Egine su bila jedino univerzalno prepo-

znatljivo sredstvo plaanja. Ovaj poda-

tak nalazimo kod nekih anti~kih pisa-

ca.8

Postoji podatak da je kod Atinjana

eginska drahma o~igledno bila vie ce-

njena od njihovih vlastitih drahmi.9

Na osnovu nekih primeraka eginskih

statera moglo bi se zaklju~iti da su pr-

vobitne emisije te`ile preko 12,96 g. U

Nacionalnoj bilioteci u Parizu postoji

unikatni stater od elektruma te`ine

13,41 g. Na njegovom aversu je kornja-

~a, a na reversu kvadratna inkuza iz

dva dela. On spada u red ranih egin-

skih kovanja iz VII veka p.n.e, a sudei

po reversu, prema feni~anskoj stopi.

O~igledan je primer ugledanja na ma-

loazijski uzor.

Izuzimajui ovaj primerak novca i jo

jedan manji broj srebrnih statera te`ine

preko 12,96 g, mo`e se utvrditi sledea

skala koja reprezentuje prose~nu punu

te`inu eginskog novca:

- stater 12,57 g

- trihemiobol 1,55 g

- drahma 6,28 g

- obol 1,03 g

- triobol 3,11 g

- hemiobol 0,51 g

- diobol 2,73 g

- tetartemorion 0,25 g

Kontramarke na

eginskim kornja~ama

O zna~aju eginskih kornja~a kao „in-

ternacionalnoj“ valuti o~ito svedo~e

mnogobrojne kontramarke koje su ve-

inom prisutne na kornja~ama ranog

perioda. Nije sasvim jasno ko je i zato

udarao ove kontramarke na eginski no-

7dinar 29 / 2007

anti~ki novac

Sl. 4 (Iz kolekcije autora)

Sl. 8.

5Solon,atinski aristokrata,ro|en oko 640. godine p.n.e, doneo je 25 godina posle Drakonovih zakona naprednije zakone ; izme|u ostalog izvrio je i refor-

mu novca (oko 570.g.), pri ~emu je ukinuo eginski, a uveo eubejski

nov~ani i metri~ki sistem. Samim tim Atinjani su se preorijentisali na one krajeve gde je vladao eubejski metri~ki sistem; pri tome je dolo do zapostavl-

janja veza sa Peloponezom koji se nalazio u eginskoj trgova~koj sferi. 6

Ridgeway, Origin of Metallic Currency,Cambridge,1892, st..2217

Ati~ka te`ina sa didrahmom od oko 8,5 g, i kasnije tetradrahmom od 17 g, postala je glavni standard kasnijeg perioda, sve do kasnog V veka.8

Pollux,IX.79 ; Hesichius (χελωνη νοµισµα πελοποννηοιακον)9

Pollux, IX.76 : “η παχεια δραχµη”

Sl. 5. (SNGCop.501) Av: Morska kornja~a

u glatkom oklopu, kasnije sa nizom ta~a-

ka koje se pru`aju preko sredine oklopa

Rv: Kvadratna inkuza, podeljena na vie

polja u vidu trouglova, tip „vetrenja~a“.

Sl. 6 (SNGDel 1588ff)

Av: Morska kornja~a u glatkom oklopu.

Rv: Kvadratna inkuza tipa „vetrenja~a’’. Na

nekim retkim podvrstama statera pokuaj

naznake segmenata oklopa kornja~e.

Sl. 7. ( SNGDel 1522ff)

Av: Morska kornja~a sa nizom ta~aka po

sredini oklopa; po jedna dodatna ta~ka

levo i desno do niza, kod glave kornja~e.

Rv: Kvadratna inkuza podeljena irokim

trakama na pet polja.

vac. Po nekima one predstavljaju sim-

bol („grb“) raznih gradova, kao npr.

konjska glava koja je predstavljala grad

Kleitor, Arkadija. Poto se kod ovih

kontramarki radi o velikom broju ra-

znih motiva, mogue je da se iza njih

kriju bogati trgovci i bankari. Primera

radi pominjemo samo neke od ovih

simbola u vidu kontramarke: p~ela,

konjska glava, ~ove~ji lik, mala kva-

dratna inkuza, razne okrugle punce.

Simbolika predstava

na eginskom novcu

Egina je malo ostrvo preko koga je

Atika povezana sa Peloponezom i ju-

`nim ostrvima Egejskog mora. Osim ~i-

njenice da je glavni istoimeni grad prvi

u Evropi kovao novac, on je, pored Del-

fa i Olimpije, ~uven i kao jedan od kult-

nih mesta velikih bo`anstava, koja su

odre|ivala sudbinu gr~kog naroda ra-

sejanog po celom Mediteranu. Na

ovom ostrvu podignut je hram posve-

en veoma starom bo`anstvu, boginji

Afaji, na Kritu imenom Diktina. Ona je

potovana kao boginja gora i lova, ka-

snije kao zatitnica ribara, obala i luka.

Posedovala je i mnoga druga svoj-

stva.Ova boginja je u starim vremeni-

ma imala mnogo hramova i oltara. Pa-

uzanija nam saoptava da je posle Ma-

ratonske bitke 49o.godine p.n.e na

ostrvu Egini podignut hram, kao znak

zahvalnosti Atini za pobedu nad Dari-

jem.To je ujedno i spomenik gr~ke na-

cionalne solidarnosti i izraz jedinstva u

borbi protiv spoljanjeg neprijatelja.

Od Pauzanije10

tako|e saznajemo da je

kornja~a bila `rtvena `ivotinja za Afro-

ditu koja se, po Heziodu kao plod Ura-

na, rodila izaavi iz morske pene kod

Kipra. Lik klasi~ne gr~ke Afrodite stvo-

ren je sinkretizovanjem raznih gr~kih i

orijentalnih kultova. U sebi je sadr`a-

vala svojstva boginja Astarte, Itar,

uklju~ujui i kult neke boginje mora.

Afroditine funkcije simbolizuju Eros,

golubica, vrabac i delfin, koji se javlja

na kasnijim kovanjima Egine.

^injenica da je kornja~a, `ivotinja

`rtvovana Afroditi, bila izabrana za

tip eginskog novca, daje mogunost

za razvoj teorije (Curtius, Num.

Chron. 1870.) da je eginska kovnica

povezana sa hramom Afrodite (Afaje)

koji se dizao iznad eginske luke.

Ridgeway je osporavao religiozni sim-

bolizam kornja~e kao znamenja Egi-

ne.11

Bez obzira na to da li je kornja~a

stavljena na novac kao religiozni sim-

bol Egine, ili pak kao `ivotinja zastu-

pljena u velikom broju u Egejskom

moru, ona je ~itav niz vekova opstaja-

la kao zatitni znak ovog anti~kog

grada.

Egina, kao i prili~an broj drugih gr~-

kih i maloazijskih gradova, kovali su

ponekad reversne predstave sa triskeli-

ma12

koje neki put nalazimo i na aver-

su pored glavne predstave. Kovanja

maloazijskih gradova sa triskelom po-

ti~u veinom izme|u V i ranog IV veka

p.n.e. Triskeli se nalaze na novcu gra-

da Aspenda, Pamfilija (od oko 460-

333 g.), zatim na novcu velikog broja

likijskih gradova, kao to su Dynasts,

Tenagura, Kuprlli, Trbbenini, Vedrei,

Perikle, Limyra.

Od ostalih evropskih gradova po-

menuli bismo novac Damastiona iz

ilirsko-peonijske oblasti, ~ija tetra-

drahma izme|u 345. i 330.godine, sa

Apolonom na aversu, ima trono`ac u

kombinaciji sa dve svastike.

Grad Flius, Flijasija na Peloponezu

kovao je oko 6.veka p.n.e. didrahmu

sa triskelima na aversu, i kvadratnom

inkuzom od est polja na reversu.

Triskel nalazimo kasnije i na novcu

Rimske republike13

.

[ta je triskel zna~io i zato je kori-

en na nekim kovanjima Male Azije,

arhajske i klasi~ne Gr~ke?

Listajui re~nike simbola nai emo

podatak da ovaj znak najpre ima za-

jedni~ku simboliku sa svastikom (ku-

kastim krstom). Triskeli ili triquetra ~i-

ne podelu kruga na tri dela, u sli~noj

formi kakvu podelom na ~etiri dela sa

savijenim krajevima, pokazuje svasti-

ka.“ Triskel predstavlja hitronogost,

najverovatnije solarno kretanje, ili pak

sunce na izlasku, u zenitu i na zalasku;

8 dinar 29 / 2007

anti~ki novac

Sl. 9. Novac grada Fliusa,

Av: Morska kornja~a, kao br.03 Flijasija,

Peloponez. Rv: Kvadratna inkuza u kojoj

se nalazi (Seltman 314) triskel, sa glav~i-

nom to~ka u centru (B.M.C. 11.143)

Sl. 10 (B.M.C.11.149)

Sl.12 (B.M.C.11.187)

Sl.13 (B.M.C.Att.Pl.XXV.10-14)

Sl. 11 (SNG Lockett 1981ff)

Av: [umska kornja~a sa segmentima

oklopa. Na nekim primercima levo

i desno do kornja~e A - I.

Rv: Uobi~ajena kvadratna inkuza

10Pausanias, Periegesis Hellados,vol.IV,105, 2.vek n.e.

11Navedeno delo, str.331

12Tri, u kolenima savijene, noge sa glav~inom to~ka u sredini

13L.C. Lentvlvs, denar iz cca. 49.p.n.e.,Babelon,Vol.I,Cornelia l3,64

po jednoj hipotezi predstavlja i lunar-

ne faze, obnovu `ivota’’. Kao i svastika

triskel je simbol povoljne sudbine.

Triskeli su prikazivani na praistorij-

skim glinenim posudama, velikim ka-

menim gra|evinama bronzanog doba

Irske, a ~esto ga ima na solarnim sim-

bolima u keltskoj i tevtonskoj simboli-

ci. Danas triskel predstavlja amblem

Sicilije na ostrvu Man. Tu simbolizuje

trinakriju - tri rta, tri mora, tri vere.

Imajui u vidu sva zna~enja ovih

simbola, ne bismo mogli da odredimo

njihovu preciznu funkciju na novcu.

Mo`e se naslutiti da se, mo`da, radi o

prikazu solarnog kretanja.

Pribli`na hronologija

eginskih kovanja14

0011.. ookkoo 665500 –– 660000..gg.. pp..nn..ee..

AARR –– ssttaatteerrii ii ffrraakkcciijjee

0022.. ookkoo 660000 –– 555500.. ggooddiinnee pp..nn..ee..

AARR––ssttaatteerrii ii ffrraakkcciijjee

0033.. ookkoo 555500 –– 445566.. ggooddiinnee pp..nn..ee.. –– AARR

–– ssttaatteerrii ii ffrraakkcciijjee

0044.. ookkoo 445577//66.. ggooddiinnee pp..nn..ee..__ AARR –– ssttaa--

tteerr,, ookkoo 1111,,2255 gg1155

Zbog svoje reversne predstave ovaj

nov~i izlazi iz standardnog okvira tog

perioda; razlikuje se od novca tada ko-

vanog u Egini. Prikaz triskela na rever-

su ovog statera izgleda da ukazuje na

monetarnu alijansu Egine i Fliusa.16

0055.. ookkoo 445566 –– 443311..gg..pp..nn..ee..

Godine 456. Eginu je osvojila Atina;

dizajn kornja~e se u tom periodu me-

nja. Morsku kornja~u je zamenila um-

ska.

0066.. ookkoo 443311 –– 440044..gg..pp..nn..ee

431.godine stanovnici Egine su pro-

terani sa svojih ognjita od strane atin-

skog svetenstva. Za vreme 27 godina

njihovog izgnanstva izgleda da nije ko-

van novac eginskog tipa.

0077.. ookkoo 44oo44 –– 335500..gg..pp..nn..ee.. iillii kkaassnniijjee ––

AARR –– ssttaatteerrii ii ffrraakkcciijjee

Posle velikog poraza Atinjana u Pelo-

poneskom ratu 4o4.godine, Lisandar17

je

vratio preostale prognane Eginjane u

njihove domove. Tada je, najverovatnije,

ponovo o`ivela kovni~ka delatnost. Kra-

jem ovog perioda bronzani novac po~i-

nje da istiskuje manje srebrne apoene.

0088.. IIIIII -- IIII vveekk pp..nn..ee..

Izgleda da je ubrzo nakon vladavine

Aleksandra Makedonskog Egina po~ela

da kuje tetradrahme sa kornja~om i

delfinom, kao simbolima. Pored toga

Egina je kovala i bronzani novac raznih

tipova.

AE 17 mm AE 13 mm

Av: ov~ija lobanja A - I Av: dva delfi-

na, izme|u njih A

Rv: delfin – AI Rv: kvadratna inkuza

0099.. KKoorrnnjjaa~~ee ssaa kkoonnttrraammaarrkkaammaa

1100.. IImmppeerriijjaallnnaa kkoovvaannjjaa EEggiinnee-- IIII –– IIIIII

vveekk nnoovvee eerree-- AAEE 2222

LLiitteerraattuurraa::

Lisi~ar, P., Grci i Rimljani, Zagreb,

1971.

Anderson, G., Greek Turtels

Sear,D.,Greek coins and their values,

London 1978, vol I- II

Carson., R.A.G., Coins,London 1975.

Rev.Num., 1903,359,n.2

Th.Reinach,Rev.Num., 1894,1

Ridgeway, Origin of Metallic Curr-

ency, Cambridge,1892

Fox,E., Corolla Numismatica, Oxford,

1906

Gavela.B., Istorija umetnosti anti~ke

Gr~ke, Beograd, 1969,

Biderman.H., Re~nik simbola,Beo-

grad, 2004.

Kuper, D`., Ilustrovana enciklopedija

tradicionalnih simbola, Beograd 2004.

Zamarovsky, Junaci anti~kih mitova,

Zagreb, 1973.

GM Dieter Gorny, Muenchen –

95/1999 /fotosi/

GM Dieter Gorny, Muenchen – 69/

1994 /fotosi/

9dinar 29 / 2007

anti~ki novac

14Datovanja prema autorima: Earle Fox,Corolla Num.,str.34 sqq; D.Sear, Greek Coins and their Values,

vol.I, London, l978; R.A.G.Carson,Coins,London 1962.15

Unikatni primerak u Britanskom muzeju; B.M.C.11.14316

Videti: J.P. SIX u Num.Chron.,1888,st17

Zapovednik spartanske mornarice u Peloponeskom ratu, zaslu`an za pobedu nad Atinjanima 4o5 - 404.god.

Sl.14 (B.M.C.138/165)

Av: [umska kornja~a sa jasno dizajnira-

nim segmentima oklopa. Na kasnijim

emisijama slova A- I smetena su u polja

levo i desno do kornja~e. Rv: Povrina

kvadratne inkuze uobi~ajenog tipa,pode-

one trake obi~no u`e u odnosu na starije

tipove novca; na kasnijim kovanjima po-

nekad A – I ; ΑΙΓ ili skraena imena ma-

gistrata i delfin u poljima kvadrata.

Sl.15 (B.M.C.11.224)

Sl.16 (SNGCop.533)

Sl. 17. VI vek (SNGDel.1501ff)

Sl. 18. VI vek (SNGDel.1563)

Sl. 19. 457 – 431. god. (SNGLock.1981ff)

Sl. 20 (B.M.C.11.145.239)

Av: ΦΟYΛΒΙΑ ΠΛΑYΤΙΛΛΑ. Drapirana bi-

sta carice, desno, mala kornukopija na rame-

nu. Rv ΑΙΓΕΝΙΤΩΝ. Hekata triformis sa dve

vidljive ruke; u svakoj ruci duga~ka buktinja

10 dinar 29 / 2007

anti~ki novac

NNe tako davno kod arheolo-kih istra`ivanja u Jorku(severna Engleska) na loka-litetu rimskog anti~kog gra-

da EBVRACVM prona|eno je tridesetakobezglavljenih skeleta. Pozivajui se naanti~kog istori~ara Diona Kasija i uzprimenu savremenih metoda istra`iva-nja, engleski nau~nik i istori~ar EntoniBerli (ANTHONY BERLY) je reio mi-steriju ili bolje re~eno osvetlio jedantrenutak u hiljadu godina dugoj istorijiRimske imperije.

Skeleti pripadaju gra|anima pogu-bljenim 211. godine u gradu gde jeumro rimski imperator Septimije Sever,ba te 211. godine, ~etvrtog dana me-seca februara.

^emu tako strana egzekucija, takosurovo kasapljenje osoba bliskih impe-ratoru od kojih engleski nau~nik bar trimo`e navesti po imenu, a jedno je si-gurno bio Kastor (CASTOR), sekretar ikomornik imperatora Severa.

Ipak krenimo redom.Lucije Septimije Sever ro|en je 11.

aprila (negde se pominje i 1. april)145. godine u gradu Lepcis Magna(LEPTIS MAGNA), na severu Afrike(danas Libija ). Njegovo poreklo kakopo ocu (PVBLIVS SEPTIMIVS GETA)tako i po majci (FVLVIA PIA), mo`e sepratiti sve do perioda Republike. Znase da je imao brata istog imena kaootac i sestru Septimiju Oktavilu (SEP-TIMIA OCTAVILLA), ali sudbina tog de-la porodice je ostala nezabele`ena.

Porodi~no, viteko-senatorsko pore-klo odredilo je njegovu vojni~ku karije-ru, kao i kod svih patricija Rima takoda je 171. godine kvestor na Sardiniji,a zatim legat i prokurator provincijeAfrike, pa narodni tribun, zatim legatprovincije [panije, te komandant LE-GIO IIII SCYTHICA koja je bila stacioni-rana u Marseju (MASILIA).

Njegova prva supruga PACCIA MAR-

CIANNA sa kojom je stupio u brak 175.godine podarila mu je u braku dve er-ke ~ija imena nisu zabele`ena, tako daostaju nepoznate za istoriju uprkos ~i-njenici da im je otac bio imperator.

Njegova druga supruga Julija Domna(IVLIA DOMNA), veoma inteligentna ipametna `ena bila je erka velikog pre-tora Emese (EMESA), danas HOMS uSiriji, Julija Basijanusa (IVLIVS BASSI-ANVS). Iz tog braka ro|ena su dva si-na, dva budua imperatora:

- LUCIVS SEPTIMIVS BASSIANVS(ro|en 4. aprila 188. godine)

- LVCIVS SEPTIMIVS GETA (ro|en27. maja 189. godine)

U godini ro|enja mla|eg sina Septi-mije Sever je bio prokonzul Sicilije dabi ve 190. godine dobio prvi konzulati postao guverner provincije PANNO-NIA SVPERIOR. Prednost toga je bila,to e i vreme pokazati blizina presto-nice.

Doga|aji su se smenjivali veoma br-zo kao i imperatori na tronu. Godine193, 13. aprila (negde 9. aprila) du-navske legije u gradu CARNVNTVM(danas Bad Deutsch Altenberg u Au-striji) proklamuju Severa za imperato-ra sa titulom i imenom: CAESARLVCIVS SEPTIMIVS SEVERVS PERTI-NAX AVGVSTVS, uz istovremenu tituluIMP (imperator), ali isto tako i TRP.(tribunitia potestas).

@elei da osigura miran zapad Severodmah proglaava Klodija Albina za ce-zara, respektujui njegovu komandunad tri legije u Galiji.

Naporedo sa u~vrivanjem vlasti to-kom 193/194 godine, odvija se i emisi-ona delatnost Septimija Severa. Rodo-na~elnik dinastije je o~igledno veomadobro razumevao zna~aj vojske, te pr-va kovanja novca pripadaju takozva-nim «legionarskim» kovanjima, koja sekod kolekcionara znatno vie kotiraju~ak 1:5 u odnosu na «obi~na» kovanja.

Legionarska kovanja su zastupljena uzlatu i srebru (denar, aureus), sa nazi-vima 16 legija, dok se samo u bronzipojavljuje sestercijus za legiju LEG XIIIIGEM MV TRP COS SC.

Ikonografija je uobi~ajena jo odMarka Antonija i Akcijumskog rata: le-gionarski orao izme|u dva standarda(sl.1).

Sever je isto tako dobro znao tapredstavljaju pretorijanci u Rimu. Preulaska u grad naredio je da ga pretori-janska garda nenaoru`ana sa~eka naprostranoj ravnici blizu grada.Uz svemere obezbe|enja i uz prigodan govorraspustio je i liio svih odli~ja pretori-jance i uz pretnju smrtnom kaznomproterao na 100 milja od prestonice.

Nova garda uzeta je iz podunavskihzemalja, a odre|enim povlasticamavojsci (izjedna~avanje sa pretorijanci-ma, pravo na sklapanje braka, dodelazemljinih poseda pograni~nim jedini-cama, pravo da nose zlatno prstenjeitd.) Sever je prakti~no plaao vojskukoja ga je i dovela na vlast. Njegovo ne-poverenje je ilo tako daleko da ga jedanonono bez skidanja oklopa, obez-be|ivala vojna jedinica od 600 naoru-`anih legionara.

Emisiona politika Septimija Severakada je apoenska struktura u pitanjune donosi nita novo u odnosu na pret-hodnike. Rasipnost imp. Komodusa,kao i gra|anski ratovi posle njega, do-veli su do «kvarenja» srebra tako da jeprocenat ovog plemenitog metala unovcu prepolovljen.

U veoma raznovrsnom emisionomopusu, osim legionarskih kovanja trebaizdvojiti veoma atraktivne module(uglavnom od plemenitih metala), sadva ili ~ak vie portreta na reversnojstrani. Dok je na aversu bista cara sa lo-vorovim vencem na glavi ili pak bistacarice Julije Domne, na reversu se po-javljuju:

LVCIVS SEPTIMIVS SEVERVS (193-211)

Prvi vojni~ki carRista MILETI], Beogradinner@sezampro.yu

- Karakala- Geta- Karakala i Geta- Julija Domna- Julija Domna, Karakala,Geta- Sever, Karakala, Geta na konjima- Karakala na aversu, Geta na rever-

su.Emisiona delatnost pokazuje i privr-

`enost i nadu za naslednu monarhiju,jer uz dva sina i podrku supruge Se-ver je verovao u budunost imperije.

Surovi vojnik koji se tako krvolo~noi nemilosrdno obra~unavao sa svojimprotivnicima i neistomiljenicima nijebio imun na nepotizam.

Sam Sever sigurno nije «patio» odskromnosti, a to, pre nego bilo kojiistori~ar potvr|uju natpisi na novcu.

Ve 9. juna 193. godine ulaskom uprestonicu dobija titulu PONTIFEXMAXIMVS (PM). Ova skraenica e seodmah pojaviti i na emisijama novcaiz te godine (na reversu). Po~inje mudrugi konzulat (COS II) da bi ga kra-jem 193. godine Senat proglasio ocemotad`bine (PATER PATRIE, PP) i dode-lio mu drugi imperijum (IMP II).

Obzirom na minornu ulogu Senata,sve te proklamacije su bile samo paro-dija senatskih odluka jer i bez njih«gospodar rata» bi to sam u~inio.

Ulogu vrhovnog organa vlasti u dr-`avi dobija «Carski savet» (CONSI-LIVM PRINCIPIS) i njegove odluke de-limi~no i sistemati~no smenjuju senat-ske.

Duga vladavina Septimija Severa re-zultirala je emisijama od preko 1000modula, a ako tome dodadmo da je 19puta dobijao tribunsku vlast, jedana-est puta imperatorsku i tri puta kon-zulsku, varijante novca su raznovrsne,ali i atraktivne i neretko i skupe.

Ve od 193. godine po~inju kovanjaza suprugu Juliju Domnu. Osim uobi-~ajenih kovanja:

- aureus i kvinar u zlatu- denar i kvinar u srebru- sestercijus,dupondijus i as u bron-

zi.Veoma su atraktivni i retki i meda-

ljoni u srebru kovani u nekoj od isto~-nih kovnica (sl. 4).

(Ovaj medaljon je otkovan 197. go-dine kada je Julija Domna dobila titu-lu MATER CASTRORVM (Majka logo-ra) to je bio jo jedan potez impera-

tora da se dodvori svojim legijama.Ne manje atraktivna su i provincij-

ska kovanja u bronzi gde se carska su-pruga pojavljuje bilo sa Severom ilipak sa svojim sinovima (sl. 5).

U veini slu~ajeva natpisi na provin-cijskom novcu su na gr~kom jeziku.

Godina 195. donosi zbog pobedenad Nigerom, nove po~asti za impera-tora. Uzastopno dobija imperijum odV-VIII, a na reversu novca se pojavlju-ju natpisi: ARABICVS (sa predstavomViktorije, nastao u kovnici Laodikeja) iADIABENICVS (danas razvaline Adia-bene u Kurdistanu gde je Sever izvoje-vao pobedu nad Arabljanima).

Istovremeno se proglaava za sinaimp. Marka Aurelija, ali e to ime(MARCVS AVRELIVS ANTONINVS)poneti njegov stariji sin Karakala.

Kada ve pominjemo kovnicu, po-trebno je naglasiti da su carske kovni-ce emitovale novac iz Rima, Aleksan-drije, Emese i Laodikeje, kako za Se-vera, tako i za Juliju Domnu, ali i zaKarakalu i Getu. Za neke module sepretpostavlja da su kovani negde u Pa-noniji ali i u Aziji dok su kovnice osta-le nepoznate.

Pod Septimijem Severom izvrenesu i neke monetarne reforme. ERA-RIVM-blagajna koja je bila pod nadzo-rom Senata pretvoren je u rimskugradsku blagajnu, a formirano je i po-sebno nadletvo za upravu carskomimovinom (RES PRIVATA), na ~ijem~elu je stajao poseban prokurator.

Februara 197. godine, pobedom kodLiona nad Klodijem Albinom koji seavgusta 196. godine neozbiljno pro-glasio za avgusta, Sever postaje jedinirimski gospodar. Ta 196/197. godina,uz ve pomenute odluke imperatora,karakteristi~na je po jo nekim koje sudugoro~no gledano uzdrmale imperi-ju.

Svoje nade Sever je preto~io u sino-ve, tako da u dananjem Kostolcu (VI-MINATIVM) Karakala dobija titulu ce-zara, nekoliko meseci kasnije postajePONTIF i PRINCEPS IVVENTVTIS, dabi ve po~etkom 198. godine dobio ti-tulu avgusta i prva tribunska ovlae-nja. Karakala je imao samo 10 godinakada je imenovan cezarom, a Geta de-vet.

Vekovima nemirna isto~na granica iPartija primorali su Severa da u leto

11dinar 29 / 2007

anti~ki novac

Sl.1. AR Denar

Av.EMP CAL L SEPT SEV PERT AVG

Rv.LEG VIII AVG

Sl. 3. Denar

Av.IVLIA AVGVSTA

Av. IVLIA AVGVSTA

Rv.AETERNIT IMPERI

Rv.AETERNIT IMPERI

(bista Karakale i Gete)

(bista Severa i Karakale)

Sl.4. AR.medaljon

Av.IVLIA AVGVSTA Rv.MATRI CASTR

Ovaj medaljon je otkovan 197. godine

kada je Julija Domna dobila titulu MATER

CASTRORVM (Majka logora) to je bio jo

jedan potez imperatora da se dodvori

svojim legijama.

Sl.5 Av.AY KAI Λ[ΟΨΣΕ] ΨΗΠΟΣ ∆ΟΜ[ΝΑ]

Rv. ΕΠΙ ΠΡΨΛΕΟΝΤΟΣ [ΑΛΚΕΟΨ]

ΣΤΡΑΤΟΝΙΚΕΩΝ

Sl. 2. Aureus

198. godine zarati sa Paranima, to jerezultiralo osvajanjem prestonice Par-tije-Ktesifona (CTESIFONT,danas ru-evine preputene propadanju, 32 ki-lometra severozapadno od Bagdada uIraku, na obali reke Tigar). Kao to jeuobi~ajeno ova pobeda je odmah ove-kove~ena na novcu (sl. 6).

Godina 199. je bila mirna za impe-riju i kao to je Karakala dobio tituluponifeksa to je sada u~injeno i za ge-tu. Poseta Egiptu 200. godine obele-`ena je na novcu, na isti na~in kaokod imp. Hadrijana. Natpis AFRICAna reversu i personifikacija provincijekoja dr`i korpiona u ruci.

Od 201. godine Septimije Seversvom imenu, ali i imenu svog starijegsina, dodaje atribut PIVS i taj natpisse pojavljuje i na novcu (sl. 7).

Ovaj sestercijus je veoma zanimljivpre svega zbog predstave sva tri dina-sta na reversu (Sever, Karakala, Geta) kako prinose `rtvu.

Brak Karakale sa Plautilom (202.godine) nije posebno obele`en nanovcu ali je zanimljivo da je proslava950 godina od osnivanja grada Rima,uprili~ena 204. godine (neposrednoposle izgradnje kapije-slavoluka Sep-timija Severa u Rimu 203. godine kaoi monumentalnog akvadukta u Karta-gini), prola skoro nezapa`eno nanovcu.

Uobi~ajeni titularni naslovi i uobi-~ajeni panteon i personifikacije (Jupi-ter, Roma, Anona, Salus) pojavljuju sena srazmerno malom broju kovanicaiz tog perioda.

Teko je rei da li je tokom 205. go-dine planirana pobuna i svrgavanjeimperatora ili je to bila samo njegovafobija. Tek Plautijan (PLAVTIANVS),viegodinji carev prijatelj, pretorijan-ski prefekt koji je istovremeno upra-vljao i finasijama ali i pravosu|em,otac Plautile, supruge carevog sinaKarakale, je pogubljen, a erka prote-rana na Liparska ostrva. Postupak ko-jim Sever dokazuje svoju vojni~ku ipoliti~ku reenost da zadr`i tron.

Petnaestogodinjica vladavine imp.Septimija Severa nije posebno obele-`ena na novcu, ali u to vreme sna`nodolaze do izra`aja dva velika proble-ma.

Careva bolest evidentirana prvi put207. godine, prilikom posete Sever-

noj Africi i veoma izra`eno suparni-tvo izme|u carevih sinova. To supar-nitvo je proro~ki najbolje izrazio samcar rekavi da e slabiji od njegovihsinova pasti od ruke ja~eg, a zatim eja~eg upropastiti sopstveni poroci.

«Ratni~ka krv», ali i prakti~ni razlo-zi vezani za uspostavljanje sloge iz-me|u carskih naslednika inspirisali suSevera na novi ratni pohod koji je prebio `eljen nego potreban.

Prvo je to bila Bretanja i prva pobe-da je proslavljena u Rimu 209. godi-ne, a zatim su, sada ve tri avgusta,krenula u pohod na Britaniju i na Ka-ledonce severno od Hadrijanovog zi-da. Privremena pobeda je donela titu-lu «BRITANICVS» svoj trojici avgustaa to je ve bilo vredno zabele`iti nanovcu (sl. 8).

Ta kampanja bez obzira na njen po-vod (potvrda li~nog autoriteta ili pakpomirenje sinova) kotala je po tvrd-njama istori~ara, imperiju 50.000 `r-tava.

Tokom kampanje u Britaniji, Kara-kala se svojski trudio da svrgne ocapokuavajui ~ak i da legije okreneprotiv imperatora. Iscrpljen boleu,razo~aran u sinove car je imao samojednu `elju: da umre. To se i dogodi-lo 4. februara 211. godine.

Sada se moramo vratiti na po~etakove pri~e o imp. Septimiju Severu.

Imperator je bolovao od gihta ilimo`da akutnog artritisa (bolesti zglo-bova), tako da je britansku kampanjuvodio iz le`aljke. Ali to je bolest kojasama po sebi ne donosi smrtonosni is-hod, po izjavama savremenih medi-cinskih autoriteta ~ije je miljenje za-tra`eno.

Simptomati~no je da je car zabraniopristup bolesni~koj postelji ~ak i svo-jim sinovima, posebno Karakali koji jeuporno pokuavao da ocu prekrati i`ivot i muke.

Da li su trideset obezglavljenih ske-leta iskopanih u Jorku, Karakaline `r-tve posle o~eve smrti zato to mu ni-su dozvolili pristup ocu, ili pak, ukla-njanje neprijatnih svedoka nedela za-to to je taj pristup, ipak, obavljen?

Engleski arheolozi Patrik Otavej(Patrick Otaway), Robert Filpot (Ro-bert Philpot) kao i ve pomenuti isto-ri~ar Entoni Berli, ali i niz drugih na-u~nika za razne oblasti (Jawet

12 dinar 29 / 2007

anti~ki novac

Sl.6. Sestercijus

Av.SEVERVS AVG PART MAX

Rv.VICT PARTHIC AVGG PM TRP VIIII SC

Sl.8. AR denar

AV.SEVERVS PIVS AVG BRIT

Rv.VICTORIAE BRIT

Sl.9

Sl.10. Sestercijus

Av.DIVO SEPTIMIO SEVERO PIO

Rv.CONSECRATIO SC

Sl.11

Av.DIVO SEVERO

Rv.CONSECRATIO

Sl.7. Sestercijus

Av.SEVERVS PIVS AVG

Rv.PM TRP XVIII COS III PP SC

Montgomery, Andrew Walace, VivienSwan) su nepobitno identifikovalidva skeleta:

- Kastora (Castor) sekretar i komor-nik imp. Severa

- Juodus (Ivodvs) porodi~ni tutor.Da li ostali skeleti pripadaju lekari-

ma koji nisu, odnosno koji jesu do-zvolili sinu Karakali da pristupi ocu,ali i odanim prijateljima preminulogimepratora? Obzirom na mesto gdesu sahranjeni, engleski nau~nici sma-traju da je re~ o visokim dostojanstve-nicima imperije, ali tako|e ne isklju-~uju mogunost da je i sam Karakalaprisustvovao egzekuciji uz imperijal-nu elitu koja je iz tog ~ina morala daizvu~e odre|ene pouke.

Kao da sama egzekucija nije biladovoljna, jer kod veine pogubljenihglava je stavljena kod nogu to je jojedan vid poni`enja ali i opomene su-jevernoj rimskoj i ne samo rimskojpublici kojoj je nalo`eno da svojimprisustvom uveli~a ovaj «spektakl».

Uostalom astrolozi su prorekli Se-veru na po~etku britanske kampanjeda nikada vie nee videti Rim (po Di-onu Kasiju).

Careva preporuka i savet sinovimada se me|usobno sla`u i dobro plaa-ju vojsku, a za sve ostalo da ne brinunikada nije dospela do uma ovih mla-dia.

Neophodno je napomenuti da se likSeptimija Severa pojavljuje na novcuovog imperatora kao kontramarka sapredstavom cara. Na primerku kova-nom u Stratonikeji (sl. 9) vidi se por-tret Severa, ali i portret istog je i nakontramarki. Lik mla|eg sina Getekoji je tako|e otkovan licem u lice saocem, naknadno je odstranjen, vero-vatno po nalogu starijeg brata Kara-kale u skladu sa institucijom DAM-NATIA MEMORIAE (brisati iz sea-nja).

Konsekraciona kovanja za impera-tora Septimija Severa emitovana suve tokom 211. godine za vreme su-vladavine Karakale i Gete (sl. 10).

Isto tako imperator Trajan Decijeemitovao je 250/251. godine antoni-nijan (sl.11) u ~ast Septimija Severa,vrsnog vojskovo|e i vladara, ~iji jesentiment kao i kod imp. Marka Aure-lija jo vie uruio "zdravlje" hiljadu-godinje Rimske imperije.

SSimbolika novca je mnogostru-ka. Sa jedne strane on je ekvi-valent vrednosti i simbol vr-hovne vlasti. Sa druge strane,

kao proizvod sitne plastike, on je podjakim uticajem odre|enih stilovau-metnosti, sa naglaenim uticajem sli-karstva, skulpture i grafike, zasnova-nim na njihovim specifi~nim ikono-grafskim postulatima. Zahvaljujuiovome novac je slika jednog vremenakoja nosi politi~ke, religiozne i istorij-ske informacije kroz vreme.

Prou~avanje istorije kovanog novcazanimljivo je iz vie razloga: omogu-ava nam da upoznamo tehnologijukojom je taj novac izra|en, istorijuumetnosti kao i politi~ku i versku ide-ologiju koja je bila dominantna u dru-tvu koje je posmatrani novac emito-valo.

Tradicionalno se poreklo kovanognovca pripisuje Lidijskom kralju Ardi-sukoji su ga po~eli upotrebljavati to-kom 7. veka pre nove ere.Drugi izvo-ri nam govore da se novac prvo po~eoupotrebljavati u drevnim kineskimdr`avama (1000-500 god. pre n.e.)gde je u po~etku imao oblik upotreb-nih alata i kao takav je ostao nepro-menjen tokom narednih hiljadu godi-na. Zbog takvog svog karaktera ovajnovac nije imao tako velike likovne iideoloke domete kao novac koji jeponikao u starim kulturama MaleAzije i kasnije anti~ke Gr~ke, gde jenjegova izrada dovedena do zavidnogumetni~kog nivoa.

Ako posmatramo predstave na nov-cu Gr~ke, videemo da se na njimaogleda razvoj klasi~ne umetnosti. Urelativno kratkom vremenu Grci sukovali, kako mnogi smatraju, najlepenov~ie ikada vi|ene. Ova umetnost

13dinar 29 / 2007

anti~ki novac

Nove varijacijena anti~ke temeSlavoljub PETROVI], [abacslavko@gromnet.net

Sl. 2. Tetradrahma Agatholkes,317-289. pre n.e.

Sl. 3. Stater Aleksandra Velikog328-323. pre n.e.

Sl. 4 Seleukos II244 - 226. pre n.e.

Sl. 5 Antiochos VII138 - 129. pre n.e

Sl. 6. Seleukos VI, oko95 - oko 94. pre n.e.

Sl. 7. SestercijaAntonina Pijakovana 140-144.

Sl. 1. Dekadrahma signirana od Eumenesai Euianetosa iz 400. god. pre n.e.

14 dinar 29 / 2007

anti~ki novac

je svoj vrhunac dostigla izradom nov-ca majstora iz Sirakuze.

Trend veoma realisti~nih predstavana novcu nastavljen je do vladavineAleksandra Makedonskog.

Ve u doba njegovih naslednikaovaj trend polako po~inje da odumi-re, mada ima nekoliko sjajnih vladar-skih portreta na nov~iima kovanim uBaktriji i Seleukidskom carstvu koji suizradili gr~ki graveri. Serija ovih nov-~ia sa realisti~nim portretima vlada-ra ogroman su doprinos celokupnojumetnosti.

Nakon propasti Seleukidskog car-stva, pod naletom Par~ana, prikazi nanovcu i dalje nastavljaju da se upro-avaju i ablonizuju.

Kao naslednici Grka, Rimljani supravili nov~ie koji su, u poredjenjusa gr~kim, grubi i nedoterani. Narav-no, ovde je potrebno naglasiti da jetuma~enje umetnosti veoma subjek-tivno i kada govorimo da je tehnikaizrade rimskog novca gruba i nedote-rana sudimo o sposobnosti umetnikakoji su radili kalupe i kova~a koji suiskivali novac, i njihovojumenosti dastvore `ivopisne slike i scene na nov-cu. Ipak mora se rei da ima nekolikopredivnih primeraka kovanog novca-Rimske republike i carske ere. No, ipored ovih primeraka mo`e se kon-statovati da izrada rimskog novca ni-je dostigla nivo najboljih gr~kih, osimkod nekih primeraka asa i sestercijaiz vremena Trajana i Hadrijana. Nov-~ane reforme Dioklecijana i Aurelija-na pozitivno su uticale na stil i izglednovca, emitovanog od njih, ali su tobili kratkotrajni i nedovoljni podsti-caji. Sa krajem Rimskog carstva do-ao je i kraj realisti~nog stila u izradinovca.

Vizantijski nov~ii postaju sve viestilizovani i primitivni u svojoj izradi ipredstavama. Ovaj pojednostavljenistil je nastavljen i u kasnijim vremeni-ma na novcu Venecije i mnogobrojnihevropskih feudalaca koji su emitovalinovac. Prikazi na novcu postaju e-matizovani i vrlo ~esto nerazumljivi.Tek sa renesansom i ugledanjem nau-metnostanti~ke Gr~ke dolazi do o`i-vljavanja i prihvatanja klasi~nog di-zajna na novcu i medaljama.

Ovom prilikom opisaemo nekolikosavremenihpredstava na novcu koje

svoje korene imaju u direktnim uzori-ma na anti~kom novcu.

Svakako jedan od najpoznatijih pri-mera je britanski novac na kojem jeprikazana Britanija. Ova predstavaima svoj uzor u rimskom novcu na ko-jem je prikazana ova personifikacija, stom razlikom to je na rimskom nov-cu ona prikazana kao pokorena i umi-rena. Na savremenom novcu ona jeprikazana kao pobednica i gospodari-ca mora, sa uzdignutom glavom ineptunovim ostima u rukama.

I mnoge druge zemlje su kovalesvoj novac sa prikazima personifikaci-ja dr`ave, po uzoru na prikaze anti~-kih bogova koji su se pojavljivali nanovcu republikanskog ili carskog Ri-ma.

U anti~ko veme novac je korien ikao propagandno sredstvo, da iro-kim narodnim masama prenese poru-ke rodoljublja i dostojanstva. Ovo jeostalo i u savremenom dobu, to jenaro~ito lepo ilustrovano na medalja-ma i novcu Napoleonovog vremena sciljem da se naglasi veza sa carskimRimom i njegovim idealima, i podkre-pi tvrdnja o carskom statusu.

O~igledna je sli~nost francuskognovca iz 1792. godine i denariusa ko-vanog za Septima Severa. Dok narimskom nov~iu Viktorija ispisuje re~Pobeda-VIKTORI, na francuskom an-|eo na tabli ispisuje re~ CONSTU-TION. Svaka u svoje vreme aktuelna.

Naravno, nije jedino Napoleon bioop~injen uzorima iz antike. I mnogidrugi vladari pre i posle njega koristi-li su, manje ili vie. modifikovane mo-tive iz antike na svom novcu.

Dok su neke zemlje svoje veze saklasi~nim kulturama naglaavale imi-tirajui izgled starog novca, dr`ave sadirektnim vezama sa ovim kulturamaslavile su svoju istoriju stavljajui nasvoj savremeni novac simbole i pred-stave iz svoje slavne prolosti. Takona novcu Izraela od 25 milsa i 10agora imamo predstavu istu kao i nanovcu kovanom tokom ustanaka pro-tiv Rima. sa tom razlikom to je ara-mejsko pismo zamenjeno hebrejskimi arapskim.

Na italijanskom novcu od 5 centesi-ma iz 1927. godine prikazan je klasje~ma. Taj isti klas prikazivan je i nastateru Metaponta. Na ovaj na~in Ita-

Sl. 10. Novac

Konstantina I

322-323.

Sl. 11. 2 franka

1807. Napoleona I

(1804-15)

Sl. 12. Novac

Konstantina I

322-323.

Sl. 13.

40 Franaka 1811.

Sl. 14. Denar

Septimia Severa

Sl. 15. 100 francu-

skih franaka 1879.

Sl. 16. Denar, Drugi

Judejski ustanak

(132-135)

Sl. 17. Izrael,

25 milsa1948.

Sl. 18. Pola pruta, Prvi

Judejski ustanak, 66-69.

Sl. 19. Izrael,

10 agora

1960-77.

Sl. 20. Izrael

10 novih ekela

1995.

Sl. 8. Pola penija

\or|a III 1799.

Sl. 9 Peni kraljice

Viktorije 1897.

15dinar 29 / 2007

anti~ki novac

lija naglaava korene svoje kulture inaseljavanje Grka na svojoj teritoriji.

Na savremenom gr~kom novcu od 2evra prikazan je novac Atine sa nje-nom sovom, u klasi~nom stilu ali unovom okviru.

Nisu samo evropske zemlje imaleuzore u umetnosti antike. Svakakojedan od najpoznatijih primera po-dra`avanja klasi~nih uzora imamo nanovcu emitovanom u Novom svetu.To je nov~i od 10 centi kovan u SAD.Na njemu je prikazan Merkur. I poredtoga to je lem na glavi Merkura za-menjen kapom slobode, izgled je usutini ostao isti. Na drugoj straniovog nov~ia prikazan je fasces , se-kira oko koje je snop prua obavijenko`nim remenom, to sve simboliecivilnu vlast. Ina~e, ova predstava seveoma retko pojavljuje na rimskomnovcu.

Ameri~ki trgova~ki dolar iz sredineXIX veka, koji je dizajnirao VilijamBarbera, ima veoma velike sli~nosti sarimskim denarima. Sloboda (LIBER-TAS) je prikazana kako sedi, dr`eigran~icu u ispru`enoj ruci. Prestonastolica koja je prikazana na uzoru za-menjena je seditem koje vie odgo-vara ameri~koj Slobodi dok su ostali

elementi ostali isti uklju~ujui i odorusa kojom je ogrnuta. Nastala premnogo vekova predstava Libertas po-novo se pojavila na francuskom iameri~kom novcu tokom XVIII i XIXveka, da bi se kasnije, u raznim stili-zacijama, prikazivala na novcu mno-gobrojnih dr`ava.

Osim bogova, na novcu se tokomvekova pojavljuju hramovi koji svojimizgledom veoma podseaju na anti~-ke. Jedna od najpoznatijih savreme-nih interpretacija starog uzora je slikaLinkolnovog memorijala u Vainktonuna novcu SAD od jednog centa.

Ogroman je broj starih uzora kojise na novcu pojavljuju u savremenojobradi, po~evi od tita sa grbom ilibez njega, do orla kako stoji, raire-nih ili skupljenih krila. Spomenimoipak, izme|u ostalog, dvojne portretekoji se na novcu pojavljuju, od antikepreko renesanse i baroka, pa do ~u-venog Lafajet dolara iz 1900. godinei naih 5 dinara iz 1904. godine. Sviovi primerci imaju svoj uzor u okto-drahmama i tetradrahmama iz vre-mena dinastije Ptolomeja (305-30. g.pre n.e).

Zahvaljujui kovanom novcu vezasa klasi~nim dobima Gr~ke i Rimamo`e da se vidi na mnogobrojnomnovcu zapadnih kovnica, a u pojedi-nim slu~ajevima i ~itavog sveta.Unov~iima imamo direktnu vremen-sku liniju koja povezuje prolost i sa-danjost. Zahvaljujui njima istori~a-ri mogu da prate kako su razli~ite ci-vilizacije uticale jedna na drugu i ka-ko su kulturne tekovine jedne civili-zacije tokom dugog vremena nasta-vljale da `ive. Mo`emo da dokumen-tujemo irenje religijskih shvatanja,politi~kih ideja i kultura i ~ak da za-virimo u psihu vladara posmatrajuinjihovu toleranciju, prema onima ko-ji su bili podre|eni, prema tome tasu dozvoljavali da se prika`e na nov-cu. Princip umetnosti na novcu kojisu nam anti~ke kulture ostavile u na-sledstvo, na savremenom novcu jepodre|en pragmatizmu koji se trudida izrazi bitno i to najbitnije, da pou-~i narod svemu to je va`no, da upo-zna istorijsku slavu zemlje kao i slavuneke vladavine. Na ovaj na~in novacilustruje i upotpunjava naa znanja oprolosti.

Sl. 22. Italija, 5

centesima iz 1927.

Sl. 23. 4 drahme

Atine, V vek pre n.e

Sl. 24. Gr~ka,

2 drahme 1974.

Sl. 25. 1 gr~ki evro

2000.

Sl. 26. Rimski

republikanski

denar

Sl. 27. SAD, Merkuri dajm 1916-1945.

Sl. 28. Denar

Vespazijana 69-71.

Sl. 30. Italija,

lira 1922.

Sl. 31. Antoninijan

Filipa I iz 249.

Sl. 32.

SAD, cent

1966.

Sl. 29. SAD,

Trgova~ki dolar 1877.

Sl.34. Tetradrahma

Kleopatre III

i Antioha VIII

Sl. 35. SAD, Lafaet

dolar 1900.

Sl. 33. Oktodrahma Ptolomeja

I i Bernike II, Ptolomeja II i Arsinoje II

Sl. 21. Stater Metaponta

500-475/470. pre n.e.

16 dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

VVAARRVVAARRSSKKII VVLLAADDAARRIIOOddoovvaakkaarr** ((447766--449933))NNaajjaammnniikk hhuunnsskkoo--sskkiirriijjsskkoogg ((iissttoo~~--

nnoo--ggeerrmmaannsskkoogg)) ppoorreekkllaa.. PPrrooggllaassiillee

ggaa zzaa kkrraalljjaa nnjjeeggoovvee ttrruuppee 2233.. aavvgguu--

ssttaa 447766.. PPrriihhvvaattaaoo nnoommiinnaallnnuu vvrr--

hhoovvnnuu vvllaasstt JJuulliiuussaa NNeeppoossaa,, ppoottoomm

ZZeennaa..

OOSSTTRROOGGOOTTIITTeeooddoorriikk ((449933--552266))DDaa bbii ssvvrrggnnuuoo ss vvllaassttii OOddoovvaakkaarraa,,

ZZeennoo jjee 448888.. ppoonnuuddiioo TTeeooddoorriikkuu IIttaa--

lliijjuu.. OOnn vvrrii iinnvvaazziijjuu nnaadd IIttaalliijjoomm

448899,, ii ppoossttii`ee zzaavvrrnnuu ppoobbeedduu nnaadd

OOddoovvaakkaarroomm 449933.. ggooddiinnee..

Sirmium (? -kovnica verovatno

otvorena posle 504).

--AR ~etvrtina silikve; av: DNANASTAISVS AVG (natpis u suprot-nom smeru), bista Anastazija s di-jad. i oklopom d; rv: VICTRIX++RI-AAV, monogram; MIB 146, Demo 69(isti kalup), CNG 41 #2368, upore-di MEC 120, Milano; .86g, 12-13mm, ; VF.(sl. 64)

Rim

--AE folis; av: INVIC TAROMA, bi-sta Rome sa lemom d.; rv: vu~ica iblizanci, gore XL, u otse~ku IIII;CNA 21 #627, MEC 95, MIB 170,BMC Vials str.104 #24; 15.46g, 23-26mm, 1200; VF+, tamnozelenapatina, velika planeta (sl. 65).

AAttaallaarriikk ((552266--553344))Sirmium (?)

Ostalo

--AR ~rtvtina silikve; av: DNIVSTINIANAVC, Justinianova bista sa

diad. d., rv: DN / ATHAL / ARICVS/ RIX, u vencu; CNA 21 #630, MEC108, MIB 154; .64g, 10.5mm,0600; EF, legura bakra i kalaja sivotonirana (sl. 66).

TTeeooddaahhaadd ((553344--553366))VViizzaannttiijjsskkaa iinnvvaazziijjaa IIttaalliijjee 553355,, ii

DDaallmmaacciijjee 553355--553388..

Sirmium (?)

VViittiiggiiss ((553366--554400))VViizzaannttiijjsskkoo ppoonnoovvnnoo oossvvaajjaannjjee IIttaa--

lliijjee zzaavvrreennoo nnoovveemmbbrraa 556622,, uunniittaa--

vvaa OOssttrrooggoottsskkuu ddrr`aavvuu..

Sirmium (? - kovnica radila do

c.535-538?)

RREEFFEERREENNCCEE*@. Demo. Ostrogothic Coinage

from Collections in Croatia, Slovenia

i Bosnia i Herzegovina. Ljubljana,1994.

*Philip Grierson i Mark Blac-kburn, Medieval European Coinage,

sa a catalogue of the coins in the

Fitzwillian Museum, Cambridge. I.

The Early Middle Ages (5th - 10th

centuries). Cambridge, 1986, str. 34i 36.

*W. Hahn, Moneta Imperii

Byzantini. 3v Vienna, 1973-81.

VVIIZZAANNTTIIJJSSKKOO CCAARRSSTTVVOOAAnnaassttaazziijjee II ((449911--551188))JJuussttiinn II ((551188--552277))JJuussttiinniijjaann II ((552277--556655))VViizzaannttiijjsskkaa vvoojjsskkaa ppoodd BBeelliissaarriiuu--

ssoomm zzaauuzziimmaa IIttaalliijjuu 553355.. VViizzaannttiijjsskkaa

vvoojjsskkaa oossvvaajjaa DDaallmmaacciijjuu 553355--553388..

ZZaanneemmaarreennee ggrraanniiccee nnaa DDuunnaavvuu.. VVee--

lliikkii ppookkrreettii SSlloovveennaa pprreekkoo DDuunnaavvaa

555500.. PPrrookkooppiijjee ooppiissuujjee ppoojjaa~~aannee uuppaa--

ddee SSlloovveennaa uu oovvoomm ppeerriioodduu..

Salona (Solun)(Kovnica verovatno osnovana za

vreme ponovnog zauzimanja Dalma-

cije, verovatno c.535, nastavljeno

vojno prisustvo do bitke kod Narsusa

551-55.)

--Bronzani polu folis kovan c.551-552; av: DN IVSTI NIANVS, diad.bista s oklopom d; rv: veliko K ukrugu; Sear 331, DOC I 360, MIB I1250, Berk 307, CNA 19-2-92#165; 2.48g, 18mm, 0530; VF, ze-lena patina (sl. 67).

- Bronzani polu folis kovan c.551-552; kao gore; SB 331, DOC I 360,MIB I 1250, Berk 307, CNA 19-2-92#166; 2.71g, 17-18mm, 0530; VF,zelena patina (sl. 68).

REF: Sear, str.19, 22, 87; *Mihaj-lo F. Hendy, Stukalup in the

Byzantine Monetary Economy c.300-

1450. Cambridge, 1985, str405 i tb.XXII 20; MIB I 1250.

JJuussttiinn IIII ((556655--557788))AAvvaarrii uuppaaddaajjuu uu DDaallmmaacciijjuu 556688..

MMaassiivvnnee iinnvvaazziijjee SSlloovveennaa nnaa IIlliirrii--

kkuumm ii TTrraakkiijjuu 557777..

Salona (568-570)

REF: MIB I 70a, 70b, 70f.TTiibbeerriijjee IIII KKoonnssttaannttiinn ((557788--558822))AAvvaarrii zzaauuzziimmaajjuu SSiirrmmiiuumm ii eelliimmii--

nniiuu ggllaavvnnuu ooddbbrraannuu vviizzaannttiijjsskkiihh

ggrraanniiccaa ppoossllee 558811,, zzaauuzziimmaajjuu SSiinnggii--

dduunnuumm zzaa EEvvaaggrriiuussaa.. GGrr~~kkuu,, TTeessaalliijjuu

ii TTrraakkiijjuu pprreeggaazziillii 558811,, zzaa vvllaaddaavviinnee

JJoovvaannaa oodd EEffeezzuussaa.. SSlloovveennii ddvvaa ppuuttaa

NUMIZMATI^KA ISTORIJA JU@NOSLOVENSKIH ZEMALJA ilustvana primercima iz kolekcije autora (IV)

Rani srednji vek i VizantijaCharles B. SMITH, Jr., Montgomery Village, Md. (SAD)csmithjr@erols.com

* Nazivi svih varvarskih i vizantijskih vladara dati su u srpskoj transkripciji.

ssttii`uu ddoo dduuggiihh zziiddiinnaa KKoonnssttaannttiinnoo--ppoolljjaa.. PPrreekkiinnuuttee vveezzee ssaa DDaallmmaacciijjoommii ZZaappaaddoomm ---- oossttaajjuu uu pprreekkiidduu ddoooossmmoogg vveekkaa..

Salona (578-579)REF: MIB I 65.MMaauurriicciijjee TTiibbeerriijjee ((558822--660022))VViizzaannttiijjaa ppoonnoovvoo zzaauuzziimmaa SSiinnggii--

dduunnuumm ii ppoottiisskkuujjuu SSlloovveennee ii AAvvaarreennaazzaadd pprreekkoo DDuunnaavvaa.. AAvvaarrii ooppsseeddaajjuuSSiinnggiidduunnuumm cc559933 ii cc559966,, ii pprreedduuzzii--mmaajjuu mmaassiivvnnee uuppaaddee uu DDaallmmaacciijjuu,,uunniittaavvaajjuuii nneekkiihh 4400 ttvvrr||aavvaa cc559977..AAvvaarrii ddooppiirruu ddoo KKoonnssaattnnttiinnooppoolljjaa aalliiiihh zzaauussttaavvlljjaa kkuuggaa cc559999.. VViizzaannttiijjaappoonnoovvoo zzaauuzziimmaa SSiirrmmiiuumm cc660000..

Salona (584-585)REF: MIB I 112, 1130.FFookkaa ((660022--661100))ZZaa vvrreemmee rraattaa pprrii pprreellaasskkuu DDuunnaavvaa

pprroottiivv AAvvaarraa,, ddoollaazzii ddoo ppoobbuunnaa ttrruu--ppaa zzaa vvllaaddaavviinnee FFookkee.. NNaappaaddaajjuuKKoonnssttaannttiinnooppoolljj,, uubbiijjaajjuu MMaauurriicciijjaa iipprrooggllaaaavvaajjuu FFookkuu zzaa ccaarraa.. PPeerrssiijjaann--ccii oobbjjaavvlljjuujjuu rraatt FFookkii,, ppoo~~iinnjjee 2200--ggoo--ddiinnjjii ssuukkoobb ssaa PPeerrssiijjoomm.. AAvvaarrii ssee rree--ggrruuppiiuu cc660044 ii dduupplloo ppoovveeaavvaajjuu ddaa--nnaakk.. PPeerrssiijjsskkee ttrruuppee ddoossee`uu BBoossffoorr..SSlloovveennii ii AAvvaarrii pprreeggaazziillii cceennttrraallnnii iiiissttoo~~nnii BBaallkkaann,, SSlloovveennii nnaasseelljjaavvaajjuuoovvaa ppooddrruu~~jjaa.. NNaaiissssuuss ii SSaarrddiikkaa ppaa--ddaajjuu,, pprreemmddaa SSiinnggiidduunnuumm oossttaajjee vvii--zzaannttiijjsskkii ddoo 663300.. SSoolluunn ttaakkoo||ee oossttaa--jjee uu ssaassttaavvuu VViizzaannttiijjee..

Cizik-Bronzani folis/40 nummija ko-

van 603-604; av: DN FOKA PERPAUG, krunisana bista anfas; rv: nat-pis u tri reda ANNO / XXXX II /KYZ(...); uporedi DOC 70.1ff;9.43g, 31mm, 0100 (sl. 69)

IIrraakklliijjee II ((661100--664411))AAvvaarrii ooppuussttooiillii ookkrruu`eennjjee KKoonn--

ssttaannttiinnooppoolljjaa cc661177--661199.. AAvvaarrii,, SSlloo--vveennii ii mmaallaa ppeerrssiijjsskkaa aarrmmiijjaa zzaajjeeddnnoonnaappaaddaajjuu KKoonnssttaannttiinnooppoolljj 662266.. UUppaa--ddii uu DDaallmmaacciijjuu,, SSaalloonnaa oopplljjaa~~kkaannaa iiuunniitteennaa 661144,, ssttaannoovvnniittvvoo ssee sskkllaa--nnjjaa uu DDiiookklleecciijjaannoovvuu ppaallaattuu.. ZZaahhuu--mmlljjee,, DDuukklljjuu,, ii uuee NNeerreettvvee zzaauuzzii--mmaajjuu AAvvaarrii//SSlloovveennii.. EEppiiddaauurruuss zzaauu--zzeett,, ssttaannoovvnniittvvoo bbee`ii nnaa nnoovvuu llookkaa--cciijjuu -- uu RRaagguuzzaa.. SSaammoo ZZaaddaarr,, TTrrooggiirr,,SSpplliitt,, DDuubbrroovvnniikk,, BBuuddvvaa,, KKoottoorr ii vvee--iinnaa oossttrrvvaa pprree`iivvlljjaavvaajjuu nnaappaaddee..VViiss,, nnaarroo~~iittoo RRaabb,, KKrrkk,, ii CCrreess,, ppoossttaa--jjuu oossnnoovvnnii ssnnaabbddeevvaa~~ii hhrraannoomm..

AAvvaarrii ssllaabbee ii nnee uussppeevvaajjuu ddaa oossvvoojjeeKKoonnssttaannttiinnooppoolljj.. HHrrvvaattii ssee ooddvvaajjaajjuu iioossnniivvaajjuu nneezzaavviissnnuu ddrr`aavvuu uu IIlliirriijjiippoossllee 662299.. ^eessii ssee iizzddvvaajjaajjuu cc662233,,kkaaoo ii BBuuggaarrii ookkoo AAzzoovvsskkoogg mmoorraa ppooddKKoovvrraattoomm cc663355..

HHeerraakklliijjee IIII KKoonnssttaannttiinn ((661133--zzaa--jjeeddnnii~~kkaa vvllaaddaavviinnaa//664411--ssaammoossttaallnniiccaarr))

IIrraakklloonn ((664411))KKoonnssttaannss IIII ((664411--666688))KKoonnssttaannttiinn IIVV PPooggoonnaatt ((666688--668855))BBuuggaarrii ppoodd KKuuvveerroomm pprreellaazzee DDuu--

nnaavv cc667700.. UUssppoossttaavvlljjaannjjee pprrvvee BBaall--kkaannsskkee tteemmee ppoossllee 668800,, zzaa PPoorrffiirrooggee--nniittaa ppoo~~iinnjjee pprroocceess ppoonnoovvnnoogg uussppoo--ssttaavvlljjaannjjaa vviizzaannttiijjsskkee vvllaaddaavviinnee..

JJuussttiinniijjaann IIII ((668855--669955,, 770055--771111))LLeeoonnttiijjee ((669955--669988))TTiibbeerriijjee IIIIII AAppssiimmaarr ((669988--770055))FFiilliissttrriikk BBaarrddaanneess ((771111--771133))AAnnaassttaazziijjee IIII,, AArrtteemmiijjee ((771133--771155))TTeeooddoossiijjee IIIIII ((771155--771177))LLaavv IIIIII ((771177--774411))KKoonnssttaannttiinn VV ((774411--777755))RRaattoovvii ss BBuuggaarriimmaaLLaavv IIVV ((777755--778800))KKoonnssttaannttiinn VVII ii IIrriinnaa ((778800--779977))IIzzgguubblljjeennaa ppoosslleeddnnjjaa sslloovveennsskkaa nnaa--

sseeoobbiinnaa 778888IIrriinnaa ((ssaammoossttaallnnaa vvllaaddaavviinnaa 779977--

880022))NNiiiiffoorr ((880022--881111))PPoonnoovvoo uussppoossttaavviioo vviizzaannttiijjsskkuu vvllaa--

ddaavviinnuu nnaadd PPeellooppoonneezzoomm,, uubbiijjeenn uubboorrbbii pprroottiivv BBuuggaarraa..

MMiihhaajjlloo II ((881111--881133))LLaavv VV JJeerrmmeenniinn ((881133--882200))MMiihhaajjlloo IIII AAmmoorriijjaannaacc ((882200--882299))TTeeooffiill ((882299--884422))MMiihhaajjlloo IIIIII ((884422--886677))

--AR miliaresion kovan 842-856;av: natpis u pet redova MIXA/HL

17dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

64

65

66

67

68

69

70

71

72

?EODORA /S ?ECLA EC ?/ VasilijeIS RO/MAION, trostruko okru`en;rv: IhSUS XRISTUS NICA, krst po-tent na tri stepenice, trostrukookru`en; DOC 5, tb. XXVIII+XXIX,prona|en na dalmatinskoj obali;2.025g, 22-25mm, 1200; XF (sl.70).

VVaassiilliijjee II MMaakkeeddoonnaacc ((886677--888866))MMiissiioonnaarrsskkaa ddeellaattnnoosstt nnaa BBaallkkaannuu

uu~~vvrruujjee vviizzaannttiijjsskkii uuttiiccaajj nnaa sslloo--vveennsskkaa pplleemmeennaa..

LLaavv VVII MMuuddrrii ((888866--991122))OObbnnoovvlljjeennaa ooppaassnnoosstt oodd BBuuggaarraa

ppoodd SSiimmeeoonnoomm..AAlleekkssiijjee ((991122--991133))KKoonnssttaannttiinn VVIIII PPoorrffiirrooggeenniitt ((991133--

995599)) ii RRoommaann II LLeekkaappeenn ((992200--994444))..RRaattoovvii ssaa SSiimmeeoonnoomm ddoo SSiimmmmeeoo--

nnoovvee ssmmrrttii 992277.. ii ppoosstteeppeennoo ssllaabblljjee--nnjjee bbuuggaarrsskkee mmooii..

RRoommaann IIII ((995599--996633))NNiiiiffoorr IIII,, FFookkaa ((996633--996699))JJoovvaann II CCiimmiisskk ((996699--997766))PPrreettnnjjaa VViizzaannttiijjii oodd ssttrraannee rruusskkoogg

kknneezzaa SSvvjjaattoossllaavvaa 997711..--AR miliaresion; av: natpis u pet

redova - +IWAnn,/EN X••W AV-TO/CRAT EVSEb’/ BASILEUSEVS/[RW]MAIW’, krst od pet ta~kicagore i dole; rv: +IhSU[S XR]ISTUSNICA*, Krst na dve stepeice, u cen-tru kru`ni medaljon sa anfas bi-stom Jovana koja deli natpis I/W -Ù/N; DOC 7a + tb XLII, prona|enna dalmatinskoj obali; 2.87g,21mm, 0600; VF, probuen (sl. 71).

VVaassiilliijjee IIII,, BBuuggaarroouubbiiccaa ((997766--11002255))

PPoorraa`eennaa ooppoorraavvlljjeennaa bbuuggaassrrkkaaddrr`aavvaa ppoodd SSaammuuiilloomm.. PPoossllee SSaammuuii--lloovvee ssmmrrttii 11001144,, oossttaaccii nnjjeeggoovvoogg ccaarr--ssttvvaa ppoonnoovvoo pprriippoojjeennii VViizzaannttiijjii.. ZZee--nniitt ssrreeddnnjjoovveekkoovvnnee vviizzaannttiijjsskkee mmooii..

KKoonnssttaannttiinn VVIIIIII ((11002255--11002288))RRoommaann IIIIII,, AArrggiirruuss ((11002288--11003344))MMiihhaajjlloo IIVV,, PPaaffllaaggoonniiaann ((11003344--

11004411))UUgguueennaa ppoobbuunnaa SSlloovveennaa nnaa BBaall--

kkaannuu..ZZoojjaa ((11004411))MMiihhaajjlloo VV,, KKaallaaffaatt ((11004411--11004422))ZZoojjaa ii TTeeooddoorraa ((11004422))KKoonnssttaannttiinn IIXX MMoonnoommaahh ((11004422--

11005555))

PPaappaa LLaavv IIXX eekksskkoommuunniicciirraa vviizzaann--ttiijjsskkoogg ppaattrriijjaarrhhaa MMiihhaajjllaa KKeerruullaarrjjaa,,kkoojjii jjee eekksskkoommuunniicciirraaoo rriimmsskkee lleeggaa--ttee.. [[iizzmmaa mmee||uu ccrrkkvvaammaa RRiimmaa iiKKoonnssttaannttiinnooppoolljjaa..

TTeeooddoorraa ((22.. ppuutt,, 11005555--11005566))KKrraajj MMaakkeeddoonnsskkee ddiinnaassttiijjeeMMiihhaajjlloo VVII,, SSttrraattiioottiikk ((11005566--

11005577))IIssaakk II,, KKoommnneenn ((11005577--11005599))KKoonnssttaannttiinn XX,, DDuukkaa ((11005599--11006677))BBaallkkaann ooppuussttooiillii UUzzeessii,, ttuurrsskkoo

pplleemmee.. UU MMaalloojj AAzziijjii ppoojjaavvlljjuujjuu sseeTTuurrccii SSeelldd`uuccii..

EEvvddookkiijjaa ((11006677))RRoommaann IIVV,, DDiiooggeenn ((11006688--11007711))PPoorraa`eenn uu bbiittkkii pprroottiivv SSeelldd`uukkaa,,

zzaarroobblljjeenn ii ppoogguubblljjeenn.. EEvvddookkiijjaa ((22.. ppuutt)) ii MMiihhaajjlloo VVIIII

((11007711))MMiihhaajjlloo VVIIII ((11007711--11007788))SSeelldd`uuccii ookkuuppiirraallii vveeiinnuu MMaallee

AAzziijjee.. PPoobbuunnee nnaa BBaallkkaannuu..--AU histamenon nomisma; av:

+MIXAHL VASILIJEEUS RM, bistaanfas, sa kratkom bradom, nosikrunu i loros dr`i labrarum sa 3ta~ke gore; rv: IC XC, bista Hristaanfas sa nimbusom, dvostruki krug;DOC 2d + tb. LXVI, prona|ena nadalmatinskoj obali; 4.07g, 27-30mm, 0600, skfat; XF/F, probue-na (sl. 72).

NNiiiiffoorr IIIIII,, BBoottaanniiaatt ((11007788--11008811))AAlleekkssaa II,, KKoommnneenn ((11008811--11111188))PPlleemmee PPaacciinnaakkaa,, nnaakkoonn ttoo jjee ooppuu--

ssttooiilloo ppoollaa BBaallkkaannaa,, zzaappoo~~iinnjjee ooppssaa--dduu KKoonnssttaannttiinnooppoolljjaa 11009900.. AAlleekkssaa iihhppoobbee||uujjee ii ggoottoovvoo uunniittaavvaa uuzz ppoommooddrruuggoogg pplleemmeennaa,, KKuummaannaa.. VVeenneecciijjiiggaarraannttoovvaannaa eekksstteennzziivvnnaa pprraavvaa ttrrggoo--vviinnee uu zzaammeennuu zzaa ppoommoo pprroottiivv NNoorr--mmaannaa..

JJoovvaann IIII,, KKoommnneenn ((11111188--11114433))EElliimmiinniissaaoo PPaacciinnaakkaa ii pprrooiirriioo vvii--

zzaattiijjsskkuu vvllaasstt nnaadd SSrrbbiimmaa..MMaannoojjlloo II,, KKoommnneenn ((11114433--11118800))UUssppeennaa vviizzaannttiijjsskkaa iinntteerrvveenncciijjaa uu

MMaa||aarrsskkoojj ii SSrrbbiijjii,, aallii ddoollaazzii ddoo kkoonn--fflliikkttaa ssaa VVeenneecciijjoomm.. PPoorraa`eenn oodd ssttrraa--nnee TTuurraakkaa kkoodd MMiirriiookkeeffaalloonnaa 11117766..

AAlleekkssaa IIII,, KKoommnneenn ((11118800--11118833))IIrroonniikkiijjee II,, KKoommnneenn ((11118833--11118855))IIssaakk IIII,, AAnn||eell ((11118855--11119955))VViizzaannttiijjaa pprriissiilljjeennaa ddaa pprriizznnaa oobb--

nnoovvuu nneezzaavviissnn77oogg BBuuggaarrsskkoogg ccaarr--ssttvvaa..

AAlleekkssaa IIIIII,, AAnn||eell--KKoommnneenn ((11119955--11220033))

SSrrbbiijjaa pprrooggllaaaavvaa nneezzaavviissnnoosstt.. PPoo--vveeaavvaa ssee bbuuggaarrsskkaa mmoo.. KKoonnssttaannttii--nnooppoolljj ppaaddaa uu rruukkee ^eettvvoogg kkrrssttaakkooggppoohhooddaa..

RREEFFEERREENNCCEEA. Bellinger i P. Grierson. Catalo-

gue of Byzantine Coins in the Dum-barton Oaks Collection and theWhittemore Collection. 3vWashington, 1969-1973. (navede-no kao DOC)

*Philip Grierson i Mark Blac-kburn, Medieval European Coinage,with a catalogue of the coins in theFitzwilliam Museum, Cambridge. I.The Early Middle Ages (5th - 10thcenturies). Cambridge, 1986. (na-vedeno kao MEC)

*W. Hahn, Moneta ImperiiByzantini. 3 vols. Vienna 1973-1981. (navedeno kao MIB)

*Emilio Marin, ed. StarohrvatskiSolin. Split, 1992

*David R. Sear Byzantine Coinsand their Values. London, 1987.

""MMRRAA^NNII SSRREEDDNNJJII VVEEKK""((LLOOMMBBAARRDDII,, AAVVAARRII,,KKAARRAANNTTAANNIIJJAA,, FFRRAANNCCII))

RRaatt KKaarrllaa VVeelliikkoogg pprroottiivv AAvvaarraa zzaavvrreemmee 779900--iihh,, ppoossttii`ee mmnnooggee ppoobbeedduuzz ppoommoo ppaannoonnsskkoogg hhrrvvaattsskkoogg kknnee--zzaa VVoojjnnoommiirraa 779966.. FFrraannccii pprriivvrreemmee--nnoo ppoossttaajjuu ggoossppooddaarrii sseevveerrnnee DDaallmmaa--cciijjee,, SSllaavvoonniijjee ii PPaannoonniijjee..

Nisu poznata kovanja novca nazapadnom Balkanu. Ali obratiti pa-`nju na nedavna pojavljivanja nov-ca na aukcijama, a koji se pripisujeAvarima.

RREEFFEERREENNCCEE*Philip Grierson i Mark Blac-

kburn, Medieval European Coinage,with a catalogue of the coins in theFitzwilliam Museum, Cambridge. I.The Early Middle Ages (5th - 10thcenturies).

Cambridge, 1986. (navedeno kaoMEC)

*Dr. Ivan Turk, "Vladarji Dr`av naozemlju sedanje RepublikeSlovenije, za ~asa katerih je bilizdan denar" Numizmati~ni vestnik.18 (1990), str.398-401.

18 dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

19dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

GGospodin Ljubomir Stevovi u

"dinaru" br.21 objavio je ~la-

nak pod ovim naslovom

analizirajui krunisanje s

gledita ikonografije. Ovim ~lankom

ista tema je obra|ena s gledita istorij-

skih zbivanja, obuhvatajui i numizma-

ti~ke nepoznanice.

U veini naih ud`benika istorije pie

da je Nemanjin sin Stefan 1217. kruni-

san od pape, a 1221. ponovo krunisan

od prvog arhiepiskopa Srpske pravo-

slavne crkve. Da je ta~no da je Stefan

krunisan od strane pape 1217. moralo

bi tom ~inu da predhodi niz postupnih

radnji koje zahtevaju znatan vremenski

period. Obraanje papi sa molbom za

dodeljivanje kraljevske titule. Zatim,

vreme da stigne papin odgovor. Potom,

dolazak izaslanika koji treba da izvri

krunisanje. Tu je i obavezna ceremonija

koja prati tako zna~ajan doga|aj, koja

je morala da traje vie nedelja pa i me-

seci. Zatim, prelazak Rake pod juris-

dikciju Katoli~ke crkve. Takav ~in zahte-

va velike promene u organizacionom i

personalnom pogledu. Raka je bila

pod jurisdikcijom Ohridske arhiepisko-

pije1. To bi za nju zna~ilo gubitak priho-

da koji crkva ubira od vernika. Ohridski

arhiepiskop Hometijan, vrlo ugledna

verska li~nost svog vremena, ne reagu-

je. Doga|aji koji bi morali da prate tako

veliki politi~ki zaokret Rake i toliko du-

go traju, nigde nisu registrovani u do-

maim i stranim pravoslavnim izvori-

ma, a postoji insinuacija u katoli~kim

izvorima da je krunisanje obavljeno.

Tokom 1217. godine Sveti Sava se

spremao na duga~ko putovanje - obila-

zak svetih mesta na bliskom istoku kao i

u posetu pravoslavnim verskim centri-

ma, u koje je spadala i Nikeja. U Nikeji

se sklonio carigradski patrijarh, a vladao

je Teodor Laskaris, Stefanov bivi pae-

nog, najstariji zet i zvani~ni naslednik vi-

zantijskog prestola2. Sv. Sava se iz Nike-

je vratio 1219. kao prvi arhiepiskop Srp-

ske pravoslavne crkve. Formiranje srp-

ske arhiepiskopije je odraz zajedni~kog

politi~kog interesa, ali su pri donoenju

te odluke za~ajnu ulogu igrali i bogati

darovi. Obilazak svetih mesta kao i pra-

voslavnih verskih centara bio je u funk-

ciji Savine misije. I tamo su "u znak pa-

`nje" noeni darovi3. Ovoga puta ohrid-

ski arhiepiskop Hometijan reaguje. Vrlo

otro obasipa Sv. Savu "drvljem i kame-

njem" - pie svim pravoslavnim verskim

centrima tra`ei ponitenje te odluke.

Hometijan je pogo|en i moralno i mate-

rijalno. Za Stefana i Savu to nema zna-

~aja - politika koju su vodili Nemanja i

njegovi sinovi je ostvarena, Raka je ne-

zavisna i u verskom pogledu. Sveti Sava

reorganizuje crkvenu hijerarhiju osniva-

jui nove episkopije i postavljajui svoje

u~enike na odgovarajua mesta. Tek po

sre|ivanju odnosa unutar crkve, uz od-

govarajui ceremonijal, Sava krunie

Stefana za kralja Rake 1221. godine.To

pravo mu daje polo`aj arhiepiskopa.

Namee se niz logi~nih pitanja. [ta bi

dobio Stefan ako versku zavisnost od

Ohridske arhepiskopije zameni za ver-

sku zavisnost od pape? Zato bi se Ste-

fan ako je ve dobio krunu 1217, slao

Sv. Savu, sa velikom koli~inom para, u

neizvesnu diplomatsku misiju ~iji je `e-

ljeni cilj verska nezavisnost4, koja bi mu

omoguila krunisanje? U ~emu je bio

problem da se nagodi sa Hometijanom

da on izvri krunisanje? Zato bi Stefan

ignorisao ogromne sume novca i vre-

mena koje su Nemanja, Sava i on ulo-

`ili u obnovu zapustelog manastira Hi-

landar, vie stotina kilometara udaljen

od njihove dr`ave? Zato bi se odrekao

politike koju su Nemanja i on vodili vi-

e od pedeset godina i koja je realizo-

vana 1219. stvaranjem nezavisne Srp-

ske pravoslavne crkve? Zar bi rako

pravoslavno svetenstvo tek tako pri-

hvatilo prelazak u katoli~anstvo? Kako

bi vrili slu`bu na latinskom jeziku koji

ne znaju5?

O kraljevskom krunisanjuStefana Prvoven~anogMiroslav JOVANOVI], Beograd

dunjajov@eunet.yu

1Ohridsku patrijariju osnovao je car Samuilo krajem X veka kao obnovu Bugarske patrijarije, ukinute padom Prvog bugarskog carstva u IX veku. Padom

Samuilovih naslednika, sredinom prve polovine XI veka, ohridski patrijarh se nagodio sa vizantijskim vlastima - patrijarija je opstala ali je postala arhiepi-

skopija - sledei i poslednji ni`i nezavisni rang pravoslavne crkvene hijerarije. Stvaranjem Drugog bugarskog carstva, pod Asenima krajem XII veka, pono-

vo je obnovljena Bugarska patrijarija. Za vlade cara Duana Ohridska arhepiskopija, postaje jedna od srpskih episkopija.2Plaena od Venecije, vojska krstaa osvojila je Carigrad 1203. i na taj na~in raspar~ala Vizantiju. Na njenom mestu nikli su Latinsko, Nikejsko i Epirsko car-

stvo, kao i niz nezavisnih oblasti. U borbi za obnovu Vizantije pobedili su vladari Nikejskog carstva 1263. godine.3

Teodosije, @itije sv. Save, Beograd 1988, st.197. (Podaci o finansiranju Savinog putovanja.)4Dobijanje verske nezavisnosti kod pravoslavaca je normalna pojava pod odre|enim uslovima, dok je kod katolika isklju~ena. Kod pravoslavaca je svetov-

na vlast iznad crkvene, kod katolika papa je iznad svetovnih vladara.5

Balkansko poluostrvo kao i Ugarska, Moravska (pribli`no teritorija ^eke, Slova~ke, Austrije i Slovenije) i Rusija primili su hrianstvo prko Vizantije. Tokom

vekova, slabljenjem Vizantije i ja~anjem Nema~kog carstva, Ma|arska krajem X, a Hrvatska i Zeta krajem XI veka, prihvataju jursdikciju papa. Moravska nije bi-

la u poziciji da se sama verski opredeljuje. Bosna je postala nezavisna 1180, ali pod patronatom Ugarske, pa samim tim i pod papskom jurisdikcijom. Moje vi-

|enje vie nego komplikovanog verskog stanja u Bosni dao sam u mom katalogu, odeljak "Crkvene prilike" i propratio kroz biografije bosanskih vladara.

20 dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

S druge strane, nelogi~no je da Ste-

fan te`i ne~emu to, prema katoli~kim

izvorima, ve ima!? Zetu je papa pro-

glasio kraljevinom i njen vladar Mihaj-

lo "dobio" je krunu 1077. Time je pri-

hvatio jurisdikciju pape za svoju dr`a-

vu. Ostaci tog priznanja su biskupi u

primorju6. Nemanjii su potomci zet-

skih vladara i gospodari Zete. U svim

katoli~kim izvorima njegov brat, knez

Vukan, namesnik u Zeti, oslovljava se

kao kralj7. Za njih je Zeta kraljevina. I u

kasnijim katoli~kim izvorima uz imena

Vukanovih sinova stoji titula kralj, ma-

da su upravljali samo delovima Zete,

svojim batinama, a raka titula im je

bila `upan8. Drugim re~ima, da je hteo

katoli~ku titulu, dovoljno mu je bilo da

prihvati titulu zetskih kraljeva kao nji-

hov potomak i gospodar Zete, ali uz

nju bi automatski iao i prelazak u ka-

toli~anstvo. To isto, da je hteo, mogao

je da uradi jo njegov otac Nemanja,

kada je 1183. pripoio Zetu Rakoj.

K. Jire~ek9

u svom radu na vie stra-

nica opisuje viegodinju "borbu" Stefa-

na Nemanjia da od pape dobije krunu,

to je, po njemu, i realizovao 1217. To

sve potkrepljuje sa puno pisanih izvora

katoli~kog porekla. Svaki politi~ki ili

ekonomski kontakt sa katoli~kim ze-

mljama10

je, po njemu, i u toj funkciji.

Ne treba naglaavati da je K.Jire~ek

iskreni katolik, i slu`benik Austro-

Ugarske. Kome bi verovao ako ne pisa-

nim izvorima papske kancalarije? To se

"slu~ajno" podudara i sa politi~kim po-

trebama Austro-Ugarske! Sli~no se mo-

`e konstatovati i za hrvatskog istori~a-

ra, franjevca, Franju Ra~kog. Izvori ko-

je koristi Jire~ek, samo pokazuju neu-

speli pokuaj pape da Stefana Nemanji-

a prevede u svoj verski tabor11. Ne tre-

ba naglaavati opte poznatu misao -

monogo puta ponovljenu la`, veina

prihvata kao istinu.

Kako bi mogli nai istori~ari da ne-

giraju, svetski priznate stru~njake Ji-

re~eka ili Ra~kog kad nemaju nika-

kav pisani dokument koji to negira?

Samim tim to ne postoji nikakav po-

datak iz tog vremena u pravoslavnim

izvorima (koji za taj period nisu

oskudni) je dokaz da je to neko pod-

metanje! Naa istorija sastavljena je

prete`no na zapadnim tj. katoli~kim

pisanim izvorima. Da se primetiti da

se pojedini istori~ari dr`e takvih izvo-

ra bez obzira na apsurdnost samog

sadr`aja. (Primer - ugovor u Tataba-

nji iz 1425. izme|u ugarskog kralja

Sigismunda i Stefana Lazarevia, po-

stojanje bogumilstva kao religije u

Bosni ili ovo Stefanovo dvostruko

krunisanje). ^injenica je da su istorij-

ski izvori, uglavnom, sa~uvani u pre-

pisima prepisa, sa~injenim vie veko-

va kasnije. Svaki od prepisiva~a me-

njao je sadr`aj prema svom trenut-

nom polti~kom vi|enju tog doga|aja,

kao to je i osnovni izvor, ako je uop-

te i postojao, odraz politi~ke potrebe

pisca. Ima vie katoli~kih izvora koji

ukazuju na pregovore Nemanjia

(Milutin, Duan) o prelasku u katoli-

~anstvo. U pravoslavnim izvorima u

ponaanju svetorodne dinastije Ne-

manjia nita ne ukazuje na tako ne-

to. Apsurdno je i pomisliti da bi ne-

ko, dobrovoljno, nezavisnost zame-

nio zavisnou. Takve, ili sli~ne, ideje

mogu se nai u mnogim katoli~kim

spisima kao odraz njihove te`nje da,

milom ili silom, nametnu pravoslav-

nim hrianima svoju jurisdikciju.

Korienje intriga i podmetanja nije

im strano. U tome su ~ak i izuzetno

veti. Takvog podmetanja pravoslav-

nim zemljama i njihovim vladarima

nije mali broj, ~ak i kad su u pitanju

naizgled bezna~ajne sitnice. Primer -

Tvr|ava Grozni, i grad koji se razvio

oko nje, nikako nije dobila ime to je

ru`ana ili je u njoj grozno `iveti, ve

zato to je veli~anstvena?. Velikog

osvaja~a cara Ivana IV za `ivota ruski

narod je nazivao "Grozni", a nai isto-

ri~ari po primeru zapadnih zemalja

prevode nadimak ruskog cara re~ju

"grozni", a ne "veli~anstveni" njenim

zna~enjem u staroruskom jeziku. Jo

gore je proao nacionalni junak Ru-

muna Vlad Cepe. Postao je pojam

vampira - Drakula.

Domai srednjovekovni pisani izvori

vrlo su skromni. Domaa feudalna ari-

stokratija, nosilac materijalnih i kultur-

nih vrednosti, padom dr`ave pod tur-

sku upravu nije mogla da opstane kao

pravoslavna. Kroz dve tri generacije bi-

la je prinu|ena da pre|e u islam ili ka-

toli~nstvo zatirui tragove svoga pore-

kla. Novostvorena domaa iteligencija,

nikla tokom XIX veka, kolovala se na

Zapadu prihvatajui stavove svojih u~i-

telja. Tokom XX veka, u verski hetero-

genoj Jugoslaviji, istori~ari su se prepu-

cavali u svojim nau~nim radovima,

uva`avjui ili ne, argumente Jire~eka i

Ra~kog. (O postojanju ili nepostojanju

bogumila u Bosni napisano je preko

1.500 doktorskih disertacija, magistar-

skih teza ili nau~nih radova.13) Nepo-

trebno je naglaavati da je politi~ka

vlast Srbije kao i "stare" i "nove" Jugo-

slavije imala presudnog udela u tuma-

~enju svega, pa i srednjovekovne istori-

je. Srpska pravoslavna crkva je po neki

dokument i sa~uvala, ali jako malo.

Njeni hramovi su ~esto paljeni, a jo ~e-

e plja~kani - pa su pojedini godinama

bili pusti.

6Katoli~ki biskupi su nesmetano delovali svo vreme dok su ti krajevi pripadali Rakoj - do sredine XV veka. Padom Rake i Bosne pod tursku upravu, Ve-

necija je prigrabila njihov deo jadranske obale. Za stotinak godina katoli~ka crkva se postarala da pravoslavci (prakti~no svo stanovnitvo) pre|u "dobro-

voljno" u katoli~anstvo. Gde god je svetovna vlast bila u rukama katolika vreno je prisilno katoli~enje. To se deava i u naim danima.7

Vukan 1203, prihvatajui ma|arsko sizerenstvo i vojnu pomo, zauzeo je presto velikog `upana. Stefan 1205. situaciju u Rakoj, bez vojnih operacija,

vraa na predhodno stanje uz pomo Sv. Save, plemstva i svetenstva. Teko je nepovezati te doga|aje, kao i isticanje kraljevske titule uz ime kneza Vu-

kana, sa pritiskom na Stefana da pre|e u katoli~ansvo. Na osnovu tih diga|aja, od 1203. do svog kraja, ma|arski kraljevi u svojoj intitulaciji stavljali su i

da su kraljevi Rake. Zato, izme|u ostalog, K.Jire~ek tvrdi da su se ma|ari suprotstavljali Stefanovom "uzdizanju" za kralja.8

Vukanov srednji sin Stefan podigao je manastir Mora~u, a najmla|i Dimitrije manastir Davidovicu na Limu (njegovo monako ime je David).9

K.Jire~ek , J.Radoni, Istorija Srba, Beograd 1978.10

Stefan je stupio u drugi brak sa unukom mleta~kog du`da Enrika Dandola. Brakovi vladara i plemstva su u funkciji politike. Retki su slu~ajevi da zet ni-

je bio, makar u moralnom pogledu, podre|en tastu tj. pod njegovom "zatitom". Venecija je postala najmonija sila u okru`enju. Stefanu dobri odnosi sa

Venecijom bili su i te kako od koristi.11

Tipi~na zamena teza.12

Po re~niku V.P.Dalja staroruska re~ "grozni" zna~i: mu`estven, hrabar, veli~anstven, naredbodavac, onaj koga se boje neprijatelji, a dr`i svoj narod u po-

kornosti. U savremenom ruskom jeziku ta re~ ne postoji. Re~ istog korena "groza" zna~i: nevreme, oluja.13

Miodrag M. Petrovi, Kudugeri-Bogumili u vizantijskim i srpskim izvorima i "Crkva bosanska", Beograd 1998.

21dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

Postoji pretpostavka da je Stefan

Prvoven~ani kovao novac. Ona bazi-

ra na podatku iz 1214. godine gde se

pominje raki perper kao obra~unska

jedinica14

. Taj podatak namee za-

klju~ak - ako postoji raka obra~un-

ska jedinica, postoji i raki novac. Do

sada nije uo~eno da bilo koja pozna-

ta vrsta novca mo`e da se pripie Ste-

fanu Nemanjiu. Poznato je vie pri-

meraka novca sa tekstom "S STEFAN

STEFAN DUX", a pojedini numizmati-

~ari pokuavaju da mu ih pripiu. U

"dinaru" br. 26 gospodin J. Dobrini

opisuje matapan sa tekstom "S STE-

FAN VROSIVS DUX". Kome bi pripi-

sali taj matapan ako se predhodni

pripie Stefanu Prvoven~anom? Oba

primera su masovna sa titulom

"REX", a oni sami su onovremeni fal-

sifikati ili imitacije (ako neko tako

`eli da ih definie). Na to ukazuju na-

~in i kvalitet kovanja, upotrebljeni

materijal, kao i nepostojanje takve ti-

tule u Rakoj. Ne treba zaboraviti da

mogue vreme kovanja Stefana Ne-

manjia je po~etak XIII veka, a Uroa

I i njegovih sinova Dragutina i Milu-

tina je oko 40 do 120 godina kasnije.

Skraena titula "DUX" koju na svom

novcu koriste venecijanski du`devi i

grad Split, suvie je proizvoljno izjed-

na~iti sa titulom vladara Rake - veli-

ki `upan. Taj pisani podatak sam po

sebi nita ne dokazuje ve samo uka-

zuje na mogunost. Tu je i pitanje da

li je taj dokument dobro protuma~en

i pravilno preveden? Potrebni su no-

vi argumenti koji pretpostavku da je

Stefan Nemanji kovao novac mogu

da doka`u ili ospore. Domai novac

nai istori~ari koriste samo kao sli-

kovnu ilustraciju. Dinar, jedan od ret-

kih domaih pisanih izvora, da bi bio

iskorien u istorijografiji, potrebno

ga je precizno klasifikovati u granica-

ma mogueg i poznatog. Na`alost

naa numizmatika nije jo na tom ni-

vou. Nekoliko ponu|enih klasifikaci-

ja imaju u sebi puno nedore~enog i

proizvoljnog, pa samim tim su na do-

brom delu materijala me|usobno su-

protstavljene.

14Svetozar St. Duani - Slobodan Duani, Jedan

gro matapanskog tipa i pitanje kovanja srpskog

novca u srednjem veku, Nimizmati~ar br. 14, Be-

ograd 1991.

Kosmi~ki motivi u srpskoj

srednjovekovnoj numizmaticiMilan S. DIMITRIJEVI], Beograd

mdimitrijevic@aob.bg.ac.yu

Sl. 3-4. Levo: Dvostruki sestercijus Trajana Decija (249 – 251). Odevena bista okrenuta

desno. Natpis IMP.C.M.Q.TRAIANUS DECIUS AVG. Na glavi kruna boga Heliosa sa radijal-

nim zracima. Desno: antoninijan Emilijanove (252-253) `ene Kornelije Supere. Odevena

bista, sa dijademom, okrenuta desno, na polumesecu. Natpis C.CORNEL SUPERA AVG.

Sl. 1-2. Levo: denar Oktavijana Avgusta (27. pre n.e. – 14) na kome se vidi

kometa, sa naptisom DIVUS IULIUS - bo`anski Julije (Cezar). Desno. Denar

Faustine Senior, `ene Antoninusa Pijusa (138-161) sa osmokrakom zvezdom.

RReezziimmee.. U~injen je pokuaj

da se iz veoma obimnog

materjala, sistematizuju,

organizuju, u~ine pre-

glednijim i predstave astronomskoj

javnosti, kosmi~ki simboli i motivi

u srpskoj srednjovekovnoj numi-

zmatici, kao i da se nazna~e ele-

menti mogueg metodolokog pri-

stupa za ovakvu analizu. Akcenat je

stavljen na pojavu zvezda, Sunca i

polumeseca, u nastojanju da se do-

~ara celovitija predstava o astro-

nomskim i kosmi~kim pro`imanji-

ma i uzajamnim preplitanjima sa

numizmati~kom naukom, i uka`e

na jo jedan aspekat interdiscipli-

narnosti astronomije. Osnova za

ovo istra`ivanje bio je Katalog srp-

skog srednjovekovnog novca Segija

Dimitrijevia i ostali njegovi numi-

zmati~ki radovi.

Jedno od podru~ja gde su prisut-

ni kosmi~ki motivi, a to kod nas

nije bilo posebno prou~avano, je i

numizmatika. To dodatno ukazuje

na mnogostruki i interdisciplinarni

zna~aj astronomije, koja svojim uti-

cajem pro`ima i inspirie mnoge

oblasti ljudske delatnosti, ne samo

u nauci nego i u kulturi, umetnosti,

muzici, arhitekturi pa i u nov~ar-

stvu.

Tako se na primer, na novcu an-

ti~ke Gr~ke javljaju Sunce, Mesec,

zvezde, Zodijak i drugi nebeski

znaci i simboli (Ambrosoli, Gnecchi

1922).

Na rimskom denaru Oktavijana

Avgusta, kovanom u spomen na

njegovog velikog prethodnika Julija

Cezara, vidi se kometa (Sl. 1), koja

se nad Rimom pojavila posle njego-

vog ubistva, i po legendi predsta-

vlja Cezarovu duu na putu ka zve-

zdama. Zvezde i polumesec ~esta

su pojava na rimskom novcu. Usa-

mljena zvezda, poput one predsta-

vljene na novcu Faustine Senior na

Sl. 2, ~esto se sree, a poslednji pri-

mer je na srebrnom novcu impera-

tora Julijana Odstupnika (Aposta-

ta) (Sears 1970). Nebesko zna~enje

nije uvek o~igledno. Tako su se za

obele`avanje dvostruke vrednosti

novca u Rimu koristili simboli Sun-

ca i Meseca. Car na novcu dvostru-

ke vrednosti ima krunu sa radijal-

nim zracima poput boga Sunca, He-

liosa, a ako je novac cari~in, njena

bista le`i na polumesecu. Carica je

srednjovekovna numizmatikasrednjovekovna numizmatika

dinar 29 / 2007 22

Sl. 5-6. Dinari kralja Uroa Prvog (1243-1276) iz zbirke S. Dimi-

trijevia (Dimitrijevi, 2001, levo D 5,54, desno D 5,62. Primerak

iz zbirke Sergija Dimitrijevia identifikovan je u Katalogu zbirke

D (Dimitrijevi, 2001) pomou broja vrste. Po potrebi, posle ko-

se crte dat je broj podvrste, iza koga sledi zarez i broj primerka

u D. Primerci iz zbirke D predstavljeni u ovom radu uveli~ani su

2,5 puta, a redosled je kao u Katalogu.).

Sl. 9-10. Novac kralja Duana (1331-1345) iz zbirke S. Dimitrije-

via (Dimitrijevi, 2001, primerak levo D 36,1, desno D 37,3).

Sl. 11-12. Novac Stefana Duana iz zbirke S. Dimitrijevia (Dimi-

trijevi, 2001, primerak levo D 41/KM, 106, desno D 52/1,25).

Sl. 13-14. Novac cara Duana iz zbirke S. Dimitrijevia

(Dimitrijevi, 2001, primerak levo D 72/7,157, desno 81/5,277).

Sl. 15-16. Novac cara Duana iz zbirke S. Dimitrijevia (Dimitrije-

vi, 2001, primerak levo D 82/2,283, desno D 83/5,309).

Sl. 7-8. Dinari kralja Dragutina (1276-1316) i kralja Milutina

(1282-1321) iz zbirke S. Dimitrijevia (Dimitrijevi, 2001,

primerak levo D 12/2,49, primerak desno D 20/5,18).

23dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

naime, kao Mesec lien vlastite sve-

tlosti i samo je odraz svoga supru-

ga, ~iji sjaj rasprostire.

I u naoj srednjovekovnoj numi-

zmatici, kulturno-istorijskom nasle-

|u Srpskog naroda, koje po lepoti i

zna~aju, kako je govorio moj otac

Sergije Dimitrijevi, dopunjava

umetni~ko bogatstvo naih srednjo-

vekovnih fresaka, ikona, steaka i

iluminiranih rukopisa, prisutna je

kosmi~ka simbolika. Njenu analizu

olakava Katalog Dimitrijevieve

zbirke (Dimitrijevi 2001), najvee

privatne zbirke ovakvog novca koja

se sada, kao njegov legat, nalazi u

SANU. On e i nama ovde poslu`iti

kao osnova.

Zvezde su kosmi~ki simbol daleko

naj~ei na srpskom srednjovekov-

nom novcu, po broju i raznolikosti

predstavljanja u potpunoj nesra-

zmeri sa svim ostalim takvim moti-

vima, kao to su Sunce i polumesec.

U daljim razmatranjima osvrnue-

mo se i na njih. Zvezde se javljaju

usamljeno ili vie njih, a broj kraka

menja se od ~etiri do osam.

Levo: Isus Hristos sa zrnastim

nimbusom, u hitonu sa himatio-

nom, sedi na prestolu sa visokim

naslonom. Obe-ma rukama dr`i je-

van|elje ukraeno sa pet dragih ka-

menova. Ispod levog lakta, esto-

kraka zvezda. Natpis IS HS.

Desno: Kralj Uro Prvi, levo, i do

njega sv. Stefan stoje. Kralj bez kru-

ne ogrnut haljinom ukraenom dra-

gim kamenjem, dr`i u levoj ruci svi-

tak – akakiju, a desnom prima kr-

stati barjak. Svetitelj sa zrnastim

nimbusom u stiharu, sa ogrta~em,

levom rukom dr`i na grudima je-

van|elje ukraeno sa pet dragih ka-

menova, a desnom pru`a barjak.

Pored drke od barjaka, u dnu sa

svetiteljeve strane, estokraka zve-

zda. Natpis VROSIVS SSTEFAII.

U srednjovekovnoj tradiciji, zve-

zde su pre svega izvor svetlosti.

One daju nebesko zna~enje crkvi na

~ijem su svodu prikazane i simboli-

zuju sukob izme|u duhovnih snaga

ili svetlosti i materjalnih snaga ili

mraka.

Chevalier i Gheerbrant (1987, str.

813) navode da je petokraka zve-

zda simbol ljudskog mikrokosmosa.

Blagoslovena je kada gornji krak

pokazuje navie, a u suprotnom

slu~aju je simbol crne magije. [e-

stokraka simbolizuje obuhvatanje

duha i materije, aktivnog i pasiv-

nog principa, zakon evolucije. Ona

je magi~ni pe~at kralja Solomona i

Davidov tit (Biderman 2004). Sed-

mokraka je srodna simbolici broja

sedam, sjedinjuje.

Levo: Kralj Dragutin, bez krune, u

duga~koj haljini, sedi na prestolu

bez naslona. U desnoj ruci dr`i

skiptar sa krstom na vrhu, a u levoj

ma~ polo`en na krilu. Iznad ma~a,

kod desnog lakta, estokraka zve-

zda. Natpis MONETA REGI(S)

STEF(AII).

Desno: Kralj Milutin, levo, i do

njega sv. Stefan, stoje. Kralj bez

krune ogrnut haljinom ukraenom

dragim kamenjem, dr`i u levoj ruci

svitak – akakiju, a desnom prima

krstati barjak. Svetitelj sa zrnastim

nimbusom u stiharu, sa ogrta~em,

levom rukom dr`i na grudima je-

van|elje ukraeno sa pet dragih ka-

menova, a desnom pru`a barjak.

Pored drke od barjaka, u dnu sa

kraljeve strane, petokraka zvezda.

Natpis SSTEFAN VROSIV REX.

Levo: [lem okrenut levo, sa ~e-

lenkom i perjanicom od tri pera na

vrhu. Vertikalni zrnasti niz deli ga

na dva polja. Na ~etiri ugla jastuka

koji je ukraen nizom ta~aka nalaze

se po tri ta~ke. Na jastuku ru`ica.

Sa obe strane lema po jedna esto-

kraka zvezda. Natpis STE(FA-

II).+.RE.X.

Desno: Kralj Duan, levo, i do nje-

ga sv. Stefan, stoje. Kralj sa ra~va-

stom krunom, ogrnut haljinom

ukraenom dragim kamenjem, dr`i

u levoj ruci svitak – akakiju, a de-

snom prima visoki dvostruki krst.

Svetitelj sa zrnastim nimbusom u

stiharu, sa ogrta~em, levom rukom

dr`i na grudima jevan|elje ukrae-

no sa pet dragih kamenova, a de-

snom pru`a dvostruki krst. U njego-

vom podno`ju je obrnuta petokraka

zvezda. Natpis STEPAN REX SSTE-

FAN.

Levo: [lem sa ~elenkom i ru`om

na vrhu, okrenut levo. Vertikalni zr-

nasti niz deli ga na dva polja. Na

~etiri ugla jastuka ukrasi od tri gru-

pisane ta~ke. Pod lemom tit sa e-

stokrakom zvezdom. Natpis STEFA-

NUS DEIGRA:RX.

Desno: Isus Hristos sa zrnastim

nimbusom u hitonu sa himationom,

stoji u mandorli. Levom rukom dr`i

jevan|elje ukraeno sa pet dragih

kamenova, a desnom blagosilja. U

mandorli levo ~etiri a desno pet e-

stokrakih zvezda. Do mandorle levo

L desno A. Natpis IC-IC.

^etvorougao i trougao, predsta-

vlja «kosmi~ku liru, muziku sfera,

sklad sveta, sedmobojnu dugu, se-

dam planetarnih zona...»

U Bibliji, Danijel (12:3) simbolom

zvezde ozna~ava ve~ni `ivot pra-

vednika, vaznesenje u stanje nebe-

skih zvezda. U Apokalipsi, Hrist dr-

`i sedam zvezda u ruci (1:16-

20,2:1,3:1) a pominju se i sedam

crkava to sve ukazuje na sedam

planeta. Zvezda se smatra i pred-

stavom lika i imena o~ekivanog Me-

sije. Simbol Hrista je sjajna zvezda

Danica, a Vitlejemska zvezda se

naj~ee prikazuje sa osam krako-

va.

Levo: Car Duan sa kupolastom

krunom, levo i carica Jelena sa ra-

~vastom krunom, desno, stoje. Obo-

je izme|u sebe jednom rukom dr`e

visoki dvostruki krst, drugom skip-

tar sa krstom na vrhu. U podno`ju

krsta velika osmokraka zvezda, ili

mo`da Sunce.

Desno: Levo car Duan, desno ca-

rica Jelena (?), sa ra~vastim kruna-

ma, u divitisionima, sede predsta-

vljeni u profilu na prestolu bez na-

slona. Izme|u njih, u vrhu, polume-

sec.

Levo: Car Duan sa kupolastom

krunom u divitisionu sedi na pre-

stolu sa niskim naslonom. U desnoj

ruci dr`i skiptar sa krstom na vrhu.

Pod nogama supedaneum. Do cara,

desno, polumesec.

Desno: Car Duan sa kupolastom

krunom, levo i carica Jelena sa ra-

~vastom krunom, desno, u divitisio-

nima, sede na prestolu bez naslona.

Oba skiptra koje dr`e su sa krstom

na vrhu. Izme|u cara i carice, u vr-

hu, polumesec.

((NNaassttaavvaakk uu sslleeddeeeemm bbrroojjuu))

24 dinar 29 / 2007

srednjovekovna numizmatika

CC)) KKnnee`eevviinnaa AAnnttiioohhiijjaaKrstai su Antiohiju osvojili 1098. godi-

ne i tu odmah formirali svoju Kne`evinu,koja se vremenom irila, uglavnom na te-ritoriju dananje Sirije. Za prvog vladaraproglaen je, za osvajanje Antiohije naj-zaslu`niji, BOHEMUND Tarantski. Potose Kne`evina odr`ala 160 godina, i spisakvladara je malo du`i, ali mo`e biti kori-stan jer se antiohijski novac, pored ahaj-skog, naj~ee nalazi, a ni kod nas nije re-dak, pogotovo tip Bohemonda III (sl.14),koji je postao takorei sinonim za krstakinovac.

1. BOHEMUND I (1098-1111)2. TANKRED regent.(1100 -1103,

1105-1112)3. BOHEMUND II (1111-1130)4. ROD@ER regent (1112- 1119)5. BALDVIN kralj Jerusalima, regent

Antiohije (1119-1126, 1130-1131)6. KONSTANSA (1130-1163) 7. FULKO kralj Jerusalima, regent Anti-

ohije (1131-1136)8. RAJMOND, Konstansin 1. suprug

(1136-1149)9. RAJNALD, Konstansin 2. suprug

(1153-1160)10. BOHEMUND III (1163-1201)11. BOHEMUND IV 1. vladavina

(1201-1216)12. RAJMOND-RUPEN (1216- 1219)13. BOHEMUND IV 2. vladavina

(1219-1233)14. BOHEMUND V (1233-1251)15. BOHEMUND VI, grof Tripolija

(1251-1268)Mongoli su 1268. godine zauzeli Anti-

ohiju i celu severnu Siriju i sa tim je kne-`evina prestala da postoji. Boemond VI injegovi naslednici su i dalje zadr`ali titu-lu "vojvode od Antiohije”, ali nisu imalinikavu vlast na tim prostorima.

U Antiohiji su kovani uglavnom bilon-ski denari od kojih je svakako najpoznati-ji tip Bohemunda III sa glavom u lemu(sl.14, ispod naslova). Ovaj novac ima ja-ko puno vrsta, podvrsta i varijanti, a ko-

van je u periodu 1160-1233 (?). Poredovog tipa, kovani su i drugi tipovi dena-ra, delovi denara i razni bakarni sitni no-vac, ali su svi oni re|i od tipa sa lemom.

U nastavku dajem nekoliko primerakaantiohijskog novca, a koji je veoma re-dak. Tu spada bakarni novac regenta Tan-kred (1100-1103 i 1105-1112), koji do-sta podsea na vizantijski novac, pa sumogue greke kod atribucije loijih pri-meraka. Ako su u lepom stanju i imaju le-pu, originalnu patinu, posti`u prili~no vi-soke cene.

Pored tipa denara Bohemonda III(sl.14) javljaju se, premda retko, i sledeitipovi denara:

Delovi denara su kovani od loeg bilo-na ili bakra, i ima dosta vrsta, ali se tekonalaze o~uvani primerci. U ovom “sitni-u” ima vie vrsta koje nemaju ime vlada-ra na novcu, pa se svrstavaju u anonim-ne, te se samo na osnovu analize nalaza istila mo`e pribli`no odrediti period komepripadaju.

Skupljajui material za ovaj ~lanak, na-iao sam na jedan vrlo lep primerek olov-nog pe~ata (bule) antiohijskog latinskogpatrijaha Aimera (Aimericus, 1142-1194). On, dodue, ne pripada "numi-zmatici u u`em smislu", ve srodnoj obla-sti - sfragistici. Prikazujem ga ovde zbognjegove izuzete o~uvanosti i prefinjenogstila.

DD)) GGrrooffoovviijjaa TTrriippoolliiOva krstaka dr`ava, iako najmanja,

najdu`e je opstala, premda se krajemsvoje burne istorije svodila samo na gradTripoli sa uskim pojasom uz Sredozemnomore. Odr`ala se ~ak 100 godina poslepada Jerusalima (1187. godine).

Grofovijom u prvom periodu vladajugrofovi od Tuluza i njihovi ro|aci, a od1187. godine antiohijski kne`evi postajui grofovi Tripolija, te u zadnjih 100 godi-na oni vladaju grofovijom. U litraturi seozna~avanje redosleda vladara Tripolijaposle 1187. godine, javlja na dva na~ina.Deo autora ozna~ava Bohemunde red-

nim brojevima od 1-4 kao grofove Tripo-lija dok drugi deo koristi redne brojevekoje su ti vladari imali kao Antiohijskikne`evi. Da ne bude zabune u zagradisam dao i te druge redne brpjeve.

Redosled vladanja je sledei: 1. RAJMOND I (1102-1105)2. VILIJEM (1105-1109)3. BERTRAM I (1109-1112)4. PONS (1112-1137)5. RAJMOND II (1137-1152)6. RAJMOND III (1152-1187)7. BOHEMUND I (IV) (1187-1233)8. BOHEMUND II (V) (1233-1252)9. BOHEMUND III (VI) (1252-1275)10. BOHEMUND IV (VII) )1275-1287)11. Republika (1287-1289) U toku skoro dva veka postojanja ove

grofovije, koja je zbog luke bila i jako tr-gova~ko sedite, ovde je kovan razni no-vac. U zlatu su kovani bezanti, koji su iz-ra|ivani po ugledu na zlatne dinare okol-nih muslimanskih zemalja. Srebro je za-stupljeno sa veoma lepim groima i polu-groima, dok je u bilonu kovano punorazli~itih denara i nihovih delova. U ba-kru je tako|e kovano puno vrsta sitnognovca.

Evo nekoliko karakteristi~nih primera-ka iz bogate numizmati~ke zaostavtineove krstake dr`ave:

NNOOVVAACC KKRRSSTTAA[[KKIIHH DDRR@@AAVVAA NNAASSTTAA--LLIIHH RRAASSPPAADDOOMM VVIIZZAANNTTIIJJSSKKOOGG CCAARR--SSTTVVAA

U uvodnom, istorijskom delu ~lanka,objavljenom u dinaru br. 28, ukratko samopisao nastanak krstakih dr`ava na teri-toriji, od krstaa razbijenog, Vizantijskogcarstva. Na osvojenoj teritoriji je oform-ljeno takozvano Latinsko carstvo sa sedi-tem u Konstantinopolju, te vazalne ali ustvarnosti nezavisne dr`ave: Atinsko voj-vodstvo, Solunsko kraljevstvo i kne`evinaAhaja. Svaka od tih dr`ava je du`e ili kra-e vreme kovala svoj novac, koji je za na-u numizmatiku posebno interesantan,zbog blizine tih zemalja, a i zbog istorij-

Novac krstakih dr`ava (2)Stevan VERE[, Palinumispista@gmail.com

25

Sl.19. Redak primerak AR denara Bohe-monda III, kovan c. 1149-1153.

Sl..17. Prvi tip Tankredovog bakrenog foli-sa (1104-1112). Av: bista Sv. Petra; rv:K[..]BOI/ ?HTO?V/ ?OCOVT/ ANKRI.

Sl. 14. Krstai, Antiohija. Bilon denar Bo-hemunda III. (1163-1188).Av: +BOAMVNDVS; Rv: +AMTIOCHIA.

Sl.15. Bakarni folis Tankreda. Av: Bista Sv.Petra; rv: + / KE[B]OI / [Q]HTO AV /[L]OCOV T / [A]NKPI.

Sl.16. Bakarni filis prekovan preko pret-hodnog tipa Tankredovog nov~ia. Av:Tankred sa ma~em; rv: IC XC NI

Sl.18. AR denar Rajmonda (1136-1149). Av:+ RAImVNDVS, glava mladia; rv. identi~andenaru Bohemunda III, natpis: + ANTIOC-HIA, krst pattée. Redak hibridni primerak.

Sl.23. Anonimni bezant kovan 1187-1260, imitacija fatamidskog zlatnog dina-ra kalifa al-Mustansira.

Sl.20. Redak AE denar Bohemunda III(1163-1201).

Sl.21. Redak anonimni bakarni nov~i An-tiohje, rani XIII vek. Av: citez na konju; rv:A-N-T-O.

Sl.22. Olovni pe~at Latinskog patrijarhataAntiohije. Av: +AIMERICVS PATRIARCHANTIOCENVS; rv: Sv. Petar, SIGILLVMSANCTI PETRI APOSTOLI.

Sl.24. Predivan srebrni gro BohemundaVI ili VII, kovan u periodu 1251-1287.

srednjovekovna numizmatika

dinar 29 / 2007

Sl.29. Mapa krstakih dr`ava nakon raspada Vizantije

Sl.26. "Zvezdasti" denar Rajmonda III(1152-1187). Av: RAMVNDVS COMS; rv:X CIVITS TRIPOLIS

Sl.27. "Zvezdasti" denar Bohemond V or VI(1233-1275). Av: XBOLMVND·COMS: rv:XCIVITLS TRIPOL’, vrlo redak.

Sl.25. Srebrni gro Grofovije Tripoli kovanza vladavine Bohemunda VI (1252.-1275),verovatno pre 1268. godine. Av: + BO-EMVNDVS COMES; rv: + CIVITAS TRIPOLI.

skih veza Srbije sa tim doga|ajima.AA)) LLaattiinnsskkoo ccaarrssttvvooKrstai su svoju novu dr`avu smatrali

direktnim naslednikom Rimskog carstva,te su Baldvina IX Flandrijskijskog, jeda-nog od vo|a IV. krstakog pohoda, kruni-sali za cara.

U bici u Pelagonijskoj niziji, 1259. godi-ne, vojska nikejskog regenta Mihaila VIIIPaleologa (regent 1258-1261; car 1261-1282), porazila je vojsku Latinskog car-stva i njegovih saveznika. Na strani Lati-na bila je i vojska srpskog kralja Uroa I(1243- 1271). Carigrad pada dve godinekasnije, i to je bio kraj Latinskog carstva.

Novac su kovali po ugledu na vizan-tijski novac tog vremene, i nisu se po-sebno trudili oko isticanja svojih imenai titula na njemu. Najvie je kovan ba-karni i bilonski ~ankasti novac, kovan uvelikim koli~inama, pa se i danas ~estojavlja i na naem tr`itu. Poto je kova-nje bilo vrlo nemarno, a i sama tehnikaizrade ~ankastog novca je takva, veo-ma teko se mo`e nai lep primerak.Kvalitetni, lepo otkovani komadi sa le-pom patinom ,dosti`u lepe cene, dokvelika veina tih komada vredi samonekoliko evra. Koristili su zlatni novacVenecije i Nikejskog carstva. Dajem sli-ke ~etiri karakteristi~na primerka u vr-lo lepom stanju.

AA)) SSoolluunnsskkoo ccaarrssttvvooSolunska kraljevina je formirana od-

mah po raspadu Vizantijskog carstva,1204. godine. Naime, Bonifacije Monfe-ratski, jedan od najzna~ajnijih vo|a IV kr-stakog pohoda i osvajanja Konstantino-polja, ra~unao je na carsku krunu. Kadmu je to izmaklo, zauzeo je Solun i oko-linu i proglasio Solunsku kraljevinu. Kra-ljevina je postojala svega dvadeset godi-na. Bili su u stalnim neprijateljstvima sasvojim susedima, kako sa Bugarima takoi sa Epirskom despotovinom, koja je po-sle raspada Vizantije ostala pod vizantij-skom vlau pod dinastijom An|ela (An-gelos). Epirski despot Teodor (despot1214- 1224, car 1224-1230 godine) zau-zima deo po deo kraljevine, a u decem-bru 1224. godine zauzima i sam Solun.Tu proglaava Solunsko carstvo i sebe zacara, ali to je ve tema iz vizantijske, a nekrstake numizmatike.

U kraljevini su vladala dva kralja i ne-koliko, verovatno tri, regenta, koji u nu-mizmati~kom smislu nisu bitni, jer se nji-hova imena ne javljaju na novcu.

Nov~ana politika kraljevine je bila istakao i Latinskog carstva, u ~ijem sastavusu bili, tako da im je i novac bio isti. U So-lunu je radila kovnica svo vreme postoja-nja Kraljevine, ali se njen novac neznatnorazlikuju od prikazanih u prethodnompoglavlju.

CC)) AAttiinnsskkoo ccaarrssttvvooAtinsko vojvodstvo je postojalo od

1205-1432. godine. Vojvodstvo je osno-vao Oto de la Ro, burgundski vitez. Dopada Solunskog kraljevstva (1224. godi-ne), dr`ava je bila u vazalnom odnosuprema solunskom kralju, a posle togadolazi u vazalni odnos prema kne`eviniAhaji. U literature ~esto nalazimo izraz“francuska Gr~ka” pod kojim se podrazu-mevaju ove dve dr`ave - Ahaja i Atina,koje su skoro dva i po veka bile pod vla-u francuskih feudalaca, potomaka kr-staa iz IV krstakog pohoda. Vojvodstvoje ostalo u rukama porodice de la Ro do1308. godine, kada na presto dolazi Val-ter de Briena, koji unajmljuje katalonskeplaenike da mu pomognu u borbama saepirskim despotima i vizantijskim carem.Katalonci se 1311. godine pobune i zba-cuju ga sa vlasti. Posle toga vlast je u ru-kama aragonskih i sicilijanskih kraljeva,zatim Firentinaca. Ostatke vojvodstva1456. godine ZAUZIMA osmanlijski sul-tan Mehmed II Osvaja~ (1444- 1446 I i1451.1481) i ono prestaje da postoji.

U vojvodstu je vladalo ukupno est vla-dara koji su slu`benu titulu vojvode(DUX) nosili samo od 1280. godine. Tosu bili:

1. OTO (1205-1225)2. GI DE LA RO[ (1225-1263)3. @AN I (1263-1280)4. VILIJEM I (1280-1287)5.GI DE LA RO[ II (1287-1308) 6. VALTER V (1308- 1311)Dugo vremena je u opticaju bio novac

okolnih zemalja, te francuski kraljevski ifeudalni novac. Prvi novac su po~eli ko-vati krajem vladavine @ana I, dok su Vili-jem I i Gi II kovali denare koji su u svemupodra`avali francuske bilonske denaretog vremena.

Kolegama koje interesuje ova temapreporu~io bi knjigu: Metcalf, D.M, COI-NAGE THE CRUSADES AND THE LATINEAST IN THE ASHMOLEAN MUSEUM,London 1983, kao i internet prezentacijuna adresi: http://medievalco-ins.50g.com/index1.html.

NNaassttaavvaakk uu sslleeddeeeemm bbrroojjuu

26

srednjovekovna numizmatika

Sl.34. Latinsko vojvodstvo, bilon denar Gi

de la Roa II (1287-1308), kovnica Teba. Av:

+ GVI DVX ATEHES; rv: + ThEBAHI CIVIS.

Sl. 30. Bilon traheja iz perioda latinska

okupacija Konstantinopolja (1204-1261).

Sl.28. Bakarni nov~i Rajmonda II

(1137-1152), tip sa krstom i konjem.

Sl.31. Latinska okupacija Konstantinopolja

1204-1261, Bilon traheja, imitacija novca

Manojla I. Izuzetno lepo otkovan primerak.

dinar 29 / 2007

Sl.33. Latinsko carstvo, bilon traheja ko-

vana u Konstantinopolju (1204-1261).

Sl.32. AE traheja kovana u periodu

1204-1261, veliki modul.

27dinar 29 / 2007

moderna numizmatika

IIzz NNaarrooddnnee bbaannkkee SSrrbbiijjee"Slu`beni glasnik RS", br. 68/2007Na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakona o

Narodnoj banci Srbije (Slu`beni gla-snik RS”, br. 72/2003 i 55/2004), a uvezi sa Odlukom oodre|ivanju 200-go-dinjice dolaska Dositeja Obradovia uSrbiju("Slu`beni glasnik RS", br.67/2007), guverner Narodne bankeSrbije donosi

OO DD LL UU KK UUOO IIZZDDAAVVAANNJJUU PPRRIIGGOODDNNOOGG KKOOVVAA--

NNOOGG NNOOVVCCAA PPOOVVOODDOOMM220000--GGOODDII[[NNjjIICCEE DDOOLLAASSKKAA DDOOSSII--

TTEEJJAA OOBBRRAADDOOVVII]]AA UU SSRRBBIIJJUU

1. Narodna banka Srbije izdae po-vodom 200-godinjice dolaska DositejaObradovia u Srbiju prigodni zlatni ko-vani novac u apoenu od 5 000 dinara iprigodni srebrni kovani novac u apoe-nu od 1 000 dinara.

2. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.ove odluke Narodna banka Srbije izda-e u ukupnoj nominalnoj vrednosti od3 500 000 dinara, u sledeim koli~ina-ma i iznosima po apoenima:

– 500 komada u apoenu od 5 000 di-nara – u iznosu od 2 500 000 dinara;

– 1 000 komada u apoenu od 1 000dinara – u iznosu od 1 000 000 dinara.

3. Prigodni zlatni kovani novac izta~ke 1. ove odluke bie izra|en od zla-ta finoe 900/1000, u specijalnoj("pruf") tehnici, s visokosjajnim ravnimpovrinama i matiranim reljefnim deta-ljima prigodnih motiva, mase 3,455g ipre~nika 20mm.

Doputeno je da masa svakog pojedi-na~nog komada prigodnog zlatnog ko-vanog novca iz stava 1. ove ta~ke od-stupa do 1‰ (promil) iznad mase na-vedene u tom stavu.

4. Prigodni srebrni kovani novac izta~ke 1. ove odluke bie izra|en od sre-bra finoe 925/1000, u specijalnoj("pruf") tehnici, s visokosjanim ravnimpovrinama i matiranim reljefnim deta-ljima prigodnih motiva, mase 13g ipre~nika 30mm.

Doputeno je da masa svakog pojedi-na~nog komada prigodnog srebrnogkovanog novca iz stava 1. ove ta~ke od-stupa do 8‰ (promila) iznad mase na-vedene u tom stavu.

5. Izgled s lica prigodnog kovanognovca iz ta~ke 1. ove odluke je sledei: usredinjem delu je portret Dositeja Obra-dovia u poluprofilu sleva. Levo od por-treta, u pravougaonom polju, date su, udva reda, godine njegovog ro|enja i smr-ti "1739–1811", dok je ispod portreta go-dina kovanja "2007". Iznad portreta je i-

Izdat novi prigodni novac

Serija prigodnog novcaDositej Obradovi

Sl. 1. Dositej na prigodnom novcu

Opticajni kovaninovac 2007

Naa Narodna banka izdala je iove godine kompletnu seriju opticaj-nog novca, apoene od 1, 2, 5, 10 i 20dinara 2007.

Kao i prole godine, i ove godinee biti izdat opticajni novac tako|e iu tzv. vakumiranom pakovanju tj. ukovni~kom setu. Do zaklju~enjaovog broja dinara ovaj set, na`alostnije se jo bio pojavio. Na naoj slicije kovni~ki set „2006“, a koji nismoranije objavili.

Sl. 3. Kovni~ki set NBS 2006.

rilicom polukru`no ispisan tekst "DositejObradovi", a ispod portreta, tako|e iri-licom, polukru`no je ispisan prigodnitekst "Idu u~i, u vekove gleda", odpret-hodnog teksta razdvojen ta~kom.

6. Izgled s nali~ja prigodnog kovanognovca iz ta~ke 1. ove odluke je sledei:u centralnom delu je grb Republike Sr-bije, a ispod grba jeoznaka nominalnevrednosti. Levo i desno od oznake no-minalnevrednosti su slova "D" (levo) i"D" (desno). Iznad i oko grba jeirilicomi latinicom polukru`no ispisan tekst"Republika Srbija", me|usobno razdvo-jen crticom. Ispod oznake nominalnevrednosti, irilicom i latinicom ispisanje tekst "NBS" – tako|e me|usobnora-zdvojen crticom, odnosno od teksta"Republika Srbija" razdvojen ta~kama.

7. Po obodu prigodnog kovanog nov-ca iz ta~ke 1. ove odluke, i to na du`i-nama kru`nih lukova od 72 stepena,raspore|ena je ravna povrina, iza kojeslede vertikalne zaobljene kanaure po-lupre~nika 0,15mm.

8. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.ove odluke prodavae se po ceni kojuodredi Narodna banka Srbije.

9. Ova odluka stupa na snagu na-rednog dana od dana objavljivanja u"Slu`benom glasniku RS".

O. br. 69G u v e r n e r Narodne banke Srbije

23. jula 2007. godine B e o g r a dRadovan Jelai, s.r.

"Slu`beni glasnik RS", br. 72/2007

Na osnovu ~lana 21. stav 1. Zakona oNarodnoj banci Srbije ("Slu`beni gla-snik RS", br. 72/2003 i 55/2004), a uvezi s ~l. 7. i 8. Zakona o prigodnomkovanom novcu ("Slu`beni list SRJ", br.46/96), guverner Narodne banke Srbi-je donosi

OO DD LL UU KK UUOO PPRROODDAAJJII UU 22000077.. GGOODDIINNII PPRRII--

GGOODDNNOOGG KKOOVVAANNOOGG NNOOVVCCAAPPOOVVOODDOOMM 220000--GGOODDII[[NNjjIICCEE DDOOLLAA--

SSKKAA DDOOSSIITTEEJJAA OOBBRRAADDOOVVII]]AA UU SSRRBBIIJJUU

1. Prigodni kovani novac izdat naosnovu Odluke o izdavanju prigodnogkovanog novca povodom 200-godinji-

ce dolaska Dositeja Obradovia u Srbiju("Slu`beni glasnik RS", br. 68/2007) –Narodna banka Srbije prodavae doma-im i stranim fizi~kim licima i pravnimlicima u zemlji neposredno, i to u Sedi-tu Narodne banke Srbije u Beogradu ipreko filijala Narodne banke Srbije.

2. Prigodni kovani novac iz ta~ke 1.ove odluke Narodna banka Srbije pu-stie u prodaju 17. septembra 2007.godine.

3. Ova odluka stupa na snagu danom

objavljivanja u "Slu`benom glasniku RS".

O. br. 71G u v e r n e r Narodne banke Srbije

30. jula 2007. godine B e o g r a dRadovan Jelai, s.r.

PPoorreedd pprriiggooddnnoogg nnoovvccaa oodd ssrreebbrraa iizzllaattaa,, iizzddaatt jjee ii ooppttiiccaajjnnii nnoovvaacc oodd 2200ddiinnaarraa 22000077,, oodd nneepplleemmeenniittiihh mmeettaallaa,,ssaa lliikkoomm DDoossiitteejjaa OObbrraaddoovviiaa,, aa kkaaoo ttoojjee ttoo bbiioo sslluu~~aajj ii pprroollee ggooddiinnee uu ggooddiinniijjuubbiilleejjaa NNiikkoollee TTeessllee..

moderna numizmatika

dinar 29 / 2007 28

Prosvetitelj i u zlatu*Sl. 2 Zlatnik od 5000 dinara 2007.

PPOOVVOODDOOMM 200 godina od dolaska Do-siteja Obradovia u Srbiju, Narodna ban-ka Srbije izdala je zlatni i srebrni novac sanjegovim likom. Novu seriju ~ine zlatnikovani novac u apoenu od 5.000 dinarai srebrni kovani novac u apoenu od 1.000dinara. Oba nov~ia imaju identi~no li-kovno reenje, na aversu je prikazan Do-sitejev portret i ispisano njegovo ime i pri-godan natpis "Idu u~i u vekove gleda",godine njegovog ro|enja i smrti, kao i go-dina kovanja. Na reversu je grb Srbije ioznaka nominalne vrednosti.

Na predstavljanju novca u ponedeljaku NBS, guverner Radovan Jelai izjavioje da je puteno u prodaju 500 komadazlatnog kovanog novca u apoenu od5.000 dinara i 1.000 srebrnih nov~ia od1.000 dinara. On je istakao da je DositejObradovi napravio prve zna~ajne kora-ke u pribli`avanju Srbije Evropi. Zato su,dodao je Jelai, njegove poruke aktuelnei danas. Predstavljanju kovanica prisu-stvovao je i ministar prosvete Zoran Lon-~ar, koji je rekao:

- Obele`avanje jubileja je jo jednaprilika da se podsetimo korena srpsketradicije i srpskog obrazovanja. VladaSrbije e, upravo zato, prilikom reformiobrazovnog sistema uzeti u obzir i du-gu i dobru prosvetnu tradiciju, koju jezapo~eo Dositej Obradovi.

Sve~anosti u NBS prisustvovao je ipredsednik Zadu`bine "Dositej Obrado-vi" Miodrag Babi, direktor vra~kog"Hemofarma".

- Naa Zadu`bina je zavrila nekolikovrednih projekata, obnovili smo Dosite-jevu rodnu kuu u ^akovu sa stalnom

muzejskom postavkom. Uskoro sa na-im logom izlaze njegova sabrana dela,objavljena je marka sa njegovim likom.Na pravi na~in `elimo da se odu`imoovom velikom prosvetitelju ~ije se imevezuje za nastojanja ondanje Srbije napribli`avanju Evropi.

U nastavku ove vesti koja je potpisa-na inicijalima D.B.M. - S.M. izvetavase tako|e o nezgodi koja je se dogodi-la na promociji ovog novca naemglavnom uredniku, Ranku Mandiu,gde se izme|u ostalog ka`e:

"Tek to je ovaj doga|aj po~eo, i prenego to su dragoceni primerci zlat-nog i srebrnog novca predstavljenijavnosti, Mandiu je pozlilo. Kako jestajao iza ogromnog mermernog stu-ba, veina prisutnih nije ni primetilada je Mandi stavio ruku na grudi istropotao se na poplo~ani pod.

Obezbe|enje Narodne banke Srbije,munjevito je reagovalo. Pozvali su eki-pu Hitne pomoi, koja je brzo stigla uzgradu u Ulici kralja Petra 12...."

Slu~aj se sreom zavrio uspenomintervencijom de`urne slu`be Hitnepomoi i Urgentnog centra, a pre sve-ga zahvaljujui novinaru Ve~ernjih no-vosti i efu obezbe|enja NBS, koji sumu masa`om srca i hitnim reagova-njem spasili `ivot.

* Preuzeto iz "Ve~ernjih novosti" od 17.09. 2007.

moderna numizmatika

29dinar 29 / 2007

moderna numizmatika

MMarta 1833. godine otputo-vao je vladika Rade, napoziv ruskog cara NikoleI, u Petrovgrad, gde je po-

sveen za vladiku. Taj njegov boravak uRusiji imao je veliki zna~aj za Crnu Go-ru. Po povratku iz Rusije dobio je zao-stalu pomo u iznosu od 10.000 ruba-lja, i crkvenu gramatu u kojoj se prepo-ru~uje Crnogorcima poslunost premavladici. Car je uputio granatu, kako jerekao, "Mome dragom prijatelju i bra-tu", i u njoj je tra`io da narod podr`ivladi~ine napore u u~vrivanju njego-ve vlasti "jer bez jake vlasti i posluno-sti vi ete postati brzi plen agarijanskihgrabljivaca".

Vladika se u decembru te godine vra-tio iz Rusije gde je, uz zna~ajnu nov~a-nu pomo, isposlovao i da Ruski sinodubudue alje prijateljskom narodu Cr-ne Gore sve one crkvene stvari koje cr-kva do tada nije imala. Isposlovana je,tako|e, pomo za popravku i obnovucrkava i manastira, kao i za izgradnjunovih.

Novac u iznosu od 11.631 forinte,koji je prispeo od ruskog cara, ~uvao setada u prvoj dr`avnoj kasi crnogorskeblagajne.

Kasa je nabavljena u Mlecima, a ima-la je sledee dimenzije: irina 65 cm,visina 60 cm i te`ina 86 kg. Napravlje-na je od kovanog gvo`|a i u~vrena sagvozdenim obru~ima. Imala je dve bra-ve za zaklju~avanje, a klju~evi brava bi-li su prili~no glomazni. Gornji klju~brave bio je u obliku udubljene elipse,du`ine 15 cm, te`ine 180 grama. Donjiklju~ brave bio je u obliku srca, du`ine16,5cm, te`ine 160 grama.

Dr`avnu blagajnu je u po~etku vodioVladika, pa kako nije bio dovoljno upu-en u te poslove, morao je da tra`i ne-koga ko bi u tome bio iskusniji. Tako jedoneta odluka da te poslove obavljavladi~in sekretar Dimitrije Milakovi.On je na ovo mesto postavljen 16. av-gusta 1837. godine. Vladika mu jeustupio novac i sve to se nalazilo ublagajni, a na raspolaganju mu je bilojo dvanaest ~lanova koji su se, zajednosa njim, brinuli o kasi.

Tada je po prvi put donet crnogorskiZakon o dr`avnom ra~unovodstvu, pokojem je novac stajao isklju~ivo u kasi.Izdavao se isklju~ivo prema nare|enjuvladike, koji je li~no potpisivao "or-dent" o isplati.

Postojale su posebne knji`ice u kojesu se zapisivali izdaci. Svaka ~etiri me-seca kasa se pregledala. Za blagajnikaje postavljen vojvoda \uro Matanovi,a posle njega na to mesto bio je posta-vljen \uro Cerovi.

Po formiranju Ministarstva finansijau Crnoj Gori, 1. marta 1879. godine, zablagajnika je postavljen Radoje Roga-novi zvani "Crnogorac".

Kasa se jedno vreme nalazila u opti-ni, a kasnije je preba~ena u Cetinjskimuzej.

Prilikom boravka u Rusiji, vladikaRade je dobio garanciju od carske vla-sti da e mu se ispuniti svi njegovo zah-tevi u pogledu nov~ane pomoi. Zau~vrenje svoje vlasti dobio je 8.000rubalja. Pored pomenute pomoi ru-skog Sinoda, ruski car je obeao da ezatititi Crnu Goru od svih napada kojibudu dolazili sa strane. Uz to su mu da-te detaljne instrukcije kako da u~vrstivlast u Crnoj Gori, kao i obeanje po-moi pri osnivanju sudova i drugihpravnih potreba u Crnoj Gori.

U istom tom periodu, na zahtev ru-ske vlade, otvaraju se na Rijeci Crnoje-via ~etiri radionice za proizvodnju ba-ruta. Kako u to vreme Vladika nijeimao u Crnoj Gori ovakvu vrstu majsto-ra, poslao je u Srbiju osam mladia daizu~e ovaj zanat. Zanat su izu~ili za dvegodine, a posle njih poslato je na optekolovanje jo dvanaest mladia iz Cr-ne Gore. Trojica od njih bili su u senta-tu knjaza Danila, i predstavljali su naj-pismenije pojedince u tadanjoj CrnojGori.

Pored manastira, vladika Rade je po-digao kuu zvanu "Biljarda", u kojoj jebio smeten Senat, koji je predstavljaovrhovni dr`avnu upravu. Ovaj gra|e-vinski objekat izgra|en je za godinudana. Vladika je u toj kui za sebe za-dr`ao tri sobe, a ostale su bile na raspo-laganju Senatu.

Vladika tako|e podi`e prve Osnovnekole u Crnoj Gori, a koje su radile uCetinju i u Dobrskom selu. Od sredsta-va iz blagajne, koja je dobio od ruskevlasti, gradi i puteve za prolaz konja iljudi u Crni~koj, Ljeamskoj i Katunskojnahiji, kao i ~etiri velika bunara za `i-valj u Katunskoj nahiji.

Vladika je u Mlecima nabavio i tam-pariju, u kojoj su najpre tampane nje-gove knjige "Lijek jarosti turske" i "Pu-stinjak". Ova tamparija je radila sve do1852. godine, kada je knjaz Danilo, iznu`de, pretopio olovna slova tampari-je u ratne svrhe.

Crnogorska dr`avna kasa za vreme NjegoaVasilije JANKOVI], Bar

SSLLOOVVEENNIIJJAA

Prvi prigodninovac u evrima

Prema odluci EFC (Econominc andFinancial Committee) od 21. marta2006. godine, sve zemlje - ~laniceEMU, me|u kojima je i Republika Slo-venija, izdale su prigodni apoen od 2evra povodom 50-godinjice Rimskogsporazuma. U Sloveniji je ova kovani-ca izdata u relativno malom tira`u, sa-mo 400.000 primeraka i prakti~no jeodmah rasprodata na evropskom ko-lekcionarskom tr`itu. Njena vrednostubrzo je porasla na 30, pa i 50 evra pokomadu. Zajedni~ka strana kovaniceje istog izgleda kao opticajnih 2 evrasvih zemalja EMU, dok je na nacional-noj strani isti prigodni motiv kao naovim jubilarnim kovanicama drugihzemalja, ali sa natpisima na slovena~-kom jeziku. RR.. MM..

30 dinar 29 / 2007

`etoni

UUna jezik od nedavno jeula nova re~ - ttookkeennii, iz-raz kojim se ozna~avajupredmeti numizmatike

poznati od ranije po prvobitnom na-zivu tantuzi, a u kasnijem periodupo imenu `etoni1.

Ovi `etoni (sl. 1), ili kako ih izda-va~ naziva, "tokeni", predstavljaju"valutu State of EXIT", a u zvani~nojbrouri koju je navedena "dr`ava"tom prilikom izdala, navodi se sle-dee, citiramo:

[[ttaa ssuu ttoo ttookkeennii??Tokeni su valuta State of EXIT.

Ipak, oni nisu pravi novac, ve za-mena za robu. Jedan nov~i vredita~no odre|enu koli~inu odre|enevrste pia. Praksa festivalskog „nov-

ca“ postoji na mnogim svetskim fe-stivalima. Nai tokeni postoje jedi-no kao kovani nov~ii koje ovdemo`ete videti na fotografiji.

ZZaattoo iihh uuvvooddiimmoo?? ^eemmuu sslluu`ee??Tokeni e ukinuti probleme sa si-

tinim novcem i kusurom i na tajna~in zna~ajno smanjiti gu`vu naankovima. Do `eljenog osve`enjamoi ete da do|ete mnogo br`enego do sada. Tako|e, ovaj na~inprodaje osigurava mnogo efikasni-ju fiskalizaciju koja se obavlja pri-likom kupovine tokena, a ne naanku.

[[ttaa jjee mmoogguuee kkuuppiittii zzaa ttookkeennee??Pie na svim ankovima na festi-

valu, izuzev VIP prostora u kojimae pie biti skuplje. Tako|e i pie na

„Tokeni“ novosadskog Egzita

1 Prema novosadskom Re~niku Matice srpske, TANTUZ je rec panskog porekla, a zna~i plo~ica nalik na novac, obi~no metalna i okrugla, koja u kocki ili u

drugim prilikama privremeno zamenjuje novac i sluûi za nov~ani obra~un, ûetoni (Knj. 6, str. 145); éETON je re~ fracuskog porekla u zna~enju metalni

kruûic, okrugla plo~ica koja zamenjuje novac (Knj. 2, str. 31). Re~ TOKEN, preuzeta iz engleskog jezika, u naem Re~niku do sada nije postojala.2 "Tokeni" o kojima je re~ nisu izliveni, kako se navodi, ve su iskovani u ZIN-u. Tu greku u tekstu nismo ispravljali, a tako|e nismo intervenisali u pogledu

prili~no neobi~ne srpsko-engleske jezi~ke kombinacije u citiranoj brouri. (Prim. urednika).

Sl. 1. Serija `etona ("tokena") koje je izda-

la "Dr`ava EGZIT" 2007. godine

@etoni i suvenir nov~anice Narodne banke Srbije

U Beogradskoj Noi muzeja, 19.maja 2007. godine od 18 do 02h,najposeenija u gradu bila je Stalnanumizmati~ka postavka "Novac na tluSrbije" u zgradi Narodne banke. Po-setioci su, pored predstavljanja toko-ve razvoja i upotrebe novca na terito-riji dananje Srbije, mogli i da svoje-ru~no iskuju kovanicu (sl. 2) na kopi-ji Kraftove ru~ne prese za izradu ko-vanog novca.

Posetioci Numizmati~ke postavke uulici Kralja Petra br. 12, u "Noi mu-zeja" mogli su tako|e da dobiju od-tampanu imitaciju nov~anice izdanjaNarodne banke sa sopstvenim portre-tom (sl. 3).

Mi pozdravljamo ove originalne izaista interesantne ideje nae Narod-ne banke, a koje su zna~ajno dopri-nele popularizaciji numizmatike unaem gradu.

Sl. 2. Avers i revers kovanice

NBS iskovane u Noi muzeja 2007.Sl. 3. Suvenir nov~anica NBS sa likom

naeg ~lana, gosp. D. Stanisavljevia

31

ankovima na ro|endanskoj Reload`urci EXITa u Novom Sadu.

KKoolliikkoo vvrreeddee??

Ima pet vrsta tokena:RREECC – Vredi 80 dinara i za njega

na anku mo`ete dobiti negaziranuili gaziranu vodu.

EEJJEECCTT – Vredi 100 dinara i zanjega na anku mo`ete dobiti sokili vino.

PPLLAAYY – Vredi 120 dinara i za nje-ga na anku mo`ete dobiti pivo.

PPAAUUSSEE – Vredi 150 dinara i zanjega na anku mo`ete dobiti ener-getski napitak.

SSTTAARR -- ZZVVEEZZDDAA ((SSiixx PPaacckk)) – Vre-di 600 dinara i za njega na ankumo`ete dobiti 6 piva.

Ukoliko se odlu~ite da kupite ta-kozvani KKOOKKTTEELL, odnosno od sva-kog nov~ia po jedan, platiete11000000 dinara i utedeti ukupno 117700ddiinnaarraa – Six Pack vam tedi 120 di-nara + jo pedeset tedite kupovi-nom kompleta. Ovo bi teko bilomogue bez tokena.

VVaa`nnaa nnaappoommeennaa: Svaki nov~ivredi isklju~ivo za odre|enu koli~i-nu odre|ene vrste pia koje su na-vedene ovde. Na primer: Za ZVE-ZDU na anku mo`ete dobiti isklju-~ivo 6 piva, ali ne i 6 sokova ili 6vina, iako je njihova dinarska vred-nost jednaka vrednosti Zvezde. Pri-likom kupovine ZVEZDE na alteru,na vaem fiskalnom ra~unu biezabele`eno da ste kupili 6 piva izbog toga kombinovanje nov~ianije mogue.

GGddee iihh jjee ii kkaaddaa mmoogguuee nnaabbaavvii--ttii??

Tokom festivala na samoj Tvr|avie raditi 40 altera za prodaju to-kena (Dance Arena – 5, Akademija– 5, Main Stage – 15, Reggae Stage– 5, Ulaz kod crkve – 10, a u kam-pu jo 5).

Pred festival, tokene e biti mo-gue kupiti tokom poslednja tri da-na Filmskog festivala Srbije od 6.do 9. jula u Novom Sadu, a na ro-|endanskoj Reload `urci EXIT-a ko-ja e se odr`ati 7. jula u NovomSadu, tokeni e prvi put biti pute-ni u upotrebu.

KKoolliikkoo iihh iimmaa uu ooppttiiccaajjuu??

Ima ih sasvim dovoljno za sveposetioce festivala tokom sva ~etiri

festivalska dana. KKoo iihh jjee nnaapprraavviioo??

Tokeni su izliveni2 u Zavodu zaizdavanje novca Srbije i zbog togaih je prakti~no nemogue falsikova-ti.

DDaa llii uu mmooii ddaa kkuuppiimm ttookkeennee iizzaa nneekkuu ddrruugguu vvaalluuttuu oossiimm zzaa ddiinnaa--rree??

Ne. Tokeni nisu pravi novac – onisu zapravo roba pretvorena u sim-boli~nu valutu. Kako je u Srbiji je-dino legalno sredstvo plaanja do-mai dinar, tokene mo`ete kupitijedino za dinare.

DDaa llii ee ppoossttoojjaattii mmeessttaa nnaa kkoojjii--mmaa uu mmooii ddaa ppllaaaamm ii ddiinnaarriimmaa iittookkeenniimmaa??

Ne, takav na~in prodaje bi kom-plikovao neophodnu fiskalizaciju istvorio nepotrebne gu`ve.

DDaa llii uu pprreeoossttaallee ttookkeennee mmooiippoossllee ffeessttiivvaallaa ddaa zzaammeenniimm zzaa ddii--nnaarree??

Ne, ali ete moi da ih sa~uvateza iduu godinu. Povraaj novca,po naim zakonima je izuzetnokomplikovan proces. Uostalom, dali ste ba sigurni da e vam ostatitokena na kraju festivala?

`etoni

dinar 29 / 2007

Novi primerciopticajnognovca BiH

Kao to je to slu~aj u Makedoniji,ni Centralna banka Bosne i Hece-govne ne izdaje opticajni novac sva-ke godine, a prigodni do sada uop-te nije izdavala.

U ovoj zemlji iskovan je prole go-dine samo jedan apoen, 1 KONVER-TIBILNA MARKA 2006, dok su ovegodine iskovana tri nova apoena: 10,20 i 50 FENINGA 2007.

Serija opticajnognovca sa godinomizdanja 2006.

Narodna banka Republike Make-donije pustila je u opticaj komplet-nu seriju opticajnog metalnog nov-ca, izuzev apoen od 50 deni koji sevie ne izdaje, sa godinom izdanja"2006."

Kako se u ovoj dr`avi ne izdaje no-vac sa izmenjenom godinom izdanjasvake godine, za nae kolekcionarenavodimo podatke o datumima do-sadanjih emisija, po apoenim:

5500 DDEENNII:: 1993.11 DDEENNAARR:: 1993, 1997, 2001 i

2006.22 DDEENNAARRII:: 1993, 1997, 2001 i

2006.55 DDEENNAARRII:: 1993, 2001 i 2006.

IZ MAKEDONIJE

32 dinar 29 / 2007

notafilija

APOEN: 500 DINARAGodina izdanja: 2007U opticaju: od 4. juna 2007. godine

(„Slu`beni glasnik RS“, br. 91/2006)

Na osnovu ~lana 55. stav 1. Zakona oNarodnoj banci Srbije ("Slu`beni gla-snik RS", br. 72/2003 i 55/2004), gu-verner Narodne banke Srbije donosi

OO DD LL UU KK UU

OO IIZZDDAAVVAANNJJUU II OOSSNNOOVVNNIIMMOOBBEELLEE@@JJIIMMAA NNOOVV^AANNIICCEEOODD 550000 DDIINNAARRAA

1. Narodna banka Srbije izdae nov-~anicu od 500 dinara.

2. Nov~anica od 500 dinara tampa-e se na toniranoj zatienoj hartiji smultitonskim vodenim znakom u viduportreta Jovana Cvijia i OVD elemen-tom na licu nov~anice (u daljem tekstu:kinegram), koji je plasiran u donjemdelu, izme|u portreta i oznake vredno-sti apoena "500".

Kinegram kao elemente sadr`i ozna-ku vrednosti apoena "500" i stilizovaniprikaz globusa ~ija je gornja polovinaupisana u kupu, mini tekst "500 dina-ra" ispisan irilicom i latinicom u kon-centri~nom krugu oko tog motiva, kaoi samu oznaku apoena "500" izvedenukao minitekst.

Na centralnom motivu kinegrama –globusu, u mikrotekstu izvedeni sustepeni geografske irine i du`ine, a udemetalizovanom delu kinegrama jetekst "500 dinara 500", izveden irili-com i latinicom. Pozadina centralnogmotiva na ki negramu sadr`i gijo li-nije koje po meranjem nov~anice da-ju utisak rotacije. Kontinuirano izve-dene nominalne vrednosti apoena"500", koje se smanjuju idui ka kra-jevima, upotpunjuju ukupan iz gledkinegrama. Zavisno od ugla gledanjai upadnog ugla svetlosti, kinegramformira nekoliko razli~itih slika kojese prelivaju jedna u drugu, menjajuipri tom boju.

Na nali~ju nov~anice ugra|ena je is-prekidana zatitna nit koja sadr`i mi-krotekst u negativu "DINAR ~ DINAR",koji se kontinuirano ponavlja i ~ita i slica i s nali~ja nov~anice (zatitna nit imikrotekst su s nali~ja jasno vidljivi, a slica pod svetlou koja nov~anicu ~initransparentnom).

U papir su ugra|ena i vidljiva zatit-na vlakanca u `utoj, plavoj i crvenojboji, od kojih `uta i crvena pod svetlo-u lampe sa ultraljubi~astim zracimafluoresciraju `uto i crveno.

Nov~anica e se tampati u kombino-vanoj tehnici – lice u dubokoj i vieboj-noj ofset tampi, a nali~je u viebojnojofset tampi i tehnici visoke tampe zanumeraciju.

Numeracija sadr`i dve slovne oznakei sedam numeri~kih i tampana je dvaputa na nali~ju nov~anice, jednom u cr-noj i jednom u crvenoj fluorescentnojboji. Numeracija tampana u crvenojboji smetena je u gornjem delu izme-|u Velikog grba Republike Srbije ioznake vrednosti apoena "500" date upozitivu, i pod ultraljubi~astim zracimafluorescira narand`astocrveno. Nume-racija tampana u crnoj boji smetenaje u donjem delu, levo od oznake apo-ena "500" date u negativu, i pod ultra-ljubi~astim zracima fluorescira `utoze-leno.

3. Nov~anica od 500 dinara imae di-menzije 70 x 147 mm.

Lice nov~anice

4. Dispozicija je horizontalna.Na levoj strani je portret Jovana Cvi-

jia, izveden tehnikom duboke tampe.Levo od portreta, u nizu, u pozitivu, i-rilicom i latinicom ispisane su re~i "Jo-van Cviji" i godine njegovog ro|enja ismrti "1865–1927". Desno od portretadominira stilizovani prikaz Cvijievekarte "tipovi sela", izveden tehnikomofset tampe. Ispod karte je u zelenimtonovima vie puta ispisan mikrotekst"500". Preko karte, tehnikom duboketampe izveden je stilizovani prikaz

globusa s razvijenom tzv. kartograf-skom mre`om meridijana i paralela.

Oznaka vrednosti apoena "500" datau negativu smetena je u gornjem de-snom uglu punog tampanog dela, aona data u pozitivu – u donjem delubele povrine.

Tekst "Narodna banka Srbije", izve-den u tehnici duboke tampe i ispisanlatinicom u dva reda, smeten je na be-loj povrini u desnom delu, a isti tekst,tako|e u tehnici duboke tampe i ispi-san irilicom u dva reda, smeten je ublizini leve margine nov~anice – i to re-~i "Narodna banka" u pozitivu, a re~"Srbije" u negativu.

Iznad re~i "Srbije" ispisane irilicomu negativu, tehnikom duboke tampeizvedena je oznaka za slepe (~etiri ma-nja kvadrata izvedena linijama, sme-tena u kvadratni okvir). Levo od te re-~i, istom tehnikom, irilicom i latini-com izveden je mikrotekst "NBS", u estredova.

U gornjem delu bele povrine nov~a-nice, tehnikom duboke tampe izvedenje tzv. kip efekat elipsoidnog oblika, ko-ji prikazuje znak "NBS". Ova slika sepretvara u tekst "NBS" ispisan irilicomkoji se uo~ava samo pri posmatranjunov~anice pod odre|enim uglovima(pravac gledanja mora biti to bli`i rav-ni nov~anice okrenut za 45 stepeni uoba smera rotacije), dajui pri tom nje-govu sliku i u negativu i u pozitivu. Uzgornju i donju ivicu tog elementa nala-zi se mikrotekst "NBS", koji se ponavlja– gore dat u irilici, a dole u latinici.

U donjem desnom delu bele povri-ne nov~anice, iznad oznake vrednostiapoena "500", tehnikom duboketampe izveden je jo jedan kip efe-kat pravougaonog oblika, koji sadr`iirilicom ispisan tekst "NBS", a iznadi ispod njega mikrotekst "NBS" – goredat u irilici, a dole u latinici. Ovajkip efekat sagledava se na isti na~inkao i onaj u gornjem delu bele povr-ine.

Iz Narodne banke Srbije

Nov~anica od 500 dinara 2007

33dinar 29 / 2007

notafilija

U donjem delu nov~anice, levo odoznake vrednosti apoena "500", na gra-nici punog tampanog dela i bele povr-ine, izveden je prozirni registar kojipredstavlja polovinu ukupne slike ~ijase celina mo`e sagledati tek zajedno saodgovarajuim delom slike na nali~junov~anice (ukupnu sliku ~ini etnomo-tiv – ara pirotskog ilima).

Desno od cifre u negativu "500" ispi-san je latinicom tekst "petsto dinara" upozitivu, dok je isti irili~ni tekst u ne-gativu smeten u donjem delu nov~ani-ce, desno od portreta.

Uz desnu ivicu nov~anice, na svetlo-zelenoj podlozi, ispisan je, najpre irili-com a zatim latinicom, tekst "falsifiko-vanje se ka`njava po zakonu" i u pro-du`etku diskretno nazna~ena vrednostapoena "500".

NNaallii~~jjee nnoovv~~aanniiccee5. Dispozicija je vertikalna.U centralnom delu punog tampanog

dela nalazi se figura Jovana Cvijia usedeem polo`aju i globus s razvijenomkartografskom mre`om, kao i stilizova-ni prikaz etnomotiva – preslice i pirot-

skog ilima. Rozeta s mini tekstom"500 dinara", koja se nalazi u do njemlevom uglu punog tampanog dela,upot punjuje ukupan izgled nali~janov~anice.

Oznaka vrednosti apoena "500" datau pozitivu smetena je u gornjem de-snom uglu povrine koja je diskretnozelene boje, a ona data u negativu – udonjem levom uglu punog tampanogdela.

U gornjem desnom uglu punog tam-panog dela ispisan je tekst "petsto dina-ra", i to irilicom u plavoj boji, a, ispodtoga, u negativu latinicom. U donjemdesnom delu bele povrine irilicom ilatinicom ispisane su u tri reda, odozgonadole, re~i "Beograd", "godina" i "gu-verner", sa oznakom godine "2007" unegativu. Ispod njih je faksimil potpisaguvernera Radovana Jelaia. Uz gor-nju i donju ivicu punog tampanog de-la ispisan je tekst "Narodna banka Srbi-je – Zavod za izradu nov~anica i kova-nog novca – Top~ider" (gore irilicom,a dole latinicom). U donjem desnomuglu punog tampanog dela ispisan jeu pozitivu, naizmeni~no irilicom i lati-

nicom, u osam redova, mikrotekst "500dinara". Iznad mikroteksta je oznakavrednosti apoena "500".

U gornjem levom uglu nov~anicegrafi~ki je prikazan Veliki grb Repu-blike Srbije, a polje ispod znaka sa-dr`i multiplikovanu cifru "500" sasenkom, kao i istu cifru u mikrotek-stu.

U gornjem levom delu nov~anice,na granici bele povrine i punog tam-panog dela, nalazi se drugi deo prozir-nog registra iz ta~ke 4. stav 8. ove od-luke.

6. Na licu nov~anice preovla|uju to-novi plavozelene, zelene, narand`aste icrvene boje. Narand`asta i zelena bojapod svetlou lampe sa ultraljubi~astimzracima isijavaju `uto i zeleno. Na na-li~ju nov~anice su ravnomerno zastu-pljene plavozelena, crvenobraon, zele-na i `uta boja. @uta boja pod svetloulampe sa ultraljubi~astim zracima isija-va `uto.

7. Ova odluka stupa na snagu danomobjavljivanja u "Slu`benom glasnikuRS".

O. br. 55

30, maj 2007. godine B e o g r a dG u v e r n e r Narodne banke Srbije

Radovan Jelai

Na osnovu ~lana 55. stav 3. Zakonao Narodnoj banci Srbije ("Slu`beniglasnik RS", br. 72/2003 i 55/2004),guverner Narodne banke Srbije dono-si

OO DD LL UU KK UUOO PPUU[[TTAANNJJUU UU OOPPTTIICCAAJJ NNOOVV^AANNIICCEEOODD 550000 DDIINNAARRAA

1. Narodna banka Srbije pustie uopticaj 4. juna 2007. godine nov~anicuod 500 dinara, sa obele`jima utvr|e-nim Odlukom o izdavanju i osnovnimobele`jima nov~anice od 500 dinara("Slu`beni glasnik RS", br. 50/2007).

2. Ova odluka stupa na snagu danomobjavljivanja u "Slu`benom glasnikuRS".

OO.. bbrr.. 556630, maj 2007. godine B e o g r a dG u v e r n e r NNaarrooddnnee bbaannkkee SSrrbbiijjee

Radovan Jelai

34 dinar 29 / 2007

notafilija

VVie je od 67 godina prolood kada je nastala i nestalanajvea zagonetka jugoslo-venske notafilije, nov~anica

Narodne banke Kraljevine Jugoslavije500 dinara 6.5.1939, a do dana dana-njeg, uprkos mnogim pri~ama, govo-ri se o jednom jedinom poznatom pri-merku te nov~anice koji se nalazi ukolekciji ~ijeg vlasnika, iz razumljivihrazloga, neemo spominjati. Osim to-ga primerka, za kojeg ima saznanjada doista i postoji, niko nije pronaaojo kakav „pre`iveli“ primerak ove iz-vanredno lepe nov~anice, ~ije je po-stojanje zameo ratni vihor, kao ni jed-ne druge u istoriji ne samo monarhi-sti~ke, nego i komunisti~ke Jugoslavi-je.

Nov~anica je nastala pred sam krajpostojanja Kraljevine Jugoslavije, uvremenu kada je jedinstvo ekonom-sko-politi~ko-me|unacionalnim pro-blemima prepune, pa i ve prili~no na-gri`ene dr`ave, bilo nu`no za njenopre`ivljavanje u opasnim ratnim vre-menima koja su ve bila duboko za-hvatila Evropu.

Izra|ena je s o~itom velikom simbo-likom, tj. te`njom ka jedinstvu klju~-nih naroda Jugoslavije: Srba, Hrvata iSlovenaca. Naglaeni su monarhisti~-ki i dr`avotvorni motivi (lik kralja, dr-`avne zastave i grbovi), te likovi triidealizirane mlade devojke koje kao„SHS“ simbolika Srpkinje, Hrvatice iSlovenke blagonaklono promatraju(umetni~ki dosta uspeno izveden)lik kralja Petra II. Datirana je

6.5.1939, a potpisali su je guverner drIvo Belin i ~lan uprave dr Dragutin K.Proti. Autori grafike, odnosno gravu-ri, su M. Josi i Veljko A. Kun koji suovom nov~anicom, bez preterivanja,briljirali svoj ionako ve istan~ani idokazano visokokvalitetan rad. Nijenaodmet i napomenuti kako se i ume|unarodnim kolekcionarskim kru-govima lepota ove nov~anice vrlo ~e-sto pominje.

Evo kako je izgledala ova prelepanov~anica (zavreni otisak, ali bez da-tuma, potpisa i numeracije).

Za njeno postojanje, me|utim, do-znalo se relativno brzo, ali ne za vre-me Kraljevine Jugoslavije, nego teknakon ustroja samostalne Srbije kaoadministrativne jedinice pod nema~-kom vojnom upravom. Pojavila se uopticaju, ali kao provizorna nov~ani-ca od 1000 srpskih dinara 1.5.1941.emitenta Srpske narodne banke.

[to se dakle dogodilo? Na ovo pita-nje odgovora nema nigde u dostupnojliteraturi. Me|utim, iz sleda istorij-skih doga|anja, te iz raspolo`ivih in-formacija o prvim danima rada Srp-ske narodne banke, mo`e se stvoritislika doga|anja. Zbog toga treba kre-nuti od leta 1941. godine, pa se tekonda vratiti negde u leto1940.

Dakle, ubrzo nakon uspostave voj-ne vlasti u Srbiji, Nema~ka je postavi-la i sebi vernu civilnu domau vlast.Novac i nov~ani opticaj, kao osnovakontrole svakog drutva, bili su me|uprvim koracima novih vlasti.

Tako su ve 30.4.1941, dakle samo

12 dana nakon kapitulacije i ~injeni~-nog „ukinua“ Kraljevine Jugoslavije,guverner te nema~ki vojni zapoved-nik za Srbiju pravno jo nepostojeeSrpske narodne banke, doneli odluku„da se u cilju zamene jugoslovenskihnov~anica za nov~anice SNB na pod-ru~ju nema~kog vojnog zapovednikaza Srbiju pristupi izradi nov~anicaSNB u apoenima od 1000, 100 i 10dinara…“ (iz knjige „Novac Jugosla-vije za vreme 2. svetskog rata“, Mio-draga Ugri~ia), ponajpre iz razlogato se na zalihi u ZIN-u nalazila izve-sna koli~ina predratnih jugosloven-skih nov~anica, kako dovrenih, takoi onih u raznim fazama izrade. Iz tezalihe nastala je najpre provizornanov~anica 100 srpskih dinara (crnimpretiskom na obe strane potpuno iz-ra|ene nov~anice 100 dinara1.12.1929), a zatim ona provizornaod 10 srpskih dinara (crnim preti-skom na potpuno izra|enom reversu10 dinara 22.9.1939, dok je avers bioneizra|en tj. prazan papir, pa je ti-skan u originalnim bojama s novimmotivom).

Za provizornu nov~anicu od 1000srpskih dinara moralo se pronai dru-go reenje, jer onih od 1000 dinara1.12.1931. ili 6.9.1935. (neizdana za-liha oba spomenuta izdanja spaljenaje veinom u peini Trebjesa pokrajNikia u Crnoj Gori) nije bilo. Me|u-tim, bila je zate~ena izvesna koli~inaneposredno uo~i rata potpuno izra|e-ne nov~anice 500 dinara 6.5.1939.koja nije ni izdata niti je stigla na vre-

Nov~anica od 500 dinara1939. bez pretiskaPOSTOJI LI 5.440 NEPRETISNUTIH PRIMERAKANOV^ANICE 500 DINARA SA DATUMOM 6.5.1939?Ivan [KRABO, Dubrovnikdubrovnik-notaphilie@hotmail.com

35dinar 29 / 2007

notafilija

me biti sklonjena izvan Beograda sostalim nov~anicama Narodne bankeKraljevine Jugoslavije. I tako je jedno-stavnim crnim dotiskivanjem od 500dinara 6.5.1939. nastala nov~anicaod 1000 srpskih dinara 1.5.1941, sta-vljena u opticaj 4.6.1941, to govorida je posao oko dorade provizorijatrajao samo mesec dana.

S velikom sigurnou mo`e se reikako je nov~anica 500 dinara6.5.1939. poslednja u seriji tzv. „rezer-vnih“ nov~anica planiranih i izra|enihu vreme Kraljevine. Svaki opticajniapoen (ne zaboravimo da je do po~et-ka rata u opticaju bilo samo 3 apoenai to od 100, 500 i 1000 dinara) imaoje svoj „rezervni“ apoen, pa je tako op-ticajna nov~anica 100 dinara1.12.1929. imala „rezervu“ s datu-mom 15.7.1934., a ona od 1000 dina-ra 1.12.1931. „rezervu“ s datumom6.9.1935, pa je logi~no da je „rezerva“planirana i za opticajnu nov~anicu500 dinara 6.9.1935.

Od ostalih „rezervnih“ nov~anica zaenigmu 500 dinara 6.5.1939. zna~aj-na je jedino nov~anica 10 dinara22.9.1939. izdata 8.4.1941. – zbog~ega je izdata ona ali ne i ova od 500,s obzirom da 10 dinara nosi kasnijidatum? Logi~an odgovor mo`e bitiovaj: nov~anica 10 dinara 22.9.1939.izra|ena je „na brzinu“ (to je vidljivoiz dosta jednostavnog dizajna, te de-belog i manje kvalitetnog papira, aliponajpre iz hitne potrebe tako sitnogapoena kojim bi se iz opticaja izvuklisrebrnjaci od 20 i 50 dinara s godi-nom kovanja 1938), a nov~anica 500

dinara 6.5.1939. izra|ena je na viso-kokvalitetnom papiru s visokokvali-tetnom grafikom, za to je trebalovremena.

Tako se sa vrlo visokom sigurnou

mogu ustvrditi slijedee ~injenice:- Odluka o izradi doneta je 1939,

mo`da ~ak i tog datuma 6.5;- Kona~ni grafi~ki izgled prihvaen

je ne pre leta/jeseni 1940;

Sl. 1. - avers i revers

Sl. 2. - avers i revers

- Gravura matrica je napravljena

najranije po~etkom 1941;

- Izrada je zapo~ela najranije mesec

dana pre po~etka rata;

- Na dan po~etka rata izvesna koli-

~ina nov~anica je potpuno izra|ena, s

datumom, potpisom i numeracijom.

Poslednja tvrdnja, da je do po~etka

rata izvjesna koli~ina izra|ena, mo`e

se izrei mirne savesti sa potpunom

sigurnou. Sliedee veliko pitanje

jest – koliko je komada do tada izra-

|eno? Iako slu`beno to naravno nije

poznato, a isto tako nije poznato koli-

ko je komada bilo u mesec dana (od

30.4.1941. do 4.6.1941) pretvoreno

u 1000 srpskih dinara 1.5.1941, iz

podataka o strukturi opticaja ove sa-

da provizorne nov~anice od 1000 srp-

skih dinara na dan 20.10.1944, kada

su Beograd zauzeli partizani, doznaje

se da je toga dana u opticaju bilo

ukupno 6,019.560 primeraka. Taj po-

datak odgovara i ~injeni~nom stanju,

jer se u nalazima nov~anice danas po-

javljuju numeracije ne dalje od serije

0241 kao najvee koju je autor do sa-

da opazio.

Me|utim, tu se otvara jedno veliko

i preva`no pitanje: ako je izra|ena

241 serija, dakle od serije 0001 do se-

rije 0241 (svaka serija nosi po 25.000

primeraka obele`enih s 25 irilinih

slova, a svako slovo nosi 1000 prime-

raka), ukupno je to 6,025.000 prime-

raka pod uslovom da je i posljednja

241. serija izra|ena u svih 25 slova, a

svako slovo u 1000 primeraka. To bi

zna~ilo da postoji razlika izme|u bro-

ja izra|enih i broja pretisnutih prime-

raka od 5.440 komada!!! Pretisnuto

6,019.560 komada, a izra|eno

6,025.000 komada.

Postoji li ta razlika od 5.440 prime-

raka i gde se ona nalazi, je li spaena,

krije li se kod naslednika nekog biv-

eg slu`benika ZIN-a, a da on za to i

ne zna? Mnogo je pitanja, a nimalo

odgovora.

Iz dostupnih podataka o ostalim iz-

ra|enim nov~anicama mo`e se ustvr-

diti da serije kod veine primeraka ni-

su „dovrene“, tj. posljednja serija ni-

je izra|ena do posljednjeg primerka,

isto tako i podaci u dostupnoj litera-

turi ~esto nisu potpuni i ta~ni. Prime-

rice, za nov~anicu od 1000 dinara

1.12.1931. u literaturi se mo`e nai

podatak da je izra|ena u 10 do

11,000.000 komada (iz knjige J. Ha-

d`i-Peia „Novac Kraljevine Jugosla-

vije“ to pisac knjige temelji na koli~i-

ni papira nabavljenog za izradu te

nov~anice, ali podaci o~ito nisu pot-

puni), to je dvostruko manje od

stvarno izra|ene koli~ine: u praksi je

autor ovog teksta opazio i seriju 0841

to odgovara nakladi od 21,025.000

primeraka!

No, vratimo se na 500 dinara. Je li

pod budnim okom nema~kog vojnika

radniku u ZIN-u bilo mogue sa~uva-

ti nepretisnut bar jedan jedini prime-

rak? S druge strane, ako je 241. seri-

ja izra|ena u celosti od 25.000 prime-

raka, zbog ~ega nije pretisnuto i tih

5.440 „nedostajuih“ komada? Ili je

pak pretisnuto i tih 5.440 komada, a

razlika u nakladi izme|u one zate~e-

ne 20.10.1944. i one teoretske prema

izra|enoj 241 seriji odlazi na 5.440

mogue povu~enih nov~anica, mo`da

oteenih tokom skoro 4 godine opti-

caja, ili je tih 5.440 komada mo`da

izdvojeno i eliminisano iz otisnute ko-

li~ine jo dok je nov~anica izra|ivana,

kao neuspeli primerci, oni s greka-

ma, koje je maina za tiskanje zgu-

`vala, krivo otisnula, zamrljala i sli~-

no?

I jo jedna ne manje va`na stvar:

zbog ~ega ZIN nije nastavio proizvo-

diti ovu nov~anicu (dakle od 500 pa

pretvorenu u 1000) i dalje? Odgovor

mo`e biti samo jedan: matrice su

sklonjene, unitene ili skrivene pred

Niemcima. Najlogi~nije jest da su ma-

trice odnete iz ZIN-a zajedno s osta-

lim matricama kako redovnih, tako i

rezervnih nov~anica Narodne banke,

a otisnuta koli~ina nov~anica ostavlje-

na je u ZIN-u, jer nije stigla biti pret-

hodnih meseci preneta u U`ice kao

ostale rezervne i jo neemitovane op-

ticajne nov~anice, s obzirom na to da

je izrada verojatno bila zapo~ela sa-

mo mesec dana pre rata. Tako da je

Niemce zatekla do tada izra|ena koli-

~ina, ali ne i matrica, pa ni papir s ko-

jom je proizvodnja mogla biti nasta-

vljena. Zbog toga je pretisnuto to je

zate~eno, a hitno je izra|ena nova

nov~anica od 500 dinara 1.11.1941,

kao „nadomestak“ nedovoljnom broju

apoena od 1000 dinara. Tim pre to

se ni kod jedne nov~anice SNB ne po-

javljuje vie papir na kojemu je izra-

|ena nov~anica 500 dinara 6.5.1939!

Nema drugog objanjenja.

Istina je, me|utim, da se do danas

pominje samo jedan jedini nepreti-

snuti primerak u jednoj privatnoj ko-

lekciji, ali daleko od o~iju javnosti. U

kolekcionarskim krugovima pominje

se i slu~aj navodnog pojavljivanja jed-

nog primerka u Pragu, negde u ka-

snim 80-im, ali taj podatak je nepou-

zdan i na razini govorkanja.

Bilo kako bilo, ostaje da se svi nada-

mo da e se kad – tad pronai barem

nekoliko od ovih nerazjanjenih

5.440 primeraka, s datumom, nume-

racijom i potpisima, to bi sigurno ja-

ko usreilo puno kolekcionara. Ko

zna…

36 dinar 29 / 2007

notafilija

37dinar 29 / 2007

notafilija

UUposlednjim brojevima "di-nara" publikovani su vrlozanimljivi ~lanci o istorijijugoslovenskih rezervnih

nov~anica iz 30-godina prolog ve-ka. Ove nov~anice zanimljive suzbog njihove dramati~ne istorije ivanredne estetske vrednosti i atrak-tivnosti, posebno u slu~aju hiljadar-ke iz 1935. godine. Dve nov~anice izove serije, 20 i 10.000 dinara iz1936 godine, posebno su interesant-ne zbog jedinstvene kombinacijedveju tehnika njihove tampe – vi-ebojne tampe Lamberta, francu-skog porekla, i viebojne tampe Or-lova, ruskog porekla.

Da bismo razumeli zna~aj ovihtehnika i njihov princip, moramo pr-vo da ka`emo neto o istoriji bojnihtehnika tampe na papirnom novcu,i o principu obeju tehnika. Viebojnatampa ima u izradi nov~anica nesamo estetsku funkciji, nego pre sve-ga funkciju zatitnog elementa pro-tiv falsifikovanja novca. Mo`emo dasmatramo za simptomati~no to, dasu ve prve austrijske nov~anice iz1762. godine bile viebojne, i da suvei apoeni austrijskih nov~anica iz1806. godine bile dvobojne, kao re-akcija na napoleonsko falsifikovanjestarijih nov~anica. No, u tim vreme-nima nivo tamparske tehnike nijeizdaleka odgovarao potrebama nibezbednosti tampe vrednosnih pa-pira, pasoa u sli~nih dokumenata,ni merkantilnoj tampi, to dobro vi-dimo u mnogim starim knjigama, ukojima su se jo na po~etku drugepolovine XIX veka slike bojile ru~no,jer je u to vreme bilo prakti~no ne-mogue postii to da se dva deloajedne viebojne slike nalaze u ta~no

definisanoj poziciji na svim repro-dukcijama te slike.

Pri tampanju vrednosnih papiraposebno je va`no da dve boje imajuta~no definisanu poziciju ili da pre-laze jedna u drugu ta~no na jednojliniji (sl 1). Prvi pokuaj reenjaovog problema bila je tampa pomo-u duplih kliea. Jedan originalanklie bio je precizno razrezan na dvaodgovarajua dela budue slike, ujednoj i drugoj boji. Ovi delovi ukla-pali se se kao klju~ u bravi. U tokutampe boja se nanosila odvojeno nasvaki deo kliea, posle toga su seoba dela slo`ila, i dvobojna slika se

prenela na hartiju. Ovaj principtampe nezavisno su pronali i po-~etkom 20-tih godina XIX veka Ja-kob Degen u Be~u, koji je tampaonov~anice za austrijske emisione in-stitucije, i Sir Wiliam Congreve uEngleskoj. U Habsburkoj monarhijiova tehnika je primenjena samo1825. godine na nov~anicama od 5,10, 25, 50, 100, 500 i 1000 forinta(sl. 2). Te nov~anice bile su u optica-ju i na jugoslovenskim podru~jima,koja su u tim vremenima bila deoHabsburke monarhije. U Engleskojsu pripremili duple forme, zbog veli-kog konzervativizma Bank of En-

Jugoslovenske rezervne nov~anice od20 i 10.000 dinara iz 1936. godine Jedinstvena u svetu kombinacija tamparskih tehnika

Zbyek [USTEK, Bratislava (Slova~ka) zbysek.sustek@savba.sk

sl. 1. [ema linija dveju bojapri razli~itim tehnikama tampe

sl. 2. Austrijska nov~anica od 5forinti iz 1825. godine i giloe detaljtampan pomou duplog kliea satipi~nim bojnim efektima ove tehnike

sl. 3. Angolska taksena markasa vanredno bogatim ornamentomtampanim pomou duplog kliea

sl. 4. Vanredno bogata irisna tampana nali~ju ruske nov~anice od 100rublji iz 1866-1894. godine

38 dinar 29 / 2007

notafilija

gland, samo za tampu nov~anicanekih privatnih banaka i taksenihmaraka. Karakteristi~no za sve pred-mete tampane ovom tehnikom jekombinacija crvene i crne boje, i vr-lo bogata ornamentika (sl 3), te ma-li razmaci izme|u crvenih i crnih de-lova slike (sl.1 i 2).

Drugi pokuaj reenja ovog proble-ma bila je primena tzv irisne tampe,kod koje su se na valjak za farbanjenanosile jedna pored druge razli~iteboje. Na taj na~in je bilo moguetampati paralelne, vertikalne ili ho-

rizontalne linije razli~itih boja, kojete~no prelaze jedna u drugu. Ovomtehnikom, me|utim, nije bilo mogu-e tampati komplikovanije slike. Iri-sna tampa prvi put se u miru prime-nila u Rusiji, na nali~ju nov~anica od100 rublji iz perioda 1843-1865, iposle toga u jedinstveno bogatojkombinaciji boja na nali~ju nov~ani-ca od 100 rublji iz perioda 1866-1894, koje zbog toga ruski numizma-ti~ari zovu «radu`ki» (sl 4).

Dva na~ini tampanja vie kompli-kovanih, viebojnih slika na nov~a-

nicama bila su prona|ena tek u 90-im godinama XIX veka.

U francuskoj fabrici Ed. Lambert uParizu prona|ena je maina sa ~eti-ri valjaka, svaki za jednu boju. Ta~-na koordinacija okretanja valjaka ipozicije kliea na njima, omogua-vala je to da se tabaci hartije ula`uu mainu samo jedanput, i da se sveboje tampaju prakti~no istovreme-no i pri istoj vla`nosti vazduha. Toje omoguilo skoro apsolutno stvar-nu koordinaciju pozicija pojedina~-nih delova slike. Teoretski je bilomogue kombinovati bilo koje boje,ali u stvarnosti se koristila samo `u-ta, svetloplava, crvena i eventualnoi neka tamna – tamnobraon ili ljubi-~asta boja (sl. 5 i 6). Sli~no kao kod~etvorobojne autotipije, kojom sereprodukuju kolor-fotografije i pri

sl. 6. Struktura boja i gradacija linijana portretu nov~anice od 500 franaka1945-1953, primer visoko razvijanogprepisa realne slike u Lambertovoj tampi.

sl. 5. Kombinacije boja na nov~anicama tampanim viebojnom tampom Lamberta – 1000 dinara 1920 – svetloplava, `uta, crvenai braon; 5000 franaka 1934-1944. – tamnoplava, ljubi~asta i `uta; 100 dinara 1920. nali~je - svetloplava, `uta, crvena i ljubi~asta;500 franaka 1945-1953. – svetloplava, `uta, crvena i tamno ljubi~asta; 100 dinara 1920. lice - svetloplava, `uta i tamnoljubi~asta

sl. 8. [ema prenosa boja iz delimi~nih kliea na zbirnivaljak i iz njega na hartiju pri orlovskoj tampi.

39dinar 29 / 2007

notafilija

kojoj se koriste ~etiri ekstrakt-boje –azurna, purpurna, `uta i za povie-nje kontrasta i crna, kombiniranjemovih triju ili ~etiri boje, ovde je bilomogue dostii znatno iroku bojnuskalu. Ali za razliku od ~etvoroboj-ne autotipi~ke tampe, u kojojukupnu sliku formiraju ~etiri ta~ka-sta rastera sa regularnom struktu-rom, u viebojnoj tampi Lamberta,ukupnu sliku stvarale su ~etiri deli-mi~ne slike sa vlastitim prepisom naliniji, izra|ene specifi~no za svakunov~anicu. Smer, pozicija i debljinalinija ili ta~kica nije regularna, negopromenljiva i otrije oslikana naumetni~ki na~in s obzirom na kom-poziciju projekta nov~anice i pojedi-na~nih motiva. Na taj na~in se po-stizao visoki stepen kvaliteta i polu-tonskih slika. Ova tehnika tapanjaima dosta zajedni~kog sa kolor-fo-tografijom i autotipi~kom reproduk-cijom, a umetniku omoguuju velikistepen vlastitog umetni~kog izra`a-vanja. Ovom, u stvarnosti umetni~-kom tehnikom, omogueno je uspe-no tampanje razli~itih figuralnih ipejza`nih motiva, kao i bogatih or-namentalnih kompozicija. Ova teh-nika je prvi put u svetu korienapri tampanju francuske nov~aniceod 1000 franaka iz 1897. godine,jedne od najlepih nov~anica u sve-tu, a koja nije na`alost putena uopticaj. (Njen crte` korien je1918. godine za nov~anicu od 5000franaka). Zbog toga se kao prvastvarno opticajna nov~anica tam-pana viebojnom tehnikom Lamber-

ta smatra nov~anica od 100 franakaiz 1906. godine. Kasnije su se ovomtehnikom, osim u Francuskoj i nje-nim kolonijama, tampale i nov~a-nice mnogih dr`ava, koje su u pro-losti bile ~lanice Latinske monetar-ne unije ili su neformalno baziralesvoje nov~ane sisteme prema stan-dardima te unije (Srbija, Rumunija,Bugarska itd). Njihove nov~anicebile su na po~etku dizajnirane itampane u Francuskoj, a posle iz-gradnje vlastitih zavoda za tampa-nje papirnog novca, nastavili su saupotrebom francuske tehnike tam-panja. Za tampu jugoslovenskihnov~anica ova tehnika prvi put jeupotrebljena kod izrade nov~anicaod 100 (samo tri boje) i 1000 (~eti-ri boje) dinara iz 1920. godine.

U Rusiji, u «Ekspediciji Zagoto-vljenija Gosudarstvennih Bumag» uPetrogradu, je in`injer Orlov prona-ao potpuno drugi princip vieboj-ne tampe. U njegovim mainamanalazio se jedan debeo valjak, sapet segmenata. ^etiri segmentaimala su delimi~ne metalne klieeza svaku boju, koja se nanosila izposebnih bojnih valjaka. Iz ova ~eti-ri segmenta slike se delimi~ne pre-nose na jedan tanki elasti~an valjaksa presekom 1/5 preseka debelogvaljaka. Iz ovog elasti~nog valjakase sve delimi~ne slike u ~etiri bojeprenose odjednom na peti – kontu-ran – segment debelog valjaka, izkojeg se posle toga, tako|e odjed-nom, prenose na hartiju (sl. 7 i 8).Zahvaljujui tome boje prelaze jed-

na u drugu na jednoj liniji, s apso-lutno perfektnom ta~nou (sl. 1 i9) i sve boje tvore jednu zajedni~kusliku. Pored toga njegove mainemogu, prema potrebi, tampati u jojednoj dodatnoj boji, ali nezavisnood prve ~etiri boje.

Ova tehnika tampe se naziva ponjenom pronalaza~u «viebojnatampa Orlova» (Orovska pe~atb)ili «orlovska viebojna tampa», ilizbog njenog principa «zbirna tam-pa». Pomou nje je mogue tampativanredno bogate i komplikovane or-namentalne kompozicije, ali nijemogue tampanje kolutonskih sli-ka i prakti~no nikakvih figuralnihkompozicija. Zbog toga se koristesamo za tampu zatitnih, ali vrlo le-pih rastera.

Prvi put u svetu ova se tehnika ko-ristila na ruskoj nov~anici od 25 ru-balja iz 1892. godine, ali je to biosamo eksperiment, bez tipi~nih boj-nih efekata ove tehnike. Prva nov~a-nica, na kojoj je ta tehnika tampa-nja koritena «u njenoj punoj lepo-ti», bila je nov~anica od 10 rubalja iz1894. godine. Od tada se upotreblja-vala pri izradi mnogih nov~anica uRusiji i Sovjetskom Savezu za svojepotrebe, ali i za druge dr`ave. Poredtoga, ta je tehnika primenjivana to-ga i u Austriji, ^ehoslova~koj, Japa-nu, Kini i Ukrajini. Na podru~ju biv-e Jugoslavije, prve nov~anice tam-pane orlovskom viebojnom tam-pom nalaze u opticaju u Prvom svet-skom ratu na podru~jima Srbije iMakedonije koje je okupurala Bu-garska. Bile su to nov~anice dvejuemisija u apoenima od 5, 10, 20, 50,100 i 500 leva, putene u opticaj1903-1907. godine (sl. 10).

Tehnike viebojne tampe Lamber-ta i Orlova ne koriste se u savreme-noj izradi nov~anica. Jedini izuzetakbile su rezervne jugoslovenske nov-~anice od 20 i 10.000 dinara, sa da-tumom 6. septembar 1936. godine.

Na dvadesetodinarci nalazimo za-titni raster sa tipi~nim orlovskimefektom i biljnim ornamentom u ze-lenoj, narand`astoj, plavoj i braonboji u srednjem delu lica, oko meda-ljona sa portretom kralja Petara (sl.11 i 12). Osim toga konturnim klie-om za orlovsku tampu odtampan

R

sl. 7. Uproena ema maina za orlovsku tampu

(B1 - B4), ~etvorobojni valjci za pojedina~ne boje.

je raster od vodoravnih linija u zele-noj, narand`astoj i plavoj boji, kojena pozadini spoljnih giloevih roze-ta desno i nalevo od portreta formi-raju koncentri~ne krugove, i pseudo-reljef u braon boji, sa cifrom "20" naostatku povrine. Nezavisnom tam-parskom operacijom, u braon boji, jeodtampana glavna slika nov~anice– portret kralja Petara, giloe i svitekstovi. Drugom nezavisnom ope-racijom u crnoj boji su odtampanipotpisi guvernera i ~lana uprave.

Na licu desetohiljadarke vidimo ti-pi~ne orlovske biljne ornamente (sl.12) u zelenoj, narand`astoj, plavoj isme|oj boji, u malim pravougaonici-ma u gornjem desnom i donjem le-vom uglu, u tim istim bojama, i tala-saste ornamente u vodoravnom pra-

vougaoniku na pozadini napisaNARODNA BANKA

KRAQEVINE JUGOSLAVIJE,kao i na dva koncentri~na luka sapolumesecom u srednjem delu licanov~anice. Svi drugi delovi ove nov-~anice – pozadina portreta kralja,dr`avnog grba, dva orla, kompozici-ja kukuruznog i peni~nog klasja ivoa, kao i ornamenta pri desnoj ilevoj ivici, odtampane su vieboj-nom tampom Lamberta. Podjedna-ko kao i na dvadesetodinarci, jed-nom nezavisnom taparskom opera-cijom, u braon boji, odtampana jeglavna slika nov~anice – portret kra-lja Petara, kruna nad dr`avnim gr-bom, deo ornamenta i svi tekstovi.Drugom nezavisnom operacijom, ucrnoj boji, su odtampani potpisi gu-vernera i ~lana uprave Narodne ban-ke.

Na kraju mo`emo da ka`emo, daje Zavod za izradu nov~anica i kova-nog novca u Top~ideru, polovinom30-tih godina prolog veka, iskori-stio tampu rezervnih nov~anica zaunikatan u svetu, tehni~ki eksperi-ment koji poveava dokumentarnu inumizmati~ku vrednost ovih dvejunov~anica.

Obe tamparske tehnike nalaze sena ovim nov~anicima u svojoj kla-si~noj formi, koritenoj za visokutampu. U 80-tim godinama pro-log veka bio je princip viebojnetampe Lamberta modifikovan zaofsetnu tampu, koju nalazimo nanekim francuskim nov~anicama,na`alost, sa mnogo loijim estet-skim efektom, posebno na posled-njoj emisiji francuskih nov~anica izprve polovine 90-tih godina. Jo ve-e modifikacije do`ivela je orlovskatampa. Nezavisno u Kini i u [vaj-carskoj (firma za izradu maina zatampu nov~anica Giori u Luzanu)bila je modifikovana za ofsetnutampu. Osim toga, po~etkom 50-tih godina prolog veka, njen prin-cip su iskoristili i za viebojnu du-boku tampu.

Za jugoslovenske numizmati~aree biti zanimljivo da su me|u prvimnov~anicama u svetu, tampanimovom modifikacijom orlovske tam-pe, bile nov~anice od 100, 500, 1000i 5000 dinara iz 1955. godine.

sl. 11. Lice jugoslovenske rezervne

nov~anice od 20 dinara iz 1936.

godine tampane kombinacijom

Lambertove i orlovske tampe.

sl. 12. Lice jugoslovenske

rezervne nov~anice od 20 dinara

iz 1936. godine - detalj

sl. 13. Lice jugoslovenske rezervne

nov~anice od 10.000 dinara iz 1936.

godine tampane kombinacijom

Lambertove i orlovske tampe

sl. 14. Lice jugoslovenske

rezervne nov~anice od 10.000

dinara iz 1936. godine - detalj

notafilijanotafilija

dinar 29 / 2007 40

sl. 9. Struktura boja i slike u orlovskoj

tampi (Slova~ka - 1000 kruna 1940. nali~je)

sl. 10. Bugarska nov~anica od 100 leva iz

1903. godine tampana orlovskom tam-

pom s vanredno bogatim ornamentima

41dinar 29 / 2007

notafilija

NNakon Prvog svetskog ratanovonastalo KraljevstvoSHS zateklo je na svojoj te-ritoriji mnotvo nov~anica

izdatih od strane okupatorskih zema-lja. Dok su u Sloveniji, Hrvatskoj i Bo-sni i Hercegovini u opticaju bile uglav-nom austrougarske krune, u Crnoj Go-ri perperi, a u Makedoniji bugarski levi,u Srbiji su pored austrougarskih krunai bugarskih leva u opticaju bile i ne-ma~ke marke. Kako bi kontrolisalenov~anu masu u opticaju i spre~ile ne-kontrolisano unoenje austrougarskihnov~anica iz drugih zemalja, vlasti no-vostvorenog kraljevstva su odlu~ile daprebroje i verifikuju sve nov~anice nasvojoj teritoriji. Na verifikovane nov~a-nice stavljani su pe~ati od strane za toovlaenih institucija – ministarstva fi-nansija, okru`nih i sreskih na~elstava,sudskih i gradskih vlasti, vojnih jedini-ca, finansijskih uprava, banaka itd. Pe-~ati su na sebi nosili imena dr`avnogorgana koji ih je naneo, uklju~ujui imegrada, sreza ili okruga, a bili su razli~i-ti po natpisu, obliku, dimenzijama i na-meni. Nanoeni su u vie navrata, a po-red okupatorskih nov~anica (austrou-garskih, bugarskih i nema~kih) `igosa-ne su i rumunske nov~anice tokomkratkotrajnog rata sa Rumunijom zbogutvr|ivanja granice u Banatu. @igosa-nje nov~anica ~etiri strane zemlje,mnotvom raznih pe~ata veoma je obo-gatilo srpsku notafiliju. Ipak, ovaj seg-ment notafilije, iako veoma interesan-tan za prou~avanje, nije dobro doku-mentovan kod nas. Verujem da je raz-log za to velika raznovrsnost pe~ata ko-jih je svakako bilo vie stotina. Ciljovog teksta je da da doprinos doku-mentaciji, prou~avanju i poznavanjupe~ata sa teritorije Srbije. Pe~ati saimenom grada Valjeva ili na neki na~inpovezani sa gradom Valjevom predsta-vljeni su i detaljno opisani. Kako bi se

kompletirala slika o pe~atima sa ime-nom grada Valjeva, korienih za `igo-sanje nov~anica nastalih tokom ili kaoposledica Prvog svetskog rata, tekst ot-po~inje predstavom pe~ata kojim suaustrougarske okupacione vlasti `igo-sale nae nov~anice tokom okupacije.To je ujedno i prvi pe~at sa imenom Va-ljeva nanet na jednu nov~anicu.

Nakon osvajanja Srbije, krajem1915. godine (austrougarske trupe suule u Valjevo 25. oktobra 1915), au-strougarske i bugarske vlasti su uspo-stavile vojne uprave na okupiranoj teri-toriji. U delu Srbije okupiranom odstrane Austrougarske, kruna je progla-ena zvani~nim sredstvom plaanja.Kako bi se konstatovala koli~ina dinarau opticaju i spre~io eventualni noviupliv ovih nov~anica, bilo je predvi|e-no da se dinarske nov~anice u opticaju`igou od strane okru`nih (teritorijal-nih) vojnih uprava. Nepoverenje u na-rodu prema ovoj meri je bilo veliko i sa-mo mali deo nova~anica je donet na `i-gosanje, koje je vreno u periodu od 1.jula do 5. avgusta 1916. godine. Pe~a-eni su i lice i pozadina nov~anica iden-ti~nim pe~atom. U dosadanjoj literatu-ri objavljen je pe~at sa imenom Valjevaljubi~aste boje. Pored ovog, autor je ot-krio postojanje i pe~ata tamnoplave bo-

je. Tamno plavi pe~at sa lica i pozadinenov~anice prikazan je i opisan na slici1. Ljubi~asti pe~at, dosta loeg kvalite-ta, prikazan je na slici 2.

Prevod pe~ata je sledei: Carska ikraljevska (K.u.K. = Kaiserlich undKöniglich) generalna vojna uprava uSrbiji, komanda okruga, Valjevo.

Pored Valjeva, pe~ati su nanoeni i uBeogradu, Beogradskom zale|u (Bel-grad Land), Gornjem Milanovcu, Kra-gujevcu, Kruevcu, Novom Pazaru, Pri-jepolju, Smederevu, U`icu, ^a~ku i[apcu. Svi pe~ati (`igovi) imaju sli~anizgled i razlikuju se samo po tipu vojneupravne jedince (Bezirkskommando –komanda distrikta, korien samo zaBeograd, i Kreiskommando – komandaokruga, korien u svim ostalim mesti-ma), boji (postoje ljubi~asti, plavi, crve-ni i crni pe~ati) i nazivu mesta. Kurs di-nara ustanovljen je u odnosu dva dina-ra za jednu krunu ili jedan lev (u deluSrbije okupiranom od strane Bugarskenije bilo `igosanja). Kurs marke bio jeneto vii – dva i po dinara za jednumarku.

Nakon oslobo|enja (Valjevo je oslo-bo|eno 31. oktobra 1918.), dolo jeponovo do `igosanja, ali ovog puta ne-prijateljskog novca od strane novostvo-renog Kraljevstva Srba, Hrvata i Slove-

PE^ATI SA IMENOM VALJEVAkorieni za verifikovanje nov~anicaBranko GLI[I], Manno ([vajcarska)b.glisic@bluewin.ch

Slika 1: Tamnoplavi austrougarski pe~at sa imenom Valjeva

42 dinar 29 / 2007

notafilija

naca, i to tokom dva perioda. Prvo pe-~aenje neprijateljskog novca iniciranoje naredbom ministra finansija o `igo-sanju austrougarskih kruna i bugarskihleva od 12. decembra 1918. Prema na-vedenoj naredbi, pe~aenje je bilo po-vereno okru`nim i sreskim na~elstvimai trebalo se izvriti specijalnim pe~ati-ma koji bi imali dr`avni grb, ime orga-na koji ga je naneo, prazno mesto zaru~no ispisivanje serijskog broja i brojaprotokola, prazno mesto za ispisvanjedatuma i kona~no ime grada u kom jepe~at nanet. Pe~aenje je trebalo da sevri u periodu od 25. decembra 1918.do 31. januara 1919, ali se nastavilo i ufebruaru zbog velike koli~ine novca. Izistog razloga pe~aenje je vreno i dru-gim vrstama pe~ata kao to su dr`avni,sudski, crkveni itd.

Upravna podela Srbije je nakon rataostala gotovo ista kao i pre rata. Valje-

vo se nalazilo u Okrugu Valjevskomkoji je bio podeljen na pet srezova: Va-ljevski sa seditem u Valjevu, Podgorskisa seditem u Kamenici, Kolubarski saseditem u Mionici, Posavski sa sedi-tem u Obrenovcu i Tamnavski sa sed-tem na Ubu. Iz ovog prvog kruga `igo-sanja autoru su poznate tri vrste pe~a-ta sa imenom Valjeva. To su pe~ati Na-~elstva okruga Valjevskog, na~elnikasreza Valjevskog i na~elnika sreza Kolu-barskog okruga Valjevskog. Prva dvape~ata nanoena su u Valjevu kao cen-tru okruga i sreza, dok je trei pe~at na-noen u Mionici kao centru sreza Kolu-barskog. Ova tri pe~ata prikazana su idetaljnije opisana na slikama 3, 4 i 5respektivno.

Tokom rata Valjevo se nalazilo u au-strougarskoj okupacionoj zoni, tako dasu valjevski pe~ati uglavnom prisutnina austrougarskim krunama. Autoru

nisu poznati primerci bugarskih leva savaljevskim pe~atom, ali mogunost dase ovakvi primerci prona|u se ne is-klju~uje. Autoru nisu poznati ni pri-merci nem~kih maraka sa valjevskimpe~atima i vrlo je mala mogunost datakvi primerci postoje, budui da suNemci bili uglavnom stacionirani u Is-to~noj Srbiji i du` pruge Beograd - Ni.Bugarski levi su u potpunosti povu~eniiz opticaja 24. maja 1919. godine i me-njani su u odnosu dva leva za jedan di-nar. Nema~ke marke su tako|e brzopovu~ene iz opticaja, tako da su u opti-caju ostale, uporedo sa srpskim dina-rom, samo austrougarske krune.

Zbog kanjenja isporuke novih nov-~anica Kraljevstva SHS, kao i zbog po-jave falsifikovanih i neovlaenih pe~a-ta na nezakonito unesenim nov~anica-ma kruna iz drugih zemalja, odlu~enoje da se obavi markiranje ve pe~aenihnov~anica posebnim nalepnicama –markicama za apoene od 10, 20, 50,100 i 1000 kruna koje su bile verifiko-vane pe~atom ustanove koja je marki-ranje izvrila. Markiranje je vreno uperiodu od 26. novembar 1919. do 11.januara 1920. i produ`eno je do 10.

Slika 6: Pe~at Valjevske tedionice

Slika 7: Pe~at Valjevske zadruge

Slika 2: Ljubi~asti austrougarskipe~at sa imenom Valjeva

Slika 3: Pe~at Na~elstva okruga Valjevskog

Slika 4: Pe~at na~elnika sreza Valjevskog

Slika 5: Pe~at na~elnika srezaKolubarskong okruga Valjevskog

43dinar 29 / 2007

notafilija

marta 1920. godine. Markiranje je po-vereno finansijskim ustanovama – fi-nansijskim upravama, bankama, tedo-nicama, zadrugama i sl. Istog 26. no-vembra 1919. puteni su u opticaj i pr-vi apoeni nov~anica Kraljevstva SHS odpola (½) dinara i jednog dinara.

U Valjevu su u vreme markiranja po-stojale tri finansijske ustanove: Valjev-ska tedionica (osnovana 1871.), Va-ljevska zadruga, (osnovana 1888.) i Va-ljevska trgova~ka banka (osnovana1907). Autoru su poznati pe~ati prvedve ustanove, Valjevske tedionice i Va-ljevske zadruge, koji su prikazani naslikama 6 i 7. Budui da je Valjevska tr-gova~ka banka bila tranfsormisana uValjevsko industrijsko-trgova~ko akcio-narsko drutvo, mogue je da ova insti-tucija nije imala pravo da markira nov-~anice. Ostaje otvoreno i pitanje da li je

Sreska finansijska uprava u Valjevu vr-ila markiranje nov~anica ili ne.

Markirani apoeni od 20, 50, 100 i1000 kruna su povla~eni iz opticaja uperiodu 15.03 - 03.06.1920. Manjiapoeni, markiran apoen od 10 kruna i`igosani apoeni od jedne i dve krunebili su u opticaju do karaja marta 1922.godine. Krune su zamenjene novim di-narom Kraljevstva SHS (dinarsko-krunska serija), u odnosu ~etiri kruneza jedan dinar.

Na kraju teksta autor bi `eleo da po-zove sve kolekcionare koji imaju u svo-jim kolekcijama nov~anice sa valjev-skim pe~atima da mu se jave i dostaveskan pe~ata, kako bi se slika o svim va-ljevskim pe~atima upotpunila.

Autor se zahvaljuje na saradnji go-spodinu Vladimiru Krivoejevu i Na-rodnom muzeju u Valjevu, i gospo|i

Nadi Petrovi i Arhivu Srbije i Crne Go-re.

LLiitteerraattuurraa::@eljko Stojanovi, Papirni novac Srbi-

je i Jugoslavije, Beograd 1996; Zmago pl. Jelin~i~, Katalog bankovcev

jugoslovanskih de`el - 2. del pomo`ne iz-daje, Ljubljana, 1989/90;

Konstantin N. Hristov, Isto-ri na bblgarskime kni`ni napi,Sofija, 2005;

Zmago Jelin~i~, Dinarsko – krunskaserija I-III, dinar br. 7, 1997, 36-39,1997, br. 8, 1997, 38-40 i br. 9, 1998,36-38;

@igosanje srpskih nov~anica za vremeaustrougarske okupacije, dinar br. 12,1999, 53-54, 1999;

Zdravko Rankovi, Valjevski kraj u XXveku, Valjevo, 2002.

R

Jo tri neobjavljenenema~ke nov~anicesa srpskim `igovima

Lista od 26 tipova nema~kih nov~anica iz I svetskog ra-ta, `igosanih 1919. godine u Srbiji*, proirena je sa jotri nov~anice. Na njima je do sada nezabele`eni pe~atNa~elstva Moravskog okruga ]UPRIJA. Ovo potvr|ujeranije iznetu tezu da su te nema~ke nov~anice cirkulisa-le u oblastima koje su bile u blizini rudnika eksploatisa-nih od strane Nemaca u I svetskom ratu.

Za sada su zabele`ene ove nov~anice `igosane u obla-stima: Despotovac, Jagodina, ]uprija, Po`arevac i @agu-bica.

Sve tri novoprona|ene nov~anice imaju okrugli `ig sanatpisom

KRAQ. SRP. NA^EL. OKR. MORAVSKOG / u sredinigrb. Sa ovim `igom za sada su poznati sledei apoeni:

1 MARK 12. August 1914, av. bele, rv. zelene boje; `igna reversu (sl. 1);

2 MARK 12. August 1914, av. i rv. crvene boje; `ig naaversu (sl. 2);

5 MARK 5. August 1914, av. plave, rv. sive boje; `ig nareversu (sl. 3).

Na prve dve nov~anice `igovi su crne boje, a na nov-~anici od 5 maraka nalazi se crveni `ig. Fotografije ovdeprikazanih nov~anica preuzete su iz prodajne liste„Singidunum-Online @eljko Jeli

* v. „dinar“ br. 28, 2007, str. 34-35.

44 dinar 29 / 2007

sfragistika

NNedavno je za na narod spa-en zlatni tipar Strojimira. Ot-kupila ga je na aukciji u Min-henu Vlada Srbije, i o tome je

naa javnost obavetena. To izuzetnosvedo~anstvo slovenske kulture i pisme-nosti bilo je, kako izgleda, plen nekog ne-ma~kog vojnika u vreme Drugog svet-skog rata, na naem tlu. Sli~no je nekadai zlatan prsten kralja Radoslava otku-pljen iz inostranstva. Koliko ima jo na-eg oplja~kanog blaga u inostranstvu?Ovde se mora postaviti pitanje, zato senoavc ne ula`e u arheoloka iskopava-nja, umesto da otkupljujemo ono oplja~-kano na aukcijama u inostranstvu.

Tipar je u vidu zlatne kupe sa uicomna vrhu. Pre~nik mu je 1,2 santimetra,visina 1,9 santimetara i te`ina 15,46 gra-ma. Odozdo ima kru`no pe~atno polje sakrstom, oko koga je obrnuto urezan gr~-ki natpis: + KEVOI .STRONMIR = +K(YRI)E VOI EI . STRONMIR, odnosno''Bo`e pomozi Strojimiru''. Tipar je pripa-dao Strojimiru, i slu`io je za pe~atiranjepisama i dokumenata koja je slao i sasta-vljao njegov vlasnik.

Ovakvi mali tipari ili pe~atnjaci kori-eni dugo vremena za pe~atiranje pisa-ma. Naime, kada se pismo napie na per-gamentu ili papiru, ono se presavije takoda se tekst ne vidi; onda se tako zatvore-no pismo zalepi voskom, ponekad sta-vljenim preko vrpce, i zatim se odozgona vosak utisne pe~at poiljaoca. Mali ti-pari se mogu otiskivati i u olovu. Takvitipari su dugo korieni, ~ak do naegvremena. Datuju se i razvrstavaju po pe-~atnom polju i po obliku tela i drke. Nape~atnom polju mo`e biti natpis, nekisimbol, znak, ara, inicijal ili sli~no, dakleneto po ~emu se mo`e raspoznati vla-snik. ^esti su u 9-10. stoleu. Od 11-12.stolea iri se upotreba pe~atnog prste-nja, kao jednostavnijeg i pouzdanijeg zanoenje. Pe~atno prstenje se koristilo ipre toga, ali je naro~ito omiljeno u po-znom srednjem veku, dobu od koga susa~uvani i brojni otisci na dokumentima.U 17-19. stoleu su sa naeg prostora po-znati i tipari i pe~ati – otisci, kako privat-

ni tako i oni dr`avni, crkveni, pojedinihmanastira ili pojedinih li~nosti.

Obi~aj korienja pe~atnjaka, koji sunoeni oka~eni na kakav lan~i oko rukeili vrata, rairio se iz Vizantije na sloven-ske zemlje. Tipar Strojimira spada u onekoji su korieni u 9-10. stoleu. Pe~ati(otisci) takvih tipara nisu sa~uvani jer suotiskivani u vosku. Prilikom arheolokihiskopavanja takvi tipari su nala`eni u slo-jevima 9-10. stolea. Po pravilu su izra-|eni od bronze. Vie takvih pe~atnjakana|eno je u vizantijskom Korintu. Oni supiramidalnog oblika sa uicom na vrhu;jedan ima telo u obliku polulopte. Na pe-~atnom polju su urezane predstave: pti-ca, lav, pentagram i sli~no. Neki primerciod steatita su kupasti, ali oni bi mogli bi-ti mla|i, iz 11-12. stolea.

Najvie takvih pe~ata na|eno je prili-kom iskopavanja bugarske prestonicePreslava. Sruena je u vreme ratova Ru-sije i Vizantije za vlast nad Bugarskom,971-976. godine. Naj~ee su nala`enibronzani tipari, a izuzetna su tri rasko-na primerka, svi iz Preslava. Jedan je pi-ramidalan, na~injen od lazurita u~vre-nog u zlatni okvir, sa zlatnom alkom uuici na vrhu. Na gemi je prikazano po-prsje vladara sa carskom krunom – ste-mom i sa sferom u ruci, a na natpisu serazaznaje ime cara Simeona (893-927).U drugom primerku je gema od kristala,sa obrnutom predstavom Blagovesti i sa-`etim natpisom, tako|e obrnutim. I onaje uba~ena u zlatni okov piramidalnogoblika, ali je intalj osmougaone povrine;datovan je u 9. – 10. stolee. Trei rasko-ni tipar iz Preslava je u vidu kupe od po-zlaenog srebrnog lima, u koju je umet-nuta anti~ka gema sa predstavom Fortu-ne. Na vrhu je ira uica, a ukraen jegranulacijom. Dakle, ukupno su poznata~etiri raskona pe~atnjaka, od kojih je pe-~atnjak kneza Strojimira sav zlatan i jed-nostavne izrade, a ostala tri, slo`enije iz-rade; bugarska sadr`e pe~atne geme ob-uhvaene zlatnim, odnosno, pozlaenimdr`a~em. Iz Preslava je poznat i jedanbronzani primerak sa natpisom + KEVAMN. Takvi tipari nisu zabele`eni kod

drugih Slovena u 9-10. stoleu.Natpis, odnosno molitva „Bo`e pomo-

zi“ - KYRIE VOI EI, uobi~ajen je od ra-novizantijskog doba. Nalazimo ga na cr-kvenim predmetima, pe~atima, ali i nalemovima. U 9-11. stoleu ima ga na pr-stenju Gr~ke, Makedonije, Albanije, Bu-garske.

Na srebrnoj ~ai 9-10. stolea iz Presla-va, koja je pripadala Sivinu, velikom `u-panu Bugarske, Slovenu, pie: KEVO N+ SNVNN ZYPANOS MEGAS VOVR-GARNAN. Iz ovog primera vidimo sna-`an uticaj vizantijske kulture, izme|uostalog i preko izvoza luksuznih predme-ta. Iz istog doba nema zabele`enih slo-venskih natpisa na pe~atima, to pokazu-je da je diplomatski jezik bio gr~ki. To toneki tipari imaju neki lik, a drugi natpis,mo`da ukazuje na jo uvek rairenu ne-pismenost, odnosno da su pisma ~itananepismenima, a oni su raspoznavali poi-ljaoca po pe~atu.

Metal od koga je izra|en Strojimirovtipar, zlato, na osnovu pore|enja sa osta-lim raskonim primercima, pokazuje daje morao pripadati nekom na vladajuempolo`aju u 9-10. stoleu. Jedinstvene po-datke o istoriji Srbije u 9-10. stoleu osta-vio je vizantijski car Konstantin VII Porfi-rogenit (913-959). On je me|u srpskimvladarima po imenu zabele`io prvo kne-za Vieslava, koji je vladao Srbijom ne-gde na kraju 8. i po~etku 9. stolea. Nje-ga je nasledio Radoslav, zatim Prosigojpa Vlastimir, posle ~ije su smrti prestopreuzela njegova tri sina, Mutimir, Stroji-mir i Gojnik. Mutimir je posle izvesnogvremena proterao brau u Bugarsku; po-red svoje dece Pribislava, Brana i Stefa-na, zadr`ao je kod sebe bratanca Petra,Gojnikovog sina, ali mu je on pobegao uHrvatsku. Strojimir se o`enio Bugarkom(slovenskom kneginjom?) i dobio sinaKlonimira, koji je kasnije poginuo u po-kuaju da preuzme presto Srbije. Tek jenjegov sin, Strojimirov unuk ^aslav,uspeo da postane vladar Srbije, posle927. godine, uz pomo Vizantije kako is-ti~e njegov savremenik, car KonstantinVII Porfirogenit. Nema nikakvog razloga

O

O

OO

Mali tipar kneza Strojimira\or|e JANKOVI], Beograd

45dinar 29 / 2007

sfragistika

da se ovaj mali tipar ne pripie upravovlasnitvu srpskog kneza Strojimira.

Za sada je teko odgovoriti na pitanjekada je knez Strojimir koristio ovaj tipar,u vreme dok je jo vladao delom Srbije,ili u vreme boravka u Bugarskoj dr`avi.On je u Bugarskoj morao imati visok po-lo`aj, kao mogui budui knez Srbije. Tose potvr|uje time to je njegov sin Kloni-mir pokuao da preuzme srpski presto, au tome je uspeo tek njegov unuk ^aslav.Njegov brat Gojnik, tako|e prognan uBugarsku, od tada se ne spominje, iako jenjegov sin Petar, proteravi Mutimirovesinove, vladao Srbijom dvadeset godina,odbivi napad Klonimira. Neto kasnije,car Simeon je na srpski presto prvo po-stavio kne`evia Pavla, a zatim svrgnu-tog kneza Zahariju.

Otvoreno je i pitanje gde je Strojimirvladao. To nisu bili srednje i gornje Pod-rinje, jer je tu negde Mutimir zarobio si-na hana Borisa, Vladimira, prilikom bu-garskog napada na Srbiju. Sudei po po-tonjem napadu njegovog sina Klonimirana grad Destinik, u pokuaju da preotmevlast, Strojimir je nekada mogao vladatiHvosnom i Zetom, jer se to prestono me-sto tra`i u Metohiji. Po preseljavanju uBugarsku, Strojimir je po svoj prilici do-bio na upravljanje neke delove ondanjeBugarske. Treba imati na umu da je to-kom 9. stolea, po~ev od hana Kruma,Bugarska postepeno zauzela oblasti slivaMorave, gde su prete`no `iveli Srbi. HanBoris je mogao poveriti Strojimiru upra-vljanje nekim zapadnim oblastima Bu-garske, nastanjenim Srbima, da bi takoobezbedio stabilnost na zapadnoj granicika Srbiji pod vladom Mutimira, dok je onratovao sa Vizantijom. Zato se ~ini vero-vatnim da je Strojimir vladao negde uPomoravlju, a u`e u slivu Zapadne Mora-ve, Ibrom i Kosovom. Dakle, tu bi negdetrebalo tra`iti njegovo prestono mesto.

U ruevinama tog prestonog mesta, za-trpanog zemljom, mogao je biti na|enStrojimirov tipar, sli~no onim na|enim ubugarskim prestonicama. Druga mogu-nost je da pe~atnjak poti~e iz groba sa-mog Strojimira, sahranjenog u nekoj cr-kvi iz 9. stolea. Nije zanemarljiva ~inje-nica da je najvei broj grobova iz starihsrpskih crkava, oplja~kan upravo na Ko-sovu i Metohiji, od strane Albanaca. Zatose ne mora prihvatiti pretpostavka da jetipar plen nema~kog vojnika; mogao jebiti nabavljen od nekog plja~kaa grobo-va u nae vreme.

Ovaj pe~at je neizmerno va`an ne sa-mo za kulturu i istoriju Srba, ve i zadruge Slovene. On je napisan gr~kimpismom, koje su koristili i Bugari, prenego to je preovladalo slovensko pi-smo. To pokazuje da je dr`avni vrh biovezan za glavne gr~ke gradove Vizanti-je, i da latinski jezik vizantijskih grado-va na Jadranu nije korien u slu`benojprepisci. Strojimir je bio pismen, znaoje gr~ki, sastavljao je pisma i druga do-kumenta, ili su to za njega radili pisari,a on ih je overavao potpisom i pe~a-tom. Taj pe~at je verovatno bio proiz-vod vizantijskog zlatara, nekog iz Cari-grada, Soluna ili Atine, to svedo~i opoliti~kim vezama sa Carstvom, va`nimzbog sukoba sa Bugarskom. O~iglednosu tada u Srbiji postojali pridvorskakancelarija, arhiv i uobi~ajena admini-stracija koja prati dr`avu. Deo kr~aga iz^e~ana na Kosovu, kojim je plaan po-rez u vinu, ima glagoljski natpis, kojipokazuje da je administrativno pismo uunutranjim poslovima bilo slovensko -glagoljica. Najbrojniji natpisi iz Srbije9-10. stolea su oni epigrafski, ktitor-ski, iz crkava, i oni su svi latinski. Izu-zetak je deo natpisa iz crkve na GradiniMartinia u Zeti, koji je delom ispisangr~kim jezikom i pismom. To pokazuje

da je latinski bio liturgijski jezik, to jeu skladu sa podatkom da su Srbe pokr-stili svetenici poslati iz Rima, po nalo-gu cara Iraklija (610-641). Me|utim,diplomatski jezik i pismo bili su gr~ki, adr`avni – slovenski i glagoljica. Ovomo`emo uporediti sa podatkom da je~eki kne`evi Vaclav prvo nau~io slo-vensko pismo od babe Ljudmile, Srpki-nje, i gr~ki od svojih u~itelja u Pragu, apotom ga otac alje da u~i latinski ugradu Bude~u.

Strojimir je bio hrianin, to pokazu-je njegov mali tipar, kao i njegovi preci.Sve ovo va`i i za brau kneza Strojimirai druge nae vladare 9. stolea. Do sadase mislilo da su tek njegovi bratanci, Pe-tar i Stefan, prvi iz srpske vladarske di-nastije hrianskih imena, bili prvi kne-`evii ro|eni u pokrtenoj Srbiji. Da su ipreci Strojimira bili krteni po ro|enjukao i on, iako nose slovensko ime, poka-zuje latinski natpis sa kamenog basenakrstionice koja se danas nalazi u Splitu,u kome se bele`i da je napravljena u vre-me kneza Vieslava, pra-pradede Stroji-mira. Vieslav ne bi bio zabele`en na kr-stionici da nije bio vladar miropomazanu Crkvi Srbije. I ~eka kneginja, erkasrpskog kneza, Sveta Ljudmila, nosi slo-vensko ime.

Tipar kneza Strojimira, zajedno sadrugim arheolokim nalazima, potpunomenja ustaljenu sliku Srbije 8-10. stole-a. Ona se sada mo`e ravnopravno pore-diti sa ostalim hrianskim dr`avamatog doba. Dakle, ovaj pe~at je jednak ot-kriu nekog srpskog rukopisa 9. stolea(a kod nas ih nema sa~uvanih starijih od12. stolea). Kod Bugara ima natpisa ukamenu u kojima se spominju njihovivladari, tako da su istorijski podaci po-tvr|eni epigrafskim spomenicima. Sli-~an je slu~aj i sa Hrvatima, kod kojih suneki vladari tako|e zabele`eni u natpisi-ma na kamenu. Kod Srba je na kamenupoznato ime kneza (vojvode) Vieslava,bez navo|enja zemlje kojom je vladao,to nije navedeno ni za Petra, kome sene zna ni zvanje, mada je nesumnjivore~ o knezu koji je vladao Srbijom dooko 917. godine. Zato je tipar Strojimiradragoceno otkrie, jer je arheoloko sve-do~anstvo postojanja kneza tog imena,poznatog do sada samo iz dela cara Kon-stantina VII Porfirogenita. Time naaistorija i kultura 8-10. stolea postajuopipljivi.Sl. 1. Pe~at srpskog kneza Strojimira, IX-X vek

46 dinar 29 / 2007

faleristika

UUdugotrajnoj istoriji dodelji-vanja odlikovanja postojalisu mnogobrojni razlozizbog kojih su ih pojedinci

dobijali. Jer, mora se priznati, odliko-vanja i medalje su va`an, veoma efek-tivan i produktivan instrument dr`av-ne vlasti. Svakako jedan od najpleme-nitijih razloga za dodeljivanje ordena imedalja je materinstvo. Priznanje ma-terinstva kao socijalne funkcije `enenalo je svoj odraz i u tome to su po-jedine zemlje za majke sa mnogo deceustanovile specijalna po~asna zvanja,odlikovanja i medalje. Osim to jeimalo svoju plemenitu konotaciju do-deljivanje ovih priznanja imalo je i ve-liki politi~ki i propagandni ~in. Sa jed-ne strane se veli~alo materinstvo kao~in humanosti i po`rtvovanja, a sadruge strane je vrena propaganda dase povea natalitet. Zato i ne ~udi tosu ova priznanja ustanovljena u ze-mljama u kojima je dolo do negativ-

ne demografske situacije usled sticajaraznih okolnosti. Tako se usled demo-grafskih nevolja privatan ~in ra|anjapretvorio u posao za dr`avu. Pojavapriznanja za materinstvo vezana je iza totalitarne drutvene sisteme. Takoje ovo priznanje ustanovljeno u Ne-ma~koj tokom vladavine Hitlera 1938.godine i u bivem SSSR-u u vremeStaljina, 1944. godine. Do decembra1991. godine, kada su prestala da sedodeljuju, u Sovjetskom Savezu mno-ge majke su bile nagra|ene dr`avnimpo~asnim zvanjem, ordenom ili meda-ljom za materinstvo.

Posle okon~anja Drugog svetskograta ovakva priznanja su ustanovljenai u pojedinim zemljama sovjetskog la-gera. Ove zemlje ostavi bez pre|a-njih carskih, kraljevskih i drugih re-galija kod stvaranja novih imale su zaprimer “starijeg brata” SSSR. Kopira-ni su ne samo nazivi odlikovanja imedalja nego i stepeni. Padom Berlin-

skog zida i promenom drutvenogure|enja sva ova priznanja nekada-njih socijalisti~kih dr`ava prestala suda se dodeljuju.

Posle raspada SSSR-a, u pojedinimnovim dr`avama nastalim od bivihrepublika, uspostavljena su ova pri-znanja po ugledu na odlikovanja dr`a-ve ~iji su nekada bili sastavni deo. Pougledu na njih i pojedine dr`ave kojesu u sastavu Ruske Federacije, ali i re-gioni i oblasti, tako|e su ustanovilisvoja lokalna priznanja u obliku odli-kovanja, medalja ili diploma. Izme|uostalih ova priznanja su ustanovili:Republika Tatarstan, Republika Ba-kortostan, Udmurtska republika,Mordovija, Jakutija, Belgorodska, Br-janska, Volgogradska, Nji`njegorod-ska, Novogorodska, Sahalinska, Tju-menska, Kabardino-Balkarijska i joneke oblasti.

Sva ova odlikovanja, biva i dana-nja, nosiocu su donosila i nov~anu

Odlikovanja za majke (1)

Slavoljub PETROVI], [abacspmp@ptt.yu

1

47dinar 29 / 2007

faleristika

nagradu kao i druge beneficije koje suse razlikovale od dr`ave do dr`ave.

NEMA^KA

PPoo~~aassnnii kkrrsstt nneemmaa~~kkiihh mmaajjkkii --““EEhhrreennkkrreeuuttyy ddeerr DDeeuuttsscchheenn MMuutttteerr””

kolokvijalno ““MMuutttteerrkkrreeuuzz”” (sl. 1)Krst je ustanovljen 16. 12. 1938. go-

dine i dodeljivan je u nekoliko stepe-na:

stepen, pozla~eni krst za majke saosmoro ili vie dece,

stepen, posrebren, za estoro i sed-moro dece,

bronzani, za majke sa ~etvoro i pe-toro dece.

Roditelji dece su obavezno moralibiti arijevci. Po~asni krstovi su biliuru~ivani na Dan majke, 12. avgusta,to je u stvari bio ro|endan Hitlerovemajke.

Av. Krst Leopoldovog tipa. Donjikrak krsta du`i od ostalih. Izme|ukrakova krsta posrebreni zraci. Krako-vi krsta ispunjeni su tamnoplavim ibelim emajlom. U sredini krsta jeokrugli medaljon u kojem je kukastikrst. Okolo je prsten u kojem je tekstDER DEUTSCHEN MUTTER.

Rv. Povrina je glatka i na njoj je is-pisano u tri reda: Das/Kind adelt/dieMutter- Deca oplemenjuju majku. Is-pod je potpis Adolfa Hitlera. Kod vari-jante koja je bila dodeljivana od osni-vanja do kraja 1939. godine. Na krstudodeljivanom posle 1939. godine jedatum osnivanja ordena 16./ Dezem-bar/ 1938. i potpis Adolfa Hitlera.

Dimenzije: 45 x 35 mmTraka je uska i duga~ka, za noenje

krsta oko vrata, bele boje sa iromtamnoplavom prugom po sredini iparom u`ih tamnoplavih pruga sastrane.

SSSR

OOrrddeenn ““MMaajjkkaa hheerroojj””-- Orden Matbreroin (sl. 2)

Orden je ustanovljen 8. jula 1944.godine. Dobijale su ga majke koje surodile i odgajile 10-oro dece. U vreme-nu od osnivanja do kraja 1980. godineovo priznanje je dobilo 324 hiljade `e-na u bivem SSSR-u.

Av. Ispup~ena zlatna zvezda peto-kraka. Izme|u krakova srebrni zraci

koji su tako raspore|eni da obrazujupetougaonik. Na gornjem kraku zlat-ne zvezde je karika preko koje je odli-kovanje spojeno sa metalnom plo~i-com . Plo~ica je pokrivena crvenimemajlom i na njoj je pozlaen natpisMatb--reroin . Sa druge strane plo-~ice je prika~ka za ka~enje ordena.

Rv. Ravan sa natpisomMONETNbII DVOR. Natpis mo`ebiti ispup~en ili udubljen. Tako|e po-stoje primerci odlikovanja sa serijskimbrojem ili bez njega.

Dinezije: 28 x 28 mm

OOrrddeenn mmaajj~~iinnsskkee ssllaavvee -- OrdenMaterinsk slava (sl. 3)

Orden Maj~inske slave ustanovljenje Ukazom Prezidijuma Vrhovnog So-vjeta SSSR-a 8. jula 1944. godine. Or-den je imao tri stepena:

1. stepen su dobijale majke sa deve-toro dece,

2. stepem su dobijale majke saosmoro dece i

3. stepen su dobijale majke sa sed-moro dece.

Tokom dodeljivanja ovog ordenasve ukupno je odlikovano vie od ~eti-ri miliona `ena.

Av. Orden je izra|en od srebra iovalnog je oblika. U gornjem delu or-dena je zastava koja se viori i na njojje natpis Materinsk slava i rimskibroj koji ozna~ava stepen ordena. Nalevoj strani je figura `ene koja u na-ru~ju dr`i dete. U donjem delu odliko-vanja je tit na kojem je natpis SSSR.Iznad natpisa, u vrhu tita, je crvenazvezda dok su u dnu tita srp i ~eki.Ispod cele kompozicije, na donjem de-lu odlikovanja, su stilizovani listoviakantusa. Na gornjoj strani ordena jeuka kroz koju je provu~ena alka kojaspaja orden sa plo~icom za noenje.Plo~ica je u obliku mane i na pole|i-

ni je prika~ka.

Rv. Ravan sa natpisomMONETNbII DVOR i ugraviranimserijskim brojem.

Osim po natpisu stepeni ordena serazlikuju i po izradi:

1. stepen: zastava je prekrivena cr-venim emajlom. Plo~ica za noenje, uobliku mane, prekrivena je sa tri pru-ge u emajlu. Srednja pruga je plave

RR

R

R

R

2

3

4

boje dok su druge dve bele.2. stepen: zastava je prekrivena pla-

vim emajlom. Na plo~ici za noenjesrednja pruga je bele boje dok su dru-ge dve plave.

3. stepen: orden je bez emajla. Plo-~ica za noenje imja pet pruga oko ko-jih su prva, trea i peta plave dok sudruga i ~etvrta bele.

Dimenzije: 35 x 29 mm

MMeeddaalljjaa mmaatteerriinnssttvvaa -- Medalbmaterinstva (sl. 4)

Ova medalja je ustanovljena Uka-zom Prezidijuma Vrhovnog SovjetaSSSR 8 jula 1944. godine. Imala jedva stepena:

1. stepen su dobijale majke koje surodile i odgajile estoro dece,

2. stepen su dobijale majke koje suimale petoro dece.

Medaljama materinstva u bivemSSSR-u nagra|eno je vie od 10 mili-ona majki.

Av. Na medalji je prikazano poprsjemajke i deteta koji gledaju jedno pre-ma drugom. Iznad glave deteta je zve-zda koja sija. U donjem delu medaljeje lenta sa natpisom SSSR. Paralelnosa rubom medalje je lovorov venac.

Rv. U sredini je srp i ~eki. Iznad jenatpis MEDALb, a ispodMATERINSTVA.

Na gornjoj strani medalje je ukakoja je pomou alke spojena sa plo~i-com za noenje. Kod prvog stepenasrednja pruga je bela, dok su iznad iispod nje dve uzane plave pruge. Koddrugog stepena iznad i ispod bele pru-ge su zelene pruge. Medalja prvog ste-pena je izra|ena od srebra, a drugogod bakra.

Dimenzije: 29 mm

BUGARSKA

PPoo~~aassnnoo zzvvaannjjee ““MMaajjkkaa hheerroojj””--

Po~etno zvanie “Maika geroin ““

(sl. 5) Po~asno zvanje je ustanovljeno uka-

zom Prezidijuma Narodne skuptineBugarske, 13. decembra 1950. godinepod nazivom “Maj~inska slava“, da bi9. juna 1952. godine dobio ovaj naziv.Ovo priznanje je dodeljivano majka-ma koje su rodile i odgajile desetoroili vie dece. Istovremeno sa dobija-njem ovog priznanja nagra|ena osoba

je dobijala i prvi stepen Ordena "Maj-~inske slave".

Av. Znak u obliku zvezde petokrakeizra|ene od zlata. Na gornjem krajuzvezde je uka preko koje je zvezdaspojena sa plo~icom za noenje. Plo~i-ca je u obliku lente ~iji se krajevi zavr-avaju lovorovom gran~icom. Na lentije tekst "MAIKA GEROIN ".

OOrrddeenn ""MMaajj~~iinnsskkaa ssllaavvaa"" -- Orden"Mai~inska slava" ((ssll.. 66))

Ovaj orden ustanovljen je 13. de-cembra 1950. godine Ukazom Prezidi-juma Narodne skuptine. Imao je tristepena.

1. stepen dodeljivan je majkama ko-je su imale osmoro i vie dece

2. stepen davan je majkama sa e-storo ili sedmoro dece i

3. stepen su dobijale majke sa ~etvo-ro ili petoro dece.

Av. Orden je jednostran i ovalnog jeoblika. Na ordenu je prikazana majkaoko koje su petoro dece. Iza nje je pri-kazana fabrika. Levo i desno, sa stra-ne, je lovorova grana i klasje `ita. Is-pod kompozicije je traka na kojoj jenatpis "ZA MAI^INSKA

SLAVA".1. stepen ordena je pozlaen, a tra-

ka sa natpisom je crvene boje2. stepen je izra|en od metala bele

boje, a traka sa natpisom je svetlo pla-ve boje

3. stepen je tako|e od belog metala,dok je traka sa natpisom sa zelenimemajlom.

Na gornjoj strani ordena je ukakroz koju je provu~ena alka preko ko-je je orden spojen sa plo~icom za no-enje. Orden se nosio na plo~ici u ob-liku lente, u bojama nacionalne zasta-ve (belo-zelena-crvena), ili na traciplave boje u obliku mane.

Dimenzije: 36 x 33 mm

MMeeddaalljjaa ""ZZaa mmaatteerriinnssttvvoo"" -- ""Medalza mai~instvo"" ((ssll.. 77))

Medalja je ustanovljena 13. decem-bra 1950. godine. Prvobitno je imaladva stepena. Prvi stepen je dodeljivanmajkama koje su rodile i odgajile ~e-tvoro dece, i izra|en je od `utog me-tala, a drugi stepen majkama sa trojedece i izra|en je od belog metala. U1966. godini dolo je do promene di-zajna medalje koja je od tada imalasamo jedan stepen i dodeljivana jemajkama sa troje dece, a izra|ivan jeod `utog metala.

Av. Majka koja sedi, u naru~ju dr`idete dok drugo stoji ispred nje. U po-lju ispred majke, u malom medaljonu,lik Georgi Dimitrova.

Rv. I tip. Grb Narodne Republike Bu-garske

II rip. Natpis MEDAL / ZA /

MAI^INSTVO

Medalja je noena na plo~ici u obli-ku izuvijane lente ~iji se krajevi zavr-avaju lovorovim gran~icama. Kod pr-vog tipa plo~ica je svetlo plave boje, akod drugog tipa u bojama dr`avne za-stave.

((NNaassttaavvaakk uu sslleeddeeeemm bbrroojjuu))

R

R

48 dinar 29 / 2007

faleristika

5

6

7

49dinar 29 / 2007

faleristika

PPredlog i nacrt Pravilnika Zako-

na o odlikovanjima Vatroga-

snog saveza Srbije donet je na

osnovu ~lana 31 Statuta Va-

trogasnog saveza Srbije, januara 2001.

godine. Odlikovanja VSS osnovana su

kao drutvena priznanja Vatrogasnog

saveza Srbije u kategoriji odlikovanja i

spomenica, kojih ina~e ima devet.

Autor likovnog reenja (idejni grafi~-

ki projekat) odlikovanja je mr. Zoran

Mati (1960- 2004) akademski slikar iz

Bajine Bate, koga je iznenadna smrt

spre~ila da do~eka njihovu realizaciju.

Tokom izrade nacrta Mati se oslanjao

na starije uzore vatrogasnih odlikova-

nja sa autenti~nim prilazom vremenu i

periodu u kojem nastaju. U osnovi ima-

ju krst i reljefne prikaze koji ukazuju na

vatrogasnu tradiciju. Ove heraldi~ke

kompozicije odlikovanja i spomenica,

po svojoj koncepciji, jedinstvena je u

naoj dosadanjoj faleristici, primenje-

na u sistemu drutvenih priznanja i od-

likovanja.

Odlikovanjsa VSS po ovom Zakonu

su javna priznanja koja se dodeljuju za

rad ili dela koja zaslu`uju opte prizna-

nje i isticanje, te se kao takva mogu do-

deljivati organima, organizacijama i

pojedincima koji su svojim anga`ova-

njem doprineli razvoju vatrogastva i

zatite od po`ara, kao i za pokazanu

hrabrost i po`rtvovanje na spasavanju

ljudi, materijalnih dobara i imovine od

po`ara na prostoru Republike Srbije.

Sekretar VSS Perica Glavini i autor

ovog ~lanka, kao dugogodinji faleristi-

~ar novijeg perioda, u~estvovovali su u

davanju sugestija i osnovnih smernica,

kako u pogledu imenovanja tako i ka-

snije tokom idejnih reenja za trake i

vrpce za odlikovanja i spomenice, a ka-

snije na izradi i opisu znakova odliko-

vanja.

Na osnovu nacrta i predloga Izvrni

Odbor Vatrogasnog saveza Srbije do-

neo je Pravilnik o Odlikovanjima VSS i

odluku o njihovom izgledu (opisu) i

na~inu noenja.

Ovom odlukom potvr|ena su sledeca

odlikovanja :

Po~asni vatrogasni krst

Orden Nj. K.V. kraljevia Tomislava

Kara|or|evica I, II i III stepena

Zlatni krst za posebne zasluge

Srebreni krst za po`rtvovanost

Spomenice za X, XX i XXX godina slu-

`be

OOrrddeenn PPoo~~aassnnoogg vvaattrrooggaassnnoogg kkrrssttaa

Izra|en je od posrebrene legure, ima

oblik osmokrake zvezde pre~nika 78

mm, ~iji su zraci u obliku vodenih mla-

zeva. Sredinji deo ordena sa~injava u

nadvienju malteki krst, od crvenog

emajla, pre~nika 56 mm. U sredinjem

delu krsta je kru`ni medaljon pre~nika

15 mm. U medaljonu, u centralnom

delu, je plavo emajlirani krug, u ~ijoj je

unutranjosti vatrogasni lem i spod

godina 1834 (kao godina kojom je M.

Obrenovi, knjaz serbski, ustanovio

Odred po`arnika). Okvir oko medaljo-

na je oblika prstena koji je belo emajli-

ran sa reljefnim irili~nim natpisom

"VATROGASNI SAVEZ SRBIJE". Na na-

li~ju ordena, u gornjem delu zvezde,

nalaze se inicijali autora "ZM", u do-

njem delu evidencioni broj ordena

(001).

Vrpca (ordenska zamenica ) je od cr-

vene moarirane svile irine 36 mm, i na

sredini vrpce nalazi se minijaturni znak

ordena, pre~nka 11 mm, izra|en od

posrebrene legure.

Orden je predvi|en da se nosi na de-

snoj strani grudi, tj. na sredini gornjeg

d`epa bluze.

Ovaj orden je najvie odlikovanje

VSS koje se dodeljuje osobama za po-

sebne zasluge u razvoju vatrogastva i

zatite od po`ara. Kao najvie odlikova-

nje VSS, ovaj orden oblika zvezde nosi

se na grudima, kako bi se njime nagla-

sio visoki rang i kriterijum dodele. On

po svojoj formi, veli~ini i simbolima

ostavlja sna`an utisak da se radi o odli-

kovanju u kategoriji najviih ordena.

(sl. 1).

OOrrddeenn NNjjeeggoovvoogg kkrraalljjeevvsskkoogg vviissoo~~aann--

ssttvvaa kkrraalljjeevviiaa TToommiissllaavvaa

KKaarraa||oorr||eevviiaa,, pprrvvoogg sstteeppeennaa

Izra|en je od posrebrene legure i po-

zlaen. Ima oblik maltekog krsta pre~-

nika 60 mm. Unutar krsta nalazi se

kru`ni medaljon pre~nika 17 mm. U

centralnom delu, u crveno emajlira-

nom krugu, nalazi se stilizovani mono-

gram kraljevia Tomislava Kara|or|e-

via, slovo "T" sa kraljevskom krunom

u nadvienju. Oko tog kruga je plavo

emajlirani okvir u vidu prstena, sa re-

ljefnim natpisom "VATROGASNI SA-

VEZ SRBIJE". Izme|u krakova krsta su

stilizovani plamenovi vatre u obliku

plamenih jezi~aka.

Orden je oivi~en reljefnim zlatnim lo-

vorovim vencem irine 5 mm. U gor-

njem kraku ordena je ornamentalna

uica kroz koju je provu~ena alka za

spajanje ordena i trake.

Sastavnio deo ordena je traka, irine

36 mm, slo`ena u obliku petougla, ta-

ko da je gornja horizontala 36 mm, a

Odlikovanja Vatrogasnog

saveza SrbijeNenad BJELO[, falerist – Pancevo

undying@panet.co.yu

50 dinar 29 / 2007

faleristika

dve donje kose po 22 mm, i bo~ne stra-

ne po 42 mm.

Traka ordena je od moarirane svile

crvene boje i ima u sredini uspravnu cr-

venu prugu, irine 30 mm, a sa leve i

desne strane ruba po jednu belu us-

pravnu prugu po 2,5 mm.

Vrpca ordena je izra|ena od moarira-

ne svile, irine 36 mm, ima jednu us-

pravnu crvenu prugu u sredini, irine

30 mm, a sa leve i desne strane ruba

belu uspravnu prugu irine po 2,5 mm.

Na sredini vrpce se nalazi minijaturni

znak vatrogasnog lema, pre~nika 10

mm izra|en od posrebrene legure i po-

zlaen.

Orden Nj.K.V. Kraljevia Tpomislava

Kara|or|evia nosi se na levoj strani

grudi.

Orden Njegovog kraljevskog viso~an-

stva kraljevia Tomislava Kara|or|evia

- drugog stepena

Orden Nj.K.V. kraljevia Tomislava

Kara|or|evia – drugog stepena po

kompoziciji, materijalu i veli~ini isti je

kao taj orden.prvog stepena, ali je sav

posrebren.

Orden visi na traci, irine 36 mm, slo-

`enoj u obliku petougla, tako da je gor-

nja horizontala 36 mm, a dve donje ko-

se po 22 mm i bo~ne strane po 42 mm.

Traka ordena izra|ena je od bele moa-

rirane svile, irine 36 mm, i ima u sre-

dini uspravnu belu prugu irine 30

mm, a sa leve i desne strane po jednu

crvenu prugu irine 2,5 mm.

Vrpca ordena izra|ena je od moarira-

ne svile, irine 36 mm, i ima u sredini

uspravnu belu prugu, irine 30 mm, a

sa leve i desne strane bele uspravne

pruge uz rub irine po 2,5 mm. Na sre-

dini vrpce nalazi se minijaturni znak

vatrogasnog lema, pre~nika 10 mm iz-

ra|enog od posrebrene legure. I ovaj

nosi se na levoj strani grudi.

OOrrddeenn NNjjeeggoovvoogg kkrraalljjeevvsskkoogg

vviissoo~~aannssttvvaa kkrraalljjeevviiaa TToommiissllaavvaa

KKaarraa||oorr||eevviiaa -- ttrreeeegg sstteeppeennaa

Orden Nj.K.V. Kraljevia Tomislava

Kara|or|evia treeg stepena po kom-

pozi~iji, materijalu i veli~ini isti je kao i

Ordeni prvog i drugog stepena, ali je

sav bronzan i patiniran.

Orden visi na traci irine 36 mm, slo-

`enoj u obliku petougla, tako da je gor-

nja horizontalna 36 mm, a dve donje

kose po 22 mm i bo~ne strane po 42

mm. Traka ordena izra|ena je od crve-

ne moarirane svile, irine 36 mm, sa

jednom uspravnom belom prugom u

sredini, irine po 3 mm. Vrpca ordena

izra|ena je od crvene moarirane svile,

irine 36 mm, i ima jednu uspravnu be-

lu prugu u sredini, irine 3 mm, na sre-

dini vrpce se nalazi minijaturni znak

vatrogasni lem, pre~nika 10 mm,

bronzano patiniran. Orden se nosi na

levoj strani grudi.

Ordeni NJ KV kraljevia Tomislava

Kara|or|evica I, II i III stepena, dode-

ljuju se pojedincima koji su se svojim

radom u Vatrogasnim organizacijama

(okru`nih, gradskih saveza) posebno

istakli ( sl 2).

ZZllaattnnii kkrrsstt zzaa ppoosseebbnnee zzaasslluuggee

Vatrogasno odlikovanje Zlatni krst za

posebne zasluge izra|en je od posre-

brene legure i pozlaen. Ima oblik zlat-

nog maltekog krsta jednakih krakova,

pre~nika 48 mm. Na krstu se, u njego-

vom centru, nalazi medaljon u kome je

mali plavo emajlirani krug sa motivom

51dinar 29 / 2007

faleristika

vatrogastva, ukrtenom bakljom i seki-

rom, a oko tog kruga je belo emajlirani

prsten sa reljefnim natpisom "VATRO-

GASNI SAVEZ SRBIJE". Izme|u krako-

va krsta je zlatni reljefni krug u obliku

zraka (koji simbolizuje plamen i sve-

tlost). U nadvienju ordena je vatroga-

sni lem kroz koji prolazi uica preko

koje je Orden spojen sa trakom i ~ini sa

njom jednu celinu.

Traka ordena je od moarirane svile

zlatne boje, irine 36 mm, i ima u sre-

dini uspravnu zlatnu prugu, irine 28

mm, a sa leve i desne strane po jednu

crvenu prugu, irine po 4 mm. Traka je

slo`ena u obliku petougla,. tako da je

gornja horizontalna 36 mm, a dve do-

nje kose po 22 mm i bo~ne strane po

42 mm.

Vrpca ordena izra|ena je od moarira-

ne svile, irine 36 mm, i ima u sredini

uspravnu zlatnu prugu irine 28 mm i

dve crvene pruge sa leve i desne strane,

irine po 4 mm. Na sredini vrpce se na-

lazi minijaturni znak vatrogasnog le-

ma, pre~nika 10 mm, izra|en od posre-

brene legure i pozlaen.

Orden Zlatni krst za posebne zasluge

dodeljuje se za postignute rezultate na

polju preventive i organizacione delat-

nosti, kao i za napredak vatrogastva i

zatite od po`ara. Nosi se na desnoj

strani grudi (sl.3).

SSrreebbrrnnii kkrrsstt zzaa ppoo`rrttvvoovvaannoosstt

Odlikovanje Srebrni krst za po`rtvo-

vanost izra|eno je od posrebrene legu-

re, ima oblik Leopoldvog krsta pre~ni-

ka 40 mm. Na ordenu, ~ija je povrina

plavo emajlirana, u centru gde se ukr-

taju kraci, nalazi se zlatni reljefni va-

trogasni lem sa sekirom i bakljom. Iz-

me|u kraka krsta su jedna ispod druge

dve spoljne ivice manjih krstova izme-

|u kojih su stilizovani plamenovi vatre

u obliku plamenih jezi~aka.

Traka krsta je izra|ena od svetlopla-

ve moarirane svile, irine 36 mm; slo-

`ena je u obliku petougla, tako da je

gornja horizontala 36 mm, a dve donje

kose po 22 mm i bo~ne strane po 42

mm.

Vrpca ordena izra|ena je od svetlo-

plave moarirane svile, irine 36 mm.

Na sredini vrpce se nalazi minijaturni

znak vatrogasnog lema, pre~nika 10

mm, izra|en od posrebrene legure i

pozlaen.

Orden Srebrni krst za po`rtvo-

vanost dodeljuje se za juna~ko delo i

nesebi~nu hrabrost pri spaavanju ljud-

skih `ivota i materijalnih dobara od po-

`ara i drugih elementarnih nepogoda,

a nosi se na levoj strani grudi (sl. 4).

MMeeddaalljjee ((ssppoommeenniiccee)) zzaa ggooddiinnee

sslluu`bbee uu VVaattrrooggaassnnoomm ssaavveezzuu SSrrbbiijjee

Medalje za godine slu`be u Vatroga-

snom savezu Srbije izra|ene su od le-

gure bakra i cinka, i bakarno patinira-

ne, pre~nika 40 mm. Na licu medaljo-

na, nalazi se stara vatrogasna pumpa iz

XIX veka. Iznad je rimskim reljefnim

brojevima predstavljena godina slu`be,

X, XX ili XXX, zavisno od medalje (spo-

menice). Celu kompoziciju uokviruje

rub medaljona od lovorovih listova, u

dnu povezanih trakom. U nadvienju

medaljona nalazi se Vatrogasni lem.

Nali~je medalja je ravno i bez sadr`aja.

Medaljon visi na traci irine 36 mm,

slo`enoj u obliku petougla, tako da je

gornja strana 36 mm, a dve donje kose

po 22 mm i bo~nih po 42 mm. Traka

medalja izra|ena je od crvene moarira-

ne svile, irine 36 mm.

Vrpca medalja tako|e je izra|ena od

crvene moare svile, irine 36 mm. Na

sredini vrpce nalaze se rimski brojevi,

zavisno o kojoj je medalji – spomenici

re~: X, XX ili XXX godina slu`be, izra-

|enih od legure bakra i cinka po povr-

ini, i bakarno patinirani.

Medalje (spomenice) za godine slu-

`be u Vatrogasnom savezu Srbije nose

se na levoj strani grudi pore|ane po re-

dosledu dodele, a ispod odlikovanja

(sl. 5).

Prilikom razrade idejnih crte`a, `ele-

la se nagladsiti istorijska tradicija na

nov na~in. Prvi prototipovi odlikovanja

- spomenica izra|eni su na osnovu mo-

dela Damira Opa~ia, gravera i livca iz

Beograda krajem 2005. godine. Svi

ostali primerci odlikovanja izra|eni su

tokom prve polovine 2006. godine, u

livnici Beogal u Beogradu od legure

tombaka, cinkolita i viebojnog hlad-

nog emajla u tehnici centrifugalnog li-

venja.

Idejna reenja diploma odlikovanja, i

spomenica izradio je Boris ^epi, aka-

demski slikar iz Beograda. Diplome

svojim dizajnom predstavljaju pravo

malo umetni~ko delo.

Nove knjige iz oblasti

nae faleristike

Knjiga Mile Pileti, koja je do sada

bila osnovno referencno delo iz obla-

sti nae faleristike starijeg perioda,

odavno se ne mo`e nabaviti, kao ni

noviji katalog kolekcije Vojnog muze-

ja, autora Duanke Mari~i. Tako|e

je odavno rasprodata knjiga Stojana

Rude`a koja obra|uje naa poslerat-

na odlikovanja.

Ovaj problem sada je reen, izda-

njem dve nove knjige, a ~iji su izda-

va~i van nae zemlje, jedan u Austri-

ji, drugi u Rusiji.

Prva knjiga izlazi iz tampe krajem

ove godine pod naslovom "ODLIKO-

VANJA SRBIJE I JUGOSLAVIJE OD

1859. DO 1941". Autori su Tomislav

Muhi i Pavel Car.

Druga knjiga izdata je neposredno

pre zaklju~enja ovog broja "dinara",

pod naslovom "ORDENA I MEDALJI

KOMUNISTI^ESKOJ JUGOSLAVIJI".

Autori su Aleksandar Veli~ko, Lazar

Geri i Vitaliji Ozelin.

Opirnije prikaze ovih knjiga obaj-

viemo i sledeem izdanju naeg ~a-

sopisa.

52 dinar 29 / 2007

vojne i druge oznake

BBojei se bliskih veza Tita sa

^er~ilom i uticaja engleske

politike u poslednjoj etapi

rata, Staljin je predlo`io da

se premesti Vrhovni tab NOA sa ostr-

va Vis pod okrilje Crvene armije u ru-

munski grad Krajovu.

Prebacivanje Vrhovnog taba spro-

vodila se uz korienje svih mera kon-

spiracije 19. septembra 1944.godine.

Nou, na~elnik sovjetske vojne mi-

sije, general Kornejev, pozvao je pilo-

te P. M. Mihajlova i V. Pavlova iz avio-

baze u Bariju. Primio je izvetaj o

spremnosti aviona i predao pilotima

marrutnu kartu sa natpisom “Krajo-

va” koji je bio podvu~en crvenom

olovkom. Marruta leta tako|e je bila

razra|ena provo|enjem mera tajnosti

i bezbednosti. U po~etku je cilj mar-

rute bio nazna~en Bari, a zatimm, ne

dostigavi bazu, pilotima je nare|eno

da se okrenu nad Jadranskim morem,

potom prelete Bosnu i Srbiju, preseku

Dunav i da se prizemlje u Rumuniji.

Poletanje je bilo odre|eno u tri ~asa

nou, a sastav putnika pilotima nije

bio saopten.

Prebacivanje Vrhovnog taba je pro-

lo uspeno. Po drugi put Vrhovni tab

NOA je rukovodio partizanskim po-

kretom ne nalazivi se na teritorji Ju-

goslavije, ve u emigraciji.

Ujutru savetnici anglo-ameri~ke voj-

ne misije na ostrvu Vis nisu mogli na-

i ni Tita ni Vrhovni tab. Nije bilo ni

sovjetskih aviona. Po~ela je potraga.

Jugosloveni su odgovarali da je mar-

al Tito u inspekciji vojnih jedinica.

[ef britanske vojne misije, general

Maklin, odmah se obratio na~elniku

britanske zone u Italiji, maralu avija-

cije Eliotu u Bariju, jer su svi letovi

nad Jadranskim morem morali imati

dozvolu iz te baze. Eliot je pozvao na

objanjenje S.V. Sokolova, komandan-

ta sovjetske aviobaze, ali od njega ni-

je dobio bilo kakav razuman odgovor,

pa je zato alarmirano britansko vojno

i polit~ko rukovodstvo. ^er~il je na to

reagovao re~ima: “Tito je zbrisao u

Moskvu”

Posle organizovanja Vrhovnog taba

u Krajovi, Tito je po ranijem dogovoru

odleteo u Moskvu, 21. septembra

1944. godine., ali ne vie kao Fridrih

Valter, tajni ~lan komunisti~ke interna-

cionale, ve kao maral Jugoslavije,

priznati lider partizanskog pokreta. Za

razliku od Staljina, koji je bio u polu-

vojnom odelu, bez oznaka ~inova, ve

samo sa Zvezdom Heroja Sovjetskog

Saveza na grudima, Tito se izsticao u

maralskom mundiru. Zato se Staljin

se trudio da pri sastancima unizi svog

sagovornika - Tita oslovljavao njego-

vim starim pseudoniom Valter. Mogu-

e je da je nakon tog sastanka sa jugo-

slovenskim maralom, dovelo do do-

deljivanje Staljinu jo vee titule - ge-

neralisimus.

Na pregovorima u Kremlju, sovjet-

sko rukovodstvo dodelilo je Jugoslavi-

ji oru`ije i oru|e za 12 pesadijskih di-

vizija, dve polukompletne tenkovske

divizije i dve avio divizije. General Vi-

truk je 15. novembra po protokolu

predao 10. gardijsku jurinu, 236. lo-

va~ku diviziju i 9. vazdunu bazu Ju-

goslovenima. U sastavu vazdune ba-

ze predato je 15 aviona veze i nekoli-

ko transportnih aviona. U toj predatoj

avigrupi bilo je ukupno 258 aviona. U

jugoslovenskim dokumentima ona se

nazivala “grupa Vitruka”, jer je do pot-

punog oslobo|enja Jugoslavije ratova-

la sa jugoslovensko-sovjetskim posa-

dama pod komandom generala Vitru-

ka.

Takva galantnost od strane Sovjeta

ipak je bila prouzrokovana ~istim

pragmatizmom. Tim gestom dobre vo-

lje, Staljin je postigao dva cilja: od-

stranio je mogue kontakte Jugoslove-

na sa Englezima, i prebacio deo borbe

sa faistima sa crvene armije na plea

jugoslovenskih partizana.

Radi obuke upravljanjem sovjet-

skom tehnikom u SSSR je poslata gru-

pa jugoslovenskih pilota i tenkista. Pi-

loti su prolazili obuku u bazi vazduho-

plovnog u~ilita u gradu Armavir u

Krasnodarskom kraju.

Na 50. godinjicu zavretka prvog

kursa jugoslovenskih pilota u Arma-

virskom u~ilitu, sredstvima samih ve-

terana izra|en je pilotski spomen

znak. On se uru~ivao kako jugosloven-

skim pilotima i tehni~arima, tako i so-

vjetskim instruktorima. Prema infor-

maciji dobijenoj od sovjetskih vetera-

na, ovaj znak je izra|en u 300 prime-

raka.

Znak predstavlja pozlaeni, umanje-

ni model redovnog jugoslovenskog pi-

lotskog znaka. Na zatvorenom lovoro-

vom vencu postavljen je orao raire-

nih krila. Veli~ina znaka po vertikali

iznosi 28 mm, sa rasponom krila od

30 mm. U donjem delu venca nalazi

se plavo emajlirana petougaona plo~i-

ca sa latini~nim natpisom nadvienim

slovima: AVAUL / 1944 / KRASNO-

DAR.

Natpis AVAUL predstavlja skraeni-

cu AArrmmaavviirrsskkoo VVoojjnnoo AAvviiaacciioonnoo UU~~iillii--

ssttee u kojem su obu~avani piloti. Grad

Krasnodar je glavni grad kraja u kome

se nalazi i regionalni centar Armavir.

Znak je izra|en od pozlaene lake

metalne legure, a na odeu se ka~i po-

mou dve igle. Kvalitet izrade znaka, i

na~in ka~enja, upuuju na to da je

ovaj znak izra|en u Jugoslaviji.

AVAUL je osnovan 23. februara

1941. godine. Kasnije je postao vie

vojno u~ilite, pa mu je nova skraeni-

ca glasila AVVAUL. Kada je unapre|en

u Komandno u~ilite, njegov skraeni

naziv postao je AVVAKUL.

Znak AvaulAleksandar VELI^KO, Minsk (Belorusija)

Lazar GERI], Tjumen (Rusija)

53dinar 29 / 2007

nova numizmati~ka literatura

OGLEDI IZ ANTI^KOG KULTA I IKONOGRAFIJEAutor: AAlleekkssaannddaarr JJoovvaannoovvii

IIzzddaavvaa~~:: Filozofski fakultet -Centar za

arheoloka istra`ivanja, Beograd 2007

24 cm, 231 str., ilus.

ISBN 978-86-86563-12-5

«Velika je Artemida Efeska!» Drevni

uzvik `reca popularnog kulta isto~nog

Sredozemlja odjeknuo je krajem pa-

ganskog doba i u Panoniji i Meziji, osta-

vljajui trag na svim ikonografskim

predstavama «res religiosa» paganske

antike na izmaku. Autor, po~evi ogle-

dom o arhajskoj ikonografiji Apolona,

~iji je kult iz hiperborejske pradomovi-

ne u arhajski Helenski svet doao ba

preko ovih krajeva, razvio je oglednu

tematiku sve do doba tetrarhije. Tada

su rimsko-helenske tradicije ve sasvim

ule u svakodnevni `ivot stanovnitva

naih krajeva, tipizirane u standardne

kultove. Vremenom su popularniji kul-

tovi konzumirali manje popularne, a

ikonografske predstave postale emati-

zovani izrazi sinkretizovanih bo`ansta-

va. Ipak, tek uz odgovarajuu literatu-

ru kojom bi se zainteresovani ~itaoci si-

stematski obrazovali u mitologiji i litur-

gici anti~ke rimsko-helenske kulture III

i IV veka, Jovanovievi ogledi otkrivaju

svoj pravi zna~aj.

[to se ti~e numizmati~ke publike,

u`e zagledane u ikonografske i kultne

predstave na novcu, njoj e Jovanovi-

eva knjiga biti zanimljiva po dva osno-

va: neposredne primene helensko-rim-

ske ikonografije odnosnog doba u Po-

dunavlju, i njenog tuma~enja, prema

analogiji s drugim predstavama.

Neposredno bavljenje ikonografijom

na numizmatici donjeg Podunavlja, ti-

~e se svega nekoliko ta~aka u autoro-

vim ogledima. Predstavu «Adventus»,

~estu u datom dobu rimske numizmati-

ke, autor objanjava upotrebom princi-

pa kultne imitacije - «imitatio augusti»

i «imitatio Alexandri». S druge strane,

njegova analiza ovu predstavu vezuje

za kult boga-konjanika, autohtonog na

tra~kom prostoru, odnosno donjem Po-

dunavlju. Imajui u vidu sinkretizujue

veze ovog kulta s kultom Artemide i

njenih ikonografskih epifanija, numi-

zmati~ku temu svojih ogleda Jovanovi

dovodi do predstave «Galienae augu-

stae» na novcu. Ikonografska predstava

kultne imitacije, ti~e se ikonografske

primene feministi~kog na~ela, gde je

Galijen predstavljen kao Ahil s `enskim

velom na novcu. Veza ikonografske

predstave na numizmati~kom predme-

tu s hermafroditskim bo`anstvom, trag

je koji ukazuje na tra~ki, dionisov kult,

ali jednako i kult Lune u Efesu. Najzad,

autor ovu feministi~ku ikonografsku

praksu «imitatio Achillis» vezuje sa ta-

janstvenim Demetrinim eleusinskim

kultom.

Posebno numizmati~ko ikonografsko

izlaganje, ti~e se predstave Iovi, odno-

sno «Iovi Conservatori», naro~ito u ve-

zi s predstavama lokalnog rimskog

novca Donje Mezije, gde je predstva

Jupitera na konju s rogom obilja bliska

ikonografiji sinkretizovanih Artemidi-

nih predstava. Specifi~nost Jupiterove

predstave u donjem Podunavlju, Jova-

novi izvodi iz Leoharovih i Lisipovih

kipova, ~ije su replike na terenu, uz

predstave na novcu, dovoljan dokaz za

ovu tvrdnju. Neizbe`ni sinkretisti~ki

gordijev ~vor koji se plete od ikonogra-

fije Jupiter-Sol, preko Zevsa-Jupitera-

Dionisa, Jovanovi je lagano raspetljao,

dovodei nas do regionalnog tra~kog

kulta Zevsa Zbeltruda, kojim se poseb-

no bavio na veliki numizmati~ar Ras-

tislav Mari.

Najzad, posebna ikonografska zani-

mljivost je prikaz Marsa s malim –

«tra~kim» titom, koji je na carskim

emisijama najtipi~nija predstava utica-

ja zapadnobalkanskog kulta u numi-

zmati~koj rimskoj ikonografiji.

Autorovo ogledno bavljenje ikono-

grafijom posebno jenumizmati~ki zani-

mljivo u vezi ikonografije sinkretizova-

nih predstva Artemide i njenih eventu-

alnih predstava na lokalnom viminaci-

jumskom novcu. Mada autor ne tvrdi

decidno kako je predstava «personifi-

kacije provincije» na ovom novcu Arte-

mida, on je, ipak, jedino ovako tuma~i.

Naro~ito mu je ikonografska predstava

Artemide efeske, oven~ane sa «corona

urbica», ozbiljan argument za ovo, jer

se ova insignija javlja na jednoj retkoj

aversnoj predstavi lokalnog viminaci-

jumskog novca IV godine lokalne mo-

netarne ere. Analiti~kim pristupom iko-

nografskim elemenatima (na ovom lo-

kalnom novcu se nalaze prikazi koji se

mogu dovesti u vezu s kultom Cerere,

Tihe, Viktorije, Lune, Apolona i drugo),

mo`e se verovati da se radi o Artemidi

i radi se o jednom smelom, ali umesno

iznetom problemu, bar to se ti~e vimi-

nacijumske numizmatike.

Jovanovievo tuma~enje kultne i iko-

nografske uloge motiva zeca veoma je

svestrano, i tako|e se mo`e dovesti u

vezu sa zagonetnom predstavom vimi-

nacijumskog novca, na kome je izobra-

`ena «personifikacija» koja dr`i u jed-

noj ruci veksilum. Na `alost numizma-

ti~ara, autor ne razmatra dosadanje

numizmati~ke pokuaje da se rei taj

ikonografski problem.

Ostali elementi kultne ikonografije

su obra|eni tematski. Prema kultovi-

ma, mo`emo da pratimo razne ikono-

grafske motive, koji su svi, manje-vie,

vezani za mnoge numizmati~ke prika-

ze, poto je rimsko-helenska ikonograf-

ska semiotika postajala sve jedinstveni-

ja. I kad je numizmatika u pitanju tu

nema odstupanja od onoga to se nala-

zi u arheologiji. Sinkretisti~ka ikono-

grafska predstavljanja Artemide, Lune,

Fortune, Sol i Jupitera su temeljno ob-

ra|ena, kao i naravno, najvea osobe-

nost ovog prostora: zagonetni tra~ki

konjanik. Posebne odrednice bave se

medaljonima i votivnim motivima, jed-

na i sakralnim predstavama na fibula-

ma. U Jovanovievim ogledima e se

nai neto i o rimskom medaljerstvu i o

rimskoj signumanistici. Ovim je, ve na

po~etku knjige, autor predstavio meda-

ljone sa simbolima sisa~ke flote, Sirmi-

juma Sol i Genius imperatoris. Funeral-

ni i sepulkralni motivi, predstave seobe

due, numizmati~koj publici su najma-

nje zanimljivi, ali vredi osvrnuti se na

njih, naro~ito ako se ima u vidu refe-

rentnost ovih sadr`aja prema konse-

kracionim emisijama rimskog novca i

predstavama bo`anstava smrti.

Jovanovieva knjiga je numizmati~a-

rima-po~etnicima, (uz malo korienja

re~nika stranih re~i i izraza) siguran i

razumljiv put da upoznaju osobenosti

rimske kultne ikonografije ovih prosto-

ra. Iskusnijima otvara nove horizonte

za tuma~enje predstava na novcu Gor-

nje i Donje Mezije. Nadasve, iz Jovano-

vievih ogleda se ta~no vidi koliko me-

daljerstvo, posebno njegova upotreba

na novcu, ima ulogu `i`ne ta~ke kultne

ikonografije jednog davno nestalog

sveta. DDuuaann KKoovvaa~~eevv

U Srbiji se malo zna o papirnom nov-

cu. Starije generacije seaju se nov~ani-

ca sa kraljom Petrom, kraljom Aleksan-

drom, i sa partizanima; dok oni mla|i

pamte nov~anice sa velikim brojem nu-

la. Tek su pojava prvih kataloga osam-

desetih godina dvadesetog veka, i ka-

snije velika inflacija, skrenuli pa`nju

mnogim domaim i stranim kolekcio-

narima da po~nu da razmiljaju o saku-

pljanju i prou~avaju naih nov~anica.

Na`alost, bilo je premalo literature o

ovoj oblasti tako da je prvi Katalog nov-

~anica @eljka Stojanovia, ~ije se poja-

vljivanje poklapa sa po~etkom ekspan-

zije ove grane numizmatike, uspeno

zamenio dotadanje kataloge ~iji je do-

prinos razvoju notafilije bio prili~no

skroman.

Ubrzo nae nov~anice postaju pozna-

te kolekcionarima irom sveta, a njihova

retkost i lepota uticae da se mnogi od

njih i opredele i za njihovo sakupljanje.

Katalog nov~anica @eljka Stojanovi-

a, na prvi pogled izgleda skromnije od

predhodnih, ali e pa`ljivi ~italac uo~i-

ti da sadr`i sve ono to odlikuje dobar

katalog:

- Kvalitetan opis osnovnih tipova

nov~anica, njihovih varijanti i specijali-

teta, sa svim bitnim podacima;

- Uskla|ivanje sa klasifikacijom naj-

priznatijeg svetskog kataloga papirnog

novca;

- Prikaz prili~no velikog broja nov~a-

nica i njihovih specijaliteta, za koje se

saznalo u periodu izme|u prethodnog i

ovog kataloga;

- I naravno, ako imamo u vidu izuzet-

no osetljivo i nedovoljno razvijeno tr`i-

te, najte`i, najnezahvalniji i najdisku-

tabilniji deo koji u mnogome uti~e na

krajnji utisak i bez ~ega bi ovakav kata-

log bio nezamisliv – to je odre|ivanje tr-

`inih vrednosti za svaki prikazani pri-

merak. I ovde se mo`e videti da je autor

veoma precizno izbalansirao odnose i

odredio cene za svaku nov~anicu vodei

ra~una o stepenu retkosti, i trenutnoj

ponudi i potra`nji, ali i o svim ostalim

faktorima koji mogu da uti~u na utvr|i-

vanje tr`ine vrednosti naih nov~anica.

Gospodin Stojanovi je uspeo da na

280 strana kataloga obradi period od

130 godina, po~evi od, za Narodnu

Banku Srbije probne 1876. godine, pa

do dananjih dana, sve nov~anice koje

su va`ile u Srbiji i Jugoslaviji, uklju~uju-

i i nov~anice koje su va`ile za vreme

austrougarske okupacije Srbije za vreme

Prvog, i nov~anice koje je emitovala Srp-

ska narodna banka za vreme nema~ke

okupacije u Drugom svetskom ratu.

Ovaj e katalog zato biti od velike ko-

risti kako po~etnicima sakuplja~ima

papirnog novca, tako i vlasnicima

ozbiljnih zbirki naih nov~anica poto

obra|uje mnoge varijante i specijalite-

te, ali i onima koji se bave istra`iva~-

kim radom na polju numizmatke.

Na kraju ovaj katalog mo`e biti i izu-

zetno interesantan poklon ljubiteljima

dobre knjige, i Srpsko numizmati~ko

drutvo ga preporu~uje svima, naro~ito

mladima, jer je ~injenica da je sakuplja-

nje nov~anica znatno vie od obi~nog

hobija.

Srpsko numizmati~ko drutvo, od

svog osnivanja 1956. godine radi na

popularizaciji numizmatike, ali i na

edukaciji gra|ana kako bi se stari no-

vac i nov~anice sa~uvali od propada-

nja, iznoenja iz zemlje radi prodaje, ili

njihovog unitavanja, znajui da je nu-

mizmati~ki materijal va`an deo kultur-

ne batine jednog naroda i bogata ar-

hivska gra|a za prou~avanje njegove

istorije, ekonomije, umetnosti i sl.

U tom nastojanju ovakvi katalozi

imaju veoma bitnu ulogu, pa koristim

priliku da se u ime Drutva zahvalim

gospodinu @eljku Stojanoviu, to nam

je jo jednom podario zadovoljstvo da

posedujemo aktuelan, koncizan i prak-

ti~an katalog naih nov~anica.

ZZoorraann IIllii

54 dinar 29 / 2007

nova numizmati~ka literatura

NACIONALNI KATALOG NOV^ANICA SRBIJE I CRNE GOREAutor: @eljko Stojanovi

Izdava~: Sanimex, Beograd 2007

20 cm, 280 str., ilus.

ISBN 978-86-84073-17-6

Ova knjiga, u ~ijem podnaslovu stoji

da su u njoj obra|ena Neka zapa`anja

o istoriji jednog ekonomskog i monetar-

nog fenomena, predstavlja doktorsku

disertaciju uva`enog saradnika naeg

~asopisa, gosp. Aleksandra Brzia iz

Holandije. Ona se, pre svega, bavi fe-

nomenom upotrebe zlatnika (dukata)

na ruralnom Balkanu, posebno u zemlji

Srbiji. Ovde posebno dolazi do izra`aja

etnografski aspekt pomenutog fenome-

na - upotreba dukata kao nakita.

Knjiga zapo~inje vrlo jednostavnim

pitanjima - ta je dukat? [ta je on neka-

da bio i ta je sada? Odakle poti~e, ka-

ko se razvijao i u ta se vremenom tran-

sformisao? Kakav je bio njegov odnos

prema drugom zlatnom novcu za vre-

me njegovog izuzetno dugog postoja-

nja? I napokon, za to su se dukati ra-

nije koristili i da li se jo uvek koriste?

Autor u predgovoru isti~e da je sve-

stan ~injenice da davanja odgovara na

postavljena pitanja nee, u nekim aspek-

tima, zadovoljiti ni istori~are, ni numi-

zmati~are. Prve zbog nedostatka dovolj-

no ~injeni~nog materijala, druge zbog

nedovoljno obraene pa`nje na brojne

varijante i pod-tipove ovih zlatnika. Pa

ipak, na zadovoljstvo i jednih i drugih,

mi ovde imamo jednu opirnu, intere-

santnu i vrlo korisnu studiju, a koja je

posebno va`na za izu~avanje srpske i

balkanske istorije, privrednih tokova, et-

nokulture i, napokon, numizmatike.

Studija o dukatu zapo~inje, svakako,

definicijom ovog pojma. Nakon to je

dao brojne i vrlo iscrpne definicije koje

se navode u nauci, autor daje vrlo kra-

tak zaklju~ak: Dukat je nov~i, uglav-

nom pre~nika 20-22 mm, izra|en od ve-

oma finog zlata, naj~ee te`ine oko 3,5

grama.

Sledi istorijat zlatnog novca, te ras-

prava o njegovom ekonomskom zna~a-

ju, posebno u srednjem i novom veku.

Nakon pregleda najranije tipologije

zlatnika, od ju`ne Italije, \enove i Fi-

rence, do njihovih imitacija poznatih

kao rajnski dukati, ma|arski florini itd,

autor zapo~inje studiju konkretno o

ovom zlatniku, dukatu, koji se po~eo

kovati u Veneciji krajem XIII veka, on

navodi: Dana 31. oktobra 1284. godine

Vee ~etrdesetorice odlu~uje da se po~ne

sa kovanjem venecijanskog dukata... da

bi /ti zlatnici/ bili neto bolji od firentin-

skih florina, odlu~eno je da se od jedne

venecijanske marke iskuje 67 komada.

Odre|ena je, dakle, fiksna te`ina duka-

ta, a koja se ni kasnije nije menjala, sa

tolerancijom +5% (3,545-3,53 g). Od-

re|ena je i finoa koja je tehni~ki bila

najbli`a stopostotnoj sadr`ini zlata.

U sledeem poglavlju obra|uje se da-

lji istorijat dukata, od njegovih ranih

imitacija, dukata Habsburke monarhi-

je i Svetog Rimskog Carstva, imitacija

tih austrijkih dukata, holandskih kova-

nja dukata, pa do novih be~kih kovanja

("novokovi"), ruskih kopija i raznih fan-

tazijskih izdanja.

Posebna pa`nja se, kao to je ve re-

~eno, poklanja upotrebi dukata na Bal-

kanu. Prvi period predstavlja vreme ne-

posredno posle pojave venecijanskih

dukata na podru~ju Balkana, krajem

XIV i po~etkom XV veka. U tom perio-

du vrednost dukata u naim krajevima,

prema Vinaveru, bila je oko 50 turskih

ak~i za 1 venecijanski (mleta~ki) du-

kat, ta~nije od 45 ak~i 1285, do 55 ak-

~i 1526. godine. Drugi period upotebe

je vreme od prve polovine XVI veka, pa

do skoro potpunog raspada Otoman-

skog carstva, dok trei period zapo~inje

u XIX veku, kada dukati na Balknu po-

staju osnovna zlatna moneta.

U poslednjem delu knjige autor obra-

|uje dukate koje su kovale balkanske

zemlje - Bugarska, Rumunija, Gr~ka i

Jugoslavija, a pored njih i "srodna izda-

nja" dukata kovanih u Ma|arskoj i ^e-

hoslova~koj. Posebno poglavlje, pri

kraju knjige, posveeno je upotrebi du-

kata za nakit. Fenomen upotrebe duka-

ta za nakit nije, svakako, "balkanski

izum", ali je ovde bio izarazit. Ne samo

u Srbiji, nego i u Hrvatskoj (posebno u

Slavoniji), u Bugarskoj itd.

U zaklju~ku, pod nazivom "Slu~aj

Balkana" (the Balkans Case) autor na-

vodi da su dukati, najpre venecijanski,

a potom austrijski, na Balkanu predsta-

vljali gotovo idealno sredstvo ~uvanja

oskudnog vika kapitala, a naro~ito u

burnim ratnim vremenima, kojima je

ovaj deo Evrope bio pre~esto izlo`en.

Izuzetna bibliografija na kraju knjige,

na vie od 20 stranica, upuuje na ~inje-

nicu da "nijedan kamen nije ostao nepre-

vrnut" prilikom autorovog istra`ivanja

ove vrlo atraktivne teme. Sa numizma-

ti~kog aspekta tako|e. RRaannkkoo MMaannddii

55dinar 29 / 2007

nova numizmati~ka literatura

THE DUCATAAuuttoorr:: Aleksandar Brzi

IIzzddaavvaa~~:: Nyendrode Business Universiteit,

Breukelen, The Netherlands, 2007.

24 cm, 255 str., ilus.

ISBN 978-86-90733-14-962

nova numizmati~ka literatura

57dinar 29 / 2007

aukcije

FFRRIITTZZ RRUUDDOOLLFF KKÜÜNNKKEERR MMÜÜNNZZHHAANN--DDLLUUNNGG,, Gutenbergstrasse 23, 49076Osnabrueck, Germany www.kuenker.de/AAuuccttiioonn 112244,, 1177.. 33.. 22000077..

Lot 2981.jednostrana proba ("Klippe" -plo~ica ~etvrtastog oblika) za 20 dinara izl925 godine, cink prevu~en bronzom, te`i-na 7,14 g , kvalitet Vzgl. Primerak sa sep-trembarske aukcije iste firme, procena sa€ 500 sputena na € 250.- (sl. 1).

NNOOBBLLEE NNUUMMIISSMMAATTIIIICC PPTTYY LLTTDD,Sidney,Australija. Ground Floor, 169Macquarie Street. Sydney NSW 2000 http://www.noble.com.au/abo-ut/history.php SSaallee 8844,, 2288--3300 MMaarrcchh,,22000077..

Lot 1950. SERBIA, Stefan Lazarevic (Prin-ce 1389-1402), silver denier, obv. helmetwith horns, rev. Christ standing, (Jovano-vic 2 [p.117]). Chip out of edge, very fi-ne and very rare. Procena A$ 200.- (sl. 2).

Lot 1951. Stefan Lazarevic, silver denier,obv. helmet with horns, rev. Christ headwith legend around, (Jovanovic 3[p.117]). Weakly struck, fine and veryrare. Procena A$200 -

Lot 1952. Stefan Lazarevic, silver dinar,obv. helmet over shield, rev. Christ stan-ding within oval IC XC each side, (Jova-novic 23 [p.120). Weakly struck and offcentred, fine and very rare. Ex RudnikHoard, published in Numizmaticar Issue11 (1988, p.105-112) as No.5. ProcenaA$ 400.- (sl. 3).

Lot 1953. Stefan Lazarevic, silver dinar,obv. cross in circle, pellets in angles, rev.standing figure probably of Stefan, (cf.Jo-vanovic 24 [p.120). Weakly struck and offcentred, fine and extremely rare. Ex Rud-nik Hoard, published in Numizmaticar Is-sue 11 (1988, p.105-112) as No.2, (fourexamples known all from this hoard).Procena A$ 2000.- (sl. 4).

Lot 1954. Stefan Lazarevic (Despot 1402-1427), silver denier, obv. legend*BbXd*/bAAECH/ OTbCTE/ *QANb, rev.Christ standing within oval IC XC each si-de, (Jovanovic 37 [p.121]). Weaklystruck, very fine and very rare. ProcenaA$ 300.- (sl. 5).

Lot 2356. SERBIA, 13th century, Stefan UrosII, (1282-1321) silver dinar; obv. VROSIVSREX S STEFANVS, king and St.Stefan, fa-cing, rev. IC XC Christ seated on throne fa-cing, (Jovanovic 2 [p.21]). Good very fineand rare. Prodato za A$ 190.- (sl. 6)

BBAALLDDWWIINN''SS AAUUCCTTIIOONNSS, 11 Adelphi Terra-ce, London WC2N 6BJ; http://www.bald-win.sh/ .AAuuccttiioonn 5511, 25 April 2007

Lot 1659. ((ZZaauuzzeeee KKaannjjii`ee 11668877)):: Au-stria/Serbia, Joseph I (1678-1711, King ofHungary 1687, of the Romans 1690, HolyRoman Emperor 1705), Satirical Silver Me-dal, the Siege of Canissa (Kanji`a), a dog of-

fers the City Key to the Emperor, FAMESDOCUIT PARERE CANISSAM, rev city pano-rama with the Turkish army leaving, chro-nogrammatic lettered edge, CANISSA IO-SEPHO I …, 43mm (Mont 1100; Huzzar656; Palmanova 131). Very fine and extreme-ly rare. Procena £1500-2000.- (sl. 7)

Lot 1660. ((PPoobbeeddaa kkoodd SSllaannkkaammeennaa11669911)):: Leopold I, the Hogmouth (1640-1658-1705), and Baden-Baden, Ludwig-Wilhelm (1655-1677-1707), calledTürkenlouis, The Victory over the Turks atSzalenkemen, 1691. Silver Medal, by Ge-org Hautsch, the Emperor advances inquadriga, rev military trophies and boundprisoner, lettered edge, 43mm. Good veryfine. Procena: £500-700

Lot 1665. ((BBiittkkaa kkoodd SSeennttee 11669977)):: TheBattle of Zenta [Serbia] was one ofmost decisive defeats in Ottoman history.The Austian army, commanded by PrinceEugene of Savoy, lost some 500 men,however the Turkish losses are thoughtto be around 30,000 men, of whom so-me 10,000 drowned in the River Tisa.Eugene not only captured 87 cannon, theroyal treasure chest and the state seal ofthe Ottoman Empire but also capturedthe Sultan’s harem. Procena: £400-600.-

Lot 1669. ((PPoo`aarreevvaa~~kkii mmiirr 11771188)). PeaceTreaty of Passarowitz, 1718. Silver Medal,by Philipp Heinrich Müller, two Turkishsoldiers, swords at their feet, hold olivebranches, NVLLA SALVS BELLO …, revdecimated tree from which hangs twoTurkish drums, ACCEPTA ACCEPTÆ,32mm (Mont 1532; Julius 1331; Erl2727; Forster 819; Weifert 50). Very fine.Procena £200-250.- (sl. 8)

Numizmati~ke aukcijeNA KOJIMA SE NUDIO NA[ NUMIZMATI^KI MATERIJAL U PRVOJ POLOVINI 2007. GODINE

Numismatic auctions which offered our coins, banknotes and medals associated with Serbia

Stevan VERE[, Palinumispista@gmail.com

58 dinar 29 / 2007

aukcije

Lot 1672. ((ZZaauuzzeeee BBeeooggrraaddaa 11778899)). Fi-eld-Marshal Gideon Ernst von Laudon[Loudon], the Capture of Belgrade fromthe Turks, 1789. Silver Medal, by Donner,bust right, rev cannon firing into detailedtownscape, TAVRVNVM [now Zemun; Se-mlin] EXPVGNATVM, 47mm (Mont 2181;Julius 2827; Laug 795). Nearly extremelyfine. Procena: £200-250.- (sl. 9)

Lot 1681. ((550000--ggooddiinnjjiiccaa KKoossoovvsskkee bbiittkkee,,11888899)). Russia/Serbia, 500th Anniversaryof the Ottoman Wars, Bronze Medal,1889. Crown in landscape, 1389, rev Eagleover church in landscape, 41mm. Nearlyextremely fine. Procena: £250-300 (sl. 10).

CCLLAASSSSIICCAALL NNUUMMIISSMMAATTIICC GGRROOUUPP,, IINNCC.P.O. Box 479, Lancaster, PA 17608.http://www.cngcoins.com/Default.aspxSSaallee:: 7755 -- AApprriill 1133 -- MMaayy 2233,, 22000077

Lot 1327.. SERBIA. Stefan Uros IV Dusan.As Tsar, 1345-1355. AR Gros (1.01 g, 6h).Stefan standing facing, holding scepter;angels flanking head, crowning him /Christ Pantokrator enthroned facing. Jova-novic 13; Ivanisevik 6.9.1. Good VF, toned.Overstruck on Jovanovich 9 of Dusan.Procena US$ 200.- (sl. 11)

Lo: 1328. Stefan Uros IV Dusan. As Tsar,AR Gros (1.40 g, 3h). Facing bust ofChrist Pantokrator / Stefan on horsebackright. Jovanovic 27; Ivanisevik 6.11.1. EF,darkly toned. Procena $150.

Lot 1329. Stefan Uros IV Dusan. As Tsar,AR Gros (1.06 g, 9h). Facing bust ofChrist Pantokrator / Stefan on horsebackright. Jovanovic 27; Ivanisevik 6.11.1.Good VF, toned. Procena $150.-

Lot 1330. Stefan Uros IV Dusan, with Ele-na. As Tsar, 1345-1355. AR Gros (1.22 g,1h). Stefan and Elena standing facing, hol-ding cross / Christ seated facing on thro-ne; N and 6. Jovanovic 45; Ivanisevik6.21. VF. Procena $150.- (sl. 12)

Lot 1331. Stefan Lazarevic Hrebljanovic.As Despot, 1402-1427. AR Gros (1.13 g,5h). Great helm right, crested with pair ofhorns; star between points; star in rightfield / Christ enthroned facing, raisinghand in benediction and holding Gospels;stars flanking throne. Novakovic Type 5;Jovanovic 54; Ivanisevic 42.36. VF, areasof light toning, small areas of flat strike.Rare. Procena $200.- (sl. 13)

Lot 1332. Stefan Lazarevic Hrebljanovic. AsDespot, AR Gros (1.20 g, 6h). Double-hea-ded eagle facing, with wings displayed /Christ standing facing within mandorla, rai-sing hand in benediction and holding Go-spels; triple pellets above lis flanking man-dorla. Novakovic Type 2; Jovanovic 57; Iva-nisevic 42.35. VF, areas of light toning, smallareas of flat strike. Rare. Procena $200.-

IIII"AB KOLEKCIJA" MODERNOG NOVCA SR-BIJE, CRNE GORE I KRALJEVINE JUGO-SLAVIJE

HHEESSSS--DDIIVVOO AAGG, Münzen und Medaillen,Löwenstrasse 55, CH-8023 Zürich:/www.hessdivo.com/ AAuukkttiioonn 330066 vvoomm 77..JJuunnii 22000077..

Na prvoj strani prolog izdanja naeg ~aso-pisa objavili smo oglas vajcarske firmeHess-Divo na kojoj je ponu|ena kolekcija"AB" (dr Aleksandar Brzi, Amsterdam).Ova aukcija ima posebnu va`nost zbog vr-hunskog kvaliteta ponu|enih primerakanae moderne numizmatike, sa autenti~-nim NGCA sertifikatima, u odgovarajuimhermeti~ki zatvorenim kapsulama (sl. 14).

Ponudjeni su i prodati sledei lotovi podnazivom THE A.B. COLLECTIOM OF PRE-MIUM COINS FROM SERBIA, MONTENEGRO & YUGOSALVIA:

No: 201. 11 PPaarraa 11886688 (Mand 1a; KM 1,Vienna) and 1 Para 1868 (Mandi 1b; KM1, Vienna). Cu, 15 mm; 1 g. Both exception-ally well centered and with a sharp strike;remnants of mint red. 1a graded NGCMS63RB, 1b graded NGC MS64RB. (2) Firstacquired privately, second ex auction Ira &Larry Goldberg, No. 8, Feb. 2001, lot 3859.Procena: CHF 150, postignuta cena 300.-

No: 202. 55 PPaarraa 11886688 (Mandi 2a; KM 2,Vienna). Cu, 25 mm; 5 g. Toned, with someremnants of mint red. Rare in this grade.Graded NGC MS65BN. Acquired privately.Procena: CHF 250, Post. cena 300.-

No: 203. 55 PPaarraa 11886688 (Mandi 2b; KM -,Vienna). Cu, 25 mm; 5 g. One of the mostsought after rarities of the Serbian series.Lot of mint red. Very rare coin in anexceptional grade. Probably the bestknown. Graded NGC MS66RB. Acquiredprivately. Procena: CHF 2000.- Post. cena1700.- (sl. 15)

No: 204. 1100 PPaarraa 11886688 (Mandi 3a; KM3, Vienna). Cu, 30 mm; 10 g. Extremelysharp strike with a beautiful portrait.Remnants of mint red. Rare in this grade.Graded NGC MS66BN. Ex auction Hess-Di-vo AG No. 277, lot 1102. Procena: CHF300, Post. cena 350.-

No: 205. 1100 PPaarraa 11886688 (Mandi 3b; KM3, Vienna). Cu, 30 mm; 10 g. Sharp strikewith remnants of mint red. Scarce coinand rare in this exceptional grade. GradedNGC MS64BN. Ex auction MünzzentrumKöln, No. 104, lot 2248. Procena: CHF400, Post. cena 500.-

No: 206. 5500 PPaarraa 11887755 (Mandi 6.1; KM4, Vienna). Silver, 18 mm; 2.5 g. Lustrousand proof-like. Rare in this grade. GradedNGC MS64. Ex Karl Stephens list Oct. 2001.Procena: CHF 350, Post. cena 550.-

No: 207. 11 DDiinnaarr 11887755 (Mandi 7.1; KM5, Vienna). Silver, 23 mm; 5 g. Tonedwith nice underlying luster. Very scarce inreal mint state. Graded NGC MS63.Acquired privately. Procena: CHF 500,Post. cena 600.-

No: 208. 22 DDiinnaarraa 11887755 (Mandi 8.1; KM6, Vienna). Silver, 27 mm; 10 g. Lightlytoned on the reverse, very scarce in thisstate. Graded NGC MS61. Ex Mozelt, Vien-na, list fall 1998. Procena: CHF 600, Post.cena 800.-(sl. 16).

No: 209. 55 PPaarraa 11887799 (Mandi 4; KM 7,Heaton, Birmingham) Cu, 25 mm; 5 gand 10 Para 1879 Cu, 30 mm; 10 g.(Mandi 5; KM 8, Heaton, Birmingham).Very scarce in this mint state. KM 7 toned,graded NGC MS63BN,KM 8 with a lot of original mint colour,graded NGC MS63RB. (2) Ex UBS auctionNo. 56, lot 2922. Procena: CHF 150, Post.cena 300.-

No: 210. 5500 PPaarraa 11887799 (Mandi 6.2; KM4, Vienna). Silver, 18 mm; 2.5 g. Full cart-wheel luster on a proof-like coin. Very rarein this grade. Probably the best known.Graded NGC MS66. Acquired from M. LouisTeller. Procena: CHF 700, Post. cena 875.-

59dinar 29 / 2007

aukcije

No: 211. 11 DDiinnaarr 11887799 (Mandi 7.2; KM10, Vienna). Silver, 23 mm; 5 g. Tonedwith excellent underlying luster. Rare inthis high grade. Graded NGC MS65.Acquired from M. Louis Teller. Procena:CHF 800, Post. cena 1500.-

No: 212. 22 DDiinnaarraa 11887799 (Mandi 8.2; KM11, Vienna). Silver, 27 mm; 10 g. Fullywhite lustrous coin. Rare high grade.Graded NGC MS64. Acquired from R. Mar-golis, Teaneck, NJ. Procena: CHF 800,Post. cena 1800.-

No: 213. 22 DDiinnaarraa 11887799 (Mandi 8.2; KM11, Vienna). Silver, 27 mm; 10 g.Beautifully toned coin with full underly-ing luster. Very rare in this high grade.Probably the best known. Graded NGCMS66. Acquired from M. Louis Teller. Pro-cena: CHF 1500, Post. cena 3000.-

No: 214. 55 DDiinnaarraa 11887799 (Mandi 9, KM12, Vienna). Silver, 37 mm; 25 g. Lightlytoned, perfectly preserved example of thebusiness strike of this type. Graded NGCMS65. Acquired from M. Louis Teller. Proce-na: CHF 1800, Post. cena 3400.- (sl. 16)

No: 215. 55 DDiinnaarraa 11887799 (Mandi 9, KM12, Vienna). Silver, 37 mm; 25 g. Lightlytoned proof strike, retaining most of themirror quality of the surfaces. GradedNGC PF64. Acquired from M. Louis Teller.Probably ex auction Leu No. 1, lot 856.Procena: CHF 1800, Post. cena 3000.-

No: 216. 2200 DDiinnaarraa 11887799 AA (Mandi 10,KM 14, Paris). Gold, 21 mm; 6.45 g. So-me original mint bloom remaining, nicelustrous example of this scarce type. Gra-ded NGC AU58. Acquired privately. Proce-na: CHF 400, Post. cena 500.-

No: 217. 1100 DDiinnaarraa 11888822 VV (Mandi 14,KM 16, Vienna). Gold, 19 mm; 3,23 g.Extremely well preserved example of thistype, full original mint bloom. GradedPCGS MS65. Acquired from a Steinberg'slist. Procena: CHF 400, Post. cena 500.-

No: 218. 2200 DDiinnaarraa 11888822 VV (Mandi 15,KM 17, Vienna). Gold, 21 mm; 6.45 g.Some original mint bloom remaining, nicelustrous example of this type. GradedNGC MS61. Acquired from M. Louis Teller.Procena: CHF 500, Post. cena 500.-

No: 219. 55 PPaarraa 11888844 HH (Mandi 11.2, KM18, Heaton, Birmingham), Cu-Ni, 17 mm; 3g; 10 Para 1883 (Mandi 12.1, KM 19, Vi-enna) Cu-Ni, 20 mm; 4 g and 20 Para 1884H (Mandi 13.2, KM 20, Heaton, Birming-ham). Cu-Ni, 22 mm; 6 g. Three very niceexamples of this series which is much un-dervalued in standard catalogues and near-ly impossible to find in high grades (partic-ularly the 1883 set!). 20 Para 1884 H retai-ning full original luster, very rare thus! KM18 graded NGC MS63, KM 19 graded NGCMS62 and KM 20 graded NGC MS64. (3)

First acquired from list Halbedel, Salzburg,second privately, third from MGM Munich.Procena: CHF 200 Post. cena 370.-

No: 220. 11 DDiinnaarr 11889977 (Mandi 16, KM21, Vienna). Silver, 23 mm; 5 g.Beautifully toned coin with full underly-ing luster. Graded NGC MS65. Acquiredfrom J. Zarit, Dallas, TX. Procena: CHF100, Post. cena 700.- (sl. 17).

No: 221. 22 PPaarree 11990044 (Mandi 18, KM23, Kremnitz). Cu, 20 mm, 2 g. An excep-tionally well struck example of this usual-ly very undervalued coin; retaining someof the original mint color. Scarce thus.Graded NGC MS64BN. Acquired privately.Procena: CHF 75, Post. cena 60.-

No: 222. 55 DDiinnaarraa 11990044 (Mandi 25a,KM 27 Type 1, Vienna). Silver, 37 mm; 25g. Nice lustrous example of the Serbiancrown most difficult to find in high gra-des. Reverse fully proof-like. Graded NGCMS61. Acquired from M. Louis Teller. Pro-cena: CHF 1000, Post. cena 1200.-

No: 223. 55 PPaarraa 11991122 (Mandi 19.2, KM18, Vienna). Cu-Ni, 17 mm; 3 g. Superblystruck proof in very high grade indeed.Graded NGC PF66. From the auctionFrühwald, June 2005. Procena: CHF 300,Post. cena 300.-

No: 224. 55 PPaarraa 11991122 (Mandi 19.2, KM18, Vienna), Cu-Ni, 17 mm; 3 g; 10 Para1912 (Mandi 20.1, KM 19, Vienna), Cu-Ni, 20 mm; 4 g; 50 Para 1912 (Mandi22.2, KM 24, Vienna), Silver, 18 mm; 2.5g; 1 Dinar 1912 (Mandi 23.2, KM 25, Vi-enna) Silver, 23 mm; 5 g and 2 Dinara1912 (Mandi 24.2, KM 26, Vienna). Sil-ver, 27 mm; 10 g. Nicely preserved, near-ly complete set of 1912. KM 18 gradedNGC MS63, KM 19 graded NGC MS 64,KM 24 graded NGC MS63, KM 25 gradedNGC MS63 and KM 26 graded NGCMS61. (5) Acquired from H. Berk, ChicagoIL, list Verschoor, Doordrecht, The Nether-lands, H. Stuker, Zurich and MünzzentrumKovacic, Vienna. Procena: CHF 200, Post. cena 250.-

No: 225. 5500 PPaarraa 11991155 (Mandi 22.3a, KM24, Paris), Silver, 18 mm; 2.5 g; 1 Dinar1915 (Mandi 23.3a, KM 25, Paris) Silver,23 mm; 5 g and 2 Dinara 1915 (Mandi24.3a, KM 26, Paris). Silver, 27 mm; 10 g.Nicely preserved, complete set of 1915with engraver's name in exergue. KM 24graded NGC MS65, KM 25 graded NGCMS64 and KM 26 graded NGC MS63. (3)Acquired privately and from H. Stuker, Zu-rich. Procena: CHF 200, Post. cena 250.-

No: 226. 5500 PPaarraa 11991155 (Mandi 22.3b, KM24, Paris), Silver, 18 mm; 2.5 g; 1 Dinar1915 (Mandi 23.3b, KM 25, Paris). Silver,23 mm; 5 g. A pair of 1915 with no engra-ver's name in exergue, very scarce in thisgrade. KM 24 graded NGC MS63, KM 25

graded PCGS MS64. (2) Acquired privatelyand at auction 104 of Münzzentrum Köln, lot2278. Procena: CHF 300, Post. cena 240.-

No: 227. 1100 PPaarraa 11991177 (Mandi 20.2, KM19, Gorham, Providence, RI). Cu-Ni, 20mm, 4 g. A wonderful proof example of thiscoin from the final series of the Kingdom ofSerbia. Graded NGC PF63. Acquired private-ly. Procena: CHF 200, Post. cena 200.-

No: 228. 2200 PPaarraa 11991177 (Mand 21.2, KM 20Gorham, Providence, RI). Cu-Ni, 22 mm, 6g. Superbly lustrous coin and the fitting endfor the Serbian series. Graded NGC MS65.Acquired from list Karl Stephens in March2000. Procena: CHF 100, Post. cena 125.-

No: 229. 5500 PPaarraa 11994422,, 18 mm; 2 g; 1 Di-nar 1942, Zn, 20 mm; 3 g; 2 Dinara 1942,Zn, 22 mm; 4 g and 10 Dinara 1943, Zn,26 mm; 6 g. (Series Mandi 26-29, KM30-33, Budapest). Zinc coins are, in gene-ral, very difficult to find in mint state anduncorroded. This set is graded NGC MS62,NGC MS64, NGC MS64 and NGC MS63(this last very slightly toned). (4) Allacquired from Ranko Mandi, Belgrade.Procena: CHF 200, Post. cena 160.-

No: 230. 11 PPaarraa 11990066 (Mandi 1, KM 1,Vienna). Cu, 17 mm; 1.66 g. A superbexample of this coin. No verdigris spots atall, which is very important for Montene-grin bronze coinage! Graded NGC MS64.Acquired from Malter Auctions, Los Ange-les, CA, Fall 2001. Procena: CHF 100,Post. cena 200.-

No: 231. 11 PPeerrppeerr 11990099 (Mandi 5, KM5, Paris). Silver, 23 mm; 5 g. These verybadly made coins from Paris mint areextremely difficult to find in any decentgrade. This example retains full mint gra-de even on the most exposed parts of theobverse. Rare thus. Graded NGC MS61.Procena: CHF 200, Post. cena 180.-

No: 232. 55 PPeerrppeerraa 11990099 (Mandi 7a or7b, KM 6, Paris). Silver, 36 mm; 24 g. Thefirst Montenegrin crown was so badly ma-de in Paris that the half of the small min-tage was immediately sent back. These co-ins are very, very difficult to find in decentgrades. Graded NGC AU55. Acquired froma Künker auction, Osnabrück, March 2000.Procena: CHF 400, Post. cena 1000.-

No: 233. 55 PPeerrppeerraa 11990099 (Mandi 7a or7b, KM 6, Paris). Silver, 36 mm; 24 g. Gra-ded NGC AU58. Acquired from M. Louis Tel-ler. Procena: CHF 600, Post. cena 1100.-

No: 234. 55 PPeerrppeerraa 11990099 (Mandi 7a or 7b,KM 6, Paris). Silver, 36 mm; 24 g. Probablythe star of this whole collection. The preser-vation of this coin could be called a smallmiracle when comparing it to others on themarket. Graded NGC MS64. From theStack's Dec. 2001 auction, lot 1000. Procena:CHF 2500 Post. cena 2000.- (sl. 18).

No: 235. 1100 PPeerrppeerraa 11991100 (Mandi 18,KM 10, Vienna). Gold, 19 mm; 3.89 g.Beautifully lustrous coin, in our opinionundergraded. Graded NGC MS63.Acquired from M. Louis Teller. Procena:CHF 800, Post. cena 800.-

No: 236. 2200 PPeerrppeerraa 11991100 (Mandi 19aor 19b, KM 11, Vienna). Gold, 21 mm;6.78 g. Proof-like. Graded PCGS MS62.Bought from Steinberg's at the 1999 ANAConvention in Chicago, IL. Procena: CHF1000, Post. cena 1150.-

No: 237. 11 PPeerrppeerr 11991122 (Mandi 15.1,KM 14, Vienna). Silver, 23 mm; 5 g. Gra-ded as NGC AU58. Bought from R. Gillioat the 1999 ANA Convention in Chicago,IL. Procena: CHF 50, Post. cena 100.-

No: 238. 22 PPaarree 11991133 (Mandi 12.1, KM 17,Vienna). Cu, 19 mm; 3.33 g. Very seldomthere are copper coins retaining full mintred. Graded NGC MS65RD. Acquired private-ly. Procena: CHF 100, Post. cena 175.-

No: 239. 11 PPaarraa 11991144 (Mandi 11.2, KM16, Vienna). Cu, 17 mm; 1,66 g. Again, afull mint red retained on this coin. Gra-ded NGC MS65RD. From the auctionFrühwald, June 2005. Procena: CHF 150,Post. cena 250.-

No: 240. 22 PPaarree 11991144 (Mandi 12.2,KM17, Vienna) Cu, 19 mm; 3.33 g and 20Para 1914 (Mandi14.2, KM 19). Ni, 19mm; 3 g. Nice examples of Montenegrincoins, graded NGC MS63RB and NGCMS63 respectively. (2). Acquired privately.Procena: CHF 50, Post. cena 100.-

No: 241. 11 PPeerrppeerr 11991144 (Mandi 15.2,KM 14, Vienna). Silver, 23 mm; 5 g. Gra-ded NGC MS62 and NGC MS63. (2).Acquired privately. Procena: CHF 150,Post. cena 200.-

No: 242. 22 PPeerrppeerraa 11991144 (Mandi 16a or16b, KM 20, Vienna). Silver, 27 mm; 10 g.These coins are surprisingly difficult tofind in mint state. Graded NGC MS61.Acquired from the Münzauktion Essen inMarch 2000, lot 1418. Procena: CHF 300,Post. cena 350.-

No: 243. 55 PPeerrppeerraa 11991144 (Mandi 17.2aor 17.2b, KM 15, Vienna). Silver, 36 mm;24 g. Just a notch under the mint state, avery nice coin nevertheless. Graded NGCAU58. Acquired from a list Dennis Gill, NJ,in early 2000. Procena: CHF 500, Post.cena 850.-

No: 244. 55 PPaarraa 11992200 (Mandi 1, KM 1,Vienna). Zn, 18.8 mm; 2.6 g. Very wellstruck for the type, sharp details usuallynever seen. Graded as NGC MS62.Acquired privately. Procena: CHF 80, Post.cena120.-

No: 245. 55 PPaarraa 11992200 (Mandi 1, KM 1,Vienna), Zn, 18.8 mm; 2.6 g; 10 para1920 (Mandi 2, KM 2, Vienna) Zn, 20.85mm; 3.1 g. and 25 Para 1920 (Mandi 3,KM 3, Vienna). Ni, 24 mm; 5.7 g.Surprisingly difficult to find in high gra-des, this set is a nice example: KM 1 gra-ded as NGC MS62, KM 2 graded as NGCMS62 and the KM 3 not less than NGC

MS65. (3). First two acquired privately, thethird from K. Stephens in 1998. Procena:CHF 150, nije prodato.

No: 246. 5500 PPaarraa 11992255 (Mandi 4a, KM4,Brussels). Cu-Ni, 18 mm; 2.5 g. Again,surprisingly difficult to find in higher gra-des and with fresh luster. Three mint stateexamples of the Brussels variety. Gradedas NGC MS62, NGC MS63 and NGCMS65. (3). Acquired privately. Procena:CHF 100, nije prodato.

No: 247. 5500 PPaarraa 11992255 EESSSSAAII (Mandi R8,KM Pn9, Poissy). Cu-Ni, 18 mm; 2.5 g. Abeautifully struck ESSAI in specimen quali-ty, full strike, sharp details, proof-like.Excellently preserved. Not graded by gra-ding service but fully FDC/Choice BU. Exauction Hess-Divo AG, No. 296, lot 404. Pro-cena: CHF 1000, Post. cena 1100.- (sl. 19).

No: 248. 11 DDiinnaarr 11992255 Brussels andPoissy (Mandi 5a and 5b, KM 5). Cu-Ni,23 mm; 5 g. 1 example from Brussels andtwo from Poissy. Again, very difficult tofind with full luster and in gem quality.Brussels specimen graded NGC MS64,two Poissy specimens graded both NGCMS65. (3). Acquired from Ranko Mandi,Belgrade. Schätzpreis/Estimate CHF 150,nije prodato.

No: 249. 22 DDiinnaarraa 11992255 (Mandi 6a,KM6, Poissy). Cu-Ni, 27 mm; 10 g. Twoexamples of this quite common coinwhich is difficult to find in higher grades.One graded NGC MS61, the other NGCMS63. (2). Acquired privately. Procena:CHF 80, nije prodato.

No: 250. 2200 DDiinnaarraa 11992255 (Mandi 7, KM7, Paris). Gold, 21 mm; 6.45 g.Beautifully preserved coin, much abovethe usual quality offered on the market.Graded NGC MS65. Bought from a Stein-berg's list. Procena: CHF 400, Post. cena450.-

No: 251. 2200 DDiinnaarraa 11993311 (Mandi 9, KM11, London and Belgrade). Silver, 31 mm;14 g. Once again a common coin ratherdifficult to find in higher grades. One gra-ded as NGC MS63, the other as NGCMS64. (2). Acquired from Halbedel, Sal-zburg. Procena: CHF 100, Post. cena120.-

No: 252. 11 DDuuccaatt 11993311 (Mandi 11.1b,KM12, Belgrade) "sword" countermark.Gold, 19.75 mm; 3.48 g. Beautifully pre-served example of this popular coin.Gra-ded NGC MS64. Acquired from H. Berk,Chicago, IL. Procena: CHF 200, Post. cena250.-

No: 253. 44 DDuuccaattss 11993311 (Mandi 12.1a,KM 14, Belgrade) "sword" countermark.Gold, 39.5 mm; 13,96 g. Exceptional,probably undergraded coin with proof-li-ke fields. Graded NGC MS61. Acquired

from M. Louis Teller, Los Angeles, CA. Pro-cena: CHF 1200, Post. cena 1350.-

No: 254. 44 DDuuccaattss 11993311 (Mandi 12.1a, KM14, Belgrade) "ear of corn" countermark.Gold, 39.5 mm; 13,96 g. Exceptionally pre-served coin with proof-like fields. GradedNGC MS62. Acquired at the MünzzentrumKöln auction No. 104, lot 2019. Procena:CHF 1400, Post. cena 1400.-

No: 255. 5500 DDiinnaarraa 11993322 (Mandi 10c or10d, KM 16, Belgrade). Silver, 36 mm; 22g. Beautifully lightly toned example ofthis increasingly popular crown. Difficultto find in really high grades. Graded NGCMS64. Acquired privately. Procena: CHF400, Post. cena 320.-

No: 256. 5500 DDiinnaarraa 11993322 (Mandi 10c or10d, KM 16, Belgrade). Silver, 36 mm; 22g. Beautiful, fully lustrous example of thisincreasingly popular crown. Gem quality,graded NGC MS65. Acquired fromPanamex, Brookings, OR. Procena: CHF600, Post. cena 550.-

No: 257. 11 DDuuccaatt 11993322 (Mandi 11.2,KM12, Belgrade) "ear of corn" counter-mark. Gold, 19.75 mm; 3.48 g. Beautifullypreserved example of this popular coin.Scarcer date. Graded NGC MS64. Procena:CHF 250, Post. cena 250.-

No: 258. 44 DDuukkaattaa 11993322 (Mandi 12.2, KM14, Belgrade) "ear of corn" countermark.Scarcer date. Graded NGC MS60. Acquiredfrom Spink, London, in 1997. Lot number4594. Procena: CHF 1200, Post. cena 1200.-

No: 259. 11 DDuuccaatt 11993333 (Mandi 11.3,KM12, Belgrade) "ear of corn" counter-mark. Gold, 19.75 mm; 3.48 g. Gem qual-ity and proof-like example of quite a raredate. Graded NGC MS65. Bought from aSteinberg's list. Procena: CHF 600, Post.cena 700.-

No: 260. 44 DDuukkaattaa 11993333 (Mandi 12.3,KM 14, Belgrade) "ear of corn" counter-mark. Gold, 39.5 mm; 13,96 g. The rarestdate, only 2000 were made. This coins isnot graded by a grading service.Extremely fine. Acquired at EssenerMünzauktion No. 78 lot 1407. Procena:CHF 2500, Post. cena 2500.- (sl. 20).

No: 261. 11 DDuuccaatt 11993344 (Mandi 11.4,KM12, Belgrade) "ear of corn" counter-mark. Gold, 19.75 mm; 3.48 g. Rarest da-te of all 1-ducat coins (only 2000 made!),nice example with sharp strike and proof-like surfaces. Graded NGC MS61. Acquiredat Essener Münzauktion No. 78, lot 1406.Procena: CHF 1600, Post. cena 1500.-

No: 262. 2255 PPaarraa 11993388 (Mandi 13, KM17), Cu, 20 mm; 2.5 g. 50 Para 1938(Mandi 14, KM 18), Brass, 18 mm; 2 g;(15, KM 19),

aukcije

dinar 29 / 2007 60

61dinar 29 / 2007

RASPOLO@IVA STRU^NA LITERATURA

NUMIZMATI^AR br. 1-8 i 10-23

dinar br. 6-17, 20, 21, 23-29

ORDEN br. 1, 4-7

MLADI KOLEKCIONAR br. 1 - 10

AUKCIJE SND - Katalozi br. 6-9

MEDALJE I PLAKETE IZ ZBIRKE NARODNOG MUZEJA

N. Omerovi, N. Mitrovi, D. Pavlovi i Z. Ili:

KATALOG AUKCIJA - CATALOG OF SHARES

Vojislav Mihailovi

NOVAC SRPSKIH VELIKA[A IZ VREMENA CARSTVA

Miroslav Jovanovi SRPSKI SREDNJOVEKOVNI NOVAC

Sergije Dimitrijevi NOVE VRSTE

SRPSKOG SREDNJOVEKOVNOG NOVCA

Sergije Dimitrijevi PROBLEMI SRPSKE

SREDNJOVEKOVNE NUMIZMATIKE

Sergije Dimitrijevi NOVAC SRPSKIH

SREDNJOVEKOVNIH VLADARA

Vujadin Ivanievi

NOV^ARSTVO SREDNJOVEKOVNE SRBIJE

Slobodanka Stojakovi DESPOT STEFAN LAZAREVI]

* Iz `itija * Dinari to se kuju u ceki

Ranko Mandi

METALNI NOVCAC, IV izdanje (2006.)

Ranko Mandi

TOKENS OF THE YUGOSLAV LANDS (CD izdanje)

Slavoljub Petrovi NUMIZMATI^KI RE^NIK

Bogdan Koprivica SVET NUMIZMATIKE

Bogdan Koprivica I JA SAM NUMIZMATI^AR

\or|e Jamuakov

SREBRNI NOVAC RIMSKE REPUBLIKE

\or|e Jamuakov

NOVAC IMPERATORA OD SULE DO AVGUSTA

\or|e Jamuakov RIMSKI CAREVI -NA[IH GORA LIST

\or|e Jamuakov

RIMSKI IMPERATORI I NJIHOV NOVAC

Veroljub Dugali NARODNA BANKA 1884-1941

Miodrag Ugri~i NOVAC U JUGOSLAVIJI

ZA VREME DRUGOG SVETSKOG RATA

@eljko Stojanovi

NACIONALNI KATALOG SRBIJE I JUGOSLAVIJE

@eljko Stojanovi

NOV^ANICE NARODNE BANKE 1884-2004

Ivan Beci FINANSIJSKA POLITIKA KRALJEVINE SHS

KNEZ MILO[ I SRPSKE VLASTI PREMA

STARINAMA I UMETNOSTI 1815-1839.

LLiitteerraattuurruu ii mmaatteerriijjaall mmoo`eettee kkuuppiittii nnaa

ssvviimm nnaaiimm ssaassttaanncciimmaa iillii ppoorruu~~iittii kkoodd

sseekkrreettaarraa SSNNDD,, ggoosspp..DDrraaggaannaa PPaavvlloovviiaa

nnaa tteelleeffoonnee:: 001111//3300 3344 559955 ii 006644//113311 6633 7700

ee--mmaaiill:: nnuummiisseerrbb@yyuubbcc..nneett

KNJI@ARAsrpskog numizmati~kog drutva

KNJI@ARASRPSKO NUMIZMATI^KO DRU[TVO - BEOGRAD

Termin: utorak 15-18 ~asova

Mesto: Svetog Save 16-18, II sprat

Kontakt: D. Pavlovi 064/131- 6370

BABU[NICA

Numizmati~ko drutvo „Lu`nica“

Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 10-12 ~.

Mesto: Hotel „Crni vrh“. Kontakt: Zlatibor Ili

BE^EJ

Termin: ponedeljak 17-19 ~. Mesto: Dom penzionera

BOLJEVAC

Numizmati~ko drutvo „Aleksandar Sever“

Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 18-20 ~.

Mesto: Kulturno obrazovni centar Boljevac.

Kontakt: Sinia \uki, tel. 030/63-224

BOR

Udru`enje kolekcionara „Vajfert“

Termin: svakog ~etvrtka 18-22 ~.

Mesto: Prostorije dobrovoljnog vatrogasnog drutva

JAGODINA

Termin: nedelja 11-15 ~asova. Mesto: kafe „Cezar“

KRU[EVAC

Termin: ponedeljak 17-19 ~asova. Mesto: Stara mezulana

LESKOVAC

Termin: nedelja 9-13 ~asova. Mesto: hotel „Beograd“

NEGOTIN

Numizmati~ko drutvo „Hajduk Veljko“

Termin: subota 10:30 -13 ~. Mesto: kafana „Separe“.

Kontakt: Mia,

tel. 063/455-359

NI[

Numizmati~ko drutvo „Mediana“

Termin: petak 15-18 ~asova.

Mesto: Tvr|ava,Planinarski dom.

NOVI SAD

Termin: nedelja 10-14 ~. Novo mesto:

Galererija bioskopa „Atrium“,

Mihajla Pupina br. 3

PARA]IN

Numizmati~ko drutvo „Parain“

Termin: svake subote 10-14 ~.Mesto: M.Z. 11 kongres, ul.

Francuska 4. Kontakt: Svetlan Tomi, 035/565-194

RESAVICA

Numizmati~ko drutvo „Idimum“

Termin: svakog prvog ponedeljka u mesecu 16-19 ~.

Mesto: Dom kulture - mala sala

Kontakt: Jugoslav Mileti, tel. 035/627-495

SOKOBANJA

Numizmati~ko drutvo „Sokograd“

Termin: nedelja 10-14 ~, Mesto:

restoran „Splendid“, Kralja Petra I br. 2.

SUBOTICA

Termin: nedelja 9-12 ~. Mesto:

Zgrada Nove optine, Trg Lazara Neia 1.

Kontakt: Silvester Gerlovi~,

tel. 024/556-958, 024/544-957

SVRLJIG

Numizmati~ko drutvo „Timacum Maius“

Kontakt: Slavia Milivojevi, tel. 018/823-682

ZAJE^AR

Termin: sreda 18-21 ~. Mesto:

prostorije SOFKE. Kontakt: Zoran Panti,

tel. 019/769-617

ZRENJANIN

Termin: nedelja 9-12 ~. Mesto: Dom penzioneraSastan

ci

nu

miz

mati~

ara u

Srb

iji

Bookshop of the Serbian Numismatic SocietyMeetings of coin & medal collectors in Serbia

UUprelepom proletnjem danu,

13. maja 2007. godine, dva-

desetak zaljubljenika numi-

zmatike, prete`no iz Aleksinca, So-

kobanje, Knja`evca i ostalih mesta

aleksina~ke optine, formiralo je na

osniva~koj Skuptini u Aleksincu nu-

mizmati~ko drutvo, a pod pokrovi-

teljstvom SND iz Beograda.

Efikasnim i precizno utvr|enim

dnevnim redom izabrano je ruko-

vodstvo drutva, u koje su uli: Emil

Osmanovi, predsednik; Saa Risti,

potpredsednik i Ivan Vidojevi, se-

kretar. Na osniva~koj skuptini usvo-

jen je i Statut Drutva.

Drutvu je dat nazov "PRESIDIVM

POMPEII" po imeni rimske anti~ke

postaje na Via Militaris, dananja ]i-

ina kod Aleksinca.

Sastanci aleksina~kih numizmati-

~ara, okupljenih u ND "Presidium

Pompeii", odr`avae se svake subote

od 17 do 19 ~asva u restoranu "LET-

NJA BA[TA VUJI] -BR\ANKA", a za

kontakte je zadu`en predsednik

Drutva, gosp. Osmanovi, tel. 018

806 471.

Na osniva~koj Skuptini prisutni

su, uz obrazlo`enje predsedavaju-

eg, jednoglasnom odlukom pozdra-

vili izbor dva po~asna ~lana ovog

drutva,

Jovana Vuji, vlasnik objekta gde

e se odr`avati susreti i

Ristu Miletia, ~lan Srpskog numi-

zmati~kog drutva iz Beograda

Novoosnovanoj aleksina~koj po-

dru`nici SND `elimo uspean rad i

saradnju sa sli~nim udru`enjima u

zemlji i inostranstvu. RR..MMiill..

informacije SND

VENERANDA MEMORIA

Nade`da Nada

Dimitrijevi

(1924-2007)

^l. karta br. 2525/88

VE^ITA USPOMENA

JE SAMO PRAZNA RE^,

PA IPAK NE MO@EMO

A DA SE NE SE]AMO.

NEKA TAKO BUDE

I OVOGA PUTA.

PRESIDIVM POMPEIINova podru`nica Srpskog numizmati~kog drutva u Aleksincu

UUdosadanjim izdanjima naeg ~asopisa

objavili smo svojevrsne kataloge raznih

"memorabilia" izdanja Srpskog numi-

zmati~kog drutva u Beogradu. Tu su bila uk-

~ju~na sledea naa izdanja: razglednice i

podmeta~i, kalendari, nae slikovite ulaznice

za redovne sastanke i me|unarodne susrete,

te plaketa, medalja, bed` i zna~ke SND.

Sada objavljujemo mali katalog setova opti-

cajnog novca ~ije je pakovanje organizovalo

nae Drutvo.

1. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1983. Kori-

ce tamnocrvene boje 9,5x6 cm; unutra u pla-

sti~noj foliji nov~ii od 25 i 50 para i 5 dinara

(gore), a dole 1, 2 i 10 dinara 1983..

2. OPTICAJNI PRIGODNI NOVAC "SUTJE-

SKA I NERETVA". Korice tamnoplave boje

9,5x6 cm; unutra u plasti~noj foliji certifikat

SND (gore), a dole 10 dinara 1983- SUTJE-

SKA i 10 dinara 1983 NERETVA.

3. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1984. Kori-

ce tamnozelene boje, 9,5x6 cm; unutra u pla-

sti~noj foliji nov~ii od 50 para, 1 i 2 dinara

(gore), a dole 5 i 10 dinara 1984.

4. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1985. Kori-

ce crvene boje 14x6,5 cm; unutra u plasti~noj

foliji nov~ii od 1, 2, 5 i 10 dinara (gore), a

dole 20, 50 i 10 dinara 1985.

5. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1986. Kori-

ce tamnoplave boje 14x6,5 cm; unutra u pla-

sti~noj foliji nov~ii od 1, 2, 5 i 10 dinara (go-

re), a dole 20, 50 i 10 dinara 1986.

6. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1987. Kori-

ce tamnobraon boje 9,5x6 cm; unutra u pla-

sti~noj foliji nov~ii od 10 i 10 dinara (gore),

a dole 50 i 10 dinara 1987.

7. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1988. Kori-

ce narand`aste boje 14x6,5 cm; unutra u pla-

sti~noj foliji nov~ii od 10, 20, 50 i 100 dina-

ra 1988 - I serija (gore), a dole 10, 50 i 100

dinara 1988 - II serija. Na mestu neizdatog

apoena od 20 dinara ove serije nalazi se foto-

grafija sa amblemom SND.

8. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1989. Kori-

ce crne boje 9,5x6 cm; unutra u plasti~noj fo-

liji nov~ii od 10 i 20 dinara (gore), a dole 50

i 100 dinara 1989.

9. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1990. Kori-

ce tamnoplave boje 14x6,5 cm; unutra u pla-

sti~noj foliji nov~ii od 10,20 i 50 para (gore),

a dole 1, 2 i 5 dinara 1990.

10. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 1991. Ko-

rice tamnocrvene boje 14x6,5 cm; unutra u

plasti~noj foliji nov~ii od 10,20 i 50 para (go-

re), a dole 1, 2 i 5 dinara 1991

11. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 2000. Kar-

ton 14x9 cm, tamnoplave boje s prednje stra-

ne, sa natpisima na srpskom jeziku, na njemu

nov~ii od 50 para, 1, 2 i 5 dinara 2000. Na

pole|ini tamnocrvene boje natpisi na engle-

skom jeziku.

12. OPTICAJNI KOVANI NOVAC 2002. Kar-

ton 14x9 cm, svetloplave boje sa natpisima na

srpskom jeziku , na njemu nov~ii od 1, 2 i 5

dinara 2002. Na pole|ini iste boje natpisi na

engleskom jeziku. Ovo je poslednji novac dr-

`ave koja se nekada zvala Jugoslavija.

Primedba: Novac SRJ sa datumom izdanja

"2001" nije kovan.

Od 2003. godine izdaje se novac Srbije ko-

ji postoji u zvani~nim kovni~kim setovima

NBS, pa zato nije postojala potreba da SND iz-

daje svoje setove sa istim godinama izdanja.

aukcije

dinar 29 / 2007 62

SETOVI METALNOG

informacije SND