120

SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU

Leto 2016. godine

Beograd, 21. septembar 2016. godine

Odeljenje za monitoring klime i klimatske prognoze

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela

i ocenu rizika elementarnih nepogoda

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

Republički hidrometeorološki zavod Srbije

Kneza Višeslava 66

11000 Beograd

Republika Srbija

Toplo leto 2016. godine u većem delu Srbije, na severu prosečno toplo. U Zrenjaninu treće najkišnije leto. Količina padavina iznad prosečnih vrednosti na severu Srbije, a ispod proseka u centralnim krajevima.

Analiza letnje sezone 2016. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010.

Temperatura

Srednja temperatura vazduha u toku leta bila je u intervalu od 19,9°C u Požegi do 23,6°C u Negotinu, a u planinskim predelima od 12,8°C na Kopaoniku do 17,2°C na Zlatiboru (Slika 1).

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale1, tokom leta, za referentni period 1981–2010. bila su od -0,1ºC u Zaječaru do 1,2ºC u Dimitrovgradu, a u višim predelima od 0,4°C na Zlatiboru do 0,8°C na Kopaoniku (Slika 2).

Slika 1. Prostorna raspodela srednje sezonske temperature vazduha u (°C) tokom leta

Slika 2. Odstupanje srednje sezonske temperature vazduha u Srbiji tokom leta u odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010.

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010.

Prema metodi percentila2, srednja temperatura vazduha u toku leta je bila u kategoriji normalno u severnim krajevima, dok je u centralnim i južnim delovima Srbije bila u kategoriji toplo i veoma toplo (Slika 3).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha je tokom leta u skoro celoj Srbiji bila u kategoriji toplo, izuzev u Banatskom Karlovcu, Zaječaru i na Kopaoniku gde je bila u kategoriji normalno (Slika 4).

Slika 3. Ocena temperature vazduha u Srbiji tokom letametodom percentila u odnosu na referentni period 1981 –2010.

Slika 4. Ocena temperature vazduha u Srbiji tokomleta metodom tercila u odnosu na referentni period1981 – 2010.

Najviša dnevna temperatura u toku leta izmerena je 14. jula u Nišu i iznosila je 38°C.

Broj letnjih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom višom od 25°C, bio je u intervalu od 66 u Požegi i Kuršumliji do 83 dana u Zaječaru. U višim krajevima najviše letnjih dana je zabeleženo u Sjenici, 39 dana, dok na Kopaoniku nije zabeležen nijedan letnji dan. U Beogradu je zabeleženo 76 letnjih dana, što je za 8 dana više u odnosu na prosečne vrednosti. U većem delu Srbije je broj letnjih dana veći u odnosu na prosek za 1981-2010. godinu, izuzev na Crnom Vrhu i Kopaoniku gde ih je bilo četiri odnosno dva manje od proseka, respektivno.

2n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka prethodno poređanih u rastući niz

Najveće pozitivno odstupanje broja letnjih dana od proseka zabeleženo je u Somboru i Valјevu, 11 dana (Slika 5).

Broj tropskih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom višom od 30°C, bio je u intervalu od 24 na Paliću, Novom Sadu, Loznici, Valјevu, Požegi do 48 dana u Negotinu, a u višim krajevima je zabeležen jedan tropski dan na Zlatiboru i dva u Sjenici. U Beogradu su zabeležena 33 tropska dana. U centralnom, istočnom i južnom delu Srbije je broj tropskih dana veći u odnosu na prosek za 1981-2010. godinu, dok ih je na severu i zapadu bilo manje od proseka. Najveće pozitivno odstupanje broja tropskih dana od proseka zabeleženo je u Dimitrovgradu i iznosilo je 11 dana, dok ih je u Loznici bilo šest manje od proseka (Slika 6).

U većem delu Srbije zabeležene su tropske noći sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha višom od 20°C. U Dimitrovgradu i na planinama ih nije bilo, izuzev Crnog vrha gde je registrovana jedna tropska noć. Najveći broj tropskih noći zabeležen je u Beogradu, 23 noći, a najveće odstupanje, deset noći više od proseka, u Negotinu.

Slika 5. Odstupanje broja letnjih dana tokom leta uodnosu na normalu 1981-2010.

Slika 6. Odstupanje broja tropskih dana tokom leta uodnosu na normalu 1981-2010.

Najniža temperatura u toku leta izmerena je na Kopaoniku 13. avgusta i iznosila je 2,8°C.

Tokom većeg dela letnjeg perioda, srednja, maksimalna i minimalna temperatura vazduha je bila u granicama višegodišnjeg proseka. Topli periodi praćeni naglim promenama u hladnije periode bili su početkom druge polovine i sredinom treće dekade juna, kao i početkom druge dekade jula. Hladniji periodi su bili početkom druge i treće dekade avgusta (Slika 7).

Slika 7. Tromesečni hod srednje, maksimalne i minimalne temperature vazduha u Beogradu

Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu, na Kopaoniku i u Zaječaru u toku leta 2016. godine prikazan je na slikama 8, 9 i 10.

Slika 8. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu

Slika 9. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha na Kopaoniku

Slika 10. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Zaječaru Tokom leta 2016. registrovan je samo jedan toplotni talas u periodu od 17. do 25. juna. u Vranju i Dimitrovgradu.

Padavine Suma padavina tokom leta je u većem delu Srbije bila u granicama prosečnih vrednosti u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. Sezonske količine padavina ispod prosečnih vrednosti bile su u Kralјevu, a iznad prosečnih vrednosti bile su na severu, zapadu i jugu Srbije. Suma padavina je u odnosu na normalu bila u intervalu od 60% u Kralјevu do 177% u Zrenjaninu (Slika 11). Prema metodi percentila suma padavina tokom leta je u većem delu Srbije bila u kategoriji normalno i kišno. Veoma kišno bilo je u Zrenjaninu, Sjenici i na Zlatiboru, dok je sušno bilo u Kralјevu (Slika 12).

Slika 11. Prostorna raspodela količine padavina tokom leta u procentima od normale za referentni period 1981–2010.

Slika 12. Ocena količine padavina metodom percentila tokom leta u odnosu na referentni period 1981-2010.

Suma padavina je prema metodi tercila bila iznad prosečnih vrednosti u većem delu Srbije (Slika 13). Maksimalna dnevna količina padavina registrovana je u Negotinu 16. jula i iznosila je 137,1 mm. Najveće negativno odstupanje broja dana sa padavinama od jednog milimetra i više osmotreno je u Zaječaru, šest dana manje od prosečnih vrednosti za leto, dok je u Kikindi zabeleženo pet dana više od prosečnog broja dana (Slika 14). U Zrenjaninu je leto 2016. bilo treće najkišnije, u periodu od 1925. do 2016. godine (Slika 15).

Slika 13. Ocena količine padavina metodom tercilatokom leta u odnosu na referentni period 1981-2010.

Slika 14. Odstupanje broja dana sa padavinama odjednog milimetra i više tokom leta

Slika 15. Letnja količina padavina u Zrenjaninu u periodu 1925-2016. godine u opadajućem nizu (15 godina iz posmatranog niza sa najvećom letnjom sumom padavina)

Na slikama 16 i 17, za Beograd, Kralјevo i Zlatibor prikazana je kumulativna količina padavina tokom leta i po mesecima u odnosu na prosečne kumulativne količine padavina.

Slika 16. Kumulativna količina padavina za Beograd

Slika 17. Kumulativna količina padavina za Kralјevo

Slika 18. Kumulativna količina padavina za Zlatibor

Trajanje sijanja sunca (osunčavanje)

Tokom leta, trajanje sijanja sunca bilo je u granicama prosečnih vrednosti u većem delu Srbije. Vrednosti osunčavanja su bile u intervalu od 630,6 u Sjenici do 902,6 časova u Negotinu (Slika 19). U odnosu na normalu za referentni period 1981-2010., trajanje sijanja sunca iznosilo je od 86% u Sjenici do 107% u Zrenjaninu i Kruševcu (Slika 20).

Slika 19. Osunčavanje u časovima tokom leta

Slika 20. Osunčavanje u procentima od normale tokom leta

Analiza letnje sezone 2016. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990.

Temperatura Odstupanja srednje temperature vazduha od normale, u toku leta, za referentni period 1961–1990. bila su od 1,3ºC u Zaječaru do 2,4ºC u Negotinu, a na planinama od 1,5°C na Zlatiboru do 2,2°C na Kopaoniku (Slika 21).

Prema metodi percentila, srednja temperatura vazduha je bila u kategoriji ekstremno i veoma toplo na celoj teritoriji Srbije (Slika 22).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha bila je iznad prosečnih vrednosti u celoj Srbiji.

Slika 21. Odstupanje srednje sezonske temperature vazduha u Srbiji tokom leta u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990.

Slika 22. Ocena temperature vazduha u Srbiji tokom leta metodom percentila u odnosu na referentni period 1961-1990.

Padavine

Suma padavina tokom leta je u većem delu Srbije bila iznad i u granicama prosečnih vrednosti u odnosu na normalu za referentni period 1961-1990. izuzev u Kralјevu gde je sezonska količina padavina bila ispod prosečnih vrednosti. Suma padavina je u odnosu na normalu bila u intervalu od 62% u Kralјevu do 185% u Zrenjaninu (Slika 23).

Prema metodi percentila, suma padavina tokom leta je u većem delu Srbije bila u kategorijama normalno i kišno, u Somboru, Požegi i na Zlatiboru veoma kišno, a u Zrenjaninu i u kategoriji ekstremno kišno. Jedino je u Kralјevu bilo veoma sušno (Slika 24). Suma padavina je prema metodi tercila bila iznad i u granicama prosečnih vrednosti u većem delu Srbije. Samo je u Kralјevu količina padavina bila ispod prosečnih vrednosti.

Slika 23. Prostorna raspodela količine padavina uprocentima od normale tokom leta u odnosu nareferentni period 1961-1990.

Slika 24. Ocena količine padavina metodom percentilatokom leta u odnosu na referentni period 1961-1990.