SISARISISARI(Mammalia)

Klasifikacija sisara

1)Sisari sa kloakom2)Torbari3),,Pravi Sisari”

Najstariji poznati fosili sisara poticu iz trijasa ,pre oko 220 miliona godina.Tokom mezozoika nastale su sve tri grupe danasnjih sisara s tim sto je snaznija evolucija ,,pravih sisara’’ vezana za kenozoik

Sisari su potomci zverolikih gmizavaca — pelikosaurija, koji su živeli na Zemlji pre oko 300 miliona godina.

Sisari su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. Postoji oko 5500 vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46 redova.

DLAKE imaju vaznu ulogu u termoregulacijistvarajuci omotac na telu sisara sa osobinama toplotnog izolatora

DLAKE imaju vaznu ulogu u termoregulacijistvarajuci omotac na telu sisara sa osobinama toplotnog izolatora

Endotermija je poduprta posebnim morfoloskim resenjima u organizaciji koze

Ovi sisari su veoma malobrojni.Postoje dve vrste sisara:

dva roda mravinjih ježeva i rod kljunara

Nalaze se u Australiji i Novoj Gvineji.Kod sisara sa jednim telesnim otvorom razmnožavanje se vrši preko kloake. To je jedini telesni otvor preko koga se izbacuje izmet. Mužjakov polni organ služi isključivo za provođenje semena i na vrhu je rascepljen. Od svih drugih sisara se razlikuju u tome što ne rađaju žive mlade nego legu jaja. Ona su mala prečnika 10 do 15 milimetara. Ženka leži na jednom do troje jaja 10 dana

SISARI SA KLOAKOM

Telo mravinjih ježeva pokriveno je kratkim bodljama koje pokreće snažna kožna muskulatura. Majka premešta podloženo jaje u posebnu kesu, koja se privremeno formira, gde se jaje inkubira. Živi u vodi. Ima pljosnati kljun koji služi u pretrazi za hranom. Njegove ženke prave gnezda na obalama reka u koja polažu jaja.

Kljunari (lat. Monotremata) su red sisara čiji se mladunci rađaju iz jajeta sa mekom ljuskom. Oni se izlegu posle nekoliko dana, i sisaju sve dok se u potpunosti ne razviju. Kao i drugi sisari, kljunari imaju brz metabolizam, telo im je prekriveno dlakom i mladunce hrane mlekom.Kljunari održavaju konstantnu temperaturu tela.-karakteriše prisustvo krzna, kljun, kožice za plivanje i pljosnati rep. Njihovo krzno je prilagođeno životu u vodi, a mužjak luči otrov sličan zmijskom. Kljunari plivaju zatvorenih očiju, oslanjajući se na senzore u kljunu kojima otkrivaju električna polja koja emituje njihov plen ispod vode. Ovi kičmenjaci naseljavaju Australiju i Tasmaniju.

Torbari se dele na 9 vrsta:• Južnoamerički oposumi• Torbarski miševi• Torbarske krtice• Torbarski mravojedi• Bandikuti• Oposumski pacovi• Falangeri• Vombati• Kenguri i valabije

Torbari su sisari koji rađaju nepotpuno razvijene mladunce. Mladunci se rađaju u ranom stadijumu razvoja. Žive u torbi pričvršćeni za bradavicu dojke dok ne odrastu. Neke američke vrste torbara nemaju ili imaju slabo razvijenu torbu. Red torbara – Marsupialia živi u Australiji i u obe Amerike. Neke vrste imaju primitivnu placentu. Postoji oko 334 vrsta.Žive na raznim mestima: kenguri žive na travnatim zajednicama, dok kengur penjač vodi specifican način života, i kao i koale živi u krošnjama drveća u tropskim, vlažnim šumama. Vombat, tasmanijski đavo i oposum naseljavaju tople suve, šumske oblasti, a oposumski pacov sušne, stenovite i nepristupačne oblasti.

-Placenta pravih sisara je slozene gradje i ima ulogu u razmeni supstancija izmedju krvotoka majke I embriona.

-Javljaju se dve generacije zuba(mlecni I trajni).-Veci broj redova sisara su biljojedi(herbivori).-Mokraca pravih sisara je koncentrovanija od mokrace ostalih grupa kicmenjaka.-Razvijena je kora cerebralnih hemisfera.

“Pravi(placentalni) sisari”

krtice

Red bubojedaRed bubojeda

rovcice

jez

tenreci

-Veliki broj grupa.-Hrane se insektima.-Imaju snazno razvijeno culo mirisa koje im pomaze u registraciji promena u spoljasnjoj sredini.-Mozak im je mali I primitivan.

-Veliki broj grupa.-Hrane se insektima.-Imaju snazno razvijeno culo mirisa koje im pomaze u registraciji promena u spoljasnjoj sredini.-Mozak im je mali I primitivan.

-Najstarija grupa pravih sisara.-Morfoloska organizacija je direktno povezana sa nacinom zivota.-Imaju sposobnost vidjenja dubine prostora i registracije boja.-Promene u spoljasnjoj sredini registruju pre svega culom sluha i culom vida,zatim se te promene obradjuju u mozgu a primati na njih reaguju uglavnom promenom ponasanja.-Zivotni ciklus,koji ukljucuje i juvenilnu fazu razvica,je dug.-Primati su najrasprostranjeniji u tropskim i suptropskim predelima.-Obuhvataju dve grupe.Polumajmune i grupu u koju spadaju majmuni,covekoliki majmuni,covek i njegovi izumrli srodnici.

-Najstarija grupa pravih sisara.-Morfoloska organizacija je direktno povezana sa nacinom zivota.-Imaju sposobnost vidjenja dubine prostora i registracije boja.-Promene u spoljasnjoj sredini registruju pre svega culom sluha i culom vida,zatim se te promene obradjuju u mozgu a primati na njih reaguju uglavnom promenom ponasanja.-Zivotni ciklus,koji ukljucuje i juvenilnu fazu razvica,je dug.-Primati su najrasprostranjeniji u tropskim i suptropskim predelima.-Obuhvataju dve grupe.Polumajmune i grupu u koju spadaju majmuni,covekoliki majmuni,covek i njegovi izumrli srodnici.

Red primata

Red ljiljaka(slepi misevi,sismisi)-Jedini sisari koji su pravi letaci.-Po broju vrsta su druga grupa sisara.-U morfoloskoj organizaciji se uocavaju slicnosti sa pticama.-Krila ljiljaka poseduju kozne membrane razapete izmedju tela,prstiju prednjih i zadnjih ekstremiteta,a cesto i repa

Red ljiljaka(slepi misevi,sismisi)-Jedini sisari koji su pravi letaci.-Po broju vrsta su druga grupa sisara.-U morfoloskoj organizaciji se uocavaju slicnosti sa pticama.-Krila ljiljaka poseduju kozne membrane razapete izmedju tela,prstiju prednjih i zadnjih ekstremiteta,a cesto i repa

- -Odlikuju se menjanjem smera letenja.-Orijentisu se pomocu eholokacije.-Zive u grupama slozene organizacije.-Imaju kosmopolitsko rasprostranjenje.

- -Odlikuju se menjanjem smera letenja.-Orijentisu se pomocu eholokacije.-Zive u grupama slozene organizacije.-Imaju kosmopolitsko rasprostranjenje.

Red zeceva i njihovih srodnika(kunici)-Odlikuju se malim brojem vrsta ali je njihovo rasprostranjenje kosmopolitsko jer zive na mnogim kopnenim stanistima.-Morfoloska organizacija je u vezi sa nacinom zivota.-U gornjoj vilici imaju dva para sekutica.To su zubi koji stalno rastu.-Karakteristicni su po ciklicnim promenama brojnosti svojih populacija.

Red zeceva i njihovih srodnika(kunici)-Odlikuju se malim brojem vrsta ali je njihovo rasprostranjenje kosmopolitsko jer zive na mnogim kopnenim stanistima.-Morfoloska organizacija je u vezi sa nacinom zivota.-U gornjoj vilici imaju dva para sekutica.To su zubi koji stalno rastu.-Karakteristicni su po ciklicnim promenama brojnosti svojih populacija.

Red glodara-Po broju vrsta prva grupa sisara.Imaju kosmopolitsko rasprostranjenje.-Imaju po jedan par sekutica u gornjoj i donjoj vilici (glodnjaci).To su zubi koji stalno rastu.-Pretezno biljojedi,ali mogu da koriste i drugu hranu.-Imaju razvijenu socijalnu organizaciju.

Red glodara-Po broju vrsta prva grupa sisara.Imaju kosmopolitsko rasprostranjenje.-Imaju po jedan par sekutica u gornjoj i donjoj vilici (glodnjaci).To su zubi koji stalno rastu.-Pretezno biljojedi,ali mogu da koriste i drugu hranu.-Imaju razvijenu socijalnu organizaciju.

Red kopnenih mesozdera-Karakteristicni po zubima-razdiracima.-Poseduju kandze koje delimicno mogu da uvlace.

Red kopnenih mesozdera-Karakteristicni po zubima-razdiracima.-Poseduju kandze koje delimicno mogu da uvlace.

Red MORSKIH LAVOVA,FOKA I MORZEVA-objedinjuju morske mesozdere-u najvecem broju slucajeva nastanuju hladne vode-znato su veci od kopnenih mesozdera(zabelezena masa 3600 kg)-U potkoznom sloju nalazi se debeo sloj masti.Oblik tela nalikuje torpedu sto utice na kretanje.Brojne su vrste koje su na kopnu jako spore ali su u vodi veoma spretne i brze.Mogu dugo I duboko da rone.-Odlikuje ih brzo razvice juvenilnih jedinki.-Socijalno aktivna vrtsa.

Red MORSKIH LAVOVA,FOKA I MORZEVA-objedinjuju morske mesozdere-u najvecem broju slucajeva nastanuju hladne vode-znato su veci od kopnenih mesozdera(zabelezena masa 3600 kg)-U potkoznom sloju nalazi se debeo sloj masti.Oblik tela nalikuje torpedu sto utice na kretanje.Brojne su vrste koje su na kopnu jako spore ali su u vodi veoma spretne i brze.Mogu dugo I duboko da rone.-Odlikuje ih brzo razvice juvenilnih jedinki.-Socijalno aktivna vrtsa.

Red KITOVA I DELFINA-grupa sisara savrseno prilagodjena zivotnoj sredini odnosno vodi-velikih su dimenzija ( najveci kicmenjak koji je ziveo na ovoj planeti je plavi kit,dugacak 30m,tezak 160 t.)-Oblik tela je hidrodimanican.Koza glatka,gotovo bez dlacica,nemaju zlezde I sa potkoznim slojem masnog tkiva.-Eksteremiteti-Culo mirisa ne poseduju ali je culo sluha jako izrazeno I izostreno.-Ponasanje veoma slozeno.-Kitovi se dele na 2 grupe1)prvu grupu cine kitovi sa zubima(narvali,kitovi uljesure,pliskavice i delfini)2)Drugu grupu cine kitovi koji nemaju zube,vec rozne ploce koje rastu od gornje vilice i sluze kao sito na kome se zadrzava sitna hrana(planktonski rakovi i mekusci)

Red KOPITARA-Spadaju konj,zebra,nosorog(veoma ugrozena vrsta) ,tapir…-Nastanjuju otovrena travnata stanista.-Ima mali broj rodova i vrsta.-Osnovna morfoloska odlika je osobena gradja ekstremiteta.-Nemaju kljucnjacu(kljucnu kost),imaju 2 para nogu koji imaju najvise 3 ili 4 prsta,ali npr. pripadnici porodice konja I nihovi srodnici imaju samo jedan prst sa roznim zavrsetkom ili kopitom.Imaju izduzenu lobanju,kao I veliki broj zuba pri cemu cemu su pretkutnjaci veoma slicni kutnjacima.

Red KOPITARA-Spadaju konj,zebra,nosorog(veoma ugrozena vrsta) ,tapir…-Nastanjuju otovrena travnata stanista.-Ima mali broj rodova i vrsta.-Osnovna morfoloska odlika je osobena gradja ekstremiteta.-Nemaju kljucnjacu(kljucnu kost),imaju 2 para nogu koji imaju najvise 3 ili 4 prsta,ali npr. pripadnici porodice konja I nihovi srodnici imaju samo jedan prst sa roznim zavrsetkom ili kopitom.Imaju izduzenu lobanju,kao I veliki broj zuba pri cemu cemu su pretkutnjaci veoma slicni kutnjacima.

Red PAPKARA-Porodica svinja I nilskih konja formiraju jednu od tri osnovne grupe savremenih papkara.Druga osnovna grupa ukljucuje porodicu kamila(jednogrbe,dvogrbe,lama,vikunja).Zatim imamo porodicu zifara,okapija I porodicu goveda,antilopa,bizona,ovaca,koza,divokoza,..Naseljavaju travne terrene I hrane se travom.-Imaju slicne osobine kao kopitari.-Kod ovih herbivora postoji intezivno razlaganje celuloze od strane mikroorganizama koji uglavnom nastanjuju visekomorni zeludac I zadnji deo creva.-Papkari imaju rogove koji su kostane tvorevine ili mogu biti rozni ali sa kostanom osnovom.

Red PAPKARA-Porodica svinja I nilskih konja formiraju jednu od tri osnovne grupe savremenih papkara.Druga osnovna grupa ukljucuje porodicu kamila(jednogrbe,dvogrbe,lama,vikunja).Zatim imamo porodicu zifara,okapija I porodicu goveda,antilopa,bizona,ovaca,koza,divokoza,..Naseljavaju travne terrene I hrane se travom.-Imaju slicne osobine kao kopitari.-Kod ovih herbivora postoji intezivno razlaganje celuloze od strane mikroorganizama koji uglavnom nastanjuju visekomorni zeludac I zadnji deo creva.-Papkari imaju rogove koji su kostane tvorevine ili mogu biti rozni ali sa kostanom osnovom.

Red SURLASA-Najveci I najneobicnijji biljojedi kao I najveci kopneni sisari.-Postoje 2 vrste:1)africki slonovi 2)indijski slonovi-Dostizu masu do 7000 kg.Imaju dugu surlu sa 1 ili 2 izrastaja na vrhu,velike usi,stubaste noge.Zubni sistem je specijalizovan.

-Poslednji majmuni su izumreli pre oko 10 000 god.