SISTEMI KUA

Prva podela mundane sfere verovatno potie iz poslednjih vekova pre n.e. Meutim, tek u XV veku matematiari (koji su se bavili i astrologijom) su izumeli nekoliko sistema podele neba na 12 kua horoskopa. Ovih 12 kua, delova ili segmenata odgovara odreenim oblicima ljudskog iskustva ili aktivnosti.

Posmatrano matematiki, podela kua slui za odreivanje longitudinalnih pozicija na ekliptici vrhova svake od 12 mundanih kua. Vrh kue je taka preseka polukruga koji formira granicu kue sa ekliptikom.

Usled Zemljine rotacije znaci zodijaka na vrhovima kua se menjaju kontinuirano, izlazei, kulminirajui i zalazei svaka 24 sata. Zbog toga planete zajedno sa znacima menjaju svoje pozicije u kuama, prolazei kroz svih 12 kua u toku 24 sata. Na ekvatoru znaci izlaze ravnomerno, ali u mestima udaljenim od ekvatora to nije sluaj.

Neki znaci izlaze (rastu) brzo (kratkouzlazni), dok drugi rastu sporo (dugouzlazni). U regionima oko polova odreeni znaci niti izlaze, niti zalaze, a kue horoskopa pokazuju znaajno iskrivljenje.

Natalna karta je dijagram koji predstavlja ekliptiku podeljenu na 12 znakova zodijaka od kojih svaki zauzima po 30 ekliptike. Planete su u zodijakim znacima pozicionirane u zavisnosti od svoje longitude, a njihova pozicija u kui zavisi od toga u kojem znaku se nalaze, kao i od vremena kada se dogodilo roenje ili neki drugi dogaaj za koji raunamo horoskop. U izradi horoskopa mi jednostavno crtamo odreeni trenutak u vremenu za odreeno mesto. Iako planete borave u razliitim znacima tokom razliitog vremenskog perioda (koji u sluaju sporih planeta iznosi i vie godina), njihova pozicija u kui se menja svakih par sati ili manje, u zavisnosti od izlazeeg znaka i latitude mesta.

UGLOVI

Da bismo odredili pozicije vrhova kua prvo moramo da odredimo uglove horoskopa. Pod uglovima se podrazumevaju Ascendent, Imum Coeli (IC), Descendent i Medium Coeli (MC). Veina sistema uzima ove etiri take za vrhove prve, etvrte, sedme i desete kue. Meutim, to nije uvek sluaj, kao to emo videti kod sistema jednakih kua, ije se poreklo pripisuje Ptolomeju. ak i ako se vrh desete kue odredi na neki drugi nain, taka MC-a je veoma vana i ne moemo je zanemariti.

Medium Coeli (MC)

Medium coeli (MC) predstavlja taku na karti u kojoj meridijan preseca ekliptiku. Da bismo odredili longitudu MC-a (stepen zodijaka koji kulminira u datom trenutku), potrebno je da prvo izraunamo njegovu rektascenziju (R.A.M.C.). Rektascenzija izraena u jedinicama za vreme je isto to i lokalno sideralno vreme.

Lokalno sideralno vreme (S.V.) emo dobiti tako to emo sabrati sledea etiri podatka:

1) Vreme roenja pretvoreno u vreme grinikog meridijana

Kod nas je na snazi srednjeevropsko vreme. Od njega oduzimamo jedan sat, a tokom letnjeg raunanja vremena - dva sata da bismo dobili vreme grinikog meridijana.

2)Sideralno vreme za datum roenja

Ovaj podatak moemo pronai u Astrolokim tabelama kua. Sideralna vremena za datu godinu, mesec i dan treba sabrati.

3)vremensku razliku od Grinia do mesta roenja

Vremensku razliku izraunavamo tako to geografsku duinu mesta pomnoimo sa etiri, jer jednom stepenu geografske duine odgovaraju etiri minuta u vremenu, a jednom lunom minutu geografske duine odgovaraju etiri sekunde u vremenu.

4)korekciju sideralnog vremena

Korekcija se vri tako to se svakom satu vremena roenja pretvorenom u vreme grinikog meridijana dodaje 9,86 s. Ova korekcija se vri zbog toga to je sideriki dan krai od srednjeg sunevog dana. Kako ta razlika na 24 sata iznosi oko 4 minuta, to e se na svakih sat vremena stvoriti razlika od desetak sekundi.

S obzirom da lokalno sideralno vreme ima vrednost manju od 24 sata, ukoliko sabiranjem dobijemo veu vrednost, od nje emo oduzeti 24. Ovaj podatak nam omoguava da iz astrolokih tabela kua odredimo poziciju MC-a.

Ascendent

Presek ekliptike i horizonta predstavlja vezu ekliptike i Zemlje. Ovaj presek formira vrh prve kue, ija longituda usled Zemljine rotacije varira od 0 do 360. Pozicija Ascendenta zavisi od rektascenzije MC-a i geografske irine (latitude) mesta roenja. Na osnovu ova dva podatka i nju pronalazimo u tabelama kua.

Descendent i IC se nalaze naspram Ascendenta i MC-a.

METODI PODELE KUA

Kada odredimo sva etiri ugla, dolazimo do take na kojoj stvari poinju da se komplikuju. Sada treba da odredimo vrhove ostalih kua, a za to nam se nudi veliki broj sistema kua koji daju razliite rezultate. esto moemo uti tvrdnju kako ba odreeni sistem daje najbolje rezultate, ali se miljenja astrologa po tom pitanju ne slau.

Kue su okvir u kome se potencijali individue prikazani kroz znake, planete i njihove razliite konfiguracije mogu biti povezane s dogaajima i uslovima ivota. Raspored kua je jedini element horoskopa koji se menja u kratkim vremenskim periodima. Zbog toga je vano da primenjeni sistem kua verodostojno reflektuje dogaaje i uslove ivota natusa. Jedini nain da se neki sistem testira je empirijski i nikakve teorije i pretpostavke ne mogu zameniti realan i praktian pristup.

Tokom nekoliko poslednih vekova izmiljeno je vie desetina razliitih metoda podele kua, ali je samo mali broj uao u iru upotrebu. Saeto ih moemo klasifikovati na sledei nain:

1. ekliptiki sistemi (npr. Sistem jednakih kua, Porfirijev sistem)

2. prostorni sistemi (npr. Kampanusov, Regiomon-tanusov, Morinusov sistem)

3. vremenski sistemi (Plasidusov sistem)

Sistem jednakih kua

Sistem jednakih kua spada u kategoriju ekliptikih sistema. Iako je bio izbaen iz upotrebe kao grub i neprecizan, poslednjih decenija je ponovo u upotrebi. Ovaj sistem je jednostavan za korienje jer nema komplikovanih matematikih operacija. Zasniva se na podeli ekliptike na 12 jednakih kua poevi od Ascendenta. Na primer, ako je Ascendent na 15 Strelca, vrh druge kue je na 15 Jarca, vrh tree kue na 15 Vodolije itd.

Ovaj sistem jednostavno reflektuje zodijak na mundanu sferu, ali se vrh desete kue uglavnom ne poklapa sa MC-om. Neki astrolozi koriste ovaj sistem i uvereni su u njegovu vrednost, posebno kada je re o psiholokim atributima.

Kampanusov sistem podele kua

Kampanusov sistem spada u prostorne sisteme, kod kojih krug koji se deli vie nije ekliptika, ve neki drugi krug na nebeskoj sferi. Kampanusov sistem je izum Johanesa Kampanusa (Johannes Campanus), poznatog matematiara iz XIII veka.

Kao i veina metoda, Kampanusov sistem je zadrao 4 ugla (Ascendent, IC, Descendent i MC) kao vrhove prve, etvrte, sedme i desete kue. Odreivanje ostalih vrhova kua se bazira na podeli primarne vertikale.

Primarna vertikala je krug koji je postavljen pod pravim uglom u odnosu na horizont i prolazi kroz istonu i zapadnu taku. Pored ove dve take, ona e proi i kroz zenit i nadir. Ove etiri take dele primarnu vertikalu na kvadrante. Svaki kvadrant se deli na 3 jednaka dela po 30 pomou velikih krugova, koji prolaze kroz severnu i junu taku horizonta. Na taj nain je nebeska sfera podeljena na dvanaest jednakih delova koji izgledaju kao krike pomorande. Stepeni ekliptike koji su preseeni ovim krugovima predstavljaju vrhove ostalih kua.

Kao i drugi sistemi kua, i Kampanusov sistem je ispoljio tekoe kada je primenjen na visoke latitude, jer u tom sluaju ekliptika obrazuje otar ugao s primarnom vertikalom. Rezultat toga je da su vrhovi kua rasporeeni ekstremno neravnomerno, pa neke kue obuhvataju po nekoliko znakova, dok druge imaju samo po nekoliko stepeni.

Bez obzira na nedostatke Kampanusovog sistema kada se primenjuje na visoke latitude, ovo je jedan od nekoliko sistema iju vrednost treba ozbiljno uzeti u razmatranje.

Porfirijev sistem

Porfirijev sistem datira iz III veka n.e. Kao i kod Kampanusovog sistema, MC se poklapa sa vrhom desete kue. Ovaj sistem se zasniva na podeli polulukova na tri dela. Dnevni poluluk je definisan vremenom tokom kojeg je planeta, zvezda ili stepen ekliptike iznad horizonta. Noni poluluk je vreme tokom kojeg je planeta, zvezda ili stepen ekliptike ispod horizonta. Pomou ovog sistema istoni kvadranti ekliptike su podeljeni svaki na 3 jednaka luka. Vrhovi 11. i 12. kue se dobijaju dodavanjem 1/3 i 2/3 dnevog poluluka na MC. Za vrhove 2. i 3. kue Ascendentu se respektivno dodaju 1/3 i 2/3 nonog poluluka.

Primer:

Neka se Ascendent nalazi na 10 Lava, a MC na 25 Ovna. Rastojanje od MC-a do Ascendenta iznosi 105. Ovo rastojanje emo podeliti na 3 jednaka dela. Kako je 105:3= 35, MC-u emo dodati 35 da bismo dobili vrh 11. kue. Dobili smo 0 Blizanaca. Na tu poziciju dodajemo ponovo 35 i za vrh 12. kue dobijamo 5 Raka. Vrhovi 5. i 6. kue se nalaze naspram vrhova 11. i 12.

Rastojanje od Ascendenta do IC-a iznosi 75. 75:3=25, pa emo Ascendentu dodati 25 da bismo dobili vrh 2. kue. Vrh 2. kue e biti na 5 Device, a vrh 8. kue naspram njega (5 Riba). Ako na 5 Device dodamo 25 stiemo do 0 Vage, to je vrh 3. kue, a vrh 9. kue e biti na 0 Ovna.

Regiomontanusov sistem

Johanes Muller, takoe poznat kao Regiomontanus (1436.-1476.), bio je profesor astronomije u Beu. On je pronaao sistem koji predstavlja modifikaciju Kampanusovog sistema. Dok Kampanus koristi primarnu vertikalu kao veliki krug, Regiomontanus koristi nebeski ekvator, koji deli na lukove od 30 i projektuje ovu podelu na ekliptiku. Ovim sistemom kvadranti nebeskog ekvatora su podeljeni na 3 dela pomou velikih krugova koji presecaju severnu i junu taku horizonta. Vrhovi kua su stepeni ekliptike preseeni ovim krugovima. Distorzija kua dobijenih ovim metodom nije tako velika kao kod sistema Kampanusa. To moe biti injenica koja ide u prilog ovom sistemu, koji je povezan sa Zemljinom dnevnom rotacijom.

Plasidusov sistem

U kategoriji vremenskih sistema Plasidusov sistem se najee koristi. Njegov tvorac je Placidus de Tito, profesor matematike iz XVII veka. Plasidusov sistem je zasnovan na podeli na 3 dela poluluka svakog stepena ekliptike. Naime, ovaj sistem uzima vreme potrebno da se svaki stepen pomeri od Ascendenta do MC-a i to vreme deli na 3 jednaka dela. Na taj nain odreuje vreme za koje taj stepen postaje vrh 12. i 11. kue. Isto tako, noni poluluk od IC-a do Ascendenta je podeljen na 3 dela i dobijeno vreme potrebno da isti stepen postane vrh 2. i 3. kue.

Iako vreme koje stepen provodi u razliitim kvadrantima moe biti nejednako, kretanje je uniformno zahvaljujui prividnoj rotaciji nebeske sfere. Odreeni stepen dosee take trisekcije za tano 1/3 vremena potrebnog da kompletira ceo luk odreenog kvadranta. Svaki stepen ekliptike pravi kompletnu revoluciju tokom 1 sideralnog dana.

Kao i svi sistemi podele kua koji koriste Ascendent kao nultu taku, distorzija se javlja na visokim latitudama i na polarnom krugu latitude 66 po prvi put e stepen ekliptike postati cirkumpolaran. Iznad polarnog kruga odreeni stepeni ekliptike nee izlaziti i zbog toga nikada ne mogu biti na Ascendentu. Brojne kritike su upuene protiv Plasidus sistema, posebno u pogledu njegove upotrebe na visokim latitudama.

Ovaj sistem nam omoguava da u elekcionom horoskopu na jednostavan nain odredimo vladara sata tako to emo svaku kuu podeliti na pola. Svaka polovina kue ima svog vladara sata jer je vrh svake kue tano za 2 planetarna sata pomeren u odnosu na vrh prethodne ili naredne kue.

Morinusov sistem

Francuski astrolog, Jean Baptiste Morinus (1583.-1656.) pronaao je sistem podele kua koji deli ekvator na jednake uglove, slino Regiomontanusovom sistemu. Za razliku od Regiomontanusa, on projektuje ove jednake podeoke na ekliptiku pomou velikih krugova koji prolaze kroz polove ekliptike. Ovaj sistem ne uzima Ascendent kao nultu taku, nego se pozicija Ascendenta odreuje dodavanjem 90 longitudi MC-a. Poto su polovi ekliptike fiksne take na nebeskoj sferi, veliina kua u odnosu na ekliptiku nee varirati s latitudom zahvaljujui vezi koja postoji izmeu granica kua i ekliptike. Ovaj sistem je jednostavan za konstrukciju, ali jedina veza koju ima sa ekliptikom je ta to se take preseka vrhova kua nalaze na polovima ekliptike.

SNAGA MUNDANIH KUA

Odreivanje snage delovanja mundanih kua najee se vezuje za poloaj uglova u natalnoj, horarnoj ili nekoj drugoj astrolokoj karti. Odnosno, angularne ili ugaone se smatraju najsnanijim kuama, sukcedentne ili sledujue neto slabijim, dok su kadentne ili padajue generalno slabe.Definisanje svih uglova nije najbolje pojanjeno kada je re o onim sistemima kua gde se osa MC-IC ne poklapa uvek sa X i IV kuom. To je pre svega sistem celih znakova (kua-znak), za koji se smatra da je najstariji, a potom i sistem jednakih kua za koji postoje podaci da se koristio dosta rano u zapadnoj astrologiji. Problem nastaje jer se sam nazivMedium Caelum(MC) podjednako koristi i za X kuu kao i za stepen koji predstavlja najviu ekliptiku taku, kao to seImum Caelum(IC) vezuje i za IV i najniu taku, pa se deava da u nekim delima nije lako utvrditi kada autori koriste jedan, a kada drugi smisao.Meutim, ak i kad se ostavi po strani taj probelem, praenjem ranijih, a i kasnijih izvora moe se videti da postoje odstupanja u vrednovanju snage kua vezano za poloaj u odnosu na uglove.U daljem tekstu e biti izneta razliita razmatranja nevezano za hronologiju nastanka dela i perioda ivljenja njihovih autora.Ibn Ezra prilikom definisanja najuticajnije planete u natalu, tzv.Almutem Figurisdaje, izmeu ostalog, pravila koja odreuju snagu planeta prema mundanom poloaju, odreujui time zapravo snagu samih kua. Raspored koji on usvaja izgleda ovako:I X VII IV XI V II IX VIII III XII VIMoe se videti da su ugaone kue najsnanije, potom sledujue, pa padajue. Jedino odstupanje nalazimo kod IX i VIII gde je jednu kadentnu stavio ispred sukcedentne, najverovatnije to VIII spada u loe kue i pri tome ne aspektuje Ascendent. Pored toga, prednost daje kuama iznad horizonta, pa je XI snanija od V i II, IX od III, a XII od VI, dok se uglovi reaju prema prividnom dnevnom (tzv. primarnom) kretanju Sunca.Iz ovoga moemo zakljuiti da se Ibn Ezra drao dva osnovna principa: pozicija u odnosu na uglove i u odnosu na horizont, uz izuzetak VIII kue.Iako nije istaknuto na ta se konkretno odnosi, vrlo slian raspored vrednovanja moemo nai i u 47. aforizmuCentilokvijuma Hermesa Trismegistusa:Prvi od uglova je Ascendent, drugi MC (Medium Coeli), trei sedma kua, etvrti Imum Coeli. Od ostalih mesta, prva je jedanaesta, zatim ide druga, posle toga peta, pa deveta i trea, a esta, osma i dvanaesta se raunaju kao najgore.Angularne kue su opet stavljene u prvi plan, zatim idu tri sukcednetne i dve kadentne, a kao najloije se tretiraju VI, VIII i XII. S obzirom da se raspored prilino dri principa pozicije u odnosu na uglove, sa izuzetkom VIII koja je ovde navedena ak i posle III, moemo ga povezati i sa definisanjem snage.Vilijem Lili u uvodnom delu Hrianske astrologije jasno objanjava delotvornost kua:Prva, deseta, sedma i etvrta kua nazivaju se uglovima, jedanaesta, druga, osma i peta nazivaju se sukcedentne, a trea, dvanaesta, deveta i esta se zovu kadentne. Uglovi su najmoniji, sukcedentne slede prema snazi, a kadetne su slabe i malo delotvorne. Sukcedentne kue slede uglove, a kadentne slede sukcedentne. Prema snazi i vrednosti one su rasporoene na sledei nain:I X VII IV XI V IX III II VIII VI XIIZnaenje ovoga je sledee: ako ima dve jednako snane planete, jedna na Ascendentu, a druga u desetoj kui, prosudie da je planeta na Ascendentu u odreenoj meri monija da ispuni ono to oznaava nego ona koja je u desetoj. Isto e primeniti i na ostatak redosleda, imajui na umu da planete na uglovima snanije ispoljavaju svoj uticaj.Dakle, snaga ugaonih kua se naglaava, ali kod sukcedentnih i kadentnih postoji odreena podeljenost jer se IX i III tretiraju monijima od II i VIII.Isti raspored nalazimo uTeoriji i praksi antike astrologijeFirmikusa Maternusa koji pri tom daje pojanjenje koje kue imaju prednost kada ih posmatramo sparm onih koje se nalaze u opoziciji:Sada bi trebalo da znamo koje od ovih dvanaest kua prethode i koje slede, odnosno, koje su prve kue, a koje druge, tako da moemo ispitati sve na najpodrobniji nain.Ascendent prethodi descendentu, Medium Caelum dolazi pre Imum Caelum. Jedanaesta kua, tj. Bonus Daemon, dolazi pre Bona Fortuna [peta], deveta kua, tj. Deus, pre treeg polja, tj. Dea. Anafora, tj. drugo polje, je ispred Epicatafora, osme od Ascendenta. Mala Fortuna, tj. esta od Ascendenta, je ispred Malus Daemon, tj. dvanaesete od Ascendenta.Ove pozicije se moraju nauiti tako da kad predviamo na osnovu planeta, uzimajui u obzir sve podatke i donosei zakljuke, moemo biti sigurni da je to dobro utemeljeno.Posmatrano na ovaj nain moemo videti da se pored poloaja u odnosu na uglove uzima i princip aspekta prema Ascendentu kao pokazatelj snage kua. One koje ga ne aspektuju Maternus naziva pasivnim i kod njih prednost imaju kue u donjoj hemisferi, dok kod ostalih one koje se nalaze iznad horizonta.

Neto malo drugaiji raspored nalazimo kod Doroteja koji u svom deluCarmen Astrologicumnavodi sledee:Imajte na umu ono to u vam rei vezano za superiornost jedne kue u odnosu na drugu prema snazi. Pa tako, najbolja od svih kua je Ascendent, zatim Mc, potom ona koja sledi Mc, a koja je jedanaesta od Ascendenta, zatim ona u opoziciji sa jedanaestom kuom, a peta od Ascendenta i koja se naziva kuom dece, potom ona u opoziciji sa Ascendentom koja je znak braka, zatim Ic, potom deveta kua od Ascendenta. Ovih sedam kua imaju prednost nad onima koje se ne smatraju povoljnim, a u koje spadaju: trea od Ascendenta, mada je to kua radovanja Meseca, i druga od Ascendenta, potom osma od Ascendenta koja je znak smrti. Od ovih kua koje sam vam naveo prva je najsnanija. Prestale su jo dve kue koje su najgore od najgorih, a to su esta i dvanaesta.Odnosno, prema Doroteju, redosled kua zasnovan na njihovoj superiornosti i snazi izgleda ovako:I X XI V VII IV IX III II VIII VI XIIOdstupanje od principa poloaja u odnosu na uglove ovde je znatno vee nego kod prethodnih razmatranja jer su dve sukcedentne kue, XI i V, pretpostavljene VII i IV koje su ugaone. Ovo se moe opravdati injenicom da zapadni i severni ugao vrlo esto imaju negativnu konotaciju u tumaenjima, vezujui se za zalaske, zavretke, protivnike strane i sl, dok su, pak, XI i V kue radovanja benefika i samim tim nose uvek povoljnu simboliku.Svako navedeno razmatranje ima svoju logiku iako se meusobno razlikuju. Nama, koji astrologiju prouavamo i praktikujemo, preostaje da sami razmislimo, proverimo i usvojimo kom principu emo dati prednost kada procenjujemo snagu mundanih kua ili, bolje rei, planeta koje se u njima zateknu.Autor: Tanja Veselinovi

SISTEMI KUA

Prva podela mundane sfere verovatno potie iz poslednjih vekova pre n.e. Meutim, tek u XV veku matematiari (koji su se bavili i astrologijom) su izumeli nekoliko sistema podele neba na 12 kua horoskopa. Ovih 12 kua, delova ili segmenata odgovara odreenim oblicima ljudskog iskustva ili aktivnosti.

Posmatrano matematiki, podela kua slui za odreivanje longitudinalnih pozicija na ekliptici vrhova svake od 12 mundanih kua. Vrh kue je taka preseka polukruga koji formira granicu kue sa ekliptikom.

Usled Zemljine rotacije znaci zodijaka na vrhovima kua se menjaju kontinuirano, izlazei, kulminirajui i zalazei svaka 24 sata. Zbog toga planete zajedno sa znacima menjaju svoje pozicije u kuama, prolazei kroz svih 12 kua u toku 24 sata. Na ekvatoru znaci izlaze ravnomerno, ali u mestima udaljenim od ekvatora to nije sluaj.

Neki znaci izlaze (rastu) brzo (kratkouzlazni), dok drugi rastu sporo (dugouzlazni). U regionima oko polova odreeni znaci niti izlaze, niti zalaze, a kue horoskopa pokazuju znaajno iskrivljenje.

Natalna karta je dijagram koji predstavlja ekliptiku podeljenu na 12 znakova zodijaka od kojih svaki zauzima po 30 ekliptike. Planete su u zodijakim znacima pozicionirane u zavisnosti od svoje longitude, a njihova pozicija u kui zavisi od toga u kojem znaku se nalaze, kao i od vremena kada se dogodilo roenje ili neki drugi dogaaj za koji raunamo horoskop. U izradi horoskopa mi jednostavno crtamo odreeni trenutak u vremenu za odreeno mesto. Iako planete borave u razliitim znacima tokom razliitog vremenskog perioda (koji u sluaju sporih planeta iznosi i vie godina), njihova pozicija u kui se menja svakih par sati ili manje, u zavisnosti od izlazeeg znaka i latitude mesta.

UGLOVI

Da bismo odredili pozicije vrhova kua prvo moramo da odredimo uglove horoskopa. Pod uglovima se podrazumevaju Ascendent, Imum Coeli (IC), Descendent i Medium Coeli (MC). Veina sistema uzima ove etiri take za vrhove prve, etvrte, sedme i desete kue. Meutim, to nije uvek sluaj, kao to emo videti kod sistema jednakih kua, ije se poreklo pripisuje Ptolomeju. ak i ako se vrh desete kue odredi na neki drugi nain, taka MC-a je veoma vana i ne moemo je zanemariti.

Medium Coeli (MC)

Medium coeli (MC) predstavlja taku na karti u kojoj meridijan preseca ekliptiku. Da bismo odredili longitudu MC-a (stepen zodijaka koji kulminira u datom trenutku), potrebno je da prvo izraunamo njegovu rektascenziju (R.A.M.C.). Rektascenzija izraena u jedinicama za vreme je isto to i lokalno sideralno vreme.

Lokalno sideralno vreme (S.V.) emo dobiti tako to emo sabrati sledea etiri podatka:

1) Vreme roenja pretvoreno u vreme grinikog meridijana

Kod nas je na snazi srednjeevropsko vreme. Od njega oduzimamo jedan sat, a tokom letnjeg raunanja vremena - dva sata da bismo dobili vreme grinikog meridijana.

2)Sideralno vreme za datum roenja

Ovaj podatak moemo pronai u Astrolokim tabelama kua. Sideralna vremena za datu godinu, mesec i dan treba sabrati.

3)vremensku razliku od Grinia do mesta roenja

Vremensku razliku izraunavamo tako to geografsku duinu mesta pomnoimo sa etiri, jer jednom stepenu geografske duine odgovaraju etiri minuta u vremenu, a jednom lunom minutu geografske duine odgovaraju etiri sekunde u vremenu.

4)korekciju sideralnog vremena

Korekcija se vri tako to se svakom satu vremena roenja pretvorenom u vreme grinikog meridijana dodaje 9,86 s. Ova korekcija se vri zbog toga to je sideriki dan krai od srednjeg sunevog dana. Kako ta razlika na 24 sata iznosi oko 4 minuta, to e se na svakih sat vremena stvoriti razlika od desetak sekundi.

S obzirom da lokalno sideralno vreme ima vrednost manju od 24 sata, ukoliko sabiranjem dobijemo veu vrednost, od nje emo oduzeti 24. Ovaj podatak nam omoguava da iz astrolokih tabela kua odredimo poziciju MC-a.

Ascendent

Presek ekliptike i horizonta predstavlja vezu ekliptike i Zemlje. Ovaj presek formira vrh prve kue, ija longituda usled Zemljine rotacije varira od 0 do 360. Pozicija Ascendenta zavisi od rektascenzije MC-a i geografske irine (latitude) mesta roenja. Na osnovu ova dva podatka i nju pronalazimo u tabelama kua.

Descendent i IC se nalaze naspram Ascendenta i MC-a.

METODI PODELE KUA

Kada odredimo sva etiri ugla, dolazimo do take na kojoj stvari poinju da se komplikuju. Sada treba da odredimo vrhove ostalih kua, a za to nam se nudi veliki broj sistema kua koji daju razliite rezultate. esto moemo uti tvrdnju kako ba odreeni sistem daje najbolje rezultate, ali se miljenja astrologa po tom pitanju ne slau.

Kue su okvir u kome se potencijali individue prikazani kroz znake, planete i njihove razliite konfiguracije mogu biti povezane s dogaajima i uslovima ivota. Raspored kua je jedini element horoskopa koji se menja u kratkim vremenskim periodima. Zbog toga je vano da primenjeni sistem kua verodostojno reflektuje dogaaje i uslove ivota natusa. Jedini nain da se neki sistem testira je empirijski i nikakve teorije i pretpostavke ne mogu zameniti realan i praktian pristup.

Tokom nekoliko poslednih vekova izmiljeno je vie desetina razliitih metoda podele kua, ali je samo mali broj uao u iru upotrebu. Saeto ih moemo klasifikovati na sledei nain:

1. ekliptiki sistemi (npr. Sistem jednakih kua, Porfirijev sistem)

2. prostorni sistemi (npr. Kampanusov, Regiomon-tanusov, Morinusov sistem)

3. vremenski sistemi (Plasidusov sistem)

Sistem jednakih kua

Sistem jednakih kua spada u kategoriju ekliptikih sistema. Iako je bio izbaen iz upotrebe kao grub i neprecizan, poslednjih decenija je ponovo u upotrebi. Ovaj sistem je jednostavan za korienje jer nema komplikovanih matematikih operacija. Zasniva se na podeli ekliptike na 12 jednakih kua poevi od Ascendenta. Na primer, ako je Ascendent na 15 Strelca, vrh druge kue je na 15 Jarca, vrh tree kue na 15 Vodolije itd.

Ovaj sistem jednostavno reflektuje zodijak na mundanu sferu, ali se vrh desete kue uglavnom ne poklapa sa MC-om. Neki astrolozi koriste ovaj sistem i uvereni su u njegovu vrednost, posebno kada je re o psiholokim atributima.

Kampanusov sistem podele kua

Kampanusov sistem spada u prostorne sisteme, kod kojih krug koji se deli vie nije ekliptika, ve neki drugi krug na nebeskoj sferi. Kampanusov sistem je izum Johanesa Kampanusa (Johannes Campanus), poznatog matematiara iz XIII veka.

Kao i veina metoda, Kampanusov sistem je zadrao 4 ugla (Ascendent, IC, Descendent i MC) kao vrhove prve, etvrte, sedme i desete kue. Odreivanje ostalih vrhova kua se bazira na podeli primarne vertikale.

Primarna vertikala je krug koji je postavljen pod pravim uglom u odnosu na horizont i prolazi kroz istonu i zapadnu taku. Pored ove dve take, ona e proi i kroz zenit i nadir. Ove etiri take dele primarnu vertikalu na kvadrante. Svaki kvadrant se deli na 3 jednaka dela po 30 pomou velikih krugova, koji prolaze kroz severnu i junu taku horizonta. Na taj nain je nebeska sfera podeljena na dvanaest jednakih delova koji izgledaju kao krike pomorande. Stepeni ekliptike koji su preseeni ovim krugovima predstavljaju vrhove ostalih kua.

Kao i drugi sistemi kua, i Kampanusov sistem je ispoljio tekoe kada je primenjen na visoke latitude, jer u tom sluaju ekliptika obrazuje otar ugao s primarnom vertikalom. Rezultat toga je da su vrhovi kua rasporeeni ekstremno neravnomerno, pa neke kue obuhvataju po nekoliko znakova, dok druge imaju samo po nekoliko stepeni.

Bez obzira na nedostatke Kampanusovog sistema kada se primenjuje na visoke latitude, ovo je jedan od nekoliko sistema iju vrednost treba ozbiljno uzeti u razmatranje.

Porfirijev sistem

Porfirijev sistem datira iz III veka n.e. Kao i kod Kampanusovog sistema, MC se poklapa sa vrhom desete kue. Ovaj sistem se zasniva na podeli polulukova na tri dela. Dnevni poluluk je definisan vremenom tokom kojeg je planeta, zvezda ili stepen ekliptike iznad horizonta. Noni poluluk je vreme tokom kojeg je planeta, zvezda ili stepen ekliptike ispod horizonta. Pomou ovog sistema istoni kvadranti ekliptike su podeljeni svaki na 3 jednaka luka. Vrhovi 11. i 12. kue se dobijaju dodavanjem 1/3 i 2/3 dnevog poluluka na MC. Za vrhove 2. i 3. kue Ascendentu se respektivno dodaju 1/3 i 2/3 nonog poluluka.

Primer:

Neka se Ascendent nalazi na 10 Lava, a MC na 25 Ovna. Rastojanje od MC-a do Ascendenta iznosi 105. Ovo rastojanje emo podeliti na 3 jednaka dela. Kako je 105:3= 35, MC-u emo dodati 35 da bismo dobili vrh 11. kue. Dobili smo 0 Blizanaca. Na tu poziciju dodajemo ponovo 35 i za vrh 12. kue dobijamo 5 Raka. Vrhovi 5. i 6. kue se nalaze naspram vrhova 11. i 12.

Rastojanje od Ascendenta do IC-a iznosi 75. 75:3=25, pa emo Ascendentu dodati 25 da bismo dobili vrh 2. kue. Vrh 2. kue e biti na 5 Device, a vrh 8. kue naspram njega (5 Riba). Ako na 5 Device dodamo 25 stiemo do 0 Vage, to je vrh 3. kue, a vrh 9. kue e biti na 0 Ovna.

Regiomontanusov sistem

Johanes Muller, takoe poznat kao Regiomontanus (1436.-1476.), bio je profesor astronomije u Beu. On je pronaao sistem koji predstavlja modifikaciju Kampanusovog sistema. Dok Kampanus koristi primarnu vertikalu kao veliki krug, Regiomontanus koristi nebeski ekvator, koji deli na lukove od 30 i projektuje ovu podelu na ekliptiku. Ovim sistemom kvadranti nebeskog ekvatora su podeljeni na 3 dela pomou velikih krugova koji presecaju severnu i junu taku horizonta. Vrhovi kua su stepeni ekliptike preseeni ovim krugovima. Distorzija kua dobijenih ovim metodom nije tako velika kao kod sistema Kampanusa. To moe biti injenica koja ide u prilog ovom sistemu, koji je povezan sa Zemljinom dnevnom rotacijom.

Plasidusov sistem

U kategoriji vremenskih sistema Plasidusov sistem se najee koristi. Njegov tvorac je Placidus de Tito, profesor matematike iz XVII veka. Plasidusov sistem je zasnovan na podeli na 3 dela poluluka svakog stepena ekliptike. Naime, ovaj sistem uzima vreme potrebno da se svaki stepen pomeri od Ascendenta do MC-a i to vreme deli na 3 jednaka dela. Na taj nain odreuje vreme za koje taj stepen postaje vrh 12. i 11. kue. Isto tako, noni poluluk od IC-a do Ascendenta je podeljen na 3 dela i dobijeno vreme potrebno da isti stepen postane vrh 2. i 3. kue.

Iako vreme koje stepen provodi u razliitim kvadrantima moe biti nejednako, kretanje je uniformno zahvaljujui prividnoj rotaciji nebeske sfere. Odreeni stepen dosee take trisekcije za tano 1/3 vremena potrebnog da kompletira ceo luk odreenog kvadranta. Svaki stepen ekliptike pravi kompletnu revoluciju tokom 1 sideralnog dana.

Kao i svi sistemi podele kua koji koriste Ascendent kao nultu taku, distorzija se javlja na visokim latitudama i na polarnom krugu latitude 66 po prvi put e stepen ekliptike postati cirkumpolaran. Iznad polarnog kruga odreeni stepeni ekliptike nee izlaziti i zbog toga nikada ne mogu biti na Ascendentu. Brojne kritike su upuene protiv Plasidus sistema, posebno u pogledu njegove upotrebe na visokim latitudama.

Ovaj sistem nam omoguava da u elekcionom horoskopu na jednostavan nain odredimo vladara sata tako to emo svaku kuu podeliti na pola. Svaka polovina kue ima svog vladara sata jer je vrh svake kue tano za 2 planetarna sata pomeren u odnosu na vrh prethodne ili naredne kue.

Morinusov sistem

Francuski astrolog, Jean Baptiste Morinus (1583.-1656.) pronaao je sistem podele kua koji deli ekvator na jednake uglove, slino Regiomontanusovom sistemu. Za razliku od Regiomontanusa, on projektuje ove jednake podeoke na ekliptiku pomou velikih krugova koji prolaze kroz polove ekliptike. Ovaj sistem ne uzima Ascendent kao nultu taku, nego se pozicija Ascendenta odreuje dodavanjem 90 longitudi MC-a. Poto su polovi ekliptike fiksne take na nebeskoj sferi, veliina kua u odnosu na ekliptiku nee varirati s latitudom zahvaljujui vezi koja postoji izmeu granica kua i ekliptike. Ovaj sistem je jednostavan za konstrukciju, ali jedina veza koju ima sa ekliptikom je ta to se take preseka vrhova kua nalaze na polovima ekliptike.