sitostampa

8/10/2019 sitostampa

1/125

1

SlobodanSlobodan . Jankovi. Jankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO--TAMPETAMPE

Na slici levo dat je originalni izgled koricaknjige Mala kola sito-tampe, koja jeobjavljena 1996. godine, u tirau od 1.500

komada, i koji je za kratko vreme rasprodat.

Veliko interesovanje za istu uinilo je dadonesem odluku i ovu knjigu predstavim i uelektronskom obliku....


2/125

2

MALA KOLA SITO-TAMPEAutor

Slobodan . Jankovi

Recenzenti

Zoran Kosti. prof., direktor T Buda Davidovi ObrenovacPetar elija, sekretar Saveza uenikih zadruga Republike Srbije

Aleksandar Stojkovi, ppukovnik, rukovodilac tamparije u IC VJ

Lektor i korektor

Slaana Stojanovi, asistent na Uiteljskom fakultetu u BeograduIzdava

Uenika zadruga Buda Davidovi 11500 Obrenovac,

Mila Mania 12, Telefon: 011-871-178

Za izdavaaZoran Kosti. prof., direktor T Buda Davidovi Obrenovac

Naslovna strana

Autor



3/125

3

Komjuterska obrada teksta

Radni pogon Sitotamparija , UZ Buda Davidovi,Obrenovac

Tira

1500 primeraka, prvo izdanje

tampa

Printart Panevo, ul. Osloboenja 21, Telefon: 013-

517-889, tamparija, Obrenovac, Olivere Parezanovi 3

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd655.227JANKOVI, Slobodan .

Mala kola sito-tampe / Slobodan .. Jankovi.- Obrenovac : Uenika zadruga Buda Davidovi, 1996(Panevo [tj.] Obrenovac: Printart). - 61 str. : ilustr. ; 21 smTira 1500. - Bibliografija: str. 61a) Sito-tampaID = 47926540



4/125

4

SADRAJ

Predgovor 7

Predgovor DVD izdanju 9

1. ta je sito-tampa 11

2. Osnovne karakteristike i prednosti tehnike sito-tampe 13

3. Tehnoloki postupak dobijanja otiska u sito-tampi 154. Organizacija prostora i opreme odeljenja za sito-tampu 17

5. Oprema i pribor za sito-tampu 20

5.1. Sita 20

5.1.1. Okviri za sita 21

5.1.2. Mreice 26

5.1.3. Montiranje mreice na okvir 35

5.2. Aparati i naprave za sito-tampu 40

5.3. Potiskivai boje 46

5.4. Koritanca za nanoenje fotoosetljivog sloja (emulzije) 505.5. Oprema za osvetljavanje sita 51

5.6. Oprema za suenje otisaka 53

5.7. Oprema za izradu kopirnih predloaka 54

6. Materijali za sito-tampu 56

6.1. Papiri za sito-tampu 57



5/125

5

6.2. Plastika za sito-tampu 596.3. Ostali materijali za sito-tampu 61

7. Boje za sito-tampu 62

7.1. Sitotamparske boje za hartiju 65

7.2. Sitotamparske boje za plastine mase 66

7.3. Sitotamparske boje za staklo i metal 677.4. Sitotamparske boje za tkanine 67

7.5. Sitotamparske boje za keramiku 68

8. Sredstva za odmaivanje, oslojavanje i ienje sita 70

8.1. Sredstva za odmaivanje 70

8.2. Sredstva za oslojavanje sita 71

8.3. Sredstva za skidanje (pranje) emulzije 74

9. Prikaz tehnolokog postupka dobijanja otiska

u sito-tampi 75

10. Viebojna i rasterska tampa 8610.1. Viebojna tampa 86

10.2. Rasterska tampa 88

11. Mogue greke u postupku izrade tamparske forme

(ablona) 91



6/125

6

12. Mesto i znaaj sito-tampe u savremenoj grafici 94

13. Mere zatite pri radu 96

14. Organizacija i rukovoenje radnim pogonom za sito-tampu 99

15. Nagraivanje po osnovu rada i doprinosa u radnom pogonu 103

Dodatak 1. 109Dodatak 2. 110

Dodatak 3. 111



7/125

7

PREDGOVOR

Sve su vee potrebe preduzea i ustanova, za odreenim uslugama i proizvodi-ma iz oblasti grafike industrije.

Zavisno od toga koje je preduzee ili ustanova u pitanju, zahtevi mogu biti takvida se mogu zadovoljiti korienjem relativno prostih, pa do upotrebe veoma sloenih

tamparskih tehnika i postupaka.Veliki broj raznih vrsta preduzea, ustanova i samostalnih zanatskih radnji, svoje

potrebe mogu zadovoljiti sa jednom relativno prostom tamparskom tehnikom po-znatom pod nazivom Sito - tampa.

Cilj ove knjige je da prui osnovna, pre svega praktina znanja iz oblasti runesito - tampe. Knjiga je namenjena uenikim zadrugama osnovnih i srednjih kola -onim koje ele da u svojim zadrugama formiraju radni pogon sito - tampe, ali moebiti i od koristi kolama, odnosno uenikim zadrugama u okviru kojih ve postoje irade navedeni radni pogoni.

Ova knjiga je namenjena i svim onim pojedincima koji iz hobija ili, pak, profesio-nalno ele da se bave ovim poslom.

U knjizi su obraeni svi segmenti vezani za rad u oblasti sito - tampe, na nainkoji omoguava brzo upoznavanje ove delatnosti i onima koji nemaju bilo kakvih pre-dznanja za rad u ovoj oblasti.



8/125

8

Knjiga govori i o primeni sito - tampe u oblasti umetnike grafike, to ukazuje ina mogunost upotrebe ove tamparske tehnike u slikarskim radnim pogonima ue-

nikih zadruga, ali i od strane umetnika kojima ova oblast do sada nije bila predmetinteresovanja i likovnog izraavanja.

Posebno su, obzirom na mogue tetne uticaje, obraene i potrebne mere zati-

te pri radu.Ova knjiga je rezultat mog viegodinjeg iskustva steenog kroz rad u radnom

pogonu Sitotamparija koji i sada aktivno radi u okviru uenike zadruge BudaDavidovi pri tehnikoj koli Buda Davidovi u Obrenovcu.

Biu izuzetno zadovoljan ako ova knjiga doprinese otvaranju i unapreivanju ra-

da radnih pogona sito - tampe, pre svega u osnovnim i srednjim kolama kojima jeprevashodno i namenjena.

Obrenovac, jula 1996. Autor



9/125

9

PREDGOVOR ELEKTRONSKOM IZDANJU

Na mom sajtu PELARSKE MAJSTORIJE, posetioci su imali prilike da seupoznaju sa osnovnim sadrajem ove knjige. Kako je knjiga davno ranije rasprodata(na sajtu je ponueno samo desetak preostalih primeraka), to nisam mnogima, koji suse interesovali za nabavku iste, mogao izai u susret.

Kako bih, to veem broju zainteresovanih, omoguio da se sa ovom korisnomknjigom upoznaju, odluio sam je prebaciti u elektronsku formu i posredstvomnekih sajtova besplatno pokloniti.

Verujem da e ovaj napor biti vredan uloenog truda, te da e, pre svega, svimzainteresovanim za profesionalno bavljenje ovim poslom, (jer danas je jako teko doido posla), omoguiti da svoje namere u tom pravcu i ostvare. Tim pre to su ulaganjau ovaj posao relativno mala, a moe se raditi u kunim uslovima.

Jedan od onih koji je u ovom poslu profesionalno veoma uspeo je i sadanjivlasnik tamparije Grafika Perenevi, a koji je osnove sito-tampe nauio od autoraove knjige.

Moja iskustva, sa prvom knjigom i niz odranih seminara u osnovnim kolama uSubotici, Vedniku, Zrenjaninu, Obrenovcu, Zajearu, Vranjskoj Banji, Pritini,... tokom1997. i 1998. godine, veoma su pozitivna. Duboko sam uveren, da e, u dananjevreme, vreme novog zamaha u preduzetnitvu, biti jako interesantna za uenikezadruge u viim razredima osnovnih, kao i srednjih kola, a svakako i svima koji se

ele profesionalno baviti ovim poslom.



10/125

10

Moram napomenuti, da je od izdanja knjige, pa do danas, dolo do znaajnognapretka u proizvodnji pribora, opreme i materijala za tampu, da je naroito kodmaterijala dolo do odreenih izmena u nazivima, ali i kvalitetu, no sutinski, svereeno i predstavljeno u knjizi nije izgubilo na znaaju i veoma je prihvatljivo i danas.

Na svim stranama gde to bude potrebno, bie date smernice za posetuodreenim stranicama, gde e biti predstavljene potrebne novine. S tim u vezi biekorieni odreeni simboli, kao npr.:

Informativno dugme klikom na njega, odlazite na stranicu sa noviminformacijama, na stranicu sa video klipom itd., a koje su u neposrednoj vezi sastarnicom na kojoj se nalazite, jer je u pitanju neto novo, ili je u pitanju pojanjenje

odreenje radnje-operacije kori

enjem video klipa itd.

Return dugme (dugme za povratak na stranicu sa koje ste doli). Ovo dugmenajee e se nalaziti u donjem levom uglu okvira stranice na koju ste otili klikomna informativno dugnme.

Predlaem vam i posetu stranicama http://youtube.com gde moete nai

veliki broj video klipova. Otkucajte samo u okviru za pretragu sitotampa,screenprinting,

Svim zainteresovanim za ovaj posao elim puno uspeha u daljem radu!

U Obrenovcu, 13.12.2012. godine Autor

http://youtube.com/http://youtube.com/


11/125

11

1. TA JE SITO-TAMPA

Veina autora koristi razliite nazive za sito-ta-mpu. Neki ovu tehniku tampe nazivaju mreinom,drugi propusnom, ali je najprisutniji naziv sito - ta-mpa. Zato emo u ovoj knjizi upotrebljavati taj te-rmin.

Navedeni naziv je najprihvatljiviji pre svega zbogtoga to je nosilac tamparske forme (deo podlogeza tampanje na koji se nanosi boja i sa koga se po-mou nanete boje uz odreeni pritisak dobija slikaoriginala) veoma fina mreica izraena od pamu-nih, sintetikih, svilenih ili pak metalnih vlakana.

Mreica se jednim od mnogih razvijenih postu-paka razapne i uvrsti na drveni ili metalni okvir (Sli-ka 1. b.- poz.4.) i slui kao podloga za izradu tam-parske forme.

tamparska forma za sito-tampu, izrauje sena mreici sita odgovarajuim tehnolokim postu-pkom, pri emu pojedini - netampajui elementipostaju nepropusni(zatvoreni) za prolaz boje (Sli-

ka 1.a. - poz.1.).

S l i ka 1.

v.

b.

a.

4.


klikni


12/125

12

tampajui elementi su propusni (neza-tvoreni) i dozvoljavaju nesmetan prolaz boje(Slika 1.a - poz.2.), koja se na tampajuu po-dlogu (Slika 1.v.) prenosi prevlaenjem potiski-vaa (Slika 1.b. - poz.3.) preko tamparske fo-

rme izraene na mreici sita.Za rad u ovoj tehnici tampe razvijen je veliki

broj maina, alata, pribora, boja i sl., o emu ebiti vie rei u posebnim odeljcima ove knjige.

Ako se eli govoriti o istorijatu sito-tampe,pouzdanih podataka vezanih za neko vreme,mesto i linost nema.

Ima indicija da su stari Kinezi i Egipani kori-stili ovu tehniku, razume se u primitivnim, odno-

sno takvim oblicima koji su bili nagovetaji tehni-ke sito-tampe. Ono to je poznato, jeste inje-nica da se sito-tampa kao komercijalna tampa-rska tehnika poela razvijati pre neto vie odezdeset godina, ali i da ima sjajnu budunost.

S l i ka 1.

v.

b.

a.

4.



13/125

13

Uz navedeno treba dodati i podatak da je, uz litografiju i graviranje, sito-tampazvanino priznata kao jedna od tehnika grafike umetnosti.

Kod nas se ova tehnika tampe koristi tridesetak godina uz sve vei broj prista-lica i sve iru primenu.

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PREDNOSTI TEHNIKE SITO-TAMPE

Jedna od bitnih karakteristika tehnike sito-tampe jeste injenica da je ona bitnorazliita od drugih tamparskih tehnika, te se zbog toga nijednoj ne moe prikljuitikao njen ogranak.

Vrlo znaajna karakteristika, posebno tehnike rune sito-tampe, jeste jednosta-vna izrada tamparske forme, jednostavan proces pripreme i rada, kao i niske cenenajnunije opreme i materijala.

Tehnikom sito-tampe moe se tampati na velikom broju razliitih materijalakao to su: papir, plastika, tekstil, keramika, metal, drvo, staklo i mnogi drugi mate-

rijaliSito-tamparskim postupkom moemo tampati na podloge proizvoljne deblji-

ne, ali i krive povrine (olovke, upaljai, boce, tegle, piksle, kante, burad, ...), toskupa posmatrano doprinosi daleko veoj primenljivosti ove tamparske tehnike uodnosu na druge poznate tamparske postupke.



14/125

14

Sloj boje na otisku dobijenim postupkom sito - tampe moe da bude 15 putadeblji od sloja kod ravne tampe, to doprinosi veoj postojanosti na svetlosti, a uodreenim sluajevima ova karakteristika daje i posebne efekte (npr. reljefni izglednekih delova, ili cele otisnute povrine).

Pored toga, za razliku od jednobojne ili etvorobojne tampe koje su karakteri-stine za druge tamparske tehnike, tehnikom sito-tampe moe se tampati sa vi-e boja na jednom otisku.

Broj otisaka moe varirati od jednog do vie desetine hiljada, uz mogunost ta-mpe na bilo kom formatu.

Jedna od bitnih odlika tehnike sito-tampe jeste i mogunost da se sa svetlijimbojama ili svetlijim nijansama moe tampati preko tamnijih. Ove prednostiproizilaze izinjenice da su boje za sito tampu guste i da zahvaljujui tome moguda pokrivaju jedna drugu.

Navedene prednosti tehnike sito - tampe istovremeno su i njene glavne kara-kteristike koje jeine sve popularnijom.



15/125

15

Ispiranje sita

Suenje sita

Oslojavanje sita nano. emulz.

Suenje sita

Osvetljavanje sita

Priprema originala na raunaru

Izrada kopirnog predloka nalaserkom tampau

Odmaivanje sita

Razvijanje sita (ispiranjem)

Suenje sita

Pregled i eventualni retu sita

Montiranje i podeavanje sita natamparski sto

Izrada probnog otiska - podeavanje

tampanje predvienog tiraa

Pod tehnolokim postupkom dobijanjaotiska u sito-tampi podrazumevamo nizpovezanih aktivnosti poev od pripremeoriginala pa do umnoavanja, odnosno

tampanja predvienog tiraa. Sve po-trebne aktivnosti i njihov tehnoloki sled,dati su na prikazanoj emi.

3. TEHNOLOKI POSTUPAK DOBIJANJA OTISKA U SITO-TAMPI

I faza

II faza

II

faza

IIIfaza



16/125

16

Poto je primena raunara nala svoje mesto u tehnolokom postupku, kako ugrafikim preduzeima, tako i u radnim pogonima za sito-tampu uenikih zadru-ga, ematski prikaz nee sadrati druge alternativne vrste pripreme originala, kaoto su repro-fotografija, crtanje sa tuem, upotrebu Letraset proizvoda i sline po-

stupke. Navedeni alternativni postupci i dalje su u primeni, ali ih sve vie potiskujeraunarska tehnologija.Na emi (prethodna strana ) prikazan je tehnoloki postupak dobijanja otiska

u sito-tampi koji se sastoji od tri osnovne faze.Prva faza obuhvata pripremu originala i izradu kopirnog predloka na raunaru i

laserskom tampau.Druga faza odnosi se na pripremu tamparske forme koja poinje sa odma-ivanjem sita (polazi se od toga da ve postoji gotov sito ram), a zavrava se sapregledom i eventualnim retuom sita.

Trea, zavrna faza obuhvata montiranje i podeavanje sita na tamparski sto,

izvlaenje probnog otiska - sa eventualnim naknadnim podeavanjem poloaja po-dloge na koju se otiskuje, posleega se prelazi na tampanje predvienog tiraa.Svaka od navedenih aktivnosti je od izuzetnog znaaja za dobijanje kvalitetne

tampe, zbogegae kasnije biti posebno i detaljnije obraena.



17/125

17

Najee je organizacija sitotamparske radionice posao koji je diktiran postojeim, a neposebno projektovanim prostorom. Zbog toga se esto moe desiti da je prostor nedovoljan, neadekvatan ili se sastoji od vie manjih prostorija na razliitim lokacijama(prizemlje i sprat; u dve ili vie zgrada; prostor ispod stepenica i sl.).

Bilo koji prostor, ako poseduje bar minimumpotrebne povrine, odgovarajuu osvetljenosti uslove za provetravanje, moe biti korisnoupotrebljen i adekvatno organizovan.

Na slici 2. predstavljena je organizacijaradionice za sito - tampu u okviru jedneprostorije, sa svim potrebnim sadrajima kojipokrivaju kompletan tehnoloki proces i to sadva sito-tamparska radna mesta.

Slika 2.Slika 2.

Sl. 2. Radionica za sito - tampu sa dva sito-tamparska mesta(A). Prostor za raunarsku pripremu kopirnih predloaka sa: 1. Raunar 2. Laserski tampa3. Orman

(B). Mrana komora sa: 4. Digistor za razvijanje i pranje sita 5. Sto za osvetljavanje 6. Orman za hemikalije i pribor(V). Radni - tamparski deo sa: 7. Sitotamparski sto 8. mesto za materijal 9. Prenosni ramovi za odlaganje

gotovih otisaka.

4. ORGANIZACIJA PROSTORA I OPREME ODELJENJA ZA SITO-TAMPU



18/125


19/125

19

Sl.3.Radionica radnog pogona Sitotamparija uenike zadruge Buda Davidovi Obrenovac sa

jednim sitotamparskim radnim mestom1. Raunar 486DX/40Mhz 2. Laserski tampaHP LaserJet 4L3. Mesto za materijal 4. Orman za hemikalije i pribor 5. Regali i sita

6. Digistor za razvijanje i pranje sita 7. Mokrivor 8. Prenosni ramovi za odlaganje gotovih otisaka9. Sto za osvetljavanje 10. Sitotamparski sto 11. Zidna vaga



20/125

Sl b dSl b d J k iJ k i MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO TAMPETAMPE


21/125

21

Uspenost i kvalitet kompletnog sitotamparskog procesa u velikoj meri

zavisi od pravilnog razapinjanja mreice na okvir i od pravilnog izbora mreice zaodgovarajuu tehniku tampe (kako po vrsti materijala tako i po gustini tkanja). Sita seizrauju u razliitim veliinama, zavisno od tehnike tampe, ali je za runu sito-tampukarakteristino da najvei format iznosi 1000x1200 mm. To je, kako i praksapotvruje, maksimalno mogui format koji moe da savlada jedan sitotampar.

Veoma je vano da se prilikom izbora formata sita uskladi njegova veliina saformatom otiska. Po pravilu, mreica sita je sa svake strane za oko 100 mm vea odveliine otiska. Odnos izmeu otvora okvira i veliine tampajueg dela prikazan je usledeoj tabeli i na slici 4.

Otvor okvira umm

Veliinatampajuegdela u mm

Odgovara zaformat papira

(DIN)

1200x1500 841x1189 A0

830x1180 594x841 A1

620x820 420x594 A2

500x660 297x420 A3

370x540 210x297 A4

270x450 148x210 A5


Selotejp traka za pakovanje (5 cm irine)

Sl b dSl b d J k iJ k i MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO TAMPETAMPE


22/125

22

5.1.1. OKVIRI ZA SITA

Okviri se najee izrauju od drveta ili od metala. Za drvene okvire upotre-bljava se meko drvo. Letvice moraju biti bez vorova, dobro slepljene, a ivice zaoblje-ne. Drveni okviri su pogodni za manje formate i manje tirae. Za vee formate i tiraebolje je upotrebiti metalne okvire koji se izrauju od elinih ili aluminijumskih profila.

Popreni presek drvenih letvica kree se od 30x35 mm do 35x50 mm. Zametalne (eline) okvire upotrebljavaju se avne cevi poprenog preseka 25x25x1,5do 40x40x2 mm. Aluminijumski okviri moraju biti neto jai to se za isti popreni pre-sek cevi (kao kodelinih) postie izborom cevi sa debljim zidom.

Posebna panja pri izradi drvenih okvira posveuje se sastavljanju uglova.

Razlog je u tome to se prilikom napinjanja mreice, kao i pri kvaenju sita za vremerazvijanja i ispiranja, nepravilno ili nekvalitetno izraen okvir moe deformisati. Na slici5. prikazano je nekoliko spojeva drvenih okvira koji su se u praksi dobro pokazali.

Sl. 5. Izgled najee korienih ugaonih spojeva drvenih okvira


SlobodanSlobodan JankoviJankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO TAMPETAMPE


23/125

23

Jedna od posebnih konstrukcija drvenih okvira je samozatezni okvir (sl. 6.) kojiomoguava da se po potrebi mreica sita naknadno zatee.

Sl. 6. Konstrukcija samozateznog okvira (presek)


SlobodanSlobodan JankoviJankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO TAMPETAMPE


24/125

24

Pored navedenih, najee se koriste i okviri sa lebovima i letvicama (slika 7). Kodove vrste okvira, na samom okviru izraeni su lebovi (sa strane i odozgo) kojiomoguavaju da se ve ranije napeta mreica, koja je vremenom popustila i izgubilapotrebnu napetost, ponovo zategne.

Sl. 7. Tipovi drvenih okvira sa lebovima i letvama

Metalni okviri (slika 8.) se najee izrauju zavarivanjem na uglovima, akao to je ve reeno, izrauju se odelinih ili aluminijumskih profila. Meutim, naaluminijumske profile mreica se tee lepi, pa je zbog toga neophodno pre opera-cije lepljenja povrinu pripremiti za lepljenje tako to e se obraditi grubim brusnimpapirom.


SlobodanSlobodan JankoviJankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO-TAMPETAMPE


25/125

25

Sl. 8. Profili za izradu metalnih okvira (A)i izgled zavarenog metalnog okvira sa zalepljenom mreicom (B)

A

B

Za izradu okvira, koristi se i kombinacija metal drvo, priemu se od metala izrauju ugaone spojnice, a od

drveta letvice (slika 9.).

Sl. 9. Kombinovani okviri metal - drvo


SlobodanSlobodan JankoviJankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO--TAMPETAMPE


26/125

26

5.1.2. MREICE

Mreice za sito - tamparska sita izrauju se od prirodnih, sintetikih ilimetalnih niti.

Pri izboru mreice rukovodimo se pre svega kvalitetom otiska koji se elidobiti. Ovo podrazumeva da treba odabrati odgovarajuu vrstu mreice sa takvomgustinom (finoom) tkanja, kojae najbolje odgovoriti odreenoj nameni.

Finoa mreice izraava se brojem niti po dunom centimetru.Sitotamparske mree imaju 15 do 250 niti po dunom centimetru. U praksi senajee koriste mreice od 77 do 180 niti po dunom centimetru. Kreativno-umetnikoj tampi odgovaraju mreice sa 90 do 110 niti po dunom centimetru, dokse za reproduktivnu tampu koriste mreice sa 120 niti (14.400 otvora na 1 cm2).Za veoma fine rastere, izuzetno tanke linije i slino, koriste se mreice sa 180 niti(32.400 otvora po cm2).

Radi odgovarajueg snalaenja pri izboru mreica, treba istai da se

debljina vlakana mreice obeleava sa sledeim oznakama:S (small) - tanka vlakna

M (medium) - vlakna srednje debljineT (thick) - debela vlaknaHD (heavy duty) - vrlo debela vlakna


SlobodanSlobodan JankoviJankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITO--TAMPETAMPE


27/125

27

Mreice se pored toga oznaavaju slovima i brojevima. Tako na primer,oznaka N90T na mreici oznaava da materijal od koga su izraena vlakna (N -najlon) ima 90 niti po dunom centimetru, sa debelim vlaknima (T). Ove mreice sena tritu nalaze pod sledeim oznakama: N27HD, N61S, N73T, N90T, N100T,N110T, N120T, N130T, N140T, N150T, N180T. Najlon je postojan na temperaturi do

1200 C, dok sa poveanjem temperature postepeno gubi vrstou. Otporan jeprema bazama, alkoholu i organskim rastvaraima, kao to su npr. ugljen tetrahlorid,trihiopertilen, perhloriten, dok je vrlo osetljiv prema kiselinama i fenolnim jedinje-njima. Ove mreice, obzirom da se izrauju od veoma tankih niti, omoguavaju ta-nke nanose boje, to je vrlo znaajno pri tampanju mokro na mokro.

Od svih sitotamparskih tkanina, najlonske se najkrae osvetljavaju, jer pro-putaju najvie svetlosti. Da bi se smanjila rastegljivost ovih mreica, one se u fabri-kama izrauju kao stabilizovane. Inae ove mreice izraene kao obine, pri stavlja-nju na okvir, isteu se u oba smera sa 5 do 10%, a stabilizovane 5 do 7%.

Za kreativnu sito-tampu posebno su podesne najlonske mree pod nazi-vom Monajl gaza (Monyl-gaze). Dosta su u upotrebi i mreice marke Najbolt (Nybolt)kao i Najtal (Nytal). Posebno su, za vanija sitotamparska ostvarenja, pogodneobojene najlonske mree - uta Najlon (Nyljaune) i plava Tekstrel (Textrel).

SlobodanSlobodan . Jankovi. Jankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITOTAMPETAMPE



28/125

28

Poliesterske mreice (koje se pojavljuju od 1963 godine) otporne su premasvetlosti, vlazi, a prema hemikalijama otpornost skoro da dostie onu koju posedujumetalne mreice. Ove mreice mogu da izdre i do 200.000 otisaka. Postojane su natemperaturama do 1300 C, a taka topljenja im je na 2560 C. U granicama tempe-raturnog pojasa od 0 do 1000 C dimenzije im se gotovo ne menjaju pa zbog toga

vae za veoma stabilne mreice. U normalnim uslovima upijaju svega 0,4% vode.Vrlo su otporne prema kiselinama, a podnose samo razblaene 2-3%-tne hladnebaze.

Povrinski ih rastvaraju neka fenolna jedinjenja, ali se i pored toga mogu upo-trebiti pri tampanju sa sitotamparskim bojama koje sadre fenole. Inae, izrauju

se od viestrukih niti sa 15 do 77 niti na jedan duni centimetar, i od jednostrukihkoje imaju do 165 niti na jedan duni centimetar. Oznaavaju se brojem koji ozna-ava broj niti po jednom dunom centimetru, slovom za oznaku debljine niti i velikimslovom P (poliester). Za precizne otiske upotrebljavamo mreice sa debelim nitima.Rasteemo ih, pri napinjanju na okvire, u oba smera za 2-3%.

Posebno su cenjene mreice sa jednostrukim nitima marke Estal-Mono, kojese uspeno koriste pri izradi tampanih kola. Dosta se upotrebljavaju i mreice markeMonolen i Polimon. Za veoma fine crtee, kada se trai velika preciznost, upotre-bljava se mreica marke Montrel Super ili metalizirana mreica Monolen, poznata ipo nazivu Metalen

SlobodanSlobodan . Jankovi. Jankovi:: MALAMALA KOLA SITOKOLA SITOTAMPETAMPE



29/125

29

Metalne mreice izrauju se uglavnom od nerajueg elika. Vrlo su sku-pe, a najpodesnije su za male formate otiska i indirektne ablone. Upotrebljavajuse pre svega za vrlo precizne otiske, kod tampanja preslikaa, kao i kod tampa-nja termoplastinih keramikih boja, kada mreica ima i zadatak elektrinog greja-a. U kreativnoj sito - tampi gotovo da se i ne upotrebljavaju.

Za odluku pri izboru mreice, moe posluiti sledea tabela:

ZAHTEVI PREPORUKA

Trajnost mreice Mreica tipa HD

Visoka rezolucija za tampu finih linija ipolutonova

Mreice tipa S i T

Visoka stabilnost dimenzija Metalne mreice

Velika elastinost kod tampe na krivim i oblimpredmetima

Mreice tipa Monyl

tampanje metalnim prahom ili bronzom Mreice sa velikim otvorima

Debeo, srednje debeo ili tanak sloj nanosaboje (respektivno)

Mreice S, T ili HD

Dobre antistatike osobine Metalne mreice

Grejanje mreica za termo-tampu Metalne mreice

S oboda Ja o O S O



30/125

30

U zavisnosti od podloge na koju se tampa preporuuju se finoe tkanja prema

sledeoj tabeli:

NAMENA MREICA FINOA MREICE

Nanoenje lepila, eerni premazi sitom na kolaima,premazi firnajza i sl.

5T - 29T

tampanje na putnim i sportskim torbama i na grubimtkaninama

34T - 49T

tampanje na grubim i upijajuim podlogama, na drvetu,tekstilu i sl.

49T - 77T

Polutonska tampa velikih formata rasterom sa vie od 12linija po cm.

68/2HD

tampa plakata; krupnih slova; tampa pokrivnom,fluorescentnom i grubo pigme-ntiranim bojama.

77T - 100T

Polutonska tampa iznad 20 taaka po 1 cm; tampa

znakova; firmi; nalepnica; ...

100T - 120T

tampa finih polutonova; tampa tankim nanosom boje preko 130T

Najee koriena finoa mreice od univerzalne namenedo tampanih kola

110HD - 120T

Polutonska tampa tankih linija i tankim slojem boje 120T - 200S



31/125

31

Ako posmatramo mreice od poliestera i najlona, vanu ulogu pri izboru odreene

mreice imaju i pojedine osobine date u sledeoj tabeli:Osobine pojedinih mreica od najlona (N) i poliestera (P)

Oznaka Veliina otvora()

Otvorena povr.(%)

Prenik niti () Debljinamreice ()

P 15T 450 48 200N 355 47,5 160 300

P 355 47,5 160

N 300 36 200 370

PN 170 54,5 60 100

P

N 160 48,5 70 125

P 158 48 70N 155 43,5 80 140

P 158 48 70

19T

19HD

43S

43M

43T



32/125

32

Nastavak tabele sa strane 31.

Osobine pojedinih mreica od najlona (N) i poliestera (P)

Oznaka Veliina otvora

()

Otvorena povr.

(%)

Prenik niti () Debljina

mreice ()N 140 37 90 164

P 138 35.7 93

N 85 44 43 70

P 85 46.2 40

N 80 38 50 80

P 80 37.9 50

N 70 29 60 100

P 70 29 60

N

43 HD

77 S

77 T

77 HD

90 MP 74 42 40



33/125

33


N 69 38 43 70

P 60 29.8 50

N 64 31.5 50 80

P 52 21.6 60

N 65 42.5 35 56

P

N 58 35.8 39 64

P 58 35 40

N 56 32 43 71

P 46 21.6 53

N 53 40.8 30 48

P

N 48 33.5 35 58

P 45 30.1 37

90 HD

100 S

100 T

100 HD

120 S

120 T

90 T



34/125

34

N 45 28.8 39 68

P 43 26.8 40

N 30 25 30 53

P

N 25 17.5 35 64

P

N

P 24 15.5 37

N 20 16 30 54

P

160 T

165 T

200 S

120 HD

160 S

Treba napomenuti da od debljine mreice i veliine otvorene povrine, pored osta-log, zavisi debljina nanosa i koliina utroene boje.




35/125

35

5.1.3. MONTIRANJE MREICE NA OKVIR

Vrlo znaajan uslov za dobijanje kvalitetnog otiska u sito-tampi je dobropostavljena i razapeta mreica. Za razapinjanje i postavljanje mreice na okvirrazvijeno je vie postupaka.

Postupak runog zatezanja se najee koristi za potrebe manjih radionica

(kao to su manje samostalne zanatske radnje ili radni pogoni za sito-tampu ukolama), ali i ovde pre svega kada se izrauju okviri malog i srednjeg formata. Ovoiz razloga jer se mreice na okvirima navedenih formata zateu slabije od mreica naokvirima velikih formata, pa operacija runog zatezanja daje dobre rezultate.

Pri samoj operaciji postavljanja mreica se zatee postupno i ravnomerno,

prema redosledu prikazanom na slici 10.

Sl. 10. Redosled zatezanja mreice sita na okvir

1 2 3 4 5 6



36/125

36

Mreica se za okvir privruje nekim jaim lepkom (Sintelan, Boropor,Teleol, Tigar, Neostik i sl.) ili metalnim kopama (tzv. klamericama) uz pomorunog aparata za zakivanje navedenih kopi. Bolje je i sigurnije koristiti lepljenje.

Ako se privrivanje mreice vri nekim od navedenih kontaktnih lepkova,

tada na prethodno oien (odmaen) okvir i odgovarajua mesta na mreicinanesemo lepak, saekamo da se osui (onoliko vremena koje je navedeno uuputstvu za konkretnu vrstu lepka), a zatim po prikazanom redosledu rasteemo ilepimo stranu po stranu.

Da bi se ovaj posao pravilno obavio, mreicu pre nanoenja lepka trebapostaviti ispod okvira, ocrtati veliinu unutranje strene okvira, sa obe straneocrtanog dela namazati lepkom (irina pojasa kao debljina okvira), a zatim poprikazanom redosledu zatezati stranu po stranu, zatezanjem mreice tako daocrtana ivica doe to blie do spoljne strane okvira i lepiti.

Radi ispravljanja neravnomernosti nastale pri zatezanju mreice, potrebnoje da se napeta mreica kvasi naizmenino mlakom i hladnom vodom vie puta, azatim ostavi da se u vodoravnom poloaju sui oko 24 asa.



37/125

37

Vrlo praktian nain koji se

koristi pri runom napinjanjumreice (u nizu razvijenih postu-paka za napinjanje mreica) jemetod istovremenog napinjanjamreice na dva okvira istih di-

menzija, (vidi sliku 11.).

Uzmu se dva okvira istih di-menzija i postave duim strani-cama jedan do drugog. Preko

okvira se poloi mreica i jednimod postupaka (lepljenje, zakuca-vanje), uz potrebnu veliinu za-tezanja, privrsti na suprotnimstranama.

Zatim se okviri saviju (kao arka) do mere propisane za zatezanjekonkretne mreice. Po zavrenom zatezanju, mreica se privrsti prvo na duimstranama okvira, odvoje se okviri (presecanjem mreice na mestu dodira dvaokvira), a potom se izvri zatezanje i privrivanje kraih stranica oba okvira.

Sl. 11. Postupak napinjanja mreice metodom arke



38/125

38

Najprihvatljiviji postupak za zatezanje mreice, koji obezbe

uje pravilnu nape-tost mreice i izradu nekoliko sita sa samo jednim zatezanjem, prikazan je na slici12. Na jedan vei okvir privremeno se privrsti - zalepi odabrana mreica. Sa okvi-rom zatezaem (konstrukcija i postupak vrlo slini okviru datom na slici 6. ) mreicase napne do propisane granice zatezanja za izabranu vrstu mreice.

Sl. 12. Izrada sita pomou specijalnog okvira za zatezanje mreice



39/125

39

Na zategnutu povrinu mreice postavi se potreban broj okvira, ocrtanjihova spoljna i unutranja kontura nekim flomasterom, a zatim se unutar ocrtanihpovrina nanese jedan od pomenutih kontaktnih lepkova. Lepak se nanese i naprethodno oiene kontaktne povrine okvira.

Kada se lepak prosui, okviri se postave na povrine mreice koje su

takoe premazane lepkom, to dovodi do procesa slepljivanja mreice i okvira.Okretanjem specijalnog okvira za zatezanje mreice za 1800 nanese se jo jedansloj lepka i uz jak pritisak sa nekom drvenom lopaticom utrljamo ga kroz mreicu dookvira.

Posle suenja dobro je povrine koje su lepljene premazati nekim

dvokomponentnim lakom u cilju zatite od odlepljivanja mreice do kojeg bi moglodoi u procesu tampanja i pranja sita sa razreivaima. Premazivanje lakom vrise po opsecanju izraenih sita (izrezuje se viak mreice).

Prvo se iseca mreica na udaljenju 3-5 cm od spoljne ivice okvira, a takodobijeni viak mreice zalepi se na bonim stranicama okvira.

Zatim se bone stranice (jedna po jedna, uz ostavljanje vremena zasuenje) premazuju lakom. Isti postupak se ponovi na donjim povrinama okvira nakojim je u prvobitnom postupku razapinjanja na specijalnom okviru izvrenolepljenje mreice na okvire.



40/125

40

U najznaajniju opremu neo-phodnu za sito-tampu spadaju ra-znovrsni aparati, naprave, stolovi imaine za sito-tampu. Kako je

predmet ove knjige prevashodnoruna sito-tampa, to e i naa pa-nja biti usmerena pre svega naaparate i naprave za runu sito-tampu. Na slici 13. data je skica

(boni izgled) jednog aparata2namenjenog runoj sito-tampi.

2 Konstruktor aparata je autor oveknjige, a proizvoa Uenika zadrugaBuda Davidovi iz Obrenovca.

5.2. APARATI I NAPRAVE ZA SITO - TAMPU

Sl. 13. Aparat za runu sito-tampu (desniboni izgled)



41/125

41

Prikazani aparat sadri sve potrebne elemente za lako podeavanjepoloaja tampajue podloge to je veoma znaajno kod viebojnetampe, naroito u sluajevima kada se boje dodiruju, odnosno neznatnopreklapaju. Konstrukcija stola omoguava tampanje na materijalima

debljine do 120 mm, a izrauje se u tri veliine (osnovna mera odnosi sena veliinu radne ploe) i to B5, B4, B3 i B2. Osnovna konstrukcija je odelinih avnih cevi, a radna ploa ima podlogu od klirita toomoguava efikasno i lakoienje, uz posedovanje potrebne otpornostiprema bojama i razreivaima sa kojim se radi. Aparat se postavlja naneki sto - postolje, ija ukupna visina radne povrine (uzevi u obzir iradnu visinu samog aparata) treba da bude prilagoena sitotamparu.Ovo iz razloga to do pojave zamora dolazi znatno ranije, ako visinaradne povrine nije odgovarajua.

U runoj sito-tampi nosai sita mogu biti i razne vrste naprava kojesu ili odreena vrsta arki (obine ili koje se rastavljaju) ili arke sarazliitim vrstama stezaa.



42/125

42

Neke od tih naprava date su na slici 14.

Sl. 14. Naprave za privrivanje sita

Treba odmah rei da su to ipak priruna sredstva, sakojim se bez nekih veih problema moe raditi jedno-

bojna tampa, dok se kod viebojne tampe valja veo-ma mnogo namuiti da bi se obezbedio dobar otisak.Razlog je u tome to se za svaku narednu boju kopirnipredloak, montiran na tampajuu podlogu, runo po-vlai i nameta (pasuje) sve dok se u potpunosti ne po-

klopi sa tamparskom

formom (propusni deoza boju) koja je izraenana mreici sita.

Postoje i posebne vrs-te aparata i stolova za

sito-tampu koji su na-menjeni za tampanjena majicama i drugim sl-inim odevnim predm-etima. Oni su takoe ra-zliitih konstrukcija, tou osnovi zavisi od togada li su namenjeni za je-dnobojnu ili za viebojnutampu. Na slici 15. pri-kazan je stoni aparat za

jednobojnu tampu (1) imaina (2) za runu e-tvorobojnu sito-tampuna majicama i slinimodevnim predmetima.

klikni



43/125

43

Imajui u vidu veliku primenljivost tehnike sito-tampe,

treba istai i mogunost tampanja na krivim povrinama,kao to su razliite vrste boca, aa, kutija, kanti i mnogihdrugih vrsta proizvoda za redovnu upotrebu i ambalau.

Sl. 15. Neki tipovi aparata - stolova za tampanje na majicama



44/125

44

Sl. 16. ematski prikaz aparata za runu sito-tampu na predmetima valjkastog oblika

Na slici 16. dat je ematski prikaz

aparata za runu sito-tampu na predme-tima valjkastog i konusnog oblika kao to

su razne vrste staklenih i plastinih flaa,aa, tegli, kutija i slinih proizvoda.

Za razliku od tampanja na ra-vnim podlogama, gde tampajuapodloga miruje, a potiskiva bojese kree potiskujui boju, kod apa-

rata za tampu na predmetima va-ljkastog oblika, kree se podlogaza tampanje (teglica) pokretanaod strane sita koje se povlainapred - nazad, dok je potiskiva

boje nepokretan (privren zakonstrukciju aparata).

tampajua podloga (u datomprimeru teglica) stoji na etiri ko-mada kotrljajuih leaja (postavlje-na na dve osovinice) i poduprta jesa dva okretna i pomerljiva grani-nika-stezaa.

Uz malo zanatskog umea i samimoete napraviti aparat sa slike

levo!



45/125

45

Na slici desno je jo jednavarijanta stola za okruglu sito-tampu, za predmete kao tosu kantice do 5 kg, razne tube,vee flomastere,...

Isti ovakav aparat, ali veihdimenzija omoguava tampu ina veim kantama i buradima,npr.odak 200 litara.



46/125

46

Ispred nepokretnog potiskivaa boje postavljena je jedna limena ploica (naosovinici okretnoj oko sopstvene ose) koja ima zadatak da po dolasku sita u po-deeni krajnji prednji poloaj, omogui povratak boje na poetnu poziciju i time

omogui nastavak procesa tampanja.Vrlo sline konstrukcije je i aparat za tampanje na predmetima konusnog obli-ka, uz napomenu da ima i takvih konstrukcija aparata za runu sito-tampu koji suuniverzalni i omoguuju (uz minimalne intervencije vezane za podeavanje i po-stavljanje, odnosno uklanjanje pojedinih komponenti) tampanje na ravnim, cili-

ndrinim i konusnim predmetima.

5.3. POTISKIVAI BOJE

Jedna od osnovnih sitotamparskih alatki je potiskiva boje. Od toga

kakvog je kvaliteta, pre svega gumeni uloak, zavisi i krajnji ishod sitotamparskogpostupka - otisak.



47/125

47

Najea, konstrukcija potiskivaa boje, i njegovi osnovni delovi, data je na slici 17.

Uz pomo potiskivaa, koji povlaimo ka sebi, sitotamparska boja sepotiskuje (moe se rei i protiskuje) kroz mreicu sita, odnosno kroz tampajueelemente tamparske forme. Rezultat je otisak u onom izgledu koji odgovaraoriginalnom crteu i izabranoj boji.

Sl. 17. Izgled i delovi potiskivaa boje

Radna ivica gumenog uloka tre-

ba da je uvek u besprekornom sta-nju, jer je to osnovni uslov za dobija-nje kvalitetnog otiska, posebno kadase rade otisci koji imaju vee povri-ne pod bojom. Naeta ivica gume-

nog uloka (iskrzana) ima za posle-dicu neravnomeran nanos boje, jerse ispod iskrzanog dela rezne iviceskuplja i protiskuje vea koliina bo-je, to daje otisak sa razliitim deblji-nama boje, pa isti nije potrebnogkvaliteta (primetne su brazde raznihnijansi).

klikni



48/125

48

Na slici 18. (A), prikazana je jednostavna naprava za runo bruenje gumenog

uloka potiskivaa boje. Uz pomo ove naprave se dovodi u radno (ispravno) stanjeradna ivica gumenog uloka. Na podlozi od drveta zalepljena je traka finog brusnogpapira, a bruenje gumenog uloka obavlja se ravnomernim potezima napred -nazad, do postizanja potrebne otrine radne ivice gumenog uloka.

Sl. 18. Naprava za runo bruenje gumenog uloka (A) i razliiti oblici iuglovi bruenja gumenih uloaka potiskivaa boje (B)



49/125

49

Na istoj slici dat je boni izgled jednog broja gumenih uloaka i uglovi bru-enja istih u zavisnosti od namene uloka u procesu tampanja. Uloak (a) koristise za tampu na papiru. Ako se nanosi deblji sloj boje tada se upotrebljava ulo-ak (b) sa podseenim uglovima. Uloci od tvrdog materijala, kao to je poliure-tan, bruse se pod uglom od 300 (v) za tampu na papiru. Za tampu na staklu

uloak se brusi pod uglom od 450 (g). Kada je potrebno naneti pokrivni sloj bo-je i za tampu na tekstilu upotrebljava se uloak (d) koji ima zaobljene uglove.

Po pravilu, za tampanje na tvrdim podlogama i velikim formatima upotreblja-vaju se meki uloci, dok se za tampu na mekim podlogama i kod tampanja ta-nkih linija koriste tvrdi uloci. Najpogodniji za tampanje su uloci tvrdoe od 60 -

90 ora (Shore), a univerzalnu primenu imaju uloci tvrdoe 75 ora.Veoma je vano da se po zavrenom tampanju uloak oisti istim

razreivaem upotrebljenim za razreivanje koriene boje. Za ienje se nesmeju upotrebljavati agresivni razreivai kao to su aceton ili nitrorazreiva.Ovi razreivai rastvaraju gumeni uloak i mogu ga trajno otetiti, a time i izbacitiiz upotrebe.

Dobro oieni uloci (i potiskivai boje u celini), odlau se do daljeupotrebe u vodoravnom poloaju, po mogustvu na posebne stalke.



50/125

50

Izgled nekih, od inae ve-eg broja konstrukcija ovog pri-bora, dat je na slici 19. Kori-tance se izrauje od razliitihmaterijala (drvo, plastika ili lim),a sami ga najlake moemo izr-aditi od pocinkovanog lima de-bljine 0.65 mm.

irina koritanca (Sl.19.A.)jeza 30 - 40 mm vea od irineue stranice sita, to obezbe-uje da se jednim prolazomkoritanca, napunjenog emulzij-om, pokrije cela donja (spolja-nja), a zatim i gornja (unutra-nja) strana mreice sita.

5.4. KORITANCA ZA NANOENJE FOTOOSETLJIVOG SLOJA (EMULZIJE)

Sl. 19. Izgled koritanaca za oslojavanje mreicesita i gladalice za poravnavanje emulzionog sloja

Koritance je posebna vrsta pribora kojase upotrebljava za ravno-merno nanoenje

emulzije, u tankom sloju jednakomerne de-bljine, na mreicu sita. U pitanju je odree-no teno sredstvo osetljivo na svetlo kojeslui za izradu sitotamparske forme.

klikni



51/125

51

Koritance sa tri pregrade (sl. 19. B.) koristi se za oslojavanje veih sita u situa-

cijama kada se mreica ne moe pokriti jednim, nego sa dva ili vie nanoenja, priemu spoljne pregrade prikupljaju (uklanjaju) viak emulzije iz prethodnog prolaza.

Kada je naneti sloj neravnomeran, ili ima vika emulzije zbog nanoenja izvie prolaza, poravnavanje se vri i gladalicom (sl. 19. V).

Gladalicom se ravna prvo sloj sa unutranje strane mreice, a potom sa spo-

ljanje (donje) kako bi se obezbedilo da naneti sloj bude to ravnomerniji, pose-bno na donjoj, kontaktnoj strani sita.

Izgled gladalice je skoro istog oblika kao i potiskiva boje, sa razlikom da ume-sto gumenog, sadri drveni uloak koji mora biti blago zaobljenih ivica i vrlo finoizglaan.

5.5. OPREMA ZA OSVETLJAVANJE SITAFotoosetljiva emulzija naneta na mreicu sita, u cilju izrade tamparske forme,

pored ostalog podvrgava se procesu osvetljavanja. U tu svrhu koristi se razliitaoprema. Kod rune sito-tampe, naroito u manjim radionicama i radnim pogo-

nima sito-tampe, najvie su u upotrebi halogene sijalice jaine 1000 NJ (topli po-stupak, Sl.20.A.) ili sanduci za osvetljavanje sa ugraenim fluorescentnim cevima

(hladni postupak, Sl.20.B.). Pri ovom se osvetljavanje sita sa nanetom emulzijom,u prvom sluaju (topli postupak) moe vriti odozgo ili odozdo, a u drugom sluaju(hladni postupak) odozdo, to je i prikazano na slici 20.



52/125

52

Sl. 20. Oprema za osvetljavanje sita

Treba rei da je preporuljivije osvetljavanje sa hladnim izvorima svetla (fluore-scentne svetiljke). Osnovni razlog je u tome to ultravioletni zraci (koje daju pome-nuto osvetljenje) dejstvuju iskljuivo na fotosloj ispod slobodne povrine kopirnog

predloka (izraene pripreme - ablona), dok se infracrveni zraci (topli postupak halogena sijalica) ire po celoj povrini mreice i na taj nain u odreenoj meriovravaju i delove fotosloja koje elimo da isperemo (delovi koji treba da inetampajui - propusni deo tamparske forme).



53/125

53

5.6. OPREMA ZA SUENJE OTISAKA

Za suenje otisaka najee se koristedrveni ili metalni okviri sa izraenom mre-om za postavljanje otisaka (Sl. 21.).

Sl. 21. Oprema za suenje otisakaA. Drveni prenosni okvir sa mreom od kanapa B.

Drveni ili metalni pomini okvir sa metalnom ilimreom od kanapa

Drveni prenosni okviri sa mre-

om od kanapa (Sl.21.A.) su vrloproste konstrukcije i pristupaniza izradu, a istovremeno vrlo po-godni za upotrebu u manjim radi-onicama. Izrauju se od drvenih

letvi 40x30 mm i najee su ve-liine od 660x1220 mm, to do-zvoljava maksimalni prihvat estotisaka formata B4 ili 10 otisakaformata A4 itd. Blie donjem delu

drvenog okvira, provlai se ka-nap na rastojanju od 100 mmkroz izbuene otvore (slino mre-ici reketa za tenis). Na predsta-vljeni okvir slau se otisci sve do

popunjavanja kompletne povri-ne okvira, a zatim se na taj okvirpostavlja sledei i tako sve dozavretka tampanja.



54/125

54

Treba rei da su za rad pogodniji drveni ili metalni pomini okviri postavljeni u

jedan dra

sa vie okvira (Sl.21.B), koji su (bez postavljenih otisaka) zategnuti uzpomo opruga i stoje pod izvesnim uglom u odnosu na horiontalu (to omoguavanesmetano ulaganje gotovih - mokrih otisaka). Po postavljanju svih otisaka kojemoe da primi jedan okvir, prvi iznad korienog obara se u horizontalan poloaj ispreman je za dalje korienje, odnosno odlaganje novih otisaka.

Pored navedenih naprava, koriste se i neke druge, manje funkcionalne i za si-tuacije kada se radi manji broj otisaka. U pitanju su takozvane grabuljaste vealiceili se otisci (najprostiji postupak) putem tipaljki privruju za zategnuti kanap itako sue.

5.7 OPREMA ZA IZRADU KOPIRNIH PREDLOAKA

Kopirni predloak ili original za snimanje je svaki crte, slika, tekst (ilikombinacija crtea, slike i teksta) koji treba odreenim postupcima reprodukovatina oslojenoj mreici sita kako bi se dobila tamparska forma za izradu otisaka.

Postoji vei broj postupaka razvijenih za izradu kopirnog predloka(originala), kao to su: isecanje ablona, crtanje originala tuem, upotreba

Letraset proizvoda, reprofotografija, upotreba raunara i laserskog tampaa,kombinacija navedenih postupaka i mnogi drugi.

Ve je pomenuto da je primena raunara nala svoje mesto u pripremikopirnih predloaka, kako u grafikim preduzeima tako i u samostalnim zanatskimradnjama, ali i u radnim pogonima za sito-tampu u uenikim zadrugama.



55/125

55

U ovoj knjizi, obrazloie se postupci izrade originala primenom ra

unara (svakakola ili zanatska radnja ve poseduje bar minimalno potrebnu konfiguraciju rauna-

ra), nabavka drugih ureaja ima pristupane cene, a prednosti pripreme originala uzpomo raunara su neuporedive sa primenom nekog od alternativno navedenihpostupaka.

Da bi se original pripremio uz pomo

raunara neophodno je posedovati slede

uopremu i programe:

1. PC raunar 386DX/40Mhz, sa minimalno 4 MB RAM-a, jednim flopi dis-kom 3,5, hard diskom od 210-420 MB i monohromatskim monitorom. Navedena kon-figuracija raunara je minimum, a svaka bolja od navedene olakae i ubrzati rad.

2. Laserski tampa - minimalno HP LaserJet 4L3. Skener runi crno-beli (za oitavanje i prenos kopirnog predloka ilinekog dela za isti, sa neke podloge u raunar). U pitanju je poeljna alatka, ali se beznje moe.

4. Od programa neophodnih za pripremu originala preporuuje se

minimalno CorelDRAW 4, kolekcija irilinih i latininih True Type fontova, uznapomenu da je dobro imati i to veu i raznovrsniju biblioteku sliica. Podrazumevase rad u Windows okruenju - sa operativnim sistemom Windows 3.11 kaominimalnim zahtevom.



56/125

56

Treba rei jo jednom da predloena oprema i programi predstavljaju minimum

potrebnog, polazei pre svega od toga da se ve nalaze u kolama ili zanatskimradnjama. Na tritu, bar u trenutku pisanja ove knjige, gotovo da i nema ponuda zaraunare 386DX, kao i za laserske tampae HP LaserJet 4l. Nude se raunari486DX/100Mhz/8 MB RAM-a/1,3 GB HDD/Color monitor i bolji, kao i laserskitampai HP LaserJet 5L i bolji. Od skenera, mogu se kao minimum nai runi(crno-beli i kolor), a gotovo se moe rei da e stoni, formata A4 (kolor) u trenutkuizlaska ove knjige biti minimum onog to se nudi. Od programa i operativnihsistema gotovo da postaje standard Windows 95, kao operativni sistem, sa novimverzijama programa CorelDRAW i drugih programa za crtanje i obradu slika.

6. MATERIJALI ZA SITO-TAMPU

Polazei od raznovrsnosti primene tehnike sito-tampe, na tritu se nudiveliki izbor materijala namenjen za rad u ovoj tamparskoj tehnici.

Neki materijali (tekstil, papir, plastine folije) imaju osobinu da se poddejstvom vlage, toplote, hladnoe ili rastvaraa u sitotamparskim bojama razliitoskupljaju ili ire po duini ili irini. Zbog toga je veoma vano voditi rauna o tomeda materijal namenjen istom tirau bude postavljan iskljuivo u smeru skupljanja iliirenja, posebno u sluajevima kada se radi sa dve ili vie boja.



57/125

57

Pored toga, materijale na koje tampamo, a takoe i sita pripremljena za isti tira

moraju biti doneta nekoliko dana ranije u radionicu u kojoj

e se tampati, kako bi seprilgodila uslovima mikroklime u radionici.Ova knjiga nema za cilj da itaoca detaljno upozna sa svim materijalima koji se

mogu nai, ve sa onim koji se najee upotrebljavaju, naroito u radnim pogonimauenikih zadruga i manjim zanatskim radnjama.

6.1. PAPIRI ZA SITO-TAMPUOsnovni i najee upotrebljavani materijal je papir. Ne ulazei u sam sastav i

tehniku dobijanja papira, treba napomenuti da se na tritu mogu nai razliite vrstepapira i u razliitoj gramaturi. Gramatura oznaava teinu odreene vrste papira (ugramima) po 1m2. Proizvode se u sledeim gramaturama (vidi tabelu):

Vrsta papira zavisno od teine Teina (g/m2)

Tanki papiri 49

Srednje tanki papiri 50 - 69

Srednje teki papiri 70 - 119Teki papiri 120 - 149

Polukartoni 150 - 199

Kartoni 200 i vie

Veliine papira su standardi-zovane u odreene formate(DIN - formati), a na trituse najee nalaze u fo-

rmatima B1 i A1, ali i se-eni u manjim formatima obareda (B2, B3. B4, tj. A2, A3,A4).



58/125

58

Optimalni uslovi za skladitenje (uvanje) zaliha papira su: temperatura od 200 S i

relativna vlanost vazduha 55 do 65%.Najvie se upotrebljavaju papiri koji se mogu nai pod odreenim fabrikim i

trgovakim nazivima, kao npr.:- Kunstdruk, obostrano glatke i sjajne povrine. Upotrebljava se za tampanje

vizit karti, pozivnica, diploma, zahvalnica, korica za fascikle i sl. Predvien za

tampanje sa obe strane.- Lajnen, sa reljefnom povrinom sa jedne (ili obe) i mat sa druge strane.Upotrebljava se u iste svrhe kao i prethodni. tampa se na reljefnoj povrini.

- Bindekot, sa jedne strane glatkom i sjajnom i sa druge strane mat povrinom.Upotreba kao i prethodni. tampa se uglavnom na glatkoj strani.

- Etiks, sa jedne strane glatke i sjajne, a sa druge strane mat po-vrinom.Najea upotreba za tampanje etiketa. tampa se na glatkoj strani.- Samolepivi papiri, sa mat ili sjajnim povrinama ( beli ili u boji), obini ili

fluorescentni i sl. Upotreba za razne vrste nalepnica.- Bankpost i sl. marke bezdrvnog finog papira za kucanje, koji se najee

primenjuje pri tampanju memoranduma.- NCR papir, sa prenosnom podlogom za kopiranje na drugu stranu, za izradublokovske robe (rauni, naruxbenice, otpremnice i sl.).

- Kuler, za tampanje plakata, letaka, i sl.- Ofsetpapir, sve vrste, za tampanje letaka, memoranduma i sl.



59/125

59

6.2. PLASTIKA ZA SITO TAMPU

Tehnikom sito - tampe moe se tampati na razliitim vrstama plastinihmaterijala.

Najvie se tampa na PVC samolepivim folijama, koje se na tritu mogu naiu rolnama, ili pak iseene u razliite formate (najee je u pitanju format B1) i u

razliitim bojama. Za tampu se kao vrlo kvalitetne preporuuju 3M folije. U reklamnesvrhe upotreba tampanih PVC folija je vrlo raznovrsna jer se u prodaji mogu naiprovidne i neprovidne folije. Treba naglasiti da se providne folije mogu lepiti i saunutranje strane npr. stakla, a samim postupkom pripreme originala (straninoneispravan) uiniti da se grafika, tekst i sl. vide sa spoljne strane.

Tehnikom sito - tampe moe se tampati i na polietilenu, koji se upotrebljavaza izradu raznih vrsta kesa. Kod ovog materijala postoji odreen problem, jer nesadri plastifikatore, a otporan je na normalnoj temperaturi prema rastvaraima toonemoguava da se sitotamparska boja povee sa podlogom za tampanje.Problem se prevazilazi tako to treba nabaviti elektronskim ili jonskim mlazomobraene kese, ili ih u oksidacionoj atmosferi zagrejati na 60 do 800 S, polakoohladiti i odmah tampati.

Postoje i specijalne boje za sito - tampu na navedenim materijalima, sakojima se moe direktno tampati bez prethodne obrade i pripreme ovih materijalaza tampu.



60/125

60

Uspeno se moe tampati i na tvrdom PVC, a uz manje truda ako se upotrebe

ES PVC ploe koje su ve pripremljene za tampu.Plastine materijale pred poetak tampanja odreenog tiraa treba isprobati.

Uzme se pare materijala kvadratnog oblika i odtapa po dijagonali, a zatim stavi nadrvenu podlogu i zakuca iodama (iode se postavljaju u uglove kvadrata, to blietemenima uglova). Navedeni postupak provere pomae da utvrdimo da li ima i koliko su

izraene deformacije materijala. Ovo zbog toga da bi utvrdili u kojoj meri reaktivneplastine sitotamparske boje rastvaraju tamparsku podlogu. Ako deformacija ima,tada najvei format koji se bez veih komplikacija moe tampati iznosi 500x700 mm.

U prodaji se mogu nai plastini materijali koji na sebi sadre ostatke silikonskihpremaza (upotrebljavaju se u procesu proizvodnje ovih materijala) pa kao takvispreavaju povezivanje sito-tamparske boje sa podlogom. Takoe smetaju i ostatcivoska i masnoe koje se mogu nai na tvrdim plastikama. Ako ima navedenih pojava,tada materijale treba oistiti sa organskim rastvaraima ili nekim drugi sredstvima kaoto su prakovi za pranje i sl. Najbolje je potrebne materijale nabavljati uspecijalizovanim prodavnicama koje se bave prodajom materijala za sito-tampu, i nataj nain izbei probleme koji su prethodno navedeni.



61/125

61

Na tritu se pored navedenih materijala, moe nai veliki broj proizvoda odplastike pogodnih za sito-tampu kao to su: upaljai, olovke, piksle, razne vrstekutija i flaa, tacni, tanjira, oljica, aa i slinih proizvoda. Za tampanje reklamnihtabli vrlo je pogodan klirit u tablama, kao i razliite plastine obloge za fluorescentnesvetiljke.

6.3. OSTALI MATERIJALI ZA SITO-TAMPU

Pored tampanja na prethodno navedenim materijalima, tehnikom sito -tampe

moe se tampati i na drugim materijalima kao to su: metal, staklo, porcelan,tkanine, drvo i dr. Za sve ove materijale postoje odgovarajue boje, njihovi rastvarai idruga sredstva potrebna za rad o emue kasnije biti rei.

Posebno treba napomenuti da na tvrdim materijalima kao to su ploe odstakla, metala ili plastike, postoje otre ivice koje prilikom tampanja dolaze u dodir

sa mreicom sita pri emu postoji mogunost oteenja (prosecanja) mreica. Da bise izbegla mogunost oteenja mreica (koje su inae dosta skupe, a propada ikompletan rad uloen u izradu tamparske forme), otre ivice materijala na kojitampamo treba oblepiti odgovarajuom lepljivom trakom.

7 BOJE ZA SITO TAMPU



62/125

62

7. BOJE ZA SITO-TAMPU

Boje za sito-tampu izrauju se od pigmenata, veziva i punila, pomeanih sarazreivaem i tzv. korisnim dodacima. U ukupnoj masi boje 50% ine rastvarai sadodacima (odega rastvaraiine 30%, a dodaci preostalih 70%).

Razliiti sastojci sitotamparske boje imaju razliite specifine teine, te se

usled toga boja u ambalanom pakovanju taloi. Iz tog razloga pre upotrebe bojutreba veoma temeljno promeati.Pigmenti sitotamparskih boja (kojih ima oko 10 000 i 30 000 vrsta veziva)

veoma su sitni i imaju prenik od 10 do 25 mikrona. Uglavnom su organskog porekla,izuzimajui keramike sitotamparske boje koje se peku i neorganskog su porekla.

Najkrupnije zrno imaju bronze i svetlee boje (fluorescentne - svetle danju,fosforoscentne - svetle u mraku, i trajno svetlee - zbog visoke cene, a pre svega zatoto su radioaktivne nisu za preporuku jer tete zdravlju).

Vezivna sredstva u novije vreme su dvokomponentna i izrauju se na baziepoksidnih i poliuretanskih smola. Na ovaj nain proces suenja je ubrzan, tako da u

normalnim uslovima iznosi do 10 minuta, dok se na povienoj temperaturi postievreme od nekoliko sekundi. Najsporije se sue uljane sitotamparske boje kojim jepotreban i itav dan za suenje. U celini posmatrano, zavisno od sastava,sitotamparske boje se sue isparavanjem, upijanjem, oksidacijom i polimerizacijom.Putem isparavanja sue se celulozne, vinilske, akrilne i tutkalne boje, kao i razni lakovi.



63/125

63

Upijanjem u materijal uglavnom se sue rastvorljive tekstilne boje. Termo-plastine boje za keramiku ovrsnu nakon hlaenja. Sitotamparske boje izraene nabazi suivih masnih ulja sue se oksidacijom, a polimerizacijom - oksidne i poliure-tanske dvokomponentne boje. Sa povienjem temperature, ako to tampajua podlogadozvoljava moe se znatno skratiti vreme suenja. Na temperaturi od 700 C uljana

boja sui se oko 20 minuta, a u normalnim uslovima oko 10 sati. Sitotamparskeepoksidne boje prividno su suve za oko 2 sata u normalnim, ovrsnu za 10 minuta na800 C, a za 7 minuta na temperaturi od 1500 C.

Gustina boje za sito - tampu (u normalnim uslovima) ima gustinu pudinga.Potronja boje zavisi od vie inilaca, kao to su: gustina mreice, materijal na koji setampa, odstojanje izmeu sita i tampajue podloge, tvrdoe uloka potiskivaa boje iugla pod kojim se vue po situ. Sa jednim kilogramom boje moemo da pokrijemo od 6- 70 m2 povrine materijala na koji tampamo. Tako npr., sa jednim kilogramomneprovidne boje specifine teine oko 1,7 g/cm3 moemo pokriti oko 25 m2 materijala,

a sa istom koliinom polulazurne izme

u 50 i 60 m

2

.Debljina odtampanog sloja boje izosi 1 - 15 mikrona, to ima znatan uticaj napostojanost, bolju pokrivnost i puniji izgled ovih boja.



64/125

64

Najvei broj sitotamparskih boja mogue je nabaviti u tri varijante: mat, polumati sjajna. Izrauju se (ne sve) kao neprovidne, polulazurne ili transparentne i lazurne.

Zbog toga to se nabavljaju u koncentrisanom stanju, pre upotrebe ih trebarazrediti. To se radi uz upotrebu odgovarajueg razreivaa, obino u razmeri 1:5(jedan deo razreivaa i pet delova boje), uz napomenu da odnos 1:2 predstavljanajvei stepen razreenosti boje sa kojom se moe tampati. Po pravilu, neprovidneboje razreujemo neto vie od providnih. Posebna vrsta razreivaa koji imaju takukljuanja osetno viu od rastvaraa i koji sitotamparskoj boji usporavaju processuenja nazivaju se usporivai. Korisni su posebno u letnjem periodu i pri radu uprostorijama sa povienom temperaturom, naroito u situaciji kada se tampa na veim

povrinama. Ubrzivai, suprotno od usporiva

a, imaju za cilj da ubrzaju processuenja.

U zavisnosti od upotrebljenog vezivnog sredstva u sadraju boje, razlikuju sesledee sitotamparske boje: uljane, vodene (od lepkova i tutkala), vinilske, akrilne,rastvorljive tekstilne, etilcelulozne, nitrocelulozne, poliamidne, epoksidne, poliuretanske

i stearinske. Navedene boje se uglavnom ne meaju meusobno, pa ak ni putemtampe sloj na sloj. Ima izuzetaka, pogotovu ako se primeni ispravan redosled. Naprimer, nitrocelulozna bojae ostati neoteena ako se na nju nanese uljana.

U odnosu na predvienu podlogu za tapanje sitotamparske boje se mogupodeliti na boje za hartiju, plastine mase, keramiku, tekstil, staklo i metal.



65/125

65

7.1. SITOTAMPARSKE BOJE ZA HARTIJU

Sa ovim bojama moe se tampati ne samo na hartiji, ve i na kartonu, drvetu,platnu i slinim materijalima. Najee su to uljane sito-tamparske boje koje sadre60 - 80% masnog ulja, alkidne smole, glice-rol i sredstvo za suenje. Razreuju seterpentinskim uljem koje boji poveava i sjaj.

Ako uljane boje suimo na temperaturi od 1000 S, moemo dobiti otiske koji suvrlo izdrljivi na otvorenom prostoru. Kada je u pitanju lepljivost i elastinost ove bojeimaju prednost nad sintetikim bojama.

U vrlo kvalitetne uljane sitotamparske boje ubraja se Norolit, a po brzomsuenju poznat je Marapal.

Oksidacione boje, sa malo ulja i velikim procentom vetakih smola kao to suVidoluks i Maraluks, poznate su kao vetake smolne boje i imaju svestranuupotrebu.

Sitotamparske bronze (srebrna i zlatna) najee imaju uljano vezivo. Izrauju

se u obliku guste paste, a razreuju sitotamparskim firnajzom i razreivaemneposredno pred upotrebu. Zlatna bronza se mea sa razreivaem u razmeri 1:3, asrebrna 1:5. Kada se otisak osui bronzana boja ima znatno svetliji izgled od izgleda upripremi. Najsveiji izgled otiska dobija se kada umesto paste upotrebimo bronzu uvidu sitnog praha.

tampa se samo e i no sredst o a na jo s e otisak kro mreic



66/125

66

tampa se samo vezivno sredstvo, a na jo sve otisak, kroz mreicu

odgovarajue gustine, prospe se bronza u prahu. Vrlo interesantni efekti u boji moguse dobiti kada se radi sa meavinom bronze i neke od arenih sitotamparskih boja.

Dosta esto, na hartiju i ostale tampajue podloge (materijal) od celuloze,tampamo koristei mat plakatne boje. Ove boje su veoma neprovidne, aprilagoavaju se materijalu na koji tampamo odgovarajuim dodacima tamparskog

ulja i firnajza. Poznate plakatne boje su: posterfast, maraplak, norifleks, vidoprint itd.7.2. SITOTAMPARSKE BOJE ZA PLASTINE MASE

Razvijen je veoma velik broj boja za tampanje na podlogama od plastinemase. Sintetikim dvokomponentnim bojama, izraenim na bazi epoksidnih smola

(npr. Seripoks, Marapoks) ili poliuretana (koje proizvodi Francuska fabrika Fuko),moemo uspeno tampati na plastinim masama i ostalim materijalima, izuzev nahartiji. Pose-bno su pogodne i za tampanje na staklu, metalu i duroplastu. Trebanapomenuti i to da ove boje nisu otrovne i da nemaju neprijatan miris.

Reaktivne plastine boje imaju to svojstvo da se hemijski jedine sa podlogom

zbog ega su vrlo pogodne za tampu na termoplastima. Kada boja i materijal, porediste vetake smole, sadre iste rastvarae i plastifikatore, tada i njihovo povezivanjetee normalno. Ako su plastifikatori razliiti, tada plastifikatori iz materijala na kojitampamo prelaze u boju, to za posledicu ima usporavanje procesa suenja, kojimoe da potraje i vie dana.



67/125

67

Reaktivne sitotamparske boje su: Vodopan, Maraplast, Norifani,Argonfleks, Akriluks itd. Sue se proseno za 20 do 30 minuta, a na temperaturiod 600 S 30 do 60 sekundi. Otporne su na masti i ulja, a neke od njih i na etanol.Prednost kod boja otpornih na etanol je u tome to se mogu pomou piritusa zagorenje isprati sa materijala na koji tampamo, dok je u sveem stanju, ime se

izbegava utroak materijala ako smo dobili lo otisak.

7.3. SITOTAMPARSKE BOJE ZA STAKLO I METAL

Za tampanje na materijalima od stakla i metala, upotrebljavaju se uljane,

smolne i dvokomponentne sitotamparske boje, koje su istovremeno pogodne i zatampu na duroplaste i drvo. Oksikolor boje najvie odgovaraju za tampu naaluminijumu, a Duroglas boje posebno su otporne na poviene temperature itemperaturne promene. Dosta kvalitetne boje za metal i staklo, proizvode fabrikeVernikolor, Serikol, i Visproks.

7.4. SITOTAMPARSKE BOJE ZA TKANINE

Za razliku od rastvorljivih tekstilnih boja, koje su vodeni rastvori i hemijskimputem se vezuju sa tkaninom, sitotamparske boje za tkanine se vezuju za povrinu

materijala na koji se tampa Za tampanje na tekstilu upotrebljavaju se emulzione



68/125

68

materijala na koji se tampa. Za tampanje na tekstilu upotrebljavaju se emulzione

i u vodi nerastvorljive benzinske boje.Emulzione boje razreujemo sa vodom, a suve otiske prepeglamo. Za tampu sa

ovim bojama treba upotrebljavati tamparsku formu koja se izrauje od emulzijaneosetljivih na vodu. Otisak sa drugom vrstom, u vodi nerastvorljivim sitotamparskimbojama, se ne pegla, a za suenje mu je potrebno priblino tri nedelje.

Lazurnost boja za tkanine postie se dodavanjem specijalnih vrsta firnajza, a uzisti dodatak tampamo i sa bronzama (na jedan deo bronze dodaje se etiri delafirnajza).

Obine boje za sito - tampu elastine su, vrlo intezivne i meke, imaju dobrupostojanost na svetlost, ali su na spoljne uticaje i pranje mnogo osetljivije od boja kojeupotrebljava tekstilna industrija.

Posebnu vrstu ine boje otporne na vremenske uslove, koje su veoma tvrde, azbog toga to se vrloesto nanose u debelim slojevima, gube dosta i na savitljivosti.

U praksi se dosta koriste dekaprint - boje, a za tkanine svake vrste sripl-sred-

inks. 7.5. SITOTAMPARSKE BOJE ZA KERAMIKU

Za tampanje na keramici (ali i na staklu) upotrebljavamo boje koje se posletampanja peku. Ove boje, u cilju snienja take topljenja, sadre olovna jedinjenja,

pa se zbog poznate otrovnosti olova ne smeju upotrebljavati za tampu nati k j d l d di h



69/125

69

mestima koja dolaze u dodir sa hranom.

Keramike boje za tampanje na hladno prave se sa uljanim vezivnimsredstvima. Sue se vrlo sporo.

Druga vrsta, termoplastine sitotamparske boje, kao vezivno sredstvo imajuvosak i postaju tene na temperaturama od 65 do 700 S. Kada je vezivno sredstvo odplastinih masa postaju tene na 650 S.

Termoplastine boje se pre tampanja zagreju ili se tampa sa sitima kojaimaju metalnu mreicu koja se u toku rada zagreva elektrinim putem. Ove boje sevrlo brzo stvrdnjavaju , to omoguava da se odmah nanese sledea. Meutim, zatampu sloj na sloj, ova boja nije pogodna iz razloga to novonaneti sloj otapaprethodni.

Od velike je vanosti pri izboru i peenju keramikih boja imati u vidu daodgovara materijalu u svakom pogledu. Mogu se nai keramike boje za grnariju,poluporcelan, porcelan i staklo, a mogu se nai i podglazurne (sa visokim takamatopljenja) kao i zlatna i srebrna boja.

Na tritu se mogu nai i tzv. specijalne kerami

ke sitotamparske boje.Poznate su pod optim nazivom difuzione boje, a namenjene su tampanju na

staklu. U toku procesa peenja prodiru u povrinski sloj stakla, a staklo, pod uticajemmetalnih koloida iz keramike boje biva providno obojeno. Ove boje peemo natemperaturi od 500 - 5500 C.

8. SREDSTVA ZA ODMAIVANJE, OSLOJAVANJE I IENJE SITA



70/125

70

Da bi se na mreici sita pripremila, a po zavrenom tampanju uklonilatamparska forma potrebna su odreena sredstva. Tim sredstvima, kao i njihovojupotrebi posveeno je ovo poglavlje.

8.1. SREDSTVA ZA ODMAIVANJE

U cilju obezbeenja dobrog prihvatanja fotoosetljivog sloja (emulzije) u procesuoslojavanja (nanoenja emulzije na mreicu sita), neophodno je mreicu sita odmastiti.Odmaivanje se primenjuje kako kod upotrebe novog sita, tako i kod ponovneupotrebe ve korienog sita sa kojeg je u prethodnom postupku skinuta tamparskaforma.

Odmaivanje sita u osnovi podrazumeva uklanjanje ostataka praine, otisakaprstiju i svih drugih masnoa sa mreice sita. Vri se pre nanoenja emulzije za izradutamparske forme.

Odmaivanje se moe vriti i srednje jakim rastvorom etanola (CH CH OH), auniverzalno sredstvo za bruenje i odmaivanje svih vrsta mreica je kalcijum-karbonat (Ca CO2 - kreda), koji treba da je samleven u vrlo sitan prah. Sa ovimsredstvom mreicu sita treba natrljati sa obe strane, a potom dobro isprati sa jakimmlazom vode uz upotrebu tua.

Postoje i posebna hemijska sredstva, koja treba pripremiti kao odreenu



71/125

71

j p j , j p p

koliinu koncentrata, a zatim u odreenoj srazmeri meati sa vodom, uinivi ga takospremnim za sam proces odmaivanja2. Sa ovim sredstvom (preporuuje seupotreba rukavica), uz pomo sunera, natrlja se mreica sita sa obe strane, ostavida odstoji 5 - 10 minuta, a zatim veoma dobro istuira sa jakim mlazom vode.

Po zavrenom ispiranju, sito se u celini osui (moe i uz upotrebu ventilatorske

grejalice ili fena - sa rastojanja ne manjeg od 600 mm), a zatim odloi (uhorizontalnom poloaju) na ravnu povrinu koja treba da je zatiena od uticajapraine. Najbolje je da se dri u nekom zatvorenom ormanu, ili zamotano u hartiju,uz napomenu da se mogu odlagati po dva sita iste veliine (nikako sito u sito),okrenuta tako da meusobno nalee mreica jednog, na mreicu drugog sita.

8.2. SREDSTVA ZA OSLOJAVANJE SITA

U ovoj knjizi opredelili smo se za izradu kopirnog predloka (crtea originala)uz pomo raunara i laserskog tampaa, pa e iz tog razloga biti govora osredstvima za izradu tamparske forme tzv. direktnim postupkom, uz napomenu dase za ovaj postupak mogu koristiti i druge tehnike pripreme originala (crtanje tuem,upotreba Letraset proizvoda i sl.).

2 Beogradska firma Sitotehnika prodaje jedno od tih sredstava u malom pakovanju od 100 grama, (kojeje dovoqno za 4 litre meavine) pod nazivom Sredstvo za odmaivanje, uz mogunost prodaje i pouzeem.



72/125

72

Za direktni postupak izrade tamparske forme karakteristino je da se crterazvija neposredno na mreici sita, koja je prethodno oslojena sa posebnimsredstvom. To sredstvo na mreici sita formira fotoosetljivi sloj, koji se poslenanoenja sui, zatim osvetljava, ispira vodom i ponovo sui. Nakon ove procedure,na mreici sita je formirana tamparska forma koja se sastoji od propusnih

(tampajuih) i nepro-pusnih (netampajuih elemenata).Na naem tritu se moe nai fotoosetljiva emulzija pod nazivom Diraset 22

koja ima dosta dobrih osobina kao to su: izuzetna otrina crtea, znaajna izdrljivostvelikih tiraa, izvanredna otpornost na organske rastvarae, lako uklanjanje samreice sita. Prodaje se u pakovanju od 1 kg, a sastoji se od dve komponente:

hromelatina plave boje (upakovan u plastinu kanticu) i 15 g amonijum-bihromata uprahu (upakovan u kesicu i zalepljen na poklopcu plastine kantice).

Postupak pripreme fotoosetljive emulzije je sledei:1. U 100 ml destilovane vode (sipane u staklenu flaicu - teglicu po mogustvu

tamne boje) rastvori se kompletan sadraj amonijum - bihro-mata iz kesice. Na ovajnain pripremljena je jedna komponenta u obliku tenosti tamno crvene boje, koja seobino naziva senzibilizator.



73/125

73

2. U staklenu posudu zapremine do 100 ml (poeljno je da bude to tamnija)sipa se potrebna koliina hromelatina plave boje (najee 50 ml), to je dovoljno zaoslojavanje mreice sita formata B3 pa i B2.

3. Iz flaice u kojoj je pripremljen senzibilizator (najbolje uz pomo plastinogprica za injekcije) uzima se 5 ml tenosti i sipa u posudu sa pripremljenih 50 ml

hromelatina (vidi taku 2). Ovako dobijena dvokomponentna masa, sastavljena kaoto se vidi u odnosu 1:10, izmea se veoma dobro i ostavi na tamno mesto, najbolje ufriider, jer je tako pripremljena i uvana emulzija upotrebljiva do mesec dana. Odtrenutka sastavljanja navedenih komponenti, emulzija postaje foto-osetljiva, pa se iztog razloga i njeno pripremanje (ali i nanoenje na mreicu sita) obavlja u zamraenoj

prostoriji pri utoj svetlosti jaine oko 25 NJ. Stajanjem emulzija gubi osetljivost nasvetlost, pa iz tog razloga, pri upotrebi starije emulzije treba produiti vremeosvetljavanja oslojene mreice. Ako se npr. mreica bele boje osvetljava halogenomsijalicom jaine 1000 NJ, sa udaljenosti od 700 mm, tada je za emulziju pripremljenudo nekoliko dana ranije, vreme osvetljavanja 3, a za emulziju stariju od 10 i vie dana,

vreme osvetljavanja treba postepeno poveavati poev od nekoliko, pa do najvie 12-15. O osvetljavanju i drugim postupcima koji slede, vie e se govoriti u delu okompletnoj pripremi sita i tampanju.

Predlaemo poetnicima i radnim pogonima uenikih zadruga da rad zaponu sa



74/125

74

navedenom emulzijom, a kasnije, kada vie ovladaju samim procesom i detaljnijeupoznaju tehniku sito - tampe, probaju da rade i sa drugim vrstama emulzija,koje se takoe mogu nabaviti na naem tritu.

8.3. SREDSTVA ZA SKIDANJE (PRANJE) EMULZIJE

Posle zavretka procesa tampanja, potrebno je skinuti tamparsku formu samreice sita, kako bi se isto sito moglo upotrebiti za neki drugi posao.

Uz pomo razreivaa za boju kojom smo tampali, prvo se, sa nakvaene dveguvice vate, istovremenim trljanjem sa obe strane mreice, dobro ispere boja, posebnoako smo radili sa PVC bojama. Ova mera je nuna i treba je temeljno odraditi kako bi se

obezbedilo lake skidanje nanetog fotokopirnog sloja. Navedeni postupak se ponavljavie puta, uvek sa novonavlaenom vatom.

Na navedeni nain, pripremljenu i prosuenu mreicu obostrano premaemo (uzpomo posebno opredeljenog sunera za ovu namenu) sa nekim sredstvom zaskidanje emulzije3, ostavimo u horizontalnom poloaju 5 - 10 minuta, a zatim sa

sunerom dobro istrljamo i na kraju temeljno, uz pomo tua isperemo.

3 U pakovanju od 100 g prodaje ga beogradska firma Sitotehnika, a priprema se na ve navedeni nain ufusnoti (2) na strani71.

Posle ovoga primenimo kompletan postu-



75/125

75

g p p p

pak odmaivanja i pripreme sita za nanoenjeemulzije (vidi 8.1) i sito je spremno za sledeuizradu tamparske forme.

Postupak pripreme sita za izradu tampa-rske forme (odmaivanje, ispiranje, otvaranje

tampajuih elemenata ispiranjem , kao i ukla-njanje tamparske forme, odnosno emulzije)obavlja se u posebnom ureaju koji se obinonaziva digistor a prikazan je na slici 22.

Sl. 22. Digistor

9. PRIKAZ TEHNOLOKOG POSTUPKA DOBIJANJA OTISKA U SITO-TAMPI

U odeljku 3. (slajd 15) dat je ematski prikaz tehnolokog postupka dobijanja

otiska u sito-tampi. U ovom odeljku prikazae se kompletan tehnoloki postupak uslici i rei, to e uz prethodno, celokupno izloenu materiju, omoguiti upoznavanjetehnike sito-tampe u meri dovoljnoj za samostalan rad poetnika.

1 Rad zapoinje sa odreenim zahtevom za izradu koji



76/125

76

1. Rad zapoinje sa odreenim zahtevom za izradu koji

moe biti u obliku ideje, ve ranije raenog otiska ili pakdonetog fajla na disketi. U svakom sluaju, polazimo odtoga da treba izvriti pripremu i izradu kopirnog predlokauz pomo raunara i laserskog tampaa. Neka je zahtevda treba izraditi nalepnice na providnoj i neprovidnoj PVCfoliji veliine 50x180 mm koje sadre natpis ZATVORIVRATA. Znai, zahtev je da treba izraditi nalepnice kojese mogu lepiti sa unutranje strane stakla i itati spolja(providna folija) i iste takve nalepnice koje se lepe spolja ilina neprovidnu povrinu (pa se mogu raditi na neprovidnojfoliji). U prvom sluaju radimo stranino neispravan(slika a.), a u drugom sluaju stranino ispravan (slikab.) kopirni predloak. Pripremu radimo na raunaru uprogramu CorelDRAW4, a kopirni predloak dobijamo uz

pomo

laserskog tampaa na pausu ili na providnojtermostabilnoj foliji. Napominjemo da se zbog toga to se

u daljoj fazi rada original mora osvetljavati i proputatisvetlost, pripremu originala treba iskljuivo raditi naprovidnim predlocima (paus i termofolija).

Izrada kopirnog predloka



77/125

77

2. Druga faza rada zapoinje odmaivanjemmreice sita. Odmaivanje mreice vri se Sre-dstvom za odmaivanje (vidi str. 71, fusnota 2).

Na mreicu odabranog sita, uz pomo

sunera(rukavice su obavezne u toku ove faze rada) utrljava

se sa obe strane mreice sredstvo za odmaivanje isito ostavi (u horizontalnom poloaju) 5 - 10 minuta, azatim dobro ispere sa jakim mlazom vode.

Sledi suenje mreice uz upotrebu fena iliventilatorske grejalice, sa udaljenosti od oko 600 mm.Potrebno je da se mreica dovoljno osui kako

bi se izbegle sve eventualne neprijatnosti koje biusledile ako bi se emulzija nanosila na nedovoljno

osuenu mreicu.

Priprema tamparske forme



78/125

78

Priprema tamparske forme3. Sledei postupak u ovoj fazi rada je oslo-javanje mreice sita sa ranije pripremljenom emulzijom (vidi8.2. na strani 71). Kako smo se odluili za tampu na PVCsamolepivoj foliji, upotrebiemo ve opisanu emulzijuDiraset 22 .

U koritance za nanoenje fotoosetljive emulzijeulijemo oko 50 ml pripremljene tenosti, a zatim je,povlaei koritance lagano (odozdo prema gore), nanosimoprvo sa spoljne, a zatim sa unutranje strane sita.

Vrlo je vano da se emulzija ravnomerno nanese,a u sluaju curenja ili neravnomerno nanetog sloja upotrebitigladalicu (sl.19.v.).

Posle navedenog sledi suenje nanete emulzijesa mlazom toplog vazduha, ne toplijeg od 400 C, iz fena ili

ventilatorske grejalice a sa udaljenosti ne manjoj od 600mm. Emulziju ne treba presuiti.

Priprema tamparske forme4. Sledi osvetljavanje kopirnog foto-osetljivog sloja



79/125

79

koje treba obaviti u roku od dva sata od momenta za-vretka suenja istog. Ovo iz razloga to stajanjemfotoosetljivost kopirnog sloja opada. Osvetljavanje seizvodi uz upotrebu opreme i na nain opisan u odeljku5.5., na strani 27. Na slici desno prikazan je kompletan

postupak koji obuhvata sledee:a. Postavljanje originala na spoljanji deo oslojenemreice sita privrivanjem uz pomo traka od provi-dnog selotejpa. Vano je napomenuti da se stranaoriginala na kojoj se nalazi toner (nanet od strane lase-

rskog tampaa) okrene tako da bude u neposrednomkontaktu sa emulzijom na mreici.

b. Sito se stavlja na staklo sanduka, a zatim se re-dom postavlja (u unutranji deo okvira sita) crno platno,traka sunera debljine 5-10 mm, daica i na kraju (po

potrebi, radi obezbeenja to boljeg kontakta) moe sestaviti jedna ili vie debljih knjiga.

Utvrivanje najpovoljnijeg vremena osvetljavanjametodom probe sa trakama (Slika desno)

c. Po zavretku prethodnih radnji pristupa se osvetljavanju, ukljuivanjem svih



80/125

80

raspoloivih svetiljki u stolu za osvetljavanje. Vreme osvetljavanja zavisi od jaine,vrste i udaljenosti svetlosnog izvora, upotrebljene emulzije, boje mreice i drugihfaktora, pa se zbog toga preporuuje utvrivanje vremena probom. Pripremimo osamtraka crne hartije, sito (sa postavljenim originalom) stavimo na sto i osvetljavamo dvaminuta, zatim postavljamo prvu traku i osvetljavamo jedan minut. Proces nastavljamo

u istom ritmu dok ne upotrebimo sve trake, a zatim ga razvijemo i na osnovu pregledadobijene tamparske forme izaberemo najpovoljnije osvetljenje. Komletan postupakobavlja se u mranoj komori, korienjem izvora ute svetlosti jaine oko 25 W.

5. Po zavretku osvetljavanja, skida se original sa mreice i prelazi se na tzv.

otvaranje sita koje podrazumeva dobijanje kompletne tamparske forme na mreicisita.

U ovom delu rada, mreica sita ispira se vodom (uz pomo tua) temperatureoko 200 C, mlazom umerene jaine. Prvo se kvasi spoljna strana mreice, sve dopojavljivalja obrisa originala, a zatim se ispiranje nastavlja sa unutranje strane sita.U toku ovog postupka svi neosvetljeni delovi na mreici (delovi originala koji su bilicrne boje) otpadaju sa mreice stvarajui tampajue elemente, a osvetljeni deloviostaju na situ inei netampajue elemente tamparske forme.

Na slici desno prikazan je izgled sita po Priprema tamparske forme



81/125

81

zavrenom ispiranju.Postupak ispiranja obavlja se u digistoru, a

kontrola razvijanja tamparske forme vri se uz pomougraenog izvora ute svetlosti (vidi sl. 22. na str. 39).Sve vreme se radi u uslovima mrane komore.

6. Sa zavretkom otvaranja sita, pristupa sesuenju dobijene tamparske forme, pri emu se kori-sti strujanje toplog vazduha iz ventilatorske grejalice ilifena. Udaljenost ne manja od 600 mm, a temperatura

oko 400

C. U toku suenja sito se povremeno okreeza 1800. Vano je napomenuti da tamparska forma

mora biti dobro osuena, ali ne i presuena (slikadole).

Priprema tamparske forme



82/125

82

7. Po zavretku procesa suenja tamparskeforme, pristupa se njenom pregledu u cilju utvriva-nja postignutog kvaliteta i uoavanja eventualnih

neispravnosti u vidu neeljenih otvora nastalih otva-ranjem emulzije i na netampajuem delu. Sa osta-tkom koriene emulzije, vri se retu uoenih ne-dostataka (Slika desno gore).

U nastavku sledi, trea, zavrna faza postu-pka, to je predstavljeno na sledeim stranama.

Priprema i tampanje tiraa8. Trea, zavrna faza zapoinje montiranjem i podeava-njem sita na sitotamparski sto, sa pokrivanjem unutranjih ivica



83/125

83

sita i postavljanjem pasera (graninika).Paseri su trake od papira ili plastike (preporuujemo od starih

rentdgen filmova) za tampanje na papiru ili foliji, a mogu biti i odlima, kartona i sl., npr. za tampu na upaljaim

Documents

sitostampa