Skola_Za_Gitaru_-_Zarko_Vukosavljevic

5/14/2018 Skola_Za_Gitaru_-_Zarko_Vukosavljevic - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/skolazagitaru-zarkovukosavljevic 1/76



SKOlA

ZA GITARU



ZARKO VUKOSAVUEVlt·

S K 0 L A ZAG I T AR U

BEZ NASTAVNIKA

SVI AKORDI - SOLO SVIRANJE - OSNOVI TEORIJE MUZIKE

DVANAESTO IZDANJE

,..SPORTSKAKNJIGA«BEOGRAD, 1985.



Nemajte se uvrediti sto smo pretpastavili daniste a gitari ne znate. Najbolje je da sad poc-nete sve ispocetke - bar cere biti sigurnida nist8 niste popustili.

Pogledajte sliku 1. Tako se gitara drii pravilno:uleqnuce trupa ovog instrumenta lezl na levoj bu-tini, a vrh vrata gitare je otprilike u visini levogramena. Vrat gitare se obuhvata levom sakom

odozdo, tako da je palae pozadi vrata lll iznadseste iiee, a ostala cetir,j prsta su na iJieama.Des-na ruka se oslanja na trup g,itare sarno podlakti-com, na mestu udaljenom oko 10 cm. od lakta.Ruka je tako slobodna od lakta nadole, sto ieveoma vazno za pravllno sviranje.

Ako nemate nisku stolieu prebaeite levu nogupreko desne. Za devojke ovo pravilo vaii u sva-kom slucaju.

Zvuk na gitari se prolzvodi tako sto se prstlma

leve ruke iiee prltlsnu uz vrat, a istovremeno setrzallcom (ko]a se drzi paleem i kazlprstom desneruke) ziea trzne tako da zatreperi. Zvuk prestaje

kad se prsti podignu sa ziea.

Zapamtite vrlo vazno pravilo: potez desnomrukom izvodi se iz korena sake, nikako iz lakta.To znacl da yam je ruka od lakta do korena sake

za vreme sviranja nepokretna (aB ne i kruta). Ileva i desna ruka treba da budu lito manje ukru-cene. To vazi i za eelu ruku i za prste.

Naravno, pocetniku su prsti i ruke oblcno uneko] vrsti grca, lito smeta da se odsvira clst ton-Ta ukrucenost nestaje sarno vefbanlem. A dobargitarist postaje sarno onaj Iroji vezba najmanje

jedan cas dnevno.Kad vezbate ne zaboravlte da yam prstl desne

ruke ne smeju visiti, niti se smeju oslanjati natrup gitare. Desna saka je uvek lako skupljena.

Najvainiji delovl gitare (sllka 2): 1. trup, 2.kobiliea, 3. zvuenl otvori (neke gitarelmaju jedanokrugaozvucnl otvor), 4. iice, 5. vrat, 6. mehanlzamza Stirnovanje. Na vratu su ugradeni poprecnfpragov:i. Bele tacke iii bele liniije dzmedu neklhpragova sluie za lakse snalazenje.



1 . cas

S 1 ,I k a 1.

M EH AN IZA 'M _'

ZA

ST IMOVANJE

ZICE

KOBIL I

V R A T

/"" TR U P

. . .Z V U C N I

VO R

5 I i k a 2.

5



PRE NEGO Ito pocnete da sv/rate prvu vetbunut/te -keko se zovu uce na gltar/. Prva, ne}tanja ilca zove se E. Druga, nelto deb/ja, H(izgovara se Ha). Treca je G (Ge). Cetvrta, peta

i lesta zajednlckl se zovu basovl. Cetrvtoj jeime 0 (De), petoj A, sestoj Isto kao prvoj, EZnsiil, imena svih lest ilca su:

E, H, G , 0, A. E.

Na sledeeo] stranl Imate pet redova slova. Prvlred sadrii slova E I H. Ve6 znate da su to nazlvlprve i druge ilee. Zadatak je prost: slovo E znaelda treba daodsvirate prvu zieu praznu (to jest da

je tada nigde ne pritisnete levom rukornl, a slovoH da treba da odsvirate drugu lieu praznu.Podsetlte se sta radi bubnjar u orkestru - rav-

nomerno udara nogom. Lupkajte I vi tako jednomnogom, polako I ravnomerno, bez zastajklvanja Iubrzavanja. Kad god lupnete nogom, trznlte trza-lieom odqcvaralucu iieu. Prvl I drugl put lieu E,trecl I cetvrti put zleu H, petl put lieu E.. sve

6

onim redom kako je naplsana. Siova su raspore-dena u grupe po cetlrl zato da b l ste se laUe sna-lazill.

Kad budete uspeli da prvl red odsvlratl bezgreAaka I zastajkivanja, nauclte da ~virate druglred (tu Ima I ziea G), zatlm tre61, cetvrti, peti.Svakl red lm a po jednu novu lieu. Znate kako seone zovu, pa su dalja. objaAnjenja IzUAna, oslmovoga: u petom redu Imate E l I E•. Oznaka za prvu

zleuje E1, a za Aestu - Ee -Ne zaboravlte kako se drzl desna ruka i da setrzaj ne sme izvodltl Iz lakta.

Trzalieu kuplte u radnjl "" je saml napravlteod kaueuka. Trzallea ne sme bltl suvJAe tvrda nltlsuvtse meka I treba da Ima jajollkl obllk. PoAto seu radnjama obleno prodaju dugacke III trouglastetrzaliee, prepravlte ,Ih makazama prema, erte2lm'a (sa slede6e strane.

U pocetku 6e yam trzaliea Ispadatl Iz ruke, a

na prstima leve ruke iskoci6e plikovl. All - bezmuke nema nauke.Jos nesto - sad ucite takozavnl ltalijanskl stirn.

Izbijte sebi za svagda lz glave Ideju da Ima booIJih stimova, ill boljih stimova za pojedine vrstekompozieija. Zalito je to misljenje pogreAno shva-tlcete sami kad budete savladali ovu likolu. Zasadse cuvajte saveta raznih nadrigitarista.



2. cas

V EZBA NA PRAZN IM . Z ICAM A

E E H H E H H E H E H E E H E EG H G H· G G E H E H GG G E HG

DDGH H 0 G 0 E 0 o E GDHG

A 0 A G A H A E E A H A GADA

e, G H El E. El Eo H AADG H H E, E.

. . .,,\

)'.

7



NE PLASITE se mnogih nota kale su nacrtaneu ovom casu, Jos necete morat/ da odgonetatesta one zace - postupno c e / za to doc/pravo vreme.

Zapamtite najpre da se pet vodoravnlh IirnJana kojima seispisuju note, ZQVU II n I j ski s I·

s t em. Na sledeco] strani :ima i est takvih IInl·jskih sistema.

Zamislite da svaki limjski sistem predstavljajednu licu. Ako pretpostavite da prvl IInljski sl·

stem odoz9o znael prvu E licu, onda sistem ls·pod njega predstavlja z,icu H, treel llcu G... Dalje

vee znate saml.Dosad ste nauciIJ dovoljno da mOlete naitl·

rnovatl svoj mstrument. Kod druga kojl ima klavlr UIharmorsku zategnite prvu llcu tako da kad je

trznete praznu zvuoi kao ton E na klavlru iii har-

monlel. Zatim zateZite i otpuitajte drugu zlcu dot-Ie dok ne zazvuci kao prva - sarno ito tog treenutka drugu zicu neeete trznutl praznu, nego prst

leve ruke driite na petom pragu (kojl je na crtezu

uokvlren).

Dalje je postupak Istl. 21ca G je dobro naitl·

movana kad je prltegnete na cetvrtom praqu a

zvooi Isto kao prazna fica H. Ked flcu D pritlsnetena petom pragu treba da zvuel kao prazne flea G;ked zlcu A prltlsnete na petom pragu treba da

zvucl kao prazna.21lcaD; kad iestu zlcu E prltis·

neee na petom pragu, treba da zvucl ka o praznazica-A.

Dalde, kao ito se vidl na crtefu, sve flee fzu·

zev treee prilikom itimovanja treba pritiskatJi napetom pregu. Treca se priteze na cetvrtom pragu.Ook to dobro ne zapamtlite, kad god itimujete gl·

taru gledajte koji su pragovi na crteZu uokvirentOsnovno pravilo ze prste leve ruke; ilce treba

pritiskati odmah ize odredenog praga, tako da prst

skoro dodiruje prag. Cist ton eete dobiti tek ondaka d yam prstl budu nauclli na ovo pravUo, kom-

binovano s onim koje vee znate: da pritiskanje nebude grcevlto.

U Jdueem casu preel eete prvi stepenik u sav-ladlvanju nota. Naucicete da se trajanje nota od-

reduje njlhovim obilikom. Shvatieete takode da setrajanje ne meri nekom apsolutnom vremenskom

vredooiCu (na primer sekundima), nego vremenomkoje traje koliko I odreden bro] ravnomernih uda-raea olovkom 0 sto. Naravno, ti udarci mogu bitl

bril I sporJjl. VI cete u poeetku lupkati spore, akasnlje, kad se naviknete da tacno procitate tree

janje nota, ti udarci ce mocl da postignu potrebnu

brzlnu.



3. cas

TA BE LA HV ATO VA

1 n m v .V l V ll V lU IX x x u

b .

-10. b.- ...... ~ ~ .~.Pf~~~ _ f _

E F FlS Ge G ~ AS A AS B H C C IS D E S D ::~ E

I l b . . . _Pi I . . , . ~

i:I 6 . b l s DE S D P i s ES E F f:IS GE~ G GIS A~ AAlSJ ,B

H

< :. I I I u " ' . •

G ~S AS A ~S B H t pS [E D D IS rs E F ASGe G0 lOIS ss E I I I I

• ~ . . . .-F

~~G IGIS M . A ~B H. c a s D E~ D

A ~ B H C D blse; E' F F 1 S G E ! G ~~ ~

I~~~

-,t . . . .

~:'f

~ - I"

E F F IS G E l G A lAIC B 'H C l a s _ D E ! _ D _ bJs. . . . E ! : _f_

1-~~Pi.~~. ~ I : r t t " T...... ~V .. . . "r-'

9



UDARITE olovkom 0 sto rsvnomerno cetlrlputs, keo sto ste udarBIi nogom ksd sta 8111rRIIprvu velbu. Samo ovog puts nemott» drzatlgitaru. Dskle, udsrlte 0 sto ravnomerno cetlrlputs, s u isto vreme Izgovorlte otegnuto slogDO - elt teko da to DO trs/e tscno kollko Icetlrl udsrcB.

Znate Ii Ata ste sad uradill? Otpevali ste celunotu. Prvi znak u malom okviru leva gore, lspod

koga je broj 1, liel na jaje. Tako se obelezava eela

nota. Ono .Jele" zove se 9 Iavan 0 t e.Udarite dva puta 0 sto,a za to vreme izgovorlte

otegnuto DO I - etc yam pol a not e. Polovlnaima glavu kao eela nota I uspravnu ertu kola se

zove v rat. (Pogledajte notu lspod koje piAe1/2).

CetvrUna (1/4) Ima ernu glavu I vrat. Kad

se Ilzvodi eetvrtlna, slog DO se izgovarl da traje

taeno onollko koUko jedan udarae (ne suvlse od-

secno),Os min a se pise kao j etvrtina, 5 tim sto

ima onaj ~Z\<iienldodatak koji se zove zastaviea.Osminaie dvostruko manja od eetvrtlne - znaeljednom se udari, a u isto vreme se dvaput brzo

kaZe DO. Tada se, u stvari. otpevaju dye osmine.Sve ovo sto ste proeitall prikazano je na sle-

deeo] strani gram:~i, u srednjem redu. Uspravne

ertice ispod slogova DO oznaeava]u udaree.

Dosad ste slgurno zakljuelli ds eela nota traJe

koliko dve polovlne zajedno, ill koliko cetlrl i5etvr-tine zajedno, lH koliko osam osmlns zajedno. I to

Imate naertano.

U drugom redu desno gore prlmetlll ste I notespojene debelom ertom. Tako se ponekad osmlnepiAu lz praktlenlh razloga. Da se ne b i l l svakoj os-mini pisala zastawca, kad su JOOnakraj druge,vratovi se rnogu spojiti linijom koja ima znaeenje

zastaVlice. To je i brze za pisanjel preglednijep~i'likom eitanja.

U poslednjem redu na aledeco] stranl Imate

prve rltmlcke vezbe. Primenite sve sto ste dosadnauelli, lupkajte polako neprekidno olovkom 0 stoi za to vreme pevajte sloqove DO. Najpre treba

da izvedete dye polovme. pa dye eetvrtine, pa

jednu polovfnu Jtd.Da biste se u pocetku Jakse snasll obeleztl l

smo uspravnlm ertieama koliko koja nota vrediudaraca. Ne zaboravite I avo pravllo: slog DO

valja lizgovoriti po jednom za svaku notu.

Vezbu morate ponavljati sve dotle dok ne us'pete da je Izvedete bez greske I bez prekida. Za-

tim uzmite gitaru pa lupkajte nogom umesto rukoma umesto sloga DO trznite zieu.

Pazite! V i jos ne svirate melodlju, nego samo

trajanje nota. Zato svirajte uvek same jednu istu

praznu zieu.Neka vas ne bune uspravne erte .ko]e note

dele na grupe. I 0 njima ce kasrsje biti reeL Za-

sad zapamtlte da grupe nota 'i·zmeaunjih uvek za-

jedno vrede cetki udarea.



4. cas

.,j _ J J J J = ;m m :J

») -n ;m = ;~)~

j_ . '_l_ _£0,°1° ~O Do, Do

. . .JL..0000I , I I

, I I J J I ~~ J I~~ J IJ ~ ~ I~~~~ I I f f .

I 21 I j j J J I .h)J J I J } J : J J J l.rm J J I J J J . J J J I• I I I I I II I I I' I I ,. I•'I II.. ,

11



SVE STO cu/emo ieste zvuk ill sum. Zvukov/ umuzlci, koj; se dobivaju pevaniem ill sv/raniem,zovu se tonovi. Ton se razlikuJe od ostalihzvukova po tome sto uvek ima cetiri osobine:traianie, visinu, /ac;nu i boiu.

Trajanje se oznacava obllkom oote, sto smoucili u proslorn casu. Vis I n a 5e 0d red u j epo mestu gde je nota zapisana u l n l ]-s k0m 5 1st emu. Kako se odreduje jaclna ueleemokasnlje, a boja tona je odredena vee samlm .tImna kom se instrumentu taj tonizvodi. Gltara imasvoju boju, kao ito truba, saksofon, klavlr Iltd. lrna-ju s\llOju boju.

Llnljskl sistem Ima pet vodoravnih linija. lz -medu tih linlja su eetiri prazlllne.1 Hnlje I praznlnebroje se odozdo.

Nauclte napamet rnuzlcku azbuku: C, 0, E. F,G, A, H (Izgovara se Ce, De, E , E f, Ge, A, Ha).

Posto tonova Ima vise nego sedam, muzrckaazbuka se dalje ponovlja Istlm redom: C, 0, E, F,G, A; H, C, 0, E, F...

E, sad dalazl 000 glavoo. U levom gornjemuglu su dva znaka. P~I se zove vlollnslci ill G

kljue. Ako )e taj znak na poestku Unijskog sistema,znaei da se nota na drugoj linljl rove G. (Vlolinsklkljue uvek poClnje da se plse o d druge lirllje).Posle G u muzlekoj azbuci dolazl A. Prema tome,nota za [edno mesto vise (u drugoj pramlnl) zovese A. Sledeca nota, na treeo] IiniJI. Jeste H. Poslenje dalazl C, pa 0 ltd.

Sad je razuml)lvo I da ispod G dolazl F , IspodF - E Iltd.

Kako se kOja nota zove u Illnijskom sistemuzabeleieno je u desnom gomjem redu. I to moratenauciti napamet. Neka vas ne buni S t > o su nekivratovi nota okrenuti gore a nekA dole. To nemanikakvog znacenja, a note se tako piAu iz praktle-

nit. razloga.Vlolins~1 kljue se upotrebljava za svlranlevna

gitari, klarinetu, v:iolini i mnog.im drugim instru-menllima. Za tnstrumente ko;i imaju duboke tonove(bas, celo itd.) sluil bas lili F kljue koji liei naobmuto slovo C . Ovaj znak odreduje mesto tonaF (na eetvrtoj Hnij!) a prema njemu i sve ostale to -nove. Raspored tonova u bas-kljucu ne morateueiti.

Ranlje ste nauClilJlda se prva iica zove E . Taj

ton se, kao sto ste videli, beleii na eetvrtoj praz-nlnl, Prema tome, kad treba da se odsvtra prvaprazna iica, nota se beleii na eetvrtoj praznini.

Druga ilca je H. Ton H se beleii na trecollini'ji. Ton G, koj! znaei trecu praznuilcu, beleilse na drugoj lim)!.

Ovo objasnjenJe je dovoljno da odsv.lrate vezbu

u clonjem redu. Podsetlte se sarno koliko trajeeetvrtlna. Zasad ne obracalte paznju na znak upocetku koji liel na slovo C. 0 tome znaku blee

govora kasn4je.Jeste Ii zavrsili veibu? A jeste I~ nesto prlrne-

tili?Pa tu vezbu ste vee jed nom odsvlrall (prvl

I drug I red iz veibe u drugom casu).Nemojte ueitl sledeee easove sve dok va m ovo

gradlvo ne bude potpuoo jasno.Isko~lstlte prlllku ,I da zapamtlte znak za kraj

muziekog komada: jedna tanka i jedna debelauspravna crta.



5. cas

,-

,

~ ~ !23~\23' 1 6 J J J J J J r r c r r I~ F DEFGAHCDEFG

C . D . E . F . G . A . H . C . D . E . F . G . A . H . c ...

V E lB A N A PR A ZN IM 21CAM A

. 13



GRADIVa Iz prosla dva casa obliino le prvaprepreka koja zeustev! lenje / metodusne. Sa-mim tim sto citate oval cas znac/ da ste sa-vladali preponu. Cest/tamo.

Vredni imaju jos dosta da nauce,

S\'Ii tonovi se ne mogu zapisati u IinijskQm si-stemu, [er nema dovoljoo mesta. Zato se sluzimopomocntm crtama. Princip je isti, muzjcka azbuka

je lista - prema tome ton na prvoj pomocno] crti

iznad linijskog sistema je A, iznad te crte dola2!iH, na drugoj pomocno] crti je C ,itd. U prvomredu leva su prikazani tonovl iznad Iinijskog si·stema. '

Desno su tonovi ispod linijskog sistema. Naj·dublji ton je E ,ispod trece pornoene linije. To je,

u stverr, prazna sesta fica.Ilsrednjem redu su svi celi tonovi koji se mogu

dobltl na gitari, od prazne seste fice pa do dva-

naestog praga na prvoj zici. Imena ·i· mesta tlhtonova su pretposlednja barljera za one koji su

sve dosadasn]e preskoclli. Jasno, to se mora znatlnapamet, all se ne uCi za jedan cas Hi za jedan

dan.

Sad je ooslo na red tumaeenJe takozvane ta-bele hvatova (grif-tabeleJ iz treceg Casa. Rekllsmo vee da tamo lma sest linijsk!ih sistema koji

predstavljaju sest Ziica, a da uspravne crte oz -nacavaju pragove.

Kad se prltegne prva fica na prvom pragu,

dobija se ton kO;1je u tabeli zapisan na pl'l«lm

linijskom sistemu kod prve uspravne crte - zna-ei F. ' .

Jos jedan pnimer: kad se druga fica ,pritegne

na treeem pragu, dobija se ton kO)i je zapisan udrugom linljskom sistemu kod trees uspravne crte

- znaoi D. Pri citanju tabele ne smete, znacl, tz-

gubitiiz \/Iida da je to shematski nacrtan vratgdtare.

Pokusajte da na prvoj fiei pronadete tonove

G, A, H i C. Pronadlte na drugoj fici tonove C,

D, E i F .U poslednjem redu zapisana je vefba kola se

svira samo na prvoj zloi. Prvi ton te vezbe, E,

vee znate kako se dobl]a. Sad ste nauellt kako se

svira drugl ton - F. Trecl ton u vezbi je G. On sedoblja kad se prva zica pritegne na trecem pragu.

Zatlm sledi A (petl praq). pa opet G ... Pazite prl-tom na trajanje polovlne, cetvrtine, cele note...

Na tabeli cete pronacl I neke cudne tonove

na ls I es. 0 tome cemo govoriti u lducem casuKad uspete da tacno proci,tate i odsvirate ovu

vezbu, savladacete i poslednju barijeru. Sve ono

sto cemo dalje I,J.,citiz teorije muzike predstavljasarno najobicnije prepone.



6. cas

Tonovi Itnad I in iJskog· 51stemo Tonovi ispod linijskog sistema

1 & rrrrftf 1

u A H C 0 E

No,piSoite islJ(?d ovih nota njihovo imeno

Er P II ( D t< . F(

VEZ8A NA PRVOJ zrci

1 & c E m F i r e r F i r r e L I " I r F r 1 r e r e I r r tn ~ 1 1< : F S ~ t- . 6 F f-.£: F f:, E e F [ : t > - b. br p . , ~ L \ ,;J l- I 15



C. D. E. F. G. A. H - to je muzicka azbuka ukojoj su zastupljenl samo celi tonovi. lzmeduvecine ovih tonova postoje I polutonovi

Primerom je to lakse objasniti. Ton. C je na

prvom pragu iJice H. a ton D na trecem pragu istelice. Kada se lica H pritegne na drugom pragu,dobija se ton koj! nije ni C ni D, ,i koji zvuel lz-medu ta dva tona.

Izvucite lz ovoga zakljueak: razmak od dvapraga na vratu gitare daje ceo ton, razmak odjednog praga daje pola tona.

Polutonovi se zovu po celom tonu od koga eupostall; Ako se neka nota povisi za pola tona (tojest aka na gitari pomertrno prst jedan prag vise)

novl ton u imenu dobija nastavak IS. Dekle, povl-seno C zove se CIS, povlseno 0 DIS itd. lnakda neki ton treba povisiti (vidi gornji redlevo)

zove se krst iii povisilica.Aka se nota snlzl za pola tona (aka na gitari

pomerimo prst jedan praq unazad), novt ton uimenu dobija nastavak ES.Snileno D zove se DES,snileoo G zove se GES itd. Ali ovde tma i lzu-zetaka: snizeno E ne zove se EES nego ES, sni-lena A nije AES nego AS. Treci izuzetak je da

sniZeno H rnozemo zvati HESi B (BE).Znak da notu treba sniz·j;t:ilrnate u gornjem

redu desno. Taj znak se rove sllizilicaili be.Dekle, povisenl tonovi su CIS, DIS, EIS, FIS,

GIS, AIS, HIS.Snileni tonov.i su: CES,DES,ES, FES,GES,AS,

B u u HES).

16

Ako povisimo ton C lili s m z r m o 0 dobijamopoluton kojiisto zvul)j, i koji se nazall na istommestu na gitari. Znaei, CIS iDES je jedno isto.Takvi tonovl. koji imaju razlieita limena a isto zvu-ce, zovu se enharmonijski tonovi.

Enharmonijski tonovi su takode HIS i C, CESi H, zatim EIS i F, FES i E. Pogledajte tabeluhvatova: prlrnetlcete da je izmedu E i F izmeduH i C razmak uvek pola tona (jedan prag). To sujedini celi tonovt koji izmedu sebe nemaju polovlnutona. Zasto - 0 tome kad budemo ucilii lestvice.

Povisilica i sniziHcaimaju vamost do prvetaktne crte. Ako je, na primer, oznaceno da Dtreba povlsltl, onda se u tom taktu svi tonovi 0iza povlsljice sviraju kao DIS. Vee u sledecern

taktu povisilice iii snlzlllce ne vafe, pa ih trebaponovonapisati ukollko se isti ton ponovopOViisava.

Ako u jednom taktu treba povisti sarno, naprimer, jedan ton G, a taj takt ima dva iii visetonova G, sluzimo se razresntcorn (pogledajte drugi

red). Hazresnlca znaci da prethodna povisilica iiisnizilica vise ne vall. I vaznost razrasnlce traje

do prve taktne crte.

PomenuHsmo nekoliko puta taktnu crtu (onu

uspravnu liniju sto deli note na grupe) i takt. Staje to vldecemo u iducem casu. Sad imate zadatakda lispod nota u poslednjem redu napisete kako sezovu.

Kao sto vidite, od danas eete morati stalnoda zagledate tabelu hvatova. Za nekolika meseci

znacete je napamet.



7. cas

Povllenltonovl Snifenl tonovl

I &!fa I f < > I f " t' .. I f ' ? I#~S DIS EIS AS GIS AlS HIS

I & p . : & t J p,. t m f J ! Ol)9: & 0 6CES DES ES FES GES A S B

I,I,

I , 2 J I ; J q J I J & J q J IAA ISA A AS A

I ' C r r r r I r i f F r r l # r F r E I r p r J J I r r hJ~j I J J r IC D E F C DIS E F CIS 0 E FeB AGe fI A S A G A C

Napisite i'mena ()Vi'" tonOllO

,f

I' C f F r t I r m p m r I& J I $ r ~ r J Ir ~ rJ ~ r Ic . ! _- 1 '> . , ~ ' f _,;\

'1 , '-_ 1 \'-" "1 7



NAJPRE pogledajte da II ste tacno up/sali lme-na nota u zadatku Iz proilog casa: C , E, G , GIS,G , DES, C , AS, CIS, C , AS, H, B, A . H. Ako

.test« - zasluzl/I ste pet/cu. AKo n/ste - po-

stara/te se da utvrdlte zaito ste pogreiill.

Da nauelmo joli nelito.Rastojanje izrnedu dva tona zove se interval.

Intervala ima raznih. Prim a je interval izmedu

dva tona istog imena. Sekunda je Intervalizmedu dva susedna tona. Interval izmedu tri uza-

stopna tona zove se t er c a, izmedu cetlri -k v art a, izmedu pet - kv Int a, izmedu sest- se k s t a, izmedu sedam - s e p tim a, iz-

medu osam - 0k t ava.

U gornjem redu prethodne strane prlkazanl su

samo intervali od tona C. Intervali se mogu ra-cunati ma od koga tona. Naprlmer, interval odA do H je sekunda, od F do C kvlnta ltd.

Ovo su sve osnovni Intervall. Ako se u nekomosnovnom intervalu jedan iii oba tona povise ill

snize, intervali dobijaju dopunska imena (mala ter-ca, prekomerna kvarta itd). Ovo ne morate ucltl.

Ispunjavamo obeeanle Iz prolilog case: taktna

crtica je ona uspravna IInlja za koju ste prime-till da je dosad uvek razdvajala grupe nota eijije zblr trajanja jednak. Note Izmedu dve takve

crte, taj odsek muzlcke fraze, zovu se takt.

18

Taktova ima raznih. Pogledajte srednji red levo.Tamo vidite kako se obelezavaju nekl taktovl.Posle toga nece yam bltl teliko da pogledate kako

se obelefavaju taktovl od tl1l osmine (3/8), liestcetvrtina (6/4) sedam osmina (7/8), U praksl senajceiiCe sreeu taktovi koje smo uzeli za primerna sledeco] stranl.

U taktu je uvek naglalien prvl deo (deo taktase obelezava donjom brojkom, a broj tih delova- gornjom). Nelito slabi)i naglasak Imaju svl ostalidelovl. .

, Takt 3/4 ,imaju valcer i engleskl valcer. Tango

ima takt 214iii 4/8, sloufoks, fokstrot, rok end rolI tvist - 4/4.

Pre nego lito odsvlrate vefbu nauclte da taekaispod iii iznad note znaei da notu treba odsivrati

odseeno, ostro (ali ne jace i kraee), Taj znak sezove stakato (jzvorno se pise: staccoto):

Crtlca lspod III .znad note (tenuto) znaci danotu treba odsVlirati meklie, spojenije s ostalim

notama.

A sad odsvirajte vezbu, Pni citanju vislne tonapoma~ite se tabelom hvatova. a koliko ce notatrajati zakljucujte po njenom obliku. Brojevi lspodnota oenacavaju kojl prst leve ruke treba da upo-treblte (ne ueite da svirate sarno jednim prstom).Kad )e zica prazna napisana je nula. Brej 1 oz-naeeva kaziprst, broj 2 - velikl prst, bro] 3 -

domali, bro) 4 - mali.



8. cas

Interval,

ToKtoviStokoto i tenuto

VElBA

19



NAJZAD Sf mote tee! da smo sav/adali onosto io najteie ; kliucno u muzliiko] teoriii. 00-sad steiieno znanje cemo sarno poleko tlopu-njavati, a teiiste rada se prebacuje na sevis-divanje tehnike sviranja.

Razlikujte t acku iza note od stakata. Ta c k a izanote znac! da se toj noti produfu]e trajanje zajednu polovinu njene vrednosti. Na primer, pola

note s tackom vredi dva udarea plus jedan - znadi

tri udaraeaili tri eetvrtJine zajedno.

Ovo cete najbolje shvatiti ako pazljivo rastu-

mactte sta je napisano u drugom redu sledecestrane. Dosad ste ucili da je najkraca nota osrnl-

na (s jednom zastavieom). Sad naucite da sesna-

estina traje kao pola osmine i 'd a ima dye zasta-Vliee, a da tridesetdvojina vredi kao pola sesna-estine i da ima tri zastaviee. Kasnije cerno na-

ueiti kako se ove note izvode.

U drugom redu ste primetili da su neke notespojene lukom. Taj luk ima dva znaeenja: 1. kad

spaja tonove koji imaju istu visinu zove se I i 9 a-t u r a i znaei da ih treba izvesti kao jedan tons njihovim sabranim vrednostima; 2. kad spaja

tonove razllclte visine zove se leg a t 0 i upu-

cuje da te tonove treba odsvirati sliveno, kaoda se pretapaju jedan u drugi. Primer za 1: dye

eetvrtine 0 s Iigaturom lsto je sto i jedna po-lovina D. Primer za 2: 0 i E sa legatorn jzvode sekao dva zasebna tona, ne menja im se trajanje,all je prelaz iz lednoq tona u drugl sliven.

Ostalo je jOs da nauclte kako se obeleiava

hvatanje akorda. Sest vodoravnih erta na dnu

strane predstavljaju sest iiea (kao na tabeli hlla-tova), a uspravne linije obeleiavaju pragove. Pra-

zan kruiic na ziei znaci da se ta iiea svira prazna,

a erni kvadrat oznacava na kom pragu treba iieupritisnuti. Broj kraj ernog kvadrata oznacava koji

prst treba upotrebiti. Kako se prstl obeleiavaju

od 1 do 4 ueili smo ranije; palae se obelezava

sa X .

Akord je istovrer'neno zvucanle najmanje tritona. To znaei da treba pritisnuti sve iiee kakoje oznaceno na crtsfu i trzalieom istovremeno

trznuti sve iiee koje se euju u tom akordu. Treba

da se euju sarno iiee koje su obelezene. Ostalese ne dodlruju trzalieom.

Za pratnju melodtje lz ovog easa upotreblja-vaju se trl akorda: C dur Iobelefava se C), Gseptim (G7) i F dur (F).

Najpre odsvirajte melodiju i nanette je napa-met. Zatim je pevajte iii zviidite, a pratite je a-

kordima kako je napisano ispod nota. Melodiju

pevajte kao laganl valeer. Pratnju svirajte takosto cete, bez obzira na trajanje nota u melodiji,

na prvu eetvrtinu trznuti odqovarajuel bas, a nadrugu i treeu cetvrtlnu po tri prve iice zajedno.

Prvi akord je C. On se svira sve dotle dok nedodete do mesta gde je zaplsano G7. Ovaj drugiakord se svira dotle dok ne dode drugi C dur itd.

Ovo morate veibati dva-tri dana. Ne klonite

ako u pocetku umesto lepog I cistog akorda c u -jete sumova.



9. cas

VE2BA U C DURU

Tacka iza note

C G7 F1".

4 1

4.3

.as«:

~~

4~ 4

~.2

,~

J J II II

J II J I J Jll

21



MelodlJa koJu cete proiHtatl u ovom Casu svlrase u A motu. Sta Ie to?

Kad ste uCiII muzlcku ezbuku, nauCiII ste les-tvlcu (iii skelul C dura. Lestvlca Ie nlz odosam tonova koJ; slede po redu muzlcke ez-bake. Kad lestvica pocinle od tona C, kalemoda ie to lestvica C dura.

Pomenuli smo vee da Izme(fu svlh tonova Imapo jedan poluton, Izuzev tonova ElF I IzmeduH I C. Odatle Izvuelte opste pravilo: u durskim

lestvleama izmedu treeeg I ~etvrtog stupnja IIzmedu sedmog- I osmog stupnja rastojanje jepola tona. Rastojanje lzmedu svlh ostalih sused-nih stupnjeva je eeo ton.

Za molske lestviee vail posebno pravilo: ra-stojanje od pola tona je Izmedu drugog I treeegstupnja I Izmedu petog I sestog stupnja. Ovo jelepo prikazano u drugorn redu na sledeeoj stran!.

Nau~lte jos nekoliko muzl~klh znakova. Akose Ispred znaka za kraJ stave dve taeke - dobijase novl znak, repeticlja. Taj znak upueuje da semelodija svira do njega. pa da se zatlm Ispo~etkasve opet ponavlja.

Poluokvlrl Iznadertovlja s broJevlma1 I 2 moguse upotrebltl sarno gde je I repetlelja. To zna~1da

22

se prvi put svlraJu note pod brojem 1 do repe-tlclje. Prilikom ponavljanja preskecu se note pod1 I umesto njih se svtraju note pod 2.

Znak Iznad poslednje note nije nl stakato nllegato. To je korona (corona) III fermata I ozna-

(!ava da notu Ispod nje mozemc prolzvoljno pro-dufltl. otprilike dvostruko. Korona se obleno na-lazl na kraju ill na prlvldnom kraju melodlje.

A mol s~ obelefava sa Am. 0 mol sa Om. Eseptlm sa E7. Nau~ite da Ih hvatate, pa pomoeunjih pratlte melodlju kako je oznaceno, Ovde jetakt dvopolovlnskl. Znael. na poeetku svake po-Iovine (dva puta u svakom taktu) treba da trzneteodgovarajuel akord.

Sad prvl put hvatate akorde sa svlh sest ilca.Pazlte kad svirate E7 - na sheml nlsu obelezenaprva I peta fica. To znaei da ne treba da se euju.Oa bl ste ih prigusill dovoljno je da Ih ovlas do-dirnete prstom koji je vee postavljen Iznad njlh.Posle rnozete slobodno trznuti svlh sest iica --- one prlgusene neee se eutl.

Sigurno vas nesta buni: neke note se mogu

odsvlrati na vise mesta. Na primer C. prvl tonu ovoj veibl, moie se odsvirati na prvom pragudruge iice "l na petom pragu treee iice. Ook nepredete na solo svlranje (31. cas) da se ne blstebunili prldriavajte se pravila: sve tonove trazttena tabell hvatova I svirajte sarno do petog praga.Izuzetno se na prvoj ilci tonovi vlsl od A hvatajudalje do petog praga.



10. cas '

VE2BA U A MOLU

Am Om E7

I V IV f o I

V V V

V I VI V I

~ 4 ~4 ~4

4 ~ 4 ~ '

4~

4~

4~ 4 . '

4~

4 '

4~ 4 .4

V B V II ' V I I

23



LESTV/CA .F dura pocln/e, razum/jlvo, od tona

F. Da bt se dobila normelne durska lestvice,potrebno je da izmec1u treeeg I cetvrtog liz-medu sedmog I osmog stupnja rastojanja budepo/a tona. To se maze postlel aka se H snizlu B. Prema tome, /estvica F dura je: F, G .. A ,B, C, D, E, F.

Da ne bismo uvek ispred tona H pisali snlzl-lieu. kad je neka melodija u F duru odmah izakljuca stavljamo snizilicu koja vazi u svim takto-

virna. Evo grade za novo pravilo: sniziliee iii po-vlslllce u taktovima vaze kao sto smo ranije ucili(do prve taktne erte) a sniziliee iii povisilice izaviolinskog kljuca, na pocetku melodije, vaze stalno.

Ukoliko se povislllca iii snizlltca koja stojl lzakljuca u nekom taktu razresl, vazl stare pravllo:razresnlca je na snazi do prve taktne erte.

24

U melodiji koju treba da nauctte da svlrate Ipratlte prlmetili ste neke nove znakove. To su

pauze.

Pauzaznaci da se za vreme dok ona traje nlAtane svira (prema tome, melodija se za to vremene cuje), Pauze u notnom sistemu vaze sarno zanote u notnom sistemu, a ne I za pratnju. Pratnjase svira lsto, bez obzlra na pauze u melodiji.

Trajanje pauza je isto kao I trajanje nota. Imaeela pauza, polovina pauze, cetvrttna, osmina,

sesnaestina, tridesetdvojina pauze. Cela pauzatraje cettrt udarca, pola pauzedva udarea itd. Kakopauze izgledaju i koliko traju prikazano je u dru-

gom redu.

Svakako, zbir trajanja nota i pauza mora dabude jednak u svakom taktu.

Pocetnicl oblcno tesko razlikuju eelu pauzu odpolovlne. Zato evo saveta: pomtsllte koji tanjir

vise vredi - otklopljen iii poklopljen. Poklopljen,svakako. E, eela pauza, kola vise vredi,poklop-Ijena je cetvrtom linijom.

Akordi za pratnju melodl1e iz ovog casa: F dur(F), B dur (B) i C septim (C7). Melodiju svirajtenajpre polako, a kad dobro savladate pratnju lz-

vodite je srednje brzo.



1 1 . cas

V E Z B A U F D U R U

I ' pC r l 1 J p E f W l C l 1 r - I J n m mI F r I r b E f r m r ~IF B C7 F, B B C7 F

Pauze

I " - I F - I r ~ I ~ " 4 1 ~ = 1 1 ~ ~ I I i ,W J J J r r F r lLESTV ICA . F D U R A

F B C7

14 .4

4 1 2

~4I.

•* *

4 .

4 ~4.3

44

,.

~

. ~4 ~4 I.

1 1 1 1 U

1 1 1 I I I I I I

2S



AKO STE bili vrednt, dosad ste vee uspe/i dase dobro snadete u tabell hvatova. To znacl da

note motete bez greske da proeitate. Ne ze-boravite vazno pravilo: gitarist mora da znanapamet raspored tonova na svim iicama do

petog praga. Kad se to nauel osta/o do/azi svremenom samo po sebl.

A sad da napredujemo jOs malo.Kad prvi takt nije potpun. kao u melodiji iz

ovog ~asa. zove se predtakt (auftakt). Da bistelakse savladali izvodenje predtakta udrugom redulevo napisali smo dva poznata prlmera. Prvi pri-

mer je poeetak slagera "Muoo. muOO".a dru~i~etak popularne melodlje "Mali bikini".

26

Znate vee sta znaei jedna repeticija. Kad sudye repeticije okrenute jedna pterna -druqo], ondase ponavlja samo dec melodije koji je naplsanizmedu njih.

Vise nemate nlsta novo da nau~lte osim dase meiodlja iz ovog casa svira u D molu, D mol

Ima isti predznak kao i F dur: jednu snizllicu. Zasto- setite se pravtla gde su poluronovi u molskojlestvici.

Sacuvajte se zablude mnoglh gltarista da jeneka melodija iz onog dura iii mola koji se upratnji prvi svlra. Koji je tonalitet neke kornpo -zicije rnoze se pogoditi same po lestvici.

Zapamtite kako se hvataju novi akordi: Dm. A7I Gm. Ostalo vee znate: nauelte najpre melodiju.pevajte jekad valcer i pratite kako je zapisano.

Verovatno ste zapazili znak od dye kose para-leine crtice. To je predoh i oznacava onaj tre-

nutak kad pevae udlse vazduh. Posto vi ovu me-lodiju svtrate, necete naravno udisati vazduh, negoeete napraviti onu neprimetnu pauzu kola odgo-vara predahu pevaca(pri tome se ne sme izgubltiritam nitl usporltl tempo). Predah se jos mozeobelezltl zarezom (,) III znakom V.



12. cas

VE2BA U 0 MOLU

Primeri zo predt~t

Om

D

4

4~

4 ~ 4

1 1 1

A7

II

,.

4~'4 ~4 1

4~1 1 1

Gm

I U

,~4~1~

4 ~4

I V

2

VI

27



DA BI SE dobita normalna durska skala od

tona B. pored' H mora se sniziti i E. Prema tome.klJd je kompozicija u B duru iza viollnskogklJuca stole dve snizilice. lato ne zaboraviteda se u oval veibi svi tonovi H sviraju kao B. asvi tonovi E kao ES.

Posto vee hvatate akorde sa §est iica. ovogputa trocetvrttnskt takt svirajte tako sto cete za

svaku cetvrtlnu trznuti po jednom ceo akord.Akord uvek trzajte odozgo .

U pratnji imate i ESdur (obelefava se najce§eeE i snizilica). Ovaj akord necete uspeti odmah dauhvatite sa svih sest zica.. Zato najpre hvatajteprve cetirt, pa kad to savladate predite na petui najzad na svih §est.

Kako se hvataju F sedam i ES dur obelezeno

je u poslednjem redu. Prilikom citanja akordaobracajte pamju i na rimske brojeve - oni oz-

28

nacavaju na ko]e pragove treba postaviti prste,Ostale akorde ste ucili ranlje, izuzev 67 - koji

se hvata isto kao A7 samo je prvi prst na trecern

pragu umesto na drugom.Malo cete se pomucltt i oko F sedam (F7).

Dok su ostali prsti usmereni prema zicama s [aqo-dicama, dotle je kaflprst polozen pravo na prvecetiri zice.

Ucili smo kako se odreduju tri osobine tona:

trajanje oblikom, vlslna mestom na Iinijskom stste-rnu, boja lnstrurnentorn (donekle i izvodenjem, to

jest nacinom sviranja). Jactna se odreduje nero-citim izrazima koji se plsu iznad Iinijskog sistema.Ti izrazi se mogu i skratiti na odredeni naeln, Po-gledajte kako je to prikazano na prethodnoj strani.

U znake za dinamiku (jacinu) spadaju I onadva ostra ugla iznad nota u vezbi. Prvi, koji se

postupno siri. oznacava da isto tako postupno

treba pojacavatl tonove. Drugi ima suprotno zna-

cen]e: tonove ispod njega treba postupno sviratisve tlse.

Znak za postupno pojacavanje zove se kresendo

(crescendo). Znak za utlsavanje - dekresendo(decrescendo). Kresendo po pravilu pojacava samoza jednu nijansu (na primer iz pijanisimo u pijano,

i1iiz mecoforte u forte). Dekresendo, takode oz-nacava utlsavanje za jednu nijansu.



13. cas

V E Z B A U B D U R U

1 $ [ > t . l f f i k r r IU iH r F i r rl~·I~l:rrl r - r i C " I rdB B7 E" B C7 F7 B. F 7

1 & ~5JJJJJjJILESTVICA B Ol.A\ Eb

pp = piami5Slimo (pijoll li lsimo) - vrlo tiho

~14~

4~

.3

~

1

p = plene (pijooo) - tiho I U

ml =me.zzdorte (mecoforte) - srednje jako IV

f =orte (forte) jako V

II =ontissfmo (fortlilSlimo) - vrlo jOlko VI

F7

II

: , ~~.,• 2

4~

1

1 1 1

29



MOZDA STE vee zapazlll da svakom duru popretznacima odgovara jedan mol. C dur I A

mol nemaju predznake; F dur i D mol imalu pojednu snizilicu; sad ste vldel1 da B dur i G molImaju po dve snizilice. Pamtlte to.

Uzgred da prec1emojos nesto novo. Znak kojlpodseea na polozeno V zove se markato (marca-

to) I odrec1ujeda notu ispod njega treba naglasiti.

To naglasavanje moze se obezbediti i slovima sfIskraceno od sforcato iii sforcando. Ato se lzvor-

no plse sforzato, sforzando).

Rlt. Iznad poslednjeg takta je skracerrlca o dritardando iii rltenuto. Na mestu gde je naplsanorlt. treba usporltd swranje. Ubrzavanje tempa obe-lezava se sa acelerando (accellerando). Kad posle

ubrzanja ill usporenja treba sviratl u starom tem-pu, obelezava se: a tempo.

30

Trl note ,llZnadkojlh se zagrada (nekad se ume-sto zagrade plse luk) I broj trl - zove se trlola.

Kako se triola izvodi shvatlcete najbolje ako obja-snjenje poene od trlole sa osmlnama.

Cetvrtina traje jedan udsrac, dye osmlne ta-

kode, a trl osmine u trioli - Isto tako jedan uda-

rac. Sarno sto se prllikomizvoc1enja l!etvrtlne l!uje[edan ton. prlllkorn Izvoc1enjadye osmine l!uju se

dva jednaka tona po trajanju. a prilikom Izvodenjatriole - tri jednako tona po trajanju.

Koliko traju ostale triole imate u srednjemredu levo. Triola od polovlna Izvodl se tako da seza vreme od cetiri udarca odsvlraju tri note koje

su mec1usobom jednake po trajanju. Triola odcetvrtina - tri note jednake po trajanju za vreme

koliko traju dva udarca. .

Pocetnik obteno moze trlolu da otpeva lrltmlc-ki) na sluh, ali kad prvi put treba pravilno da je

proelta - Izvodi sve drugo samo ne trlolu. I viste sigurno otpevali trlole u mnogim pesmama a

da niste nl znall da ih pevate. Pokusajte da ih sesente - to ce vam pomoel da savladate gradivo

ovog casa.Kad budete hvatali 07 I em (0 sedam I C

mol) ne zaboravite da pogledate rimske brojeve

koji oznacavaju stupee.



14. cas.

VEZBA U G MOLU

"3-1 rJ..., 3-1 RIT

l ' p l ~ r r r r l E t r : Q ' " r 4 I J rJ ~ u ! 1 r ~ I E u r r r # t r J i i J J l J J l 1Gm Cm G m 07 G r n G m Cm 07 G m 07 ·Gm

Zbir trojonja nota u trioli

II

07 e m

4 1

~

4~ t

111 III

I V I V

V V

4~

4 ~ 2

~4~L

1

31



U OVOJ vetbt iza violinskog klJu~B ima ledna

povisilica kOja oznecev« da se svl tonovi Fsviraju kao FIS. Taj predznak Ima G duroPrilikom svtrenie melodije I prillkom svirenieakorda driite se starog pravlla: kad god semote, ilce treba trzati odozgo. Odozdo se trzasame kad je drukclle nezgodno, obleno kad seruka prilikom sviranla pomera s dome na gor-nju iicu:

Iznad vezbe napisano je: moderato. To znael

da se vezba svira u srednjem tempu, umerenebrzine. Najvamija tempa su: largo (sirolro), lento(sporo), sosenuto (otegnuto, uzdrZano),adagio (po-lako), andante .(umereno polako), moderato (ume·reno), allegro (brzo, veselo), vivo (zivo), presto

(zurno). Sva tempa se mogu podeliti u trl osnov-ne grupe, kao !ito )e prikazano na sledeco] strani.

32

Pored rnuzlcke azbuke koju vee znate upotreb-

Ijava se jo!i jedna: DO, RE,MI. FA, SOL, LA, SI. U

nas se ova azbuka primenJuje samo u vokalno]muziei (za pevanje), a italljanl I nekl drugl narodi

imaju samo tu rnuzlcku azbuku.U italijanskim notama umesto oznake m (za

mol) stavlja se oznaka min lskradeno od: minor).Znaci, Italijani bi 0 dur i 0 mol napisali ovako:

RE, RE, min.Amerikanei umesto H plsu B, a umesto B plsu

B sa snizilicom. Cesto cete i u na5im notama nac]B sa snizilieom, sto je uglavnom posledica nepo-

znavanja rnuzlcke terminologije. Zato. B sa snl-zilicom nemojte svirati kao BES (odnosno kao A),nego kao B. ,

Da dodamo i ovo: neki narodi mol ne obele-

zavaju kao rnl; nego sa min, a upotrebljavaju isturnuztcku azbuku kao i mi. Primer: gde mi plsemc

Frn, oni plsu F min. Mi za dur nemamo posebnuoznaku.a oni plsu oznaku rna] (skraceno: major).Primer: Mi G dur obelezavamo samo sa G. a

oni sa G maj.Ovo objasnjen]e 0 termtnolosklrn razlikama korl-

sno ce yam posiluziti kad budete 'imali prilikeda eitate neke strane note.



1S.cas

V E Z B A U G D U R U

Modera,to

1 & * * c r U r r l e r e r r lF f J w IjJ t U F F ' C O r r p ) J J i J j l . . I IG 0., G A7 07 G 07 G 07 G

1 & I t J J J r r r H ILESTVICA G DURA

G

Spori tempo: lorgo.lento. cdoqio (odcdo) II

IV

~ 4 ~

4

2

43 ...

Sredn]l tempo: andante. moderatoIII

Brzi tempo: allegro (alegro). vivo. presto

V

33



AKO HE ZNATE kvlntnl krug - ne moiet« reelda ste gltar;st. Poznavanje kvlntnog kruga jeneophodno za pretntu. A evo zasto.Dosad ste s;gurno zapazili: kad neku me/odijusv;rate iz C iii tz Cm, u pratnjl uvek Iza I G7. til,ako sviren ;z Fill Fm, u pratnj; se uvek nade; C7.

Podsetite se sta je kvinta. Zapamtlte Ipravilo:lestviee s povisllicama nizu se po kvintnom nizu,

koji se jos zove I kvintnl krug. Svaka sledecalestviea u kvintnom nlzu ill krugu Ima u predznakujednu povisilieu vise.

Ako u tom nizu Interval nlje kvinta nego kvar-ta doblja se krug iii niz lestviea sa snilizlcama.

U kvartnom krugu iii nIzu svaka sledeca lesMcaIma jednu snlzilicu vise.

34

Praktlcarl su o d ova dva kruga napravlli jedan

- to je onaj trecl, najveel krug. Glavna odlikavelikog kruga je sto se kod njega u smeru kazalj-ke na satu 'nizu kvlnte, a u suprotnom smeru

nliu se kvarte.Evo u eemu je prlmena tog kruga:

1. Svaki sledeci tonalitet u smeru kazaljke nasatu Ima jednu povisilleu vise (primer: C-G, illD-A ltd).

2. Svakl sledeet tonalltet u suprotnom smeru

Ima lednu snlzllieu v:ise (pr.lmer: F-B. ill Es-As).3. Durska lesMea C i molska lestviea A no-

maju nijedari predznak. To znael da broj povlsilica

ill snlzillea treba raeunati od C kada Ie u pitanju

durski tonalitet. a od A kada je u pltanju molskitonalitet.4. Dornlnantnl septakord ("sedmleu") trdite u

smeru kazaljke na satu. Primer: Tonalitet C -domlnantni septakord G7. IIi: tonalitet Om - do-mlnantnl septakord A7.

5. Subdominantnl il:rozvuk uvek eete nael usuprotnom smeru od kazaljke . Primer: C-F. B-Es.A-D. Fis-H. Prl tome vazl pravilo: ako je to-nalitet durskl, subdomlnantnl trozvuk je duro aako je tonalltet molskl, subdomlnantnl trozvuk je

mol.



16. cas

VE2BA U E MOLU

Anda·nte

I'"e n l C C r r l~ L~ n l t t r r e i L~ n l r r r r r i e r l B r r r l r "~IEm H7 Em Am Em H7 Em

' & * ' J J J J r r F ~lLE S T V IC A E M O LA

K VlN Tf'.I I K VA RT NI K R U G

Fis

c

As

Em H7

II 11

AI I I 1 I I

4

42

~~3~~L

~~~.1

42

J V IV

v3 S



OlNAKE za tempe, koie ste ucill u 15. casu,upotrebl;avaiu se uglavnom u ozbiljnoj muzici.U dzezu, zsbsvno! muziei i muziei za igru koristese drugi lzrazl za oznacavanje tempa.

Za mnoge od tih izraza vee znate. Sada se upo-trebljavaju najcesee ove oznake:tango. valcer,engleski valeer (I a 9 ani val e e r), begin, bole-

ro, rumba, samba, mambo, kaltpso.; ca-ca.ca, bugi--vugi, rok end rol, medijum-rok slou-rok, tvist, slou-foks, fokstrot, sving, bosa nova, medlson, lokamosn,slap itd.

36

Kako se izvorno pisu neki od ovih naziva imatena prethodnoj strani.

sta se kojom brzinom Izvadi tesko je ovde opl-sati. Ali zato Imate odllcan metod da to nauclte- slusajte radio I ploce, i pamtite tempa. Zasadje dovoljno da obratlte paznju na brzinu, a kako sesve to rltmick] izvodi uCleete u 23 casu.

Kad je vee rec 0 brzini, nemojte i vi upasti ugresku moogih poeetnika: sloufoks se svira lagano.Kad se Igra sloufoks, korael se prave skoro istom

brzinom kao kod tanga, cesto i sporije. Zapamtiteto, [er irna svtraca koji mesaju sloufkos sa fokstro-tom, roji je zaista brza Igra. SV'lng je jos brzi adfokstrota.

Bug'i,vugi I rok end rol takode nlsu suvtse brzi- svlraju se nesto sporije nego fokstrot, brfe negosloufoks, ali zato ,imaju karakterssttcan rrtam. Siou-rok i medijum-rok su lagane varijante rok end rola.Ni tvist nije suvise brz.

Jos nesw: ca-ca.ca se zaista zove ca.ca.ca, a ne

ca-ca-ca. Posto je to stvar pravopisa, a ne muzike,necerno objasnlavatl zasto je tako.

Vee se dovoljno snalazite u notama, pa nijepotrebno da objasnjavamo zaMo 0 dur ima dvakrsta i zasto se u pratnji ove vezbe upotrebljavajujos A7 i G.



17. cas

Sioufoks

V E 2 B A U D D U R U

English voiceBeguine

CalypsoCha-cha-chaSlow-fox

Foxtrot

Swing

Boogie-voogj.e

Rock-end-roll

Medium-rock

Twist

Bossa nova

Madison

o

1 1. ~. . .].

. ~~ i J .

III

I V

V

LESTVICA D DURA

A7 07

II

1 I 1

n

n

• 1

2

H

~ . 4

1

11l

2

III lV

IV V

37



EVO JOS jedne prlmene kvintnog kruga. Sigurno

ste vee pomisljali da je tesko zapamtiti pred-znake za svakl tonalitet. Kvlntnl krug vas oslo-bada brige da to uctte napamet.

Dovoljno je da znate da C dur I A mol nemajupredznake. Predznake ostallh dureva poqodlceteako eitate kvintni krug u oba smera. Svako mestou smeru suprotnom od kretanja kazaljke donosI pojedan krst. Za molove vazl isto pravilo za Istl srner,

samo sto se eita od A.

Ako eitate kvintni krug u smeru kretanja kazall-ke na satu, za svako mesto treba da dodate upredznaku jednu snizilicu. Prema tome, F dur Ima

jedan be, B dur dva bea, ES dur trl itd. Posto semolovi eitaju od A, D mol Ima jednu snizilicu, Gmol dve, C mol tri itd.

38

Pregled svih predznakova lmate u gornja dva-reda sledeee strane.

Jeste Ii se kadgod zapltall sto je to mol, a

lito dur? Ukoliko ste dobro nau~M Intervale 1 le-stvice, odgovor na to pltanje za vas ee bitl vrlo

prost.Dur je akord kojl Ima trl razlielta tona. Prvi

ton je osnovre ton lestvice; taj ton se u akorduzove tonika. Sledeel ton je treel stupanj lestvlce,to jest terca od tonike. Trecl ton je kvinta.

Mol se pravl Isto kao dur, samo od molskelestvice. Mol takode Ima primu kola se zove to-nlka, tercu (u molu je terca snizena) I kvintu.

Primer za ovo naci eete u poslednjem redu.Tamo je prikazano od kojlh je tonova postao Cdur i C mol. Vi sami utvrdite koje tonove sadrzesvl durevi I molovl kole ste dosad ueill.

I dur I mol Imaju trl tona, a vi hvatate sestiica, sto znael da se euje sest tonova. Kako to?

Vrlo presto - neki tonovl su zastupljenl dva puta,to jest za oktavu su niil III vlsi.

Kad je vee rae 0 oktavama, da savladate los

nesto, Na tabell hvatova prlkazanl su tonovl do 12

praga. Tonovi na 13. pragu zvuee kao na prvom,sarno za okItavu vise, tonova na 14. lsto kaonadrugom, all za oktavu vise... Pogodlcete kako todalje ide. Na neklm gitarama mogu se svlratl to-novl sarno do 12. praga, ana neklm I do 20 -sto zavlsl od obllka gltare i vrata.



1 8. cas

P R E D Z N A C I

cI - I # ~ I~ ~

#l i t / I I r # ll#j t r ) ! K '41

A m G Em 0 l imA ~E c" H G~ F~ Am

1 2 I~

b I~>~b~

I~> " b ! l " I J J ~Ipi7 Ilblp ~17i

~T'

" f JA m F O m B G m ED < i n A I' F . o P 8 m G P ~ cP A P

m m

C d u r C mol

39



DOSLO JE na red I izvooenje komp/ikovanlhritmova. Pos/uiite se znanjem koje ste dosadstek/i i uputstvima iz ovog casa. restumecttedobro znakove u prvom redu, pa zatim tzvediteveibe u drugom I trecem redu. Ponav/lajte vIseputa de/ove veibi na kojima bucfete zapell. Bit-move izvodite najpre /upkaluei rukom i pe-veiuc! slog DO. a zatim / svlrajuc/ note uvek naistoj ziei gitare.Kako se izvodi

" .osmina i 1>oslenje osmlna pauze: Udarl sejednom kao za eetvrttnu, kaze se prvo DO kaokad se izvode dye osmine. a drugo DO se kaze

u sebi. Kad yam jednom ova rltmleka zavrzlamaude u uVO. neeete moratl da pevate u sebl onedrugo DO.

40

... osmlna pauze I posle nje osmlna note: Udarise za cetvrtinu. prvo DO se kaze u sebl, drugootpeva glasno.

· .. cetvrtina s taekom I posle nje osmlna: Udarise kao za dve ee<tvrtine.Prva eetvrtina se otpevanorrnalno, pa se, ne prekldajuct pevan]e, slog DOprodufl za jednu osminu. Posle toga se Izgovori

druga osmina (znaei. ukupnose dva puta kazeDO).

·..osmina pauze i dve sesnaestlne: To sve za-jedno vredi koliko jedna cetvrtina. Znaei. [edanudarac, u sebi DO ko]e vredi jednu osminu, a za-tim dva DOkoja zajednovrede koliko druga osmina.

·..osmina. cetvrtina. pa osmina: To je Isto lito~ cetirl osmlne od kojlh su druga ,j treca spojenelegatom. Umesto da kafete cetirl DO. vi cete reelprvo za prvu osminu. drugu I treeu osminu eete

izgovoriti zajedno. bez prekida I najzad cetvrtu(ukupno Ima trl DO).

Pauze se mogu produzavatl taekom isto kao inote; pri tome nema nikakvih posebnlh pravila.

Slnkopa ]e kad se spoje dva tona Iz susednih

taktova.Kad savladate ovu vezbu dobra. lako cete S8

snalaziti u svim notama zabavne muzike I dieza.



19. cas

R IT M IC K E V E 2 B E

I } ) I ~ J ; I I J ) ? ) IW . · } I I J S J ' I · ~ J O I l J i : j J l } J ~I I I I I I I I I I I I

leJnhill A U J IJ~J I~811 J# J 1 1 891 ' ; - 1

I i ' J J J I ~ J J IJ . ; P J J I ~ j J I ~ J J I J jI} . J J t t J . I

I c J . ) J 5 J · I J . o J I J d B J 4 J J "*j J # lP J . y J \ J I J J 4 t ; 141



NESTO KOMPUKOVANIJA pratnla - to Ie adll-ks ove veibe. Zato sad I ne uc/te nov. tona/l-tet. Ima los ledan raz/og ze to: prlmetleete daovom prlllkom neke akorde kole ste vee ucllltreba da hvatate malo drukclle. To /e zeto sto upocetku vasl prstl nlsu bill vlcnl za teze hvatove.

Ovog easa eemo malo prleatl, all zato trebavi viAe da vezbate. Dakle, na posaol

A kad budete pravlll prvl predah nauclte Ataje Aestlca a Ata sedmica (sekstakord I septakord).Our se pravl od prime (tonlke), treee I kvlnte -to ste vee ucill. Ako se ovim tonovlma doda I Aestlstupanj, dakle seksta, doblja se sekstakord kojlse joA zove i lestlca. Ovaj akord Ima cetlrl tona I

42

obelezava se tako Ito se uz Ime dura od koga jepostao doplle broj 6.

U poslednjem redu levo vldlte kako Je postaoC6 (C lest). Mall pogled udesno I - nlJe potrebnoda yam objaAnjavamo da je C7 (C sedam) postaood dura kome je dod8lta septima smiena za polatona. Znacl, sedmlce se prave od dura I snlzeneseptlme I takode Imaju cetlrl razllclta tona.

U va§em je Interesu d lJ se ponovo vratlte. na1 9. eas. To je m o z d a dosadno, all je neophodno,naroelto ako zellte da svlrate dzez I savremenu

zabavnu muzlku. Ritmove Iz ovog easa moratevezbatl sve dotle dok ne budete u stanju da svakuvezbu ponaosob odsviratl bez zastajklvanja I us-poravanja, znacl slgurno I bez .zamucklvanJa•.

Kad vam vee savetujemo vracanje u prethodnelekclje, joA jedna prljateljska preporuka: s vreme-na na vreme cltajte pazl/lvo tekstove od 1. casa padalje. Prlmetleeta da su yam nekl detaljl promakll,a da neke tek sada potpuno I pravllno shvatate.



20. cas

Voicer

1 & ~ a I F F c r l rs t i r # J I J S ' I E s r l t a I o h a i r S ' If I ~ - I IC C7 F & C A7 07 G7 G7 C

c11

)" 4 ~

4 ~ 4 l~t4

1 1 1

I V

V

DI

4 ~ 4

1 11 4

4

I V

V

V I

FS

1 1

If 4 1 4

24

43 4 4

lJ 1

1 1

,1 1 14 '4 " 4 1 1

4

1 1

14

4 ~ 2

4 ~

44 '

II I

I V

2

V

J J

1 14 1' 4

42

43

III

I V

V

43



NAJZAD JE doseo trenutak ~de hvatanle akor-da ucite sistematskl. Samo pre toga da dopunl-mo vase znanje jos jednom karikom. Lestvioe, Idurske l molske, Imaju sedem stupnjeva (osmije oktava). lzmedu tih sedam tonova Ima jos petpolutonova. Ako se svl ovl tonovi i polutonovlporeaaju ledan iza drugoga. dob/la se takozvana

hromatska lestvtce kOja Ima 12 tonove. Evo iprimera - hromatska lestvlce ad C ie: C. CIS.D. DIS. E. F. FIS. G. GIS. A . AIS. H.

A sada prelazimo na ono glavno. U prvom reduprvl akord levo F je duro Taj akord vec znate dahvatate. Ako sve prste pomerlte za [edan prag na-

44

pred, doblja se FIS duro Ukoliko tako produiite i

dalje hvatacete G. GIS. A. AIS... duro Znaei. dodvanaestog praga lzredace se hromatskl svi durevl, avi cete upotrebiti sarno jedan polafa] prstiju!

Durevi se mogu hvatati na trl nactna. Prvi,rekosmo, znate. Ako zagledate bolje drugi i treclnaetn, vldecete da znate ito. Na drugi naein hva-

taju se durevi od CIS pa dalje. a na treei od Bpa dalje.

Prema tome. vise nijedan dur za vas nije ta]-na. A ako bas zelite da to sebl dokazete. pokusalte

da na sva tri nactna uhvatite ove dureve: ES. CIS.B. A. E. FIS... Ponekad ee ruka morati da yamode do krala vrata. Tamo yam akord rnofda neeeeisto zvueati. A Ata to znaei? Razumljlvo. trebavezbati.

Ne zaboravite na enharmonijske tonove. B jeIsto Ato iAIS. CES isto sto I H ltd.



21. cas

1 1

D U R E V I

F

1 1

1~ ~

.4~

4~4 4

III

II. .k 4 ~4

42

4~.4

III

I V

3 1

II

) 4 ~ 4

4~

43

4 1 .

III

I V

8

11

* ,~ 4

~ 4 ~ 4 .4

1

lJl

2 1 II

1

H

II'0'" 4

O~344

1 1 1

I V

G

III, 4 ~ 4

{ -

4~344

1

I V

V

cII

,~ •

2.34~4 '4

J J J

I V

V

o

J J *~0

42

43

4~4

1 1 1

I V

V

1

1

E "II

k 4~1 4

~

43

. 4

l J I

I V

V

V l

45



MOLOVI SE. kao i durevi, hvataju na tri neetne.Najniii mol koji se hvata na prvi nacin /este

Fm. Ne moremo yam mnogo objasn/avati da jesledeci mol. ukoliko pomerite sve prste za je-

dan prag. FISm. Dalie slede Gm, GISm. Am ltd.

Na drugi naein molovi se hvataju od Om pa da-Ije. Trecl rnolskt hvat pocinje B molom.

Kad hvatate molove na drugi naein petu iicu tre-ba prigusiti palcem koji se spusti malo vise dole.

Obratite paznju na to. Znate vee da ovlas dodirnutaiica neee da svlra, pa se preko nje mote trznutibez bojazni da ce pokvariti akord.

Potrudite se da ustanovite kako su nastall ovimoloski hvatovi. Uporedite ih sa durskim. pronaditekOfi se tonovi hvataju isto a koji drukcije (zbogsnifavanja terce). To traganje ce yam trostruko ko-

ristiti. Prvo. utvrdivacete znanje rasporeda tonova nagitari. Orugo. podsetlcete se koje tonove ima duroa

ko]e mol. I. trece, to ce biti vas prvi korak ka ono-me sto svaki dobar gitarist mora da zna: analizomhvatanja akarda postupno cete steel sposobnostda saml pronalazite hvatove i za najkompllkovanije

akorde.Sad znate i sve molove. Ako je nekad OESmzavas bio bauk, vise nije. I uhvatlte ga odmah za inat!

46



22. cas

MOlOVI

I]

.' ~~4~O

,~44 •

])]

~m Gm

11) 0

14~o

4 ~ .

11

) 4.'4 . 1 0

34H .

,III

II I I V

I V V

8m Hm

]]

) " ' k 4

42

4 ~ ! -I V

11)r)~ 4

2

43

4 ! -

1 1 1

]]J

Om

1 1

(

4

4~

4~ .4

1 1 1

emn

)0 4

2t

. ~ 4 t

1

III

I V

V

,I

, 4

42

.34

4

1 1

H I

I V

V

Em11

~ •42

.3 4 4

I1 t

I V

v

VI

47



DOSU SMO vee dotle da vam nisu potrebnaob/asnienia. Dovolino je da pogledate erteiiz ovog casa pa da znate ste se nitm« prikazuje.

Za hvataoje sedmica (septakorda) ima petnacina. Prineip je lstl kao kod dureva i molova:korlstect jedan nectn, to jest jedan polofa] prstiju,mofete uhvatiti svih dvanaest akorda ako pome-rate ruku- po jedan prag, hromatskim redom.

Dosad su uvek prlkazlvana tri prva akorda kolaslede hromatski jedan iza drugoga, jer je to bilodovoljno da shvatite prineip. Ubuduce, kad budeteucili hvatanje ostalih akorda, btee prikazan samo

prvi, najnizi hvat. Vi eete vee znati kako da uhvatiteostatih jedanaest akorda na lsti nacfn.

Pamtite na kojlm su praqovlma prsti za pojedi-ne akorde!

48

Neka uputstva za oval cas su ipak potrebna.Kad hvatate sedmiee na drugi naein ne rno-

rate prigusivati sestu zieu; desna ruka yam je veedovoljno izvezbana da trzalieom zahvatite sameprvih pet iiea.

Cetvrti nacin mote da vas iznenadi. Dosad stepetu zieu prigusivali, a sad i nju treba da prltls-nete petim prstorn, zajedno sa sestom zieom. I u

petom naetnu dodata je jos jedna liea.Odvikavajte se postupno da akorde hvatate ne-

potpuno, onako kako ste ucili ranije. Ono je biopocetak: trebalo je prisiljavati prste na poelusnoet.Sad ste vee polupecem gitarist ,i prestajete da

budete diletant.Na kraju napravimo malu raeuntcu, Trl nactna

za hvatanje dureva, to puta 12; tri naetna za hva-tanje molova, i to puta 12; pet nacina za hvatanjesedrnica, I to takode pomnozlte sa 12. Kad ova tri

prolzvoda saberete, dobteete brojku kola kazujekohko akorda urnete da uhvatite.Dosta, zar ne? Cestitamo i obecavamo jos

koju stotinu drugih hvatova.



23. cas

SEPTAKORDI

II

ID

II~.2

1 4 ~

II

~II

~ "III

1 1

III

IV

,

Ii

II

~~ ,

~ ~IV

5 1

GII

III

tv

V

C7

I 1

III

IV

)

V

/7 A7

II

III

1 ,

I '2

II

III

IV

lU

113

It

III

~.1

2

I~II"

1 1

3 "III

B7

II

1 1~

III2 2

tv

VII~

D

W

IV

~7

~

3 •

II

1 1 1

IV

33

"

"

F7II

III1~

2

tv

V1~114

07·1 1

III

tv3

V

49

{



\_

NAJZAD JEDAN prsvi sloufolcs. ceo. s prBtn/omi tekstom, odsvlrajte ga. nau~/te melodlju. akovas ne mrzi zap8mtlte I r~/. Zatlm peva/te Ipratite gitarom.

~ ,

Podsetite se dasloufoks nije brza kompozicija

(slou, pise se slow. na engleskom znacr: lagano).Znaci. svirajte sloufoks laganim tempom. Ova vrstakompoziclja svira se tako ito se na svaku eetvr-tinu odgovaraju~1akord trzne odozgo.

Iskoristite prillku da nauclte I strukturu slagera.Najpre se svira PM deo, kojl obicnoima dye frazepo osarn. taktova. Najce~ se te fraze razlikuju

50

sarno po zavrsetku.' Zatim dolazl sredn,l deo, kojlse ne ponavlja. Posle srednJeg.dela dolazl tr~1iii krajnjl deo. Fraza tre~eg dela Ista je kao I fraza

prvog dela. a zavrietak tr~eg dela obicno je Istlkao zavrsetak ponovljene druge fraze prvog dela.

Prvi deo, posto se fraza ponav1Ja.traj~ ukupnoiesnaest taktova. Osam taktova srednjeg dela.plus osam taktova tr~eg dela - eto ,'vam zblrataktova u ,!Iageru: 32.

Nemojte da yam prilikom svlranJa neki taktIspadne duzl Iii kra~l; to je nedozvo[jeno. Takodene .mete dopustilll sebl da umesto 32 takta ad-svlrate 31 iii 33. Cuvajte se I uticaja nekih kafan-

ski!) muzikanata koji tr~1 deo uopite ne sviraju.

nego sarno pM i sreEinji. VI !liste naukl da mateda ;- ukoliko se slager ponavlja - posle tr~dela opet dolazl 16 taktova p~og dela, ito se ne-naviknutom uvu clnl kao da se trl puta ponavlja'Ista fraza. '

Muzickl neobrazovanl meiaju po'move t a k t Itern p o. Pretpostavljamo da vi ve~ znate da serecju takt ne oznacava brzina sviranja.

Trudite se da yam prLUkom hvatanjaakorda

ruka mnogo ne seta po vratu gltare. Znate visenaclna da uhvatite isti akord; prilikom pratnjeosnovni akord, domlnanta i subdomlnanta morajuse hvatatl tako da prsti ne skacu 8 praga na prag.

Primer: ako je osnovni akord dur na prv:i nacin. do-minanta se hvata obicno na cetvrti nacin. a sub-dominanta na treel nacin.



24. cas

Sioufoks U PROlECE

1. U PInE - C E H A l l A M Sf NJOJ U PROlE- C E C E K A C U NJU

LLA .E DOC I C E U PR O lE _C E KADSIN E M AJ

51



U VEelNI prlprucnlka za gltaru na61 cete rlt-move raznih igara. Neb vas ne cudl sto cestoti ritmovi nlsu jednako zabe/ezenl. Jedna vrstakompozicija moze Imatl vise s/lcnlh rltmova.Sta vise, stalno se pojav/juju novl rltmovl, iiivarijante star/h. lato je nemoguce da se najednom mestu sve to zabe/ez/.

Ucinili smo ono !to se u takvim prlllkamaoblcno radi: za svaku vrstu kompozlclja odabralismo po neki ritam. uglavnom onaj kojl je nalka-

raktenstlcnljl, Za VIIS je to dovoljno; kad savladateove ritmove neee yam bild teSko da, sluiajuelorkestar na igranci. radiju ltd., zapamtlte ritam

kojiprvi put cujete.

Nekoliko objasnjenja uz ovaj cas:

Svaka nota u ovom slucaju znacl da za vreme

dok ona traje treba trznuti ceo akord. Ne mesajteharmoniju s ritmom: ovde je zabelezene koliko oetrajati svaki akord prilikom pratnje. a kakav ce toakord biti - zavisl od melodlje koju pratite.

52

Rekli smo da se akordl po pravllu trzaju odoz-go. Ponekad treba clnltl I suprotno. PogledaJte,

znakove Iznad nota: znak kO]1IIcl na klupu kako jedeca crtaju (to jest kvadrat bez donje strane)oznacava da akord treba trznutl odozgo. Znak kojl1161na MOVOV upu6uje c ia se akord. trza odozdo.Treel znak kojl eete tu srestl vee znate: 1101na

kratak dekreiendo. zove se markato. znacl da notu

(u ovom slucaju akord) treba naglasltl .Oblono svakl takt cwi /ednu zasebnu rltmlc-

ku celinu I stalno se ponsv ja. Ponegde nlje tako.

Na primer. kolipso ~"samba Imaju rltmicke cellne

koje se sastoje iz dva takta.Bosa nova ima rltam slican rltmu sambe; me-

dison se ritmicki svira kao laganI bugl-vugi.Kosa crta Izmedu dye tacke znacl da se pret-

hodni takt ponavlja. Kad ta crta seee taktnu crtu,

treba oba takta (I leva I desno od taktne crte)ponovltl kao prethodnl. Rltmovl su ovde belezenls po svega dva ill trl takta, ponegde I s jednlm.

zato da bl se Izbegla suvlina ponavljanja kola bl

samo zauzela prostor." "Zapamtite da melodlje u zabavnoJmuzlol I dzezu

Imaju uvek paran broj taktova. Fraza najce§ee tra-

Je osam taktova. Stalnl lzuzetak od ovoga su bugl--vugl. rok end rol I medlson - fraze za ove trlvrste kompozlclja Imaju po dvanaest taktova. Tvlst

je cesto ..dvanae~lca". all ne uvek.

25. cas



Tango

nn 'nnnn

[ t J J I J J I J J ITango

nf;Vnn

Voicer, engle~ki voicer

nnn

Sioufoks, fokstrot, svi'ng

,.,nnn

I e J J J J I Y o

Bugl-vugi

Rok end rol Mombo

; ( I

Kolipso

nn1'1 1If;nI ¢ J . J ) J J l ) J l J i I /

. . . . _ " " " ' - 1

C o - e a - C o

> > >nnvnv n nnn nV

I ¢ J J J J J J I Y. I I ¢}J i J : J i l<:»Beg i n

nF;v D D> Boleronnv iJ ,..,

Sa m b a

. 53



U PRETHODN/M casovlma naucill ste sve os-novne skarda: dureve, mo/ove I sedmlee (sep-

takorde). Svl ostall akordl su postall ad ovlh.

Pogledajte prvl red levo. Aloo se duru povIsl

kvinta za pola tona, doblja se akord koji Ima to-nlku (prlmu), tercu 4povllenu kVlntu.Obelefava se

znakom + .ili + 5; na primer C + iii C + 5. Kakose plus pet hvata prlkazano Je na dva nactna.

Zapamtite ovu zanlmljivost: F + je istovremeno

I A + I CIS +. Kako to? Odgovor eete nacl sami

ako taeno utvrdite kOjetonove sadrie ova trl akor-

da. Zato na primer, ako u pratnjl pile C +, vimozete uhvatitl E+ iii GIS+ - zvuce Isto.

Ako seplus doda snllena septima, dobtle se7 + (sedam pius), koji se jos obelefava 7 + 5. Iza hvatanje ovag akorda imate dva nacina.

54

Kako se hvataju lestiee (obelefava se 06, H6ltd.), prlkazano je na dva)n&Clna,a Ita )8 iestlca

uCiIi ste ranlje.Sedl'Rlcalma Cetlrl IlIZ'Ilclta tona. Ako se oVIOm

akordu doda devetl stupanj (koji dolazl odmah po-sle oktave I zove se nona) dobija se takozvanadevetka. Obelefava 8e sa 9 til sa 719. Radl prime-ra: C9ima tonove: C, E. G, B, O.

Maj 7 'je dur sa clstom, nesnlfenom septlmom.Cmaj7 znacl, Ima C, E. G, H.

Sve ove akorde ne mozete odjednom naullitlda hvatate. Collo je vreme da kupujete ;til pozajm-

Ijujete note I da Ih citate. Kad god u pratnji na-dete akord koji niste uspell da zapamtite, pogle-dajte u neki od ovih easova - naCi Cate gaoNa-ravno, ovde je zabelefen samo prvl, najnlzl hvat.

Ako yam. na primer, zatreba Omaj7, vi cete izra-cUDati na korn se stupcu on hvata 011 svaki od trlnaclna, Postupno cete sve zapamtitl- ako svakldan velbate I uvek nastojte da osvefite I obnovite

svoj repertoar. ..A sad jedan zadatak: pokulajte saml da uhvatite

minus, kojl se obelezava sa - Iii - 5. Jedlno ob-jasnjenje: ovaj akord ima toniku, tereu i snizenukvlntu, Jedini savet: uhvatlte najpre dur, pronaditena koj01 je 2icl IMnta pa tu zieu hvatajte jedanprag nile.



26. cas

,

. 3~ '

~

2

3 I .

F7+

1

222

A Pmaj7

111

r f , +

3

. ~

2

1

4

3 4

I ~ ~

~ .

3333

55



NEKAD STE zarko ze/eli da doznate. ne primer.sta Ie to Fmal7 111Gdlm J kako se hvata. Sadavas hvata panika kad vldlte sta sve treba da

savladate. Nemolte klonuti. Ove casove me>rate potpuno sav/adstl. bez sup/line - Inacenikad neeete zalsts bitl dobar gitilrist.

Znael. Idemo dalje, na sve III nlital

U prvom redu je prlkazano kako se hvata no-nakord (devetka) sa povlsenom I snlzenom kvln-

tom . A ka je u pltanju C . to 88 b elell C S t I C 9-,zatim C719+5 I C7/9-5 III C7/9+ I C7/9-. Kako

se hvata - Imate nacrtano.

Kao ito od sedmlce postaje devetka dodava-njam none, od iestlce postaje lest devet (6/9)

kad se tom akordu doda devetl stuPanj.

56

Trlnaestlca takocSeza VBS o d danae ne6e bltlbauk. Ovaj akord Ima I aS t r a z II ~ I t I h to -nova. Osnova je dur (zna~l: tonllca, terca. kvlnta).

Na tu osnovu dodaju se jol snliena septima, no-na 1 tiinaelltl stupanj (trinaestl stupanj je u

stvarl,seksta vlia za oktavu). Prema tome C13sadrfl: C. E. G. B. D, A. Z a dlvno ~udo. ovu hrputonova nile telko uhvatltl ukollko ste dobro raz-radili malic.

Kao Ito ste verovatno prlmetili, svl akordl kOjesmo dosaducili Imaju Z a osnow duro U Idu4_em.

casu ueicemo akorde elja je osnova mol.

A sad nelto 0 akordu koll se zove umanjenl

septakord. Ima oznaku dim III0.

Cdlm Ie Isto itoI Co, Fdlm Ito I FO ltd. Dim Ima cetirl razllclta

tona: tonlku, malu (to jest snlfenu) tercu, zatlmmalu tercu od tog dru~ tona I, najzad, opetmalu tercuod treceg tona. Znael, Cdlm (III CI)Ima: C. ES, GES, A. Posto su Interval! Izmec1usvlh tonova lstl, dim se mofe nazvatl po ~vakomtoou koj.i sad rZ i . Druglm r~lma, C dim 'Isto zvu~1

kao ESdim iii GESdim iii Adim. Ovo je slieno kao

kod uveeanlh akorda (pluseval , Prema tome, akoznate da uhvatlte Cdim • CISdim I D d l m - znate

da uhvatlte svih dvanaest dimova.Verovatno ste uvideli da treba dobro da sa-

vladate Intervale _;_ ukoliko to nlste uolntU josu 8. ea su ,



27. cas

H 1 a -

, 1

'I" ~~4~2

4

14 4~

.~:~ ~3

1

3

4 1 ~1

2u ~

3

P # 6 / 9

1 14 , 4 '

)~~If 4 ~ 4 ~

1114 , 4 , 4 ,

,4 ' ~

,

2 2

41

~ r . 4 ~O

4 ~

2

4



U OVOM i»8U 811V1sd~ m o I s k e lestlce I.edmlce, zstlm mol 6/9 I'mol 7/9 I n B / z a c i ,mol/me". Svl ovl .kordl, kao ito 6et. vldetlka d Ih ma lo prou~/te, '8z1lkl l /U 88 od odgova-T B/u clh durs klh B kO ldB B B m o po t ome ItoIma /u sn/fenu tercu.

U prvom redu su pilkazana dva hvata za mo16.Prvlm hvatom se ~atlfe zvu~je' akorda kojl j8Fm6, a druglm hvatom - Bm6 . VI ve6znate daje FISm6za jadan prag viii od Fm6; na slede6empragu je G m S , zatlm A S m S ltd. Korllte61 druglhvat dobijate najpre ~m6, pa dal)e: Hm6, em6,OmS ltd. .

Vi o v a l p rin clp I h ro m a ts Jrus ka lu v~ ~e,a li vas za svaki s looaj podseC am o - nlje loie

k a d S8 z n a n j e u t v r d u l e o b n a v l J a n J e m , .

N a ' s l e d e e o i s t r a n l 8 U p r l k a z a n l I o v l a k o r d l :Fm7, Bm7 (zn~I, dva hvata.za molsku sedmlcu),zatlm Fm6J9 " Fm719I 8m/maj7.

U kratko:

MoiaD ieatlca lma prlmu. Inl!enu tercu. kvln-tu Ieekstu.

Molslca ledmlca ima· prva trl tona Ista leaoprethodnl akord I anl!enu aeptlmu.

Mo18~16/9 Ima prva trI tona lata. sekstu Inonu.

Molslca 7/9 Ima prva trl tona Ista; anlfenuseptimu Inonu.

Molskl maj7 Ima prva trI tona lata Iseptlmu.

Oa vas pocisetlmo opet lcako SE t velba desnaruka. Prlllkom sviranja ne o s la n J a J t e p r a t e 0 t r u pgltare; ruka se sme oslonltl samo delom ko)1 )8blizu lakta. Kad trzate akorde pratl vamne smejuvlsltl - laka treba da )e lako zgreena u polu-pesnlcu. Trzallca se evrsto ddl, ali ne greevlto.Vefbajte da trulta flce zasebno,.skKuel sa tre68'na iestu, 8 prve naaatvrtu,s druge na petu ltd.

Kad hvatate akorda trudlte se da zvu~e'elsto,b e z lu m o v a I n e p o t r e b n i h p ri z v u k a , k ao I d a 80~uju sve fica kOje ina~e t raba de se auju. Vefbej-

t e d 8 b r z o me i l j a t e a k o r d a . U v e l b l z a le v u ru kuspada itraienJe na~ina da se p ra tl "u mestu", 0

C e r n u s m o v e c g o v o r l l l - p r l l lk o m p r a t n j o trIbe

korl.tlti r8ZIi~lte hvatove tako da sa rulca ne letamnogo gore Idole po vratu gltare.



28. cas

Fm6

J~

1~ t

"

. ~,

4~

Bm6

1,~ *

14 .

,34 • •~0

• 4 J

2 3

,

F m . 7/9

,

I, . 4 1 '4 , '4 ~1

3

Fm7

( 4 ~4 '4~H

4~

B m I N i 7

L

,~ 4~

~~t~

L

8m7

1 , 1n ,

"0

42

4.3

1



VEe STE Imsll pr1l1keds prlllkom hvlltsnls n..klh skards prltlsnete ksllprstom vtle lies. Akobllprst polof/te ns svlh lest f/cs. dobllotetskozvsnl bsre hvst (lzvorno se pile; barre).

Kad se svlra bare-hvatovlma ne upotrebljavase palac. Ova) prst lpak tom prJllkom nlJe sa8vlmbeskorlstan - da bl se postlgao potreban prl-tlsak ostallm prstlma na flee. palac se upre u

zadnjl deo vrata gltare. Za bare-hvatove zglob leve

60

lake je vlie savljen.to jest iaks pravlskoro pray

ugao s podlakticom.

Bare-hvatovl su pogodnl za gltarlste koJI su

se v.lie ori~entlealJ za pratnJu. poito ae pomotunjlh mofe dobltl akord kojl ClstlJe zvuel. Me<lutlm.ovaj naCJn hvatanJa Isto tollko mofe da ametasavladlvanJu solo-avlr.anJa. poIto navlkava rukuna palolaj kojl ne odgovara polo2aju kad 8e svlraaolo.

Na vama je da se odluClte h~ete It upotreb-Ijavatl bar.. hvatove. U svakom sluCaJu. treba daIh znate.

S ovlm erno preil! ave ito Je bllo potrebno 0naClnu hvat&nja akorda. Za pratnju yam dalle oa t8 ·Je samo da se uaavriavate -. U to. pored' usavr-lavanja tehnlke Ipam6enJa svlh hvatova spada Ipam6enJe 10giCnog redoaleda akorda. 0 neklmhblonlma u harmonljl go¥Orl6emo kunlje, a sedzapamtlte zlatno pravllo: dugo 6ete moratl dauClte· redosled akorda za avaku kompozlelju na-pamet, dok jednom ne budete sposobnl I samIda pronadete odgovaraju6e akorde Ipravlte razneharmonske komblnaCliJe. U tome 6e vam znatno

p o m o e t I poznavanje kvlntnog kruga I Intervala.



29. cas

BARE - HVATOVI

F7

1

2,

43

4

F

,.2

3 44 . 4 .

Fm6

1

,

4 ~~ ~ 4 , 4

Fm

1

34. 4

86

1

3

61



RED JE da IIIIpravlmo malu rekapitulaciju gra-

diva Iz poslednjlh tasova. rabela Iz ovog Casa,ce vem posluliti da utvrdlte OlIO ito ste 0

lIIcordlma dosad nautili, a uvek treba d. vambude prl ruel ubuduce, kad neito zBpne --sve do dana kad vise neeete moratl da se slu-lite njom.

Gore su brojevl kojl oznaeavaju stupnjeve ska-la od 1. do 13. Zatlm vodoravno sledi svih dve-naest dw-skih lestvlca. Najpre doiazi skala Cdura, zlltim DES (odnosno CIS) dura. onda D dura

Ud. To je pregledno raspore(feno z . a 1 I O da blstelako m o g W pronatl koje tonove sad!" !1 svakl akord.

X, X6, Xm6, Xdim... to su opite oznake zadur, iestlcu, molslcu iestlcu, dlrtt Ako yam zatre-

62

ba, na primer, de saznate-Icoje tonove Ima DESm7,\'Ii cete najpre ovdeu tekatu prona61 koje stup-njeve sadril Xm7, a zatlm· cete na tabell s pret-hodne strane vldetl kojl se tonovi nalaze u 1 8 SM -ct DES dura Ispod brOjeva koji oznatavaju testupnjeve. Tako 6ete raditl Iza svakl drugIakord.

X : 1,3,5.X + 5 : 1, 3. poviieno 5.X-5 : 1, 3, snileno 5.X6 : 1, 3, 5, 6.

X7 : 1, 3, 5, snileno 7.Xmaj7 : 1, 3, 5, 7.X6/9 : 1, 3, 5, 6, 9.X719 : 1, 3, 5, snlleno 7, 9.

X7/9 + 5 : 1, 3, povlieno 5, snlleno 7, 9.X719- 5 : 1, 3, snileno 5, snlieno 7, 9.

X13 : 1, 3, 5, snlieno 7, 9,.13.X dlrn : 1" sniieno 3 , snlleno 5, 6.Xm : 1, snlleno 3, 5.Xm6 : 1, sni2eno 3, 5, 6.

Xm7 : 1, snileno 3, 5, snlleno 7.

Xmlmaj7 : 1, snlleno 3, 5, 7.Xm619 : 1, snizeno 3, 5,6, 9.Xm7/9 : 1, snlzana 3, 5" snlzeno 7, 9.



30. cas

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

C 0 ·E F G A H C Q E F G A

DES ES F GES AS B C DES ES F GES AS B

D E FIS G A H CIS D E FIS G A H

ES F G AS B C D· ES F G AS B C

E FIS GIS A H CIS DIS E FIS GIS A H 'CiS

F G A B C D E F G A B C D

FIS GIS AIS H CIS DIS EIS FIS GIS AIS H CIS DIS

G A H C 0 E FIS G A H C D E O

AS B C DES ES F G AS B C' DES ES F

A H CIS D E FIS GIS A H CIS D E FIS

B C D

)

ES F G A B C D ES F G

H CIS DIS E FIS GIS A.S H CIS DIS E FIS GIS

63



SVAKAKO STE v~ pokulavalJ d•• vlr.t. me-lotIll., n. ..mo pr.tnlu. Uost.'om, to .t~~/nllJI ked .te ~/tell v.lb. II ov. lleol.. Sed Iedollo vrem. de .010 .vlranl' .av/adu/ete pr.vI/no I .I.tem.t.kl.

Zapamtlte nljvltnljl prlnelp la to: po pravllu

aetlrl prata lev. ruk. au Iznad a.tlrl prlgl na vra·tu gltar. I8vakl prat avlra odrelJen. tonov. nalatom pragu. lnaal, kad .vlrate 8010, ruka yam n .ame A.tatl leva I d.eno, n.go mora da stoll u me-stu (ovde Ima mallh Izuletaka). Pokre6u .e samopratl, III .vakl prst Ima avoj odre(len prag.

Prvl . ert.1 na prathodnoj stranl nlJe nlkakavkompllkovanl akord. Tu Je shematakl prlkazano kojls. t o M " " dobljaju prltlaloom svakog prate nil ad-retfenu lieu - ukollko prvl prst do(!e Ilnad petog

praga. Tom prlllkom, normalno. oBtall prBtl zauzl-maju mesta Iznad i.stog; sadmog I, osmog praga.Od svlh pratlju jadlno sa kaflprst pornera za pragunazad, kad traba odsvlrati H na tra60j Ilei.

Razumljlvo, pratl treba da labda Iznad Ilca.Odre(lana fica sa prltele samo za vrema 'zs kolezvual ton. Stalno Je na vrat gltare (otpozadJ) oslo-

8 0 4

nJen aamo palae, ko)1 ae za aolo IYnnj_ n. upo-trtbijavi.Od8vlrajt8 najpre prvl red nota. B r oj.v l I.po d

nota oznavaju koJI pr8t tr.be upotrel)ltl.Zatlmodavlrajte drugIred (prepozna4.t. J.dnu, dalmstln-Iku p.smu).

U~II amo ranlj. e ta C dur I A moilmaJu latepr.dznake. To znaCI da nJlhov. akal. ladrflll latetonov.. Pr.ma tome, ova pozlclja vall II Ivlranjemelodljl u C duru I A molu. To potvrduJemo tr.6lmredom nota: J.dnom pOlnatom. kompozleljom. (R U·

bat a j. oznaka za tempo kojl nl8te u6l1l. Znl~ povoljl, bel .trogog prldrfavanja rltma). '

Znaal, ako prvl prat zauzlma 08novno melto Iz ·nad p.tog prlga, svlra Ie melodlj. u C duru III Amolu. Korl.te61· prethodno znanje (hromatak. leat-vice, predznake, kvlntnl krug) lako 6ete prona61gda pratl treba da budu postavljenl za avakl drugltonalltet. Sarno jedan primer: la svlranJe u B duruIII G molu prvl prst aa postavlja Iznad tre6~ pra-ga, a oatall redom Iznad Cetvrtog, petag Iiestag.

NalVe6a prednost taf<ozvanDg pozlclonog avl-ranja jeate u tome ito je sveJaCfno Iz kog se to-

nallteta avlr, - pratl uvek za Ista stupnjeve uskall ~Ina lete polcreta. Uverlte Be saml. Ked nau-alta onu dalmetlnaku pasmu da svlrBte kako Jo za-belefeno, sv.lraJte je tako ito 6ete ave prate pome-rltl za jedan prag vlie. Ako ne gl.date u vrat gl-tare ne6et. prlmetltl nlkakvu razllku u kretanJuprstlJu. a 8vlra6et& Iz - CIS dural



31. cas

SOL 0 S V I RAN J E (I)

(t PRST) lPRST 2.PRST 3.PRST 4. PRST

II III . N V VI V II V IIIIA\

, . . . , . _- © - -g r.>.

"-" r.;

-(ill.\DI 'V

~ ~c

~--.

~ -~-@-

VJI '-&'

.© -

1 & ! ' l J J J 1 JJ r r I r a r Itr

ttt e E t : I r r r r I r r J J I J J J ; I I41341311 1312 4134 L 314 2131 1131 4314

I'~r f r r r IttCiIr r I C C P ; I t t r I ( O t t : I t : r~II. J. 1 2 1131 41 41. 13 14241. 31 41

~rrIQrl t l r r larr f-_r(C01g1Pj31131113111331131111313111.242111131113342421111131331

6S



RASPORED TONOVA u svlm melodl/ama nileuvek pogodan za pozlciju Iz proslog casa. Ali

zato za solo sviran/e ima los dye poz/ci/e.

Kako se tonovl hvataju po druQoj potlelji prika-zane je na crtezu leva. Treea poziclja je na des-nom crtezu. Vezbau prvom redu se odnosl na dru-gu po21ielju,veZba u drugom redu - na treeu po-zieiju. .

Na crtezima za sve trl poziaije prikazani susamo stupnjevi lestvlce. Aka nekad zatreba da seodsvira koji poluton, nece yam biti teAko da utvr-

dite koji prst treba upotreblti.Pozlcije za solo sviranje moracete da vezbatevrlo dugo dok ih potpuno nesavladate.Najpredobrovezbajte prvu pozlciju, pa tek kad to nauelte pre-dite na drugu, a zatim I na treeu, Prilikom ovlhvezbanja, vrlo je irorlsno da Istu melodlju sviratepornoeu iste pozlclje iz vise raznlh tonaliteta.

Za poeetak, dok se sami ne snadete u svemu

66

ovome, koristlte za poziclono svlranje veibe Iz oveAkole. Evo I uputstva:

Vezba Iz 9. fasa: prva pozlclja (1. prst je na5. pragu).

Vezba Iz 10. fasa: prva pozlclja (1. prst je na5. pragu) ill treea po:zJcija(pM prst je na 7. pra-gu, svira se za oktavu vise).

Vezba iz 11. casa: druga pozlclja (1. prst Iena 5. pragu).

Vezba iz 12. fasa: druga po:l!loija(1. prst Ie na5. pragu).

Veiba Iz 13. fasa: prva pozielja (prvlprst Iena 3. pragu).

Vezba iz 14. fasa: prva pozlclja (1. prst je na3. pragu).

Veiba Iz 15. casa: druga pozicija (1. prst jena 7. pragu, za oktavu viie).

Vezba Iz 16. casa: druga pozicija (1. prst je

na 7. pragu).Vezba Iz 17. casa: druga poziclja (1. prst Ie

na 2. pragu).

Vezba Iz 20. casa: prva pozlella (1. prst Ie na5. pragu).

Vezba Iz 24. casa: druga pozlcija (1. prst Ie na3. pragu, za oktavu vise).



32. cas

SOLOS V I RAN J E (II)

I.P R ST 2 ·rR ST 3 .P R ST 4 .P R ST tP ~ST 2 .P R S'r 3.PRST 4.f'ftST

I I - - - t - -- - - + - - - - - + 1 1 I I - + - - I i:0' I I i i G i9. .~

1 '~d .Ol J J j1- af IPtu In_I,Q I4 3 1 t: 2 1 2 L 1 3 L t: 1 3 L 1 3 1 2 4 124 2 1 L 2 2 1 3 1 4 3 1 I. I.

I~lfc__ jJ:rJlp Elt Ie m m a l J J ; o »Jj l2412 1.131 . 131.2 1 .121 . 211.2 1 .311 . 1 .311 . 2142



IMPROVIZACIJA ie jedna ad glavnih. ako nena;glavnija odlika dieza. Mazda ste vee poku;allda improvizuiete neku melodiju. a u svakom slu-caju imali ste prilike da slusate improvlzacije.Kakva pravila vaie Z8 ovaj nacin sviranJa?

Vrlo prosta. U stvari, ima jed no jedlno pravllo,

koje se sadrZl u definiciji: Improvizacija je svlra-nje melodlje kOjase komponuje Istog trenutka kadse I svira. Samo sto se uvek Improvizuje na neku

68

odredenu temu. Tom prilikom S8 menja melodlla,donekle se moze promenlti I ritam, ali tempo popravilu ostaje isti, dok se harmonija ne sme me-

njatl.Kao sto ste vldeli, lako je objasnltl Improvlz8-

clju - ali je tesko dobro improvizovati. Dobre lm-provizacije nema bez potpuno savladanog instru-menta, bez solidnog muzickog obrazovanja i bez(8 to je najvaznije) dara i smisla za improvizovanje.

U ovom i sledeea dva casa meet eete poblizeda vidite kako Izgleda improvizacija kad se zapisenotama. To yam rnofa biti prvo uputstvo i prviaavet: ostalo treba sami da Jzgradlte upornim vez-bama i slusanjem dobrih gitarista (aka ne mozete

iei na koncert. mozete slusatl radio iii ploce).U gornjem redu nota zabelezeno je prvih 8 tak-

tova pesme koju su Luis Prima i Din Martin (DeanMartin). proneli sirom sveta: .Buona sera-. U dru-gom redu prikazana je jedna varijacija te melodi-je. Posto improvizacija na jednu melodiju mozeda bude bezbro], u trecem redu smo dali jos jednuvarijaciju. Prosvirajte to. uporedujte, ne propustiteprlmetitl dase harmonija nije promenila. Poku-sajte sami da zvizdite svoju improvizaciju ida seistovremeno pratite. Pokusajte i da odsvirate jednu

svoju improvizaciju Iprimetlcete da je I za sviranjeove rnelodlje iza improvizovanje najpogodnija prvapoziclja).

33. cas



IMPROVIZACIJA

Melodjjo

'eCiIC_rY1cr_If , I ._romr 1 1C6 Cdim Om G7 C

-Prva varijacija

I & e f t i m n c r rOn~.H"IPEf!w- ~_C 6 Cdim 0m7 G7 C

Druga varijadjo

_ _ m e r f l_ r - ~II5 f r f & p t f l r r PF i r '~ IC6 Cdim 0m7 G7 C

69



BLUE MOON (na engleskom: plavl mesee, t z -

govara se blu mun) - to Ie kompozlctle RI-carda Rodiersa (Richard Rodgers) koiu ste moi-da vee cull.

U ovom casu je zaplsana eela ta kompozlelja.Naucite je napamet. Oa blste preAli, na sledeclcas .Plavl meseo« mora da postane kompozleija

koju na dati mig mofete bez greAke odsvirati Iotpratitl .cak I ako vas neko tog trenutka probudlIz najsladeg sna u pola noel. (Zakljucak Izvuelte

saml - ako zelite da Improvlzujete neku kompo-zlciju, morate je najpre dobro poznavatl).Naroelto vefbajte da taeno svlrate pratnju ne

pevajuci melodlju, ne pevajucl cak nl u sebl. Upocetku brojte taktove (pravllo znate: fraza - 8taktova), dok se ne svlknete da frazu osetlte I upratnjl. To yam je dvostruko· potrebno; prvo, na-

70

vikava vas nalzbegavanje pocetnlOklh gresaka .prl-

'i'kom tLmprovizovanja(produzavanje HI skraclvanjepojedinlh taktova, .smanjivanje ill povecavanje b r 0-j a t a k tov a, odstupanje od harmonlje, ubrzavanjeiii usporavanje tempa) I, drugo, prlprema vas da

taeno pratite drugog muzlcara koji improvlzuje.

Ukratko, zadrzite se na ovom casu bar dva,trl dana.

Na kraju da objasnim I znak 8·····, koji vas

je verovatno zbunio. To znaci, jednostavno, da senote Iznad kojih je taj znak svlraju za oktavuvise. Ukoliko treba vise nota sviratl za oktevuvise, one tri taeke dobljaju jos 'mnogo posestrlma(na primer: 8.. ·· .). Jasno, svlra se za oktavuvise sve dotle dok Iznad nota Ima tacaka. Ukoliko

treba eelu kompqziciju svirati za oktavu vise. ondase na poeetku napise 8" stave se trl tacke.

E, sad elk pogodite sta znacl 8va ... (ipak cerno

yam pomoCI: tim se znakom obelefava da notetreba odsvlrati za oktavu nife nego sto je naplsa-no; sva ostala pravila su Ista kao I za 8.. ·· ').

Uzgred saznajte jOs nesto: gltara zvuel za ok-tavu nlfe nego sto se piAu note. Zbog toga se za

ovaj Instrument I upotrebljavaju ilesto znacl kojesmo sad objasnill.

34. cas



P LA V I M E S E C

1 & ;F

1 & p

Sioufoks R. Rod g e r 5

SVA..... l ~ ~ ~

F A d im Gm 7 C 7 F . A d im Gm 7 C 7 F A d im Gm 7 C 7

F E"'7/9 t:f6 G7 C 7 F Ad im Gm7 C 7

I D - I I71



sr A DA yam ~pr;cam - znate sve sto trebs de

savladate pretpos/ednji. 35. cas. U prethodnomcasu nsuctll ste .Plsv! mesec": u ovom pogle-deite dobro kako se na tu kompozlcliu mozeimprovlzovati.

Kazemo m0Ze imp r 0viz 0vat i zato !ito

za svaku kompoziciju ima onoliko improvizacija ko-liko ima muzlcara, puta broj njihovog sviranja tekompozicije. Ova improvizacija nile naplsana zatoda je nauclte. nego da samI saJlledateizvesne za-konomernosti improvizovanja. elm muncar pribe-

72

gava tome da ne improvizuje u trenutku sviranja,nego vezba improvizaeiju unapred i uci je napamet- to viSe nije improvizaeija. Naravno. varna je upocetku neophodno da pribegavate ovome - alito smete cinltl sarno dotle dok ne osetite da stesposobnl za samostalno improvizovanje (makar irdavo), Ako se sarno drzlte pravlla za lmprovlza-clju, I ako imate dara za to, uspeh je zagarantovan.

Improvizaelja je. svakako, vezana i za tehnikusvlranja. Ne mozete dobro improvizovati ukolikoyam prsti nisu dovoljno pokretljivi da odsvirate onosto zamislite d osetite. Ne mozete dobro lmprcvl-zovatl nl dotle dok dobro ne savladate sve trl po-zieije za solo sviranje.

Kad smo se vee dotakll pozieija - jesta Ii utvr-

dill da sa ..PlaViimesee" sVlira 'iz druge pozieije?Ako niste, vratite se ponovo na 31. i 32. cas. Akojesta - vratite se takode ponovo na 31. i 32. cas~

Ovo ne kaferno uzalud. Solo svlranje bez odllc-nog poznavanjapozicija - nema nitl ce biti .

35. cas



P L A V I M E S E C (improvizacija)



NE, N/STEpostafl pravi gitarlst samim tim stoste sav/adali celu "Skolu za gitaru". ad dobrogsvlrenle ima bolte, a od bolie iO s belie. Svakiinstrument se uci celog fivota, pa i gitara.

Vi znate dosta. Ako to sto znate, znate dobra- mozete ulivati u svom sviranju, mofete zabavljatidruge, mozete svirati u orkestru na igrankama.

Dalje ste prepustenl sami sebi. Zato zas!ugeza napredovanje pripisujte sebi; a stagniranje Inazadovanje - takode sebi.

u e m ste savremena sviranje na gitari, trzalt-com. Ako yam se vise svida, motete svirati i prstl-rna desne ruke (sarno, to je poseban stil sviranjana glta,,; 'I zahteva d r uk c ,Ij u 0 b u k U od ove).

74

PokusaJte: palcem se sviraJu basovl, kafiprstomflea G, veliklm prstom ilea H, a domalim ilea E.

Pre nego sto se oprostlmo, pogledajte prethod-

nu stranu. Tamo su prlkazane neke ceste harmo-nske komblnaclje, koje se zbog toga nazlvaju "liab-lonl". Bugl-vugl Ima frazu od 12 taktova (zato eetecuti da to zovu "dvanaestlca") I karakteristlcnuharmoniju. To je prlkazano pod broj 1. Zapamtlte

da se bugi-vugl skoro uvek svlra Iz B. Veclnaro-

kova i medisona tm a ovaj lstl harmonskl sablon.Bro] 2 I 3 prlkazuju ceste sablone u sloufoksl-

rna I fokstrotlma, pa I drugim vrstama kompozlclja.Jedan od njih ste Imal!1u ..Plavom mesecu". P od 4je prlkazan jedan od nekollko slicnlh sablona unarodnlm pesmama, najeesce u kolima. Brojevlma

5 J 6 oznaceni su h'Bl'T11Of1skl.s a b'l0nf' koji semogu nacl u srednjem delu slagera. Svi "sablonf'od 2 do 6 naplsan! su za tonalitet C dura. Akotakav sablon sretnete u kompozicijl koja se svira

iz nekog drugog tonaliteta, neee yam biti teskoda ga transponujete Ikorlsteel poznavanje inter-vala i kvintnog kruga).

U pocetku casa rekli smo yam da nlste p r av I9 j tar 1st a. Na kraju cete ipak bitJI uteseili.

Zboqom, I mnogo uspeha u daljem savladivanju

g,itare, drag; gdtarlsto I

36. cas



1 .

I " " Ii(

I;c

I "I I 1 1 1 II

I x I I III

I x I " " I " " I~I "

Ii!

IB 6 B7 E~ B6 E% F7 86

2. 3. 4.

1 8 H I " " I " " 1 1 1 " I 1 1 1 1 1 ! " " I n " I H 8 1 I " " 1 "1 1

1 " " 1 1 1 " IC Am Om7 G7 C Cdim Dm7 G7 F C 07 G7

5. 6.

IR H I if I " " I it / " " 1 it I " " l X I IH " I y: I " " 1 X I I I " I M I IH " 1 i! IC7 F6 07 G7 E7/9 A 7/9 07/9 G 7/9

75



Jeste Ii nabavili knjigu

AKORDI I HVATOVI NA GIT ARI

U "Skoll za gttaru" prikazanl su svi akordi. Medjutim,zbog

nedostatka prostora nisu mogli biti zabelezent svl hvatovi na gttant , kojih Ima

preko 1000.

Na primer, D dur se moze "uhvatltt" na 12 naelna, A7na

15 nactna, G dur na 14 naclna itako dalje. Knjiga "Akordt i hvatovi na gita-

rift kompletno obradjuje sve hvatove za svaki akord i svakako ce yam biti po-

trebna ako zelite da postanete kompletan gitarist.

Ova knjiga stampana je na 128 strana u istom formatu kao

"Skola za gttaru", Ukoliko je nema u knjizari u Vasem mestu, mozete je po-

ruettt postom (plaeanje prilikom prijema) :

IGRO »SPORTSKA KNJIGA«

Beograd - Makedonska 19

Documents

Skola_Za_Gitaru_-_Zarko_Vukosavljevic