Skripta iz rimske istorije

7/23/2019 Skripta iz rimske istorije

http://slidepdf.com/reader/full/skripta-iz-rimske-istorije 1/18

Римска историја (в), проф. др Жарко Петковић год. 2013/2014.

Од аграрне реформе Граха до убиства Цезара

Почетак аграрне реформе. Доношење закона. Убиство Тиберија

- Ратјћи против око!"и# "арода и тако $имајћи $ем%, Рим%а"и с о&ра'е" $ем%

и!и одма# де!и!и и!и продава!и, и!и и$"ајм%ива!и "овим се%аима, а о"а $ем%а која

"ије &и!а о&ра'е"а $&ог рата, о&јав%ива"а је да је о&ра'је ко #оће, $ о&аве$ да даје део

годи*и# при"оса и!и при#ода. +а пред!ог "арод"и# три&"а, до"ете с такве одред&е по

којима "ико "ије могао имати вие од 00 јтара (јгера) $ем%е, "ити имати вие од 100гр!а крп"е и 00 гр!а сит"е стоке, а $а престпе од овакви# $ако"а, одреди!и с и ка$"е. 2

ада је 134. годи"е $а "арод"ог три&"а, $а 133. годи", и$а&ра" и&ерије ра#, јед"ом

де! по!итиког, јав"ог света постоја!а је е%а $а аграр"им $ако"ом. ако"ски пројект $а

драв" $ем% ( ager publicus ) ота породие мое имати "ајвие до 00 јгера $ем%е $а

се&е по 20 јгера $а одрас!е си"ове, а!и тако да кп"о породиа "е мое имати преко

1000 јгера. 5ве преко #и%ад јгера де!и!о &и се "а паре!е од по 30 јгера и дава!о

се%аима "а "ас!ед"о кориће*е, а!и &е$ права от'ива*а, $ о&аве$ да п!аћај

одре'е"е поре$е. ако" је предви'ао и ос"ива*е тро!а"е комисије која ће пратити рад и

која ће се ме*ати сваке годи"е. 6вај $ако"ски пројект и&ерија ос!а*ао се "а стари $ако"

7ии"ија и 5екстија и$ 389. годи"е пре ". е., а као "епосред"е творе $ако"ског пројекта:иеро" "аводи јо и П&!ија ;ија 5ево! и 7ии"ија ;ија"а, *еговог &рата. а

реформ се &ио $а!агао и при"епс се"ата < =пије !адије, ијом је ћерком и&ерије &ио

ое*е". 6вакав и&еријев пред!ог $ако"а &ио је "аиао "а отпор и против%е*е код

&огатаа и се"аторске аристократије. +аиме, када је $ако" тре&а!о о&јавити, ;арко

6ктавије, дрги "арод"и три&", који је &ио једа" од крп"и# посед"ика $ем%е (а по

=пија"овим реима, припрем%е" од &огатаа да спреи $ако"), истпи против, а и&ерије

г!аса*е од!ои $а с!едећи да". > страда", ;арко 6ктавије по"ово истпи против и

&огатаи пред!оие и&ериј да се пита*е повери се"ат, а!и овај и тамо "аи'е "а

отпор. ада, и&ерије по"ово од!ои пита*е $а с!едећи да", а $ то и пита*е 6ктавијевог

опста"ка "а мест три&"а, ко!ико овај опет &де истпао против $ако"а. ако је ;арко

6ктавије и трећег да"а врио притисак, и&ерије је питао ?а !и "арод"и три&" који се

1 и&ерије ра#, си" Тиберија Семпронија Граха, овека г!ед"а, п!е&ејска рода, и Корнелије, кћи

Пблија Корнелија С!ипиона С"арије#$%&ри'о#, који је по&едио @а"и&а!а код аме, 202. годи"е

2 A B B C D E F G, HI JIKKCG LCMCKCJFG, N, 10.



противи "арод мое остати "а в!астиO >спред до"ое*а $ако"а, и&ерије тада стави "а

г!аса*е пита*е 6ктавијевог $ва*а, и како три&е и$г!асае да се овај сме"и, 6ктавије &и

ра$рее" $ва*а "арод"ог три&"а, а "едго $атим, потај"о по&ее и$ Рима, а "а *егово

место до'е ви"т ;мије.

ако"ски пројект је прим%е" и ос"ова"а је тро!а"а комисија, кој с и"и!и и&ерије,*егов &рат ај и =пије !адије, и&еријев таст. P ово време, ;а!ој =$ији мире

пергамски кра% =та! NNN Qи!ометор (133. пре ". е.), који је своје кра%евство &ио $аветао

Рим. ада је и&ерије пред!оио да кра%евом &!агај"ом "е распо!ае се"ат, "его

"арод"а скпти"а, а да се "ова као помоћ поде!и се%аима који с до&и!и $ем%. 6во

је представ%а!о "ови дара $а се"ат, који се до тада &ри"о о фи"а"сијским пита*има. P

!ето 133. годи"е до!о је време да се г!аса*ем &ирај три&"и $а "аред" годи".

и&ерије је о&јавио ка"дидатр и "аде "ајвие по!агао се%аке, а!и како је тада &и!о

време по%ски# радова, *егова по$иија "ије &и!а сасвим сигр"а. Против и&ерија отро

с истпа!и &огатаи који с говори!и како "ико "е мое &ити и$а&ра" $а три&"а два

пта $астопе. >$&ор и г!аса*е од!ое"и с $а страда", а и&ерије је ток "оћи

окпио приста!ие и, ра"ајћи "а могћ"ост фи$иког ско&а, $а$ео са *има #рам "а

апито!, где је тре&а!о да се одри г!аса*е. ?о првог фи$иког ско&а до!о је када

&огатаи "ис допсти!и да се г!аса $а *ега. ада с и&еријеве приста!ие реагова!е и

отера!е "арод"е три&"е који с се т $атек!и и &огатае. ;е'тим, док се то дога'а!о,

5е"ат је већао #рам Rере. Предво'е"и 5ипио"ом +а$иком, првосвете"иком и

г!ед"им овеком, се"атори с кре"!и према апито!, где с фи$ики спе!и да

"адјаај и&еријеве приста!ие. P &ор&ама поги"!о је м"ого *егови# приста!иа, а!и и

сам и&ерије.

!итуа"ија након убиства Тиберија. Гај Грах #остаје трибун. Погибија Гаја и $%ака

& P&иством и&ерија 5е"ат "ије могао да $астави спрово'е*е реформи и до"ое*е

$ако"а, као и &ор& $а аграр"о пита*е. По!итике &ор&е и јав"е расправе "астави!е с се,

и *има ће "ајећег ећа $ети стра"ке оптимата и поп!ара. > док с први



$астпа!и и"тересе "о&и!а, дрги с &ра"и!и и"тересе сеоског и градског п!е&са.3

+ајотрији ско&и ови# стра"ака сада ће се водити право око пита*а аграр"е реформе и

демократи$аије римске драве. Pоста!ом, та с пита*а поста!а е"тар па*е готово

е!ог римског дртва.

ада се виде!о док!е је ствар оти!а и како &и мирио "арод, се"ат "ије #тео да стаје "апт спрово'е* и&еријевог $ако"а, већ је комисији до$во!ио да и$а&ер свога трећег

!а"а. +ако" &иства и&ерија (!ето 133. пре ". е.), $а трећег !а"а комисије и$а&ра" је

П&!ије 7ии"ије рас. 4 7ии"ије ће 131. годи"е &ити и$а&ра" $а ко"$!а, и "а тој ће

по$иији остати до своје смрти (130. годи"е), &ор&и против =ристо"ика, "е$ако"итог

си"а Sме"а NN, који је предводио по&" ро&ова Пергам (ста"ак поео 132. годи"е).

6вога ће 7ии"ија, пак, "ас!едити ;арко Q!вије Q!ак. ада ће, поред Q!ака, !а"ови

комисије &ити јо ај ра# и ај Папирије ар&о". P&р$о је с!еди!о м"отво сдски#

пар"иа $&ог "еправи!"ости око поде!е и о&раде $ем%е. ;"оги "ис има!и исправе о

кпови"и $ем%е, "ити потврде да с је коком до&и!и. +е$адово%"и оваквим ста*ем,

>та!ии се о&рате ор"е!иј 5ипио" $а помоћ и овај до'е 5е"ат, где "ије отро

критиковао и&еријев $ако", а!и је говорио како ов!аће*е о испитива* тре&а да се

од$ме комисији. 5е"ат, "арав"о, при#вати овакав пред!ог и доде!и ко"$!а дита"а $а

испитива*е про&!ема око доде!е $ем%е и *е"ог кориће*а. ;е'тим, кад овај виде

ко!ико је ствар која м је "а реава*е доде%е"а тека, "апсти ово место, по и*#о+ором

а +ои +ој, на -лире.8 5ада, како је дита" "апстио свој о&аве$, а аграр"а комисија

оста!а &е$ "ад!е"ости "ад овим пита*ем, тако "ико "ије "и реавао овај про&!ем.

3 6птимати с по!итико-и"терес"а грпа окп%е"а око "еког и%а и е!е да в!адај ос!а*ајћи

се "а ме#а"и$ме 5е"ата. Поп!ари с по!итико-и"терес"а грпа окп%е"а око "еког и%а, а!исе, $а ра$!ик од оптимата, по$ивај "а с!о&од "арода и сматрај да је 5е"ат $рпирао в!аст и да

ме#а"и$ме тре&а ме*ати. (6во с дефи"иије проф. Ж. Петковића са ве&иT) Ж. +. Ро&ер, С"ари

.им, Uеоград 2010, 108., "аг!аава да Рим "ис постоја!е по!итике партије да"а*ем,

модер"ом смис! те реи, а!и да с се ра$!икова!а два г!ав"а по!итика покрета. +а јед"ој стра"и

"а!а$и!и с се оптимати (/p0i1a0es), који с $астпа!и по!итики ко"$ервативи$ам. о, вероват"о,

$"аи ос!а*а*е "а ме#а"и$ме 5е"ата, "е ме*а*е, остаја*е "а старом, како је "а ве&ама поме"о

професор. +а дргој стра"и, "а!а$ио се покрет поп!ара (p/pulares), "епријате%ски "астроје"

према 5е"ат и $ато, како професор кае, о"и #оће да ме#а"и$ме 5е"ата ме*ај.

4 V K F W D X L Y F G, ZCJIXCFG [XDLLYFG, 21.

5 =ристо"ик је право име Sме"а NNN, "е$ако"итог и "епри$"атог си"а Sме"а NN, од"ос"о

"епри$"ати &рат =та!а NNN\ =ристо"ик стао "а е!о ро&овске по&"е Пергам против римске

в!асти, 132. годи"е

6 A B B., HI JIKK. LCM., N, 19.



+арод се "аао јо вие пого'е"им, а "емирима који с &р$о "аста!и, 5ипио" је

јед"ога да"а 12]. годи"е про"а'е" мртав, &е$ ра"е.

+е$адово%"и спрово'е*ем аграр"ог $ако"а, >та!ии с јо "егодова!и. Покај

реава*а кри$е и про&!ема око поде!е $ем%е иао је дот!е да с "еки, ме' којима је &ио

и ко"$! $а 12. годи", Q!вије Q!ак, који је &ио &!и$ак идејама и рад &раће ра#, #те!ида пред!ое $ако"ски пројект о доде%ива* права гра'а"ства ита!ским "ародима, те се

ови тако "еће &"ити. > >та!ии $аиста #тедое да приста" "а овакав стпак, !ене2и

+и3е #ра4ан,о пра+о не#о *ем56 . 6вакав пред!ог "аиао је "а јак отпор се"ат, те с

се"атори Q!ака пос!а!и а!иј, ради ге*а ста"ка. ако "ије до!о до постав%а*а

овог пројекта о доде!и гра'а"ства "а г!аса*е. +егатива" став се"ата по овом пита*,

и$а$вао је јо веће "емире ме' ита!ским "ародима и &р$о с и$&и!и "емири =ск!м

и Qреге!и. Рим је &р$о и"терве"исао и ста"ак QрIге!и &ио је рее" си!ом орја, а

део *е"е територије доде!и!и с сседима, а "а дргом ос"ова!и ко!о"иј. P ово време,

ај ра#, који је јо водио рад аграр"е комисије $а испитива*е доде!е $ем%ита и *е"о

о&ра'ива*е, &оравио је "а 5арди"ији као квестор. По *еговом повратк, &ио је по$ва" "а

одговор"ост као једа" од $ро"ика "емира Qреге!и, а!и је п!е&с стао "а *егов стра",

тако да с опт&е и криви"а го*е*а преста!и. оди"е 124. ај је поставио свој

ка"дидатр $а "арод"ог три&"а $а 123. годи". =пија" саоптава да је једа" од први#

$ако"а &ио а ,е наро7 *а ,+ао# 'лана порои!е7 аје ме,е'но 8и"о и* р8а+не

бла#ајне7 3"о ниаа раније није 'и9ено:; Uио је два пта $астопе &ира", те је "а мест

три&"а остао и 122. годи"е. По по"ов"ом до!аск "а ф"киј кој је "екада врио

*егов &рат и&ерије, ај је до"ое*ем $ако"а г!едао да с$&ије моћ се"ата и да, том

смис!, освети крв свога &рата.

Први $ако" којега је ај по стпа* "а д"ост до"ео, од"осио се "а сдск одговор"ост

свакога ко &е$ сдски# ов!аће*а прог"а римског гра'а"и"а. 6вакав $ако" &ио је

директ"о смере" према Попи!иј 7е"ат, који је $а свога ко"$!ова*а протерао

приста!ие и&ерија и$ Рима. Попи!ије је &ио при"'е" да "апсти >та!иј. ?рги $ако"

којега је ај ра# до"ео &ио је проире*е права провокаије, који је представ%ао ра$витак

старог права апе!аије "а "арод" скпти". 6вим с $ако"ом подврг"те и "еке вој"е

реформе вој" с!& "е смеј се примати %ди м!а'и од 19 годи"а, о&став%ај се

од&ии од вој"ике п!ате $а опрем, итд. рећи $ако" којега је ај о&јавио &ио је ит"и

$ако", по којем је сваки п!е&еја могао да !и"о кпје ито по јефти"ој е"и. 6ваква је

пракса постоја!а и ра"ије Рим, па с те стра"е ај "ије и"ио "ита "ово, а!и јепосе&"ост $ако"а &и!а томе то је овога пта драва "а се&е пре$е!а о&аве$

материја!"е помоћи гра'а"има с!а&ог имови"ског ста*а. 6вим акијама, ај је ра"ао да

7 A B B., HI JIKK. LCM., N, 1^.

8 A B B., HI JIKK. LCM., N, 1^.



ће $а се&е о&е$&едити подрк градског п!е&са и том и"терес да%е, о" је потп"ости

о&"овио аграр"и $ако" &рата и&ерија. 5!едећи $ако" којега је ај припремао тре&ао је да

о&е$&еди подрк вите$ова, еко"омски# моћ"ика, ија с !ога и моћ све вие рас!е.

Rите$ови с м &и!и потре&"и $а од!"иј &ор& против "о&и!итета, а!и и и*е*е

крп"ији# по!итики# корака $а које је &и!а потре&"а апсо!т"а подрка и ста&и!"ост.

ако се с!едећи, етврти, $ако" од"осио "а прови"иј =$иј ( le< =e pr/>i?cia @sia ) према

којем је веде" десетак о&!асти &иве Пергамске кра%еви"е. 6вај поре$ &ира!е с

откп"е компа"ије, а дава*е $акпа ври!о се птем !иитаије кој с орга"и$ова!и

е"$ори Рим, име је ос!а&%е" по!оај !ока!"и# фи"а"сијера и тиме спрее"а

ко"кре"т"ост. ако с вите$ови до&и!и готово "еогра"ие"а права "а еко"омске пос!ове

овој прови"ији. Поред овог $ако"а, и сдски је $ако" се тиао вите$ова. ?о"ое*ем

петог, сдског $ако"а, ај је ов!аће*е се"ата да води пос!ове ста!"им сдским

комисијама $а испитива*е корпије ки"ио и пре"ео га са се"атор D "а вите$ове.

Rреме"ом, витеки је ста!е помагао до!а$ак и и$&ор "арод"и# три&"а а $а$врат од

ови# до&ијао ве!ике пов!астие. ако с вите$ови пое!и сдити се"аторима, и тиме је по*и# постајао све стра"ији. 5твар је оти!а дот!е да с вите$ови повк!и $ако" о с'е*

$&ог подмит%ивости и сами, огре$!и корпијске пос!ове, при#вати!и тет"е

ме#а"и$ме $а које с доведе"и да и# рее. 5а по!итике стра"е, &ио је ово $"ааја" поте$

аја ра#а јер је тиме потп"о о"емогћио се"аторе да ометај *егов рад, а!и $а драв се

ста*е "ије $"аај"ије ме*а!о, а $ако" о с'е*има и$а$вао је "арод "емире. 6сим

$ако"ски# реформи, ај се посветио и пита* ко!о"ија. 5пеија!"им $ако"ом, који је

под"ео "арод"и три&" Р&рије, од!е"о је да се ко!о"ија _"о"ија ос"је "а мест старе

артаги"е. амо је тре&а!о да се "асе!и 8000 %ди и сваки &и до&ио $ем%и" паре!

ве!ии"е до 200 јгера. 6ваквом миграио"ом и ко!о"ија!"ом по!итиком, ај је ве!ико

пре!а$ио оквире своји# "ад!е"ости. ао "арод"и три&", ај ра# се п!итао пита*а рада комисије, спо%"опо!итика пита*а, пита*а еко"омски# и сдски# $ако"а, а!и је

се"ат том тре"тк &ио "емоћа" да м се спротиви, ак је и при#ватао *егове пред!оге.

>пак, постепе"о је до!а$и!о до јаа*а опо$иије, а "ајотрије истпа*е опо$иије деси!о

се "а $а#тев аја ра#а да се саве$"иима (>та!иима, ита!ским "ародима) доде!и право

римског гра'а"ства. 6по$ииј с "ајвие и"и!и "е само се"атори, већ и п!е&с који "ије

е!ео да сада &де грое" овим поте$ом, јер $ако"ом &и корпс римског гра'а"ства

сада !о м"ого вие %ди, о&и"о о&есправ%е"и# ( од"ос "а римске гра'а"е)

>та!ика који с има!и о&аве$ да ратј са Рим%а"има, а!и с ида%е п!аћа!и вој"и поре$.

+ајватре"ији $астп"ик опо$иио"е стрје &ио је ;арко 7ивије ?р$, који је 122. &ио

"арод"и три&", као и ај ра#. P време када је ај отиао =фрик ради ос"ива*а

ко!о"ије _"о"ије, то се противи!о старим о&иајима који с подра$мева!и да "арод"и

три&" "ије смео да "апта Рим, ?р$ је $а то време орга"и$овао опо$ииј и при&!иио

се се"аторима. ако је 122. годи"е ?р$ се"ат пред!оио, а овај при#ватио, пред!ог

$ако"а о ос"ива* "ови# 12 ко!о"ија "а територији >та!ије са по 3 #и%аде $ем%и"и#

паре!а свакој.



Први по!итики "еспе# ра# је претрпео када 122. годи"е "ије иа&ра" $а "арод"ог

три&"а и $а 121. годи". 6птимати с сада води!и агресив"иј по!итик и 121. годи"е

покре"!и с пита*е кида*а ко!о"ије _"о"ије. о"$! 7ије 6пимије са$вао је

"арод" скпти" да ки"е Р&ријев $ако" о ко!о"ији. ао место $а са$ив "арод"е

скпти"е одре'е" је апито!, где је до!о до први# фи$ики# ско&а. Uор&а се

расп!амсава!а и 6пимије је траио од се"ата да м доде!е ва"ред"о ов!аће*е < se?a0us

c/?sul0u1 ul0i1u1 < које се доде%ива!о с!ај и$ва"ред"и# драв"и# ситаија. > док

с оптимати $а$е!и апито!, ај ра# је са Q!вијем Q!аком и приста!иама $а$ео &рдо

=ве"ти". 6пимије је криом пос!ао "ајам"ике стре!е који с тада &и!и око 3 #и%аде

ра#ови# приста!иаT Q!ак је &ије" радио"ии свога к!ије"та, а ај је спео да по&ег"е

"а дрг стра" и&ра, где је, "е е!ећи да пад"е рке "епријате%а "аредио своме ро&

да га &ије. ] +ако" &иства аја, аграр"о је $ако"одавство и да%е оста!о е"тр

по!итики# $&ива*а и по!емика Рим. о!ико је по$"ато, вероват"о је да ?р$ов пред!ог

о ко!о"ијама "ије проао, а $ако"и пос!е 121. годи"е постепе"о с кида!и о"о то с

раси до тада до"оси!и. Пос!ед*и "и$ $ако"а и$г!аса" је 111. годи"е и од"осио се "а`привати$аијa $ем%е. По том с $ако" сопстве"ии постаја!и в!ас"ии своји# паре!а

и мог!и с да продај о&јекте са паре!а и!и ак итаве паре!е. ако" је ки"о и

п!аћа*е поре$а, а "ије се од"осио само "а ита!ска, већ и прови"ијска драв"а

$ем%ита.

!тање након убиства Гаја. 'угуртин рат

рајем NN века пре ". е. Рим је "а своје гра"ие "авкао "епријате%е и осим тог

спо%"опо!итиког и%а, од&ра"е $ем%е, једа" од приоритета &ио је и о&е$&е'ива*епоморске и коп"е"е ве$е са bпа"ијом, то ће и и"ити "ако" ратова "а север против

коа!иије ке!тски# п!еме"а, ме' којима с "ајећи &и!и =рвер"и. +ако" "и$а ратова

пос!е 12. годи"е (кома"д "ад римском војском тада је имао Q!вије Q!ак) Рим%а"и с

спе!и да поједи"а п!еме"а при"де "а п!аћа*е да"ка ;аси!ији (да". ;арсе%)\ годи"е

122. ос"ова!и с твр'ав =кве 5екстије (!ат. @Auae Be<0iae), а 11^. ос"ова!и с прови"иј,

+ар&о"ск а!иј, која је и"и!а ве$ и$ме' Пири"ија и =!па. +а север, "еко!ико

годи"а кас"ије, Рим%а"и ће &ити при"'е"и да воде ратове против ке!тски# и герма"ски#

п!еме"а, им&ра и евто"аа. ако је до првог скова Рим%а"а и им&ра, п!еме"а са

_ит!а"да, до!о 113. годи"е код =кви!еје. P поетк, Рим%а"и "ис има!и спе#а, ак &и

се мог!о рећи да је римска војска &и!а ас"ом ста* и "еорга"и$ова"ости, годи"ама

овим ско&има. им&ри овим окрајима "ис &и!и сам%е"и, *има с при!а$и!а и "ека

ке!тска п!еме"а, па с $ајед"о "а"оси!и ве!ике пора$е Рим%а"има. _еда" од "ајвећи#

пора$а Рим%а"а пада 10. годи", када је Рим претрпео страа" пора$ код =ра$о"а.

Pпоредо са овим ратом "а север, против им&ра и дре"и# ке!тски# и герма"ски#

9 +. =. ;аки", -,"орија ,"аро# .има, Uеоград 1]^9, 1]2., и A B B., HI JIKK. LCM., N, 22.



п!еме"а, Рим%а"и с има!и потекоћа и =фрии, та"ије, +мидији. 5ко&и овом

де! света оста!и с памће"и као _грти" рат.

+мидијом је до 14]. годи"е в!адао кра% ;аси"иса, до своје смрти. ;аси"иса је имаотроји си"ова ;иипс, ;аста"а&а!а и !са. +мидски је кра% ;аси"иса водио јед"

проримск по!итик, која је потврд "а!а и време ?ргог п"ског рата (21^-202), када

је П&!ије 5ипио" $а свога савет"ика и пријате%а рат против артаги"е имао

"мидског кра%а, име је овај и до&ио тит! a1icus p/puli C/1a?i < пријате% римског

"арода. +ако" *егове смрти, "а престо до!а$и ;иипса, "ајстарији си", који &р$о в!ада

сам, $&ог смрти своја два &рата.10 6д !егитим"и# "ас!ед"ика, ;иипса је имао свој

двоји си"ова, =д#ер&а!а и @ијемпса!а, а си"а свог &рата ;аста"а&а!а, _грт,

поетк је &ио оставио &е$ права "ас!едства, $&ог тога то је овај &ио ва"&ра"о дете.

;е'тим, кад је _грта одрастао и када је ;иипса спа$ио код *ега вр!и"е и од!ике

јед"ог в!адара и овека од аторитета ме' својим "ародом, "мидски се кра% &ио

$а&ри"о $а престо. ако је, како &и "аставио проримск по!итик свога оа, а

истовреме"о и$!аћи _грт рат"им опас"остима, пос!ао свог &рата"а да кома"дје

"мидском ко*иом и пеадијом као помоћ римским с"агама +ма"ти"ском рат (144-

133). >пак, спрот"о ;иипси"им оекива*има, _грта се овоме рат прос!ави и &р$о

постаде оми%е" ме' "ародом. +ако" ови# &итака и по&еде Рима +ма"ти"ском рат,

;иипса своји _грт, име је овај тако постао и !егитим"и прете"де"т "а "мидски

престо. оди"е 11^. "мидски кра% ;иипса је мро, а _грта је готово одма# кре"о

агресив" по!итик према својој &раћи како &и сам в!адао итавим кра%евством. P томе

је и спео @ијемпса! је &ије" &р$о "ако смрти свог оа, а =д#ер&а! пре&егао Рим.ако је се"ат од!ивао о да%им акијама и од!ка је до"ета тако да се под па*ом

посе&"е комисије, "а ије је е!о став%е" 7ије 6пимије, кра%евство поде!и и$ме'

_грте и =д#ер&а!а. ада је комисија до!а, _грта поткпи већи" !а"ова и *ем је

припао $апад"и, п!од"ији део +мидије, а =д#ер&а! исто"и, коме се "а!а$ио и г!ав"и

10 c D K K F G W, HI JIKKd NFeFXWYCEd, .



град :ирта. Па, ипак, &р$о "ако" овакве поде!е и ра$гра"ие*а +мидије, _грта је

прекрио договор и "апао :ирт, опседајћи је. ада је и$ Рима, место помоћи

=д#ер&а!, пће"о јед"о пос!а"ство које је тре&а!о да &еди _грт да одста"е од

опсаде. Пос!а"ство "ије има!о "икаквог ре$!тата и врати!о се Рим, а _грта је

"аставио опсад :ирте, која је &и!а при"'е"а да се преда, а _грта је пог&ио =д#ер&а!а

и све мкаре који с се град $атек!и, пркос *еговим спрот"им о&ећа*има. P град

с се $атек!и и римски гра'а"и и "еки >та!ии, који с се г!ав"ом т $атек!и $&ог

тргови"ски# пос!ова, а када се $а овај $!ои" са$"а!о Рим, се"ат годи"е 111. прог!аси

рат _грти. +ајватре"ији $аговор"ик рата &ио је ај ;емије, е"ерги"и против"ик

п!емићке моћи, који је &ио и$а&ра" $а три&"а $а 111. годи". 5е"ат и$г!аса од!к да се

рат о&јави и $а двоји ко"$!а поставие П&!ија 5ипио"а +а$ика и 7ија Uестија

а!пр"ија.11 а!пр"ије и$а&ра !егате, а потом преко 5ии!ије отп!ови $а =фрик и "а

препад, естоким "а!етом паде +мидиј, где $аро&и м"ого %ди. _грта, ипак, "екако

спева да поткпи римске представ"ике и ови се "а е! са а!пр"ијем враћај Рим.

ај ;емије по"ово дри &еседе пред се"атом, и и"систира "а томе да се _грта по$ове Рим. ;е'тим, _грта и овде спе да поткпи јед"ог од три&"а по име" ај Uе&ије. ада

је се"ат ;емије постав%ао пита*а _грти и када је доао ред да овај одговара, Uе&ије

"ареди "мидијском кра% да ћти. Поред тога, _грта је спео да се реи и јед"ог

претеде"та "а "мидијски престо, пос!ави %де да га &иј, то је "атера!о се"ат да

ко"а"о од&аи миров"и говор и протера _грт и$ Рима. 6$&и%"ије акије Рима према

_грти с!еди!е с тек "ако" то је ви"т :еи!ије ;ете! &ио и$а&ра" $а ко"$!а и

до&ио "а д"ост ситаиј +мидији. а *ега се верова!о да је строг, "епоткп%ив

овек и ве!ики војсково'а. P&р$о по до!аск +мидиј, ;ете! отпои*е припреме $а

окрај с _гртом. Прво је споставио дисип!и" војси и вратио мора! вој"иима, и$

вој"ог !огора протерао је тргове и е"е. _грта се овде "аао текој по$иији, те јемо!ио ;ете!а $а мир, а!и је овај, "епомир%ив према "епријате%, кре"о са римском

војском "тра*ост +мидије и поткао _грти" војск &итки "а реи ;т!, 10].

годи"е. 6вом је &итком _грти"а војска &и!а скре"а, а!и _грта се пов!аио и да%е је

прао отпоре, па се рат јо "ије $аврио. ;ете! је сматрао да је "еоп#од"о &и!о да

#вати _грт. P ово време до!о је до сме"е кома"да"ата. ?"ост је са ;ете!а

пре"есе"а "а аја ;арија, који је +мидском рат ествовао под ;ете!овом кома"дом.

;арије се истакао као до&ар $аповед"ик и војсково'а, &ио је поп!ара" ме' вој"иима и

ивао ве!ики аторитет. оди"е 10^. ;арије је поставио свој ка"дидатр $а ко"$!а, и

посе&"ом од!ком "арод"е скпти"е, ;ариј је предат $адатак да "астави рат против

_грте. +ако" то је ;арије пре$ео кома"д, $адао је _грти "и$ пора$а и ко"а"о га

срио када је квестор 7ије ор"е!ије 5!а, који је тада с!ио војси ;арија,

$ајед"о са тастом "мидског кра%а кре"о !огор и #ватио _грт. 6вим дога'ајем и$

10. годи"е рат је и ко"а"о $авре". оди"е 104., 1. ја"ара, ;арије је прос!авио

11 c D K K., HI JIKK. NFeFXWY., 29., 5ипио" +а$ик припа!а је >та!ија, а ко"$! а!пр"иј

+мидија



тријмф. P повори је, по о&иај, иао порае"и "мидски кра%, _грта, окова"

!а"има и кра%евском оде!. P&р$о пос!е тријмфа, _грта је по "аре'е* ;аријевом

пог&%е".

(аријева војна реформа. !атурнин и Г%ау"ија

Реформе ра#а које с се тиа!е вој"и# пита*а "ис до краја реи!е пита*е о

поп*ава* војске. 6$&и%"ије реформске под#вате "а том п!а" пред$ео је ај ;арије,

који је редове римске војске поео да води про!етере. ако с овом реформом, вој"ии

до&ија!и п!ат $а с!&, п" опрем, а с!&а је војси траја!а 18 годи"а, "ако" ега

&и се вој"ии пов!аи!и. 6д овог време"а !егија се де!и!а "а десет ко#орти, од који# се

свака састоја!а од двеј ма"ип!а, а свакој ма"ип!и &и!е с по две е"трије. P свакој

ко#орти &и!о је 00 и!и 800 вој"ика, па је тако !егија о&#вата!а и$ме' 000 и 8000

вој"ика. Поред ови# реформи, $"ат"о се по&о%а!а дисип!и"а војси. Rој"ии с

има!и да ста!"о вре о&к, да раде !огор, да граде птеве и поди твр'е*а.

!егија 10 ко#орти

ко#орта2 ма"ип!е

ма"ип!а 2 е"трије

рајем NN века пре ". е. по!итика &ор&а Рим се $аотри!а и стра"ка поп!ара по"ово је

јаа!а. 6 томе сведои и по"ов"и и$&ор аја ;арија $а ко"$!а, који је &ио тиће"ик

поп!арске стра"ке. Поред *ега, $"аај"и рководиои опо$иио"е стра"е &и!и с и

7ије =п!еј 5атр"и" и ај 5ерви!ије !аија. оди"е 103. 5атр"и" је први пт

и$а&ра" $а "арод"ог три&"а, а поп!ар"ост је стекао критикјћи кормпира"ост

аристократије и пред!аћи $ако" о доде!и $ем%е ;аријевим ветера"има. ;е'тим,

;ете! се с"а"о и е"ерги"о спротстав%ао и е!ео је да и$ се"ата и$&аи 5атр"и"а и

!аиј. P годи"и када је ;арије ести пт &ио &ира" $а ко"$!а, 5атр"и" је дао свој

ка"дидатр $а три&"а. ;ете! се с"а"о противио томе, а 5атр"и" је ра"ао "а

подрк !аија који је тада &ио председ"ик "а и$&ор $а "арод"е три&"е. ;е'тим, $а

"арод"ог три&"а тада је и$а&ра" +о"ије, а &р$о $атим =п!ејеве и !аијеве

приста!ие &и!е с +о"ија, а !аијеве приста!ие $а три&"а и$викае =п!еја

5атр"и"а. По стпа* "а д"ост, 100. годи"е, 5атр"и" је под"ео $ако"е по којима с

;аријеви ветера"и до&ија!и $ем% =фрии, сваки по 100 јгера. По $ако", има!а је да

се поде!и и $ем%а а!ији, која је ратом освоје"а од им&ра. Поред тога, предви'а!о се и

ос"ива*е "ови# ко!о"ија, а и"терес градског п!е&са тре&а!о је спстити е"е ита.



6птимати с естоко "апада!и "а овакве 5атр"и"ове пред!оге $ако"а и око *и# се

ра$вија!а ве!ика по!итика &ор&а Рим. P$ еће ;аријеви# вој"ика, рад "арод"е

скпти"е је приведе" крај и 5атр"и"ови пред!о$и &и!и с при#ваће"и. ао гара"ија

$а овакво ста*е, се"атори с има!и да по!а $ак!етв. 5ви с то и"и!и, осим јед"ог <

;ете!а. ;ете! +мидик је $&ог своје по!итике дос!ед"ости &ио при"'е" да "апсти "е

само се"ат, "его и Рим\ ос'е" је "а прого"ство. +ако" то с се отараси!и "ајећег

против"ика и критиара *и#овог рада, ;ете!а, овека дос!ед"ог својим по!итиким

вере*има, ;арије и 5атр"и" кре"!и с спрово'е*е $ако"а. 5атр"и" је потом

и$а&ра" $а "арод"ог три&"а, по трећи пт. +а и$&орима $а ко"$!а, ;арко ="то"ије је

и$а&ра" &е$ икаквог спора, а!и је се код и$&ора дргог ко"$!а јавио про&!ем. ај ;емије

је &ио и$а&ра", а!и с 5атр"и" и !аија стра#ова!и од оваквог ис#ода, те поа% своје

пристае, а ови &ати"ама &иј ;емија.12 +арод се "а ова деава*а $&"и и страда"

појри да &ије =п!еја, а!и је овај са својим приста!иама, !аијем и квестором ајем

5афејем $а$ео апито!. ;е'тим, се"ат и# прог!аси $а "епријате%е и ;ариј &и

доде%е"о да окпи војск и $а$ме апито!, то је овај, "ево%"о, и и"ио. 5атр"и" и!аија, "ади да ће им ;арије потедети ивоте, предадое се први, а $а *има и

5афеј. Пото с сви $а#тева!и *и#ово пог&%е*е, ;арије и# $атвори већ"и, а!и је

"арод и$ свог "е$адово%ства и &еса, скидао репове са крова и &аао и# "а магистрате све

док и# "ис &и!и. +ако" *и#овог &иства, 5атр"и"ови $ако"и &и!и с ки"ти, ;ете!

је до$во%е" повратак Рим (]]. годи"е), а приста!иама 5атр"и"овим &и!о је с'е"о.

;аријев је г!ед, "ако" ови# пос!ед*и# акија, &ио ос!а&ио код поп!ара, док с

оптимати јо "а *ега г!еда!и као "а скоројевића (D/1/ ?/>us). Pви'ајћи да се сада "е

мое по!итики $дићи "и јед"ој стра"и, ;арије од!а$и ;а! =$иј.

!авезнички рат

Поетком N века пре @риста, Рим се соавао са о$&и%"им "тар*им по!итиким

пита*има (па том смис! и привред"им и еко"омским), која с пред се"ат и гра'а"е

Рима постави!и јо јед"о ва"о пита*е ко је римски гра'а"и"O 6дговор "а ово пита*е

водио је преко јед"ог краћег, а!и по!итиком и историјском ко"текст $"аај"ог рата

који је трајао и$ме' ]0. и ^^. годи"е пре ". е.

+ако" &иства 5атр"и"а и !аија13 ве$е и$ме' се"ата и вите$ова по"ово с ос!а&и!е.+аиме, до ове сарад*е вите$ова и се"ата до!о је "ако" то с 5атр"и"ови $ако"и

и$г!аса"и и вите$ови, с#вативи да то "ије *и#овом и"терес, подрава!и с се"ат


13 7ије =п!еј 5атр"и" &ио је "арод"и три&", а ај 5ерви!ије !аија претор



&ор&и против 5атр"и"а и !аијD. ?а%е, оптимати с се естоко противи!и моћи кој с

ива!и витеки сдови. +емири и "етрпе%ивост рас!и с све вие, а ]]. годи"е $а

"арод"ог три&"а и$а&ра" је ;арко 7ивије ?р$, 'о+е +рло #лена роаEF, који је, $а

ра$!ик од м"оги# своји# савреме"ика, по!итиком програм први п!а" и$"осио

и"тересе драве, то се мое јас"о видети и$ *егови# ко"крет"и# акија. ако"и $а које

се ?р$ $а!агао има!и с $а и% да привк п!е&еје "а стра" о"и# оптимата који с се

$а!ага!и $а о&"ов драве. ако "ас =пија" и$ветава, део *еговог по!итиког програма

&ио је смере" и према се"ат и према вите$овима\ ?р$ је #тео да проири &рој се"атора

тако то ће и$ редова вите$ова &ити и$а&ра"о 300 %ди који &и !и се"ат. ако &и

овакав се"ат &ројао 800 !а"ова, а како се сдови "ис мог!и директ"о вести се"ат, сада

&и се сдија &ирао и$ме' сви# !а"ова "овог се"ата. 5а дрге стра"е, се"ат "ије могао да

одјед"ом прими то!ики &рој вите$ова своје редове, сматрајћи да ће тек тада вите$ови

поети да воде агресив"иј по!итик према се"ат\ вите$ови с, пак, стра#ова!и од

могћ"ости да ће "а тај "аи" в!аст "ад сдовима прећи са *и# "а се"аторе.

Поред "и$а мера које је 7ивије ?р$ #тео да пред$ме, ме' којима је &и!о проире*есе"ата са "ови# 300 !а"ова и$ редова вите$ова и еће се"атора сдовима, сма*е*е

е"е ита и!и ос"ива*е ко!о"ија о&!асти ампа"ије и "а 5ии!ији, ?р$ је е!ео и да

под"есе $ако" о доде!и римског гра'а"ског права римским саве$"иима. 6во је пита*е,

којега с и ра"ије покрета!и јо Q!вије Q!ак и ај ра#, мада &е$ $"аај"ији# и трај"ији#

спе#а, прет#оди!о рат"ом о&ра" и$ме' Рим%а"а и саве$"ика и покре"!о "ова

пита*а стрктри римског дртва. 5аве$"ии с дава!и вој"ике и ествова!и

ратовима, а!и према римским $ако"има "ис &и!и јед"аки од"ос "а римске вој"ике.

_о је Q!вије Q!ак $а свога ко"$!ова*а, до"ое*ем $ако"а &дио е% код >та!ика $а

римским гра'а"ством, а када је Q!ак &ио &ије" са ра#ом, код >та!ика се та е%а јо

вие про&ди!а и о"и вие "е #тедое да &д пода"ии, већ саве$"ии, и да местопода"ика поста" ес"ии в!асти.1 P$ помоћ 7ивија ?р$а створе"а је јед"а тај"а

орга"и$аија која је тре&а!а да ради са саве$"иима. ?р$ је јед"остав"о сматрао да &и

$ајед"иа са саве$"иима има!а $а пос!еди врћива*е римске драве. ?р$ је,

ме'тим, &ио &ије" и тако с >та!ии по"ово оста!и &е$ моћ"ог овека Рим који &и

радио *и#овом и"терес. P&иство ?р$а дове!о је до ста"ка саве$"ика који се вие

"ис осећа!и сигр"о, мада је тај"а орга"и$аија појаа!а сарад* "ако" &иства ?р$а.

Први "емири пое!и с град =ск! (=ск!м), када је тамо*и проко"$! 5ерви!ије

одрао претећи говор пред масом, која је тада има!а "ек светкови", $&ог ега је са

!егатом Qо"тејем и страом &ио &ије". апије града с &и!е $атворе"е, а ста"ов"ии

=ск!ма с &и!и све Рим%а"е који с се "тра $атек!и, а *и#ов имови" оп%ака!и.18

6вај је дога'ај &ио до&ар сиг"а! оста!им п!еме"има да ра"ај "а о$&и%"ије акије





против Рим%а"а. 6д ита!ски# п!еме"а Sтрри и Pм&ри оста!и с вер"и саве$"ии Рим,

док с оста!а п!еме"а, ме' којима с "ај&"ији &и!и ;арси19, а $атим Пе!иг"и,

Rести"и, Пие*а"и, Qре"ти"и, Rе"си"и, =п!и, 7ка"и, 5ам"ити, итд., пое!а да се

орга"и$ј &р$о "ако" о"ога и"иде"та и$ =ск!ма и прог!асие ста"ак. =пија"

"аводи да $"а да је постоја!о јед"о пос!а"ство које с саве$"ии пти!и Рим, око

пита*а до&ија*а римског гра'а"ског права, а!и је се"ат овакав $а#тев од&ио. 5аве$"ика

војска овом тре"тк &роја!а је, према =пија"овим "аводима, око 100. 000 вој"ика. 1^

;е' саве$"иима ос"ова"а је, "амери врћег ме'со&"ог пове$ива*а и

ф"кио"иса*а, посе&"а драв"а орга"и$аија која је к%и!а све саве$"ике који с

ста!и против Рима. ако је створе" се"ат од 00 !а"ова, које с и$а&ра!и >та!ии, а

пос!овима с прав%а!и двојиа ко"$!а и два"аест претора\ оптиај је пте" и "ов

"ова са сим&о!и"им представама, где "а јед"ој од *и# ита!ски во га$и римск ви.

Римском војском $аповеда!и с ко"$!и 7ије _!ије :е$ар и П&!ије Рти!ије 7пс,

којима с пос!ати !егати око !аки# ма"евара рат, јер се "апред $"а!о да ће рат &ити

ра$гра"ат и да ће се водити "а ра$"им местима. 5а дрге стра"е, $ајед"ик војсксаве$"ика води!и с ит =фра"ије, ај По"ти!ије, ;арије Sг"аија, ви"т Помпедије, ај

Папије, ;арко 7ампо"ије, ај _даи!ије, @ерије =$и"ије и Rеије ато". 6вај Rеије

ато", по =пија"овим "аводима, спео је да притис"е с"аге ко"$!а 7ија _!ија, да

продре све до Sјсер"ије и да "ако" де опсаде освоји град. Pспеси $ајед"ике војске

саве$"ика &р$о с се "и$а!и и и"и!о се да Рим "еће имати м"ого "аде овоме рат\ "а

јг, саве$"ика војска под ајем Папијем спе!а је да освоји град +о! ампа"ији који

је до тада &ио под ко"тро!ом Рим%а"а. ако с саве$"ии спе!и да од"ес преваг и

споставе тиај ампа"ији. +а север, Рим%а"и с ври!и притисак "а с"аге Rеија

ато"а, који је спео да покори јед" стрј римски# одреда. +аиме, ко"$! Рти!ије

7пс и ај ;арије поде!и!и с с"аге и преко реке 7ира тре&а!о је и$вести од!"ипритисак "а саве$"ик војск. ;е'тим, Rеије ато" са својим одредом, који се јо

"оћ пред &итк &ио та&орио &!ие Рти!ијевом по!оај, видеви Рти!ија како пре!а$и

са својом војском преко моста и$веде од!"и "апад "а *егове с"аге, а Рти!ије под!ее

$адо&ије"им повредама и мре.1] +ако" тога, ;арије пре$е ко"тро! "ад римском војском

и спе да $а$ме том тре"тк с!а&о &ра*е"о твр'е*е којем се Rеије ато" &ио

!огорио. 6вај, пак, с!ед "естаие #ра"е &и при"'е" да се пове са о"ога места "а

којем је Рти!ијевим с"агама $адао пора$. ако је ај ;арије $ајед"о са ви"том

16 A B B . HI JIKK. LCM., N, 30.

17 +. =. ;аки", >сторија старог Рима, Uеоград 1]^9, 20. пие да с ;арси &и!и п!еме које се

"ајактив"ије к%и!о овај ста"ак, па се с тога овај рат "екада "а$ива и ;арсиским ратом\ >

сам =пија", Гра4ан,и ра"о+и, к*ига N, 34. о ;арсима говори као о +еома борбеном племен, и

ка$је како је постоја!а и$река да нема "ријм&а на Gар,има7 ни"и бе* Gар,а




:епио"ом пре$ео во'ство "ад с"агама &ије"ог Рти!ија. 6во је &и!а од!ка се"ата, с

о&$иром "а то да се $аме"ик Рти!ија $а преоста!и део годи"е "ије могао одредити &е$

г!аса*а, а време"а $а то "ије &и!о. ;е'тим, ви"т Помпедије, једа" од во'а саве$"ики#

одреда, спе "а превар да &ије ви"та :епио"а и тако се"ат "а крај св војск

прик%и ;аријевим одредима. Према =пија"овим реима, мада од *ега "е до&ијамо

преи$"ије податке о мест, до!о је до окраја и$ме' саве$"ике војске под во'ством

;арија Sг"аија и римске војске под во'ством ко"$!а 7ија _!ија, који је овом ско&

проао са вие тете. P ово време до!а$и и до ско&а са ;арсима где $ајед"о ратј

ор"е!ије 5!а и ај ;арије.20 =пија" "е "аводи јас"е податке о овим ско&има, те се

"ас!ћје да је до!о до вие окраја којима с Рим%а"и од"е!и само јед" по&ед.21

рајем ]0. годи"е пре ". е. ко"$! 7ије _!ије :е$ар спровео је $ако" (le< Hulia), по којем

с о"а п!еме"а која с до тада оста!а !оја!"а Рим до&и!а право римског гра'а"ства.

+аред"е годи"е, $ако" је проире" од!ком да се статс римског гра'а"ства доде!и свим

о"им п!еме"има која "аред"а два месеа по!ое орје и преки" ско&е. 6вај $ако"

до"ет је "а и"иијатив "арод"и# три&"а ;арка П!аија 5и!ва"а и аја Папиријаар&о"а (le< Ilau0ia Iapiria). 6вим $ако"има моћ ита!ски# саве$"ика је сре"а, а!и с

&ор&е и да%е траја!е. +ароито срда"о &ор& с "астав%а!и ;арси. P пос!ед*ој годи"и

рата, ^^. пре ". е., саве$"ии с се $а помоћ о&рати!и по"тском кра% ;итридат, који им

"ије прио помоћ. >сте годи"е сре" је и отпор ;арса, када је поги"о једа" од

"ајистак"тији# во'а саве$"ика, Помпедије 5и!о".

По $авретк рата, готово итаво с!о&од"о ста"ов"итво >та!ије до&и!о је права

римског гра'а"ства. >пак, како &и с$&и!и моћ "овог ста"ов"итва по!итиком смис!,

Рим%а"и с и# поде!и!и ^ три&а (Патерк! "аводи ^, а =пија" 10\ Патерк!

веродостој"ији око овог податка), а "е сви# 3, како "е &и мог!и да од"ес преваг

г!аса*има. fи#ова гра'а"ска права, ипак, "ис трпе!а од ове одред&е. Проес рома"и$аије &р$о је поео о&#ватати све де!ове >та!ије, а сам Рим ће "аред"ом

период &ити $а#ваће" естоким та!асом по!итики# &ор&и и$ме' приста!иа ;арија и

5!е.

!у%а и (арије. !у%ина диктатура


20 >ако кас"ији %ти "епријате%и гра'а"ском рат, 5!а и ;арије ратова!и с 5аве$"иком

рат као !егати, тј. $аповед"ии !егијама

21 A B B., HI JIKK. LCM., N, 34. При'ај а , .им5ани "ријм&о+али ,амо "ом ,об (:::)



>стовреме"о са 5аве$"иким ратом, Рим је имао потекоћа и ;а!ој =$ији, где се

ратова!о против по"тског кра%а ;итридата gN, који је представ%ао о$&и%" опас"ост по

тамо*е римске прови"ије. 7ије ор"е!ије 5!а је време 5аве$"иког рата скре"о

па* "а се&е, те је коком од 5е"ата до&ио прови"иј =$иј "а прав и са *ом,

реава*е про&!ема са ;итридатом. ;е'тим, Рим се јав%ај про&!еми и по!итики

ско&и. Пос!едие 5аве$"иког рата јо с се осећа!е $&ог доде%ива*а права римског

гра'а"ства, а ско&и и$ме' поп!ара и оптимата "ис престаја!и. P пос!ед*ој годи"и

рата, ^^. поп!ари и вите$ови с се дри!и против оптимата, сваки и$ своји# и"тереса.

>сте те годи"е ;итридат "а исток &е!еи $"аај"е ре$!тате, те и$ ;а!е =$ије креће ка

ркој. ако с Рим%а"и годи"и када с ре!атив"о спе"о пита*е >та!ика приве!и

крај и$г&и!и поседе "а исток. ај ;арије је користио овакв ситаиј и са по$"атим

поп!аром П&!ијем 5!пиијем Рфом, који ће под"ети "еко!ико а"тисе"аторски#

$ако"а, стпа саве$. 5!пиије Рф до"оси "еко!ико ва"и# $ако"а, ме' којима с 1)

враћа*е о"и# који с 100. годи"е прог"а"и ве$и са с!ајем =п!еја 5атр"и"а, 2) и$

се"ата с има!и да се иск%е сви о"и ија с дгова*а пре!а$и!а 2000 де"арија, тј. 440$!ат"и# р&а%а, а такви# је &и!о доста, 3) да се "ови гра'а"и, тј. >та!ии, врсте сви#

3 три&а, а "е ^, као то је прво&ит"и $ако" предви'ао и 4) додат"ом од!ком комиије

;ариј је предата проко"$!ска в!аст и "аиме"ова*е $а кома"да"та рат против

;итридата. ?ва "арод"а три&"а &и!а с пос!ата 5!и да м јаве од!к која је и$г!аса"а,

а!и овај се са тиме "ије помирио, већ опреми војск и војска при#вати *егов кома"д да

кре" "а Рим. 6вом 5!и"ом од!ком прекре"и с дотада*и о&иаји, тј. $ако", по

којем "иједа" ко"$! и!и дрги магистрат "ије могао са војском ћи Рим, јер сте то

сматра!о "ападом "а отаh&и".

5!а је "а Рим кре"о са 4 !егије ("егде се "аводи и 8, "е $"ам вие где сам тапроитаоT ), правдајћи се тиме да отаh&и" &ра"и од тира"а који *оме в!адај. о је,

јед"о, &и!а и $ва"и"а по!итика паро!а 5!и"а. о"$! $а ^^. годи", "еј Помпеј

5тра&о", прао је подрк 5!и и правдао *егове постпке. P првим ско&има, 5!а је

са јед"ом !егијом освојио капиј :е!иј и &едем поред *е, а Помпеј са дргом !егијом

капиј а!и"\ трећа !егија кре"!а је "а дрги мост, а етврта оста!а као $аме"а пред

&едемима. По !аск град, 5!а се ско&ио са приста!иама ;арија и тиме је, по

=пија"овим реима до!о до ско&а пр+о# "е +р,"е .им: JJ +ако" "еко!ико сати

!и"и# &ор&и, 5!а је пре$ео в!аст "ад Римом. ;арије и 5!пиије по$ива!и с све

гра'а"е "а од&ра" града, ак и ро&ове, а!и је ода$ив &ио ма!и, а ро&ови се "ис

прик%и!и &ор&и. 5!пиије је &ије", а ;арије је спео да по&ег"е =фрик. >ако јесада имао готово "еогра"ие" в!аст, 5!а "ије ки"о дотада*и реп&!ика"ски

поредак, већ је оставио магистратре ко"$!а "а с"а$и, с тим да је о" &ио једа" ко"$!, а $а

дргог је поставио Помпеја Рфа. >пак, 5!и"о $ако"одавство је "ако" по"итава*а

22 A B B., HI JIKK. LCM., N, 42., мис!ећи "а отворе"и ско& двеј војски, 5!и"е и ;аријеве, и прави

гра'а"ски рат



5!пиијеви# $ако"а, "астоја!о је да с$&ије ов!аће*а "арод"и# три&"а, те је тако

враће" $ако" и$ Ng века да се г!аса*е ври по е"тријским комиијама. ако је "арод"им

три&"има оста!о право да са$виј "арод" скпти" и три&"ск комииј, а!и "е и

е"тријск комииј. 6сим овога, 5!а је "а с"аг вратио $ако" и$ 2^9. годи"е по коме

"арод"е скпти"е "ис мог!е да претресај "еко пита*е, самим тим "и да до"осе $ако"е,

&е$ одо&ре*а се"ата. 6вим се $ако"ом јаа!а по$иија се"ата, а опет тиа!о "а сма*е*е

ов!аће*а "арод"и# три&"а. Поред тога, &рој !а"ова се"ата се повећао $а 300, а

и"терес ветера"а ос"ива"е с "ове ко!о"ије. а годи" ^9. и$а&ра"и с "ови ко"$!и. е

годи"е 5!а од!а$и да ратје против ;итридата, а Рим остав%а ко"$!е који с м

по!ои!и $ак!етв. ?војиа ко"$!а $а ^9. годи" &и!и с 7ије ор"е!ије :и"а и "еј

6ктавије. :и"а је &р$о прекрио $ак!етв. Покао је да врати 5!пиијеве $ако"е,

по"ово &ајћи >та!ике сви# 3 три&а, а!и тада до!а$и до 6ктавијевог отпора. :и"а

је подрк покао да "а'е код ро&ова, "дећи им с!о&од, и градовима >та!ика. ?ок је

:и"а траио подрк ва" Рима, се"ат га прог!аси $а "епријате%а и сме"и га са д"ости,

те $а ко"$!а постави 7ија ;ер!а. :и"а се, ипак, "ије предавао. +а :и"и" стра"пре!а је војска која се "а!а$и!а код +о!е, а помоћ је до&ио и од >та!ика. ;ариј и

дргим и$г"а"иима &ио је пће" по$ив да се врате >та!иј, а :и"а је са војском

кре"о "а Рим. ада је о&ећао с!о&од свим ро&овима који пре' "а *егов стра". ада је

отпое!о &екство м"оги# ро&ова, па и вој"ика који с с!и!и трпама оптимата, се"ат

је &ио при"'е" да се покори :и"и. По до!аск град, отпое!о је срово о&ра"ава*е

са против"иима маријеваа, тј. 5!и"им приста!иама. 6"и с &и!и &ија"и и

прого*е"и. ;е' првима, &ије" је ко"$! 6ктавије, као и ;арко ="то"ије, истак"ти

&есед"ик и прав"ик. ;арије се од!иковао посе&"ом сровоћ овим ско&има. а ^8.

годи" $а ко"$!е с и$а&ра"и ;арије и :и"а. ;е'тим, ;аријев седми ко"$!ат овога

пта "ије дго потрајао, јер је "ако" свега "еко!ико да"а мро. +а *егово местопостав%е" је ај Rа!ерије Q!ак.

5!а је ^9. годи"е, "аптајћи Рим и остав%ајћи *ем ко"$!е :и" и 6ктавија,

отиао рат против ;итридата. ;е'тим, ^8. годи"е о" је &ио сме*е" са тог по!оаја, а

рат против ;итридата &ио је пос!ат ко"$! Rа!ерије Q!ак. P 5!и"ом одсств, и "ако"

по&еде маријеваа Рим, сви 5!и"и $ако"и &и!и с ки"ти, "ови гра'а"и &и!и с

поде%е"и 3 три&а, орга"и$ова!а се ко!о"ија апи. ;е'тим, се"ат с јо седе!и

%ди који с &и!и приста!ие 5!е који с пока!и да стпе преговоре са 5!ом, а!и

је :и"а, "е водећи ра"а о *има, кре"о ка војси кој је #тео да кра "а &родове и

пти рат против 5!е. :и"а је, ипак, пао =ско"и < &и!и с га по&*е"и вој"ии.

оди"е ^9. 5!а се "а!а$и Sпир, одак!е "амерава да се о&ра"а са ;итридатом. 5!а је

јрием продро кро$ Uеотиј и "аправио продор све до =ти"е кој је опседао. рад је "а

крај пао, а ;итридатов војсково'а =р#е!ај, који се врстио Пиреј, &ио је при"'е" да

се пове. По пад =ти"е, ркој је тре&ао да се појави ко"$! Rа!ерије Q!ак.

;итридатове трпе освоји!е с ;акедо"иј и одат!е "аправи!е продор ка Uеотији, а!и с



&ии код 6р#оме"а, ^8. годи"е поте"е од 5!и"и# с"ага. ако с ;итридатове трпе

"апсти!е рк. 6ви пора$и "ис оста!и &е$ пос!едиа "и ;а!ој =$ији, где је кре"!о

до и$&ија*а ста"ака. Прво Sфес, ^8. годи"е, а потом и дргим градовима. Rа!ерије

Q!ак, који се ^8. годи"е искрао ркој, и$&егавао је ско& са 5!ом. ;е' Q!аковим

једи"иама &и!о је и о"и# вој"ика који с &еа!и под 5!и" кома"д. +есигра" и

"еповер%ив према својој војси, Q!ак је покао да по&ег"е, а!и с га вој"ии стиг!и и

&и!и. +а е!о војске и$г!аса" је ај Q!авије Qим&рија, који се птио ка ;акедо"ији,

одак!е је "амеравао да "апад"е ;итридатове с"аге, које с "а Пропо"тиди &и!е поте"е.

+ако" "и$а пора$а, ;итридат је &ио при"'е" "а мир са Рим%а"има. оди"е ^. "а !и"и

ссрет 5!е и ;итридата, ск!оп%е" је мир град ?арда" (?арда"ски мир). 5!а се

"аред"е две годи"е "а!а$ио =$ији и ркој где је покавао да ра$оре"им градовима

о&"ови старе од"осе. ада је в!аст Рим%а"а овим де!овима &и!а врће"а, 5!а је

од!ио да се врати >та!иј и о&ра"а са маријевима.

P про!еће ^3. годи"е 5!а са си!ом од 40.000 %ди креће ка >та!ији. амо м се

придрио "еј Помпеј, си" Помпеја 5тра&о"а, који м је довео јо две !егије своји#

к!ије"ата и приста!иа. 5!а је "аи!а$ио "а јак отпор "еки# "арода, ме' којима с &и!и

5ам"ити и Sтрри. ;аријеви, "а дргој стра"и, спе!и с да окпе ве!ик војск, а!и је

*и#ов про&!ем &ио орга"и$аији и п!а" $а &ор&. _еда" од пос!ед*и# отпора 5!и

пре" је пред самим Римом, код о!и"ски# врата, где с маријеви претрпе!и пора$.

5амо је ма!и &рој ;аријеви# приста!иа и "ас!ед"ика спео да по&ег"е\ ;аријев си",

ко"$! $а ^2. годи", ај ;арије, $аврио је само&иством. +ако" ови# деава*а, 5!а је

отпоео одма$д, која је "еким де!овима траја!а до 9]. годи"е. P Рим је, одма# по

5!и"ом !аск, отпое!о о&ра"ава*е са против"иима. Прав%е"и с посе&"и спискови

< проскрипије < које с "ое"а !иа која с 5!и &и!а см*ива. 6"и с став%а"и ва"$ако"а и свако ко &и и# &ио и!и предао, &ио &и "агра'ива". Пото је освојио в!аст, 5!а

се окре"о врћива* своје по$иије. +ако" то је се"ат "аредио да и$а&ере

привреме"ог кра%а, јер с о&ијиа ко"$!а &и!и мртви, 5!а је и$г!аса" $а диктатора.

5матрао је да је диктатра &и!а "еоп#од"а, да с "ајвиа могћа ов!аће*а ркама

јед"ог овека &и!а потре&"а како &и се драва мог!а редити. > мада је до тада, рок са

диктатр, која се сврстава ва"ред" магистратр, &ио 8 месеи, 5!а је "аиме"ова" "а

"еодре'е"о време. По $ако"има које је 5!а до"осио, моћ се"ата је "епреста"о

врћива"а тако да је се"ат постао "ајвии драв"и орга". По =пија"овим "аводима,

се"ат је &ио десеткова" < &ије"о је 40 се"атора. fегов састав је о&"ов%е" и повећа" са

300 "а 800 !а"ова. +ови се"атори с г!ав"ом до!а$и!и и$ редова 5!и"и# војсково'а,име је 5!а о&е$&е'ивао и врћивао свој в!аст. ва*е се"атора поста!о је, фактики,

доивот"о. Проире"е с и сдске ф"кије се"ата. Uрој ста!"и# сдски# комисија

(Auaes0i/?es perpe0uae) се повећава. 6с"ивај се Auaes0i/?es e<0ra/r=i?ariae 7 сдови $а

#ит"о реава*е спеифи"и# $!ои"а. Председ"ика сда име"овао је се"ат, а *и#ове

од!ке "ис мог!е &ити предмет а!&е. 6д 5!и"е диктатре, ос"ивај се сдови $а

претрес фа!сификова"и# тестаме"ата, сдови о мит, трова*, корпијским пос!овима,



итд. 5дије с &ира"е коком, а стра"е с има!е право да повк сдије (тј. да трае сдско

и$$еће). 5дови с &ира"и "а годи" да"а. P поетк, сдије с постав%а!и се"атори.

рајем NN и поетком N века, сдове с !и и вите$ови, да &и око 90. годи"е се"ат &ио

при!и"о #етероге"\ и"и!и с га се"атори, вите$ови и аристократија (&огатаи) < 0ribu?i

aerarii. и!а је могао &ити &и!о који римски гра'а"и", а!и је "аиме"ова*е $а тиоа

о&ав%ао претор. Pко!ико је постоја!о вие ка"дидата $а тиоа, од!к &и, опет,

до"осио претор. По пријем т&е, ти!а &и присств опте"ог, против којега се

води спор, итао т&. +ако" тога, опте"и &и г&ио право да прете"дје "а &и!о какв

јав" ф"киј. и!а је време $а припрем спора давао "а одре'е"о време. Роите

$ака$а"о $а одре'е"и да" о&ав%а се сд. P с!ај "едостатка опт&е, тио се

од$има повере*е (тј. ф"кија тите%а) и ка*ава се одре'е"ом "ова"ом ка$"ом, а

с!ај да се опте"и "е појави "а $ака$а"ом с'е* сматра се да је &ег"а и тиме м се

пов!аи право драв%а"ства (тј. гра'а"ства). Pко!ико с о&е стра"е прист"е, пристпа се

реава* спора. !ав"и дока$и "а сд с и$ветаји, сведое*а и!и докме"ти. По

и$"ое* дока$а, сдије се пов!ае "а ра$матра*е и до"ое*е од!ке. 6д!ка сеспроводи већи"ом г!асова, који с &и!и истак"ти "а та&!иама $а г!аса*е "а којима с

&и!а исписа"а с!ова = (abs/l>/) и i (c/?=e1?/) \ прво &и $"аи!о да се опте"и

оправдава (тј. ос!о&а'а), а дрго да се оптје (тј. да је крив). ;е'тим, ко!ико је сдија

сматрао де!о "едово%"о јас"им и поја*е"им, о"да је могао г!асати и с!овом j (?/?

liAue0)\ овом с!ај, претрес &и се "аставио док се "е до"есе ко"а"а од!ка, "а кој

"ије постоја!о право а!&е. Pко!ико се тврди ос!о&а'ајћа пресда, осм*ие"и је имао

права да под"есе т& против тиоа $&ог к!евете, а ко!ико &и опте"и &ио

прог!ае" кривим, тите% &и довијао "аград, која "ије век мора!а &ити "ов. 23

6сим реформе сдства, 5!а је повећавао и &рој магистратра\ &рој претора повећа" је са 8"а ^, квестора са ^ "а 20. о"$!и и претори мора!и с да се годи" да"а "а!а$е Рим.

:е"$ори с &и!и !ие"и своји# ф"кија, те је ова магистратра тако, фактики, ки"та.

+арод"и три&"и постаја!и с адвокати поједи"и# п!е&ејаа, као то је то &ио с!ај

до&а ра"е Реп&!ике. 6"и с мог!и да "арод"ој скпти"и под"осе пред!оге $ако"а, а!и

само о"е које &и се"ат прет#од"о одо&рио. _аа*ем се"ата с$&ије"а је моћ три&"а, а

5!и"и $ако"и и!и с корист "о&и!итета. 6сим тога, о&став%е"о је и де%е*е ита,

то је, од време"а &раће ра#, готово &е$ престпа и*е"о. 5!а је 9]. годи"е и$"е"ад"о

вратио свој диктатр и одрекао се в!асти. Повкао се "а своје има*е, а!и је стра# од

*ега и *егове диктатре и да%е &ио приста". Pмро је 9^. годи"е, а са#ра*е" је $

"ајвие драв"е поасти, и $ прат* сви# првосвете"ика, вој"ика и масе. =пија" каеда је 5!а &ио ,"ра3ан 'а и по,ле ,+оје ,мр"и:

23 >. 5. Перетерскиk, Rсео&lаm историm госдарства и права. ?рев"иk Рим, nридиеское и$дво

+n 555Р, ;., 1]4 г.



Documents

Skripta iz rimske istorije