Датум Номинална вриједност

Преостали дио но-миналне

вриједностиСтопа отплате Исплата главнице Исплата камате Исплата ануитета

26.09.2015. 32.185.097,00 32.185.097,00 0% 0,00 482.776,46 482.776,46

1389На основу чл. 14, 14а, 14б. и 14в. и члана 15. став 2.

Закона о унутрашњем дугу Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 1/12, 28/13 и 59/13) и члана 15. тачка г) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републи-ке Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 77. сједници, одржа-ној 10.09.2014. године, д о н о с и

ОДЛУКУО ЕМИСИЈИ ОБВЕЗНИЦА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ МАТЕРИЈАЛНЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ НАСТАЛЕ У ПЕРИОДУ

РАТНИХ ДЕЈСТАВА ОД 20. МАЈА 1992. ДО 19. ЈУНА 1996. ГОДИНЕ

I1) Ради регулисања дијела унутрашњег дуга Републике

Српске по основу правоснажних судских одлука и вансуд-ских поравнања којима је признато право на накнаду мате-ријалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, у смислу Закона о унутрашњем дугу Републике Српске (у даљем тек-сту: Закон), Република Српска емитује обвезнице у складу са овом одлуком.

2) Износ емисије обвезница из подтачке 1) ове тачке јесте 32.185.097 KM, који чини износ неизмирених оба-веза утврђених верификовањем обавеза из правоснажних судских одлука и вансудских поравнања којима је признато право на накнаду материјалне и нематеријалне штете на-стале у периоду ратних дејстава.

IIОсновни елементи обвезница из тачке I ове одлуке су:- емитент: Република Српска,- номинална вриједност емисије: 32.185.097 KM,- назив емисије: обавезе по материјалној и нематеријал-

ној ратној штети,- врста обвезница: дугорочна обвезница са каматним

приносом (купоном), неограничено преносива, у демате-ријализованом облику, на име,

- номинална вриједност једне обвезнице: 1 КМ,

- тип емисије: примарна емисија,- редни број емисије: девета емисија,- број емитованих обвезница: 32.185.097,- датум емисије: 26. септембар 2014. године,- рок доспијећа: 13 година од дана ове емисије,- период одгоде исплате главнице: три године, урачунат

у рок отплате и- каматна стопа: фиксна, 1,5% годишње, рачуна се на

остатак главнице уз примјену линеарног модела обрачуна камате, на бази стварног броја дана.

III1) Обвезнице носе камату на главницу по стопи 1,5%

годишње.2) Каматна стопа рачуна се као годишња каматна стопа

обвезница на главницу, те каматна стопа купона обвезница износи 1,5%, што по 1 КМ обвезница износи 0,015 КМ.

3) У периоду одгоде исплате власник обвезнице има право на камату обрачунату на укупан износ главнице.

4) Доспијеће првог ануитета је 26. септембар 2015. го-дине за период од (укључујући и датум емисије) 26. сеп-тембра 2014. године до (али не укључујући и тај дан) 26. септембра 2015. године.

5) Сљедећи ануитети доспијевају годишње: 26. септем-бра 2016; 26. септембра 2017; 26. септембра 2018; 26. сеп-тембра 2019; 26. септембра 2020; 26. септембра 2021; 26. септембра 2022; 26. септембра 2023; 26. септембра 2024; 26. септембра 2025; 26. септембра 2026. и 26. септембра 2027. године.

IVПо истеку периода одгоде исплате власник обвезнице

има право на пропорционални дио главнице и припадајући дио камате обрачунате на преостали дио главнице, који се исплаћује једном годишње.

V1) Камата, односно главница исплаћују се у року од 15

дана од дана обрачуна камате, односно доспијећа главнице, преносом средстава на рачун власника обвезнице.

2) Исплата се врши у складу са сљедећим отплатним планом:

СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Језик

српског народа

ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, Вељка Млађеновића ббТелефон/факс: (051) 456-331, 456-341E-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org sgrs.oglasi@slglasnik.org sgrs.fi nansije@slglasnik.org sgrs.online@slglasnik.org

Сриједа, 17. септембар 2014. годинеБАЊА ЛУКА

Број 82 Год. XXIII

www.slglasnik.org

Жиро рачуни: Нова банка а.д. Бања Лука 555-007-00001332-44

НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука 562-099-00004292-34

Sberbank a.д. Бања Лука567-162-10000010-81

UniCredit Bank а.д. Бања Лука 551-001-00029639-61

Комерцијална банка a.д. Бања Лука571-010-00001043-39

Hypo-Alpe-Adria Bank а.д. Бања Лука552-030-00026976-18

2 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

26.09.2016. 32.185.097,00 32.185.097,00 0% 0,00 482.776,46 482.776,4626.09.2017. 32.185.097,00 32.185.097,00 0% 0,00 482.776,46 482.776,4626.09.2018. 32.185.097,00 32.185.097,00 10% 3.218.509,70 482.776,46 3.701.286,1626.09.2019. 32.185.097,00 28.966.587,30 10% 3.218.509,70 434.498,81 3.653.008,5126.09.2020. 32.185.097,00 25.748.077,60 10% 3.218.509,70 386.221,16 3.604.730,8626.09.2021. 32.185.097,00 22.529.567,90 10% 3.218.509,70 337.943,52 3.556.453,2226.09.2022. 32.185.097,00 19.311.058,20 10% 3.218.509,70 289.665,87 3.508.175,5726.09.2023. 32.185.097,00 16.092.548,50 10% 3.218.509,70 241.388,23 3.459.897,9326.09.2024. 32.185.097,00 12.874.038,80 10% 3.218.509,70 193.110,58 3.411.620,2826.09.2025. 32.185.097,00 9.655.529,10 10% 3.218.509,70 144.832,94 3.363.342,6426.09.2026. 32.185.097,00 6.437.019,40 10% 3.218.509,70 96.555,29 3.315.064,9926.09.2027. 32.185.097,00 3.218.509,70 10% 3.218.509,70 48.277,65 3.266.787,35

VIУ случају кашњења са исплатом камате, односно глав-

нице из обвезница, Министарство финансија платиће за-конску затезну камату послије истека рока из тачке V ове одлуке па до дана исплате.

VIIСредства за измирење обавеза по овој емисији обе-

збјеђују се из буџета Републике Српске.

VIIIОбвезнице представљају директну и безусловну обаве-

зу Републике Српске, међусобно су равноправне и најмање су у истом рангу са свим другим садашњим и будућим оба-везама за чије извршење средства обезбјеђује Република Српска.

IX1) Обвезнице се уписују у Централни регистар хартија

од вриједности а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Централни регистар).

2) Право власништва над обвезницама и право распо-лагања стиче се даном уписа обвезница у Централни ре-гистар.

3) Министарство финансија у року од осам дана од дана доношења одлуке о емисији подноси Централном регистру захтјев за регистрацију (упис) обвезница и извјештај о ве-рификованим обавезама по основу правоснажних судских одлука и вансудских поравнања којима је признато право на накнаду материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, које се извршавају емисијом обвезница.

4) За тачност података у извјештају који Министарство финансија доставља Централном регистру одговара Ми-нистарство финансија.

XЦентрални регистар, на основу запримљене одлуке

о емисији и захтјева за регистрацију обвезница са извје-штајем из тачке IX ове одлуке, региструје емисију, отвара и води рачуне власника обвезница, региструје и чува податке о стицању власништва и правима из обвезница, те издаје извјештаје, изводе и потврде о стању и промјенама на ра-чунима власника обвезница, у складу са прописима који уређују тржиште хартија од вриједности и актима Централ-ног регистра.

XIРепублика Српска може, у било које вријеме, откупити

обвезнице по било којој цијени на тржишту или на други начин, у складу са одлуком Владе Републике Српске, под условом да, у случају куповине јавном понудом, таква по-нуда буде једнако доступна свим власницима обвезница.

XIIРепублика Српска се не уписује у регистар емитената

код Комисије за хартије од вриједности Републике Срп-ске.

XIII1) Централни регистар је дужан да обавијести Бања-

лучку берзу а.д. Бања Лука (у даљем тексту: Бањалучка берза) о регистрацији обвезница.

2) На основу извјештаја Централног регистра, обвезни-це емитоване у складу са овом одлуком уврштавају се на службено берзанско тржиште Бањалучке берзе.

3) Трговина обвезницама на секундарном тржишту оба-вља се у складу са прописима којима се уређује трговина хартијама од вриједности.

4) Цијена обвезница уврштених у службено берзанско тржиште Бањалучке берзе базира се на чистој цијени и не обухвата стечену камату.

5) Плаћање по обављеној куповини обвезница на слу-жбеном берзанском тржишту обавља се по цијени по којој се трговало, увећаној за стечену камату за период од посљедње исплате камате до претпостављеног дана порав-нања, не укључујући претпостављени дан поравнања.

6) За обрачун стечене камате из обвезница узима се стварни број дана у периоду за који се обрачунавају ка-мате, за период од (укључујући и тај дан) дана доспијећа претходног купона до (али не укључујући и тај дан) дана доспијећа сљедећег купона.

XIV1) Послове платног агента врши Централни регистар у

складу са уговором или Министарство финансија.2) Средства на име камате и главнице обвезница, у скла-

ду са роком прописаним у тачки V ове одлуке, исплаћује платни агент путем платног система власнику обвезница, без одбитака трошкова или накнаде.

XVУ случају спора, странке своја међусобна права и оба-

везе рјешавају у складу са законима који уређују ову област пред стварно и мјесно надлежним судом у Бањој Луци.

XVIЗа реализацију ове одлуке задужује се Министарство

финансија, а министар финансија је лице овлашћено за спровођење ове одлуке.

XVIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-2011/14 Предсједница10. септембра 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1390На основу члана 138. став 3. Закона о високом образо-

вању (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 73/10, 104/11, 84/12 и 108/13) и члана 43. став 3. Закона о Влади Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 118/08), Влада Републике Српске, на 76. сједници, одржаној 04.09.2014. године, д о н о с и

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 3ОДЛУКУ

О ИЗМЈЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ВИСИНИ ШКОЛАРИНЕ ЗА РЕДОВНЕ И ВАНРЕДНЕ СТУДЕНТЕ НА СТУДИЈСКИМ ПРОГРАМИМА ПРВОГ И ДРУГОГ

ЦИКЛУСА СТУДИЈА НА ЈАВНИМ ВИСОКОШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА ЗА АКАДЕМСКУ 2014/15. ГОДИНУ

IУ Одлуци о висини школарине за редовне и ванредне

студенте на студијским програмима првог и другог циклуса студија на јавним високошколским установама за академску 2014/15. годину (“Службени гласник Републике Српске”, број 57/14) у тачки III додаје се нова подтачка 5, која гласи:

“5. за студијски програм на енглеском језику - “International Master in Business and Administration” на Еко-номском факултету у Бањој Луци износи 10.000 КМ”.

IIТачка IX мијења се и гласи:“За ванредне студенте за све студијске програме првог

циклуса студија, осим студијске програме на Високој шко-ли за туризам и хотелијерство у Требињу и Високој шко-ли унутрашњих послова у Бањој Луци, утврђује се висина школарине у износу од 1.500 КМ.

За ванредне студенте на првом циклусу студија на Ви-сокој школи за туризам и хотелијерство у Требињу утврђује се висина школарине у износу од 750 КМ.

За ванредне студенте на првом циклусу студија на Ви-сокој школи унутрашњих послова у Бањој Луци утврђује се висина школарине у износу од 440 КМ.”.

IIIОва одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављи-

вања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 04/1-012-2-2018/14 Предсједница4. септембра 2014. године Владе,Бања Лука Жељка Цвијановић, с.р.

1391Министар унутрашњих послова Републике Српске,

рјешавајући по захтјеву Самосталне предузетничке радње “Gamaprint & Design” из Источног Сарајева, Хиландарска број 26, а на основу члана 17. Закона о печатима (“Службе-ни гласник Републике Српске”, бр. 17/92, 63/01 и 49/07), и з д а ј е

ОВЛАШЋЕЊЕОвлашћује се Самостална предузетничка радња

“Gamaprint & Design” из Источног Сарајева, Хиландарска број 26, за израду печата са грбом Босне и Херцеговине и амблемом Републике Српске у складу са Законом о печа-тима (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 17/92, 63/01 и 49/07) и Упутством о раду печаторезница овлашће-них за израду печата са грбом Републике Српске и Босне и Херцеговине (“Службени гласник Републике Српске”, број 12/92).

Број: 04/1-052-1720/145. септембра 2014. године Министар,Бања Лука Радислав Јовичић, с.р.

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове

На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој управи (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10) и члана 22. Закона о премјеру и катастру непокретности (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 34/06, 110/08 и 15/10), а у вези са чланом 185. Закона о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гла-сник Републике Српске”, број 6/12 ), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове д о н о с и

Р Ј ЕШЕЊЕО СТУПАЊУ НА СНАГУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ДИЈЕЛА ГРАДА БИЈЕЉИНА, И ТО ЗА КО ОСТОЈИЋЕВО

IУтврђује се да је израђен и ставља се у службену упо-

требу катастар непокретности дијела града Бијељина, и то за цијелу катастарску општину Остојићево, површине 1411 ха 66 а 38 м².

IIКатастар непокретности за катастарску општину наве-

дену у тачки I израђен је у складу са прописима.

IIIЗа катастарску општину Остојићево ступају на снагу

површине дигиталног катастарског плана.

IVДаном ступања на снагу катастра непокретности за ка-

тастарску општину наведену у тачки I ставља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта за све катастарске парцеле катастарске општине Остојићево.

VОво рјешење ступа на снагу осмог дана од дана обја-

вљивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 21.04/951-848/139. септембра 2014. године Директор,Бања Лука Милош Комљеновић, с.р.

На основу члана 86. став 2. Закона о републичкој упра-ви (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 118/08, 11/09, 74/10 и 86/10) и члана 115. став 1. Закона о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Репу-блике Српске”, број 6/12), директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Републике Српске д о н о с и

Р Ј ЕШЕЊЕО ПОТВРЂИВАЊУ КАТАСТРА НЕПОКРЕТНОСТИ ЗА ДИО КАТАСТАРСКЕ ОПШТИНЕ БРАТУНАЦ,

ОПШТИНА БРАТУНАЦ

1. Потврђује се да је катастар непокретности за дио ка-тастарске општине Братунац, општина Братунац, и то за ка-тастарске парцеле бр. 1834, 1835 и 1837, укупне површине 2219 м², основан у складу са Законом о премјеру и катастру Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, број 6/12).

2. Даном ступања на снагу катастра непокретности за дио катастарске општине Братунац, општина Братунац, за катастарске парцеле наведене у тачки 1. овог рјешења ста-вља се ван снаге и престаје да важи катастар земљишта у к.о. Братунац, општина Братунац, и то за катастарске пар-целе бр. 1834, 1835 и 1837, уписане у лист непокретности број 8, као и одговарајуће парцеле старог премјера означе-не као к.п. бр. 685/271, 685/272 и 685/274, уписане у зк. ул. број 1108 к.о. Суха, општина Братунац.

3. Катастар непокретности за непокретности поближе описане у тачки 1. овог рјешења ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Број: 21.04/951-872/131. септембра 2014. године Директор,Бања Лука Милош Комљеновић, с.р.

Уставни суд Босне и ХерцеговинеУставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у

предмету број АП 3519/11, рјешавајући апелацију Клиничке бол-нице Мостар, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став 2 тачка б) и члана 59 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда

4 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине” број 22/14), у саставу:

- Валерија Галић, предсједница,- Tudor Pantiru, потпредсједник,- Миодраг Симовић, потпредсједник,- Сеада Палаврић, потпредсједница, - Мато Тадић, судија,- Constance Grewe, судија,- Мирсад Ћеман, судија,- Маргарита Цаца Николовска, судија и- Златко М. Кнежевић, судија,на сједници одржаној 4. јула 2014. године д о н и о ј е

ОДЛУКУО ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Одбијају се као неосноване апелације Клиничке болнице Мо-стар, поднесене против пресуда Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 58 0 П 001451 10 Рев од 19. маја 2011. године и број 58 0 Рс 036154 12 Рев од 5. јула 2012. године.

Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.

О б р а з л ож е њ еI - Увод1. Клиничка болница Мостар (у даљњем тексту: апелант) коју

заступа Давор Шилић, адвокат из Мостара, поднијела је 5. септем-бра 2011. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) која је регистрована под бројем АП 3519/11 против Пресуде Врховног суда Федерације Босне и Хер-цеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број 58 0 П 001451 10 Рев од 19. маја 2011. године, а 17. септембра 2012. године поднио је апелацију Уставном суду која је регистрована под бројем АП 3354/12 против Пресуде Врховног суда број 58 0 Рс 036154 12 Рев од 5. јула 2012. године.

II - Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда (раније

важећа) од Врховног суда, Кантоналног суда у Мостару (у даљњем тексту: Кантонални суд) и Општинског суда у Мостару (у даљњем тексту: Општински суд) затражено је 23. новембра 2012. године да доставе одговоре на апелације.

3. Врховни, Кантонални и Општински суд су одговоре на апе-лацију у предмету број АП 3519/11 доставили 3, 6. и 12. децембра 2012. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда (раније ва-жећа) одговори на апелације Врховног, Кантоналног и Општинског суда прослијеђени су апеланту 14. децембра 2012 године.

5. Врховни, Кантонални и Општински суд су одговоре на апе-лацију у предмету број АП 3354/12 доставили 12, 13. и 17. децем-бра 2012. године.

6. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда (раније важећа) одговори на апелацију Врховног, Кантоналног и Општин-ског суда прослијеђени су апеланту 17. децембра 2012 године.

7. Уставни суд је 23. новембра 2012. године, у предмету АП 3519/11, послао апелацију на одговор пуномоћнику учесника у по-ступку (тужитељка Славка Араповић). Пуномоћник тужитељке је поднесак Уставног суда примио 27. новембра 2012. године и није доставио одговор на апелацију. Уставни суд је исти дан (23. но-вембар 2012. године), у предмету АП 3354/12, послао апелацију на одговор пуномоћнику учесника у поступку (тужитељка Цмиља Црњац). Пуномоћник учесника у поступку је поднесак Уставног суда примио такође 27. новембра 2012. године, али није доставио одговор на апелацију.

8. С обзиром на то да је Уставном суду достављено више зах-тјева из његове надлежности, те да се апелације бр. АП 3519/11 и АП 3354/12 тичу истог чињеничног и правног основа, Уставни суд је, у складу с чланом 32 став 1 Правила Уставног суда, одлучио да споји ова два предмета у којима ће водити један поступак и доније-ти једну одлуку под бројем АП 3519/11.

III - Чињенично стањеПредмет број АП 3519/119. Чињенице предмета које произилазе из навода и докумената

предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.10. Општински суд је Пресудом број 07 58 П 001451 05 П од

13. марта 2009. године, у претежном дијелу, усвојио тужбени зах-

тјев тужитељке Славке Араповић (запосленице Клиничке болнице Мостар), те обавезао апеланта да тужитељки на име накнаде плате за период од 1. октобра 2002. године до 31. октобра 2008. године, као и на име накнаде за регрес за коришћење годишњег одмора за 2003, 2004. и 2005. годину, исплати новчане износе који су наведе-ни у диспозитиву пресуде, заједно с припадајућим законским за-тезним каматама и трошковима парничног поступка. У наведеној пресуди Општински суд је апелантову обавезу да плати досуђене накнаде из радног односа заснивао на одредбама Колективног уго-вора о правима и обавезама послодаваца и запосленика у области здравства (“Службене новине Федерације БиХ” број 49/00 од 27. новембра 2000. године – у даљњем тексту: Грански колективни уговор из 2000. године), затим на одредбама Општег колективног уговора за територију Федерације БиХ (“Службене новине Феде-рације БиХ” број 54/05 и 62/08 – у даљњем тексту: Општи колек-тивни уговор из 2005. године) те одредбама Општег колективног уговора за територију Федерације БиХ (“Службене новине Феде-рације БиХ” број 19/00 од 26. маја 2000. године – у даљњем тексту: Општи колективни уговор из 2000. године).

11. Основно спорно питање у овом предмету било је да ли апеланта обавезују одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године. С тим у вези, апелант је током поступка истицао да га не обавезују одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године, јер Влада Херцеговачко-неретванског кантона (која у потпуности финансира апелантов буџет) никад није потписала тај уговор, као што наведени уговор никад није потписао апелант нити његов син-дикат. Апелант се позивао на став из Одлуке Уставног суда број АП 1314/06 од 29. марта 2008. године по ком су тужиоци дужни да докажу чињеницу приступања колективном уговору, те је наглаша-вао да на конкретан случај искључиво могу да се примијене реле-вантни кантонални прописи, а да се од 8. септембра 2005. године може да се примијени Општи колективни уговор из 2005. године.

12. Општински суд је сматрао да апеланта обавезују одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године, иако је чињеница да тај уговор апелант није потписао нити је на њега дала сагласност Влада ХНК-а. Наведено се образлаже тиме што је апелант својим интерним актима (чл. 64, 71 и 109 Правилника о раду) прописао да се примјењује Грански колективни уговор из 2000. године. Општински суд посебно наглашава да су Грански колективни уго-вор из 2000. године потписали Влада Федерације БиХ (у даљњем тексту: Влада ФБиХ) и Независни струковни синдикат радника у здравству Федерације БиХ, као и да у одредбама наведеног уговора нигдје није прописано да је за његову примјену потребна сагла-сност кантоналних влада, тј. Владе ХНК-а. Стога је, по мишљењу Општинског суда, овај уговор обавезујући за апеланта, а за овај предмет је релевантна пракса из Одлуке Уставног суда број АП 1449/07 од 16. јула 2007. године гдје се радило о скоро идентич-ном чињеничном и правном питању. Међутим, Општински суд је нагласио да је 10. септембра 2007. године ступио на правну сна-гу нови Колективни уговор о правима и обавезама послодаваца и запосленика у области здравства који је објављен у “Службеним новинама Федерације БиХ” број 61/07 (у даљњем тексту: Грански колективни уговор из 2007. године). Ступањем на снагу Гранског колективног уговора из 2007. године престао је да важи Грански колективни уговор из 2000. године. Одредбама члана 69 став 2 Гранског колективног уговора из 2007. године прописано је да примјена овог уговора у кантонима почиње од момента кад вла-да кантона да сагласност. Имајући у виду наведене одредбе, као и чињеницу да Влада ХНК-а није дала сагласност на уговор из 2007. године, Општински суд је закључио да Грански колективни уговор из 2007. године не обавезује апеланта. Стога ће се, у овом случају, као мјеродаван пропис за период до 10. септембра 2007. године ко-ристити Грански колективни уговор из 2000. године (јер за примје-ну тог уговора није била потребна сагласност Владе ХНК-а), док ће за период послије 10. септембра 2007. године као мјеродавни прописи за одлучивање о предметној тужби користити општи ко-лективни уговори из 2000. и 2005. године чија примјена у конкрет-ном случају и није била спорна.

13. Тако је о тужбеном захтјеву који се односио на накнаде плата за период од 1. октобра 2002. године до 10. септембра 2007. године одлучено примјеном одредаба Гранског колективног угово-ра из 2000. године, док је за период од 10. септембра 2007. године до 31. октобра 2008. године одлучено примјеном одредаба Општег колективног уговора из 2005. године. О захтјеву за исплату накна-де за регрес за коришћење годишњег одмора за 2003, 2004. и 2005. годину суд је одлучио примјеном одредаба Општег колективног уговора из 2000. године. Тачне износе наведених накнада суд је утврдио на основу налаза и мишљења сталног судског вјештака финансијске струке. Парничне странке су се изјасниле на налаз судског вјештака, а суд је (на стр. 5-7 пресуде) дао детаљно обра-зложење у погледу тога зашто прихвата налаз вјештака, те досуђује појединачне новчане износе као у диспозитиву пресуде.

14. Пресудом Кантоналног суда број 58 0 П 001451 09 Гж од 21. априла 2010. године и Врховног суда број 58 0 П 001451 10 Рев од 19. маја 2011. године одбијена је апелантова жалба, односно ре-

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 5визија. Обје пресуде вишестепених судова у цијелости потврђују одлуку Општинског суд дајући, суштински, исте разлоге.

Предмет број АП 3354/1215. Општински суд је Пресудом број 58 0 П 036154 07 П од

24. фебруара 2010. године, у претежном дијелу, усвојио тужбени захтјев тужитељке Цмиље Црњац (запосленице Клиничке бол-нице Мостар), те обавезао апеланта да тужитељки исплати нов-чане износе на име разлике припадајућих плата за период од 4. децембра 2004. године до 1. августа 2008. године, затим је обаве-зао апеланта да тужитељки исплати новчане износе на име разлике припадајућег регреса за коришћење годишњег одмора за 2004. и 2005. годину, те да тужитељки исплати разлику на име припадајуће накнаде за прековремени рад. Тачни износи досуђених новчаних износа, с припадајућим законским затезним каматама те трошко-вима парничног поступка, наведени су у диспозитиву пресуде.

16. Основно спорно питање (и) у овом предмету било је да ли апеланта обавезује Грански колективни уговор из 2000. године, као и да ли га обавезује Општи колективни уговор (у пресуди није на-ведено да ли је апелант оспоравао примјену Општег колективног уговора из 2000. године или из 2005. године – напомена Уставног суда). Примјену наведених уговора апелант је оспоравао наглаша-вајући да је Грански колективни уговор из 2000. године закључен између Владе ФБиХ и Независног струковног синдиката радника запослених у здравству ФБиХ, те да Влада ХНК-а није дала пуно-моћ Влади ФБиХ да закључи наведени уговор, нити је том уговору накнадно приступила. Осим тога, кантонална синдикална филија-ла није дала пуномоћ Независном струковном синдикату радника запослених у здравству ФБиХ да закључи овај уговор. За апелан-та је спорна и примјена Општег колективног уговора јер је (и) у том случају иста ситуација као у односу на Грански колективни уговор из 2000. године, тј. зато што Влада ХНК-а није дала пуно-моћ Влади ФБиХ да закључи тај уговор нити је наведеном уговору накнадно приступила. Апелант је посебно указивао да је, током трајања парнице, апеланткињи уплатио износ од 2.340 КМ на име дуговања по основу накнада из радног односа које се потражују тужбом.

17. Општински суд је сматрао да апеланта обавезују одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године. Општински суд је сматрао да су колективни уговори општег нормативног карактера (што произилази из одредаба чл. 111 и 112 Закона о раду ФБиХ) и да они гарантују минимум права за сваког запосленика. То, по мишљењу Општинског суда, значи да је сваки запосленик сту-пањем на посао приступио колективном уговору, те да послодавац права из тог колективног уговора не може да му умањи или ускра-ти управо из разлога опште нормативности колективних уговора. Слично је Општински суд сматрао и за Општи колективни уговор (опет се не наводи из које године – напомена Уставног суда), на-глашавајући да се Општим колективним уговором уређују основна права и обавезе запосленика и послодаваца из радног односа који нису регулисани Законом о раду. Општим колективним уговором је прописан минимум права која припадају запосленику, чак и под претпоставком да послодавац није приступио том уговору на зако-ном прописан начин.

18. Међутим, Општински суд је сматрао да одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године обавезују апеланта само до 10. септембра 2007. године. Наведеног датума ступио је на пра-вну снагу Грански колективни уговор из 2007. године, који је ста-вио ван правне снаге Грански колективни уговор из 2000. године. Чланом 69 став 2 Гранског колективног уговора из 2000. године прописано је да примјена овог уговора, у кантону, почиње од дана кад кантон да сагласност и под условима одређеним одлуком владе кантона. С обзиром да Влада ХНК-а такву одлуку није донијела, Општински суд је сматрао да Грански колективни уговор из 2007. године не обавезује апеланта, те да одредбе Гранског колектив-ног уговора из 2000. године обавезују апеланта до 10. септембра 2007. године, а да су од тог датума, за конкретан случај, мјеродавне одредбе Општег колективног уговора из 2005. године. С обзиром да је тужитељка потраживала различите накнаде из радног односа за период од 4. децембра 2004. године до 1. августа 2008. године, суд је тачне износе тих накнада утврдио вјештачењем које је извр-шио стални судски вјештак финансијске струке. Општински суд је прихватио варијанту обрачуна, у односу на накнаде по основу разлике између исплаћених и припадајућих плата, извршену према одредбама Гранског колективног уговора из 2000. године за период од 4. децембра 2004. године до 11. септембра 2007. године. На-кон 11. септембра 2007. године па до 1. августа 2008. године суд је, у односу на наведене накнаде, прихватио варијанту обрачуна извршену према одредбама Општег колективног уговора из 2005. године. У односу на накнаду на име разлике између исплаћеног и припадајућег регреса за годишњи одмор, стални судски вјештак финансијске струке је, такође, направио двије варијанте обрачу-на, тј. ову врсту накнаде вјештак је обрачунао према одредбама Општег колективног уговора из 2000. године (и) Општег колек-тивног уговора из 2005. године. Суд је прихватио варијанту пре-

ма којој је вјештак финансијске струке обрачунао висину накнаде за регрес према одредбама члана 13 Општег колективног уговора из 2000. године у износима од 224,70 КМ (2004. година) и 388,50 КМ (2005. година). Суд је прихватио и налаз вјештака у односу на израчун накнада за прековремени рад. Према налазу вјештака апе-лант тужитељки за прековремени рад, у периоду од 23. септембра 2006. године до 31. децембра 2008. године, треба да исплати укуп-но 195,30 КМ. Детаљно образложење зашто вјерује налазу сталног судског вјештака финансијске струке суд је дао на шестој страници пресуде. Суд је нагласио да је вјештак финансијске струке појаснио да се уплата износа од 2.340 КМ, на рачун тужитељке, односи на ранија потраживања која нису обухваћена овом тужбом, па је стога неоснован апелантов приговор да је тај износ уплаћен на име нак-нада које се потражују тужбом.

19. Кантонални суд је Пресудом број 58 0 Рс 036154 10 Рсж од 26. марта 2012. године усвојио апелантову жалбу те преиначио првостепену пресуду тако што је у цијелости одбио тужитељкин тужбени захтјев.

20. Прије одлучивања о жалбама Кантонални суд је пред Уставним судом Федерације БиХ покренуо поступак оцјене устав-ности Гранског колективног уговора из 2000. године. Уставни суд Федерације БиХ је, након проведеног поступка, донио Пресуду број У-29/11 од 23. новембра 2011. године, којом је утврдио да Грански колективни уговор из 2000. године, у вријеме закључи-вања, у односу на Херцеговачко-неретвански кантон/жупанију (у даљњем тексту: ХНК) није био закључен у складу с одредбама чла-на III/2б) и 3 Устава Федерације БиХ. Према становишту Уставног суда Федерације, Влада ХНК-а није дала пуномоћ Влади ФБиХ да преговара, закључи и потпише грански колективни уговор у обла-сти здравства, а нити је том уговору накнадно приступила у сми-слу члана 115 Закона о раду ФБиХ. Дакле, изостало је договарање између Владе ФБиХ и Владе ХНК-а из чега јасно произилази да су, приликом закључивања Гранског колективног уговора из 2000. године, постојали недостаци који су довели до кршења Устава Фе-дерације БиХ.

21. Имајући у виду наведену пресуду Уставног суда Федера-ције Кантонални суд приликом одлучивања о жалбама, као мјеро-давно право, није користио одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године. У образложењу пресуде Кантонални суд је изнио свој став у вези с важењем одлуке Уставног суда Федерације. Сход-но ставу Кантоналног суда, Грански колективни уговор из 2000. године је од закључивања па до престанка важења био неуставан, тј. тај уговор је био ништаван од момента доношења те није могао да производи било какве правне ефекте, нити су по основу таквог уговора могла да се конституишу било каква права и обавезе пого-тово не за Владу ХНК-а и апеланта, који је дио интегралног здрав-ства ХНК-а.

22. Дакле, приликом одлучивања о предметним жалбама Кан-тонални суд је, као мјеродавно право, користио одредбе Општег ко-лективног уговора из 2005. године (иако се у образложењу експли-цитно не позива на овај уговор – напомена Уставног суда). Тако је Кантонални суд, приликом одлучивања о дијелу тужбеног захтјева на име разлике између исплаћене и припадајуће плате за период од 4. децембра 2004. године до 1. августа 2008. године, прихватио прву варијанту налаза сталног судског вјештака финансијске стру-ке, који је сачињен у првостепеном поступку. Према тој варијанти, вјештак је наведене накнаде тужитељки обрачунао према одредба-ма Општег колективног уговора из 2005. године и оне су износи-ле укупно 1.627,10 КМ. Према другој варијанти (варијанти коју је прихватио првостепени суд) ове накнаде су тужитељки обрачунате према одредбама Гранског колективног уговора из 2000. године и износиле су укупно 10.888,31 КМ. Кантонални суд је, из наведених разлога а као што је већ речено, прихватио варијанту према којој су ове накнаде обрачунате сходно одредбама Општег колективног уговора из 2005. године у износу од 1.627,10 КМ.

23. Приликом одлучивања о захтјеву за исплату накнаде за регрес, Кантонални суд је нагласио да ове накнаде не могу да се обрачунају према одредбама Гранског колективног уговора из 2005. године (иако из образложења првостепене пресуде неспорно произилази да ове врсте накнада нису обрачунате према одредбама Гранског колективног уговора из 2005. године већ према одредбама Општег колективног уговора из 2000. године – напомена Уставног суда). Стога је Кантонални суд, приликом одлучивања о накнади за регрес, утврдио износ од 315,40 КМ за 2005. годину, образла-жући да тај износ представља 50% просјечне нето плате остварене код послодавца у мјесецу који је претходио исплати регреса. Кан-тонални суд, за разлику од првостепеног суда, није прихватио (и) накнаду за регрес за 2004. годину у износу од 224,70 КМ, која је била обрачуната према одредбама Општег колективног уговора за 2000. годину.

24. Приликом одлучивања о дијелу захтјева за исплату разли-ке плата за прековремени рад, Кантонални суд је нагласио да ту-житељки треба да се исплати 95,00 КМ умјесто износа од 195,30 КМ како је сматрао првостепени суд. У вези с наведеним, Канто-

6 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

нални суд је сматрао да у спису постоје подаци о 111 а не о 220 прековремених радних часова. По мишљењу Кантоналног суда, судски вјештак финансијске струке није дао прихватљиве доказе да постоји 220 прековремених радних часова за тужитељку. Осим тога, Кантонални суд је нагласио да је неспорно утврђено да је апелант тужитељки, током трајања ове парнице, уплатио износ од 2.340 КМ те да нема сумње да се тај износ односи на накнаде које се потражују овом тужбом. По мишљењу Кантоналног суда, не постоје аргументи на основу којих би могло да се сматра да је апелант наведени новчани износ тужитељки уплатио на име неких ранијих и застарјелих потраживања. На крају, Кантонални суд је утврдио да је апелант, по основу различитих накнада из радног од-носа (1.627,10 КМ – на име разлике у платама +315,40 КМ – на име неисплаћеног регреса +95,00 КМ на име прековремених радних часова), дужан да тужитељки исплати укупан износ од 2.037,50 КМ, те кад се узме у обзир да је апелант у току трајања парнице тужитељки исплатио 2.340 КМ (на име накнада из радног односа) произилази да апелант тужитељки ништа не дугује, већ да јој је исплатио 302,50 КМ више него што је требало.

25. Врховни суд је Пресудом број 58 0 Рс 036154 12 Рев од 5. јула 2012. године дјелимично уважио ревизију тужитељке и пре-иначио обје нижестепене пресуде. Врховни суд је тужитељки до-судио наведене накнаде из радног односа, са законским затезним каматама, у износима који су детаљно наведени у диспозитиву пресуде.

26. У образложењу пресуде Врховни суд је изнио свој став у вези с важењем одлуке Уставног суда Федерације. Врховни суд је нагласио да наведена одлука Уставног суда Федерације, по прави-лу, дјелује од момента њеног објављивања (ex nunc) а ретроактив-но (ex tunc) само уколико је Уставни суд такво дјеловање утврдио у својој одлуци (види чл. 40 и 41 Закона о поступку пред Уставним судом Федерације). У конкретном случају, Уставни суд Федерације ретроактивно важење није одредио у својој одлуци. Врховни суд је нагласио да о предметном тужбеном захтјеву није правосна-жно ријешено прије доношења одлуке Уставног суда Федерације. Управо због тога што о том тужбеном захтјеву није правоснажно ријешено прије доношења одлуке Уставног суда Федерације, Вр-ховни суд је сматрао да је другостепени суд правилно закључио да се одлука Уставног суда Федерације примјењује у конкретном случају, те да о потраживањима тужитељке не може да се одлучује на основу одредаба Гранског колективног уговора из 2000. године. Врховни суд, за разлику од Кантоналног суда, заузима другачији став у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације у одно-су на случајеве ове врсте, кад је поступак правоснажно окончан прије доношења одлуке Уставног суда Федерације. Према ставу Врховног суда тужба би била основана, према одредбама Гранског колективног уговора из 2000. године, да је поступак правоснажно завршен (пред првостепеним и другостепеним судом) прије до-ношења одлуке Уставног суда Федерације, с обзиром да одлуком Уставног суда Федерације није утврђено ретроактивно важење те одлуке. Међутим, у односу на овај случај, Врховни суд је нагласио да је Кантонални суд правилно одбио да примијени одредбе Гран-ског колективног уговора из 2000. године те да је, умјесто њега, исправно примијенио одредбе Општег колективног уговора из 2005. године.

27. У наставку образложења Врховни суд је преиспитао виси-ну новчаних износа које је Кантонални суд досудио тужитељки на основу раније утврђеног чињеничног стања и примјеном одредаба Општег колективног уговора из 2005. године. Врховни суд је сма-трао да из варијанте налаза сталног судског вјештака финансијске струке, која је сачињена на основу одредаба Општег колективног уговора из 2005. године, произилази да тужитељки, на име разлике плата за период на који се односи тужба, припада износ од 4.367,80 КМ умјесто износа од 1.627,10 КМ како је утврдио Кантонални суд. Осим тога, Врховни суд је сматрао да тужитељки припада нак-нада за прековремени рад у износу од 195,30 КМ, јер из списа про-изилази да је тужитељка остварила 220 часова прековременог рада а не 111 како је то погрешно закључио Кантонални суд. Врховни суд је, за разлику од Кантоналног суда, сматрао да из стања спи-са (не) произилази да је апелант тужитељки уплатио 2.340 КМ по основу дуговања која су тражена у овом спору, те је стога погрешан закључак другостепеног суда да тужитељки не припадају утврђени износи накнада од 2.037,50 КМ, јер је апелант исплатом износа од 2.340 КМ измирио своја дуговања тужитељки. По мишљењу Врховног суда, исправна је одлука Кантоналног суда у погледу до-суђене накнаде на име регреса за годишњи одмор.

IV - АпелацијаНаводи из апелације у предмету АП 3519/1128. Апелант сматра да је оспореном пресудом Врховног суда

прекршено његово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвен-цију за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција). Апелант тврди да га не обавезују одредбе Гранског колективног уговора из 2000. године, на основу

чијих одредаба су редовни судови усвојили тужбени захтјев. При-говори који се износе у апелацији суштински су исти као приго-вори које је апелант износио током поступка пред редовним су-довима. Ти приговори могу да се сумирају тако да апелант тврди да је Грански колективни уговор из 2000. године супротан Уставу Федерације, те да га стога одредбе тог уговора не обавезују. Разло-ге за наведено апелант види у томе што Влада ХНК-а није дала пуномоћ Влади ФБиХ за закључивање Гранског колективног уго-вора из 2000. године, нити је Влада ХНК накнадно приступила том уговору. С обзиром да је релевантним одредбама Устава Фе-дерације прописано да су здравство и социјална политика у заје-дничкој надлежности федералне и кантоналне власти, очигледно је да је на овај начин Грански колективни уговор из 2000. године закључен супротно Уставу Федерације. Осим тога, апелант на-глашава да Независни струковни синдикат радника запослених у здравству није постојао 2000. године, кад је с њим Влада ФБиХ закључила Грански колективни уговор из 2000. године. Овај син-дикат је, неспорно, основан тек 8. фебруара 2006. године. Апе-лант наглашава да је Уставни суд Федерације прогласио неустав-ним овај уговор, међутим апелант се погрешно позива на број и датум одлуке Уставног суда Федерације наводећи да се ради о Одлуци број У-28/08 од 24. септембра 2009. године (исправан број и датум одлуке Уставног суда Федерације је У-29/11 од 23. новембра 2011. године – напомена Уставног суда). Апелант ука-зује да је пред Општинским судом у Мостару у току 780 поједи-начних предмета по тужбама радника против Клиничке болнице Мостар, да је досадашњих, отприлике, 100 пресуда донесено про-тив апеланта, те да ће због нагомиланих обавеза по овом основу (cca. 25.000.000 КМ) Клиничка болница Мостар бити приморана на принудно затварање и то због обавеза које јој је створио неко други – у овом случају Влада ФБиХ.

Наводи из апелације у предмету број АП 3354/1229. Апелант сматра да је оспореном пресудом Врховног суда

повријеђено његово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвен-цију. Апелант се позива на Одлуку Уставног суда Федерације број У-29/11 од 23. новембра 2011. године, која је донесена током по-ступка у овом предмету, а којом је утврђено да Грански колективни уговор из 2000. године, у вријеме закључивања, у односу на ХНК-а није био закључен у складу с одредбама члана III/2б) и 3 Устава Федерације. Апелант тврди да је једино исправан став Кантонал-ног суда у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације, према коме је Грански колективни уговор из 2000. године био ништаван од почетка, те као такав није могао да произведе било какве правне посљедице и обавезе у односу на апеланта. Апелант оспорава став Врховног суда у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације. Он тврди да је став Врховног суда из оспорене пресуде недовољ-но образложен. По апелантовом мишљењу одлука Уставног суда Федерације има ретроактивно важење, с обзиром да је Уставни суд Федерације утврдио да је уговор био неуставан “…у вријеме закључивања…”, па тако тај сегмент одлуке указује на њено ретро-активно важење. Апелант тврди да ће му наведени став Врховног суда нанијети тешке посљедице с обзиром да је, до доношења одлуке Уставног суда Федерације, против апеланта правоснажно окончано преко 100 поступака, у којима је апелант правоснажним пресудама обавезан на накнаде милионских износа (cca. 25.000.000 КМ), а све на основу Гранског колективног уговора из 2000. годи-не, који је био неуставан од почетка тј. од закључивања. Апелант сматра да ће овакав став Врховног суда довести различите тужиоце у неједнак положај, јер је стотињак тужилаца (који су правоснажно окончали поступке о својим тужбама према одредбама неуставног Гранског колективног уговора из 2000. године) остварило више-струко веће накнаде по основу права из радног односа. За разлику од њих за осталих 799 апелантових запосленика који су поднијели тужбе, а који нису правоснажно окончали поступке, накнаде ће се досудити према одредбама Општег колективног уговора из 2005. године, које ће бити знатно ниже од накнада које су досуђене пре-ма одредбама Гранског колективног уговора 2000. године. На крају апелант оспорава одлучивање Врховног суда у односу на закључак Кантоналног суда да из стања списа (не) произилази да је апелант тужитељки исплатио 2.340 КМ по основу накнада које се потра-жују у овом поступку.

Одговор на апелацију у предмету број АП 3519/1130. Врховни, Кантонални и Општински суд сматрају да је апе-

лација неоснована те да није дошло до повреде апелантовог права на имовину.

Одговор на апелацију у предмету број АП 3354/1231. Врховни и Општински суд сматрају да је апелација неосно-

вана и да није дошло до кршења апелантовог права на имовину. 32. Кантонални суд сматра да је апелација основана, те да је

прекршено апелантово право на имовину. Разлоге за наведено Кан-тонални суд види у ставу Врховног суда у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације. Кантонални суд наглашава да је Гран-ски колективни уговор из 2000. године од момента закључивања

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 7био неуставан, те да представља типичан примјер рушљивог и ништавног уговора који од почетка није могао да производи никак-ве правне посљедице. По мишљену Кантоналног суда, након одлу-ке Уставног суда Федерације о неуставности Гранског колективног уговора из 2000. године, све правне посљедице које је произвео овај уговор треба да се пониште и правно стање врати у стање ка-кво је било прије закључивања уговора. Кантонални суд указује да из одлуке Уставног суда Федерације потпуно јасно произилази да није требало да се посебно наглашава и одређује ретроактиван ефекат ове пресуде, јер је сасвим логично да на основу овог уго-вора, као неуставног у моменту закључивања, не могу да се стичу права и обавезе. Кантонални суд сматра да се пресудом Врховног суда озакоњује неравноправност грађана пред законом у истим правима, јер су једни запосленици истог органа (апеланта) за исте врсте накнада добили различите новчане износе. На овај начин је Врховни суд озаконио изразито негативно понашање у стилу на-родне изреке “ко узе, узе”. На тај начин је омогућено једном дијелу апелантових запосленика да остваре и задрже незаслужене енорм-но високе накнаде (поједини љекари су наплатили и извршили потраживања по Гранском колективном уговору из 2000. године у износима од преко 100.000 КМ – подаци из списа Кантоналног суда), док ће другим запосленицима припасти накнаде у складу с договореним, потписаним и законитим Општим колективним уго-вором из 2005. године, у знатно мањим износима за исти рад и исту врсту посла.

V - Релевантни прописи33. Закон о раду (“Службене новине Федерације Босне и Хер-

цеговине” бр. 43/99, 32/00 и 29/03) у релевантном дијелу гласи:

Члан 12. ст. 2. и 3.Колективним уговором, правилником о раду не могу се утвр-

дити мања права од права утврђених у овом закону, осим ако то није изричито предвиђено овим или другим законом.

Колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду могу се утврдити повољнија права од права утврђених овим законом, ако законом није другачије предвиђено.

Члан 111.Колективни уговор може се закључити за територију Федера-

ције, за подручје једног или више кантона, одређену дјелатност, једног или више послодаваца.

Члан 112.На страни запосленика код закључивања колективног уговора

може бити синдикат или више синдиката, а на страни послодавца може бити послодавац, више послодаваца или удружење послода-ваца.

Ако је у преговарању и закључивању колективног уговора за-ступљено више синдиката односно више послодаваца, о закључи-вању колективног уговора могу преговарати само они синдикати односно послодавци који имају пуномоћ од сваког појединачног синдиката односно послодавца, у складу са њиховим статутом.

До формирања удружења послодаваца на страни послодавца код закључивања колективног уговора из члана 111. овог закона, може бити Влада Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тек-сту: Влада Федерације ), односно влада кантона.

Члан 115.Колективни уговор је обавезан за стране које су га закључиле,

као и за стране које су му накнадно приступиле. 34. Општи колективни уговор за територију Федерације (“Слу-

жбене новине Федерације Босне и Херцеговине” број 19/00) у ре-левантном дијелу гласи:

Члан 1.Општим колективним уговором за територију Федерације БиХ

(у даљем тексту: колективни уговор) уређују се основна права и обавезе запосленика и послодаваца у области радних односа која нису регулисана Законом о раду.

Потписнице колективног уговора сагласне су:• да се овај колективни уговор примјењује у свим предузећима

са државним, односно већинским државним капиталом, на терито-рији Федерације БиХ;

• да самостални синдикати грана и дјелатности удружени у Са-вез самосталних синдиката БиХ (у даљем тексту: Синдикат БиХ) закључују колективне уговоре за грану у којој дјелују са одгова-рајућим ресорним министарствима Владе Федерације БиХ;

• да се колективним уговорима на нивоу грана, правилни-цима о раду које према Закону о раду доноси послодавац као ни уговорима о раду за питања која су регулисана овим уговором не може утврдити мањи ниво права и обавеза за запосленика од нивоа утврђеног овим уговором;

• да се права и обавезе послодавца из овог колективног уговора у државним предузећима односе на директоре предузећа или лице које он овласти да га заступа.

35. Општи колективни уговор за територију Федерације (“Слу-жбене новине Федерације Босне и Херцеговине” број 54/05) у ре-левантном дијелу гласи:

Члан 1. • Овим колективним уговором уређују се права и обавезе по-

слодаваца и запосленика из радног односа или у вези са радним односном, плате и накнаде плата, посебно најнижа плата, дјело-вање и увјети рада синдиката, правила о поступку колективног преговарања и закључивања колективних уговора, састав и начин поступања тијела овлаштених за мирно рјешавање колективних радних спорова, те штрајк.

Члан 2. Овај колективни уговор закључује се и примјењује на терито-

рији Федерације Босне и Херцеговине. Колективни уговор је обавезујући и важи за све послодавце без

обзира на структуру капитала, органе управе и службе за управу, полицију, јавне установе и друге правне субјекте.

Самостални синдикати за подручја дјелатности из става 2. овог члана закључују колективне уговоре у складу са овим ко-лективним уговором и њиховим радним и производним специ-фичностима.

36. Колективни уговор о правима и обавезама послодаваца и запосленика у области здравства (“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине” број 49/00) у релевантном дијелу гласи:

Члан 59.Овај уговор ступа на снагу и примјењује се када га у истовјет-

ном тексту прихвате и потпишу Влада Федерације Босне и Хер-цеговине и Независни струковни синдикат радника запослених у здравству Федерације Босне и Херцеговине.

Члан 60.Овај уговор закључује се на неодређено вријеме.

Члан 61.На измјене и допуне овог уговора примјењују се одредбе За-

кона о раду.

Члан 62.Уговор се објављује у “Службеним новинама Федерације

БиХ.”37. Колективни уговор о правима и обавезама послодаваца и

запосленика у области здравства на територији Федерације Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације Босне и Херцегови-не” број 61/07) у релевантном дијелу гласи:

Члан 68.Овај Уговор се закључује на неодређено вријеме.Уговор се сматра закљученим када га у истовјетном тексту

прихвате и потпишу Независни струковни синдикат радника у здравству Федерације БиХ и федерални министар здравства, уз претходну сагласност влада кантона/жупанија.

Члан 69.Закључени уговор се објављује у „Службеним новинама Феде-

рације БиХ“ и ступа на снагу наредног дана од дана објављивања.Примјена уговора у кантону почиње од дана давања сагла-

сности и под условима утврђеним одлуком од стране владе кан-тона.

Владе кантона/жупанија које нису дале сагласност федерал-ном министру здравства за потписивање Уговора, могу истом нак-надно приступити сагласно члану 115. Закона о раду.

Члан 70.Ступањем на снагу овога Уговора престаје важити Колективни

уговор о правима и обавезама послодавца и запосленика у области здравства (“Службене новине Федерације БиХ”, број 49/00).

38. Закон о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ” број 6/95) у релевантном дијелу гласи:

Члан 40.Усвојени или предложени закон или други пропис органа фе-

дералне, кантоналне или општинске власти за који Уставни суд утврди да није у складу са Уставом неће се примјењивати од дана објављивања пресуде Уставног суда у “Службеним новинама Фе-

8 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

дерације БиХ”, односно предложени закон или други пропис неће ступити на снагу.

Закон или други пропис из става 1. овог члана примјењиват ће се односно ступити ће на снагу од дана одређеног у том пропису уколико се измијени на начин који пропише Уставни суд.

Узимајући у обзир све околности које су од интереса за заштиту уставности, а нарочито посљедице које утврђени несклад произво-ди, односе који су успостављени на основу таквог закона или другог прописа, као и интерес правне сигурности, Уставни суд може утвр-дити пријелазна рјешења која не могу бити на снази дуже од шест мјесеци од дана објављивања пресуде Уставног суда у “Службеним новинама Федерације БиХ” о утврђеној нескладности закона или другог прописа са Уставом и о пријелазним рјешењима.

Члан 41.Од дана објављивања пресуде Уставног суда у „Службеним

новинама Федерације БиХ“, којом је утврђено да закон или други пропис органа федералне, кантоналне или општинске власти, који је ступио на снагу није у складу са Уставом, неће се примјењивати ни пропис донесен за његово провођење.

VI - Допустивост39. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине

Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

40. У складу с чланом 18 став 1 Правила Уставног суда, Устав-ни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотвор-ни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

41. Прије свега, Уставни суд треба да ријеши питање ratione materiae примјењивости права на имовину из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у односу на апеланта. Из списа апе-лације неспорно произилази да је апелант “државни орган”. Стога, Уставни суд подсјећа на свој став да државни органи и јавна власт као учесници судских поступака не уживају права из Европске конвенције, али да уживају гаранције права на правичан поступак и права на имовину из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцего-вине (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП 39/03 од 27. фебруара 2004. године, објављена у “Службеном гласнику БиХ” број 19/04, доступна на веб-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba). Имајући у виду наведено, Уставни суд ће испитати наводе апелације у односу на апелантово уставно право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине, након што Уставни суд испита (и) остале услове за допустивост из члана 18 Правила Уставног суда.

а) Допустивост у односу на предмет број АП 3519/1142. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је

Пресуда Врховног суда број 58 0 П 001451 10 Рев од 19. маја 2011. године против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апелант је при-мио 11. јула 2011. године, апелацију је поднио 5. септембра 2011. године, дакле у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. 3 и 4 Правила Уставног суда јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

43. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-цеговине, те члана 18 ст. 1, 3 и 4 Правила Уставног суда, Устав-ни суд је утврдио да апелација, у овом дијелу, испуњава услове у погледу допустивости.

б) Допустивост у односу на предмет број АП 3354/1244. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом је

Пресуда Врховног суда број 58 0 РС 036154 12 Рев од 5. јула 2012. године, против којег нема других дјелотворних правних лијекова могућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апелант је при-мио 27. јула 2012. године, апелацију је поднио 17. септембра 2012. године, дакле у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. 3 и 4 Правила Уставног суда јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због којег апелација није допустива.

45. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-цеговине, те члана 18 ст. 1, 3 и 4 Правила Уставног суда, Устав-ни суд је утврдио да апелација, у овом дијелу, испуњава услове у погледу допустивости.

VII - Меритум46. Апелант сматра да му је оспореним пресудама Врховног

суда повријеђено право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине.

Право на имовинуЧлан II/3к) Устава Босне и Херцеговине гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска

права и слободе из става 2. овог члана што укључује:к) Право на имовину.47. Уставни суд наглашава да су предмети АП 3519/11 и АП

3354/12, иако веома слични, различити у односу на једну битну чињеницу. Та чињеница је одлука Уставног суда Федерације о неуставности Гранског колективног уговора из 2000. године, која није била донесена у току поступка који је правоснажно окончан пресудом Врховног суда, која се оспорава у предмету АП 3519/11. Стога ће Уставни суд прво испитати наводе из апелације у предме-ту АП 3519/11.

48. Уставни суд је мишљења да о питањима која се покрећу апелацијом у предмету АП 3519/11 већ постоји пракса овог суда, у Одлуци број АП 1449/07 од 16. јула 2007. године на коју су се по-звали (и) Општински и Кантонални суд у овом поступку. Уставни суд сматра да за овај случај није релевантна његова Одлука број АП 1314/06 од 29. марта 2008. године (на коју се позвао апелант у поступку пред редовним судовима), јер су у том предмету тужиоци били полицајци који су поднијели тужбе против Босанско-подрињ-ског кантона Горажде, а тражили су накнаде по основу одредаба Гранског колективног уговора за службенике органа управе и судске власти у Федерацији БиХ. За разлику од наведеног пред-мета, у предмету АП 1449/07 тужиоци су били запосленици Кли-ничке болнице Мостар, који су тужбама захтијевали накнаде према одредбама Општег колективног уговора из 2005. године и Гранског колективног уговора из 2000. године. У том предмету (АП 1449/07) коначна пресуда Врховног суда, којом је удовољено тужбеним зах-тјевима, заснивала се на одредбама Општег колективног уговора из 2005. године и Гранског колективног уговора из 2000. године. Дакле, чињенична и правна основа у предмету број АП 1449/07 је идентична чињеничној и правној основи у предмету АП 3519/11, о ком Уставни суд треба да одлучи овом одлуком. Наиме, у предмету АП 3519/11 тужиоци су, такође, запосленици Клиничке болнице Мостар, а њихове тужбе су усвојене, такође, по основу одредаба Гранског колективног уговора из 2000. године и Општег колектив-ног уговора из 2005. године.

49. У Одлуци АП 1449/07 релевантни су сљедећи ставови Уставног суда: Обзиром да се главни апелантов приговор односи на тврдњу да је Врховни суд пренебрегнуо чињеницу да је за при-мјену Колективног уговора била нужна сагласност Владе Херцего-вачко-неретванског кантона, Уставни суд констатира да је Врховни суд цијенио ову чињеницу те закључио да, у складу с чл. 111. и 112. став 3. ЗОР до формирања удружења послодавца на страни посло-давца, као субјект колективног преговарања и склапања колектив-ног уговора може бити Влада Федерације Босне и Херцеговине. Како је Влада Федерације Босне и Херцеговине закључила Општи колективни уговор којим се за териториј Федерације Босне и Хер-цеговине утврђују основна права и обвезе запосленика и послода-ваца у области радних односа која нису регулирана ЗОР, те како је чланком 1. Општег колективног уговора одређено да се наведе-ни колективни уговор примјењује за териториј Федерације Босне и Херцеговине, Врховни је суд закључио да у предметном спору ради потраживања тужитеља ои основу права из радног односа треба примијенити Општи колективни уговор према којему су ту-жиоци одредили свој тужбени захтјев. Врховни је суд упориште за свој став темељио на чињеници да је Влада Федерације Босне и Херцеговине закључила Општи колективни уговор и Уговор о пра-вима и обвезама послодавца и запосленика у области здравства, те да је Влада Федерације Босне и Херцеговине странка Колективног уговора на страни послодавца и да предметни колективни уговор обвезује и туженог и послодавца. Уставни суд констатира да је Вр-ховни суд довољно развидно образложио разлоге за своју одлуку, из којих је видљиво да је анализирао правну ситуацију у свези с апелантовим обвезама према тужиоцима у контексту законске ре-гулативе и закључених општеобвезујућих колективних уговора о правима и обвезама послодавца и запосленика из области радних односа у јавним здравственим установама на територију Федера-ције Босне и Херцеговине. У контексту наведеног, будући је Врхов-ни суд довољно развидно образложио своју одлуку примјењујући релевантне одредбе материјалног и процесног права, Уставни суд, у апелантовим наводима и документацији предоченој Уставном суду, није пронашао ништа што би указивало да су материјално-правни прописи произвољно или неправично примијењени на апе-лантову штету… Уставни суд констатира да, обзиром на наведено, у поступању Врховног суда није нашао пропусте на које апелант указује у апелацији. Уставни суд ову апелацију види као израз апелантовог незадовољства чињеницом да је, ионако тешког ма-теријалног стања, додатно погођен досуђеним обвезама…” (види Одлуку Уставног суда број АП 1449/07 од 16. јула 2007. године, тач. 16 и 17).

50. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да у предме-ту АП 3519/11 у цијелости може да се примијени пракса из цити-

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 9ране одлуке у предмету АП 1449/07. Стога, у предмету АП 3519/11 Уставни суд неће детаљније улазити у испитивање апелантових на-вода о повреди права на имовину, те се у цијелости позива на цити-рано образложење из своје раније одлуке у предмету АП 1449/07 и закључује да није дошло до повреде апелантовог права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине.

51. У предмету АП 3354/12 ситуација је, као што је већ речено, другачија јер је током поступка пред Кантоналним судом донесена одлука Уставног суда Федерације, којом је проглашен неуставним Грански колективни уговор из 2000. године.

52. У овом предмету, за Уставни суд је неспорно да апелант посједује имовину заштићену чланом II/3к) Устава Босне и Херце-говине те да је оспореном одлуком Врховног суда дошло до мије-шања у апелантову имовину. Апелантова имовина, у смислу члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине, су апелантова новчана средства којима финансира свој рад и, конкретно, исплаћује плате својим запосленицима. До мијешања у апелантову имовину је дошло оспореном пресудом Врховног суда, јер је том пресудом апелант обавезан да тужитељки исплати одређене новчане износе на име припадајућих накнада из радног односа.

53. Међутим Уставни суд сматра да, имајући у виду околности конкретног случаја, није потребно да проводи посебан (и) стан-дардни тест приликом испитивања да ли је дошло до повреде права на имовину. Те специфичне околности, у конкретном случају, су да апелант не доводи у питање законитост уплитања у његову имови-ну. Наиме, оспорена пресуда Врховног суда заснива се на одред-бама Општег колективног уговора из 2005. године, а примјену тог уговора апелант није оспоравао ни у жалбеном а ни у ревизионом поступку. Напротив, апелант је тврдио да накнаде тужиоцима треба да буду досуђене у складу с одредбама Општег колектив-ног уговора из 2005. године, а не на основу одредаба Гранског ко-лективног уговора из 2000. године. У апелацији апелант не тврди да га не обавезују одредбе Општег колективног уговора из 2005. године, нити у том правцу даје било какве разлоге или доказе. У ствари, апелант оспорава став Врховног суда према ком из утврђе-ног чињеничног стања (не)произилази да је апелант тужитељки уплатио новчани износ од 2.340 КМ за потраживања из радног од-носа која се односе на периоде из тужбе. Међутим, овај приговор се односи на чињенице које су утврђене у поступку пред редовним судовима, које Уставни суд у складу са својом стандардном прак-сом, у принципу, не испитује. У конкретном случају Уставни суд сматра да, у погледу наведеног приговора, не треба да одступа од своје раније праксе. Питање уплате наведеног износа Врховни суд је ријешио тумачећи налаз сталног судског вјештака финансијске струке, те се, стога, овим питањем Уставни суд неће даље бавити. Дакле, Врховни суд је у оспореној пресуди утврдио новчане износе које је апелант дужан да исплати тужитељки, на основу варијан-те обрачуна коју је извршио стални судски вјештак финансијске струке у складу с одредбама Општег колективног уговора из 2005. године. С обзиром да примјена одредаба Општег колективног уго-вора из 2005. године није спорна, не доводи се у питање законитост уплитања у апелантову имовину, те нема даље потребе да се испи-тује да ли је извршено мијешање било у јавном интересу те да ли је у складу с принципом пропорционалности.

54. Основни приговор који се износи у апелацији односи се на став Врховног суда у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације. С тим у вези, прва ствар на коју треба да се укаже је да је, у конкретном случају, одлука Уставног суда Федерације досљедно примијењена. Врховни суд је подржао став Кантонал-ног суда да, након одлуке Уставног суда Федерације, у конкретном жалбеном поступку не могу да се примијене одредбе неуставног Гранског колективног уговора из 2000. године, већ да се, умјесто њега, о тужбеном захтјеву одлучи на основу одредаба Општег ко-лективног уговора из 2005. године. У ствари, основни проблем за апеланта је што Врховни суд не подржава став Кантоналног суда у погледу ретроактивног важења одлуке Уставног суда Федерације. По мишљењу Уставног суда, из навода апелације inter alia произи-лази да апелант сматра да је на основу става Кантоналног суда, у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације, било могуће да се преиспитају све раније правоснажне пресуде, којим је апелант обавезан на исплату милионских новчаних износа (и) то на основу одредаба Гранског колективног уговора из 2000. године, за који је Уставни суд Федерације у пресуди нагласио да је био неуставан “…у вријеме закључивања…”. Зато апелант, у ствари, сматра да је дошло до кршења његовог права на имовину, јер је наведени став Кантоналног суда промијењен ставом Врховног суда, у погледу ва-жења одлуке Уставног суда Федерације.

55. Стога ће Уставни суд, у контексту апелантовог права на имовину, испитати став Врховног суда у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације. Прво што Уставни суд запажа јесте да апелант нити једном ријечи није указао на законске одредбе на основу којих би имао макар теоретске шансе да заустави извршења правоснажних пресуда које су донесене против њега или да врати оно што је платио на основу таквих пресуда, у случају да је остао

на снази став Кантоналног суда у погледу ретроактивног важења одлуке Уставног суда Федерације. Законску могућност да преиспи-та правоснажне пресуде, у случају да је остао на снази став Кан-тоналног суда у погледу важења одлуке Уставног суда Федерације не види ни Уставни суд, па се стога чини крајње нејасно на основу чега апелант сматра да се наведеним ставом Врховног суда крши његово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцего-вине.

56. Уставни суд наглашава да у односу на временско важење уставносудских одлука (ex nunc – од сада, од овог часа) или (ex tunc – од раније) постоје различите теорије, али да задатак Устав-ног суда, у оквиру конкретног случаја, није да се опредјељује нити за једну од тих теорија. Стога ће Уставни суд, превасходно у контексту позитивних законских одредаба, дати своје мишљење у односу на став Врховног суда у погледу важења ове одлуке Устав-ног суда Федерације. С тим у вези, Уставни суд сматра да је не-спорно да наше позитивно законодавство важење законских или подзаконских аката или одлука уставних судова веже за моменат њиховог објављивања у службеним гласилима. У конкретном слу-чају Закон о поступку пред Уставним судом Федерације је крајње јасан. Одредбе чл. 40 и 41 наведеног закона прописују да се закон или пропис за који Уставни суд Федерације утврди да је неуставан неће примјењивати од дана објављивања пресуде Уставног суда у “Службеним новинама Федерације БиХ”. Имајући у виду наведе-но, Уставни суд сматра да не може да се сматра произвољним став Врховног суда да одлука Уставног суда Федерације нема ретроак-тивно важење.

57. Осим тога, Уставни суд сматра да је потпуно неприхватљив став Кантоналног суда да је Врховни суд на овај начин озаконио негативно понашање у смислу народне изреке “ко је узео, узео”. По мишљењу Уставног суда, било би пуно сврсисходније да се постави питање зашто нико од овлашћених подносилаца пред Уставним судом Федерације није раније покренуо поступак оцјене уставности Гранског колективног уговора из 2000. године, те тако покушао да спријечи да се доносе пресуде по пропису за који се тврдило да је неуставан.

58. На крају, Уставни суд наглашава да питање да ли ће наве-дени став Врховног суда довести до неједнаког законског третма-на тужилаца (једни су добили више а други ће сада добити мање накнаде за исту врсту посла) не треба да поставља апелант, јер то питање није ни од каквог утицаја на његова права.

59. Имајући у виду наведено Уставни суд сматра да није дошло до кршења апелантовог права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине.

VIII - Закључак60. Уставни суд закључује да оспорене пресуде Врховног суда

не крше апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине.

61. На основу члана 59 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Устав-ни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

62. У смислу члана 43 став 1 Правила Уставног суда анекс ове одлуке је заједничко издвојено мишљење предсједнице Валерија Галић и судије Мате Тадића које је супротно одлуци.

63. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда БиХ, Валерија Галић, с.р.

ЗАЈЕДНИЧКО ИЗДВОЈЕННО МИШЉЕЊЕ ПРЕДСЈЕДНИЦЕ УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ВАЛЕРИЈЕ ГАЛИЋ И СУДИЈЕ УСТАВНОГ СУДА БиХ МАТЕ ТАДИЋА СУПРОТНО ОДЛУЦИ УСТАВНОГ СУДА БиХ У ПРЕДМЕТУ

БРОЈ АП 3519/11 КЛИНИЧКА БОЛНИЦА МОСТАР, ДОНЕСЕНОЈ НА ПЛЕНАРНОЈ СЈЕДНИЦИ УСТАВНОГ СУДА

БиХ ОДРЖАНОЈ 4. ЈУЛА 2014. ГОДИНЕНа основу члана 43 Правила Уставног суда Босне и Херце-

говине (“Службени гласник БиХ” број 22/14), дајемо заједничко издвојено мишљење супротно већинској одлуци Уставног суда у наведеном предмету, из сљедећих разлога:

1. Суштина нашег неслагања с одлуком већине судија Устав-ног суда БиХ односи се на тумачење из оспорених одлука Врхов-ног суда ФБиХ, које се односи на временски почетак правног дјеловања Одлуке Уставног суда Федерације БиХ број У-29/11 у конкретним случајевима.

2. Оспореним пресудама Врховног суда ФБиХ утврђено је да наведена одлука Уставног суда ФБиХ, којом је Грански колективни уговор из 2000. године проглашен неуставним, дјелује искључиво од момента њеног објављивања, а не ретроактивно, јер Уставни суд ФБиХ у својој одлуци такво (ретроактивно) дјеловање није

10 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

утврдио. Овакво становиште подржава и већина судија Уставног суда БиХ, при томе се позивајући на одредбе чл. 40 и 41 Закона о поступку пред Уставним судом Федерације БиХ.

3. Начелно, може да се тврди да према одредбама члана 40 За-кона о поступку пред Уставним судом ФБиХ, закон или други про-пис који су укинути, престају да важе даном објављивања одлуке Уставног суда ФБиХ у “Службеним новинама ФБиХ”. Овом одред-бом, по нашем мишљењу, одређује се само учинак укидања закона или другог прописа, али не и правне посљедице, које је закон или други пропис изазвао за вријеме прије укидања.

4. Одлуком Уставног суда ФБиХ број У-29/11 од 23. новембра 2011. године Уставни суд Федерације БиХ, одлучујући о уставном питању које је предочио Кантонални суд у Мостару за утврђивање уставности Колективног уговора о правима и обавезама послода-ваца и запосленика у области здравства, донио је пресуду којом у изреци Пресуде:

Утврђује се да Колективни уговор о правима и обавезама по-слодаваца и запосленика у области здравства (“Службене новине Федерације БиХ”, број 49/00) у вријеме закључења у односу на Херцеговачко-неретвански кантон, није био закључен у складу с чланом III2б) и 3 Устава Федерације БиХ.

Пресуду објавити у “Службеним новинама Федерације БиХ” и “Службеним новинама Херцеговачко-неретванског кантона”.

5. У образложењу пресуде у ст. 9 и 10 је наведено: Међутим, Влада Херцеговачко-неретванског кантона није

дала пуномоћ Влади Федерације Босне и Херцеговине да прего-вара, закључи и потпише колективни уговор у области здравства, а нити је том уговору накнадно приступила, у смислу одредаба члана 115 Закона о раду, што потврђује чињеницу да је изостало договарање између Владе Федерације Босне и Херцеговине и Вла-де Херцеговачко-неретванског кантона, а што за посљедицу има непримјењивање оспореног Колективног уговора од стране Владе овог Кантона.

Из наведеног јасно произилази да су приликом закључивања оспореног Колективног уговора постојали недостаци који су дове-ли до кршења Устава Федерације Босне и Херцеговине и да органи власти у Федерацији Босне и Херцеговине ову чињеницу морају уважавати.

6. Иако конкретном одлуком Уставни суд ФБиХ није улазио нити разматрао материјалну сагласност одредби Гранског колективног уговора с Уставом ФБиХ, већ је утврдио формалну противуставност Гранског колективног уговора у односу на Херцеговачко-неретван-ски кантон, имајући у виду цитирану изреку и образложење пресуде, сматрамо да ова одлука у конкретном случају, ипак, има ретроактив-ни учинак и да она треба да произведе и аутоматско поништавање свих правних посљедица које је за апеланта произвео Грански колек-тивни уговор из 2000. године, као акт који је проглашен неуставним, посебно у контексту апелантовог права на имовину.

7. С обзиром на наведено, сматрамо да је одлукама редовних судова у дијелу у ком је одлучено да је примјена Колективног уго-вора из 2000. године обавезујућа за апеланта, дошло до мијешања у апелантову имовину, које није било у складу са “законом” и “вла-давином права”, чиме је прекршено апелантово уставно право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине.

Предсједница СудијаУставног суда БиХ, Уставног суда БиХ,Валерија Галић, с.р. Мато Тадић, с.р.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од пет судија, у предмету број АП 2122/13, рјешавајући апелацију Захида Али Ак-бар Кхана, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

- Валерија Галић, предсједница,- Миодраг Симовић, потпредсједник,- Сеада Палаврић, потпредсједница,- Мато Тадић, судија и- Златко М. Кнежевић, судија,на сједници одржаној 25. јуна 2013. године, д о н и о ј е

ОДЛУКУО ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Одбија се као неоснована апелација Захида Али Акбар Кхана, поднесена против рјешења Суда Босне и Херцеговине бр. С1 3 К 012925 13 Кв2 од 24. маја 2013. године, С1 3 К 012925 13 Екс од 22. маја 2013. године, С1 3 К 012925 13 Кв од 10. маја 2013. године и С1 3 К 012925 13 Екс од 6. маја 2013. године.

Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.

О б р а з л ож е њ еI - Увод1. Захид Али Акбар Кхан (у даљем тексту: апелант), ког засту-

пају Васвија Видовић и Едина Решидовић, адвокати из Сарајева, поднио је 17. маја 2013. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) против рјешења Суда Босне и Херцеговине ( у даљем тексту: Суд БиХ) бр. С1 3 К 012925 13 Кв од 10. маја 2013. године и С1 3 К 012925 13 Екс од 6. маја 2013. године.

2. Апелант је 29. маја 2013. године доставио допуну апелације којом је оспорио рјешења Суда БиХ бр. С1 3 К 012925 13 Кв2 од 24. маја 2013. године и С1 3 К 012925 13 Екс од 22. маја 2013. године.

II - Поступак пред Уставним судом 3. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда, од Суда

БиХ је затражено 24. и 31. маја 2013. године да достави одговор на апелацију и допуну апелације.

4. Суд БиХ је одговоре на апелацију и допуну апелације доста-вио 31. маја 2013. године и 6. јуна 2013. године.

5. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију и допуну апелације прослијеђени су апеланту 7. јуна 2013. године.

III - Чињенично стање6. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода

и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

7. Рјешењем Суда БиХ број С1 3 К 012925 13 Екс од 6. маја 2013. године апеланту је одређен притвор који је привременог ка-рактера и може да траје најдуже 18 дана од дана и часа лишавања слободе, односно од 5. маја 2013. године од 19.00 часова до 23. маја 2013. године до 19.00 часова, или до нове одлуке суда. Притвор на захтјев државе молитељке може да се продужи, али ни у ком слу-чају не може да буде дужи од 40 дана.

8. Из образложења рјешења произилази да је судија за прет-ходни поступак наведено рјешење донио по разматрању садржаја црвене потјернице Интерпола Исламабада-Пакистан, контролни број А-1056/5/2007. од 22. маја 2007. године НЦБ референца ЕА/3-РД (НАБ) НЦБ/2007 од 5. маја 2007. године, након што је саслушао апеланта и његовог браниоца, те утврдио да је против потражи-ваног апеланта пред надлежним судом у Исламабаду-Пакистан у току кривични поступак због кривичног дјела корупције и коруп-тивне активности из чл. 9 и 10 Закона о обављању јавних функција из 1999. године. Такође, према подацима из приложене потјернице је закључено да је потјерница за потраживаног апеланта расписа-на на основу Налога судских власти у Исламабаду-Пакистан број 6(8)11672/ЦОС-НБ од 14. јула 2006. године за његово хапшење, због чега је онемогућено вођење кривичног поступка против њега.

9. У образложењу је даље истакнуто да из одредби члана 41 ст. 1 и 5 Закона о међународној правној помоћи у кривичним ства-рима произилази да привремени притвор може да се одреди ако су за то испуњена два законска услова, и то да је лице чије се прит-варање тражи странац, односно да није држављанин БиХ, те да се ради о хитном случају ако постоји опасност да ће он побјећи или се сакрити. У случају испуњења наведених законских услова притвор, због хитности у поступању, може да се одреди без обзира како је молба надлежног органа државе молитељке упућена.

10. Суд БиХ је у конкретном случају оцијенио да је одређи-вање привременог притвора апеланту, у овој фази поступка, оправ-дано, уз оцјену да је молба за његово притварање основана и да садржи све услове прописане чланом 41 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Такође, достављена доку-ментација, односно приложена потјерница, садржи све елементе из члана 41 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кри-вичним стварима. Суд БиХ је увидом у пасош Велике Британије број 505681901 на несумњив начин утврдио апелантов идентитет, који је и у потјерници потврђен као неспоран. Даље, на основу приложене документације је утврђено и то да је апелант странац, односно да поред држављанства Исламске Републике Пакистан посједује и држављанство Велике Британије, те да нема држа-вљанство Босне и Херцеговине нити пријављено пребивалиште или боравиште на територији Босне и Херцеговине, што предста-вља један од основних услова за одређивање притвора, по основу члана 41 став 1 Закона о међународној правној помоћи у кривич-ним стварима. Суд БиХ је истакао да чињеница да је апелант не-доступан правосудним органима Исламске Републике Пакистан, иако је одраније био упознат с поступком који се против њега води, намеће јасан закључак да постоји реална опасност да би он, уко-лико против њега не би била одређена мјера притвора, могао да

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 11напусти Босну и Херцеговину, те да побјегне у Велику Британију чији је држављанин, чиме би био недоступан надлежним право-судним органима у Пакистану, с обзиром на немогућност изруче-ња. Такође је наведено да на опасност да би апелант пуштањем на слободу могао да напусти територију Босне и Херцеговине и да побјегне или се сакрије, чиме би онемогућио да се оконча посту-пак изручења, додатно указује и податак да се апелант потражује због кривичног дјела за које може да се изрекне казна затвора до 14 година што може да буде мотив да апелант, уколико се нађе на сло-боди, напусти територију Босне и Херцеговине, односно да побјег-не или се сакрије. Сем тога, Суд БиХ је из стања у спису закључио да апелант нема неки посебан интерес да остане у БиХ док траје поступак изручења, с обзиром да на подручју Босне и Херцеговине нема запослење, нити имовине, односно да овдје не живе чланови његове породице, што свеукупно указује да апелант нема никакве посебне везе с Босном и Херцеговином, па тако ни разлоге да оста-не на њеној територији до окончања поступка изручења. Суд БиХ је такође цијенио и могућност изрицања неке блаже мјере, којом би се обезбиједила апелантова доступност у овом поступку, али је оцијенио да све претходно наведене околности указују да једи-но мјером притвора може у потпуности да се обезбиједи његово присуство и спријечи његово бјекство. Разлоге које је апелантова бранитељка на рочишту истакла, наводећи да се нису стекли закон-ски услови за његово изручење, Суд БиХ у овој фази поступка није цијенио јер се у конкретном случају ради о привременом притва-рању странца и одређивању привременог притвора до достављања екстрадиционе документације и молбе за изручење, а не о одлучи-вању да ли су испуњене законске претпоставке за изручење или не, што ће бити предмет одлучивања у даљој фази поступка.

11. На основу свих наведених околности, Суд БиХ је оцијенио да би пуштање на слободу апеланта значило и његову недоступ-ност у овом поступку, из чега произилази оправданост одређивања привременог притвора, у смислу одредаба члана 41 став 5 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

12. На крају, у рјешењу је наведено да ће држава молитељка пу-тем Министарства правде Босне и Херцеговине бити обавијештена о одређивању мјере притвора апеланту у смислу члана 41 став 4 За-кона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

13. Рјешењем Суда БиХ број С1 3 К 012925 13 Кв од 10. маја 2013. године одбијена је апелантова жалба против Рјешења Суда БиХ број С1 3 К 012925 13 Екс од 6. маја 2013. године.

14. Вијеће Суда БиХ је у цијелости прихватило разлоге на којим се заснива побијано рјешење, оцијенивши да првостепена одлука садржи јасне и аргументоване разлоге у погледу законских основа за одређивање притвора апеланту.

15. Рјешењем судије за претходни поступак Суда БиХ број С1 3 К 012925 13 Екс од 22. маја 2013. године апеланту је продужен привремени притвор одређен Одлуком Суда БиХ број С1 3 К 01295 13 од 6. маја 2013. године у трајању од 18 дана. Одређено је да при-твор по овом рјешењу може да траје још 22 дана, односно најдуже 40 дана рачунајући од дана и часа лишавања слободе (члан 41 став 6 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима).

16. У образложењу рјешења је наведено да је држава моли-тељка, Исламска Република Пакистан, 21. маја 2013. године путем Министарства правде БиХ доставила захтјев за продужење мјере притвора апеланту, као и продужење рока за достављање молбе на 40 дана, с назнаком да је продужење притвора неопходно како би се омогућило вријеме за достављање екстрадиционе документације. Даље је истакнуто да је чланом 41 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима предвиђено да притвор може да се продужи на захтјев државе молитељке, али да ни у ком случају не може да буде дужи од 40 дана. Суд БиХ, судија за претходни посту-пак, је оцијенио да и даље постоји опасност да ће апелант побјећи или се крити, чиме би био онемогућен поступак изручења а на шта указује и чињеница да се апеланта потражује због кривичног дјела за које може да се изрекне казна затвора до 14 година и новчана ка-зна, што у сваком случају представља додатни мотив апеланту да, уколико се нађе на слободи, напусти територију БиХ и на тај начин онемогући даље вођење екстрадиционог поступка.

17. Рјешењем Суда БиХ број С1 3 012925 13 КВ2 од 24. маја 2013. године одбијена је апелантова жалба изјављена против Рје-шења Суда БиХ број С1 3 К 012925 13 Екс од 22. маја 2013. године.

18. Вијеће Суда БиХ је оцијенило да су неосновани апеланто-ви жалбени наводи да је Суд БиХ недостављање екстрадиционе документације и молбе за изручење у вријеме трајања притвора од 18 дана требао аутоматски да цијени у апелантову корист и да му укине притвор. Наиме, мјера притвора апеланту је продужена на основу члана 41 став 6 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, чија суштина се заснива на томе да се др-жави молитељки остави разумно вријеме за достављање екстради-ционе молбе и документације. Ради се о веома кратким роковима који су усаглашени с роковима прописаним чланом 16 Европске конвенције о екстрадицији и чијим је протеком, у случају недо-

стављања потребне документације, Суд БиХ у обавези да донесе рјешење о укидању притвора и потраживаног пустити на слободу. Све до тада, односно у оквиру рока од 40 дана трајања притвора, држави молитељки може да се пружи могућност да достави ек-страдициону молбу и документацију, што и јесте суштина одре-ђивања привременог притвора у хитним случајевима, а на основу члана 41 цитираног закона.

19. Апелационо вијеће је оцијенило да су неосновани и апе-лантови жалбени наводи да у конкретном случају захтјев за проду-жење притвора мора да буде достављен од надлежних правосудних органа државе молитељке, јер Закон о међународној правној по-моћи у кривичним стварима не прецизира који је орган надлежан за достављање захтјева. Члан 41 став 6 прописује “да рок из става 5. овог члана може да се продужи на захтјев државе молитељице, а ни у ком случају не може бити дужи од 40 дана”. Како је захтјев за продужење притвора достављен од Амбасаде Исламске Репу-блике Пакистан, Апелационо вијеће је оцијенило да је, с обзиром да је амбасада представник државе, у конкретном случају државе молитељке, у страној држави сви поднесци и захтјеви који буду достављени на тај начин могу да се цијене као израз воље држа-ве коју представља, те да на тај начин достављену документацију третира као валидну.

20. Апелационо вијеће је истакло да је у овој фази одлучива-но искључиво о продужењу мјере привременог притвора при чему Суд БиХ не располаже екстрадиционом документацијом, нити молбом за изручење, чије се достављање очекује тек у наставку поступка изручења, па су ирелевантни жалбени наводи апелан-тове одбране у односу на примјену члана 6 Европске конвенције о људским правима и указивање на чињеницу да се ради о по-литички мотивисаном кривичном поступку, јер наведена питања могу да буду предмет испитивања приликом доношења евентуал-не одлуке о испуњењу или неиспуњењу законских претпоставки за изручење. Стога је Вијеће посебно нагласило да је у овој фази одлучивано о продужењу привременог притвора на који су се од-брана и апелант већ изјашњавали, тако да није било неопходно да се саслуша апеланта, с тим да ће се кроз даљи ток поступка, уко-лико се евентуално буде одлучивало о одређивању екстрадиционог притвора, омогућити апеланту да се изјасни на околности разлога за одређивање екстрадиционог притвора.

21. Као неосновани су оцијењени и апелантови жалбени на-води везани за постојање билатералног споразума или евентуално конвенција о изручењу између државе молитељке и БиХ, с обзи-ром да ће се приликом доношења одлуке о изручењу цијенити постојање услова за изручење, па између осталог и постојање реципроцитета, што представља довољан основ за даљи ток по-ступка, те евентуално изручење држави молитељки, у конкретном случају Исламској Републици Пакистан.

22. На крају, Апелационо вијеће је такође разматрало изрица-ње неке блаже мјере, којом би се обезбиједила апелантова доступ-ност у овом поступку, али је оцијенило да све околности указују да једино мјером притвора може у потпуности да се обезбиједи његово присуство и спријечи бјекство.

IV - Апелацијаа) Наводи из апелације23. Апелант у апелацији и допуни апелације наводи да му је

рјешењима којим му је одређен и продужен привремени притвор, повријеђено право на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ф. и став 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобо-да (у даљем тексту: Европска конвенција), као и право на дјелотво-ран правни лијек из члана 13 Европске конвенције.

24. Повреду права на слободу и безбједност у смислу члана 5 став 1 тачка ф. апелант види у произвољној примјени члана 41 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

25. Апелант у апелацији прије свега истиче да није испуњен услов предвиђен чланом 41 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима којим је предвиђено да ће држава молитељkа у молби приложити и изјаву страног органа да ће бити тражена екстрадиција лица чије се изручење тражи. Сматра да у конкретном предмету није удовољено овим условима из наведеног члана због тога што у међународној црвеној потјерници Интерпола Исламабадa–Пакистан, на основу које је апелант лишен слободе и одређен му привремени притвор, није назначено да ће бити траже-на екстрадиција лица чије се изручење тражи од Босне и Херцего-вине, него се експлицитно наводи да ће екстрадиција бити тражена од сваке земље с којом земља има потписан билатерални споразум о екстрадицији, конвенцију о екстрадицији или неке друге спора-зуме или конвенције који садрже одредбе о екстрадицији. Босна и Херцеговина нема потписан билатерални споразум с Исламском Републиком Пакистан, а с друге стране Босна и Херцеговина је потписница Европске конвенције о екстрадицији која не обавезује Пакистан, односно Пакистан и Босна и Херцеговина нису пот-писнице исте конвенције или споразума који садрже одредбе о ек-

12 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

страдицији, па произилази да је у конкретном случају привремени притвор апеланту одређен супротно одредбама важећег законодав-ства Босне и Херцеговине.

26. Апелант даље наводи да му је повријеђено право на сло-боду и безбједност у смислу члана 5 став 1 тачка ф. Европске конвенције због произвољне примјене члана 41 став 2 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, а све у вези с повредом права на кажњавање само на основу закона из члана 7 Европске конвенције. Апелант наводи да је у конкретном слу-чају дошло и до произвољне примјене материјалног права кад је у питању облигаторни елеменaт садржаја молбе - назив кривичног дјела због ког се тражи привремено притварање. Наиме, апеланту се међународном црвеном потјерницом ставља на терет изврше-ње кривичног дјела корупције и коруптивних активности које је прописано чл. 9 и 10 Закона о обављању јавних функција из 1999. године, јер је наводно прибавио имовину у вриједности већој од 117 милиона ПКР кроз корупцију и коруптивне активности док је обављао дужност предсједавајућег Власти за развој хидро и елек-тро потенцијала у Пакистану. С тим у вези апелант је навео да је он био предсједавајући Власти за развој хидро и електро потенцијала у временском периоду од 1987. године до 1992. године, што је 12, односно седам година прије доношења предметног закона 1999. године по ком се апелант терети, те да је ове чињенице истицао у поступку пред Судом БиХ, али је Суд БиХ произвољно закључио да су испуњене претпоставке из члана 41 став 2 Закона о међуна-родној правној помоћи у кривичним стварима, иако је сасвим јасно да се у конкретном случају ради о ретроактивној примјени закона, која је изричито забрањена свим међународним актима чија је пот-писница и Босна и Херцеговина. Стога, апелант сматра да му је и из ових разлога притвор одређен противно законом прописаном поступку, на који начин је дошло до повреде апелантовог права на личну слободу и безбједност у смислу члана 5 став 1 тачка ф. Европске конвенције. Овакво поступање Суда БиХ је супротно и члану 15 Међународног пакта о грађанским и политичким прави-ма, члану 8 Декларације о правима човјека и члану 11 став 2 Уни-верзалне декларације о људским правима.

27. Такође, апелант истиче да у садржају наведене потјернице не постоји изричито одређен временски период застаријевања кри-вичног гоњења, што потјерницу чини непотпуном. Осим тога, у тој потјерници није назначено ни вријеме почињења кривичног дјела, него је дата само уопштена формулација да је то дјело апелант на-водно починио док је обављао дужност предсједавајућег Власти за развој хидро и електро потенцијала у Пакистану, што само по себи ништа не значи, с обзиром да је ову дужност обављао у периоду од пет година. Ово само упућује да је предметно кривично дјело с великом вјероватноћом застарјело, с обзиром да је од наводног почињења кривичног дјела па до данас протекло око 21-26 година.

28. Сем тога, апелант је указао на чињеницу која се односи на поступак одобрења привременог боравка и пријема у држа-вљанство који је апелант водио пред надлежним органима Велике Биртаније. Наиме, у 2007. години, након што је апелантов захтјев за продужење боравишне дозволе био одбијен, управо због рас-писане црвене међународне потјернице, надлежни органи Велике Британије су провели поступак испитивања навода садржаних у потјерном акту, те закључили да су кривични поступак против апе-ланта у Пакистану политички инсценирале политичке присталице генерала Мушарафа. Након тога апеланту је током 2009. године одобрена стална боравишна дозвола, те му је у 2011. години одо-брен и захтјев за упис у књигу британских држављана.

29. Апелант такође истиче и повреду права из члана 5 став 4 и члана 13 Европске конвенције, наводећи да Суд БиХ у другостепе-ном рјешењу уопште није одговорио на жалбене наводе изнесене у жалби на првостепено рјешење о одређивању привременог при-твора.

30. Повреду члана 5 став 1 тачка ф. апелант такође види у произвољној примјени одредаба 41 и 97 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима у вези с произвољном при-мјеном одредаба члана 123 и 131 ЗКП, наводећи да је требало да се примијене одредбе које се односе на одређивање притвора и да се цијене све околности и размотри могућност да се изрекну блаже мјере приликом одлучивања о томе да ли ће се лицу одредити мјера притвора, а што у конкретном случају није урађено.

31. У допуни апелације, поред навода које је истакао у апела-цији, апелант истиче да му је и у поступку доношења рјешења о продужењу притвора повријеђено право из члана 5 став 1 тачка ф. истичући да је привремени притвор незаконито продужен за још 22 дана (укупно 40 дана) због тога што захтјев државе молитељ-ке за продужење притвора нису поднијели овлашћени правосудни органи у смислу члана 41 став 6 у вези с чланом 4 став 1 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, јер се у конкретном случају ради о допису Амбасаде Исламске Републике Пакистан којим се Министарство спољних послова Босне и Херце-говине обавјештава да је у току припрема и слање документације којом се тражи изручење апеланта, те да Министарство спољних

послова Босне и Херцеговине може да обавијести заинтересоване органе како би Суд могао да продужи притвор да се омогући врије-ме за достављање документације из Пакистана. По апелантовом мишљењу, није требало да Суд БиХ овај допис сматра захтјевом државе молитељке за продужење притвора, те га је, у смислу чла-на 41 став 6 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, требало одбацити и апеланту укинути притвор. Затим апелант истиче да му није омогућено да се изјасни у односу на на-ведени допис којим је тражено продужење привременог притвора, а Вијеће суда БиХ је паушално образложило због чега није саслу-шало апеланта у поступку одлучивања о продужењу притвора.

32. Апелант такође наводи да је Суд БиХ изашао из оквира своје надлежности јер је, како апелант наводи, самоиницијативно упутио допис Министарству правде БиХ којим га обавјештава да притвор апеланту истиче 23. маја 2013. године и да до тог датума треба да достави молбу за изручење потраживаног или предлог да се продужи притвор апеланту, што апелант види као нарушавање принципа акузаторности и притисак Суда БиХ да се достави зах-тјев за продужење привременог притвора. Такође наводи да апе-лантовој одбрани није било омогућено да копира предметни допис, чиме је апеланту било ускраћено право да се изјасни на околности предметног случаја, а Апелационо вијеће Суда БиХ на жалбене на-воде одбране у погледу наведеног дописа није уопште дало осврт.

б) Одговор на апелацију33. Суд БиХ је у одговору на апелацију истакао да је апелант

лишен слободе на основу расписане међународне црвене потјерни-це Интерпола Исламабад-Пакистан с циљем да се води кривични поступак због кривичних дјела корупције и коруптивних активно-сти из чл. 9 и 10 Закона о обављању јавних функција из 1999. годи-не, те да су оспорена рјешења о одређивању привременог притвора апеланту у трајању од 18 дана донесена на основу члана 41 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Такође је наведено да је Министарство правде БиХ доставило Исламској Републици Пакистан захтјев да јој се пруже гаранција ради посту-пања по принципу узајамности из члана 12 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Наведени захтјев Суд БиХ је доставио уз одговор на апелацију.

34. У одговору на допуну апелације Суд БиХ је такође истакао да су оспорена рјешења о продужењу привременог притвора апе-ланту донесена у складу с чланом 41 став 6 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, те да су апелантови наводи о повреди уставних права неосновани.

V - Релевантни прописи35. У Закону о међународној правној помоћи у кривичним

стварима (“Службени гласник БиХ”, број 53/09) релевантне одред-бе гласе:

Члан 1.(Предмет)

(1) Овим законом уређују се начин и поступак пружања међу-народне правне помоћи у кривичним стварима (у даљем тексту: међународна правна помоћ), уколико међународним уговором није другачије одређено или међународни уговор не постоји.

(2) Међународна правна помоћ у смислу одредаба овог закона пружа се у свим поступцима у погледу кривичних дјела за чије је кривично гоњење у вријеме подношења замолнице за правну по-моћ надлежан правосудни орган државе молитељке.

Члан 12.(Узајамност)

(1) Замолници за међународну правну помоћ правосудног ор-гана државе с којом Босна и Херцеговина нема закључен уговор о међународној правној помоћи биће удовољено само ако се на основу гаранција које је дала држава молитељка може очекивати да би та држава извршила сличну замолницу домаћих правосудних органа.

Члан 35.(Молба за изручење)

(1) Поступак за изручење осумњичених, оптужених или осуђе-них странаца покреће се по молби стране државе.

(5) Ако није другачије утврђено међународним уговором, уз молбу ће се затражити достављање сљедеће документације:

а) средства за утврђивање идентитета осумњиченог, оптуже-ног, односно осуђеног (тачан опис, фотографије, отисци прстију и сл.);

b) увјерење о држављанству странца, уколико је ријеч о др-жављанину државе молитељке, односно подаци о држављанству странца, ако је лице чије се изручење тражи држављанин неке дру-ге државе;

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 13c) извод члана кривичног закона државе молитељке за дјело за

које се тражи изручење и d) пресуду у оригиналу или овјереном препису, уколико је

лице чије се изручење тражи правоснажно осуђено, односно оп-тужницу, рјешење о притвору у оригиналу или овјереном препису, или други акт раван наведеним, у којем су садржани сви подаци који се тичу почињеног кривичног дјела и идентитета починиоца, као и докази за основану сумњу.

Члан 37.(Лишење слободе лица чије се изручење тражи)

Лице чије се изручење тражи биће лишено слободе на основу расписане међународне потјернице или на основу молбе државе молитељке, у складу с одредбама овог закона.

Члан 38.(Поступак пред судијом за претходни поступак)

(1) Након што лице лишено слободе, а чије се изручење тра-жи, буде приведено судији за претходни поступак на основу по-тјернице Канцеларије за сарадњу с Интерполом, расписане по међународној потјерници државе молитељке, или на основу молбе стране државе, њему ће, након што се утврди његов идентитет, без одгађања бити саопштено због чега се и на основу којих доказа тражи његово изручење и биће позвано да наведе шта има рећи у своју одбрану.

(2) Судија за претходни поступак ће поучити лице из става (1) овог члана да може узети браниоца по свом избору који може при-суствовати његовом испитивању, а ако то не учини, да ће му суд поставити браниоца по службеној дужности, ако се ради о кри-вичном дјелу за које је према кривичном законодавству Босне и Херцеговине одбрана обавезна.

Члан 39.(Одређивање притвора лицу чије се изручење тражи)

(1) Ако молба за изручење одговара условима из члана 35. став (5) овог закона, притвор против лица чије се изручење тражи одређује се рјешењем судије за претходни поступак, на предлог тужиоца у сљедећим случајевима:

а) ако постоји опасност да ће он избјећи поступак изручења или спровођење изручења;

b) уколико постоје околности које указују да ће окривљени уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати трагове кри-вичног дјела или друге доказе;

c) уколико посебне околности указују да ће лице чије се изру-чење тражи ометати кривични поступак или поступак изручења утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче.

(2) Притвор може трајати најдуже до извршења одлуке о изру-чењу, али не дуже од шест мјесеци од дана притварања.

(6) Судија за претходни поступак пустиће на слободу странца кад престану разлози за притвор или ако молба за изручење не буде поднесена у року од 30 дана од дана притварања странца.

(7) О року из става (6) овог члана биће обавијештена страна држава, на чију молбу се може продужити овај рок и притвор про-тив странца, али највише још за 10 дана.

(9) Кад прописана молба не буде поднесена у одређеном року, судија за претходни поступак ће рјешењем укинути притвор.

Члан 41.(Привремено притварање странца чије се изручење тражи) (1) У хитним случајевима кад постоји опасност да ће странац

чије се изручење тражи побјећи или се сакрити, а по молби надле-жног органа државе молитељке, без обзира како је она упућена, надлежни полицијски органи Босне и Херцеговине ће странца ли-шити слободе и привести га судији за претходни поступак Суда Босне и Херцеговине с циљем одлучивања о привременом притво-ру.

(2) Уз молбу државе молитељке морају бити приложена сред-ства за утврђивање идентитета странца, рјешење о притвору или други акт истог правног дејства, назив кривичног дјела због којег се тражи привремено притварање, као и изјава страног органа да ће бити тражено изручење лица чије се изручење тражи.

(3) Након привођења лица чије се изручење тражи, судија за претходни поступак ће лице поучити о његовим правима у смислу члана 38. став (2) овог закона, те ће након саслушања одлучити о одређивању притвора.

(4) Ако се удовољи молби државе молитељке за одређивање притвора лицу чије се изручење тражи, о томе ће преко Министар-ства правде Босне и Херцеговине бити обавијештена држава мо-литељка.

(5) Привремени притвор може трајати осамнаест дана.

(6) Рок из става (5) овог члана може се продужити на захтјев др-жаве молитељке, али ни у којем случају не може прећи четрдесет дана.

(7) Ако замољена држава не достави молбу за изручење и до-кументацију у предвиђеним роковима, Суд Босне и Херцеговине ће донијети рјешење о укидању притвора лицу чије се изручење тражи.

Члан 44.(Доношење рјешења којим се утврђује испуњеност претпо-

ставки за изручење)(1) Ако Вијеће Суда Босне и Херцеговине нађе да су испуње-

не законске претпоставке за изручење странца, утврдиће то рје-шењем.

(2) Против рјешења из става (1) овог члана стране и тужилац имају право жалбе Вијећу Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине, у року од три дана од дана пријема рјешења.

Члан 93.(Престанак важења одредаба Закона о кривичном поступку

Босне и Херцеговине)(1) Ступањем на снагу овог закона престају да важе одредбе

Главе XXX и Главе XXXI Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине.

(2) Одредбе закона о кривичном поступку ентитета и Брчко Ди-стрикта Босне и Херцеговине, које се односе на поступак пружања међународне правне помоћи, биће усклађене с одредбама овог зако-на у року од шест мјесеци од дана његовог ступања на снагу.

Члан 97.(Сходна примјена других прописа)

На питања која нису посебно регулисана овим законом, а тичу се пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима, сходно се примјењују одредбе закона о кривичном поступку, кри-вичних закона, закона о прекршајима и закона о судовима.

36. У Закону о кривичном поступку Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ”, бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09 и 16/09) релевантне одредбе гласе:

Члан 321.Одлучивање о жалби на рјешење

(1) О жалби против рјешења донесеног у првом степену одлу-чује вијеће апелационог одјељења, ако овим законом није друга-чије одређено.

(2) О жалби против рјешења судије за претходни поступак, од-носно судије за претходно саслушање, одлучује вијеће из члана 24. став 6. овог закона, осим ако овим законом није другачије одређено.

(3) Одлучујући о жалби Суд може рјешењем одбацити жалбу као неблаговремену или као недопуштену, одбитижалбу као нео-сновану или уважити жалбу и рјешење преиначити или укинути и, по потреби, предмет упутити на поновно одлучивање.

VI - Допустивост37. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине

Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

38. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Устав-ни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

39. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Рјешење Суда БиХ С1 3 К 012925 13 Кв2 од 24. маја 2013. године, а допуном апелације Рјешење Суда БиХ број С1 3 К 012925 13 Кв од 10. маја 2013. године. Против ових рјешења нема других дје-лотворних правних лијекова могућих сходно закону. Апелација је поднесена 17. маја 2013. године, а допуна апелације 29. маја 2013. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

40. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херце-говине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII - МеритумПраво на личну слободу и безбједност41. Апелант се жали да му је незаконито одређен и продужен

привремени притвор, односно да је тренутно незаконито у притво-

14 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

ру, те да му је на тај начин повријеђено право из члана 5 став 1 тачка ф., као и члана 5 став 4 Европске конвенције.

42. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-лу гласи:

Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:

д) Право на личну слободу и безбједност.43. Члан 5 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:1. Свако има право на слободу и безбједност личности. Нико

не смије бити лишен слободе изузев у ниже наведеним случајеви-ма и у складу са законом прописаним поступком:

ф. законитог хапшења или лишавања слободе лица с циљем спречавања илегалног уласка у земљу или лица против којег је у току поступак депортације или екстрадиције.

4. Свако коме је ускраћена слобода хапшењем или лишавањем слободе има право да уложи жалбу суду како би суд, у кратком року, размотрио законитост лишавања слободе и уколико оно није било законито наложио ослобађање.

44. Уставни суд подсјећа да се слобода личности убраја у једно од најзначајнијих људских права, те да члан 5 Европске конвенције даје заштиту да нико не смије да буде произвољно лишен слобо-де. Произвољност лишавања слободе оцјењује се у првом реду у односу на поштовање процедуралних захтјева према “национал-ном праву”, тј. Закона о међународној правној помоћи који је при-мијењен у конкретном случају, који уз то мора да буде усклађен и са стандардима из Европске конвенције. Даље, Уставни суд налази да члан 5 Европске конвенције садржи одређене гаранције у слу-чајевима када власти ухапсе и држе у притвору странца који чека одлуку о екстрадицији. Те гаранције се огледају у томе да притвор, односно хапшење мора да буде законито и мора да буде у складу с примјенљивим одредбама домаћег и међународног права (види Европски суд за људска права, предст. 6871/75 Caprino v. United Kingdom, Yearbook XXI (1978), стр. 284 (290-292), те да домаћи закон мора да буде довољно доступан и прецизан. Ово право иде заједно с правом лица према ставу 4, тј. да та законитост буде пред-мет ревизије суда.

45. Уставни суд запажа да одредба члана 5 став 1 тачка ф. Европске конвенције не захтијева да притварање лица против ког се та мјера предузима у сврху екстрадиције буде разумно сматрано неопходним, на примјер да спријечи његово извршење кривичног дјела и бјекство. У вези с тим, члан 5 став 1 тачка ф. пружа друга-чији ниво заштите од члана 5 став 1 тачка ц.: све што се захтијева под тачком ф. је “да је мјера предузета у сврху депортације или екстрадиције”. Стога је ирелевантно, у сврху члана 5 став 1 тач-ка ф. да ли сама одлука о протјеривању може да буде оправдана према домаћем праву или према праву Конвенције (види Европски суд, К против Русије, апликација број 69235/11, пресуда од 23. маја 2013. године тачка 80). Даље, члан 5 став 1 тачка ф. подразумијева гаранцију да притвор не смије да има другу сврху до спречавања пријема странца у земљу, или омогућавања да се одлучује о њего-вој депортацији или екстрадицији, односно притвор не смије да траје дуже него што је потребно да се нормално проведе посту-пак. Уколико се ти поступци не обављају довољно брзо, притвор више нема оправдања сходно члану 5 став 1 тачка ф. (види одлуку бивше Европске комисије за људска права, предст. 7317/75 Lynas v. Switzerland, OI XX (1977), стр. 412, као и предст. 9706/82, X v. Federal Republic of Germany) (необјављено).

46. Уставни суд, прије свега, констатује да је током 2009. го-дине област међународне правне помоћи у кривичним стварима у БиХ издвојена из ЗКПБиХ и уређена у складу с праксом земаља Европске уније, доношењем Закона о међународној правној по-моћи у кривичним стварима као lex specialis, с циљем да се обе-збиједи једнако поступање за све органе у БиХ у складу с међу-народним конвенцијама и уговорима којима је БиХ приступила. Даље, Уставни суд налази да је апелант странац, тј. лице које није држављанин БиХ, да је за њим расписана међународна потјерница, да је лишен слободе на подручју БиХ, да му је одређен, а затим и продужен привремени притвор који не може да траје дуже од 40 дана.

47. У конкретном случају Уставни суд налази да је апелант ли-шен слободе 5. маја 2013. године у 19 часова, да му је судија за претходни поступак Суда БиХ рјешењем од 6. маја 2013. године, које је потврђено рјешењем Суда БиХ од 30. септембра 2010. го-дине, одредио привремени притвор од 18 дана у смислу одредаба члана 41 Закона о међународној правној помоћи, да му је судија за претходни поступак Суда БиХ рјешењем од 22. маја 2013. године, које је потврђено рјешењем Суда БиХ од 24. маја 2013. године, про-дужио притвор, такође у смислу одредаба члана 41 Закона о међу-народној правној помоћи у кривичним стварима, који ће трајати још 22 дана, али не дуже од 40 дана.

48. Уставни суд уочава да из образложења рјешења Суда БиХ о одређивању привременог притвора апеланту произилази да је апе-

лант лишен слободе 5. маја 2013. године у 19 часова, да је судији за претходни поступак приведен 6. маја 2013. године, да је судија за претходни поступак располагао копијом међународне дифузне потјернице која представља еквивалент захтјева за привремено ха-пшење сходно члану 16 Европске конвенције о екстрадицији, да је на рочишту саслушао апеланта, те да је, у смислу члана 41 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, апеланту одредио привремени притвор. При томе, Уставни суд запажа да из образложења рјешења Суда БиХ произилази да, пошто је апелант држављанин Велике Британије и Исламске Републике Пакистан, односно странац, нема пребивалиште нити боравиште у БиХ, да у БиХ нема имовине, нити да је на било који начин везан за БиХ, то указује на опасност да би апелант боравећи на слободи могао да напусти БиХ и на тај начин избјегне евентуални поступак изру-чења. Суд БиХ је такође узео у обзир и врсту кривичног дјела за које се води кривични поступак против апеланта, као и висину запријећене казне. Уставни суд уочава да је орган судске власти одредио привремени притвор апеланту, а затим му тај притвор про-дужио на период који не може да траје дуже од 40 дана. Суд БиХ је детаљно и јасно образложио разлоге због чега се привремени при-твор одређује, наводећи да се одређивање притвора по наведеном законском основу односи на ситуације када постоји хитан случај у коме треба да се отклони опасност да ће странац чије се изручење тражи побјећи или се сакрити, без обзира на који начин је молба надлежног органа државе молитељке упућена и када се тек оче-кује да држава молитељка достави екстрадициону документацију и молбу за изручење.

49. Анализирајући одредбе члана 41 Закона о међународној правној помоћи, Уставни суд уочава да наведене одредбе регули-шу одређивање привременог притвора у хитним случајевима, тј. да привремени притвор може да се одреди ако постоји опасност да ће странац чије се изручење тражи побјећи, да, такође, регулишу испуњење одређених услова за одређивање привременог притвора (докуменат о утврђивању идентитета странца, рјешење о притво-ру и сл., назив кривичног дјела због ког се странац потражује), да садрже обавезу судије за претходни поступак да поучи странца о његовим правима, да одређују вријеме на које привремени притвор може да се одреди, те обавезу да суд укине притвор ако држава молитељка не достави екстрадициону молбу и документацију. На основу наведеног, Уставни суд налази да је лишавање слободе странца који се затекне у БиХ, тј. привремени притвор у смислу одредаба члана 41 Закона о међународној правној помоћи, мјера осигурања да странац не избјегне поступак изручења држави која га потражује, те да је привременог карактера с циљем да се омо-гући држави молитељки да достави молбу за изручење и релевант-ну документацију, а сама међународна потјерница расписана преко Интерпола садржи све елементе из члана 41 став 2 овог члана и у пракси већине држава се сматра молбом за привремени притвор. Сем тога, приликом одлучивања о привременом притвору у смислу члана 41 Суд БиХ се не упушта у разматрање навода који се тичу евентуалног постојања препрека за изручење (нпр. застарјелост вођења кривичног поступка, постојање билатералног споразума и сл.), с обзиром да је привремени притвор институт који омогућава хватање и задржавање лица за које ће се тек тражити изручење, до пријема молбе за изручење.

50. Имајући у виду све наведено, Уставни суд не може да констатује да је привремени притвор који је одређен апеланту на основу међународне потјернице, расписане преко Интерпола, не-законит.

51. Даље, у вези с апелантовим наводима да му је Суд БиХ незаконито продужио привремени притвор, јер тај захтјев нису до-ставили надлежни правосудни органи државе молитељке с обзи-ром да га је доставила Амбасада Исламске Републике Пакистан, Уставни суд запажа да је Вијеће Суда БиХ у образложењу дру-гостепеног рјешења о продужењу привременог притвора апелан-ту истакло да Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима не прецизира који је орган надлежан за достављање зах-тјева за продужење привременог притвора, већ у члану 41 став 6 прописује “да се рок из става 5. овог члана може продужити на захтјев државе молитељице, а ни у којем случају не може бити дужи од 40 дана”, па, с обзиром да је амбасада представник држа-ве, у конкретном случају државе молитељке у страној држави, сви поднесци и захтјеви који буду достављени на тај начин могу да се цијене као израз воље државе коју представља те да на тај начин достављену документацију третира као валидну.

52. Имајући у виду претходну анализу члана 41 Закона о међу-народној правној помоћи у кривичним стварима из које произила-зи суштина привременог притвора као института који омогућава држави молитељки да достави молбу за изручење и релевантну документацију, односно формално затражи изручење потражива-ног лица, Уставни сматра да Суд БиХ није произвољно примијенио цитирану одредбу Закона о међународној правној помоћи у кри-вичном стварима када је прихватио захтјев државе молитељке, у конкретном случају Исламске Републике Пакистан, упућен преко

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 15њеног Дипломатско конзуларног представништва у Босни и Хер-цеговини.

53. Такође, Уставни суд сматра да су неосновани и апелантови наводи да је Суд БиХ изашао из оквира своје надлежности и на-рушио принцип акузаторности и извршио притисак да се достави захтјев за продужење привременог притвора, јер је упутио допис Министарству правде БиХ у ком га обавјештава да апеланту при-твор истиче 23. маја 2013. године и да до тог датума треба да до-стави молбу за изручење потраживаног или предлог да се апеланту продужи притвор. Наиме, чланом 41 став 4 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима је прописано да ће држава молитељка путем Министарства правде Босне и Херцеговине бити обавијештена о одређивању мјере притвора апеланту, те произи-лази да је Суд БиХ у складу с наведеним чланом доставио пред-метни допис Министарству правде БиХ. Сем тога, достављање обавјештења Министарству правде БиХ, органу државе Босне и Херцеговине, ни на који начин није радња којом би могло да се утиче на државу молитељку да достави захтјев да се продужи при-времени притвор, с обзиром да спорни допис није њој ни упућен и ради се о страној држави на чије поступање органи државе Босне и Херцеговине не могу да утичу.

54. Имајући у виду претходно наведени принцип, тј. да одре-ђивање притвора у току поступка екстрадиције, па тако и привре-меног притвора из члана 41 Закона о међународној правној по-моћи мора да буде предмет ревизије суда, у смислу члана 5 став 4 Европске конвенције, Уставни суд указује да члан 5 став 4 Европ-ске конвенције гарантује лицу лишеном слободе да мора да има приступ “суду” који би могао да испита законитост како иницијал-ног лишавања слободе, тако и продужења трајања те мјере. Сходно пракси Европског суда, кључни елеменат ове обавезе је да надзор над законитошћу лишавања слободе мора да врши суд, али то не мора да буде “класични суд који је интегрисан у стандардну судску машинерију државе” (види Европски суд, Weeks против Уједиње-ног Краљевства, пресуда од 2. марта 1987. године, серија А број 114, став 61). Међутим, то мора да буде орган који има “судски карактер”. Да би имао “судски карактер”, тај орган мора да буде “независан од извршне власти и страна у поступку” (види Евро-пски суд, De Wilde, Ooms и Versyp против Белгије, пресуда од 18. новембра 1971. године, серија А број 12, ст. 76. и 77), те мора да има надлежност да донесе обавезујућу одлуку која може да води и пуштању лица на слободу. Овај орган мора, такође, да пружи “процедуралне гаранције које су одговарајуће за конкретну врсту лишавања слободе”, које нису “значајно мање” од гаранција у кри-вичном поступку, када је резултат лишавања слободе дуготрајно затварање лица. Ове гаранције, нарочито, подразумијевају усмену расправу уз правну помоћ у поступку у ком учествују обје стране, разматрање законитости притвора у најширем смислу, те одлуку која мора да буде донесена брзо.

55. У конкретном случају Уставни суд указује на одредбе члана 97 Закона о међународној правној помоћи којим је прописано да ће се на све оно што није регулисано овим законом примјењивати, између осталог, одредбе ЗКПБиХ којим су прописани надлежност и начин одлучивања поводом жалбе на рјешења судије за претход-ни поступак. Наиме, управо побијано рјешење о одређивању при-временог притвора, односно рјешење о продужењу привременог притвора, потврђују да је у конкретном случају одлуке судије за претходни поступак испитало Вијеће Суда БиХ, и то у року од че-тири дана, односно у року од два дана. Даље, Уставни суд налази да из достављене документације произилази да је апелант саслушан и да је имао браниоца у поступку у коме му је одређен привремени притвор и у ком је могао да се изјасни о свим битним чињеницама за одређивање мјере привременог притвора.

56. У погледу апелантовог навода да му није омогућено саслу-шање, односно изјашњавање о продужењу трајања привременог притвора, Уставни суд запажа да, како је већ наведено, приликом ревизије одлуке о притвору морају да буду пружене “процедурал-не гаранције које су одговарајуће за конкретну врсту лишавања слободе”. Стога ове процедуралне гаранције у конкретном случају треба да се посматрају у контексту гаранција садржаних у члану 5 став 1 тачка ф. Европске конвенције који, као што је већ претходно истакнуто, пружа другачији ниво заштите од члана 5 став 1 тачка ц. У конкретном случају, приликом одлучивања о продужењу при-временог притвора апеланту није се одлучивало о продужењу при-твора у сврху вођења кривичног поступка, односно није се утврђи-вало да ли и даље постоје притворски разлози у смислу Закона о кривичном поступку, већ се одлучивало о продужењу привреме-ног притвора апеланту у смислу члана 41. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, на темељу истих околно-сти о којима је апелант већ упознат и о којима се изјашњавао пред судијом за претходни поступак када му је привремени притвор одређен. С тим у вези, Уставни суд не може закључити да нису испуњене процедуралне гаранције, у смислу претходно изнесеног принципа, односно да је апелант лишен права да одлуку којом му је одређен привремени притвор, испита суд.

57. На основу наведеног, Уставни суд закључује да у конкрет-ном случају није повријеђено апелантово право на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ф. и став 4 Европске конвенције.

Право на дјелотворан правни лијек58. У вези с апелантовим наводима о кршењу права на дјело-

творан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези с пра-вом на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 4 Европске конвенције с обзиром на претходно образложење и одлучење у односу на право из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 4 Европске кон-венције, Уставни суд сматра да није потребно да се посебно разма-трају евентуалне повреде наведеног права.

VIII - Закључак59. Уставни суд закључује да није повријеђено апелантово пра-

во на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ф., те члана 5 став 4 Европ-ске конвенције, јер није нашао елементе произвољности у одре-ђивању притвора у току поступка екстрадиције, односно када је привремени притвор апеланту законито одређен у смислу Закона о међународној правној помоћи, те када су одлуке којима је одређен привремени притвор биле предмет ревизије и када апеланту нису ускраћене процедуралне гаранције у смислу члана 5 став 4 Европ-ске конвенције.

60. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Устав-ни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

61. С обзиром на одлуку Уставног суда у овом предмету, није неопходно да се посебно разматра апелантов предлог захтјева да се донесе привремена мјера.

62. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда БиХ, Валерија Галић, с.р.

Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву, у предмету број АП 4606/13, рјешавајући апелацију Жељка Ивано-вића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1, 2 и 3, те члана 64 став 1 Прави-ла Уставног суда Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине” бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:

- Валерија Галић, предсједница,- Tudor Pantiru, потпредсједник,- Миодраг Симовић, потпредсједник,- Сеада Палаврић, потпредсједница,- Мато Тадић, судија,- Constance Grewe, судија,- Мирсад Ћеман, судија,- Маргарита Цаца-Николовска, судија и- Златко М. Кнежевић, судија,на сједници одржаној 28. марта 2014. д о н и о ј е

ОДЛУКУО ДОПУСТИВОСТИ I МЕРИТУМУ

Дјелимично се усваја се апелација Жељка Ивановића. Утврђује се повреда члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и

члана 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Суда Босне и Херцеговине број С 1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. године.

Предмет се враћа Суду Босне и Херцеговине који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку, у складу с чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине и чланом 7 став 1 Европске конвен-ције за заштиту људских права и основних слобода, у односу на изрицање казне.

Налаже се Суду Босне и Херцеговине да, у складу с чланом 74 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од 90 дана од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама које су предузете с циљем да се изврши ова одлука.

Одбија се као неоснована апелација Жељка Ивановића под-несена против Пресуде Суда Босне и Херцеговине број С 1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. године у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.

16 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.

О б р а з л ож е њ еI - Увод1. Жељко Ивановић (у даљњем тексту: апелант) из Пала, ког

заступа Петко Павловић, адвокат из Зворника, поднио је 11. новем-бра 2013. године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Суда Босне и Херцеговине - Апелационо одјељење (у даљњем тексту: Суд БиХ - Апелационо одјељење) број С1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. године.

II - Поступак пред Уставним судом 2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда, од Апе-

лационог одјељења и Тужилаштва Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Тужилаштво БиХ) затражено је 12. децембра 2013. године да доставе одговор на апелацију.

3. Апелационо одјељење и Тужилаштво БиХ су одговоре до-ставили 26. децембра 2013. године.

4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда, одговори на апелацију су достављени апеланту 27. децембра 2013. године.

III - Чињенично стање5. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и

докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

6. Суд БиХ - Одјељење I за ратне злочине је Пресудом број С1 1 К 003442 09 Кри (X-КР-07/180-3) од 6. јула 2012. године апеланта прогласио кривим да је радњама које је предузео у периоду од 10. јула до 19. јула 1995. године, ближе описаним у изреци пресуде, починио кривично дјело злочина против човјечности из члана 172 став 1 тачка а) Кривичног закона БиХ из 2003. године (у даљњем тексту: КЗБиХ из 2003. године) у вези с чланом 29 тог закона, те му је изрекао казну затвора у трајању од 13 година.

7. Суд БиХ - Апелационо одјељење је Рјешењем број С1 1 К 003442 12 Крж 8 од 16. новембра 2012. године уважио жалбе Ту-жилаштва БиХ и апеланта, те због утврђених битних повреда одре-даба кривичног поступка првостепену пресуду укинуо и одредио одржавање главног претреса пред тим одјељењем.

8. Суд БиХ - Апелационо одјељење је Пресудом број С1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. године апеланта прогласио кривим да је радњама које је предузео у периоду од 10. јула до 19. јула 1995. године, ближе описаним у изреци пресуде, починио кривич-но дјело геноцида из члана 171 тачка а) у вези с чланом 31 КЗБиХ из 2003. године, те му изрекао казну дуготрајног затвора у трајању од 24 године.

9. У образложењу пресуде је наведено да је након поступка који је проведен, оцјеном свих проведених доказа појединачно и у њиховој међусобној повезаности, утврђено да је апелант, на на-чин ближе описан у изреци пресуде, учествовао у заробљавању, обезбјеђивању провођења и затварања заробљених Бошњака у складишту Земљорадничке задруге “Кравица”, да је чувањем стра-же на стражњој страни наведеног објекта, након што је отпочело убијање више од 1.000 заробљених Бошњака, иако сам није пуцао у заробљенике, допринио истребљењу заштићене групе бошњач-ког народа општине Сребреница, чиме је помогао у реализацији намјере потпуног уништења Бошњака из енклаве Сребреница, а дјелимично и истребљења бошњачког народа Источне Босне. За-тим, указано је да је апелант поступао с умишљајем у односу на убиство заробљених у ЗЗ “Кравица”, те иако није лично посједовао намјеру да истријеби Бошњаке, као једну националну, етичку или вјерску групу, да је био свјестан таквог циља и геноцидне намјере главних извршилаца.

10. По оцјени Апелационог одјељења, Тужилаштво БиХ је доказало, ван разумне сумње, да је апелант, као припадник Дру-гог одреда Специјалне полиције Шековићи, 12. и 13. јула 1995. године, био распоређен на путној комуникацији Братунац-Коње-вић поље, са задатком да обезбиједе проходност пута којим су у те дане исељавани становници Сребренице, и то углавном жене, дјеца и старији. Затим, утврђено је да је задатак апеланта и осталих припадника одреда, као наоружаних стражара на наведеној путној комуникацији, био да обезбиједе да предаја мушкараца Бошњака буде успјешно реализована, те да буду спроведени на ливаду на означеном локалитету на којој су их чували остали припадници Другог одреда, на основу чега је закључено да је и апелант дао свој допринос у заробљавању Бошњака. Имајући у виду општи контекст дешавања на локалитету Сребренице, те да су припадни-ци апелантовог вода, као јединице која је у конкретној војној ак-цији била подређена ВРС, били ангажовани како би допринијели што успјешнијој реализацији заробљавања мушкараца Бошњака, те њиховом каснијем погубљењу, као и у обезбјеђивању конвоја

који су извозили цивилно становништво, у сврху остварења плана присилног пресељавања с подручја УН заштићене зоне Сребрени-ца, с циљем њиховог истребљења, закључено је да је апелант, као један од полицајаца који се налазио на том локалитету, несумњиво посједовао знање и свијест о томе шта је позадина тих дешавања. Због тога, по оцјени суда, ни његова улога није била занемарива у заробљавању ових лица, иако није позивао мушкарце на предају, нити учествовао у њиховом претресу, нити стајао у обручу око њих на ливади на наведеној локацији. Затим, утврђено је да је апелант, заједно са осталим припадницима Другог вода, учествовао у спро-вођењу заробљених лица до ЗЗ “Кравица”, те да је био у кругу овог објекта када су заробљеници доведени. Апелационо одјељење је закључило да је апелантова улога била да чува стражу на стражњој страни складишта како би се спријечио бијег заробљеника из хан-гара ЗЗ “Кравица” у ком су били заточени. Оваква апелантова уло-га, по оцјени суда, иако није доказано да је испалио и један метак (за што га није теретила ни оптужница) у правцу заробљених у ЗЗ “Кравица”, допринијела је убијању заробљених мушкараца у хангару, односно њих више од 1.000, како је утврђено у пресудама тог суда, те МКСЈ. Такође, указано је да је и у овом поступку, из исказа саслушаних свједока те на основу процјене укупне повр-шине простора ЗЗ “Кравица”, утврђено да се ради о броју од више од 1.000 погубљених лица. С тим у вези указано је да су прозори на задњој страни складишта које је, поред осталих, обезбјеђивао апелант, представљали заробљеницима једини могући излаз за бијег, па сама чињеница да је апелант заједно с осталима пристао и ништа није предузео да избјегне такав задатак, а свјестан и свих претходних околности, указује да су апелант и остали припадници Другог одреда дијелили умишљај за убијање заробљених лица.

11. У образложењу пресуде је, поред осталог, указано да су кључни докази на основу којих је утврђена апелантова одговор-ност искази саслушаних свједока, и то заштићеног свједока И-3, те искази свједока П. М. и М. С. које су дали у истрази која је про-тив њих вођена у поводу истог догађаја. Апелационо одјељење је неоснованим оцијенило апелантове тврдње да свједок И-3 није вјеродостојан свједок и да не посједује кредибилитет да би био свједок. С тим у вези је указано да су оцијењени различити искази свједока И-3 које је давао у другим поступцима као и у овом по-ступку, закључено је да су они сагласни у одлучним чињеницама о постојању кривичног дјела и апелантове кривичне одговорности, као и да су поткријепљени другим изведеним доказима, исказима саслушаних свједока и материјалним доказима. Затим, указано је да постојање кривичног дјела и кривичне одговорности апеланта није засновано искључиво на исказу овог свједока јер је ријеч о саучеснику, који је с Тужилаштвом БиХ закључио споразум о при-знању кривице, па је његов исказ цијењен више као поткрепљујући доказ другим изведеним доказима у овом поступку. Неоснованим су оцијењени и апелантови наводи да искази из истраге свједока П. М. и М. С. представљају незаконит доказ. С тим у вези указано је да су ови свједоци своје исказе дали 2005. године, у присуству својих бранилаца, и да су били поучени о својим правима у складу с тада важећим чланом 78 ЗКПБиХ. Измјене овог члана, на које је апелант указивао, имају за интенцију да заштите осумњиченог/оптуженог када се брани ћутањем а, у конкретном случају, П. М. и М. С. су саслушани у улози свједока, па су и њихови искази из истраге, која је вођена против њих, третирани као интегрални дио њихових исказа у својству свједока у овом предмету. Најзад, ука-зано је да су цијењени и искази других свједока који су свједо-чили на околности општих дешавања на подручју Сребренице у инкриминисаном периоду, као и о самом заробљавању мушкараца, активностима одреда специјалне полиције ком је припадао апелант у вези са обезбјеђењем путне комуникације и спровођењем колоне заробљених ка ЗЗ “Кравица”, те самом ликвидирању заробљеника. При том је указано да су искази ових свједока, иако нису иден-тификовали апеланта као актера предметних догађаја, јер или га нису познавали или су догађај посматрали с одређене просторне дистанце, доведени у везу с исказима три кључна свједока, имали карактер поткрепљујућих доказа.

12. По оцјени Апелационог одјељења, апелант је поступао с умишљајем у односу на убиство заробљених мушкараца Бошњака у хангару Кравица, те иако није лично имао намјеру да истребљује Бошњаке, као једну националну, етничку и вјерску групе кроз, у пресуди исцрпно описане околности у и око Сребренице, био је свјестан таквог циља и геноцидне намјере главних извршилаца. Такође, закључено је да је апелант био свјестан да је масакр у Кра-вици дио геноцида на подручју општине Сребреница, па су његове радње, тј. обезбјеђивање стражњег дијела хангара Кравице на ком су се налазили прозори, окарактерисане као помагање у смислу члана 31 КЗБиХ из 2003. године. Најзад, указано је да је апелант пристао да послужи као средство које је допринијело истребљењу заштићене групе бошњачког народа општине Сребреница, те је својим радњама помагања у убиству помогао у реализацији намје-ре потпуног уништења Бошњака из енклаве Сребреница, а тиме и дјелимичног истребљења бошњачког народа Источне Босне. Сход-но наведеном, закључено је да се у апелантовим радњама стичу

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17обиљежја кривичног дјела геноцида из члана 171 став 1 тачка а) у вези с чланом 31 КЗБиХ из 2003. године.

13. Затим, Суд БиХ - Апелационо одјељење је у поступку доно-шења пресуде размотрило и питање примјене материјалног закона на конкретни предмет. При том, Апелационо одјељење је пошло од принципа законитости прописаног у члану 3, те принципа вре-менског важења кривичног закона прописаног у члану 4 КЗБиХ из 2003. године који одговарају принципу садржаном у члану 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) која, у складу с чланом II/2 Устава БиХ, има примат у примјени над свим законима. Затим, указано је да је кривично дјело геноцида прописано чланом 171 КЗБиХ из 2003. године, али и да је неспорно да је и у вријеме када је почињено, било ситуирано као кривично дјело геноцида у члану 141 Кривичног закона СФРЈ (у даљњем тексту: КЗСФРЈ из 1976. године) који је био на снази и примјењиван је у релевантном периоду. Такође, указано је да и КЗБиХ из 2003. године у члану 31, као и КЗСФРЈ из 1976. године у члану 24, на истовјетан начин де-финишу помагање као облик одговорности у извршењу кривичног дјела. Сходно наведеном, указано је да и КЗСФРЈ из 1976. године и КЗБиХ из 2003. на истовјетан начин прописују, тачније садрже, ис-товјетна битна обиљежја кривичног дјела геноцида, те да на иден-тичан начин регулишу помагање као облик саучесништва и облик одговорности. Због тога је, по оцјени Апелационог одјељења, код процјене који је закон блажи за апеланта, било неопходно да се упореде прописане казне за предметно кривично дјело.

14. С тим у вези је најприје указано да КЗБиХ из 2003. године прописује за кривично дјело геноцида казну затвора од најмање 10 година или казну дуготрајног затвора, а КЗСФРЈ из 1976. године казну затвора од најмање пет година или смртну казну.

15. Суд БиХ - Апелационо одјељење је апелантов став да код процјене блажег закона треба да се пође од посебног минимума запријећене казне оцијенило неоснованим, односно једностраним и непримјењивим у конкретном случају.

16. У вези с тим је указано да је кривично дјело геноцида најтеже кривично дјело – злочин над злочинима, запријећено како по домаћем, тако и по међународном праву. Затим, указано је да је апелант учествовао у убијању више од 1.000 цивила Бошњака из Сребренице у једном дану, затворених у просторијама ЗЗ “Кра-вица”, дајући свој допринос убиству, а као помагач у геноциду је проглашен кривим због тога што он није сам посједовао геноцид-ну намјеру, али је био свјестан геноцидне намјере других, што је довољно за тај облик одговорности. Дакле, сам чињенични опис кривичног дјела, тежина почињеног злочина у ком је апелант узео непосредно учешће је таква да би, имајући у виду казнену поли-тику по ранијем закону (КЗСФРЈ из 1976. године), оправдавала изрицање смртне казне која је постављена као алтернатива. Пропи-сивањем такве казне законодавац је очигледно имао интенцију да-вања могућности изрицања смртне казне за најтеже облике тешких кривичних дјела, што кривично дјело за које је апелант терећен и проглашен кривим, несумњиво јесте.

17. Затим, указано је да, иако је смртна казна у међувремену укинута (ступањем на снагу Устава Босне и Херцеговине), не може у цијелости да се занемари да она постоји, као ни интенција за-конодавца у погледу кривичних дјела на која она може да се при-мијени. С тим у вези је указано да се, у конкретном случају, ради о изузетно тешком кривичном дјелу, с неизмјерно тешким посљеди-цама, те је оправдано да се постави питање које, ако не ово кривич-но дјело, би оправдавало изрицање најтеже казне, тј. смртне казне.

18. Суд БиХ - Апелационо одјељење је даље истакло да, за разлику од КЗСФРЈ из 1976. године, који је као најтежу казну предвиђао смртну казну, КЗБиХ из 2003. године као најтежу ка-зну за кривично дјело геноцида прописује казну дуготрајног за-твора у трајању од 45 година. Казна дуготрајног затвора, која при томе омогућава градацију и прилагођавање казне конкретном сте-пену кривице починиоца, тако што може да се изрекне у трајању од 21 до 45 година, је несумњиво блажа од смртне казне која је запријећена по ранијем закону.

19. Имајући у виду наведено, а посебно чињеницу да природа и тежина конкретног кривичног дјела јесте таква да би оправдава-ла примјену смртне казне, као најстроже казне по ранијем закону, КЗБиХ из 2003. године се у конкретном случају, по оцјени овог вијећа, указује блажим законом, јер је казна дуготрајног затвора, без обзира на њено трајање, у сваком случају блажа од смртне ка-зне.

IV - Апелацијаа) Наводи из апелације20. Апелант сматра да му је оспореном пресудом повријеђено

право из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европ-ске конвенције, те право из члана 7 Европске конвенције.

21. Опширни апелантови наводи о повреди права на правично суђење у суштини се своде на тврдње да је повријеђен принцип

једнакости странака у поступку и с тим у вези гаранције адверсар-ног поступка; да је чињенично стање погрешно утврђено јер је суд погрешно цијенио доказе, прије свега исказ свједока И-3, као и да је чињенично стање засновано на незаконитим доказима, исказима свједока П. М. и М. С. које су дали у истрази која је вођена про-тив њих у поводу истог догађаја, а који су се у поступку бранили ћутањем, те чињеницама које је утврдио МКСЈ, чему се у току по-ступка противио; да образложење оспорене пресуде не задовољава стандарде права на правично суђење; да је погрешно примијењено материјално право; те, најзад, да је повријеђено право на одбрану.

22. Апелант тврди да му је повријеђено и право из члана 7 Европске конвенције. У вези с тим апелант је указао на пресуду Европског суда у предмету Мактоуф и Дамјановић против Босне и Херцеговине, указујући, поред осталог, на став тог суда, да члан 7 став 1 садржи опште правило о забрани ретроактивности, те да је овај став прихваћен у одлукама Уставног суда по низу апелација у сличним предметима. При том, апелант истиче да је Уставни суд у овим предметима, поред осталог, заузео став да није постојала ни теоретска ни практична могућност да се изрекне смртна казна у вријеме кад су донесене оспорене одлуке. Апелант је указао да су сви предмети ратног злочина на овај или онај начин довели до гу-битка живота, али да је у неким од њих Суд БиХ примјењивао КЗ-СФРЈ из 1976. Апелант посебно указује на предмет Славка Перића који је, као и он, осуђен као помагач у геноциду али по КЗСФРЈ из 1976. У прилог тврдњи да му је повријеђено право из члана 7 апелант је истакао и да је прекршено право на забрану ретроак-тивне примјене казне. С тим у вези апелант је истакао да је казна дуготрајног затвора новина у кривичном законодавству, па да као таква не може да се примјењује на односе који су временски прет-ходили ступању на снагу закона који је прописује. Најзад, апелант је истакао да не може да буде погођен строжим законом и тежом казном због тога што законодавни органи нису благовремено реа-говали и измијенили номенклатуру казни, већ су то учинили тек у 2003. години.

б) Одговор на апелацију23. Суд БиХ је у одговору на апелацију исцрпно образложио

став због ког сматра да су неосновани апелантови наводи да му је повријеђено право на правично суђење.

24. У вези с апелантовим наводима о повреди члана 7 Европ-ске конвенције најприје је указано да је апелантова радња имала карактер одлучујућег доприноса у убиству више од 1.000 мушка-раца Бошњака, заробљених у ЗЗ “Кравица”. С обзиром на тежину извршеног кривичног дјела, по закону који је примјењиван у врије-ме његовог извршења, тј. 1995. године, за наведено кривично дјело могла је да се изрекне смртна казна, алтернативно уз запријећену казну затвора од 5 до 15 година. Сходно наведеном, закључено је да је КЗБиХ из 2003. године, који прописује казну затвора од 10 година или казну дуготрајног затвора, блажи закон за апеланта јер не прописује смртну казну. Затим, указано је да смртна казна није дефинитивно укинута потписивањем Дејтонског мировног спора-зума када је ступио на снагу Протокол број 6 који, поред осталог, државама дозвољава да у свом законодавству могу да предвиде смртну казну за дјела која су извршена у току рата или непосредне ратне опасности, као што су околности конкретног случаја, те нај-зад да је смртна казна дефинитивно била укинута Протоколом број 13, који је у БиХ ступио на снагу 28. маја 2003. године, тј. у вријеме када је већ био на снази КЗБиХ из 2003. године, који је као казнени оквир за најтежа кривична дјела, укључујући и геноцид, пропи-сивао казну затвора од 10 година или казну дуготрајног затвора. Сходно наведеном, указано је да није могла да буде занемарена смртна казна, која је као прописана казна егзистирала у вријеме извршења кривичног дјела, због чега је, уз уважавање принципа блажег закона, у апелантовом случају примијењен КЗБиХ из 2003. године. Најзад, указано је да се тај суд при том руководио ставом заузетим у одлуци Уставног суда у предмету Мактоуф (АП 1785/06 од 30. марта 2007. године).

25. Тужилаштво БиХ је у одговору на апелацију истакло да се апелантови наводи у највећем дијелу односе на закључке о чиње-ницама, због чега, како сматра, не може да се поднесе апелација Уставном суду.

26. Затим, у вези с апелантовим наводима о повреди члана 7 Европске конвенције указано је да је неспорно да се кривични закон након извршења кривичног дјела измијенио, као и да је КЗ-СФРЈ из 1976. године као преузети закон био на снази у Федера-цији БиХ до 1998. године а у Републици Српској до 2000. године, те да је од 2003. године почео да се примјењује КЗБиХ, због чега је, у складу с принципом временског важења кривичног закона, тре-бало да се цијенити који закон је блажи за учиниоца. По мишљењу Тужилаштва БиХ при процјени који закон је блажи не може да се примијени једнострани приступ на ком апелант инсистира, тј. да се у оцјени који закон је блажи полази од минимума запријећене казне. С тим у вези Тужилаштво БиХ је истакло да је кривично дјело геноцида најтеже кривично дјело, како по домаћем тако и по међународном праву. У конкретном случају апелант је учествовао

18 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

у убијању више од 1.000 цивила Бошњака из Сребренице у једном дану заточених у ЗЗ “Кравица”, дајући свој допринос као помагач у геноциду. По мишљењу Тужилаштва БиХ тежина почињеног кри-вичног дјела у ком је апелант узео непосредно учешће је таква да би, имајући у виду казнену политику по КЗСФРЈ из 1976. године, оправдала изрицање смртне казне, што је била интенција законо-давца за најтеже облике тешких кривичних дјела, какво несумњи-во јесте дјело за које је апелант проглашен кривим. Затим, иако је смртна казна у међувремену укинута (ступањем на снагу Устава Босне и Херцеговине) не може да се занемари да она постоји као ни интенција законодавца у погледу кривичних дјела на која треба да се има примијени. С обзиром на околности конкретног случаја, тј. да се ради о изузетно тешком кривичном дјелу, с неизмјерно тешким посљедицама, по мишљењу Тужилаштва БиХ поставља се питање које, ако не ово кривично дјело, би оправдало изрицање најтеже казне. С обзиром да је КЗСФРЈ из 1976. године прописивао смртну казну за кривично дјело геноцида а КЗБиХ из 2003. године прописује, као максималну казну, казну затвора у трајању од 45 го-дина, која може да се прилагођава околностима конкретног случаја у прописаном распону казне од 21 до 45 година, Тужилаштво БиХ сматра да је КЗБиХ из 2003. године у сваком случају за апеланта блажи закон.

27. Тужилаштво БиХ је истакло да је Уставни суд, позивајући се на ставове Европског суда у предмету Мактоуф и Дамјановић, већ донио одлуке по апелацијама лица која су осуђена за геноцид, у којим је заузео став да је КЗСФРЈ из 1976. године блажи закон. Међутим, по мишљењу Тужилаштва БиХ ставови Европског суда из наведене одлуке не могу да се примијене и у конкретном слу-чају. Наиме, Тужилаштво БиХ сматра да Европски суд у предмету Мактоуф и Дамјановић уопште није разматрао примјену блажег закона у предметима с тежом посљедицом, какав је и апелантов случај, који је проглашен кривим за учествовање у убијању више од 1.000 заробљених цивила мушкараца Бошњака. Такође, указа-но је да је Комитет министара Савјета Европе на сједници број 1186 од 5. децембра 2013. године нагласио “да Европски суд није in abstracto разматрао да ли је ретроактивна примјена закона из 2003. године у предметима ратних злочина сама по себи противна члану 7 Конвенције”, те “да је потребно да домаћи судови оцијене у конкретним околностима сваког предмета, укључујући и оне у погледу тежине појединих кривичних дјела, који закон је блажи за учиниоца”. Сходно наведеном, по мишљењу Тужилаштва БиХ у конкретном случају при оцјени који закон је блажи најприје мора да се одговори на питање да ли је апеланту, у вријеме када је дјело почињено, могла да буде изречена смртна казна при том имајући у виду, иако се ради о санкцији која се тренутно не примјењује, да она не може једнострано да се одстрани као да није постојала.

28. Најзад, Тужилаштво БиХ је предложило да се, уколико Устав-ни суд не прихвати његове аргументе и усвоји апелацију у конкретном случају, тј. утврди повреду члана 7 Европске конвенције, Суду БиХ наложи да преиначи другостепену пресуду а не и да је укине.

V - Релевантни прописи29. Кривични закон Босне и Херцеговине (“Службени гласник

БиХ” бр. 3/03, 32/03, 37/03, 54/04, 61/04, 30/05, 53/06, 55/06, 32/07 и 8/10) у релевантном дијелу гласи:

Начело законитостиЧлан 3.

(1) Кривична дјела и кривичноправне санкције прописују се само законом.

(2) Никоме не може бити изречена казна или друга кривично-правна санкција за дјело које, прије него што је учињено, није било законом или међународним правом прописано као кривично дјело и за које законом није била прописана казна.

Временско важење Кривичног законаЧлан 4.

(1) На починиоца кривичног дјела примјењује се закон који је био на снази у вријеме учињења кривичног дјела.

(2) Ако се послије учињења кривичног дјела једном или више пута измијени закон, примијениће се закон који је блажи за почи-ниоца.

Члан 4.а)Чланови 3. и 4. овог закона не спрјечавају суђење или кажња-

вање било којег лица за било које чињење или нечињење које је у вријеме када је учињено представљало кривично дјело у складу са општим принципима међународног права.

ПомагањеЧлан 31.

(1) Ко другом с умишљајем помогне у учињењу кривичног дје-ла, казниће се као да га је сам учинио, а може се и блаже казнити.

(...)

Казна затвораЧлан 42.

(1) Казна затвора не може бити краћа од тридесет дана ни дужа од двадесет година.

(2) За најтеже облике тешких кривичних дјела учињених с умишљајем, може се прописати казна затвора у трајању од дваде-сет до четрдесетпет година (дуготрајни затвор).

(3) Казна дуготрајног затвора никада се не може прописати као једина главна казна за поједино кривично дјело.

(…)

Ублажавање казнеЧлан 49.

Суд може починиоцу одмјерити казну испод границе прописа-не законом или изрећи блажу врсту казне:

а) кад закон прописује да се починилац може блаже казнити;б) и кад суд утврди да постоје особито олакшавајуће околно-

сти које указују да се и с ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Границе ублажавања казнеЧлан 50.

(1) Кад постоје услови за ублажавање казне из члана 49. (Убла-жавање казне) овог закона, суд ће ублажити казну у овим грани-цама:

а) ако је за кривично дјело као најмања мјера казне прописана казна затвора од десет или више година, казна се може ублажити до пет година затвора;

(...)(2) При одлучивању колико ће казну ублажити према правили-

ма из става 1. овог члана, суд ће посебно узети у обзир најмању и највећу мјеру казне прописане за то кривично дјело.

ГеноцидЧлан 171.

Ко у циљу да потпуно или дјелимично истријеби национал-ну, етничку, расну или вјерску скупину људи нареди учињење или учини које од ових дјела:

а) убијање припадника скупине људи;б) наношење тешке тјелесне озљеде или душевне повреде при-

падницима скупине људи;ц) смишљено наметање скупини људи или заједници таквих

животних услова који би могли посљедовати њеним потпуним или дјеломичним истребљењем;

д) увођење мјера којима је циљ спречавање рађања унутар ску-пине људи;

е) присилно пресељење дјеце из те у другу скупину људи;казниће се казном затвора најмање десет година или казном

дуготрајног затвора.30. Кривични закон СФРЈ (“Службени лист СФРЈ” бр. 44/76,

36/77, 34/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90 и 45/90) у релевантном дијелу гласи:

ПомагањеЧлан 24.

(1) Ко другоме са умишљајем помогне у извршењу кривичног дјела казниће се као да га је сам учинио, а може се и блаже казнити.

Смртна казнаЧлан 37.

(1) Смртна казна не може се прописати као једина главна казна за одређено кривично дјело.

(2) Смртна казна може се изрећи само за најтеже случајеве те-шких кривичних дјела за које је законом прописана.

(…)(4) Пунољетном лицу које у вријеме извршења кривичног

дјела није навршило двадесет једну годину смртна казна може се изрећи, под условом из става 2. овог члана, само за (…) кривична дјела против човјечности и међународног права и (…)

ЗатворЧлан 38.

(1) Затвор не може бити краћи од петнаест дана ни дужи од петнаест година.

(2) За кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од двадесет година.

(…)

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 19Ублажавање казне

Члан 42. Суд може учиниоцу одмјерити казну испод границе прописане

законом или примијенити блажу врсту казне:1) кад закон прописује да се учинилац може блаже казнити;2) кад суд утврди да постоје особито олакшавајуће околно-

сти које указују да се и са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Границе ублажавања казнеЧлан 43.

(1) Када постоје услови за ублажавање казне из члана 42. овог закона, суд ће ублажити казну у овим границама:

1) ако је за кривично дјело као најмања мјера казне прописан затвор у трајању од три или више година, казна се може ублажити до једне године затвора;

(…) При одлучивању у којој ће мјери казну ублажити према прави-

лима из става 1. овог члана, суд ће посебно узети у обзир најмању и највећу мјеру казне прописане за кривично дјело.

ГеноцидЧлан 141.

Ко у намјери да потпуно или дјелимично уништи неку на-ционалну, етничку, расну или вјерску групу нареди да се врше убиства или тешке повреде тијела или тешко нарушавање фи-зичког или душевног здравља чланова групе или принудно ра-сељавање становништва, или да се група стави у такве животне услове који доводе до потпуног или дјелимичног истребљења групе, или да се примијене мјере којима се спрјечава рађање између припадника групе, или да се врши принудно пресељење дјеце у другу групу, или ко у истој намјери изврши неко од на-ведених дјела,

казниће се затвором најмање пет година или смртном казном.31. Закон о кривичном поступку Босне и Херцеговине (“Слу-

жбени гласник БиХ” бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13) у релевантном дијелу гласи:

Члан 10.Законитост доказа

(1) Забрањено је од осумњиченог, оптуженог или било којег другог лица које учествује у поступку изнуђивати признање или какву другу изјаву.

(2) Суд не може засновати своју одлуку на доказима приба-вљеним повредама људских права и слобода прописаних уставом и међународним уговорима које је Босна и Херцеговина ратифи-ковала, нити на доказима који су прибављени битним повредама овог закона.

(3) Суд не може заснивати своју одлуку на доказима који су добијени на основу доказа из става 2. овог члана.

Члан 12.Поука о правима

Осумњиченог, односно оптуженог или друго лице које уче-ствује у поступку, које би из незнања могле пропустити неку радњу у поступку, или се из незнања не би користили својим правима, Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку поучиће о правима која им по овом закону припадају и о посљедицама про-пуштања радње.

Члан 14.Једнакост у поступању

Суд, Тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су с једнаком пажњом да испитују и утврђују како чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, тако и оне које им иду у корист.

Члан 15.Слободна оцјена доказа

Право Суда, Тужиоца и других органа који учествују у кривич-ном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним прави-лима.

Члан 47.Право браниоца да прегледа списе и документацију

(1) У току истраге, бранилац има право да разматра списе и разгледа прибављене предмете који иду у корист осумњиченом. Ово право се браниоцу може ускратити ако је ријеч о списима

и предметима чије би откривање могло довести у опасност циљ истраге.

(…)(3) Након подизања оптужнице, бранилац осумњиченог, од-

носно оптуженог има право увида у све списе и доказе.(4) Судија за претходни поступак, судија за претходно саслу-

шање, судија, односно вијеће као и Тужилац дужни су, када дођу у посјед новог доказа или било које информације или чињенице која може послужити као доказ на суђењу, ставити их на увид бра-ниоцу.

Члан 226.Подизање оптужнице

(...)(2) Након подизања оптужнице, осумњичени, односно оптуже-

ни и бранилац, имају право увида у све списе и доказе.(...)

Члан 290.Садржај пресуде

(...)(6) У образложењу пресуде Суд ће изнијети разлоге за сваку

тачку пресуде.(7) Суд ће одређено и потпуно изнијети које чињенице и из којих

разлога узима као доказане или недоказане, дајући нарочито оцјену вјеродостојности противрјечних доказа, из којих разлога није ува-жио поједине приједлоге странака, из којих разлога је одлучио да се не саслуша непосредно свједок или вјештак чији је исказ прочитан, којим разлозима се руководио при рјешавању правних питања, а на-рочито при утврђивању да ли постоји кривично дјело и кривична одговорност оптуженог и при примјењивању одређених одредаба Кривичног закона на оптуженог и његово дјело.

(...)VI - Допустивост32. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине

Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

33. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставног суда, Устав-ни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

34. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Суда БиХ број С1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. го-дине против које нема других дјелотворних правних лијекова мо-гућих сходно закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 13. септембра 2013. године а апелација је поднесена 11. новембра 2013. године тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

35. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херце-говине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII - Меритум36. Апелант побија наведену пресуду тврдећи да су повријеђе-

на његова права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чла-на 6 Европске конвенције, те из члана 7 Европске конвенције.

Право на правично суђење37. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи: Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска

права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним

стварима и друга права у вези са кривичним поступком.38. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу

гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или

основаности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. (...)

39. Апелантови наводи о повреди права на правично суђење у суштини се своде на тврдње да је повријеђен принцип једна-кости странака у поступку и с тим у вези гаранције адверсарног поступка; да је чињенично стање погрешно утврђено јер је суд по-грешно цијенио доказе, прије свега исказ свједока И-3, као и да је чињенично стање засновано на незаконитим доказима, те чињени-

20 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

цама које је утврдио МКСЈ, чему се у току поступка противио; да образложење оспорене пресуде не задовољава стандарде права на правично суђење; да је погрешно примијењено материјално право; те најзад, да је повријеђено право на одбрану.

40. Уставни суд подсјећа да, када је у питању кривични по-ступак, општа гаранција “правичног суђења” из става 1 члана 6 Европске конвенције има елементе који допуњавају специфичне гаранције утврђене ст. 2 и 3 члана 6 (види Европски суд, Artico против Италије, А 37 (1980)). Када се ради о случају који потпада под неку од специфичних гаранција установљених ст. 2 и 3 чла-на 6 он може да буде разматран или у оквиру тих гаранција (види Европски суд, Luedicke против FRG, А 29 (1978); 2 EHRR 149) или у вези са ставом 1 члана 6 (види Европски суд, Benham против Уједињеног Краљевства, 1996-III; 22 EHRR 293 GC). Међутим, уколико се апликација суштински односи на тврдњу да је посту-пак у цјелини, укључујући и жалбени поступак, био неправичан наводи се испитују у смислу става 1 члана 6 (види Европски суд, Edwards против Уједињеног Краљевства, А 247-Б (1992); 15 EHRR 417, ст. 33-34).

41. У конкретном случају, апелант покреће питања у вези с га-ранцијама које су установљене чланом 6 ст. 1, 2 и 3 које се у сушти-ни односе на тврдњу да поступак као цјелина није био правичан па ће Уставни суд у том смислу и испитати његове наводе.

42. Апелант најприје тврди да је повријеђен принцип једна-кости странака у поступку и с тим у вези гаранције адверсарног поступка. У прилог ове тврдње апелант је истакао да је суд фавори-зовао доказе Тужилаштва БиХ тако да им је у потпуности вјеровао када су они ишли апеланту на терет, да је апеланту онемогућено унакрсно испитивање свједока И-3 као свједока Тужилаштва БиХ, због чега је морао да га позове као свог свједока, па је тако терет доказивања пребачен на апеланта, да је суд занемарио апелантове процесне приговоре у погледу и других побројаних свједока, те најзад, да Тужилаштво БиХ није учинило доступним све материја-ле којим је располагало.

43. Уставни суд подсјећа да, сходно становишту Европског суда, принцип једнакости оружја захтијева да свакој страни буде дата разумна могућност да представи свој случај под условима који га не стављају у значајно неповољнији положај у односу на супротну страну (види Европски суд, поред осталих, Г.Б. против Француске, апликација број 44069/98, став 58, ECHR 2001-X). Затим, принцип једнакости оружја је само једна карактеристика права на правично суђење, као ширег концепта, које такође укљу-чује и фундаментално право да кривични поступак треба да буде адверсарни. Право на адверсарни поступак у кривичном поступку значи да и тужиоцу и оптуженом мора да буде дата могућност да се упознају и да коментаришу запажања и доказе супротне стране (види Европски суд, Brandstetter против Аустрије, пресуда од 28. августа 1991. године, ст. 66. и 67, Серија А, број 211). Затим, члан 6 став 1 захтијева од тужиоца да открије све материјалне доказе које посједује у корист или против оптуженог (види, mutatis mutandis, Rowe и Davis, пресуда од 16. фебруара 2000. године, став 60). Нај-зад, право оптуженог да унакрсно испитује свједока против њега је кључни елеменат права које је садржано у члану 6 став 3 д. Европ-ске конвенције и права на адверсарни поступак у смислу члана 6 став 1 Европске конвенције.

44. У прилог тврдњи да су нарушени принципи једнакости оружја и адверсарног поступка, апелант је најприје истакао да је редовни суд фаворизовао доказе Тужилаштва БиХ кад год су они били на апелантову штету и да им је вјеровао. С тим у вези Устав-ни суд примјећује да апелант не тврди да је њему била ускраћена могућност да доказима Тужилаштва супротставља своје доказе, као и да доказе које је проводило Тужилаштво БиХ оспорава на главном претресу. У том смислу не могу да се прихвате ни апе-лантови необразложени наводи о процесним приговорима у вези с испитивањем појединих свједока Тужилаштва БиХ јер апелант не образлаже у чему су се они састојали нити указује како су га довели у неповољнији положај у односу на супротстављену стра-ну. Најзад, Уставни суд примјећује да у образложењу оспорених пресуда нису изостали исцрпни разлози и образложења доказима којим је вјеровано, те да су закључци суда засновани на брижљи-вој и савјесној оцјени доказа појединачно и у вези с другим дока-зима који су проведени. Затим, апелант је истакао да му је била ускраћена могућност да унакрсно испитује свједока И-3, као свједока Тужилаштва БиХ, па да је морао да га позове као свог свједока, али да је и тада испитивање морао да ограничи само на исказе овог свједока у којима је спомињао апеланта. Због наве-деног апелант сматра и да је терет доказивања пребачен на њега. Уставни суд подсјећа да право оптуженог да унакрсно испитује свједока није апсолутно и да може да трпи ограничење, али да ова ограничења не могу да буду таква да доведу у питање једна-кост странака у поступку. У конкретном случају, апелант не тврди да му је било ускраћено унакрсно испитивање овог свједока на околности које су се тицале постојања кривичног дјела и апелан-тове кривичне одговорности. При томе, Уставни суд примјећује и да су различити искази овог свједока, које је давао у другим поступцима пред Судом БиХ у поводу истог догађаја, у поступку

пред Апелационим вијећем, по апелантовом приједлогу уврште-ни у доказну грађу, те да их је суд цијенио појединачно и у вези с другим доказима. Најзад, апеланту је омогућено да наведеног свједока и сам позове као свједока и да га испитује како би опо-вргао његове исказе, пред судом који је одлучивао у апелантовом случају. Сходно наведеном, произилази да су и у овом дијелу апе-лантови наводи неосновани. Најзад, апелант тврди да му је Ту-жилаштво БиХ ускратило приступ материјалима којим је распо-лагало, односно да није имао приступ исказима свједока који су свједочили у другим предметима пред Судом БиХ у поводу истог догађаја, исказима лица које је Тужилаштво БиХ саслушало у по-воду конкретног догађаја али их није предложило као свједоке, те најзад да му је ускраћен приступ “другим релевантним мате-ријалима”. У вези с овим дијелом навода Уставни суд примјећује да се, како апелант и сам наводи, ради о доказима који су приба-вљени у другим предметима, односно у кривичним поступцима у којим је утврђивана кривична одговорност лица против којих су ти поступци вођени. У том смислу, само чињеница да су се и ти кривични поступци, како апелант тврди, односили на исти до-гађај, не може да буде довољна за оцјену да и су тако прибавље-ни докази били од значаја у његовом случају. Затим, апелант не тврди и да је било који од ових доказа коришћен у току поступка, односно да је оспорена пресуда заснована на таквим доказима, те најзад да му је, у случају да је неки од таквих доказа и коришћен, било ускраћено право да се о њему изјашњава или да га оспора-ва. Најзад, апелант не наводи, а то не може да се закључи ни из образложења оспорене пресуде, да је овај приговор истицао и на главном претресу пред Апелационим одјељењем, а по којем се оно није изјаснило или га је неосновано одбило. Ово тим прије, а како је већ указано у овој одлуци, што је Апелационо одјељење на главном претресу по апелантовом предлогу прихватило и про-вело доказе које је апелант предложио, а које је претходно одбило првостепено вијеће. Стога, Уставни суд није могао да прихвати као основане апелантове наводе у овом дијелу.

45. Затим, апелант тврди да је чињенично стање погрешно утврђено. Међутим, суштина апелантових навода у овом дијелу у ствари се односи на тврдњу да суд није могао да вјерује иска-зу свједока И-3 јер је, како тврди, он оспорен бројним исказима свједока и оптужбе и одбране, као и да се ради о свједоку који, по апелантовом мишљењу, не може да буде кредибилан свједок, поред осталог и због чињенице да је закључио споразум о признању кри-вице. Најзад, у овом дијелу апелант је истакао и да су коришћени искази свједока М. С. и П. М. које су дали у истрази која је вођена против њих, а који, по његовом мишљењу, представљају незако-ните доказе.

46. У вези с овим дијелом апелационих навода, Уставни суд подсјећа да је ван његове надлежности да процјењује квалитет закључака судова у погледу оцјене доказа уколико се ова оцје-на не доима очигледно произвољном. Исто тако, Уставни суд се неће мијешати у начин на који су редовни судови усвојили доказе као доказну грађу. Уставни суд се неће мијешати ни у ситуацију када редовни судови повјерују доказима једне стране у поступку на основу слободне судијске оцјене. То је искључиво улога ре-довних судова чак и када су изјаве свједока на јавној расправи и под заклетвом супротне једна другој (види Европски суд за људ-ска права, Doorson против Холандије, пресуда од 6. марта 1996. године, објављена у Извјештајима број 1996-II, став 78). Уставни суд наглашава да, при томе, редовни суд није везан ни ограничен посебним формалним доказним правилима, али да слободна оцје-на доказа захтијева образложење, како сваког доказа појединачно, тако и свих доказа заједно, те довођење свих проведених доказа у узајамну логичну везу. Затим, према становишту Европског суда мора да се утврди да ли је лицу које је у питању била пружена могућност да оспорава валидност доказа и да им се супротставља; мора да се цијени квалитет доказа, укључујући и чињеницу да ли су узети у околностима које доводе у сумњу њихову поузданост и истинитост (види Европски суд, поред осталих, Sevinç и други против Турске (дец.), апликација број 8074/02 од 8. јануара 2008. године; Бyков против Русије [ГЦ], апликација број 4378/02, став 90, од 10. марта 2009. године). У овом контексту задатак Уставног суда је да испита да ли су докази у корист и против лица које је у питању презентовани тако да обезбиједе правичан поступак (види, mutatis mutandis, Европски суд, Barım против Турске (дец.), апли-кација број 34536/97 од 12. јануара 1999. године). Затим, Уставни суд указује на праксу Европског суда да прихватање незаконито до-бијених доказа не представља само по себи кршење члана 6 Европ-ске конвенције, али да ова чињеница може да буде од утицаја на правичност поступка као цјелине, зависно од околности конкрет-ног случаја (види Европски суд, Schenk против Швајцарске, пресу-да од 12. јула 1988. године, апликација број 1086/84, серија А-140, став 49).

47. Уставни суд запажа да је апелант најприје изнио тврдње да суд није могао да вјерује исказу свједока И-3. С тим у вези је истакао да је овај свједок у више наврата мијењао свој исказ, као и да је његов исказ оспорен исказима и свједока оптужбе и свједока одбране, те најзад да је погрешан закључак редовног суда да су

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 21различитости у исказима овог свједока произашле из чињенице да у исказима у којим се не спомиње апелант овај свједок није био ни питан о њему. У вези с овим дијелом навода Уставни суд најприје указује да је у образложењу оспорене пресуде наведено да је исказ овог свједока био један од кључних доказа против апеланта, те да му је због тога поклоњена посебна пажња. Затим, указано је да је и као такав исказ овог свједока имао карактер поткрепљујућег доказа јер се радило о лицу које је било саучесник у извршењу истог кривичног дјела и које је претходно закључила споразум о признању кривице. Даље, на претресу који је одржан пред Апела-ционим одјељењем апеланту је дозвољено да презентује различите исказе овог свједока које је давао о истом догађају како у поступку који је вођен против њега тако и у поступцима против других лица који су вођени у поводу истог догађаја, као и изјаве овог свједока које су накнадно дате и у којим је негирао све своје раније исказе. Цијенећи ове исказе појединачно и у вези с другим проведеним доказима, Апелационо одјељење је закључило да су они сагласни у погледу одлучних чињеница тј. апелантовог присуства и учешћа у инкриминисаним радњама које су му стављане на терет. Чињени-ца да у појединим од исказа овај свједок није спомињао апеланта по оцјени суда тицала се само околности на које је свједок И-3 давао исказ, а које се и нису односиле на апеланта. Наиме, како је указано у образложењу оспорене пресуде, овај свједок је свје-дочио у више поступака који су у поводу истог догађаја вођени против различитих лица, због чега су и његови искази били фоку-сирани на конкретне поступке и конкретна лица. Такође, Апела-ционо одјељење је у образложењу оспорене пресуде дало исцрпне разлоге и образложења због чега кредибилитет овог свједока није доведен у питање чињеницом да је закључио споразум о признању кривице, за што је управо био услов да се појави као свједок у другим поступцима против других лица у поводу истог догађаја. С тим у вези је указано на исказе свједока И-3 у којим је био изричит да нека од лица против којих је такође вођен кривични поступак у поводу истог догађаја, као и да је у односу на апеланта промијенио свој исказ у ком је тврдио да је и он пуцао у заробљенике, због чега му се и извинио.

48. Даље, у погледу апелантове тврдње да су релевантне чиње-нице утврђене на незаконитим доказима, Уставни суд примјећује да у образложењу оспорене пресуде нису изостали исцрпни разло-зи и образложења у погледу овог навода. Наиме, указано је да су прихваћени као докази искази свједока М. С. и П. М. из истра-ге, које су они дали у складу са, у то вријеме важећим, чланом 78 ЗКПБиХ (2005. година), тј. у присуству својих бранилаца и с пре-тходним упозорењем о њиховим правима. У то вријеме цитирана законска одредба није регулисала да осумњиченом мора да буде указано да његов исказ из истраге може да буде коришћен као до-каз на главном претресу и без његове сагласности, како је регули-сано измјенама закона из 2008. године, на чему апелант и заснива тврдње о незаконитости ова два исказа, као и чињеници да су се ова два свједока у поступку против њих бранила ћутањем. С тим у вези је указано да су искази из истраге ова два свједока цијењени као интегрални дио њихових исказа које су дали у својству свједо-ка у поступку против апеланта, па да су као такви доведени у везу с осталим проведеним доказима. Сходно наведеном, закључак Апе-лационог одјељења да се не ради о незаконитим доказима, те да су ова лица у поступку против апеланта имала својство свједока а не осумњичених, због чега се не доводи у питање евентуална повреда права на ћутање, супротно апелантовим тврдњама не упућује на закључак да ови докази нису могли да буду прихваћени као дио доказне грађе.

49. Сходно наведеном Уставни суд није могао да прихвати као основане апелантове наводе да је чињенично стање погрешно утврђено јер је засновано на исказу свједока И-3 и како је тврдио, на незаконитим доказима, исказима из истраге свједока М. С. и П. М.

50. Најзад, у вези с погрешно утврђеним чињеничним стањем апелант је истакао и да се одлука о постојању кривичног дјела и његове кривице заснива на чињеницама које су утврђене у одлу-кама МКСЈ, чему се он противио у току поступка. Уставни суд примјећује да је у образложењу оспорене пресуде указано да се прихватају све чињенице утврђене у пресуди МКСЈ у предмету Благојевић и Јокић, које је прихватило првостепено вијеће, те да су по апелантовом приједлогу такође прихваћене као доказане и чињенице из овог предмета, као и из предмета Вујадин Поповић, те предмета Крстић. Затим, Уставни суд подсјећа да је, у складу с чланом 4 Закона о уступању предмета МКСЈ Тужилаштву БиХ и коришћењу доказа прибављених од МКСЈ у поступку пред судо-вима у БиХ, регулисано да суд може, након што саслуша странке на властиту иницијативу или на приједлог странака, одлучити да прихвати као доказане чињенице које су утврђене правоснажном одлуком у другом поступку пред МКСЈ. Међутим, ове чињенице не уживају карактер апсолутних и у току кривичног поступка могу да се побијају ако за то постоји добар разлог и оправдан основ. У конкретном случају апелант је и сам искористио ову законску мо-гућност и у прилог своје одбране предложио, што је и прихваћено, да се као утврђене прихвате и чињенице у предметима МКСЈ на

које је и указао. При том, Уставни суд запажа да апелант не тврди да му је у погледу чињеница које су прихваћене као утврђене по приједлогу Тужилаштва БиХ била ускраћена могућност да их у току поступка оспорава. Најзад, из образложења оспорених пре-суда не може да се закључи да су ове чињенице имале карактер одлучујућих при утврђивању апелантове кривичне одговорности и његовог учешћа у инкриминисаном догађају. Сходно наведеном, Уставни суд није могао да прихвати као основане апелантове наво-де у овом дијелу.

51. Даље, апелант тврди да оспорена пресуда не задовољава стандард образложене одлуке у смислу права на правично суђење. Апелант тврди да је суд провео доказе али да их није довео у уза-јамну везу и да нису повезани с наводима оптужнице и елементима кривичног дјела, због чега сматра да су изостали разлози из којих је закључено да је он починио кривично дјело и да постоји његова кривична одговорност.

52. У вези с овим дијелом навода Уставни суд подсјећа да су, према пракси Европског суда за људска права, домаћи судови ду-жни да образлажу своје пресуде при чему не морају да дају де-таљно одговоре на сваки навод странака. Затим, Европски суд и Уставни суд су у бројним одлукама указали да домаћи судови имају одређену дискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и до-казе прихватити у одређеном предмету, али, истовремено, имају обавезу да образложе своје одлуке тако што ће да наведу јасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлуку засновали (види Евро-пски суд за људска права, Suominen против Финске, пресуда од 1. јула 2003. године, апликација број 37801/97, став 36, и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП 5/05 од 14. марта 2006. го-дине). Сврха обавезе да одлука буде образложена јесте и да покаже да је странама у поступку омогућено да на равноправан и правичан начин буду саслушане у поступку пред судом (види Европски суд за људска права, Kuznetsov и др. против Русије, пресуда од 11. ја-нуара 2007. године, апликација број 184/02).

53. Уставни суд примјећује да је апеланту оптужницом ста-вљено на терет да је починио кривично дјело геноцида из КЗБиХ из 2003. године прописано у члану 172 став 1 тачка а) – убијање припадника групе људи, те тачка б) – наношење тјелесне озље-де или душевне повреде припадницима групе људи. На основу доказа који су проведени Апелационо одјељење је закључило да Тужилаштво БиХ није доказало да је апелант починио и радње описане у тачки б) става 1 члана 172 КЗБиХ из 2003. године, и прогласило га је кривим само за радње из тачке а) наведеног чла-на. Апелационо одјељење је овај закључак засновало на доказима који су проведени у току поступка, које је цијенило појединачно и у узајамној вези, на основу којих је закључило да је апелант у критичном периоду био на простору Сребренице; да је као по-лицајац, припадник специјалне јединице, допринио најприје за-робљавању мушкараца припадника бошњачког народа који су се предавали; да је узео учешће у пратњи ових лица до ЗЗ “Кравица” гдје је наведена група људи била заточена у нехуманим условима, те најзад да је обезбјеђивао стражњу страну објекта ЗЗ “Крави-ца” како би спријечио бијег заробљених када је почело убијање, односно да је починио радње које су му се оптужницом у дијелу за који је проглашен кривим и стављале на терет. У образложе-њу оспорене пресуде детаљно су побројани докази који су на ове околност проведени, сваки доказ је цијењен појединачно и у уза-јамној вези с другим доказима, на основу чега је утврђено апе-лантово учешће и улога у наведеним радњама. Затим, с обзиром да је апелант проглашен кривим за кривично дјело геноцида, које је починио као помагач, у образложењу оспорене пресуде детаљ-но су анализиране околности и разлози, те апелантово својство, на основу чега је закључено да апелант није имао геноцидну намјеру, тј. истребљење Бошњака као националне, етничке и вјерске групе, као дијела плана потпуног истребљења бошњачког становништва Сребренице. Међутим, закључено је да је апелант поступао с умишљајем у односу на убиство заробљених мушка-раца Бошњака у ЗЗ “Кравица”, јер је, из разлога који су детаљно побројани и образложени у оспореној пресуди, био свјестан на-веденог циља и геноцидне намјере главних извршилаца. Сходно наведеном, Уставни суд није могао да прихвати као основане ни апелантове наводе у овом дијелу.

54. Затим, апелант је истакао да му је повријеђено право на од-брану али овај навод није посебно образлагао. Сходно наведеном, имајући у виду да су остали апелантови наводи који су се тицали права на правично суђење детаљно испитани и да је закључено да су неосновани, те да на основу докумената који су предочени не може да се утврди да постоји било шта што би упутило на повреду овог апелантовог права, Уставни суд се неће посебно бавити испи-тивањем и овог апелантовог навода.

55. Најзад, апелантови наводи да му је право на правично суђење повријеђено јер је у оспореним пресудама погрешно при-мијењено материјално право, биће размотрени у оквиру апеланто-вих навода о повреди члана 7 Европске конвенције.

56. Уставни суд сматра да апелантови наводи о повреди једна-кости странака у поступку, адверсарности поступка, као и проведе-

22 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

них доказа и њихове оцијене, те према томе утврђеног чињеничног стања, као и образложења и разлога који су понуђени у оспореној пресуди, нису основани, односно да у околностима конкретног случаја не постоји ништа што би упутило на закључак да кривични поступак против апеланта, сагледан у цјелини, није био правичан.

57. Уставни суд закључује да су апелантови наводи о повреди права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцего-вине и члана 6 став 1 Европске конвенције неосновани.

Кажњавање само на основу закона58. Апелант тврди да му је оспореном пресудом повријеђено

право из члана 7 Европске конвенције.59. Члан II/2 Устава Босне и Херцеговине гласи: Права и слободе предвиђени Европском конвенцијом за за-

штиту људских права и основних слобода и у њеним протоколима директно се примјењују у Босни и Херцеговини. Ови акти имају приоритет над свим другим законима.

60. Члан 7 Европске конвенције гласи: 1. Нико се не може сматрати кривим за кривично дјело настало

чињењем или нечињењем које није представљало кривично дјело у вријеме извршења, према националном или међународном праву. Исто тако, изречена казна неће бити тежа од оне која се примјењи-вала у вријеме извршења кривичног дјела.

2. Овај члан не утиче на суђење или кажњавање било које осо-бе која је крива за чињење или нечињење, ако је то дјело у вријеме извршења представљало кривично дјело према општим правним начелима признатим код цивилизованих народа.

61. У суштини, апелантови наводи у овом дијелу своде се на тврдњу да је у његовом случају требало да се примијени КЗСФРЈ из 1976. године, као закон који је важио у вријеме извршења кри-вичног дјела за које је проглашен кривим и који је блажи за њега, а не КЗБиХ из 2003. године, те да није могла да му буде изречена казна дуготрајног затвора јер је та казна новина у домаћем праву и не може да се примјењује на догађаје који су временски претхо-дили ступању на снагу закона којим је по први пут прописана. У прилог ових навода апелант је указао на пресуду Европског суда у предмету Мактоуф и Дамјановић против БиХ, одлуке Уставног суда у предметима за које тврди да су слични његовом, као и на праксу Суда БиХ, посебно издвајајући предмет Славка Перића, који је првостепеном пресудом био проглашен кривим да је по-магао у кривичном дјелу геноцида по КЗБиХ из 2003. године, а другостепеном пресудом је проглашен кривим за исто кривично дјело али по КЗСФРЈ из 1976. године.

62. У вези с тим, Уставни суд прије свега указује да се ради о кривичном дјелу које је, у одредбама КЗБиХ прописано у члану 171 у дијелу Глави XVII - кривична дјела против човјечности и вриједности заштићених међународним правом, односно које је у одредбама КЗСФРЈ прописано у члану 141 у дијелу Главе XVI - кривична дјела против човјечности и међународног права. Дакле, ради се о кривичном дјелу из групе тзв. ратних злочина. Стога ће Уставни суд оспорене одлуке испитати с аспекта њихове усклађе-ности с чланом 7 Европске конвенције.

63. Уставни суд указује да је Европски суд у предмету Scoppola против Италије (види Европски суд, Scoppola против Италије, број 10249/03, од 17. септембра 2009. године) заузео став да је неопход-но да напусти праксу коју је установила Комисија у предмету X против Њемачке и утврдио да члан 7 став 1 Европске конвенције не гарантује само принцип забране ретроактивне примјене стро-жег кривичног закона, већ такође, имплицитно, гарантује принцип ретроактивне примјене блажег кривичног закона. Тај принцип је садржан у правилу да када постоји разлика између кривичног зако-на који је важио у вријеме извршења кривичног дјела и кривичних закона који су донесени и ступили на снагу након тога, а прије до-ношења правоснажне пресуде, судови морају да примијене закон чије одредбе су најповољније за оптуженог.

64. Уставни суд подсјећа да је Европски суд за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) у својој досадашњој пракси већ ра-зматрао апликације које су покретале слична правна питања с аспе-кта евентуалне повреде члана 7 Европске конвенције, у два предмета (у којим је Суд БиХ донио одлуке) и то у предмету апликанта Бобана Шимшића (види Европски суд, Бобан Шимшић против Босне и Хер-цеговине, одлука о допустивости од 10. априла 2012. године, апли-кација 51552/10, у даљњем тексту: предмет Шимшић) и у предме-ту апликаната Абдуладхим Мактоуфа и Горана Дамјановића (види Европски суд, Мактоуф и Дамјановић против Босне и Херцеговине, пресуда од 18. јула 2013. године, апликације бр. 2312/08 и 34179/08, у даљњем тексту: предмет Мактоуф и Дамјановић).

65. У вези с тим Уставни суд запажа да је Европски суд у предмету Шимшић одбио као очигледно неосновану апликацију у којој је апликант указивао на повреду члана 7 Европске конвенције због тога што кривично дјело злочина против човјечности, за које је проглашен кривим и кажњен, у вријеме рата од 1992. до 1995. године није представљало кривично дјело према домаћем праву. Европски суд је у наведеној одлуци навео, између осталог, да дје-

ла за која је апликант осуђен нису представљала злочине против човјечности према домаћем праву све до ступања КЗБиХ 2003. године, али је евидентно да су ова дјела, у вријеме кад су почиње-на, представљала злочин против човјечности према међународном праву (став 23 пресуде), што имплицира да је Европски суд овај предмет разматрао с аспекта члана 7 став 2 Европске конвенције. Најзад, Европски суд је у наведеном предмету закључио да су апликантова дјела, у вријеме када су извршена, представљала кри-вично дјело дефинисано с довољно доступности и предвидивости према међународном праву, па је наводе у односу на члан 7 Европ-ске конвенције одбио као очигледно неосноване (став 25 пресуде).

66. Затим, Уставни суд запажа да је, с друге стране, Европски суд у предмету Мактоуф и Дамјановић, утврдио повреду члана 7 Европске конвенције. Европски суд је у наведеној пресуди, прије свега, констатовао да су неки злочини, конкретно злочин против човјечности, у домаћи закон уведени тек 2003. године, па да судови немају никакву другу могућност него да у таквим предметима при-мјењују КЗБиХ из 2003. године. Међутим, указано је да предметне апликације покрећу потпуно различита питања од оних у предмету Шимшић с обзиром да су ратни злочини које су починили апли-канти Мактоуф и Дамјановић представљали кривична дјела према домаћем закону у вријеме када су почињени (тачка 55).

67. С тим у вези, Уставни суд истиче да је у својој најновијој пракси (види, поред осталих, Одлуку о допустивости и меритуму број АП 325/08 од 27. септембра 2013. године, у даљњем тексту: предмет Дамјановић и Одлука о допустивости и меритуму број АП 5161/10 од 23. јануара 2014. године, у даљњем тексту: пред-мет Ђукић, доступне на www.ustavnisud.ba), која слиједи праксу Европског суда разрађену у предмету Мактоуф и Дамјановић, који су такође, као и апеланти у цитираним предметима Уставног суда, проглашени кривим да су починили кривично дјело ратног злочи-на против цивилног становништва из члана 173 КЗБиХ, утврдио да је дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције зато што је постојала реална могућност да је ретроактивна примјена КЗБиХ, у ситуацији кад је предметно кривично дјело као такво егзисти-рало и у одредби члана 142 КЗСФРЈ, била на штету апликаната/апеланта у погледу изрицања казне, што је противно члану 7 став 1 Европске конвенције.

68. При томе, Уставни суд наглашава да је у цитираним од-лукама констатовано да задатак Европског суда [као што је то и Уставног суда] није да размотри in abstracto да ли је ретроактив-на примјена КЗБиХ из 2003. године у предметима ратних злочина сама по себи инкомпатибилна с чланом 7 Европске конвенције, те да ово питање мора да се процјењује за сваки предмет појединач-но, узимајући у обзир конкретне околности сваког предмета, а по-себно да ли су домаћи судови примијенили закон чије су одредбе најповољније за оптуженог (тачка 65).

69. У цитираним одлукама је даље истакнуто да је дефиниција ратних злочина за које су апликанти проглашени кривим иста и у КЗСФРЈ, и у КЗБиХ, који је у конкретном предмету примијењен ретроактивно. Међутим, указано је да ова два закона пружају ра-зличит распон казни за ратне злочине. Даље је наведено да Евро-пски суд није прихватио аргументацију да је КЗБиХ блажи за апликанте од КЗСФРЈ, јер не прописује смртну казну. Слиједом извршене анализе висине казни на које су апликанти осуђени и ка-зни које би они могли евентуално да добију, зависно од тога који закон би био примијењен у њиховим случајевима, Европски суд је закључио да је, с обзиром на могућност изрицања казне затвора у краћем трајању, повољнији КЗСФРЈ. У предметној одлуци Евро-пски суд је даље навео да су казне које су изречене апликантима биле унутар распона кажњавања који је прописан и у КЗСФРЈ и у КЗБиХ и да стога не може са сигурношћу да се тврди да би иједан од апликаната био блаже кажњен да је примијењен КЗСФРЈ. Међу-тим, и поред тога, Европски суд је указао: Оно што је од кључног значаја, међутим, је да су апликанти могли добити ниже казне да је тај Закон (напомена: КЗСФРЈ) примијењен у њиховим предметима (тачка 70).

70. Уставни суд сматра да се не може да заузме генерални (ап-страктан) став који од два кривична закона (мисли се на КЗСФРЈ и КЗБиХ) предвиђа “блажу” или “тежу” казну за ово кривично дјело, те да с тим у вези, даље, апстрактно закључи који би од наведена два закона требало да се примјењује (у случајевима када оба зако-на прописују конкретна кривична дјела из области ратних злочина која се оптужницом стављају на терет) због тога што тај закон про-писује “блажу казну”. Такви закључци моћи ће се изводити само у конкретним случајевима, те је сасвим могуће да ће долазити и до различите примјене наведених закона (КЗСФРЈ и КЗБиХ) јер, како је већ речено, један те исти закон може да се покаже, у зависности од конкретних околности сваког појединог случаја, у једној ситуа-цији као блажи а у другој као тежи у односу на казну која ће се изрећи. Уставни суд је мишљења да може да се закључи да у слу-чају када је предметно кривично дјело било инкриминисано у оба закона (у закону који је важио у вријеме извршења као и у закону који је накнадно донесен) да тада, у складу с другом реченицом става 1 члана 7 Европске конвенције, обавезно треба да се испи-та који од два или више сукцесивно донесених закона предвиђа

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 23блажу казну те да се примијени тај закон, тј. закон који предвиђа блажу казну (принцип favor rei). При томе треба да се води рачуна о свим релевантним питањима као што је минимум и максимум прописане казне, услови за ублажавање казне и друго.

71. Уставни суд указује да је оспореном пресудом апелант проглашен кривим и осуђен што је починио кривично дјело гено-цида из члана 171 КЗБиХ. Уставни суд запажа да је дефиниција кривичног дјела геноцида иста у члану 141 КЗСФРЈ, који је при-мјењиван у вријеме извршења предметног кривичног дјела (дакле 1995. године) и у члану 171 КЗБиХ, који је у конкретном предме-ту примијењен ретроактивно. Из наведеног, дакле, слиједи да је апелант проглашен кривим за кривично дјело које је као такво представљало кривично дјело у вријеме извршења (у смислу прве реченице члана 7 став 1 Европске конвенције), а та чињеница, у смислу гаранција друге реченице члана 7 став 1 Европске кон-венције, имплицира обавезу Уставног суда да испита да изречена казна неће бити тежа од оне која се примјењивала у вријеме извр-шења кривичног дјела. У контексту наведеног Уставни суд указује да је апелант, примјеном одредаба КЗБиХ, на крају осуђен на казну дуготрајног затвора у трајању од 24 године.

72. У вези с тим, Уставни суд указује да КЗБиХ и КЗСФРЈ пружају различит распон казни за кривично дјело геноцида за које је апелант проглашен кривим. Наиме, према КЗСФРЈ запријећена казна за предметно кривично дјело је била казна затвора од пет до 15 година или, у најтежим случајевима, смртна казна, умјесто које је могла да се изрекне и казна затвора од 20 година. Сходно КЗБиХ запријећена казна је казна затвора у трајању од 10 година или казна дуготрајног затвора. Прво, с аспекта минимума пропи-сане казне, очигледно је да је тај минимум нижи у КЗСФРЈ. Даље, апелант је проглашен кривим да је кривично дјело геноцида по-чинио као помагач. С тим у вези Уставни суд указује да и КЗБиХ и КЗСФРЈ прописују да се помагач у извршењу кривичног дјела кажњава као да је и сам починио кривично дјело, али његова казна може да се умањи. При том, према КЗСФРЈ казна је могла да се умањи до једне године затвора, а према КЗБиХ то је могуће до пет година затвора. Међутим, Уставни суд указује да је у конкретном случају, за радње које су апеланту стављене на терет, с обзиром на начин извршења тог кривичног дјела и његове посљедице, дакле, с обзиром да се ради о најтежем облику ратног злочина, постојала могућност да му се и као помагачу изрекне најтежа казна која је била прописана само за најтеже облике ратних злочина. Стога је, дакле, постојала могућност да се апеланту изрекне најтежа казна у конкретном случају.

73. Уставни суд запажа да је у конкретном случају Суд БиХ - Апелационо одјељење апеланта осудило на казну дуготрајног за-твора у трајању од 24 године. У вези с тим, а у контексту највише запријећене (најтеже) казне која може да се изрекне за предметно кривично дјело, Уставни суд указује да је одредбама члана 37 став 1 КЗСФРЈ прописано да се смртна казна не може прописати као једина главна казна за одређено кривично дјело, те да је одредбама члана 38 став 2 такође прописано да за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор у трајању од 20 година. При томе, Уставни суд истиче да из ових одредби произла-зи да, дакле, за кривично дјело које је апелант починио није била једина прописана максимална казна смртна казна него да је, као њена алтернатива, у одређеним случајевима могла да буде изре-чена и казна затвора у трајању од 20 година. Према томе, Уставни суд указује да је за кривично дјело геноцида у КЗСФРЈ могла да се изрекне казна затвора у трајању од пет до 15 година или казна затвора у трајању од 20 година или смртна казна.

74. У том контексту, Уставни суд указује да је неспорно да је смртна казна, која је као максимална казна за предметно кривич-но дјело прописана КЗСФРЈ, строжа од казне дуготрајног затвора, која је као максимална казна прописана КЗБиХ. Међутим, Уставни суд подсјећа да је чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине пропи-сано да се права и слободе предвиђени у Европској конвенцији и у њеним протоколима директно примјењују у Босни и Херцеговини, те да ови акти имају приоритет над свим осталим законима. У вези с тим, Уставни суд указује да је ступањем на снагу Устава Босне и Херцеговине (14. децембар 1995. године) ступио на снагу и Прото-кол број 6 уз Европску конвенцију којим је прописано да се смртна казна укида (члан 1), те да држава може у свом законодавству да предвиди смртну казну за дјела извршена у доба рата или непо-средне ратне опасности (члан 2). При томе, Уставни суд указује да је након тога 3. маја 2002. године, на нивоу Савјета Европе, усвојен Протокол број 13 уз Европску конвенцију о укидању смртне казне у свим околностима, који је Босна и Херцеговина ратификовала 28. маја 2003. године. Имајући у виду наведено, Уставни суд указује да из наведеног јасно произилази да у вријеме доношења оспорене одлуке 17. јуна 2013. године није постојала нити теоријска нити практична могућност да апеланту буде изречена смртна казна за предметно кривично дјело.

75. Уставни суд подсјећа да је питање статуса смртне казне већ раније разматрано у Одлуци Дома за људска права за БиХ Сретко Дамјановић против БиХ број CH/96/30 од 5. септембра 1997. го-дине. У овој одлуци је, између осталог, наведено: “У разматрању

да ли би смакнуће којим се пријети подносиоцу пријаве било пре-двиђено у домаћем закону и у складу с одредбама у сврху члана 2 Протокола бр. 6 на Конвенцију, Дом мора да узме у обзир реле-вантне одредбе Устава изложеног у Анексу 4 на Општи Оквирни споразум. У том погледу Дом запажа да је по члану 2 Анекс II на Устав, који се бави прелазним аранжманима, предвиђено да ће ва-жећи закони на дан ступања на снагу Устава остати на снази до мје-ре која није противрјечна Уставу”. Примјена смртне казне би стога могла само да се сматра прописаном у домаћем закону у облику члана 141 или 142 Кривичног закона уколико одредбе тих чланова саме “не би биле у нескладу с Уставом” (став 34). Даље, “тамо гдје један од споразума о људским правима намеће јасну, прецизну и апсолутну забрану неког правца дјеловања, једини начин на који се може спровести обавеза да се особама осигурају споменута права без дискриминације је давање снаге забрани. Стога се закони који иду супротно од такве забране не могу сматрати у складу с Уста-вом и стога се не могу посматрати као исправна основа у домаћем закону за било какву акцију која по Европској конвенцији мора бити легална у домаћем закону. Стога Дом сматра да чланови 141. и 142. Кривичног закона, утолико што овлашћују примјену смртне казне у доба мира, нису у складу с Уставом и да погубљење којим се пријети подносиоцу пријаве зато не би било прописано домаћим законом у сврху Протокола 6 на Европску конвенцију. Стога би то кршило члан 2. Протокола бр. 6 из истог разлога” (став 37).

76. С обзиром да, дакле, није било могуће апеланту изрећи смртну казну, поставља се питање која је то онда максимална ка-зна могла да буде изречена апеланту према КЗСФРЈ. У вези с тим, Уставни суд указује да је одредбама члана 38 став 2 КЗСФРЈ про-писано да “за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може изрећи и затвор од 20 година”. По мишљењу Уставног суда, из цитиране законске одредбе јасно произилази да максимал-на казна за предметно кривично дјело, у ситуацији када више није могуће да се изрекне смртна казну, јесте казна затвора од 20 годи-на. Поредећи казну затвора од 20 година (као максималну казну за предметно кривично дјело према КЗСФРЈ) с казном дуготрајног затвора од 45 година (као максималном казном за предметно кри-вично дјело према КЗБиХ), Уставни суд сматра да је у конкретном случају несумњиво да КЗСФРЈ представља блажи закон за апе-ланта. Имајући у виду да је, дакле, према КЗСФРЈ било могуће да се апеланту изрекне максималну казну од 20 година, а да му је у конкретном случају, примјеном КЗБиХ, изречена казна дуго-трајног затвора у трајању од 24 године, Уставни суд сматра да је ретроактивна примјена КЗБиХ била на штету апеланта у погледу изрицања казне, а што је противно члану 7 Европске конвенције.

77. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да је оспореном пресудом Апелационог вијећа Суда БиХ дошло до повреде апелантовог уставног права из члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције.

78. Уставни суд сматра да је с циљем да се заштите апелантова уставна права довољно да се укине оспорена Пресуда Апелацио-ног одјељења - Суд БиХ број С1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. године и да се предмет врати том суду да донесе нову одлуку у складу с чланом 7 став 1 Европске конвенције, у односу на из-рицања казне.

79. Уставни суд указује да је апелант најприје проглашен кри-вим и изречена му је казна затвора Пресудом Суда БиХ – Одјељење I за ратне злочине број С1 1 К 003442 09 Кри (X-КР-07/180-3) од 6. јула 2012. године. Одлучујући о апелантовој и жалби Тужилаштва БиХ, Апелационо одјељење је Рјешењем број С1 1 К 003442 12 Крж 8 од 16. новембра 2012. године укинуло првостепену пресуду и одредило да се одржи главни претрес пред овим судом. Слиједом наведеног, Апелационо одјељења је донијело Пресуду број С1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. године која је и била предмет пре-испитивања у поступку пред Уставним судом, а по којој се апелант налази на издржавању изречене казне затвора у тренутку доноше-ња одлуке Уставног суда.

80. Уставни суд указује да је као неосноване оцијенио апелан-тове наводе у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције јер је закључио да у конкрет-ном случају нема ништа што би упутило на закључак да поступак доношења оспорене пресуде, сагледан у цјелини, није био прави-чан. Уставни суд је оцијенио да су основани апелантови наводе у односу на члан II/2 Устава Босне и Херцеговине и члан 7 став 1 Европске конвенције, те у складу с тим укинуо оспорену пресуду, с налогом Суду БиХ да донесе нову одлуку којом ће утврђена по-вреда бити отклоњена.

81. Уставни суд указује да ни у овом случају, као и у низу пред-мета из новије праксе у којим је утврдио повреду члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције и укинуо пресуде Суда БиХ с налогом да се донесе нова одлука којом ће бити отклоњена утврђена повреда, није одлучивао о прекиду издржавања казне затвора и пуштању на слободу апеланта, нити о процедури по којој ће Суд БиХ донијети нову одлуку. С обзиром да је у конкретном случају првостепена пресуда укинута, да је апелант лишен слободе и упућен на издржавање казне затвора на основу оспорене пресуде

24 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

која је сада укинута овом одлуком Уставног суда само у односу на примјену члана 7 Европске конвенције, о лишавању слободе апе-ланта одлучиваће Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, у складу са својим надлежностима и релевантним одредбама ЗКПБиХ.

VIII - Закључак82. Уставни суд закључује да је прекршено апелантово уставно

право из члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције јер је у конкретном случају ретроактивна при-мјена КЗБиХ била на апелантову штету у погледу изрицања казне.

83. Уставни суд закључује да није прекршено апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, јер у околностима конкретног случаја нема ништа што би упутило на закључак да су доведени у питање јед-накост странака у поступку, да је суд своју одлуку засновао на доказима на којим је није могао да их заснује, као и да је изостала брижљива и савјесна оцјена доказа на начин који би довео у питање утврђено чиње-нично стање, те најзад да је суд пропустио да образложи своју одлуку, односно да поступак сагледан у цјелини није био правичан.

84. На основу члана 61 ст. 1, 2 и 3 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

85. Анекс ове одлуке у смислу члана 41 Правила Уставног суда чини издвојено мишљење супротно одлуци потпредсједнице Се-аде Палаврић ком се придружује судија Мирсад Ћеман и издвојено мишљење у складу с одлуком судије Златка М. Кнежевића.

86. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда БиХ, Валерија Галић, с.р.

Издвојено мишљење судије Сеаде Палаврић о неслагању с Одлуком Уставног суда број АП 4606/13 од 28. марта 2014. године

У Одлуци број АП 4606/13 од 28. марта 2014. године Устав-ни суд је, између осталог, дјелимично усвојио апелацију; утврдио повреду члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобо-да; укинуо Пресуду Суда Босне и Херцеговине број С 1 1 К 003442 12 Кжк од 17. јуна 2013. године и предмет вратио Суду Босне и Херцеговине с налогом да по хитном поступку донесе нову одлу-ку у складу с чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине и чланом 7 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, те обавијести Уставни суд о мјерама које су предузете с циљем да се изврши ова одлука.

Уз дужно поштовање већинског одлучивања, ја не могу да се сагласим с образложењем и закључком у усвајајућем дијелу одлуке Уставног суда.

Умјесто посебног образложења у наставку се позивам на издвојено мишљење које сам изнијела у односу на Одлуку Устав-ног суда број АП 5161/10 од 23. јануара 2014. године, које гласи:

Издвојено мишљење судије Сеаде Палаврић о неслагању с Одлуком Уставног суда број АП 5161/10 од 23. јануара 2014. године

У Одлуци Уставног суда број АП 5161/10 Уставни суд Босне и Херцеговине је:

Усвојио апелацију, утврдио повреду члана II/2 Устава Босне и Херцеговине и члана 7 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвен-ција), укинуо другостепену пресуду Суда БиХ и предмет вратио том суду с налогом да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу с чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине и чланом 7 Европске конвенције.

Уз дужно поштовање већинског одлучивања, не могу да се сложим с образложењем и закључком који се односе на усвајање апелације број АП 5161/10.

Образложење Уставног суда може да се сажме како слиједи:У релевантном дијелу Уставни суд се позвао на своју Одлу-

ку број АП 325/08 од 27. септембра 2013. године, коју је донио слиједећи праксу Европског суда у предмету Мактоуф и Дамјано-вић у којој је тај суд утврдио да је дошло до кршења члана 7 став 1 Европске конвенције, зато што је постојала реална могућност да је ретроактивна примјена КЗБиХ, када су апликанти проглашени кривим да су починили кривично дјело ратног злочина против ци-вилног становништва из члана 173 КЗБиХ у ситуацији кад је пред-метно кривично дјело као такво егзистирало и у одредби члана 142 КЗСФРЈ, била на штету апликаната/апеланата у погледу изрицања казне, што је противно члану 7 став 1 Европске конвенције.

Затим је Уставни суд указао на то да је у конкретном случају оспореним пресудама апелант проглашен кривим и осуђен зато што је починио кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва из члана 173 КЗБиХ. Уставни суд запажа да је де-финиција ратног злочина против цивилног становништва иста

у члану 142 КЗСФРЈ, који је примјењиван у вријеме извршења предметног кривичног дјела (дакле, 1995. године) и у члану 173 КЗБиХ, који је у конкретном предмету примијењен ретроактивно. Из наведеног слиједи да је апелант проглашен кривим за кривич-но дјело које је као такво представљало кривично дјело у вријеме извршења (у смислу прве реченице члана 7 став 1 Европске кон-венције), а та чињеница, у смислу гаранција друге реченице члана 7 став 1 Европске конвенције, имплицира обавезу Уставног суда да испита да изречена казна неће бити тежа од оне која је примјењи-вана у вријеме извршења кривичног дјела. У контексту наведеног Уставни суд је указао да је апелант примјеном одредаба КЗБиХ, на крају осуђен на казну дуготрајног затвора у трајању од 25 година.

Износећи разлоге из којих је утврдио повреду права из члана 7 Европске конвенције, Уставни суд је, између осталог, указао да из образложења која је изнио у одлуци јасно произилази да у вријеме доношења оспорених одлука, које су донесене у току 2008. и 2009. године, није постојала нити теоријска, нити практична могућност да апеланту буде изречена смртна казна за предметно кривично дјело.

С обзиром на то да, дакле, није било могуће да се апеланту из-рекне смртна казна, поставља се питање која је то, онда, максимална казна могла да буде изречена апеланту према КЗСФРЈ. У вези с тим, Уставни суд је указао да је одредбама члана 38 став 2 КЗСФРЈ про-писано да “за кривична дјела за која је прописана смртна казна суд може да изрекне и затвор од двадесет година”. Сходно мишљењу Уставног суда, из цитиране законске одредбе јасно произилази да максимална казна за предметно кривично дјело, у ситуацији када више није могуће да се изрекне смртна казна, јесте казна затвора од 20 година. Упоређујући казну затвора од 20 година (као макси-малну казну за предметно кривично дјело према КЗСФРЈ) са казном дуготрајног затвора од 45 година (као максималном казном за пред-метно кривично дјело према КЗБиХ), Уставни суд сматра да је у конкретном случају несумњиво да КЗСФРЈ представља блажи закон за апеланта. Имајући у виду да је, према КЗСФРЈ, апеланту било могуће изрећи максималну казну од 20 година, а да му је у конкрет-ном случају, примјеном КЗБиХ, изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 25 година, Уставни суд сматра да је ретроактивна при-мјена КЗБиХ била на штету апеланта у погледу изрицања казне, што је противно члану 7 Европске конвенције.

Према моме мишљењу,Уставни суд у својој одлуци није слиједио принципе којима се

Европски суд за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) руководио у одлуци Мактоуф и Дамјановић против БиХ.

Моји разлози за неслагање с образложењем и закључцима Уставног суда у односу на Одлуку број АП 5161/10 су сљедећи:

• Прије свега, сматрам да Уставни суд, за разлику од Европског суда, уопште није придавао значај чињеници да је апелант, за ра-злику од апликаната Мактоуфа и Дамјановића, проглашен кривим за одузимање живота, и то 71 живота и око 200 повријеђених, а од те чињенице је, према критеријумима Европског суда, зависила оцјена тежине злочина а тиме и запријећене казне у вријеме извр-шења кривичног дјела. Јер, и у случају Мактоуф и Дамјановић и у конкретном ријеч је о истом кривичном дјелу. Разлика је у томе што у предмету Мактоуф и Дамјановић апликанти нису били осуђени пред домаћим судовима за најтеже облике кривичног дјела злочина против цивилног становништва за које је била запријећена смртна казна, већ за блажи облик тог кривичног дјела и о томе су свједочи-ле изречене казне које су биле готово минималне, док је апеланту изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 25 година, што спада у најстрожу казну која је прописана 2003. године након што више у Босни и Херцеговини није могла да буде изречена смртна казна, дакле, као замјена за смртну казну.

• Затим, Уставни суд је до блаже казне дошао упоређујући ка-зну дуготрајног затвора у трајању од 45 година која је запријећена према КЗБиХ из 2003. године с казном затвора од 20 година према КЗСФРЈ из 1976. године која је могла да се изрекне као замјена за смртну казну умјесто са смртном казном.

• Сматрам, међутим, да члан 7 Европске конвенције не треба да се тако разумијева, нити тумачи, нити да је Европски суд члан 7 тумачио и примијенио на овакав начин. Наведени члан, без сумње, инсистира да казна која се изриче не буде тежа од казне која је била примјењива у вријеме учињења кривичног дјела. При томе нема изузетака ни када је ријеч о учиниоцима кривичних дјела ратних злочина. Међутим, сматрам да Уставни суд, тражећи блажу казну за апеланта, није могао да казну дуготрајног затвора упоређује с казном од 20 година затвора, већ са смртном казном која је у врије-ме учињења ратног злочина за који је апелант проглашен одговор-ним била примјењива, без обзира на то што смртна казна у вријеме суђења више није могла да се изрекне. Члан 7 Европске конвенције јасно инсистира да учинилац кривичног дјела не може да се казни теже у односу на казну која је у вријеме учињења кривичног дјела била примјењива, а не у односу на казну која у вријеме суђења више не може да се изрекне.

• Штавише, чини се да је Уставни суд изгубио из вида да разма-тра конкретну апелацију у којој је оспореним одлукама Суда БиХ

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 25апеланту изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 25 годи-на а не 45 година, па је изречена а не максимално запријећена казна требало да се упоређује са смртном казном. Такође, сматрам да је чак и казна доживотног затвора (у случају да је и била прописана КЗБиХ из 2003. године) блажа у односу на смртну казну која је била запријећена и примјењива у вријеме кад је учињено кривично дјело, а поготово је блажа казна дуготрајног затвора у трајању од 25 година каква је у конкретном случају изречена апеланту.

• Будући да је одлучивао о конкретној апелацији, сматрам да је Уставни суд морао да има у виду образложење оспорене првосте-пене пресуде у којој је, између осталог, истакнуто како примјену КЗБиХ из 2003. године додатно оправдава чињеница да је казна прописана КЗБиХ, у сваком случају, блажа од смртне казне која је била на снази у вријеме извршења кривичног дјела, чиме је задо-вољен критеријум временског важења кривичног закона, односно примјена закона који је блажи за учиниоца, као и образложење другостепене пресуде, изнесено у тач.142 и 143 те пресуде, гдје је Суд БиХ истакао да је, испитујући одлуку о казни у оквиру истак-нутих жалбених навода Тужилаштва и у смислу одредбе члана 308 ЗКПБиХ, оцијенио да је првостепено вијеће правилно одмјерило казну имајући у виду све субјективне и објективне околности које се односе на кривично дјело и његовог учиниоца, које изречену ка-зну чине адекватном с обзиром на степен апелантове кривице, по-буде из којих је дјело учињено, јачину повреде заштићеног добра, као и апелантове личне прилике, те закључио да је изречена казна дуготрајног затвора у трајању од 25 година правилно одмјерена и да ће се изреченом казном постићи сврха кажњавања предвиђена одредбом члана 39 КЗБиХ, која захтијева да се изрази осуда учиње-ног кривичног дјела; да се на учиниоца утиче да убудуће не чини кривична дјела; да се утиче на остале да не чине кривична дје-ла (индивидуална и генерална превенција), а посебно да се утиче на свијест грађана о штетности кривичних дјела и о праведности кажњавања; да је потребно да се има у виду да заштитни објекат ових кривичних дјела чине универзалне људске вриједности, до-бра која су услов и основ за заједничко и хумано постојање, чије кршење представља тешке повреде норми међународног права, о чијој озбиљности и тежини говори чињеница да ова дјела не под-лијежу застаријевању.

• Поред наведеног, оваквим поступањем, тј. упоређивањем казне дуготрајног затвора с казном затвора у трајању од 20 годи-на а не са смртном казном, Уставни суд је довео до ситуације да под исти распон казни буду подведени починиоци ратних злочина који нису проглашени одговорним за губитке људских живота и друге “лакше” ратне злочине с починиоцима ратних злочина који су проглашени кривим за губитак више десетина људских живота и друге најтеже ратне злочине, па чак и до блажег кажњавања за ратни злочин него за “обично” убиство.

• На крају, чини се илузорним када Уставни суд каже да питање блажег закона није оцјењивао in abstracto, јер је чињеница да је то de facto учињено у свим случајевима у којима је исто кривично дје-ло било прописано и КЗСФРЈ из 1976. године и КЗБиХ из 2003. го-дине. Произлази да ће се у свим таквим случајевима као блажи за учиниоца примијенити КЗСФРЈ. Стога се, према моме мишљењу, за злочин који представља кршење међународног хуманитарног права за који је одувијек било прописано да не застаријева и да се најстроже кажњава – за који је према КЗСФРЈ из 1976. годи-не запријећена казна била смртна казна, а према КЗБиХ из 2003. године казна дуготрајног затвора - губи и сама сврха кажњавања, односно да ће сврха кажњавања бити остварена само према учи-ниоцима ратних злочина којима се суди пред Међународним кри-вичним судом за бившу Југославију, или су, с друге стране, особе којима се суди пред тим судом у знатно неповољнијем положају од особа којима се за исте злочине суди пред Судом БиХ.

Слиједи да ја апсолутно нисам у могућности да се сагласим са закључком који је усвојила већина Уставног суда у вези са овим питањем. Уз дужно поштовање, овом приликом изражавам своје неслагање.

Сарајево, 9. априла 2014. године Судија Сеада Палаврић, с.р.

Придружујем се издвојеном мишљењу судије Палаврић.

Судија Мирсад Ћеман

Уставни суд Босне и Херцеговине у Пленарној сједници, у предмету број АП 303/10, рјешавајући апелацију Зијада Бешића, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став 2 тачка б), члана 59 ст. 1 и 2 и члана 62 став 1 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцегови-не”, број 22/14), у саставу:

- Валерија Галић, предсједница,- Tudor Pantiru, потпедсједник,- Миодраг Симовић, потпредсједник,

- Сеада Палаврић, потпредсједница,- Мато Тадић, судија,- Constance Grewe, судија,- Мирсад Ћеман, судија,- Маргарита Цаца-Николовска, судија и- Златко М. Кнежевић, судија,на сједници одржаној 4. јула 2014. године, д о н и о ј е

ОДЛУКУО ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Усваја се апелација Зијада Бешића.Утврђује се повреда права на имовину из члана II/3к) Устава

Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску кон-венцију за заштиту људских права и основних слобода.

Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српске број 118-0-Рев-08-001 205 од 13. новембра 2009. године.

Предмет се враћа Врховном суду Републике Српске који је дужан да у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке донесе нову одлуку у складу с чланом II/3к) Устава Босне и Хер-цеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Налаже се Врховном суду Републике Српске да, у складу с чла-ном 72 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од мјесец дана од дана протека рока из претходног става обавије-сти Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама које су предузете с циљем да се изврши ова одлука.

Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.

О б р а з л ож е њ еI - Увод1. Зијад Бешић (у даљем тексту: апелант) из Градишке ког за-

ступају Миле Ковачевић и Марица Ђукановић, адвокати из Гра-дишке, поднио је 22. јануара 2010. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Уставни суд) против Пресу-де Врховног суда Републике Српске (у даљем тексту: Врховни суд) број 118-0-Рев-08-001 205 од 13. новембра 2009. године и Пресуде Окружног суда у Бањој Луци (у даљем тексту: Окружни суд) број 011-0-Гж-05-000 964 од 16. маја 2008. године.

II - Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда (“Слу-

жбени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 60/05, 64/08 и 51/09), која су важила у вријеме кад су предузимане наведене радње, од Врховног суда, Окружног суда и Основног суда у Градишки (у даљем тексту: Основни суд), те Републике Српске и Општине Гра-дишка (у даљем тексту: првотужена и друготужена или тужене), као учесника у поступку, затражено је 29. септембра 2010. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Од Основног суда и Министарства за избјеглице и расеље-на лица, одсјек Градишка (у даљем тексту: Министарство) 4. јуна 2014. године затражена је достава Рјешења Министарства број 05-050-11-1813 од 21. јуна 2002. године и Одлука Комисије за имовин-ске захтјеве расељених лица и избјеглица (у даљем тексту: CRPC) број 644-191-171 од 9. септембра 1999. године.

4. Врховни суд је доставио одговор 15. октобра 2010. године, Окружни суд 13. октобра 2010. године, а тужене 22. октобра 2010. године, док Основни суд у остављеном року није доставио одговор на апелацију. Основни суд и Министарство су тражене доказе до-ставили Уставном суду 6. и 9. јуна 2014. године.

5. Одговори на апелацију достављени су апеланту 11. марта 2011. године.

III - Чињенично стање6. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода

и докумената који су предочени Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

7. Апелант је поднио тужбу Основном суду против тужених ради накнаде штете. Свој тужбени захтјев је заснивао на тврдњи да је власник куће саграђене на к.ч. број 257/2 и уписане у п.л. број 284 к.о. Бок Јанковац у Градишки (у даљем тексту: спорна кућа). Такође је навео да су 14. јула 1992. су кућу минирали непо-знати извршиоци и да су из тог разлога тужене одговорне за њему причињену штету. Апелант је у тужби такође навео да је одлуком Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица (у даљем тексту: CRPC) од 9. септембра 1999. године потврђено да је он савјесни посједник тих некретнина и да на основу те одлуке ступа у њихов посјед. Будући да се апелант налази у избјеглиштву

26 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

и да није у могућности да се врати у посјед имовине тужбом је тра-жио да се тужене обавежу да му накнаде штету на име минирања куће и покретних ствари које су се налазиле у њој.

8. Пресудом Основног суда у Градишки број П-117/03 од 1. фебруара 2005. године обавезане су тужене да апеланту на име нак-наде штете солидарно исплате износ од 108.466,67 КМ са законском затезном каматом од 1. фебруара 2005. године као дана пресуђења па до исплате уз накнаду трошкова поступка у износу од 4.000,00 КМ. Одбијен је вишак апелантовог тужбеног захтјева за накнаду трошкова поступка. У образложењу пресуде Основни суд је навео да је на основу доказа који су проведени неспорно утврђено да је апе-лант власник те куће, што је потврђено и одлуком CRPC-а. Такође је утврђено да је изградња куће довршена током 1991. године када се апелант у њу уселио с члановима своје породице, те да је та кућа била једна од бољих кућа у том крају. Суд је истакао да је апелант, који је саслушан у својству парничне странке, навео да је био у кући заједно са својом фамилијом 1992. године кад је кућа минирана и да су због тог догађаја претрпјели страх због чега су када су избјегли у Данску ишли на терапије. Затим, Основни суд је утврдио да су 14. јула 1992. године кућу минирали непознати починиоци. Општински суд је такође утврдио да су приликом минирања на кући настала знатна оштећења, те да је висина штете утврђена на основу налаза и мишљења вјештака грађевинске струке Трајка Шиљаковића у укуп-ном износу од 108.466,87 КМ.

9. Основни суд је даље истакао да се према одредби члана 388 ЗОО застарјевање прекида тужбом и сваком другом повјериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим на-длежним органом с циљем да се утврде, обезбиједе или остваре потраживања. По апелантовом захтјеву CRPC (Комисија за имо-винске захтјеве расељених лица и избјеглица) је 1999. године донијела одлуку, што нам говори да је апелант пред надлежним органом предузео радњу с тачно одређеним циљем да оствари, од-носно утврди своја потраживања. Осим тога наведеном одлуком је утврђено да је апелант савјестан посједник означених некретни-на на основу које и ступа у њихов посјед. Стога, како од времена покренутог поступка пред Комисијом до времена када је апелант поднио тужбу суду није протекло потребно вријеме за застарјелост потраживања, на које упућују одредбе члана 376 ЗОО, слиједи да потраживање није ни застарјело, јер је у смислу члана 388 ЗОО оно прекинуто предузимањем апелантове радње, односно његовим подношењем захтјева за повраћај некретнина. На крају је Основни суд истакао да је апелантов тужбени захтјев дјелимично основан и да су тужене дужне да апеланту надокнаде штету јер је у вријеме штетног догађаја одредба члана 180 ЗОО била на снази.

10. Пресудом Окружног суда број 011-0-Гж-05-000 964 од 16. маја 2008. године жалба тужених је уважена и првостепена пресуда преиначена тако што је одбијен апелантов тужбени захтјев којим је тражио да му тужене солидарно исплате износ од 108.466,67 КМ са законском затезном каматом, као и захтјев за накнаду трошкова поступка. Истом пресудом апелант је обавезан да туженим нак-нади трошкове поступка у износу од 500,00 КМ. У образложењу пресуде Окружни суд је поновио чињенично утврђење и правне ставове Основног суда, те истакао да се суштина жалбених навода тужених своди на тврдње да је потраживање застарјело због про-тека објективног рока као и да тужене нису одговорне за нанесену штету јер није утврђено да је штета настала као посљедица незако-нитог или неправилног рада тужених у смислу чл. 170 и 172 ЗОО. Затим, Окружни суд је цитирао одредбу члана 180 став 1 ЗОО, те је истакао да је према наведеној законској одредби држава одго-варала физичком лицу и за штету на имовини, насталу због акта насиља или терора, као и приликом јавних демонстрација и ма-нифестација, у ситуацији у којој су њени органи били дужни да је спријече. С тим у вези Окружни суд је, прихватајући као правилно чињенично утврђење првостепеног суда, закључио да је апелантов тужбени захтјев неоснован због тога што тужене нису пасивно ле-гитимисане за накнаду нанесене штете јер, је по мишљењу Окру-жног суда, за штету коју је апелант претрпио би могла да буде одго-ворна само држава Босна и Херцеговина која је у вријеме настанка штете по међународном праву била призната као држава. Затим, Окружни суд је истакао да је апелантово потраживање застарјело према одредби члана 376 став 2 ЗОО с обзиром да је штета коју је претрпио настала 14. јула 1992. године, а тужба је поднесена суду 27. марта 2003. године, односно по протеку објективног рока од пет година од 19. јуна 1996. године као дана до када застарјелост није текла због рата и непосредне ратне опасности. Наведено је да је због пасивног држања апелант изгубио судску заштиту сво-га права, односно да је због застарјелости потраживања престало апелантово право да тражи накнаду штете. Такође, Окружни суд је указао да се у смислу одредбе члана 388 ЗОО “застарјевање прекида подизањем тужбе и сваком другом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, ради утврђења, осигурања или остварења потраживања”. С тим у вези, Окружни суд је закључио да се одлуком CRPC-а из 1999. године донесеном по апелантовом захтјеву за повраћај у посјед предмет-них некретнина, не прекида застарјевање потраживања накнаде штете, будући да апелантов захтјев за враћање у посјед некретнина

није усмјерен на утврђивање, осигуравање или остваривање тра-жбине (накнаде штете).

11. Одлучујући о апелантовој ревизији Врховни суд је Пресу-дом број 118-0-Рев-08-001 205 од 13. новембра 2009. године реви-зију одбио. У образложењу пресуде Врховни суд је истакао да су према утврђеном чињеничном стању апелантову кућу минирала 14. јула 1992. године непозната лица, те да је приликом минирања на кући настала знатна штета. Затим, Врховни суд је истакао да је у вријеме минирања апелантове куће, дакле 14. јула 1992. године, био на снази ЗОО који се примјењивао као пропис Републике Српске. Такође, Врховни суд је навео да је одредбом члана 180 став 1 наведе-ног ЗОО прописано да за штету насталу смрћу, физичком повредом или оштећењем, односно уништењем имовине физичког лица, због аката насиља или терора, као и приликом јавних демонстрација и манифестација одговара друштвено-политичка заједница чији су органи по важећим прописима били дужни да спријече такву штету. Врховни суд је даље образложио да првотужена није имала својство друштвено-политичке заједнице у вријеме настанка спорне штете, будући да је чланом I став 3 Устава Босне и Херцеговине она дефи-нисана као један од два ентитета из којих се састоји држава Босна и Херцеговина, те да због тога по мишљењу Врховног суда за штету није ни могла да буде одговорна. Такође, Врховни суд је истакао да, иако је у вријеме штетног догађаја друготужена била друштвено-по-литичка заједница, ни она није одговорна за штету. Наиме, Врховни суд сматра да због ратних услова друготужена није била у могућ-ности да спријечи настанак штете. С обзиром на наведено, Врховни суд је закључио да код тужених не постоји одговорност за штету коју је апелант претрпио минирањем куће 1992. године. У вези с оста-лим апелантовим ревизионим приговорима Врховни суд је између осталог навео да с обзиром да тужбени захтјев није основан, било је непотребно разматрање ревизионих навода којим се тврди да апе-лантово потраживање није застарјело.

IV - Апелацијаа) Наводи из апелације12. Апелант сматра да су му оспореним одлукама повријеђе-

на права из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, те права из чл. 6 и 9 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. У образложењу навода о кршењу наведених права апелант је хронолошки навео ток поступка пред редовним судовима, истичући да је у конкретном случају пред Основним судом јасно доказано да је та кућа, која је његово власништво, 12. јула 1992. године у потпуности урушена минирањем, што је између осталог доказано и записником о увиђају који су састави-ли истог дана на лицу мјеста дежурни судија и инспектор поли-цијске станице Градишка (који је апелант доставио уз апелацију). Будући да је породична кућа минирана, како је даље апелант на-вео, јасно је да му припада право на накнаду штете на име уни-штене имовине. Затим апелант сматра да је застару потраживања по основу накнаде штете за уништену имовину прекинуо подно-шењем захтјева Комисији за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица (у даљем тексту: CRPC) која је донијела Одлуку број 644-191-1/1 од 9. септембра 1999. године, а којом је потврђено да је био 1. априла 1992. године савјестан посједник тих некретни-на. Такође, апелант сматра да је застару прекинуо и подношењем захтјева за повраћај имовине Министарству које му је својим рје-шењем вратило у посјед уништену породичну кућу и осталу имо-вину у његовом власништву. Поред тога, апелант је навео да је и поднио тужбу 27. марта 2003. године, значи у року од пет година. Затим, апелант је истакао да је обраћајући се наведеним органима прекинуо застару јер је предузимао радње у вези с остваривањем својих права по основу накнаде штете за урушену имовину. Сто-га, апелант сматра да тужбени захтјев ради накнаде штете који је постављен у тужби од 27. марта 2003. године није, а како је то правилно утврдио првостепени суд, застарјело потраживање. Даље, апелант је истакао да је другостепени суд заузео погрешно становиште, које је прихватио и Врховни суд, да не постоји од-говорност тужених за штету насталу минирањем његове куће. Наиме, апелант је истакао да се његова породична кућа налази на територији Републике Српске, која је била Уставом дефинисана као ентитет у саставу државе Босне и Херцеговине у вријеме када је минирањем причињена штета на његовој кући, и имала је своју војску, полицију и своје законе.

б) Одговор на апелацију13. Врховни и Окружни суд су у својим одговорима оспорили

апелационе наводе истичући да је на утврђено чињенично стање правилно примијењено материјално право, о чему су дати разлози у образложењима пресуда код којих у цјелости остају, а којим по мишљењу судова нису прекршена апелантова уставна права.

14. Основни суд се у одговору на апелацију није изјашњавао о апелационим наводима, већ је предложио да Уставни суд донесе одлуку у складу с Правилима Суда.

15. Тужене су такође оспориле наводе апелације као неоснова-не, истичући да су пресуде Врховног и Окружног суда засноване на закону, те да њима нису повријеђена апелантова наведена права.

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 27V - Релевантни прописи16. Закон о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”, бр.

29/78, 39/85, 45/89 и 57/89; “Службени лист РБиХ”, бр. 2/92, 13/93, 13/94 и “Службене новине ФБиХ”, број 29/03) у релевантном дијелу гласи:

Члан 154.Ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити је, уколико

не докаже да је штета настала без његове кривице.За штету од ствари или дјелатности, од којих потиче повећана

опасност штете за околину, одговара се без обзира на кривицу.За штету без обзира на кривицу одговара се у другим случаје-

вима предвиђеним законом.

Члан 180. став 1.За штету насталу смрћу, тјелесном повредом или оштећењем,

односно уништењем имовине физичког лица усљед акта насиља или терора, као и приликом јавних демонстрација и манифеста-ција, одговара друштвено-политичка заједница чији су органи по важећим прописима били дужни да спријече такву штету.

Члан 360. ст. 1. и 2.Опште правило

(1) Застаром престаје право захтијевати испуњење обавезе.(2) Застара наступа кад протекне законом одређено вријеме у

којем је вјеровник могао захтијевати испуњење обавезе.

Члан 361. став 1.Кад застарјевање почиње тећи

(1) Застаријевање почиње тећи првог дана послије дана када је вјеровник имао право захтијевати испуњење обавезе, ако законом за поједине случајеве није што друго прописано.

Члан 376. ст. 1. и 2.Потраживање накнаде штете

(1) Потраживање накнаде узроковане штете застарјева за три године од дана кад је оштећеник дознао за штету и за особу која је штету учинила.

(2) У сваком случају ово потраживање застарјева за пет година од када је штета настала.

Члан 383.Несавладиве препреке

Застаријевање не тече за све вријеме за које вјеровнику није било могуће због несавладивих препрека да судским путем зах-тијева испуњење обавезе.

Члан 388.Подизање тужбе

Застаријевање се прекида подизањем тужбе и сваком другом вјеровниковом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, ради утврђења, осигурања или остварења потраживања.

Члан 392. став 1.Рок застаре у случају прекида

(1) Након прекида застарјевање почиње тећи изнова, а вријеме које је протекло прије прекида не рачуна се у законом одређени рок за застару.

17. Закон о измјенама и допунама Закона о облигационим од-носима Републике Српске (“Службени гласник РС”, број 17/93) у релевантном дијелу гласи:

Члан 28.У члану 180. ст. 1. и 3. ријечи: “друштвено-политичка заједни-

ца” замјењују се ријечју: “држава”.18. Закон о измјенама и допунама Закона о облигационим од-

носима Републике Српске (“Службени гласник РС”, број 3/96) у релевантном дијелу гласи:

Члан 1.У Закону о облигационим односима (“Службени лист СФРЈ”,

број 29/78, 39/85 и 57/89) и у Закону о измјенама и допунама Закон о облигационим односима (“Службени гласник Републике Срп-ске”, број 17/93), члан 180. брише се.

19. Закон о парничном поступку (“Службени гласник Републи-ке Српске”, бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07 и 49/09 у тексту који је важио у вријеме одлучења) релевантне одредбе гласе:

Члан 221.Другостепени суд испитује првостепену пресуду у оном дијелу

у коме се побија жалбом, у границама разлога наведених у жалби,

пазећи по службеној дужности на примјену материјалног права и повреде одредаба парничног поступка које се односе на страначку способност и заступање.

Члан 229. став 1. тачка 4.Другостепени суд ће, у сједници вијећа или на основу одржане

расправе, пресудом преиначити првостепену пресуду, ако утврди да постоји један од слиједећих разлога изнесених у жалби:

4) ако сматра да је чињенично стање у првостепеној пресуди правилно утврђено, али да је првостепени суд погрешно примије-нио материјално право;

Члан 241.Ревизијски суд испитује побијану пресуду само у оном дијелу

у којем се она побија ревизијом, у границама разлога наведених у ревизији, пазећи по службеној дужности на примјену материјалног права и повреде одредаба парничног поступка које се односе на страначку способност и заступање.

Члан 248.Ревизијски суд ће пресудом одбити ревизију као неосновану

ако утврди да не постоје разлози због којих је ревизија изјављена.

Члан 366.Ако се према закону или због природе правног односа спор

може ријешити само на једнак начин према свим супарничарима (јединствени супарничари) сматрају се они као једна парнична странка, тако да ако поједини супарничари пропусте коју парничну радњу учинак парничних радњи које су предузели други супарни-чари протеже се и на оне који те радње нису предузели.

20. Анекс 7 Оквирног споразума за мир у Босни и Херцегови-ни у релевантном дијелу гласи:

Члан I став 1.Заштита

1) Све избјеглице и расељена лица имају право да се слобод-но врате у своје домове. Имају право на враћање имовине које су лишени у току непријатељстава од 1991. године и на накнаду имо-вине која се не може вратити. Што ранији повратак избјеглица и расељених лица важан је циљ рјешавања сукоба у Босни и Хер-цеговини. Стране потврђују да ће прихватити повратак лица која су напустила њихову територију, укључујући и она која су добила привремену заштиту трећих земаља.

Члан VIIОснивање Комисије

Стране овим оснивају независну Комисију за расељена лица и избјеглице (Комисију). Комисија ће имати сједиште у Сарајеву и може имати према потреби, уреде на другим локацијама.

Члан VIIIСарадња

Стране ће сарађивати са Комисијом, те поштовати и проводити њене одлуке без одгађања и у доброј вјери, заједно с релевантним међународним и невладиним организацијама које су надлежне за повратак и реинтеграцију избјеглица и расељених лица.

Члан XIМандат

Комисија ће запримати и одлучивати о захтјевима за некрет-нине у Босни и Херцеговини кад имовина није била добровољно продана или на други начин пренесена након 1. априла 1992. годи-не и када подносилац захтијева није у посједу те имовине. Захтјеви се могу постављати за враћање имовине или умјесто враћања за праведну накнаду.

Члан XII ст. 1. и 7.Поступак пред Комисијом

1) Након примања захтјева Комисија ће одредити законитог власника имовине за коју је постављен захтјев, као и вриједност те имовине. (...)

7) Одлуке Комисије су коначне, а било која исправа о власни-штву, донације, хипотеке и други правни инструменти које начини или додијели Комисија признат ће се као законити у цијелој Босни и Херцеговини.

Члан XVПравила и прописи

Комисија ће донијети правила и прописе у складу с овим спо-разумом, нужне за провођење функција које из њега произилазе. При стварању ових правила и прописа Комисија ће узети у обзир домаће законе о праву власништва. Стране ће сарађивати с Коми-сијом, те поштовати и проводити њене одлуке без одгађања и у

28 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

доброј вјери, заједно с релевантним међународним и невладиним организацијама које су надлежне за повратак и реинтеграцију избјеглица и расељених лица.

21. Закон о престанку примјене Закона о коришћењу напуштене имовине (“Службени гласник РС”, бр. 38/98, 12/99, 31/99, 38/99, 65/01, 13/02, 64/02, 39/03, 96/03, 49/09 и 1/10) у релевантном дијелу гласи:

Члан 5.Власник, посједник, односно корисник непокретности који је

напустио непокретност има право на враћање те непокретности са свим правима која је имао до 30. априла 1991. године, односно до момента напуштања непокретности.

Члан 10.Захтјев из члана 9. Закона власник, посједник, односно ко-

рисник напуштених непокретности подноси надлежном органу Министарства за избјеглице и расељена лица у општини на чијој се територији налази непокретност.

22. Закон о извршењу одлука Комисије за имовинске захтјеве избјеглица и расељених лица (“Службени гласник РС”, бр. 31/99 и 52/02) у релевантном дијелу гласи:

Република СрпскаЧлан 1.

Овим законом регулише се повратом у посјед на територији Републике Српске,управно извршење Одлука Комисије за имовин-ске захтјеве расељених лица и избјеглица (у даљем тексту: Коми-сија), која је успостављена на основу Анекса. Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Члан 3.Извршење одлука Комисије проводи се управним путем на

захтјев лица из члана 4. став 1. или 2. (тражилац извршења).Управни орган надлежан за имовинско-правне послове у оп-

штини у којој се налази имовина извршава одлуке Комисије које се односе на некретнине у својини грађана, односно станове на којим постоји станарско право, по захтјеву

Управни орган надлежан за имовинско-правне послове у оп-штини у којој се налази имовина извршава одлуке Комисије које се односе на некретнине у својини грађана, односно станове на којим постоји станарско право, по захтјеву

23. Закон о унутрашњим пословима (“Службени гласник срп-ског народа у Босни и Херцеговини”, број 4/92 и “Службени гла-сник Републике Српске”, број 27/93) у релевантном дијелу гласи:

Члан 15.Служба Јавне безбједности врши управне, стручне и друге по-

слове и задатке који се односе, нарочито на: непосредну заштиту уставног уређења од насилног угрожавања и промјена и угрожа-вања безбједности земље; заштиту живота и личне безбједности грађана; спрјечавање и откривање кривичних дјела, проналажење и хватање починиоца кривичних дјела; одржавање јавног реда и мира; обезбјеђење одређених личности и објеката; криминалисти-чко-техничка вјештачења; безбједност саобраћаја на путевима и одређене послове и задатке безбједности у другим областима сао-браћаја; контролу прелажења државне границе; боравак и кретање странаца; путне исправе за прелазак државне границе; набављање, држање и ношење оружја и муниције; противпожарну заштиту; промет и ускладиштење опасних материја; пружање помоћи ради отклањања посљедица у случају опште опасности проузроковане елементарним непогодама и епидемијама.

VI - Допустивост24. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине

Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

25. У складу с чланом 18 став 1 Правила Уставног суда, Устав-ни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући сходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

26. У конкретном случају предмет оспоравања апелацијом је Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-08-001 205 од 13. новембра 2009. године, против које нема других дјелотворних правних лије-кова могућих сходно закону. Наведену пресуду апелант је примио 8. децембра 2009. године, а апелација је поднесена 20. јануара 2010. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. 3 и 4 Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нити постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива.

27. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херце-говине, те члана 18 ст. 1, 3 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII - Меритум28. Апелант побија наведене пресуде, тврдећи да су му тим

пресудама повријеђена права из члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, те права из члана 6 и 9 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на имовину29. Члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине у релевантном

дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска

права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају:к) Право на имовину30. Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у реле-

вантном дијелу гласи:Свако физичко или правно лице има право на неометано ужи-

вање своје имовине. Нико не може бити лишен своје имовине, осим у јавном интересу и под условима предвиђеним законом и општим начелима међународног права.

Претходне одредбе, међутим, ни на који начин не утичу на право државе да примјењује такве законе које сматра потребним да би надзирала коришћење имовине у складу са општим интере-сима или да би осигурала наплату пореза или других доприноса или казни.

31. У конкретном случају апелант је покренуо поступак пред судом ради накнаде штете која му је проузрокована на његовој по-родичној кући за вријеме ратних дејстава. Уставни суд подсјећа да се у току поступка пред редовним судовима питање накнаде материјалне штете настале на кући због минирања у току ратних дејстава, за коју је неспорно утврђено да се ради о апелантовој имовини, поставила два спорна питања и то питање застаре потра-живања и питање недостатка пасивне легитимације (оба приговора је истакао правни заступник тужених у одговору на тужбу и у току поступка), о којима редовни судови нису имали јединствен став. У том правцу Уставни суд подсјећа да је Основни суд оцијенио да су неосновани истакнути приговори, усвајајући апелантов тужбени захтјев у погледу висине накнаде штете, те обавезао тужене као пасивно легитимисане стране у поступку, на исплату те накнаде. У вези с приговором застаре потраживања Основни суд је обра-зложио да је рок за потраживање накнаде, према одредби члана 376 ст. 1 и 2 ЗОО-а (објективни и субјективни) почео да тече 19. јуна 1996. године, када су укинути ратно стање и непосредна ратна опасност, те да је тај рок у наредне три године прекинут, јер је апе-лант у периоду од 1999. године до подизања тужбе, подношењем захтјева Комисији CRPC-а и доношењем Одлуке те Комисије од 9. септембра 1999. године, те подношењем захтјева Министарству за повраћај предметне куће и доношењем рјешења Министарства од 21. јуна 2002. године предузимао радње које су довеле до преки-да застарјевања у смислу одредбе члана 388 ЗОО-а. С тим у вези, Основни суд је закључио да је апелант, поступајући на наведени начин, пред надлежним органима предузео радње с циљем да утвр-ди, обезбиједи или оствари своја потраживања, сходно одредби члана 388 ЗОО-а. Наиме, Основни суд је закључио да су поступци пред CRPC-ом и пред надлежним Министарством за повраћај не-кретнина, имали процесно-правни значај који је довео до прекида застарјевања, у смислу одредбе члана 388 ЗОО.

32. Уставни суд даље запажа да су о питању застарјелости потра-живања у конкретном случају Окружни суд и Врховни суд заузели другачији став. Наиме, из образложења другостепене пресуде про-изилази да је Окружни суд на основу чињеничног утврђења прво-степеног суда, за које је оцијенио да је правилно и потпуно утврђено, закључио да је првостепени суд погрешно примијенио материјално право о застари, те је примјеном одредбе члана 229 став 1 тачка 4 ЗПП-а преиначио првостепену пресуду у досуђујућем дијелу. Устав-ни суд примјећује да је Окружни суд прихватио став првостепеног суда да је застарни рок за потраживање (објективни и субјективни) почео да тече 20. јуна 1996. године, али није прихватио став прво-степеног суда да су радње које је апелант предузимао током 1999. године ради враћања у посјед некретнина па до подношења тужбе могле да утичу на прекид застарјевања у смислу члана 388 ЗОО-а јер сматра да захтјев тужиоца (апеланта) за враћање у посјед пред-метних некретнина није усмјерен на утврђивање, обезбјеђивање или остваривање те тражбине (накнаде штете).

33. С друге стране, Уставни суд запажа да је Врховни суд од-био тужбени захтјев као неоснован с образложењем да првотужена није пасивно легитимисана у овом поступку, те је с тим у вези зау-зео став да је “непотребно” да се разматра приговор застарјелости потраживања.

34. Уставни суд запажа да је, у вези с наводима да првотужена није пасивно легитимисана у овом поступку, Врховни суд закљу-чио да првотужена у вријеме штетног догађаја није имала својство друштвено-политичке заједнице, те да због тога за штету није ни

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 29могла да буде одговорна. Међутим, Уставни суд указује да из обра-зложења оспорених одлука произилази да је апелант свој тужбени захтјев заснивао, како је и констатовано у образложењу оспоре-них одлука, на тврдњи да органи тужене ништа нису предузели да би пронашли извршиоце, те да су одговорни за штету која је почињена апеланту. Стога Уставни суд истиче да Врховни суд, у таквим околностима, своју одлуку о неоснованости апелантове ревизије, а тиме и постављеног тужбеног захтјева није могао да образложи чињеницом да првотужена није могла да буде одговор-на за штету која је настала апеланту зато што није имала својство друштвено-политичке заједнице у вријеме настанка спорне ште-те, односно да би, како је то образложио Врховни суд, за накнаду штете одговорна могла да буде искључиво Босна и Херцеговина. У контексту наведеног Уставни суд превасходно наглашава да није спорно да Босна и Херцеговина у смислу члана I/1 Устава Босне и Херцеговине наставља своје правно постојање по међународном праву као држава, али да та околност није од значаја за рјешавање конкретне правне ствари у којој је апелант тражио накнаду мате-ријалне штете управо од првотужене и друготужене због тога што њихови органи нису предузели послове из своје надлежности. На-име, из стања списа и образложења оспорених одлука је евидентно да је поводом минирања апелантове куће извршен увиђај на лицу мјеста и да је сачињен записник о увиђају од 12. јула 1992. годи-не, из чега произилази да је у вријеме штетног догађаја постојала организована власт на територији данашњег ентитета Републике Српске, која је доносила законе и друге прописе, организовала рад полиције, тужилаштва, судова и сл. У вези с тим Уставни суд под-сјећа да је Анексом II/2 на Устав Босне и Херцеговине прописано да ће сви закони, прописи и судски пословници који су на снази на територији Босне и Херцеговине у тренутку када Устав ступи на снагу, остати на снази у оној мјери у којој нису у супротности с Уставом док другачије не одреде надлежни органи власти у Босни и Херцеговини. Стога у таквим околностима Врховни суд у оспо-реној одлуци, имајући у виду садржај апелантовог постављеног тужбеног захтјева, није могао да се бави питањем кад је Република Српска призната као ентитет, већ питањем да ли су надлежни орга-ни који су егзистирали у Републици Српској предузели послове из своје надлежности у вези с проналажењем починиоца кривичног дјела који је минирао апелантову кућу. Такође, у погледу навода Врховног суда да, иако је у вријеме штетног догађаја друготужена постојала као друштвено-политичка заједница ни она није одго-ворна за нанесену штету, јер због ратних услова није била у могућ-ности да спријечи штету, Уставни суд указује да осим паушалних навода Врховни суд није понудио било какве аргументе којима би поткријепио ове своје тврдње.

35. С друге стране Уставни суд сматра, с обзиром да је Врхов-ни суд закључио да је непотребно да разматра апелантове реви-зионе наводе о застари (које је апелант заснивао на тврдњи да је обраћањем CRPC-у и подношењем захтјева за повраћај прекинуо ток застаре), а да су Основни суд и Окружни суд о том питању заузели супротна становишта, Уставни суд сматра да је неопходно да размотри и начин на који је у околностима конкретног случаја Окружни суд, чију је одлуку преиспитивао Врховни суд, расправио питање застарјелости потраживања.

36. У вези с тим, Уставни суд подсјећа да је у досадашњој пракси разматрао апелације које су покретале правно питање пре-кида застарјевања у смислу одредбе члана 388 ЗОО у контексту подношења захтјева CRPC-у (види Уставни суд, Одлука број АП 5070/10 од 29. и 30. маја 2014. године, доступна на веб-страници Уставног суда www.ustavnisud.ba). Наиме, Уставни суд запажа да је у конкретном предмету утврђено да су апеланти у поступку пред CRPC-ем исходовали коначну и обавезујућу одлуку за све надлеж-не органе у БиХ, којом је, сходно правилима CRPC-а, заснованим на релевантним прописима у БиХ, утврђено да је правна предница апеланата 1. априла 1992. године била савјестан посједник спор-них некретнина. Полазећи од значаја CRPC-а, као неспорног ауто-ритета у релевантном периоду за спорна питања у вези с напуште-ном имовином, чији је примаран задатак био да својим одлукама омогући повраћај имовине избјеглицама и расељеним лицима на простору цијеле Босне и Херцеговине, коју су због ратних околно-сти напустили, као у конкретном случају, Уставни суд сматра да су апеланти у околностима конкретног случаја подношењем захтјева CRPC-у прекинули застаријевање. Уставни суд сматра да је захтјев апеланата био усмјерен управо на ове некретнине и на тужену Ре-публику Српску, која је у коначници била у обавези да апеланти-ма врати имовину, чиме су предузете релевантне радње с циљем утврђивања, обазбјеђивања или остваривања потраживања. Дакле, Уставни суд сматра да су апеланти подношењем захтјева CRPC-у прекинули застарјевање, у смислу одредбе члана 388 ЗОО-а, које је трајало све до 4. марта 1999. године, када је CRPC донијела коначну и обавезујућу одлуку, кад је застарјевање у смислу одред-бе члана 392 став 1 ЗОО-а почело поново да тече (послије преки-да застарјевање почиње да тече изнова, а вријеме које је протекло прије прекида не рачуна се у законом одређени рок застарјевања). Сходно одредби члана 361 став 1 ЗОО-а рокови из одредбе члана 376 ст. 1 и 2 су поново почели да теку 5. марта 1999. године.

37. Осим тога, Уставни суд је у наведеној одлуци закључио и да је подношење захтјева Министарству (20. октобар 2000. године) у околностима конкретног случаја релевантна процесна радња која је сходно одредби члана 388 ЗОО-а довела до прекида застарје-вања, које је почело да тече 5. марта 1999. године те да је прекид застарјевања трајао све до 29. августа 2001. године када је Ми-нистарство донијело закључак, од када су рокови поново почели да теку 30. августа 2001. године, према одредби члана 361 ЗОО-а. Дакле, имајући у виду да је тужба Основном суду поднесена 10. маја 2002. године, Уставни суд сматра да је поднесена благовреме-но, у роковима прописаним одредбама члана 376 ст. 1 и 2 ЗОО-а.

38. Доводећи у везу цитирану Одлуку АП 5070/10 с чињенич-ним стањем овог предмета, Уставни суд закључује да се ради о го-тово идентичном чињеничном и правном питању. Наиме, имајући у виду чињенице конкретног предмета, Уставни суд запажа да и у конкретном случају, као и у цитираној одлуци, није спорно да је апелант у поступку пред CRPC-ем исходовао коначну и обавезујућу Одлуку број 644-191-1/1 од 9. септембра 1999. године којом је по-тврђено да је апелант 1. априла 1992. године био савјестан посјед-ник куће у Градишки која је минирана 14. јула 1992. године, што према ставу из цитиране одлуке АП 5070/10 значи да је апелант и у конкретном случају подношењем захтјева CRPC-у (из расположи-вих доказа није видљиво када је то тачно учињено, али је свакако било у оквиру рока прописаног чланом 376 став 1 ЗОО, који је почео да тече 20. јуна 1996. године), те подношењем захтјева надлежном Министарству за враћање у посјед своје куће од 22. фебруара 1999. године прекинуо застарјевање, у смислу одредбе члана 388 ЗОО-а. Прихватајући такође принципе из цитиране Одлуке АП 5070/10 на-ведени прекид застарјевања у конкретном случају је трајао до 9. сеп-тембра 1999. године када је CRPC донијела коначну и обавезујућу одлуку, односно до 21. јуна 2002. године када је Министарство до-нијело рјешење којим је апеланту враћена у посјед спорна кућа и од када су рокови поново почели да теку 22. јуна 2002. године, сходно одредби члана 361 став 1 ЗОО-а. Дакле, имајући у виду да је тужба Основном суду поднесена 27. марта 2003. године, Уставни суд сма-тра да је и у конкретном случају тужба поднесена благовремено, у роковима прописаним одредбама члана 376 ст. 1 и 2 ЗОО-а.

39. С обзиром на наведено, те имајући у виду да се разлози који су наведени у Одлуци број АП 5070/10 од 29. и 30. маја 2014. године у цијелости могу да се примијене и на одлучивање поводом ове апе-лације, Уставни суд је из истих разлога закључио да је повријеђено апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херце-говине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Остали наводи40. С обзиром на утврђену повреду члана II/3к) Устава Босне

и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвен-цију, Уставни суд сматра да није потребно да разматра апелантове наводе о повреди права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 ст. 1 и 9 Европске конвенције, јер су у суштини исти као и наводи у вези с повредом права на имовину, што је Уставни суд већ испитао.

VIII - Закључак41. Уставни суд закључује да је оспореним пресудама прекр-

шено апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у ситуацији када је Врховни суд, испитујући пресуду Окружног суда којом је апелантов тужбени захтјев одбијен због недостатка пасив-не легитимације и застаре потраживања, закључио да с обзиром да тужбени захтјев није основан, било је непотребно да се разматрају ревизиони наводи којим се тврди да апелантово потраживање није застарјело, што је за посљедицу имало незаконито мијешање у апе-лантово право на имовину.

42. На основу члана 59 ст. 1 и 2 и члана 62 став 1 Правила Устав-ног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

43. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда БиХ, Валерија Галић, с.р.

Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предмету број АП 2642/11, рјешавајући апелацију ЗЗ “Ратар” Брка, на осно-ву члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 став 2 тачка б) и члана 59 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине” број 22/14), у саставу:

- Валерија Галић, предсједница,- Миодраг Симовић, потпредсједник,- Сеада Палаврић, потпредсједница,- Мато Тадић, судија,- Мирсад Ћеман, судија и- Златко М. Кнежевић, судија,на сједници одржаној 17. јула 2014. године, д о н и о ј е

30 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

ОДЛУКУО ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ

Одбија се као неоснована апелација ЗЗ “Ратар” Брка поднесена против Пресуде Апелационог суда Брчко дистрикта број 96 0 Пс 00574410 Пж од 20. априла 2011. године и Пресуде Основног суда Брчко дистрикта број 96 0 Пс 005744 10 Пс од 7. септембра 2010. године.

Одлуку објавити у “Службеном гласнику Босне и Херцего-вине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине”.

О б р а з л ож е њ еI - Увод1. ЗЗ “Ратар” Брка (у даљњем тексту: апелант), ког заступа

Амер Рамић, адвокат из Брчког, поднио је 28. јуна 2011. године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Апелационог суда Брчко дистрикта (у даљњем тексту: Апелациони суд) број 96 0 Пс 00574410 Пж од 20. априла 2011. године и Пресуде Основног суда Брчко дистрикта (у даљњем тексту: Основни суд) број 96 0 Пс 005744 10 Пс од 7. септембра 2010. године.

II - Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Апелацио-

ног суда, Основног суда и Брчко дистрикта као супротне стране у поступку (у даљњем тексту: тужени) затражено је 29. априла 2014. године да доставе одговоре на апелацију.

3. Апелациони суд је доставио одговор 8. маја, а Основни суд 12. маја 2014. године.

III - Чињенично стање4. Чињенице предмета које произилазе из апелантових навода

и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.

5. Основни суд је донио Пресуду број 96 0 Пс 005744 10 Пс од 7. септембра 2010. године којом је у цијелости одбио апелантов ту-жбени захтјев који је гласио: “Утврђује се пријелаз обавезе утврђе-не правоснажном пресудом Основног суда Брчко дистрикта број Пс.19/00, од 24. априла 2003. године са ДП ‚Бимекс‘ Брчко Горњи Рахић на туженог Брчко дистрикт БиХ, што је тужени дужан при-знати и трпјети да [апелант] на темељу ове пресуде поднесе против туженог приједлог за дозволу извршења на основу извршне испра-ве – пресуде Основног суда Брчко дистрикта БиХ, број Пс.19/00 од 24. априла 2003. године”.

6. У образложењу пресуде Основни суд је навео да је апелант поднио тужбу против туженог ради утврђења пријелаза обавезе. У тужби је навео да је на основу извршне исправе, правоснажне Пресуде Основног суда број П.с. 19/00 од 24. априла 2003. године, правни предник туженог ДП “Бимекс” Брчко Горњи Рахић обаве-зан да тужиоцу исплати износ затезне камате на износ главног дуга од 27.962,50 КМ. Апелант је покренуо извршни поступак означа-вајући туженог као извршеника. Апелант је упућен да у парничном поступку докаже да је потраживање ДП “Бимекс” Брчко Горњи Ра-хић прешло на туженог. Основни суд је навео да је апелант у тужби истицао да је ДП “Бимекс” Горњи Рахић правни сљедник ДП “Би-мекс” Брчко са правним континуитетом од 1989. године до данас, као и да ДП Брчко Горњи Рахић није располагао имовином која се налази у Брчком, већ је ту имовину преузело предузеће ОДП “Бимекс” Брчко, које је приватизовано од туженог. Основни суд је навео да апелант тужбени захтјев заснива на Одлуци о организо-вању и раду општинских администрација, јавних установа, преду-зећа и институција Брчко дистрикта у пријелазном периоду од 29. маја 2000. године и другим релевантним прописима. Тужени је у цијелости оспорио тужбени захтјев као неоснован.

7. Након спроведеног доказног поступка Основни суд је обра-зложио да је апелант поднио приједлог за дозволу извршења против туженог као извршеника, а правоснажном Пресудом Основног суда број П.с. 19/00 означен је као тужени ДП “Бимекс” Горњи Рахић. Основни суд је навео да тужени није учествовао нити у пословно-облигационом односу, нити у поступку у предмету број П.с. 19/00.

8. Увидом у збирку исправа за ДОО “Бимекс”, индустрија меса и конзерви са хладњачом Горњи Рахић, рег. уложак 1-210, Основ-ни суд је утврдио да је Рјешењем број Ст.-25/90 од 4. децембра 1992. године сједиште ДП “Бимекс” Брчко у стечају из Брчког привремено премјештено у Сребреник, а затим у Горњи Рахић, те да је касније (18. августа 1995. године) рјешењем суда извршен упис промјене облика предузећа из ДП (друштвено предузеће) у ДОО (друштво са ограниченом одговорношћу). Даље, утврђено је да предузеће ДОО “Бимекс”, индустрија меса и конзерви са п.о. Горњи Рахић, није ускладило своју организацију са Законом о пре-дузећима Брчко дистрикта у законом предвиђеном року, те је тре-бало да се спроведе ликвидација по службеној дужности, али она још није спроведена, тако да је ДОО “Бимекс”, индустрија меса

и конзерви са хладњачом са п.о. Горњи Рахић, самостални прав-ни субјекат односно правно лице које самостално иступа у јавном промету и сопственом имовином одговара за своје преузете обаве-зе. Сем тога, на основу изведених доказа Основни суд је закључио да ДОО “Бимекс” Брчко Горњи Рахић не полаже право на имови-ну ДП “Бимекс” који се налази у Брчком и која је била предмет приватизације 67% државног капитала, као и да ДОО “Бимекс” Брчко Горњи Рахић посједује сопствену имовину на територији Федерације БиХ, у Тузли и Тузланском кантону, из које се може тражити намирење апелантовог потраживања и која није ушла у поступак приватизације државног капитала ОДП “Бимекс” Брчко као јединог законом утврђеног правног сљедника пријератног ДП “Бимекс” Брчко, што је утврђено из дописа Кантоналног суда у Тузли број У/И-832/99 од 21. маја 1999. године, који се налази у збирци исправа рег. уложак 1-210.

9. Сем тога, Основни суд се позвао на релевантне прописе о начину приватизације у Брчко дистрикту, те је на основу изведених доказа и утврђеног чињеничног стања закључио да ДОО “Бимекс” Брчко Горњи Рахић, правни сљедник ДП “Бимекс” Брчко Горњи Рахић, као самостални правни субјекат још увијек постоји у прав-ном промету и одговара за своје обавезе својом имовином и због тога са њега на туженог није пренесена обавеза према апеланту, нити та обавеза према наведеним налозима супервизора Брчко дистрикта може да буде пренесена, због чега није ни доказана основаност апелантовог тужбеног захтјева, па је суд одбио тужбе-ни захтјев у цијелости.

10. Апелациони суд је донио Пресуду број 96 0 Пс 00574410 Пж од 20. априла 2011. године којом је одбио апелантову жалбу и потврдио првостепену пресуду.

11. У образложењу пресуде Апелациони суд је навео да прили-ком доношења првостепене пресуде није повријеђен поступак, те је на правилно утврђено чињенично стање првостепени суд пра-вилно примијенио материјално право.

12. Апелациони суд је навео да је тачно да је апелант свој захтјев заснивао на Одлуци о организовању и раду општинских администрација, јавних установа, предузећа и институција Брчко дистрикта у пријелазном периоду и да првостепени суд са аспекта примјене те Одлуке није оцијенио основаност тужбеног захтјева. Међутим, у складу са одредбом члана 318 Закона о парничном поступку (у даљњем тексту: ЗПП), релевантна повреда одредби ЗПП је само она која је утицала на доношење законите и правилне одлуке.

13. Имајући у виду чињенично стање које је утврдио прво-степени суд, Апелациони суд је оцијенио да је првостепени суд правилно утврдио да тужени не може да одговара за обавезе пре-дузећа које није брисано из судског регистра јер је то предузеће самостални правни субјекат и посједује имовину ван територије Брчко дистрикта са којом Брчко дистрикт не располаже. Одредбом члана 1 наведене Одлуке прописано је да је проглашавањем Брчко дистрикта и именовањем Владе Брчко дистрикта од 8. марта 2000. године правни сљедник општинских администрација, свих јавних установа, предузећа и институција Брчко дистрикта Влада Брчко дистрикта. Међутим, у смислу одредбе члана 2, сви јавни субјекти настављају са радом и пружањем услуга према инструкцијама ресорних шефова Одјељења, односно градоначелника, док дирек-торима предузећа закључно са 8. мартом 2000. године престаје мандат, а запосленици до расписивања конкурса за попуну радних мјеста имају статус нераспоређених радника, који обављају посло-ве према инструкцијама ресорних министара. Даље, суд је навео да сем што се апелант позвао на Одлуку, он ничим није доказао да је након њеног доношења тужени у складу са Одлуком организовао рад предузећа, односно да је у складу са Одлуком преузео обавезе настале прије доношења Одлуке, преузео права и обавезе путем својих органа, нити је располагао имовином тог предузећа, што, у складу са законским прописима, није могуће јер се имовина на-лазила на територији Федерације БиХ. Сем тога, према мишљењу Апелационог суда, из садржине Одлуке не произилази да је оба-веза туженог да из своје имовине измирује обавезе предузећа на-сталих у пословању предузећа, већ је одређен поступак рада пре-дузећа у периоду након доношења одлуке.

14. Слиједом наведеног, те утврђења првостепеног суда да ДОО “Бимекс” са сједиштем у Горњем Рахићу (правни сљедник ДП “Бимекс” који је означен као тужени у извршној исправи) није брисан из судског регистра и да посједује своју имовину која се налази ван територије Брчко дистрикта, као и да тужени није прав-ни сљедник предузећа за конкретне обавезе тог предузећа, јер се ради о самосталном правном субјекту који одговара за обавезе цјелокупном својом имовином све док се не избрише из судског регистра, одлучено је као у изреци.

IV - Апелацијаа) Наводи из апелације15. Апелант се жали да су му оспореним одлукама повријеђе-

ни право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Хер-цеговине, члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских

17.09.2014. СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 31права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција) и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. У историјату спора апелант закључује да су власти Брчко дистрикта апсолут-ним господством над имовином његовог дужника оставиле без имовине дужника, те су онемогућиле апеланта да оствари своје потраживање. Апелант је у парничном поступку базирао свој ту-жбени захтјев на Одлуци о организовању и раду општинских ад-министрација, јавних предузећа и институција Брчко дистрикта, јер је, према његовом мишљењу, неспоран пријелаз обавезе на туженог, у складу са том Одлуком. Међутим, редовни судови су одбили апелантов захтјев наводећи да ДП “Бимекс” није брисан из судског регистра (што апелант признаје да је тачно), али је у питању искључиво формални упис, као и због чињенице да ДП “Бимекс” посједује имовину ван територије Брчко дистрикта, што није тачно, према апелантовим наводима, јер су сходно политици располагања јавном имовином у Брчко дистрикту сва државна предузећа изгубила право располагања својом имовином, док је имовина која се налази ван територије Брчко дистрикта искњиже-на из биланса државних предузећа. Апелант закључује да запра-во судови нису и не могу дати образложење за одбијање његовог захтјева за утврђење пријелаза обавезе јер је до пријелаза обавезе неспорно дошло. То је заправо једини начин да се, у ситуацији када су власти Дистрикта сходно усвојеној политици управљања јавном имовином преузеле апсолутну контролу над управљањем држав-ним предузећима, заштите права повјерилаца државних предузећа, између осталих и апелантова права. Одбијањем апелантовог зах-тјева, његово право остаје нереализовано, а узрок нереализовања је чињеница да је Брчко дистрикт преузео права али не и обавезе, чиме је повријеђено апелантово право на имовину.

б) Одговор на апелацију16. Апелациони суд је навео да нема потребе да се посебно изја-

шњава на наводе из апелације јер је своје правно мишљење изнио у Пресуди број 96 0 Пс 005744 10 Пж од 20. априла 2011. године.

17. Основни суд је навео да остаје при свим наводима из пре-суде и сматра да није основана апелантова тврдња да су му пра-ва повријеђена, јер је поступак спроведен уз поштовања закона и свих права апеланта као тужиоца. Основни суд је предложио да се апелација одбије као неоснована.

V - Релевантни прописи18. Одлука о организовању и раду општинских администра-

ција, јавних установа, предузећа и институција Брчко дистрикта у пријелазном периоду број 0-01-014-34/2000 од 29. маја 2000. годи-не (“Службени гласник Брчко дистрикта” број 3/00) у релевантном дијелу гласи:

Члан 1.Проглашењем Брчко дистрикта и именовањем Владе Брчко

дистрикта од 8. марта 2000. године правни сљедбеник општинских администрација, свих јавних установа, предузећа и институција Брчко дистрикта је Влада Брчко дистрикта.

Члан 2.У смислу члана 1. ове Одлуке сви јавни субјекти горе наведени

настављају рад и пружају услуге према инструкцијама ресорних шефова Одјељења Владе Дистрикта, односно градоначелника.

19. У Допуни Налога супервизора о начину приватизације др-жавног капитала предузећа Брчко дистрикта од 24. априла 2002. године члан 2 став 2 тачка 4 у релевантном дијелу гласи:

Приликом кориштења података из активних подбиланса по-четних биланса стања Канцеларија за приватизацију Брчко дистри-кта ће обезбиједити да подаци не укључују имовину (или обавезе у вези са том имовином, уколико такве обавезе постоје) која није у власништву или физичкој контроли Брчко дистрикта. Ако подаци укључују било какву имовину (или обавезе у вези са том имови-ном, уколико такве обавезе постоје) која није ни у власништву нити физичкој контроли Брчко дистрикта, Канцеларија за приватизацију Брчко дистрикта ће обезбиједити да се ажурирани биланси стања (предвиђени чланом 3. овог налога) ревидирају тако да искључе овакву имовину (или обавезе у вези са том имовином, уколико так-ве обавезе постоје) која се налази у Брчко дистрикту.

VI - Допустивост20. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,

Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини.

21. У складу са чланом 18 став 1 Правила Уставног суда, Устав-ни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, исцрпљени сви дјелотвор-ни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио.

22. У конкретном случају, предмет оспоравања апелацијом је пресуда Апелационог суда, против које нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 12. маја 2011. године, а апелација је поднесена 28. јуна 2011. године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чла-ном 18 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелација испу-њава и услове из члана 18 ст. 3 и 4 Правила Уставног суда јер не постоји неки формални разлог због ког апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована.

23. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Хер-цеговине, члана 18 ст. 1, 3 и 4 Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да апелација испуњава услове у погледу допустивости.

VII - Меритум24. Апелант оспорава наведене пресуде тврдећи да су му тим

пресудама повријеђена права на правично суђење и имовину из чла-на II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

Право на правично суђење25. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантном дије-

лу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају људска

права и основне слободе из става 2 овог члана, а она обухватају: е) Право на правичан поступак у грађанским и кривичним

стварима и друга права у вези с кривичним поступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном дијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавеза или осно-

ваности било какве кривичне оптужбе против њега, свако има пра-во на правичну и јавну расправу у разумном року пред независним и непристрасним, законом установљеним судом. (...)

26. Неспорно је да се поступак тиче утврђивања апелантових грађанских права и обавеза, с обзиром на то да се његов тужбени захтјев односио на утврђивање пријеноса обавезе на туженог, од-носно утврђивање да је тужени дужан да апеланту исплати износ затезне камате.

27. Апелантови наводи о повреди права на правично суђење се односе на начин на који су редовни судови примијенили материјал-но право. Конкретно, апелант сматра да су редовни судови били дужни да у његовом случају примијене Одлуку о организовању и раду општинских администрација, јавних установа, предузећа и институција Брчко дистрикта, односно да утврде пријелаз обавезе са ДП “Бимекс” Брчко Горњи Рахић на туженог.

28. С тим у вези, Уставни суд указује на то да, према пракси Европског суда и Уставног суда, задатак ових судова није да пре-испитују закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и примјене материјалног права (види Европски суд, Pronina против Ру-сије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да супституише редов-не судове у процјени чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или занемарена устав-на права (право на правично суђење, право на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или дискриминациона.

29. Уставни суд ће се, дакле, изузетно упустити у испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили позитивноправне прописе када је очигледно да је у одређеном поступку дошло до произвољног поступања редовног суда, како у поступку утврђивања чињеница, тако и примјени релевантних позитивноправних прописа (види Уставни суд, Одлука број 311/04 од 22. априла 2005. године, став 26). У контексту наведеног, Уставни суд подсјећа и на то да је у више својих одлука истакао да очигледна произвољност у при-мјени релевантних прописа никада не може да води ка правичном поступку (види Уставни суд, Одлука број АП 1293/05 од 12. сеп-тембра 2006. године, тачка 25 и даље). Имајући у виду наведено, Уставни суд ће у конкретном случају, имајући у виду апелантове наводе, испитати да ли су оспорене одлуке засноване на произво-љној примјени материјалног права.

30. Погрешна примјена материјалног права, према апеланто-вом мишљењу, између осталог, огледа се у чињеници да су редовни судови пропустили дати ваљано образложење за одбијање захтјева, јер је, како истиче апелант, неспорна обавеза пријеноса имовине у складу са Одлуком о организовању и раду општинских админи-страција, јавних установа, предузећа и институција Брчко дистри-кта. Сем тога, апелант је навео да је тачно да егзистира правно лице ДОО “Бимекс” Горњи Рахић, али није тачно да посједује имовину, јер му је имовина искњижена из биланса државних предузећа.

31. Уставни суд запажа да је првостепени суд одбио апелан-тов тужбени захтјев наводећи да лице које је означено у извршној

32 СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ - Број 82 17.09.2014.

исправи у предмету број П.с.19/00 – ДП “Бимекс” Брчко Горњи Ра-хић има правног сљедника ДОО “Бимекс” Брчко Горњи Рахић, који је уписан у судски регистар као самостални правни субјекат, који одговара својом имовином за своје обавезе и посједује имовину која се налази на територији Федерације БиХ, конкретно у Тузли и Тузланском кантону, из које апелант може да се наплати. Сем тога, испитујући наводе из апелантове жалбе, у односу на примјенљи-вост Одлуке о организовању и раду општинских администрација, јавних установа, предузећа и институција Брчко дистрикта на апе-лантов случај, другостепени суд је навео да апелант, сем што се позвао на Одлуку, није доказао да је тужени организовао рад пре-дузећа у складу са Одлуком, односно да је тужени преузео обавезе настале прије доношења Одлуке, нити да је располагао имовином предузећа, што није ни могао јер се имовина налази на територији Федерације БиХ. При томе, Уставни суд запажа да је другостепе-ни суд, супротно апелантовим наводима, размотрио апелантове наводе везане за примјенљивост наведене Одлуке у околностима конкретног предмета и дао разлоге зашто ти наводи не могу до-вести до другачијег рјешења конкретне правне ствари. Наиме, дру-гостепени суд је навео да из садржине саме Одлуке о организовању и раду општинских администрација, јавних установа, предузећа и институција Брчко дистрикта не произилази да је обавеза туженог да из своје имовине измирује обавезе тих предузећа, насталих у њиховом пословању, већ је одређен поступак рада предузећа у пе-риоду након доношења Одлуке. Стога, Уставни суд сматра да су редовни судови дали јасне разлоге за своје одлучивање, као и да су се позвали на релевантне одредбе материјалног права, који се не доимају произвољнима, те сем апелантовог незадовољства оспоре-ним пресудама, ништа не упућује на закључак о произвољној при-мјени материјалног права. Сем тога, на истим материјалноправним прописима на којима апелант “гради” своје право редовни судови су базирали своје одлуке, те су утврдили да је апелантов тужбени захтјев неоснован будући да није дошло до пријелаза обавеза са лица које је означено у апелантовој извршној исправи на туженог, за шта су дали конкретна образложења која задовољавају све стан-дарде и гаранције права на правично суђење.

32. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да образло-жења оспорених пресуда, у смислу примјене материјалног права, у цијелости задовољавају критеријуме и стандарде права на правич-

но суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције, те да су с тим у вези апелантови наводи о кршењу права из члана 6 став 1 Европске конвенције неосновани.

33. У складу са наведеним, Уставни суд налази да није по-вријеђено апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.

Право на имовину 34. Апелант, такође, наводи да му је оспореним рјешењима

повријеђено и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Из навода апелације произилази да се апелантове тврдње о кр-шењу овог права заснивају на наводима о произвољној примје-ни материјалног права, који су већ детаљно размотрени у оквиру права на правично суђење, односно због чињенице да је апелант незадовољан исходом поступка, због чега Уставни суд сматра и наводе о кршењу права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију неоснованим.

VIII - Закључак35. Уставни суд закључује да није повријеђено апелантово пра-

во на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када су редовни судови дали јасне разлоге за своје одлучивање, позивајући се на релевантне одредбе материјалног права.

36. Уставни суд закључује да нема кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када апелант ове наводе доводи у везу са на-водима о произвољној примјени материјалног права, а није утврђе-но да је у поступку материјално право произвољно примијењено.

37. На основу члана 59 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда, Устав-ни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.

38. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.

Предсједница Уставног суда БиХ, Валерија Галић, с.р.

Оснивач: Влада Републике Српске. Издавач: Јавна установа Службени гласник Републике Српске, Бања Лука, поштански фах 88. Жиро ра-чуни: 555-007-00001332-44 код Нове банке а.д. Бања Лука, 562-099-00004292-34 код НЛБ Развојне банке а.д. Бања Лука, 567-162-10000010-81 код Sberbank а.д. Бања Лука, 551-001-00029639-61 код UniCredit Bank а.д. Бања Лука, 571-010-00001043-39 код Комерцијалне банке а.д. Бања Лука и 552-030-00026976-18 код Hypo-Alpe-Adria Bank а.д. Бања Лука. Директор и главни и одго ворни уредник Драган Веселиновић. Уредник Вишња Бајић Прерадовић. Технички уредник Горан Зеленбаба. Телефон: (051) 456-330, факс (051) 456-331, 456-341 и 456-349, редакција: (051) 456-357, рачуноводство: (051) 456-337, претплата: (051) 456-339. Интернет: (051) 456-346, http://www.slglasnik.org, e-mail: sgrs.redakcija@slglasnik.org. Рјешењем Министарства информација Републике Српске, број: 01-411/93 лист је уписан у Регистар јавних гласила под бројем 37. Штампа ЈУ Службени гласник Републике Српске, Бања Лука.

САД РЖА Ј

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 1389 Одлука о емисији обвезница Републике Српске за измирење обавеза по основу материјалне и нематеријалне штете настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, број: 04/1-012-2-2011/14 ...... 1 1390 Одлука о измјени и допуни Одлуке о висини школарине за редовне и ванредне студенте на студијским програмима првог и другог циклуса студија на јавним високошколским установама за академску 2014/15. годину .................................... 2МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА 1391 Овлашћење број: 04/1-052-1720/14 .......................... 3РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЗА ГЕОДЕТСКЕ И ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ Рјешење о ступању на снагу катастра непокретности дијела града Бијељина, и то за КО Остојићево, број: 21.04/951-848/13 ....... 3

Рјешење о потврђивању катастра непокретности за дио катастарске општине Братунац, општина Братунац, број: 21.04/951-872/13 ............................................... 3

УСТАВНИ СУД БиХ

Одлука о допустивости и меритуму, број: АП 3519/11 ........................................................ 3

Одлука о допустивости и меритуму, број: АП 2122/13 ...................................................... 10

Одлука о допустивости и меритуму, број: АП 4606/13 ...................................................... 15

Одлука о допустивости и меритуму, број: АП 303/10 ........................................................ 25

Одлука о допустивости и меритуму, број: АП 2642/11 ...................................................... 29

ОГЛАСНИ ДИО ........................................................8 страна