Слободни стих и ритам

Већина савремених песама није написана тако да се директно поштују било каква устаљена правила у градњи стихова и строфа или у распореду рима; стихови који нису повезани римама, немају исти број слогова, распоређени су слободно; нема никаквих правила у градњи стихова и строфа; згуснут песнички говор – СЛОБОДАН СТИХ.Нема потпуно „ слободног „ стиха, јер би тада постао проза.

Настао је у другој половини XIX века као израз побуне против традиционалних метричких облика.

Библијски версет ( итал. versetto – ставак у Библији ) био је узор песнику Waltu Whitmanu, којег многи сматрају првим правим песником модерног слободног стила.

Неке песничке школе у првој половини XX века ( футуристи, експресионисти ) посебно су неговале слободни стих: избегавање риме, покушаји да се оне надоместе алитерацијом и асонанцом, склоност према некој ритмичкој организацији која подсећа на обичан говор...

Релативно стални елементи у организацији стиховног говора и једино правилан распоред тих елемената пресудан је за стварање стихова. У античкој версификацији измена дугих и кратких слогова, у силабичкој број слогова, у тонској измена наглашених и ненаглашених слогова су пресудни елементи за остваривање ритма стиха, а у новијим књижевностима се укључују и рима и гласовна понављања у одлучујуће чиниоце песничког ритма. ПЕСНИЧКИ РИТАМ свесно се жели супротстављати природном ритму заснованом на понављању истога. Уводе се метричке консонанте као особине стиха које се увек појављују на очекиваним местима, метричке доминанте као особине које се појављују са великом учесталошћу и ритмичке тенденције као особине које се појављују само спорадично.

Постојало је уверење да се ритам стиха гради на темељу проводних чинилаца ритма, тј. таквих организацијских елемената стиховног говора који се учестало понављају у читавој песми. Међутим, савремено песништво остварује остварује песнички ритам на основи месних чинилаца ритма, тј. таквих елемената израза који се не понављају током читаве песме, него тек неким јединством у разноликости дају утисак посебног али изразито наглашеног ритма.

Чиниоци ритмичке организације – избор речи, посебан ред речи, и понављања, и остале песничке фигуре.