"Sve u Hršićanstvu zavisi od ljubavi prema Hristu.Smrt. je susret sa Njim i zato sva smrt. jeste - radost...Ali, Bože moj, kako smo mi daleko od takve ljubavi!Ljubavi kojom je On pobedio smrt, ljubavi koja u nama pobeđuje smrt... "

Protoprezviter Aleksandar ŠmemanPASHA - SUSRET SA ŽIVIM HRISTOM

Moja vera u Hrista nije se rodila u raiom detinjstvu, kada sam imao prilike da zajedno sa svima, učestvujem u praznovanju Vas- krsa. Naprotiv, Pasha je za mene postala zaista jedinstvena noć, preispunjena svetlošću, radošću i pobednom silom u usklikivanju "Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!" tek onda kada se moja vera rodila iz iskustva susreta sa Živim Hristom.

Kako i kada se ona rodila? Ne znam, ne sećam se. Jedino što znam jeste da sam svaki put, otvarajući Evangelije i čitajući o Hri- stu, čitajući Njegove reči, Njegove pouke, čitavim svojim srcem i bi- ćem ponavljao one reči koje su sluge, poslate da uhapse Hrista i ko- je su se vratile bez Njega, izgovorile farisejima i prvosveštenici- ma: Nikada nijedan čovek nije Govorio kao Ovaj Čovek (Jn. 14, 18).

Zato ono prvo čega se svagda sećam jeste da je učenje Hristo- vo - živo i da se ništa na ovome svetu sa tim učenjem ne može upo- rediti. To je učenje o Njemu, o večnome Životu, o pobedi nad smrću i o ljubavi koja pobeđuje i prevashodi smrt. A, takođe, znam da u ovom životu koji se često čini tako složenim i tegobnim, posto- ji ono što se nikada neće izmeniti niti proći - ono unutarnje saz- nanje da je Hristos sa mnom: Neću vas ostaviti sirote, doći ću k vama (Jn. 14, 18). I On je zaista došao i daje nam da osetimo Njegovo prisustvo: kroz molitvu, kroz trepet duše, kroz životvor- nu i neizrecivu radost, kroz Njegovo tajanstveno, ali istovremeno i neporecivo stvarno prisustvovanje u Crkvi, u bogosluženjima i Svetim Tajnama. Taj živi opit se neprestano razrasta, i postaje tako očigledno saznanje, svest o činjenici da je Hristos ovde i da su se ispunile Njegove reči: A ko ljubi Mene, ljubiću i Ja njega i Sam ću mu se javiti (Jn. 14, 21). Bez obzira na to da li sam među ljudima ili sasvim sam, ova uverenost u Njegovo prisustvo, kao i

Iz: Rg. A1ehaps1eg bsćtetapp, SćpzG Šzep, RKEASŠŽJ AVOOT OEATN: EKJNTEŠ 8EK- moš VEAGŽS ^ggn TNE EHREŠŠSE OG OEATN RKOM TNE SNŠZŠŠ REK8REST1UE, AIop M. MoIeg, es1. (R1i1as1e1r1ia: RoPgezz Rgezz, 1975), 69-71.ova sila Njegovih reči i ova radost vere u Njega stalno su sa mnom. To je jedini odgovor i jedini dokaz.

"Zašto tražite Živoga među mrtvima? Zašto oplakujete Netruležnoga među truležnima?". Svekoliko Hrišćanstvo, u su- štini, jeste opit vere, koji se ponavlja svagda iznova, kao prvi put, kroz vaploćivanje vere u bogosluženjima, crkvenim rečima, pojanju i bojama. Neverujućem čoveku sve to može da se učini kao nekakav privid. On sluša samo reči, vidi samo nerazumivi obred i shvata samo njegov spoljašnji aspekat. Ali, za verujućeg čoveka sve to samo zrači iznutra, i to ne kao dokaz, već kao plod njegove vere, kao ži- vot vere u duši, u svetu, u istoriji. Zato tamu i tugu Strasne Sed- mice mi osećamo kao ono što je stvarno, živo i savremeno. I mi, zaista, [na Veliki Petak] plačemo pod Krstom, proživljavajući sve što se tada zbilo u toj pobedi zla, izdaje, kukavičluka i neverno- sti. I mi zaista, na Veliku Subotu, sa potresenošću i sa nadom, gledamo u taj Životvorni Grob. I zato svake godine zaista možemo da praznujemo Pashu, Vaskrsenje Hristovo. Pasha nije samo uspome- na na događaj koji se jedanput zbio u prošlosti. Pasha je stvarni susret u sreći i radosti sa Onim Koga smo srcem odavno upoznali i sreli kao Život i Svetlost koja obasjava sve. Pashalna noć sve- doči da Hristos jeste Živi i da je On sa nama, i da smo mi živi i da smo sa Njim.

Svecelo pashalno bogosluženje jeste poziv da gledamo svet i život, i da ugledamo osvitanje tajanstvenoga dana u Carstvu Sve- tlosti. "Danas se oseća dah Proleća - peva Crkva

- i likuje nova tvar...". Likuje tvar - u veri, ljubavi i nadi! Dan je Vaskrsenja, prosvetlimo se Praznikom, jedni druge zšrlimo, recimo 'braćo' i onima koji nas mrze, oprostimo sve Vaskrsenjem, i ovako uskliknimo: "Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt. uništi

i onima koji su u grobovima život darova". Hristos vaskrse!

2 НАШЖИВОТУ ХРИСТУ, ХРИСТОВЖИВОТУ НАМА ^Шн

VASKRSENJE HRISTOVO - POBEDA NAD ZLOM I SMRBU

Hristos vaskrse! Još jediom nam je dato da doživimo ovaj Praznik nad praznicima i ovo Slavlje nad slavljima! Još jednom nam se daje da u sebe primimo Radost kojoj nema ravne na ovoj zemlji, da primimo Svetlost koja se ni sa čim uporediti ne može! Da osetimo, da vidimo, da poznamo ono što, po rečima Apostolo- vim, "oko ne vide, uho ne ču i što ne dođe u srce čovekovo, a što je BOG pripremio za one koji Ga ljube" (1. Kor. 2, 9).

Hristos vaskrse! O kako već dugo pokušava ovaj svet da obez- vredi tu potresnu vest, da obesmisli taj pozdrav, to radosno us- klikivanje! I ne samo da pokušavaju da nam dokažu da Hristos ni- je vaskrsao, nego da Hristos nije ni postojao, da je sve to samo iz- mišljotina, obmana i podvala. Međutim, Sv. ap. Pavle govori: "Ako ne vaskrse Hristos, uzalud je vera našaG (1. Kor. 15, 17). Ako li- šimo Hrišćanstvo te pashalne radosti, ako oduzmemo od Hrišćan- stva Pashu - šta će ostati? Zaista, gotovo ništa... Ostaće nekakva smutna uspomena na jednog neobičnog Učitelja, a NJegove reči o lju- bavi i smirenju će ostati samo tužna povest o još jednom u nizu tra- gičnih neuspeha. Ostaće samo cinična misao: šta može da učini ta propoved ljubavi i bratstva u svetu u kome sve jednako trijumfuju Pilati i Jude, fariseji i upravitelji, u kome je sve i svagda sazda- no isključivo na sili, isključivo na strahu, isključivo na prinudi? I, istinu govoreći, upravo to i hoće da dokažu od najdavnijih vre- mena svi neprijatelji Hrista i Hrišćanstva.

Već tada, pod Krstom, na kome je On umirao u mukama, sta- jali su ti neprijatelji i sa podsmehom govorili: "Govorio si da si Sin Božiji, a onda siđi sa Krsta i mi ćemo poverovati u Tebe. Na- dao si se u Boga, neka Ti onda On sada pomogne!". I Hristos nije sišao sa Krsta i Bog, očigledno, nije odgovorio na NJegov vapaj:

Iz: Protopresviter Aleksandr Šmeman, O vere i neverii, PROPOVEDI I BESEDB1, Moskva, Palomnik, 2003."5ože moj, Bože moj, zašto si Me ostavio?" (Mt. 27, 46). I ako se tim vaiajem, tim stradanjem, tom smrću završava Hrišćanstvo, onda je Hrišćanstvo zaista kraj svih nadanja i svih iluzija ljud- skih. Zlo je pobedilo, konačno i bezuslovno.

Pred zlom kapituliraju svi: i slabi pokušaji Pilatovi da sačuva pravednost [suđenja], i ljubav učenika koji su se, ostavivši Hrista, razbežali, i samilost i hrabrost [sledbenika]... I onda ne preostaje ništa drugo nego prihvatiti žalosnu logiku koja je već odavno našla svoj izraz u takozvanoj narodnoj mudrosti: "Bolje vrabac u ruci nego golub na grani", "Ne može šut sa rogatim", "S kim si, onakav si"...

I u svetu se zacaruje takva neprozirna magla i čovek više ništa ne želi osim da bilo kako proživi taj kratki život, uz stalne pokušaje da, što je češće to moguće, zaboravi na njegov jad i da pobegne od njega. I onda ne preostaje ništa drugo osim da se poveruje očajanju stiha Aleksandra Bloka:

"Budite zadovoljni životom svojim, Tišim od vode i nižim od trave! O, deco, kad biste samo znali, studen i mrčavu budućih danaGAli, evo, dolazi pashalna noć! Noć u kojoj nema nikakve la- žne svetlosti, kada je sve

pogruženo u tamu, i kada sve, čini se, od- govara onom mraku koji caruje na zemlji. I to se ponavlja svake go- dine, tokom dve hiljade godina, svaki put kada se sabiramo [u pas- halnu noć] u hramu Božijem. I u hramu je, takođe, mračno. Na sre- dini hrama stoji Grob sa mrtvim Stradalnikom. I čuje se tiho pojanje žalosnih pogrebnih pesama. Niko nam ništa ne kaže i ne objašnjava: nema nikakve propagande, nema gromkih reči, nema utehe. Ali, mi i ne očekujemo nikakve ljudske reči i dokaze, jer oni ionako nikada i ništa nisu dokazali. I izlazimo iz hrama sa svećama u rukama. Kako je samo slaba, kako je treperava ta sve- tlost! I kako je malo svetlosti u tom, u tamu pogruženom, svetu!

3

Ophodimo tri puta oko hrama i dolazimo do zatvorenih dve- ri. Isto tako su, jednom u davnini, žene-mironosice došle do Gro- ba i pitale se: "Ko će nam odvaliti kamen od dveri Grobnih?", jer taj kamen "beše veoma veliki ".

I pred nama danas stoji isti taj "kamen veliki veoma" - ka- men neverja, kamen "ovoga sveta" koji ni u šta ne veruje, koji živi od danas do sutra, sveta u kome trijumfuju samo nasilje i strah.

Kamen je navaljen na dvern, dveri su zatvorene i vetar poku- šava da ugasi treperave plamičke sveća... Šta mi uopšte možemo protiv tog vasionskog mraka, vasionske pustoši, mi, maleno sa- branje ljudi, koje niko ne priznaje, nad čijom verom se ovaj svet iz- ruguje i podsmeva?

Ko je doživeo taj trenutak ćutanja, sumnje i maloverja, tu, pred zatvorenim dverima, pred tim večnim kamenom, taj zna o če- mu govorim. I, gle, glas staroga sveštenika izgovara samo dve re- či, iste reči: "Hristos vaskrseG.

Samo dve reči! Ni objašnjenje, ni dokaz! Taj glas samo saop- štava i objavljuje: "Hristos vaskrseG. I zbiva se čudo, isto čudo, uvek isto čudo! I čuje se radosni odgovor: "Vaistinu vaskrseG. I duša prima te dve reči, i srce prima te dve reči, i ono što je naj- dublje i najistinitije u nama prima te dve reči. I, gle, odstupaju od nas i ta noć i to ćutanje, i dveri hrama se otvaraju, i mi stupa- mo u likovanje Pashe, i poznajemo poznanjem nesumnjivim i neospo- rivim da se još jedanput, na naše oči, savršila pobeda. Pobeda nad zlom, pobeda nad tamom, pobeda nad mržnjom, pobeda nad stra- hom, pobeda nad smrću.

"Smrti, 1de ti je žalac?Ade, 1de ti je pobeda?Vaskrse Hristos i život živuje..."Obmana, samoobmana, izmišljotina, legenda, psihoza? No, mogu li obmana i psihoza

trajati dve hiljade godina? Nije li čo- vek isuviše slab i ništavan da bi te dve reči mogle svagda izno- va da toržestvuju u njemu nad svom tom lavinom objašnjenja i na- pada [na Hrista i Hrišćanstvo], koja se survava na njega i zatrpa- va ga stolećima?

"Hristos vaskrse!" - dve reči, protiv kojih ovaj svet mora da mobiliše sve raspoložive snage, da bi one bile suzbijene... I mi nemamo ničega drugog čime bismo mogli da se suprotstavimo svoj toj zlobi osim te pashalne radosti. Mi ništa ne možemo da dokažemo, niti da objasnimo - niti možemo niti hoćemo. Ali, ako na zemlji postoji ikakav dokaz, onda je to upravo ova pashalna noć, pashalna radost, pashalna svetlost.

"Hristos vaskrse iz mrtvih,smrću smrti uništivši,i onima u Grobovima život darova!""Ne boj se, malo stadoGHristos vaskrse!"Ne boj se, malo stadoGJer danas u crkvi pojemo: "Vaskrsenja je dan, prosvetlimo se, ljudi, i jedni druge

zaGrlimo i recimo: 'BraćoG\Ne boj se, malo stado! Jer danas se objavljuje Pobeda svima slabima, svima

malovernima, svima onima koji su postili i koji nisu postili, koji su iščekivali i koji nisu iščekivali, koji su želeli tu Pobedu i koji je nisu čekali.

Svima su otvorene dveri, na sve se izliva ova svetlost i ova radost: Hristos vaskrse\

4 НАШЖИВОТУ ХРИСТУ, ХРИСТОВЖИВОТУ НАМА ^Шн

Васкрсење Хрисшово - иобеда над злом и смрћу 5

HRIŠBANSKO POIMANJE SMRTI

"Koji postrada i bi pogreben. I Koji vaskrse..." Posle Kr- sta, posle silaska u smrt zbiva se Vaskrsenje iz mrtvih - i to je na- čelna, osnovna i odlučna tvrdnja Simvola Vere, tvrdnja koja dolazi iz samog srca Hrišćanstva. Zaista, ako Hristos ne vaskrse, uza- lud je vera naša (1. Kor. 15, 18). Ovo su reči Sv. ap. Pavla i one ostaju suštinske za Hrišćanstvo do današnjega dana. Hrišćanstvo je verovanje, pre svega i iznad svega, u činjenicu da Hristos nije ostao u grobu, da je život zasijao iz smrti i da je u Hristovom Vas- krsenju iz mrtvih, taj apsolutni i sveobuhvatni zakon umiranja i smrti, koji nije dopuštao nikakve izuzetke, na neki način, bio ukinut i prevladan iznutra.

Ponavljam, Vaskrsenje Hristovo jeste samo srce hrišćanske vere i hrišćanske Blagovesti. Pa ipak, ma kako to čudno zvučalo, u svakodnevnom životu Hrišćanstva i Hrišćana u našem vremenu gotovo da nema mesta za ovu i ovakvu veru. Ta vera kao da je pomra- čena i savremeni Hrišćani, a da toga nisu ni svesni, tu veru ne od- bacuju, već je, na izvestan način, zaobilaze, i tom verom ne žive kao što su njome živeli prvi Hrišćani. Oni odlaze u hram Božiji i tamo, naravno, tokom hrišćanskog bogosluženja, čuju svagda neućut- ne radosne tvrdnje: "smrću smrt uništi", "pobeda proguta smrpG, "život živuje" i "nijednoš mrtvoga u Grobu". Ali, ako ih upita- te šta stvarno misle o smrti, često - nažalost, isuviše često! - čućete, i to u najboljem slučaju, nejasne tvrdnje o "besmrtnosti du- še" i njenom životu u "zagrobnom svetu", što je zapravo verovanje koje je postojalo, čak, i pre Hrišćanstva. U najgorem slučaju, sre- šćete se naprosto sa zbunjenošću i neznanjem: "Znate, nikada nisam stvarno razmišljao o smrti"...

Međutim, apsolutno je neophodno razmišljati o smrti, jer čitavo Hrišćanstvo "stoji ili pada" upravo sa verovanjem ili ne- verovanjem, ne naprosto u "besmrtnost duše", već upravo u Vas-

Iz: Protopresviter Aleksandr Šmeman, Hrisšianskoe ionimanie smerši, Ruskal MBGSLB, Nos. 3299/3300, Mart 13/20, 1980.krsenje Hristovo i u naše "sveopšte vaskrsenje " na kraju vreme- na. Ako Hrnstos nije vaskrsao, onda je Evangelije najstrašnija od svih prevara. Ali, ako Hristos jeste vaskrsao, onda sve naše pre- hrišćanske predstave i verovanja u "besmrtnost duše" ne samo da se korenito menjaju, već naprosto otpadaju. I tada se čitavo pitanje smrti pojavljuje u potpuno novom svetlu. Sama suština stvari je u tome da Vaskrsenje, pre svega, pretpostavlja stav prema smrti i poimanje smrti koje se najdublje razlikuje od svih uobičajenih re- ligijskih predstava. I to poimanje je, u izvesnom smislu, suprotno svim tim religijskim predstavama.

Mora se otvoreno reći da klasično verovanje u besmrtnost duše isključuje veru u vaskrsenje, zato što vaskrsenje (i to je sami koren stvari!) u sebe uključuje ne samo dušu, već i telo. Svako ko pročita Evangelije u pogledu ovoga nema nikakve sumnje. Kada su videli Vaskrsloga Hrista, Apostoli su, kako stoji u Evangeliju, pomislili da vide duha ili utvaru. Prvi zadatak Vaskrsloga Hri- sta bio je da im omogući da iskuse stvarnost NJegovoga Tela. On je uzeo hranu i jeo pred njima. On je zapovedio sumnjajućem Tomi da do- takne NJegovo Telo, da bi se ovaj uverio u Vaskrsenje sopstvenim pr- stima. A kada su Apostoli poverovali, upravo je objavljivanje Vas- krsenja, stvarnosti Vaskrsenja, "telesnosti" Vaskrsenja postalo glavni sadržaj, sila i radost njihove propovedi, a glavna Sveta Taj- na Crkve je postalo Pričešće Hlebom i Vinom kao Telom i Krvlju Vaskrsloga Hrista. I, kako veli Sv. ap. Pavle, ovim činom objav- ljujući Smrt Gospodnju, ispovedamo NJegovo Vaskrsenje (up. 1. Kor. 11, 26).

Oni koji postanu Hrišćani, ne usvajaju ideje niti načela, već prihvataju ovu veru u Vaskrsenje, ovo iskustvo, ovo poznanje Vas- krsloga Učitelja. Oni prihvataju veru u sveopšte vaskrsenje, što znači veru u prevladavanje, ukidanje i uništenje smrti kao krajnji cilj sveta. Poslednji nePrijatelj ukinuće se - smrt! (1. Kor. 15, 26), usklikuje Sv. ap. Pavle u svojevrsnom duhovnom istupljenju. A i mi svake vaskršnje noći kličemo: "Smrti, 1de ti je žalac? Ade, 1de ti je pobeda? Hristos vaskrse i nijednoš mrtvoš u grobu! Hristos vaskrse i život živujeG. Prema tome, prihvatanje odno- sno neprihvatanje Hrista i Hrišćanstva jeste u suštini prih- vatanje ili

neprihvatanje vere u NJegovo Vaskrsenje, a na jeziku re- ligijskih predstava to znači: verovanje u jedinstvo tela i duše u Hristu, jer upravo raskidanje i razaranje tog jedinstva jeste smrt.

Ovde ne govorimo o onima koji odbacuju Vaskrsenje Hristo- vo zato što odbacuju samo postojanje Boga, jer su oni već ubeđeni ateisti ili makar sebe smatraju ubeđenim ateistima. Ovde govori- mo o nečem sasvim drugom. Mnogo je značajnija ta čudna "pomrače- nost" vere u Vaskrsenje, o kojoj sam već govorio, među samim verni- cima, među samim Hrišćanima koji, na neki čudan način, prazno- vanje Pashe povezuju sa stvarnim, premda često podsvesnim, odbaci- vanjem Vaskrsenja Hristovog. U istorijskom Hrišćanstvu se zbio svojevrstan povratak na prehrišćansko shvatanje smrti koje se, pre svega, sastoji u priznavanju smrti kao "prirodnog zakona", to jest kao pojave koja je suštinski svojstvena samoj prirodi, sa kojom, upravo iz ovog razloga i ma kako smrt bila strašna, čovek mora da se "pomiri", koju mora da prihvati. Zapravo, sve nehrišćanske, sve prirodne religije, sve filosofije su, u suštini, zaokupljene na- šim "mirenjem" sa smrću, i pokušavaju da nam ukažu na izvor be- smrtnog života i besmrtne duše u nekom čudnovatom "zagrobnom svetu". Platon je, na primer, kao i bezbrojni njegovi sledbenici po- sle njega, učio da je smrt oslobođenje od tela, oslobođenje za kojim duša čezne. U tom slučaju, vera u vaskrsenje tela ne samo da nije neophodna, već je i neshvativa, čak i pogrešna i lažna. Da bismo pojmili svekoliki smisao hrišćanskog verovanja u Vaskrsenje, mo- ramo krenuti ne od takvog verovanja, već od hrišćanskog poimanja tela i smrti, jer ovde leži koren pogrešnoga razumevanja, čak, i unutar samog Hrišćanstva.

Religiozna svest smatra da je Vaskrsenje Hristovo, pre sve- ga, čudo, što ono naravno i jeste. Ali, za prosečnu religioznu svest ovo čudo je neuporedivo veće: to je Čudo nad čudima koje osta- je, da tako kažemo, "jedinstveno", jer pripada Hristu. A budući da mi ispovedamo da Hristos jeste Bog, onda ovo čudo i prestaje da, u izvesnom smislu, bude čudo. Bog je Svemoćni, Bog je Bog, Bog može da čini sve! O čemu god da se radilo u Smrti Hristovoj, NJegova Božanska sila i moć nisu dopustili da On ostane u grobu! Stvar je u tome da čitavo ovakvo tumačenje obuhvata tek polovinu drev- nohrišćanskog tumačenja Vaskrsenja Hristovog. Radost ranoga Hri- šćanstva, koja još uvek živi u Crkvi, u njenim bogosluženjima, u njenim pesmopojanjima i molitvoslovljima, a naročito u neupore- divom prazniku Pashe, nikada ne razdvaja Vaskrsenje Hristovo od "sveopšteG vaskrsenja \ koje ima svoj izvor i početak u Vaskrsenju Hristovom.

Praznujući nedelju dana pre Pashe, Lazarevu subotu kao dan u koji je Hristos vaskrsao Svoga prijatelja Lazara, Crkva svečano i radosno potvrđuje da je ovo čudo - "potvrda sveopštega vaskrsenja". Međutim, u umu vernih su ove dve nerazdvojne polovine vere - vera u Vaskrsenje Hristovo i vera u "sveopšte vaskrsenje" koje je On Sam započeo, na neki način razdvojene.

Ono što je ostalo netaknuto jeste vera u Hristovo Vaskr- senje iz mrtvih, NJegovo Vaskrsenje u Telu, koje je sumnjajući Toma dotakao na Hristov poziv: Pruži ruku svoju i metni u rane Mo- je, i ne budi neveran nego veran (up. Jn. 20, 27). Što se, pak, tiče naše smrtne i krajnje sudbine i stanja posle smrti, koje poči- njemo da nazivamo "zagrobnim svetom", tu sudbinu i stanje kao da postepeno prestajemo da tumačimo u svetlu Vaskrsenja Hristovog i njihove veze sa Vaskrsenjem Hristovim. Kada je u pitanju Hri- stos, mi tvrdimo da je On vaskrsao iz mrtvih, ali kada smo u pi- tanju mi sami, onda govorimo da verujemo u "besmrtnost duše \ u koju su verovali i Jelini i Jevreji vekovima pre Hrista, i u koju veruju do dana današnjeg sve religije bez izuzetka, i za šta je ve- ra u Vaskrsenje Hristovo (ma kako to čudno zvučalo), čak, i nepo- trebna.

Koji je razlog ovog čudnog razdvajanja? Razlog leži u našem poimanju smrti, tačnije u različitom poimanju smrti kao razdva- janja duše od tela. Sva prehrišćanska i vanhrišćanska "religi- oznost" uči da ovo razdvajanje duše od tela treba da se smatra ne sa- mo nečim što je "prirodno", već što je, takođe, i pozitivno, tj. da u tome treba videti oslobođenje duše od tela koje dušu sprečava da bude duhovna, nebeska, čista i blažena. A budući da u ljudskom is- kustvu zlo, bolest, stradanje i strasti dolaze od tela, cilj i smisao religije i religijskoga života, prirodno, postaje oslobođenje du- še iz te telesne "tamnice", oslobođenje koje se zbiva upravo u smr- ti koja omogućava duši da stekne svoju punotu. Ali, mora se snažno

6 НАШЖИВОТУ ХРИСТУ, ХРИСТОВЖИВОТУ НАМА ^Шн

Васкрсење Хрисшово - иобеда над злом и смрћу 7

naglasiti da ovakvo poimanje smrti nije hrišćansko i, štaviše, da je ono nespojivo sa Hrišćanstvom i da je sasvim očigledno pro- tivrečno Hrišćanstvu. Hrišćanstvo propoveda, ispoveda i uči da ovo razdvajanje duše od tela, koje mi nazivamo smrću, jeste - zlo. To nije deo Božije tvorevine. To je nešto što je naknadno ušlo u svet, što je potčinilo svet sebi, što se protivi Bogu i što narušava NJegov naum, NJegovu volju o svetu, rodu ljudskom i životu. To je ono što je Hristos upravo i došao da uništi.

^(^р''3 Хришћанско иоимање. смрши 8

No, da bismo ie toliko razumeli koliko, pre, osetili hri- šćansko tumačenje smrti, moramo da počnemo od toga što ćemo re- ći makar nekoliko reči o tom naumu Božijem, u onoj meri u kojoj nam je to otkriveno u Svetom Pismu i, u punoti, projavljeno u Hri- stu, u NJegovom učenju, u NJegovoj Smrti i NJegovom Vaskrsenju.

Ovaj naum se može jednostavno i sažeto u osnovnom izloži- ti ovako: Bog je stvorio čoveka sa dušom i telom, to jest i kao du- hovnog i kao veštastvenog [materijalnog], i upravo se to jedinstvo duha, duše i tela naziva u Bibliji i Evangeliju - čovekom. Čovek, kakvim ga je Bog stvorio, jeste oduhotvoreno telo i vaploćeni duh, i zbog toga svako razdvajanje duše i tela - ne samo ono konačno do koga dolazi u smrti, već i svako [privremeno] razdvajanje, pre smr- ti - tj. svako narušenje tog jedinstva jeste zlo i duhovna katastro- fa. Iz ovoga mi crpimo našu veru u spasenje sveta kroz Vaploćeno- !a Boga, tj. opet i iznad svega, našu veru u to da je Hristos zaista usvojio telo, dakle ne nešto "teloliko", već telo u najpunijem smi- slu te reči: telo kome je potrebna hrana, koje se zamara i koje stra- da. Prema tome, ono što se u Svetom Pismu naziva životom, onim životom koji se, pre svega, sastoji od čovečijega tela oživljenog duhom i od duha koji je vaploćen, okončava se u smrti, u razdvajanju duše i tela.

Ne, čovek ne nestaje u smrti, jer tvar ne može da uništi ono što je Bog prizvao iz nebitovanja u bitovanje! Ali, čovek se po- gružava u smrt, u tamu beživotnosti i nemoći, i tada se, po reči- ma Sv. ap. Pavla, predaje raspadanju i rastakanju.

Ovde bih još jedanput želeo da ponovim i da naglasim da Bog nije stvorio svet radi ovoga razdvajanja, umiranja, rastakanja i truljenja. I upravo zbog toga hrišćansko Evangelije objavljuje da će se kao "/7oslednji nePrijatelj ukinuti - smrpG. Vaskrsenje je vas- postavljenje sveta u njegovoj prvobitnoj krasoti i celovitosti. Vas- krsenje je potpuno oduhotvorenje veštastva i potpuno vaploćenje duha u Božijoj tvorevini. Svet je bio darovan čoveku kao njegov ži- vot i zbog toga, po našem hrišćanskom pravoslavnom učenju, Bog neće uništiti svet već će ga preobraziti u Novo Nebo i novu zem- lju (Otkr. 21, 1), u čovekovo duhovno telo, u hram Božijega prisu- stvovanja i Božije slave u tvari.

"Poslednji nePrijatelj ukinuće se - smrpG... I ovo uniš- tenje, ovo ukidanje smrti započelo je kada je Sam Sin Božiji, u Svo- joj besmrtnoj ljubavi prema nama, dragovoljno sišao u smrt i njenu tamu, preispunivši njen očaj i užas Svojom svetlošću i ljubavlju. Upravo zato mi na Pashu pevamo ne samo da je "Hristos vaskrsao iz mrtvih", već, takođe, i da je "smrću smrt uništio".

On je lično vaskrsao iz mrtvih, ali On je uništio i našu smrt, uništivši njenu vlast, njen očaj, njenu konačnost. Hristos nam ne obećava Nirvanu niti bilo kakav magloviti "zagrobni ži- vot", već vaskrsenje života, Novo Nebo i novu zemlju, radost sve- opštega vaskrsenja. "Mrtvi će vaskrsnuti i oni koji su u grobovi- ma zapevaće radosnu pesmu..." Hristos vaskrse, i život obitava, i život živuje... To je smisao, to je beskrajna radost ove istinski središnje i osnovne tvrdnje Simvola vere: "I Koji je vaskrsao u treći dan, po Pismu...". "Po Pismu", to jest u skladu sa onim pozna- njem života, sa onim Božijim naumom za svet i rod ljudski, za du- šu i telo čovekovo, za duh i veštastvo, za život i smrt, koji nam je otkriven u Svetom Pismu. To je svecela vera, to je svecela ljubav i svecela nada Hrišćanstva. I zato Sv. ap. Pavle i kaže: Ako ne vaskrse Hristos, uzalud je vera naša (1. Kor. 15, 17).PITANJE 0 SMRTI - OSNOVNO ČOVEKOVO PITANJE

Recimo otvoreio i bez ikakvog okolišanja: pitanje o reli- giji, o Bogu, o veri neodvojivo je u čovekovoj svesti od pitanja o smrti, ili, tačnije, od pitanja o tome da li posle smrti ima ičega ili, pak, ne. To je ono čuveno pitanje o "zagrobnom svetu" i "zagrob- nom životu", koje ne prestaje da muči čoveka. A budući da u pogle- du odgovora na ovo pitanje nema nikakvih naučnih, tj. pozitivnih, očiglednih i proveri podložnih dokaza, niti u prilog jednog niti u prilog drugog stanovišta, dakle, budući da nema ni dokaza po- tvrdnih ni dokaza odrečnih, ovo pitanje ostaje večno otvoreno i, evo, već hiljadama godina izaziva žestoka i mučna sporenja.

Istina, zvanični poricatelji onostranoga sveta pretenduju na to da su to naučno dokazali, tj. da je upravo pozitivno i naučno moguće poricati kako postojanje bilo čega posle smrti, tako i same besmrtnosti duše.

No, sve ove dokaze je moguće opovrgnuti onako kako ih, go- tovo usput, opovrgava Vladimir Nabokov u jednoj od svojih priča (a treba primetiti, pritom, da je sam Nabokov neverujući čovek).

U jednom od njegovih romana, jedan čovek umire posle duge i teške bolesti, i nekoliko minuta pred smrt on dolazi k sebi. U trenutku kada se probudio iz dugotrajnog bunila, njemu sa svom si- linom poslednji put vraća pitanje: da li tamo, "posle", ima nečega ili nema? Na prozore sobe gde leži samrtnik navučeni su šaloni, a sa one strane prozora čuje se kapanje vode. I, gle, samrtnik sebi kaže: "Naravno, tamo nema ničega, i to je tako jasno i očigledno kao što je jasna činjenica da napolju pada kiša". "Međutim - primeću- je Nabokov - napolju je sijalo radosno prolećno sunce, a stanarka sa gornjega sprata je polivala cveće na svom prozoru, tako da je voda, kapljući, prskala po prozoru koji se nalazio ispod".

Iz: Protopresviter Aleksandr Šmeman, Cikl besed o hrisišanskom ionima- nii smerti, PROPOVEDI i BESEDB1, Moskva, Palomnik, 2003.

Kod Nabokova, dakle, srećemo ovakvo ironijsko oiovrgavanje svih takozvanih "dokaza": da, jasno je i očigledno da pada kiša, a u stvari - nema nikakve kiše, sija sunce!

Stoga se pitanja o zagrobnom životu i o tome što se deša- va posle smrti, očigledno, ne može upućivati nauci. Nauka, u suš- tini, tu ne može da pruži nikakav odgovor, jer je stvar upravo u to- me da se nauka bavi isključivo ovostranim svetom, te da su svi njeni metodi, instrumenti, hipoteze i zaključci prilagođeni isključivo ovome svetu i izučavanju ovoga sveta.

Ali, ako ne nauci, kome onda da se obratimo? Da li filo- sofiji? Da, od samih početaka ljudske misli, filosofija je poku- šavala da pruži konačni odgovor na ovo mučno pitanje.

Čuveni Platonov dijalog "Fedon" u celosti je posvećen do- kazivanju besmrtnosti duše. To je, najverovatnije, jedna od najdub- ljih knjiga, napisanih na ovu mučnu temu. I, naravno, nimalo slu- čajno, heroj jednog drugog književnog dela, u jednom Aldanovljevom1 romanu, grčevito traži tu knjigu pre nego što će okončati svoj ži- vot samoubistvom. "Sada ću saznati - govori tada on - da li tamo ima nečega ili ne". Istini za volju, on tu knjigu nije našao...

No, ipak, Platonovi dokazi važe, čini se, samo za one koji i bez njih već veruju u besmrtnost duše. Nikada se, tokom čitave istorije roda ljudskog, nije čulo da je iko, pročitavši Platonovog "Fedona", rekao: da, ranije nisam verovao u besmrtnost duše, a evo Platon je ovde dokazao besmrtnost duše i ja sada verujem.

Isto se može reći za gotovo sve filosofske pokušaje da se to učini, pri čemu dopunska teškoća ili, pak, nedostatak dokaza sličnih Platonovim jeste u tome što u cilju utvrđivanja postojanja drugoga sveta ti dokazi, u suštini, potcenjuju stvarnost i vrednost ovoga, ovostranoga sveta.

"Sav život mudraca - govori Platon - jeste jedno večno umiranje". U ovom svetu sve je samo stradanje, samo besmislenost, sa- mo promena, a to znači - i tako glasi Platonova argumentacija - da mora, onda, da postoji neki drugi svet, gde je sve - sreća, sve - več- nost, sve - blaženstvo, sve - nepromenivost. I budući da je "ovde" gotovo svagda i sve - loše, onda sva očekivanja treba usmeriti na ono što je - "tamo".

1 Ради се о Александру Брауну, јунаку романа М. А. Алданова "Пећина", 1935. Ви- дети: Алданов М. А„ Собр. соч. т. II, Москва, 1991, С. 390-391, 408.

9

Пшиање о смрши - основно човеково иишање 10

No, upravo je protpv ovakvog obezvređivanja našeg i jedinog poznatog nam sveta, protiv poricanja, obescenjivanja i obesmišlja- vanja tog sveta, u svetu došlo do velike pobune, i upravo je zbog tog i takvog obezvređivanja i došlo do velikog odstupništva čoveko- vog od religije. Jer, ne može biti da je Bog stvorio svet i život, i svu njihovu krasotu, i sve njihove mogućnosti samo radi toga da bi ih čovek, potom, poricao ili da bi ih se, potom, odrekao u ime ne- poznatog i isključivo obećanog mu nekog "drugog sveta"! Jer, ako re- ligija, tj. sve religije upravo na to pozivaju, onda - dole sa svakom religijom! Snaći ćemo se i bez religije, i potrudićemo se da što je moguće bolje živimo ovde, na zemlji.

I rod ljudski se formalno podelio na dva tabora, koji stal- no ratuju jedan protiv drugoga... Zbog čega? Zbog smrti. Zbog shvata- nja smrti. Jedni, u ime onostranog, zagrobnog sveta zaista obezvre- đuju ovaj svet, ovaj život, prepuštajući ga besmislu i zlu, jer samo "tamo", kako oni kažu, nema besmislenosti i nema zla. Drugi, pak, u ime ovoga sveta, u ime ovoga ovde, poriču bilo kakvu mogućnost postojanja Večnosti, ali, na taj način, čoveka pretvaraju u slučajnu, prolaznu i privremenu pojavu.

No, da li je moguće prihvatiti ijedno od ova dva rešenja? Zar nije istina da izbor koji stoji pred nama jeste izbor, u krajnjem ishodu, između dva besmisla? S jedne strane, imamo veru u Boga-Tvor- ca i, istovremeno, poricanje NJegove tvorevine, čežnju za odlaskom iz Božijega sveta, a sa druge strane, potvrđivanje sveta, užasnog po njegovoj besmislenosti, jer čovek, onaj jedini koji se može koristi- ti i naslađivati tim svetom, u tom svetu nije ništa drugo do slu- čajni gost, osuđen na potpuno uništenje. I ova besmislena i stra- šna dilema nas privodi pitanju koje mora da postavi svako od nas: kako se ja, u onom najdubljem smislu, odnosnim prema tom neizbe- žnom, svakome svojstvenom, stalnom pitanju o smrti?

Šta o ovome kaže hrišćanska vera, koja je sva sazdana na učenju o pobedi nad smrću i na Vaskrsenju? To su pitanja od kojih za- počinje stvarno razmatranje mučnog, beskrajno mučnog problema smr- ti. I možda je stvar u tome da je upravo sada vreme da se tom pro- blemu pristupi sa mužastvenošću i smirenjem.

Poslednji neprijatelj ukinuće se - smrt (1. Kor. 15, 26) - tako u sami osvit Hrišćanstva piše Sv. ap. Pavle, koji je povero- vao u Hrista, pošto Ga je pre toga žestoko progonio, a Hrišćane ostrašćeno mrzeo.

Govorio sam već o tome da iitanje o smrti, tačnije nedoumi- ce oko smrti, stoji u samom središtu čovekove svesti; i da se, u krajnjem ishodu, čovekovo odnošenje prema životu, ono što naziva- mo njegovim osećanjem sveta ili pogledom na svet, određuje u dubi- ni njegovim odnosom prema smrti. Govorio sam, takođe, da u osnovi postoje dva takva odnošenja, i da su oba očigledno nezadovoljava- juća, jer ne pružaju istinski odgovor.

S jedne strane, postoji to svojevrsno poricanje života u ime smrti: naveo sam reči starojelinskoga filosofa Platona. "Život mudraca - govorio je on - jeste večno umiranje". I ovde, kao i u mno- gim religijama, pobeđuje neizbežnost, neumitnost smrti koja obez- vređuje život. Jer, ako se neizbežno mora umreti, onda je bolje od- mah izmestiti sve svoje nade i sva nadanja "tamo", u onaj tajanstve- ni onostrani svet.

Ali, taj odgovor nazivam nezadovoljavajućim zato što čo- vek upravo o tom onostranom svetu ne zna ništa. A kako možeš voleti ono što ne znaš? Otuda i ta pobuna roda ljudskog protiv takvih "pogrebnih" i "zagrobnih" religija, otuda i poricanje tih žalošću prožetih pogleda na svet. No, čovek se ni poricanjem ta- kvih "zagrobnih" pogleda na svet u ime ovoga života i, u ime ovo- ga sveta, ipak, ne oslobađa nametljivoga osećanja i svesti o smrti. Naprotiv, lišen perspektive Večnosti, on postaje još krhkiji, još beznačajniji na ovoj zemlji. "I mi ćemo kroz odaje, sa svetilj- kom proći, i tragaćemo, i umrećemo" - pisao je 1935. godine Boris Pasternak.

I sva savremena civilizacija je prožeta žarkom željom da se priguši taj strah od smrti i to osećanje besmislenosti živo- ta, koje se cedi iz toga straha kao kaplje otrova. Šta je sva ta gr- čevita borba protiv Hrišćanstva ako ne bezumni pokušaj da se iz čovekove svesti iskoreni sećanje na smrt i pitanje o smrti a, on- da, i pitanje: radi čega uopšte živim ovim kratkim i krhkim ži- votom?

Prema tome, dva su odgovora i nijedan od njih u krajnjem is- hodu ne daje stvarni odgovor na pitanje o smrti. I to nas primo- rava, kako sam već rekao, da se upitamo šta o smrti kaže Hriš- ćanstvo, jer čak i ako gotovo ništa ne znamo o Hrišćanstvu, mi ne možemo a

da se, makar to bilo i maglovito, ne setimo da je pri- stup Hrišćanstva smrti potpuno drugačiji, i da se on ne može svesti ni na jedan od ova dva pristupa o kojima smo govorili.HRIŠBANSTVO NIJE MIRENJE SA SMRBU, VEB USTANAK PROTIV SMRTI

"Poslednji neprijatelj ukinuće se - smrpG (1. Kor. 15, 26).I mi kao da odjediom ulazimo u neku drugu dimenziju: smrt je neprijatelj koji mora

biti uništen. I ovde se nalazimo već veo- ma daleko od Platona i njegovih nastojanja ne samo da se privikne- mo na smrt, već i da zavolimo misao o privikavanju na smrt, te da sam naš život pretvorimo u "upražnjavanje smrti".

Hristos je zaplakao pored groba Svoga umrloga prijatelja Lazara - o, kako je potresno to svedočanstvo! Hristos ne kaže: "On je sada u Raju i njemu je dobro, on se oslobodio ovog tegobnog i ža- losnog života".

Hristos ne govori ništa od toga što mi govorimo u svojim žalosnim i neutešnim tešenjima.

Hristos ne govori ništa. On - plače. I zatim, kako veli Evangelije, vaskrsava Svoga prijatelja, tj. vraća ga upravo u ovaj život, od koga [po Platonu] mi navodno treba da se oslobodimo i da to shvatamo kao nešto što je dobro.

Dalje, zar u samome središtu Hrišćanstva ne stoji Vaskrs, sa njegovom radosnom vešću o tome da je smrt pobeđena? "Smrću smrt unišpaG - zar se Hrišćanstvo nije proširilo u svet i zar vekovima nije pobeđivalo taj svet upravo tom nečuvenom vešću da je "pobedom pobeđena smrpG? Zar hrišćanska vera, pre svega, nije vera u Vaskrsenje Hrista iz mrtvih? U to "da će ustati mrtvi i da će se obradovati oni koji su u grobovima"?

Da, naravno, sve to jeste tako, ali je, po svoj prilici, u sa- mom Hrišćanstvu i kod samih Hrišćana, takođe, oslabila ta po- bedna, ta istinski nova i, sa stanovišta ovoga sveta, bezumna vera. I Hrišćani su počeli prećutno da se vraćaju Platonu sa njegovim

Iz: Protopresviter Aleksandr Šmeman, Cikl besed o hrisšianskom ioni- manii smerti, PROPOVEDI i BESEDB1, Moskva, Palomnik, 2003.suprotstavljanjem ne žpvota i smrti kao dva neprijatelja, već su- protstavljanjem dva sveta: "ovoga" i "onostranoga" sveta, u kome na- vodno blaženstvuju besmrtne duše ljudske.

Ali, Hristos uopšte nije govorio o besmrtnosti duše, već je govorio o vaskrsenju mrtvih! I kako ne videti da između besmrt- nosti duše i vaskrsenja mrtvih stoji čitav bezdan! Jer, ako je stvar samo u besmrtnosti duše, onda nikakve smrti i nema; zašto onda sve te reči o pobedi nad smrću, o razrušenju smrti i o vaskrsenju?

"Poslednji neprijatelj ukinuće se - smrpG. Postavimo sebi pitanje: u kom smislu smrt jeste neprijatelj? Čiji je ona nepri- jatelj? I kako je taj neprijatelj zagospodario zemljom i postao go- spodar života? Setimo se stihova Vladimira Solovjeva: "Smrt i vreme na zemlji gospodare/ No, gospodarima ih nemoj zvati...".1 Ali, kako možemo da ne zovemo gospodarem sve ono što je postalo norma i zakon postojanja, sa čime se sam čovek odavno već pomirio, protiv čega je prestao da protestuje i da se buni, trudeći se da se - u svo- joj filosofiji, u svojoj religiji i kulturi - sa tim upravo izmiri i iznađe izvesni kompromis? Da, hrišćansko učenje o smrti je ne- čuveno i sami Hrišćani ne mogu da ga podnesu, jer u Hrišćanstvu nije reč o izmirenju sa smrću, već o ustanku protiv smrti. I ka- da se o tome govori kao što je pisao ekstatični ruski filosof Fjodorov, odmah se protiv toga oglašava glas razuma, glas mirenja [sa smrću], glas neizbežnosti. Ali, akoje tako, onda je, ponavljam, besmislena hrišćanska vera, jer Sv. ap. Pavle veli: Ako Hristos nije vaskrsao, uzalud je vera naša (1. Kor. 15, 14).

Tom temom, hrišćanskim poimanjem smrti ćemo se baviti u našoj sledećoj besedi.

1 В. С. Соловјев, "Пријатељу сироти, измучи те пут..." од 18. септембра 1887. године.Из: Протопресвитер Александр Шмеман, Цикл бесед о хрисшианском иони- мании смерти, ПРОПОВЕДИ и БЕСЕДБ1, Москва, Паломник, 2003.

11

BOG NIJE STVORIO SMRT

U prošloj besedp pomenuo sam evangelsku priču o Hristu koji se zaplakao pred grobom Svoga prijatelja Lazara. No, treba da se iznova zamislimo nad smislom tih suza, jer se tu, u tom trenut- ku, zbiva svojevrsni preokret unutar religije uopšte, unutar iskonskoga religijskoga pristupa smrti.

Već sam govorio o smislu tog preokreta. Do tog trenutka smisao religije, kao i smisao filosofije, sastojao se u tome da se čovek izmiri sa smrću i da učini smrt, ako je moguće, onim za čim čovek čezne. Smrt kao oslobođenje od tamnice tela, smrt kao izbav- ljenje od stradanja, smrt kao izbavljenje od tog promenivog, sujetnog i zlog sveta, smrt kao početak Večnosti - upravo to jeste zbir reli- gijskih i filosofskih učenja do Hrista i izvan Hrista, u drevnoj religiji, u starojelinskoj filosofiji, u budizmu, itd. Ali, Hristos se zaplakao pored groba Lazarevog i samim tim projavio Svoju pobu- nu protiv smrti, Svoje odbijanje da prihvati smrt i da se sa njom po- miri. Odjednom smrt prestaje da bude prirodna, normalna pojava i biva raskrinkana kao nešto što nije neumitno, već što je protiv- prirodno, strašno i nakazno, i smrt time biva proglašena za ne- prijatelja: "poslednji nePrijatelj, ukinuće se - smrš\

Da bismo osetili svu dubinu, sav preokret te promene mora- mo krenuti od početka, od izvora tog potpuno novog i nečuvenog pristupa smrti. Ti izvori su određeni i opisani, na krajnje sažet način, na jednom drugom mestu u Svetom Pismu, gde se kaže: BOG ni- je stvorio smrt (Prem. 1,13), a to znači da je u svetu, u prirodi za- gospodarilo i gospodari nešto što nije od Boga, što Bog nije hteo i nije stvorio, što je protiv NJega i izvan NJega.

Bog je stvorio život. Bog se svagda i svugde naziva Životom i Životodavcem. Bog se - u večno detstvenom, večno novom kaziva- nju Biblije - raduje Svome svetu i tome što je svet preispunjen sve- tlošću i radošću života. Ako zaoštrimo stvar i do krajnosti do- vedemo kazivanje i otkrivenje Biblije, možemo reći i ovo: smrt je - poricanje Boga.

I obrnuto, ako je smrt prirodna, ako je ona poslednja isti- na o životu i o svetu, ako je ona najviši i nepromenivi zakon sve- kolikog postojanja, onda Boga nema, i onda je obmana svekoliko ka- zivanje o stvaranju sveta, o radosti i o svetlosti života.

Ali, onda, ono osnovno, najvažnije i najdublje pitanje sve- kolike hrišćanske vere jeste pitanje: odakle se pojavila smrt, i kako je i zašto je smrt postala jača od života? Kako je i zašto je smrt zagospodarila na takav način da je i sam svet postao svo- jevrsno kozmičko groblje, mesto gde se mnoštvo ljudi osuđenih na smrt - što u strahu i užasu od smrti, što u pokušajima da zabo- ravi na smrt - komeša u jednom vaselenskom i sveproždirućem grobu?

Na ovo pitanje Hrišćanstvo odgovara čvrsto, kratko i ube- đeno: I grehom smrt uđe u svet (Rimlj. 5, 12). Drugim rečima, za Hrišćanstvo smrt je pojava, pre svega, etičkoga reda, tj. duhovna katastrofa. Čovek je, u izvesnom krajnjem smislu koji se rečima ne može izraziti, ushteo smrt ili, možda, bolje reći, nije više hteo onaj život koji mu je slobodno, u ljubavi i radosti darovao Bog.

Život je - da li je to potrebno uopšte dokazivati? - jedna potpuna zavisnost. Govoreći rečima Svetoga Pisma, čovek nema ži- vot u sebi. On svagda prima život od spolja, od drugih, i njegov ži- vot stalno zavisi od drugoga: od vazduha, od hrane, od svetlosti, od toplote, od vode; i materijalizam sa velikom snagom naglašava upravo tu zavisnost. I on je u tome u pravu, jer je čovek zaista do kraja prirodno, biološki, fiziološki potčinjen svetu.

Ali, tamo gde materijalizam - prihvatajući taj determini- zam kao samoočigledni zakon prirode - vidi krajnju istinu o svetu i čoveku, tamo Hrišćanstvo vidi pad i izopačenje sveta i čoveka, vidi ono što se naziva prvorodnim grehom.

U biblijskoj priči Bog daje svet kao hranu čoveku, a to zna- či da je hrana - dar Božiji, koji je dat čoveku da bi on živeo: ali sam život nije u hrani, kao što nije ni u zavisnosti od sveta, već je život u Bogu. Čovek je živ Bogom, u smislu onog zadivljujućeg kazivanja o tome kako je Bog besedio sa čovekom u sveža predvečer- ja (1. Mojs. 3, 8-19).

12 НАШЖИВОТУ ХРИСТУ, ХРИСТОВЖИВОТУ НАМА ^Шн

^(^р''3 Бог није сшворио смрш 13

Svet je večno otkrivenje Boga čoveku o Samome Sebi, svet je samo sredstvo opštenja i stalni, slobodni i radosni susret sa jedi- nim sadržajem života, sa Životom samoga života, sa Bogom: "Za Sebe si nas stvorio, Gospode, i neće se uspokojiti srce naše dok ne nađe Tebe".1

Ali - i u tome i jeste sav smisao hrišćanskoga učenja o gre- hu! - upravo taj život sa Bogom i život za Boga čovek nije hteo. On je ushteo život za sebe, on je u samom sebi prepoznao cilj, smisao i sadržaj života. I u tom slobodnom izboru sebe a ne Boga, u tom pretpostavljanju sebe Bogu, čovek je - a da do kraja toga nije ni bio svestan - postao rob sveta, rob svoje zavisnosti od sveta. On jede da bi živeo, ali kroz svoju hranu on se priopštava onome što je smrt- no, jer u hrani nema života kao takvog.

"Čovek jeste ono što on jede" - rekao je Fojerbah. Da, to je istina, ali čovek jede samo ono što je umrlo; on u početku jede da bi živeo, a potom počinje da živi da bi jeo, i u tom ružnom i po- ročnom krugu sastoji se strašni determinizam čovekovoga života.

Smrt, na taj način, jeste plod otrovanoga i večno dejstvuju- ćega raspadanja života, onoga raspadanja života u kome je čovek se- be slobodno potčinio smrtnome svetu koji u sebi nema života.

"Bog nije stvorio smrpG. Smrt je u svet uveo upravo čovek, slobodno ushtevši život isključivo za sebe i u sebi, i otkinuvši, na taj način, sebe od istočnika, od cilja i sadržaja života - od Bo- ga, i zato je smrt postala vrhovni zakon života. Smrt kao raspa- danje, smrt kao razdvajanje, smrt kao privremenost, prolaznost i prividnost svega na zemlji.

Da bi se utešio, čovek je izmaštao maštarije o drugome svetu, u kome nema smrti, i samim tim predao ovaj svet [u ruke smr- ti], potčinivši ga smrti u potpunosti. I tek kada pojmimo hri- šćansko učenje o smrti kao posledici čovekovog preinačenja poi- manja same suštine života, biće nam moguće da iznova čujemo, kao novinu, hrišćansku blagovest o razrušenju smrti Vaskrsenjem.

VASKRSENJE TEJ1A - SREDIŠTE HRIŠĆANSKOG UČENJA 0 SMRTI

Sve ono što smo u našim prošlim besedama kazali o smrti, sada nas neposredno dovodi do glavne i središnje teme Hrišćanstva - do bltovesti o Vaskrsenju. Naglašavam, ne naprosto do teme be- smrtnosti duše posle njenoga razdvojenja od tela, niti naprosto do teme nekakvog tajanstvenog razvaploćenja postojanja u tajanstvenom eteričnom onostranom svetu, već upravo do teme Vaskrsenja.

"Ustaće mrtvi i obradovaće se oni koji su u grobovima". Ka- ko gromko zvuče ove reči! Kako likujuće i pobedno - kao obećanje i kao viđenje, već sada, onoga što će tek doći! - one odjekuju kroz po- znu noć Velikoga Petka, kada kroz mrak i žalost Groba, Krsta i Plaštanice počinje postepeno da prosijava svetlost nastupajuće i narastajuće Pashe. Isto tako se i u najdrevnijem hrišćanskom is- povedanju vere, Apostolskom Simvolu Vere, jednostavno tvrdi: "Ve- rujem u vaskrsenje tela".

Kada se Hristos, posle Svoga Vaskrsenja, javljao preplaše- nim i razbežalim učenicima, oni su, po rečima Evangelija, misli- li da vide priviđenje. Ali, Hristos im je rekao: "Ne bojte se, Ja sam. Dodirnite Me, i uverite se u to, jer priviđenje nema tela\ I potom je On uzeo hranu - ribu i hleb - i jeo pred njima (v. Lk. 24, 36-43).

Sa propoveđu Vaskrsenja [Hristovog] Apostoli su krenuli iz Jerusalima i to Vaskrsenje iz mrtvih su propovedali na sve če- tiri strane vaselene. I oni koji su blagovest Apostola prihvati- li kao svoju, primili su i tu veru, tu radosnu novost, tu blagovest Vaskrsenja, i njoj su se radovali i njome su živeli. A to je za tadašnji svet bila nečuvena i apsurdna propoved. Taj svet je neka- ko još i mogao da, na jedvite jade, preko volje, poveruje u besmrtnost duše, ali za njega je vaskrsenje tela iredstavljalo potpunu besmi- slicu. Kada je Sv. ap. Pavle o tome govorio u Atini, u samom sredi- štu tadašnje jelinske mudrosti i prosvećenosti, filosofi koji su ga slušali, najpre su ga ismejali pa onda otišli, rekavši mu: Do- bro, o tome ćemo slušati sutra (v. Del ap. 17, 32).1 Блажени Августин, Исиовесиш, Књига I, глава 1.Из: Протопресвитер Александр Шмеман, Цикл бесед о хрисишанском иони- мании смерти, ПРОПОВЕДИ и БЕСЕДБ1, Москва, Паломник, 2003.

No, ja se ne bojim da kažem da je i danas, gotovo dve hiljade godina posle osnivanja Hrišćanstva, teško i gotovo nemoguće da čovek prihvati tu propoved, da shvati da upravo na toj propovedi stoji odnosno da bez nje pada samo Hrišćanstvo. Da, mi praznujemo Vaskrs. Da, nešto se, bez sumnje, dešava u nama i sa nama, svake go- dine kada čujemo kako se kroz noćnu tišinu prolama jedinstveni usklik: "Hristos vaskrse!", praćen jedinstvenim odgovorom: "Ui- stinu vaskrse!".

No, ako se tada, čak, i zamislimo nad smislom svega toga što praznujemo u vaskršnju noć, suština onoga čemu se radujemo, razlog zbog čega se radujemo, kao i značaj koji ta radost ima za mene lično, za nas, ipak, kao da ostaju nekako magloviti i neshvativi...

Vaskrsenje tela - šta je to? Gde je telo, ono koje se raspalo u zemlji i vratilo u to tajanstveno kruženje prirode? Šta, zar će te kosti vaskrsnuti? Šta će nam uopšte telo u tom tajanstvenom za nas, onostranom duhovnom životu? Zar nas filosofi i mističa- ri svih vremena nisu naučili da je pozitivni smisao smrti upravo u tome što nas ona oslobađa od te, kako su oni govorili, "tamnice tela", od te stalne zavisnosti od matarijalnoga, fizičkoga i tele- snoga, čineći našu dušu potpuno lakom, lepršavom, slobodnom i duhovnom?

No, možda će nam se sva ova pitanja pojaviti u novom svetlu ako se malo dublje zamislimo nad samim pojmom tela. Ne apstrakt- no, ne spekulativno-filosofski, već, da tako kažemo, opitno, ako se, drugim rečima, zamislimo nad pitanjem učešća i mesta tela u našem životu, u mome životu.

S jedne strane, naravno, potpuno je očigledno da je telo sva- koga od nas ono što je promenivo i nepostojano. Naučnici-biolozi su izračunali da se sve ćelije koje čine naše telo, bez izuzetka, menjaju svakih sedam godina, te da, na taj način, u fiziološkom smislu, mi svakih sedam godina imamo novo telo. Prema tome, ono telo koje se na kraju moga života polaže u grob, nije ništa više "moje" telo od svih onih mojih [sedam] "prethodnih" tela. U krajnjem ishodu, telo svakoga čoveka nije ništa drugo do njegovo vaploćenje u svetu: telo je, s jedne strane, oblnk moje zavisnosti od sveta, a sa druge, oblik moga života, moga delanja u svetu.

Telo je, u suštini, moj odnos prema svetu, prema drugome: moje telo je telo kao opštenje i kao uzajamnost. Sve, potpuno sve u telu, u čovekovom organizmu sazdano je radi te uzajamnosti, radi tog opštenja, radi toga "izlaženja iz sebe". Nije slučajno, naravno, što ljubav kao najviši oblik opštenja upravo u telu nahodi svoje vaploćenje. Telo je ono što vidi, što sluša, što oseća i, na taj na- čin, što me izvodi iz samoće moga "Ja".

Ali, onda se, možda, mora reći i obrnuto: nije telo tamni- ca duše, već je telo - sloboda duše, jer telo je duša kao ljubav, du- ša kao opštenje, duša kao život, duša kao kretanje. I zato duša, gubeći telo, odvajajući se od tela, u suštini, gubi život, umire, čak, i ako to umiranje duše nije potpuno iščeznuće, već uspenje ili san.

No, zaista, svaki san, a ne samo san smrti, jeste izvesno umi- ranje organizma, jer u snu spava i ne dejstvuje upravo telo i tada [za čoveka] nema života, osim onog prizračnog i nestvarnog, nema ni- čega osim sna. Ako je tako, onda Hrišćanstvo - kada govori o oživ- ljenju tela - ne govori o oživljenju kostiju i mišića kao takvih, jer su i kosti, i mišići, i sva materija, i sve tkivo našega sveta sas- tavljeni tek od nekoliko osnovnih elemenata i, u krajnjem ishodu, od atoma, a u atomima nema ničeg specifično ličnoga, ničega več- no moga.

Hrišćanstvo govori o obnovljenju života kao opštenja, ono govori o onom telu duhovnom koje smo mi sami tokom čitavog svog života sazdali sebi ljubavlju, brigom za drugoga, opštenjem, iz- laženjem iz sebe. Hrišćanstvo ne govori o večnosti materije, već o njenom konačnom oduhovljenju, o svetu koji će potpuno postati te- lo čovekovo, a to znači - život i ljubav čovekova; o svetu koji će potpuno postati priopštenje Životu.

Kult grobalja i spomenika nije hrišćanski kult, jer se u hrišćanskoj Blagovesti ne radi o rastvaranju u prirodi dela mate- rije koja je nekada bila telo, već o vaskrsenju života u svoj njegov- oj punoti i celovitosti, koji su ostvareni ljubavlju.

U tome je smisao Vaskrsa, u tome je konačna sila i radost Hrišćanstva: Pobeda proguta smrt (1. Kor. 15, 54).

14

Васкрсење шела - средшшие хришћанског учења о смрши 15

LITURGIJA SMRTI(Dnevnički zapisi o tajni smrti)

Istinska sreća je svagda otvorena za smrt1

Četvrtak, 21. februar 1974.Strah od smrtn dolazi od žitejske sujete, a ne od sreće. Ka- da se, usred takve sujete,

odjednom setiš smrti, ona ti se čini kao nepodnosivi apsurd i užas. Ali, kada su u duši tišina i sreća, o smrti tada razmišljaš i samu smrt tada poimaš na drugačiji na- čin. Jer, sama smrt se nalazi na visini, ona je nešto "važno", i u smrti je užasavajuća njena nespojivost isključivo sa onim što je tričavo i ništavno. U sreći, istinskoj sreći Večnost svagda doti- če dušu, i zato je sreća svagda otvorena za smrt: slično se poznaje sličnim. U žitejskoj sujeti nema Večnosti i zato se ona užasava smrti. "U blaženom uspenju" - to znači: u smrti koju prihvata sre- ćan čovek.

Pretvaranje vere Vaskrsenja u pogrebno samonaslađivanje

Ponedeljak, 9. sePtembar 1974.(...) Juče sam počeo da radim nad svojim novim kursom [pre- davanja]: Liturgija smrti!

I iznova sam zapanjen: kako se niko ti- me nije bavio, kako niko nije primetio čudovišno pretvaranje ve- re Vaskrsenja u pogrebno samonaslađivanje (sa naglaskom na zlo- kobnom mazohizmu; svi ti: "plačem i ridam..."). Kobni smisao [ta- kve] Vizantije na putu Pravoslavlja!

Iz: Prot. Aleksandr Šmeman, Dnevniki 1973-1983, Russkii putv, Moskva, 2005, S. 76, 104-108, 199-200, 237, 238, 432, 465-466, 521-522, 592-593, 627. Tačkama u zagradi "(•••)" označeni su delovi originalnoga teksta koji su izostavljeni od strane prire- đivača u cilju preglednijega praćenja određene - bogoslovske, duhovne, filosof- ske... - ideje autora. U uglastim zagradama "[...]" date su pomoćne i objašnjavajuće reči koje omogućavaju bolje razumevanje misli što ih je autor "Dnevnika" iznosio na dnevnički, sažet, a neretko, čak, i na eliptičan način (prim. prev.-prir.). 1. Naslovi, dati svakom od dnevničkih zapisa, priređivačevi su, a za osnovu na- slova je uvek uzimana misao o. Aleksandra iz određenog zapisa (prim. prir.).52 NAŠŽIVOTU HRISTU, HRISTOVŽIVOTU NAMA ^ŠnLiturgija smrti

Ponedeljak, 16. sePtembar 1974.U subotu i juče, iosle službe, LJ.|ana| i ja smo ipši na DŽouns Bič. Sunce, okean,

pesak: kakav praznik, "simvol" punote i blaženstva!Tokom svih ovih dana čitao sam i pripremao se za novi kurs (Pć1G§u o/Oea(ć2). I, kao

i uvek, ono što se spolja činilo srazmer- no jednostavno, odjednom se javlja u svoj svojoj dubini i složeno- sti. Smrt stoji u središtu i religije i kulture, i čovekov stav prema smrti određuje i njegov stav prema životu. Smrt je "nesta- janje" čovekove svesti. Svako poricanje smrti samo pojačava tu ne- urozu (besmrtnost duše, materijalizam...), kao što isto to čini i Prihvatanje smrti (asketizam, poricanje tela...). Jedino pobeda nad smrću jeste odgovor, a ona pretpostavlja {gapzsepbib3 kako porp- canja tako i prihvatanja: Pobeda Proguta smrt [1. Kor. 15, 54]*.

Pitanje je, međutim: "U čemu se sastoji ta pobeda?". Smrt otkriva - mora da otkriva - ne smisao smrti, već života. Život mora da bude ne priprema za smrt, već pobeda nad smrću, tako da, u Hristu, smrt postane trijumf života. No, o životu učimo bez nje- gove veze sa smrću, a o smrti - kao o nečemu što nije povezano sa životom. Hrišćanstvo života: moral i individualizam. Hriš- ćanstvo smrti: nagrada i kazna, i isti individualizam.

1 Љ. је почетно слово од "Љана", како је о. Александар од миља звао своју су- пругу-матушку Уљану (Јулијану) Сергејевну (прим. прев.).2 Литургија смрти (ешл.).3 Превазилажење (лат.).* У угластим заградама носле ауторовог навода из Св. Писма, свугде где сам аутор то није назначио, дат је податак о тачном месту на коме се у Св. Писму налази дати навод. Овога смо се начела придржавали у читавом зборнику (прим. прев.).

Shvatajući život isključivo kao "pripremu za smrt", Hriš- ćanstvo obesmišljava život. Svodeći smrt na "onaj svet", "drugi svet" koji ne Postoji, zato što je Bog stvorio samo jedan svet, je- dan život, Hrišćanstvo obesmišljava smrt kao pobedu. Zanimanje za "zagrobnu sudbinu" umrlih obesmišljava hrišćansku eshatolo- giju. Crkva se ne "moli za upokojene" već jeste (mora da bude!) nji- hovo stalno vaskrsavanje, jer ona i jeste život u smrti, to jest po- beda nad smrću, "opšte vaskrsenje".

To sote 1o 1sgt5 \\ kć s1sa1ć'...To sam napisao u svome predavanju, ali to je - "iznutra". U svojoj pedeset i trećoj godini (koju sam napu- nio u petak), kako kažu, vreme je da se "zamislim o smrti", da uključim smrt - kao ovenčanje koje sobom sve zaokružuje i osmišljava - u ono ^(^r''3 Lišurgija smrši 53osećanje sveta, koje upravo osećam više nego što to rečima mogu da iz- razim, ali kojim zaista živim u onim najboljim trenucima života.

Za podsećanje, ističem sledeća važna "otkrića":- U smrti nema vremena. Otuda ćutanje Hrista i istinito- ga Predanja o stanju umrlih

između smrti i [opšteg] vaskrsenja, to jest o onome o čemu se neistinito predanje radoznalo pita više ne- go o bilo čemu drugome.

- Užas umiranja. Možda, za one koji su izvan [Crkve]? Pre dve nedelje umrla je Marinočka Rozenšild, utopivši se dok je spa- savala SVOJU decu. te smrti za nas. A za nju? Možda, radost sa- možrtvovanja? Susret sa Hristom Koji je rekao: "Nema veće lju- bavi od ove..." [Jn. 15, 13].

- Šta iščezava u smrti? Iskustvo ružnote ovoš sveta, zla, prolaznosti... Šta ostaje? Krasota sveta koja raduje i, istovremeno, ožalošćuje: "Poljski put između klasja i trava..." "Mir". Onaj mir subotnji, u kome se otkriva punota i savršen- stvo Tvorevine. Božiji mir. Ne mir smrti, već mir života u nje- govoj punoti, u njegovom večnom imanju..."Za mene je život - Hristos, a smrt - dobitak..."

Ponedeljak 23. sePtembar 1974.(...) Početak "prve jeseni"... Juče tokom dana, putovanje do Ane.4 Planine, šume

oblivene već jesenjim suncem, sasvim žive u toj zadivljujućoj prozračnosti septembarskog sunca.

U vezi sa tim (a takođe i sa novim kursom) - misli o smrti. U užasu pred smrću, jedno od najsnažnijih osećanja jeste ta žalost zbog napuštanja ovoga sveta: 1e LJih gouašpe LJ 1a 1sggs5 (Bernanos), ono što je tako snažno osećao p Morijak. Međutim, šta ako je to "slatko car- stvo zemaljsko" - to vedro, svetlo nebo, te suncem objasane planine i šume, ta tihana hvala boja, krasote, svetlosti - šta ako sve to, u kra- jnjem ishodu, nije ništa drugo do jedino javljenje onoga što je iza smr- ti? [Šta ako je to] Prozor u Večnost? "Da, ali, evo, upravo ovog jedin- stvenog, neponovivog, sivkastog dančića sa njegovim, u sumrak, magno- veno gasnuvšim svetlostima,tog dana koga će se sa bolom sećati duša, više nema, i on se više neće vratiti..!' Ali, duša upravo zato i pam- ti, zato što joj je taj "dančić" projavio Večnost. Neću se ja tog dana sećati u Večnosti, već je sam taj dan bio [već] nekakav "prolaz" u Več- nost, neko unapred "sećanje" na Večnost, na Boga, na život nestareći...

Sve je ovo, na ovaj nln onaj način, već kazano hiljadu puta. Ali, kada to uđe u dušu i postane njen opit - otkuda, zašto takav mir, takva radost, takvo iščezavanje straha, tuge, uninija? I samo jedna želja: sačuvati to osećanje živim, ne dopustiti mu da ugasne, da se uguši u svakodnevnoj sujeti. Gotovo - ali, na žalost, samo go- tovo - da počinješ da čuješ: "Za mene je život - Hristos, a smrt - dobitak..." [Filiplj. 1, 21].

Kako živeti? Sabirati život za Večnost, a to znači - svi- me živeti kao večnim. Sejati u truležnost, da bi potom život ustao u netruležnosti [1. Kor. 15, 42]. Ali, može se u životu sabi- rati i smrt... Živeti "pohotom telesnom, pohotom očiju i gordošću žitejskom" [1. Jn. 2,16] (što već jeste muka, već jeste smrt). Pokora- vati se sujeti (što je opustošenje duše, smrt), služiti idolima (što je bezizlaz, smrt).Znanje o smrti sve vreme pretvarati u znanjeo životu, a znanje o životu - u znanje o smrti

Subota, 23. avgust 1975.

4 Ана Александровна, кћер о. Александра (ирим. ирев.).5 "Слатко царство земље (земаљско)" (фран.).

16

Васкрсење шела - средшшие хришћанског учења о смрши 17

Na putiću [kroz šumu], posle podne ("sav se dan cakli kao kri- stal") - razgovor sa LJ.[anom] o... starosti i smrti. Rekao sam joj da mi se ponekad čini da sam od života već dobio sve što sam želeo od njega da dobijem, da sam već saznao ono što sam hteo da saznam, itd. Poče- tak starosti: i, gle, čovek razmišlja da bi starost trebalo da bude vreme pripreme za smrt, ali ne u smislu usredsređivanja pažnje na smrt, već, naprotiv, u smislu očišćenja - saznanjem, mišlju, srcem, sa- zrcanjem - same "kvintesencije" života, one "tajanstvene radosti" zbog koje duši "više ništa nije potrebno, kada odande prosinu zrašG.'

Mladost ne zna za smrt, a ako i zna, to je onda ona "nervoza" koju sam iskusio kada sam imao petnaest godina. Smrt nema veze sa mnom, a ako odjednom počne da ima veze, onda to [u meni] izaziva gnev, i tom gnevu se pomračuje sveceli [moj] život. Ali, evo, postepeno - ne više od spolja, već iznutra - dolazi to poznanje. I tu su moguća dva puta. Jedan put je - sve vreme zatomljivati [u sebi] to poznanje, "hvatati se za život" ("još uvek mogu da budem koristan"), živeti hrabro, kao da smrt i dalje nema nikakve veze sa mnom. Drugi put, po mome mišljenju, jeste jedini istiniti, jedini istinski hrišćanski put: znanje o smrti učiniti, tačnije sve vreme pretvarati u znanje o životu, a znanje o životu - u znanje o smrti. To dvojedno poznanje ometaju brige, usredsređenost života na život...

Savremena "gerontolognja" je u potpunosti usredsređena na onaj prvp put: učiniti da starci i starice osećaju sebe "potrebni- ma" i "korisnima". Ali, to je istovremeno i obmana (jer, oni zapra- vo nisu potrebni), i samoobmana, jer oni znaju da nisu potrebni. Na drugom planu, međutim, oni su zaista potrebni, ali ne za one "bri- ge" u kojima se drobi i prolazi sav život. Potrebna je njihova slo- boda, potrebna je krasota starosti, potreban je taj problesak "zra- ka odande", potrebno je to umiranje tela duševnoga i ustajanje tela duhovnoga koje se savršava u njima...

Zbog toga askezu starosti - to zbiranje života nestarećeg, treba započeti rano. I meni se sve nešto čini, da je moj čas nastu- pio. Ali, odmah iskrsava toliko "briga" i "problema"...

Dodajem još i ovo: mladost ne zna ništa o smrti i zato ona ne zna ni život. To znanje, takođe, dolazi tek onda kada "vidimo svetlost večernju..." I bi veče, i bi jutro - dan prvi [1. Mojs. 1, 5]. Mladost "živi", ali ne blagodari. A zna da živi isključivo onaj koji blagodari. "To slatko carstvo zemaljsko..!' [Bernanos].

Najvažnija i najteža tajna Hrišćanstva -spasonosnost stradanja

Sreda, 14. januar 1976.(...) Završio sam juče Žusovu biografiju. Dok sam čitao o nje- govoj smrti (umirao je tri

godine u mukama), o njegovim natčovečan- skim naporima da služi misu, o toj vernosti, smirenju i poslušno- sti - grunule su mi suze. Svagda osećam da se tu nahodi najvažnija i, zato, najteža tajna Hrišćanstva: spasonosnost stradanja. Ne "isku- piteljnost", već upravo "spasonosnost". Jedino što "prirodni" čovek dubinski neće jeste - stradanje. Jedino što mu Hrišćanstvo predla- že jeste - stradanje. Zabšto? Zato što se u duhovnoj pobedi nad stra- danjem, u duhovnom "preobraženju" stradanja savršava duhovno uzra- stanje čovekovo, njegovo uzlaženje u drugačiju dimenziju [bitovanja].

Prešao sam na čitanje "Istorije smrti na Zapadu" Filipa Ariesa. Čudna je ta usredsređenost pažnje savremenoga čoveka na smrt (Ž. Zigler, "Živi i smrt"; E. Moren, "Čovek i smrt", itd.). "Ovaj svet" nam bukvalno iznova postavlja pitanje [o smrti], a Hriš- ćanstvo je upravo i bilo odgovor na to pitanje. Ali, [bilo] nekada! Jer danas se Hrišćanstvo bavi "ovim svetom" i budućom "ruskom dr- žavnošću" (Solženjicin...). Zaista je istinita reč: "Ako so ob- ljutavi, čime će se ona osoliti..!' [Mt. 5, 13].

Bvolucija prihvatanja smrti u hrišćanskom svetuUtorak, 20. januar 1976.(...) Dugi [avionski] let juče, tokom koga sam završio čitanje Ariesove knjige o smrti.

Vrlo zanimljivo, a naročito ono što on pi- še o evoluciji prihvatanja smrti, počevši od Srednjega veka. NJego- va shema: [u Srednjem veku] svaki pojedinac i društvo prihvataju smrt, te otuda: "javno umiranje" i "naviknutost" na pokojnike (tržni- ce na grobljima), sahranjivanje as1 5aps1o5'. Nepostojanje kulta groba (očigledno zbog toga što su živi pokojne - kao one koji jesu u Crkvi i sa Crkvom - osećali kao deo života, kao one koji jesu sa nama...) Za- tim, "individualizacija" smrti (HU-HU1 stoleće): lični sud, itd. Potom, u XVIII stoleću - smrt kao prekid, [uzajamno] približavanje smrti i erosa. U XIX stoleću - kult grobova, ideja nacije, nasleđa. I tek u XX stoleću potpuno uklanjanje smrti iz života (bolnica, itd.). Sve ovo moram iznova da pročitam i da promislim.

Rugobnost, bezobrazje smrtiPonedeljak 8. maj 1978.Juče - brza smrt O. S. Verhovske. Kada sam stigao, dva grad- ska bolničara su, na

podu, pokušavala da je ožive veštačkim disa- njem. Rugobnost, bezobrazje smrti. To telo, prostrto na podu, i soba sa svim pokućstvom, nenameštenim krevetom, krparama, sa svim onim što je potrebno za život, a što, pri smrti, postaje strašno po svojoj nepotrebnosti, besmislenosti... I zatim polagano, pobedno pretvaranje te rugobnosti - molitvom, njenim ritmom, njenom silom upravo da pretvara, da preobražava i da, na tako očigledan način, javlja da poslednju reč ima Bog, a ne taj zli i besmisleni prodor ne- bitija, šeola1, zla u svet. Juče, na panihidi u crkvi - prepuna crkva.

"A tvoja smrt? Kako sa njom stoje stvari?"Subota, 23. jun 1979.Jedanaest čudesnih, "blagodatnih" dana na Labelu'. Šetnje omiljenim puteljcima kroz

omiljena polja i šume. Label - iz godi- ne u godinu - sve veća radost! Radio sam kako nisam radio čitave zime. Napisao sam čitavih šezdeset stranica (!) - beležaka za ^(^r''2 Lišurgija smrši 57

predstojeća predavanja posvećena temi "smrti", koja treba da držim iduće sedmice na Akademiji.

Četvrtak 28. jun 1979.Čitave sedmice - predavanja o smrti, pogrebenju, itd. Držiš predavanja (sa

nadahnućem, iz dubine duše, sa ubeđenjem), slušaš, razmatraš, a u tebi se sve snažnije glasi unutarnje pitanje: dobro, a što se tiče tebe samog? A tvoja smrt'! Kako sa njom stoje stvari?Prihvatanje same smrti kao dara

Sreda, 12. mart 1980.Ako produžimo jučerašnje razmišljanje, zar nas ono ne dovo- di do prihvatanja i same

smrti kao dara, to jest, opet, kao susreta, kao poslednjeg presudnog susreta sa onim što je, u krajnjem ishodu, jedino i "oživljavalo" život, što se otkrivalo u životu, što je či- nilo život - darom. "Život je za mene - Hristos, a smrt - dobitak" [Filiplj. 1, 21], govori apostol Pavle. Da, ako život postaje - Hri- stos, i u stepenu u kome život postaje - Hristos, ako Hristos jeste taj dar u koji se sve vreme pretvara život, onda smrt jeste dobitak, blagosloveni preduslov onoga susreta licem k licu, za kojim čezne sav život u "ovome svetu".

Strah [od smrti], užas smrti, čini mi se, usredsređen je u jed- nome: "Sve će se nastaviti, a mene više neće biti..!' Sunce će i dalje sijati, ljudi će se i dalje baviti svojim poslovima, a mene neće biti". "Okusivši, okusih malo meda... i sada umirem" [1. Car. 14, 43]. Upravo to osećanje rađa strah i užas, i upravo tom osećanju nije ni od kakve pomoći "vera u zagrobni svet". Ako je tako - a upravo tako razmišlja i tako oseća čovek! - onda je bolje da nema ničega... I čoveku nisu od pomoći, niti ga mogu "utešiti" nikakve slatke reči o

1 Ада, невида, накла (јевр.).2 Острвце на истоименом језерцету у Канади, где је нородица Шмеманових нро- водила свако лето у својој дачи са дрвеном црквицом (прим. прев.).

18 НАШЖИВОТУ ХРИСТУ, ХРИСТОВЖИВОТУ НАМА ^Шн

"blaženstvu bezgrešnih duhova".3 Čovek hoće samo ono blaženstvo koje on zna, a ono jeste jedino ovde, u opitu ovoga života. Svoju večnost ćemo naći samo ovde. I Hrišćanstvo tvrdi da mi svoju večnost nalazimo u Hristu.

Hristos je radi toga i došao k nama u ovaj život, da bi taj život postao susret sa NJim: u tom susretu je založena čežnja za poslednjim ispunjenjem, za poslednjim susretom sa NJim - u smrti. Smrt postaje "dobitak". Otuda, samoočiglednost preduslova: "Ako Me volite..." [Jn. 14, 15]. Ne može se voleti ni "učenje", ni "zapove- st", ni "obećanje". Voleti se može jedino ako postoji susret, ako je Hristos postao "dar" svega u životu.I smrt nekrštenih je "progutana pobedom" Hristovom

Utorak 20. oktobar 1981.(...) Koliko misli, koliko "otkrivenja" koja naviru dok dr- žim predavanje. Juče (tema -

"Liturgija smrti") govorio sam o "pro- blemu spasenja", vaskrsenja nekrštenih. I odjednom mi je postalo tako jasno da nije stvar u tome - da li su oni znali ili nisu zna- li Hrista, da li su poverovali u NJega ili ne, da li su bili kršte- ni ili ne, već u tome da Hristos zna njih i da je Hristos Sebe pre- dao njima i za njih. Zato je i njihova smrt bila "progutana pobedom" [1. Kor. 15, 54], zato je smrt i za njih susret sa Hristom.

Isto tako i pitanje Suda. Sud neće biti o dogmatičkim pitanjima, već o "blagu srca". Sud će biti sam njihov susret sa Hristom. Ali, onda, kažu, čemu Crkva, čemu Svete Tajne, itd.? Priz- vanje Crkve je kozmično i eshatološčno. Crkva menja svet svojom slobodom od sveta, svojim svedočenjem o Hristu: "Jer si Ti jedini Go- spod". Bez Crkve svet bi do kraja bio idol. U odnosu prema "ovom sve- tu" Crkva je deo koji se uzima za celinu. Ona je svagda - "za sve i za sva". Svaka njena molitva, svako "amin" je u ime sveta. Crkva je "sve- štenik", a svet je njena "parohija". Ali, to ne znaju ni sami Hrišćani i svi oni misle da je posao Crkve da "opslužuje njihove duhovne potre- be". I ako Sud za neverujuće, za one koji nisu znali za Hrista, bude u tome da li su Ga oni hteli, da li su Ga voleli, čak i ako za NJega nisu znali (u drugome, u bližnjemu), onda će Sud za Hrišćane biti Suđenje za njihovu izdaju Hrista.

Ali, to onda, na kraju krajeva, znači sledeće: ako Hrišćani koji su sreli Hrista mogu da se pokažu kao neprijatelji NJegovi, onda i susret neverujućega sa Hristom, u smrti, može da bude odba- civanje Hrista, mržnja prema NJemu. Jedni će "videti Dan NJegov" i obradovaće se, a drugi će videti i zamrzeće [Hrista], jer su još ov- de, i ne znajući sa NJega, živeli mržnjom prema NJemu.Smrt je susret sa Hristom i zato sva smrt jeste - radost

Petak, 9. april 1982.(...) Tražeći danas jedno mesto u Evangeliju po Jovanu, proči- tao sam u oproštajnoj

besedi sve utehe koje Hristos daje [učenicima]. Oni ne prepoznaju Hrista i zato se "ispunilo žalošću srce njihovo" [Jn. 16, 6]. Ali, "neću vas ostaviti sirotima. Doći ću k vama..." [Jn. 14, 18]. I kao iznenadni blesak munje: sve u Hrišćanstvu zavisi od lju- bavi prema Hristu. Smrt je susret sa NJim i zato sva smrt jeste - ra- dost... Ali, Bože moj, kako smo mi daleko od takve ljubavi! LJubavi kojom je On pobedio smrt, ljubavi koja u nama pobeđuje smrt...MOLITVA GOSPODNJA - JAVLJENJE CARSTVA BOŽIJEG ZA KOJE SMO STVORENI

3 Из песме М. Љермонтова "Ангео".

4. Pomiriti se sa smrću (ešl.).1. Iz pesme A. Bloka "Sve će na zemlji umreti - i majka, i mladost..."1. Pored, kod svetinja (lat.).

20 НАШЖИВОТУ ХРИСТУ, ХРИСТОВЖИВОТУ НАМА ^Шн