Sociolocija

7/25/2019 Sociolocija

1/12

ALFA UNIVERZITET

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

SEMINARSKI RAD

KRIMINAL I PRESTUPNIKO

PONAANJE

Mentor:

Student:

Profesor. Aleksandar Prnjat Jelena kodri

Br.indeksa!"#$!


2/12

Beo%rad& de'e()ar& #$!.

SADRAJ

*+,D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .$

$.S,-I,,/IJA PRES0*PNI1K,/P,NAANJA . . . . . #

$.$ 0*MA1ENJA KRI+I1N,/ DEA IPRES0*PNI1K,/ P,NAANJA . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . 2

$.$.$. BI,KA 0*MA1ENJA 3KRIMINANI0IP,+I3 . . . 4

$.$.#. PSI5,,KA 0*MA1ENJA 3ABN,RMANA

D*E+NA S0ANJA3 . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . !

$.$.2. N,RME I KA6NENEMERE . . . . . . . . . . . . . . . 7


3/12

6AKJ*1AK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 8

I0ERA0*RA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 9

UVOD

Pre(a jedno( od )rojni ;naredsta=lja

>ose)an teorijski >ristu> u >rourouoj(o=a kod koji se is>olja=a;nari=aeni standarda o to(e kak=atre)a da )ude dru?t=ena st=arnost i >ostojee% dru?t=eno%

;nao >ra=ili(a koje =eina nas >o?tuje.

0o su nasilni kri(inal'i& ui=ao'i dro%a i ot>adni'i od dru?t=akoi se ne ukla>aju u ono ?to se deni?e kao nor(alanstandard >ri=atlji=o% >ona?anja.


4/12

Poja( >restu>nioa?anja nije jasno denisan >r. akeraKe=ina Mitnika.

1o=eko=i( i=oto( u>ra=ljaju >ra=ila i nor(e& na?e akti=nosti)i >ostale aotiridra=ali >ra=ila koja se uodreCeni( situa'ija(a deni?u kao >ristojna& dok se u dru%o(deni?u kao ne>ristojna.

Niko ne >o?tuje s=a >ra=ila& jer kako u >ra=ila st=oren tako (o%u)iti i >rekr?ena& ojedin'i ;a koje se s(atra da su i;=an>ristojno% dru?t=a >o?tuju >ra=ila %ru>e kojoj >ri>adaju.

AntonF /iddens& So'iolo%ija& Beo%rad ##.

$. S,-I,,/IJA PRES0*PNI1K,/ P,NAANJA

DE+IJAN0N,/ P,NAANJA

Devijantn!t@ se (oe denisati ne >ri;na=anje dato% sku>anor(i koji >ri=ata ;natan )roj ljudi u nekoj ;ajedni'i ili dru?t=u.

Ni jedno ni dru%o se ne (oe >odeliti na one koji odstu>aju odnor(i koji i se >ridra=aju& jer =eina nas u odreCeni(situa'ija(a kr?i o>?te >ri=aena >ra=ila >ona?anja.

Devijantn!t i "#i$ina%& nisu sinoni(ni >oj(o=i iako se u =eini

sluokla>aju.

De=ijantnost kao >oja( je (no%o ?iri od kri(inala koji se )a=i>ona?anji(a koja kr?e ;akone.

De=ijantnost (oe is>itati >ot>uno ra;lioj(o=e kao ?to jena >ri(er nudi;a( i kon'e>t de=ijantnosti se (oe >ri(enitiosi( >ojedina'a i na %ru>e& kao ?to je >ri(er kult 5ari Krisnekoja >redsta=lja >ri(er de=ijantne su)kulture.

Prourestu>niona?anja )a=e sed=e>ose)ne& ali srodne dis'i>line:


5/12

K#i$in%'ija se )a=i o)li'i(a >ona?anja koji su kanji=i >okri=i


6/12


$.$.0*MA1ENJA KRI+I1N,/ DEA I PRES0*PNI1K,/P,NAANJA

6a >rourestu>niona?anja ;nae nisu ;ado=oljene naodreCeni naona?anjaodreCeno% redsta=nik o=e teorijeEd=in Saderlend s(ara da se de=ijantnost stirestu>ni'i(a.

,n je kri(inal >o=e;ao sa difer'ionalni( udrui=anji(a& to je>oja( koji o;naojedin'i koji stu>aju u kontakt sa =ede=ijantni( oso)a(a i sa(e >ostaju de=ijantne.

0.Te#ije "n1i"taG >redsta=ni'i o=e teorije s(atraju da sede=ijantnost kao o)lik >ona?anja na(erno i s=esno )ira.


7/12

2.Te#ije "nt#%e G o=a teorija t=rdi da ;loosledi'a ne ra=notee i;(eCu i(>ulsi=no% >ona?anja koje =odeka kri(inalnoj akti=nosti.

Po teoriji kontrole osno=na ideja ;a su;)ijanje kri=ireooten'ijalne (ete i situa'ije ;a i;=r?enje isto%

>ri(er auto(atsko% ;akljura='a je dono?enje >raktir=i >oku?aja o)ja?nja=anja kri(inalni dela )ili su)iolo?ko% karaktera.

I;=or kri(inalni de=ijantnosti )ile su uroCene oso)ine >ojedina'a.

Italijanski kri(inolo% -e;are o()ro;o s(atrao je da sekri(inalni ti>o=i (o%u >re>o;nati >o anato(ski(karakteristika(a kao ?to su o)lik lo)anje i


8/12


$.$.#. PSI5,,KA 0*MA1ENJA3ABN,RMANA DR*0+ENA S0ANJA3

Psiolo?ka tu(aose)ni( ti>o=i(alisiijatrije.

5ans Aj;ek je s(atrao da su a)nor(alna du?e=na stanjanasledna i da su tak=e oso)e sklone ;loro)le(>riliko( so'ijali;a'ije.

Dok su dru%i s(atrali da se kod >ojedina'a (oe ra;=iti>sio>atska li


9/12

Psiolo?ke teorije o kri(inalitetu o)ja?nja=aju sa(o nekeas>ekte ;lolina kri(inolo%ije (o%la da ut=rdi u;roke onda )ii (o%la da i leo s=ojoj>rirodi s(atraju >ro;i=istio?to=anje odreCeninor(i u koliko i >ojedina' ili %ru>a kr?i.

Postoje 3#$a%ne i ne3#$a%ne ka;nene (ere.

FORMALNE & ka;nene (ere s>ro=ode sudo=i ili ;at=ori.


10/12

Jedan od =rste for(alne ka;nene (ere je i 4a"n koji>ro>isuje dra=a kao >ra=ilo ili >rin'i>& a >ojedin'i %a (oraju>o?to=ati.

NEFORMALNE & ka;nene (ere >redsta=ljaju (anje or%ani;o=an

i s>ontan nao?to=anje nor(i.


6AKJ*1AK

Sa=re(eni s=et doneo je (no%o >ro(ena.

No=e tenolo%ije& ;nanje& e(an'i>a'iju ena ali i >orastde=ijantno% i >restu>niona?anja.

Danas je s=e =i?e (ladi na uli'a(a& koji >ostaju ui=ao'io>ojni dro%a& >o


11/12


I0ERA0*RA



12/12

Documents

Sociolocija