Sociologija- Društveni Sukobi /26str

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Maturski rad

Text of Sociologija- Društveni Sukobi /26str

SOCIOLOGIJA DRUTVENI SUKOBI

1

SADRZAJSOCIOLOGIJA DRUTVENI SUKOBI.....................................................................1 SADRZAJ........................................................................................................................2 Uvod.....................................................................................................................................3 1.Sukobi...............................................................................................................................4 1.2.Pojam drutvenih sukoba...........................................................................................5 1.3.Podela drutvenih sukoba .........................................................................................7 1.4.Funkcije i nain reavanja drutvenih sukoba.....................................8 1.5.Negiranje identiteta - uzrok sukoba...........................................................................9 2.Razliiti pristupi drutvenim sukobima..........................................................................11 2.1. Po oru Zimlu ......................................................................................................11 2.2. Po Maksu Veberu...................................................................................................12 2.3. Po Luisu Kozeru ...................................................................................................13 2.3.1.Neofunkcionalistika teorija Luis Kozera .......................................................14 2.3.2. Odreenje drutvenih sukoba...........................................................................14 2.4. Po Ralfu Darendorfu ............................................................................................15 2.4.1.Neofunkcionalistika teorija Ralfa Darendorfa................................................16 2.4.2.Konfliktni model drutva .................................................................................16 2.4.3.Odreenje drutvenih sukoba ...........................................................................17 2.4.4.Regulisanje sukoba ........................................................................................17 2.4.5.Sukobi kao izvor promena strukture drutva..................................................18 Ocena neofunkcionalista ...................................................................................................18 2.5. Po Randalu Kolinsu..............................................................................................18 3.Klasni sukobi ...........................................................................................................19 Kont smatra da je prirodno da izmeu drutvenih klasa treba da vlada duh saradnje i kooperacije, jer drutvo ne moe da opstane, a jo manje da napreduje, ako u njemu ne postoji opta saglasnost o kooperativnom vrenju drutvenih funkcija koje moraju biti hijerarhijski ustrojene. Klasni sukobi izmeu radnika i industrijalaca, koji su nastali nakon revolucije, za Konta su privremeni. Oni e nestati kada metafizike ideje revolucije budu potisnute pozitivnim, naunim idejama. On smatra da e se razvojem naunog duha i novog morala razviti i kooperativna nauna organizacija drutva koja e obezbeivati stalan drutveni red i progres...............................................................19 4.Revolucija.......................................................................................................................21 4.1.Marksistiko odreenje revolucije ........................................................................22 5.Rat...................................................................................................................................23 6.eorija o sukobu civilizacija ..........................................................................................24 Zakljuak ...........................................................................................................................25

2

UvodNa samom poetku drutvene evolucije postojale su, pretpostavlja se, razliite rase ovekovog neposrednog pretka. Meu rasno razliitim hordama, ujedinjenih krvnim srodstvom i istovetnim ekonomskim interesima, voena je nemilosrdna borba, jer je svaka od njih htela da pobolja svoj poloaj i povea sredstva za opstanak. U pocetku sukobi su voeni do fizikog istrebljenja pobeenih, mejutim, kasnije pobeeni nisu ubijani nego su pretvarani u roblje. Taj proces potinjavanja i eksploatisanja pobeenih etnikih grupa od strane pobednikih, doveo je do stvaranja drave i nove istorijske epohe. Ustrojstvom drave "kao dela oveanstva koji organizuje i kontrolie jedna suverena manjina", propalo je "prirodno stanje" i umesto njega razvilo se novo "drutveno stanje". Ali, time sukobi i konflikti, nisu prestali nego su samo preinaeni. Umesto spoljne borbe meu grupama razvile su se klasne i politike borbe unutar drutva motivisane ekonomskim interesima, ambicijama, slavoljubljem, dinastikim interesima i raznim drugim idealima. Ljudsko drutvo predstavlja ukupnost drutvenih pojava, odnosno povezano ponaanje i delovanje ljudi, koje izaziva promena u ljudskom drutvu, prirodi ili na samim ljudima. Ljudi kao pripadnici drutva, kao svesna, stvaralaka i slobodna bia, slobodna su u izboru svog ponaanja, to moe dovesti do nesklada. Drutvo moe da postoji samo kada veliki broj ljudi posmatra veliki broj stvari sa iste take gledita, kada oni imaju isto gledite o mnogim temama, kad isti dogaaji uslovljavaju iste misli i impresije u njihovim glavama. Drutvena harmonija odnosa je idealizovani cilj, a drutveni sukobi stvarnost u ljudskoj zajednici. Drutvena grupa je relativno trajna i ureena zajednica veeg ili manjeg broja ljudi koji na osnovu poloaja u njoj uestvuju u vrenju razliitih delatnosti radi zadovoljavanja mnogobrojnih linih i drutvenih potreba . Drutveni odnos je osnovni pojam za razumevanje drutvene dinamike, jer drutvo funkcionie putem odnosa koji se uspostavljaju izmeu pojedinaca i drutvenih grupa. Kao posledica raznih oblika eksploatacije savremeni svet je optereen problemima ije nagomilavanje ili razreavanje u savremenom drutvu stvara konfliktne situacije i sukobe. U drutvu kao dinamikom totalitetu postoje i deluju razliite vrste drutvenih procesa. Pored integrativnih postoje i dezintrgrativni, tj.disolutivni procesi; pored kontinuiteta i diskontinuitet. U njemu pored kooperacije i harmonije meu razliitim drutvenim grupama i elementima drutvene strukture, postoje i deluju razliite vrste drutvenih konflikata, tako da se sa pravom govori da su drutveni sukobi ne samo neizbeni pratilac ivota, ve i neto to je imanentno drutvenom ivotu i vrlo esto oblik u kome se on ispoljava i razvija. Istorijski razvoj drutva kao celine i drutvena pokretljivost unutar jednog drutva ne odvijaju se bez unutranjih napetosti, bez manje ili vie otvorenih sukoba.

3

1.SukobiKonflikt ili sukob je pojava opzicionog odnosa meu ljudima ili grupama. Grupa je skup dve ili vie osoba, koje su meusobno povezane zajednikim ciljevima, potrebama i interesima. Kada pojedinci ili grupe rade zajedno, uvek, postoji mogunost njihovog meusobnog sukoba. Sukobi se javljaju kada kod pojedinaca ili grupa postoji rivalstvo ili razlika u gleditima o nekom problemu. Sukob interesa dva ili vie pojedinaca ili drutvenih grupa predstavlja stanje koje se zove konfliktna situacija. Takvo stanje nastaje kada pojedinac ili grupa tei ostvarenju odreenog cilja, a istovremeno druga grupa ili pojedinac se suprostavljaju tome. Sukobi u drutvenom ivotu su permanentna pojava. Ljudski ivot se ne moe odvijati bez konflikata. Zbog toga se i razvoj drutva ostvaruje kroz kontinuirani proces postojanja i reavanja drutvanih sukoba. Sukob je ekstremni disocijativni proces; on, meutim, ukljuuje vrlo velike varijacije u intenzitetu antagonizama, poev od krenja pravila do otvorene borbe. Konflikti se mogu javiti izmeu samih pojedinaca, izmeu pojedinaca i odreenih grupa ili zajednica, izmeu pojedinaca i drzave, izmeu odreenih grupa ili zajednica i drzave, izmeu samih drzava. Sukobi meu ljudima su neizbeni . Sukobi koji se javljaju meu ljudima u okviru iste organizacije, kao svakodnevne nesuglasice, konfrontacije i politike borbe, koje zajednicki nazivamo meuljudski sukobi u preduzeu. Ljudi kao pojedinci i kao pripadnici drutvenih grupa oduvek su se sukobljavali zbog razliitih stvari. Verovatno e tako biti i u budue. Sukobi su deo samog drutvenog ivota, ali i ivota kao takvog. Po ljudskim rtvama i materijalnim razaranjima nesumljivo su najtei, zapravo najtraginiji, ratni sukobi i krvave revolucije. Hegel ima pravo kad kae da je istorija velika ljudska klanica. Humanisticka drutvena misao i sve glavne religije polaze od stava da je drutveni napredak povezan sa mirom i nenasiljem. Meutim, u stvarnoj istoriji, i drutveni napredak i drutveni nazadak veinom su natopljeni krvlju. Od kada postoji civilizacija, u periodu od nekih 5000 godina, bilo je 15.000 ratova i samo 300 godina potpunog mira na celoj planeti. Treba razlikovati drutvene sukobe i sukobe u drutvu. Drutveni sukobi se ree javljaju, velikog su inteziteza, irokih razmera i obuhvataju velike mase, tj.masovni su, brojni. Postojanje druvenih sukoba dovodi do velikih promena u drutvu. Dok sukobi u drutvu su este pojave, gotovo svakodnevne, malog su inteziteta i uesnici mogu biti pojedinci ili grupe. Lako se reavaju, neostavljaju krupne posledice u drutvu. Postoje razliite vrste drutvenih konflikata: ekonomski, politiki, ideoloki, klasni, rasni, verski, generacijski, radni i mnogi drugi.2 1

1 2

Dr.Zoran Vidojevi Uvod u sociologiju,1997.god., str.120-122. Prof. Dr.Vlajko Petkovi Sociologija,VP,aak,2008.god.,str.289.

4

1.2.Pojam drutvenih sukobaTeorijska misao o drutvenim sukobima ima veoma irok raspon. Ona se kree od njihovog tretiranja kao neeg nepoeljnog i neprirodnog , zatim, njihovog shvatanja kao elementa koji pripada