Filozofski fakultet

Univerzitet Novi Sad

Odsek za sociologiju

Seminarski rad iz predmeta Sociologija okruženja

Društvene razlike : Priroda društava ili priroda kao

rezultat društva

Aleksandra Marković sc40/11

2014.

Sadržaj:

Uvod...............................................................................................................................................3

Odnos sociologije prema okruženju i nastanak sociologije okruženja............................................4

Odnos društva i okruženja..............................................................................................................6

Zaključak.........................................................................................................................................8

2

Uvod

"Ima više savršenstva u običnoj kapljici vode, nego u svim mašinama koje su izmislili ljudi“ (Albert Einstein)

Pošto ova tema obuhvata dosta toga, odlučila sam se da pišem o dva problema.

Prvi problem jeste odnos sociologije prema prirodi i problemima koji se tiču prirode, i

konstituisanje sociologije okruženja. Drugi problem tiče se odnosa okruženja i društva.

Što se tiče odnosa sociologije i prirode, sociologija je jedno vreme bila zatvorena

za pitanja koja su se ticala prirode, smatrala je da time treba da se bavi neka druga nauka

i da je njen zadatak društvo. Međutim, postojali su i oni koji su smatrali da sociologija

treba da se izdigne iznad podele na prirodne i društvene nauke.

Priroda se smatra kao nešto sporedno, iako je došlo do procvata delova

sociologije koje su se bavile okruženjem. Sociologija je dosta zatvorena nauka i zato joj

je bilo teško da prihvati probleme koji se tiču prirode. Sociologija se koristila znanjima

drugih nauka, i to je takođe jedan od razloga.

Sledeće je nastanak i konstituisanje sociologije okruženja. Nauka slična njoj koja

se ranije javila je Socijalna ekologija, kojom se najviše bavio Ivan Cifrić. Za ovaj

problem se najčešće vezuje pojam koji je veoma poznat u modernom društvu, a to je

ekološka svest. Ivan Cifrić je utemeljenje socijalne ekologije objašnjavao preko

tehničkog, socijalnog i prirodnog sistema. A prvu definiciju je dao Mek Kenzi, 1925.

godine.

Odnos okruženja i društva je najšira oblast kojom ću se baviti. Ona je bitna i

zbog razumevanja odnosa i same sociologije prema prirodi i okruženju, koji sam ukratko

objasnila na početku. Odnos okruženja i društva može se posmatrati kroz dosta stvari.

Jedna do tih je ekološka svest kojom ljudi pokazuju koliko brinu o očuvanju okruženja.

Iako je ova priča dosta šira od toga.

3

Odnos sociologije prema okruženju i nastanak sociologije okruženja

Profesor Ljubinko Pušić u svom tekstu Sociologija okruženja u traženju svog

akademskog i istraživačkog profila, prikazuje upravo odnos sociologije prema

okruženju, kao i nastanak sociologije okruženja. Ovo je kratak prikaz o tome.

Što se ovog problema tiče, treba napomenuti najbitnija razmatranja. Prvo se

odnosi na problem da se u sociologiji prihvati činjenica da su stvari okruženja povezane

sa društvom, drugo je da se sociologija oslobodi predrasuda o biologizmu i važnosti

socijalnog konstruktivizma. Poslednje je da uvidi ulogu socijalne ekologije i sociologije

životne sredine u formiranju sociologije okruženja. U početku, sociologija okruženja se

bavila samo pitanjima ekološke krize, ali kako se društo razvijalo tako je i ona morala da

menja predmete svog proučavanja, tj da pravi taj razvoj.

Hanigen je tvrdio da se celokupna teorijska osnova sociologije okruženja svodi

na dva problema:

1. posledice koje su izazvane destrukcijom prirode i

2. podizanje svesti o značaju okruženja (Lj. Pušić)

Sociologija se veoma sporo otvarala za neka nova područja proučavanja, ono što

je potstaklo na diskurs o pitanjima odnosa društvenog sveta i okruženja je izveštaj o

granicama rasta Rimskog kluba. (Lj. Pušić)

Ranija interesovanja sociologije za ova pitanja bila su u industrijskoj sociologiji.

Takođe, filozofi su bili ti koji su se bavili okruženjem na neki svoj način i uvideli su

njegov značaj.

Od kraja prošlog veka došlo je do povećanog interesovanja sociologije za pitanja

koja se tiču okruženja i to se kretalo u dva pravca. Jedan pravac su empirijska istraživanja

u kojima centralno mesto zauzima propitivanje pretpostavljenih vrednosti

4

materijalističkog sveta, a drugi pravac je predstavljalo sociloško fokusiranje novih

društvenih pokreta. (Lj. Pušić)

Ono što je prethodilo sociologiji okruženja može da se podeli u nekoliko

teorijsko – akademskih i istraživaćko – empirijskih krugova.

U prvom krugu se nalaze velika imena sociologije kao što su Maks Veber,

Džordž Zimel, Emil Dirkem, Verner Zombart i Ralf Darendorf. U ovom krugu nije bilo

dovoljno prostora za uočavanje veze između društva i stvari okruženja.

Drugi krug je tradicija marksizma, i tu se pre svega misli na pokušaje marksizma

da objasni uticaje ljudske proizvodnje na produktivnost i regenerativne mogućnosti

prirode.

Treći krug se odnosi na kritičke teorije koje su se razvijale prvenstveno u

okvirima Frankfurtorske škole.

Četvrto se tiče funkcionalne sociologije i to od Talkota Parsonsa do Niklasa

Lumana. (Lj. Pušić)

Sociologija je koristila znanja drugih nauka, i to najviše socijalne psihologije i

antropologije. Sociologija okruženja se razvijala sporo i postepeno. Ovde treba

spomenuti i sledeće pojmove koji su to otežavali, a to su: socijalni konstruktivizam i

teorija ljudske izuzetnosti.

Što se tiče njenog položaja kod nas, ona je tokom poslednje decenije 20.veka

doživela uspon, isto tako je i unutar evropske i šire međunarodne sociologije. (Lj. Pušić)

Stjuart Loki se isto bavio ovim odnosom. Smtrao je da je bitno uključiti i ostala ne

ljudska bića da bi se bolje razumeo savremeni svet. Pitanja prirode i okruženja uglavnom

nisu zahvaćeni teorijom u sociologiji, jer se njihov položaj smatra pasivnim. Takođe je

rekao da se društveni pokreti mogu smatrati glavnim odgovorom sociologije na bujanje

aktivizma za zaštitu okruženja, koje je bilo aktualno u drugoj polovini 20. veka. Govorio

je da se ključne rasprave vode oko četiri pitanja pitanja. Prvo je šta po nama predstavlja

prirodu, okruženje i pitanja koja se tiču okruženja, drugo je šta su uzroci navedenih

5

problema okruženja, treće kakva je loga nauke i tehnologije u proizvodnji prirode,

problemima okruženja i poznavanju okruženja, i poslednje pitanje je kako možemo

pristupiti problemima okruženja.

Odnos društva i okruženja

„Moderni čovek živi u obmani da zna šta želi, dok ustvari želi ono što se od

njega očekuje da želi.”

(Erich Fromm)

Odnos društva i okruženja se može posmatrati kroz stanovništvo, jer se tako vidi

kako se društvo ponaša prema prirodi i kako mu se posledice vraćaju. U današnje vreme

kada se govori o okruženju u društvu je čest pojam ekološka svest, koji označava odnos

čoveka prema prirodi. Takođe je u modernom društvu pojam održivi razvoj, koji se

spominje u raznim kontekstima. Održivi razvoj predstavlja sistem u balansu. Održivi

razvoj se može posmatrati kroz tri održivosti, sociokulturna koja predstavlja čovekov

odnos i njegov način života, ekolološka održivost koja služi za očuvanje životne sredine i

poslednja je ekonomska održivost koja se ogleda u ekonomskom razvoju. Održivi razvoj

predstavlja još i potencijal da se dugoročno održi blagostanje prirode. Postoji brojni

dokazi da ljudi danas žive neodrživo.

“Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava sadašnje potrebe, a da pri tom ne

ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe.”(Brundtland,

1987.)

Ovde se sada može govoriti o raznim pitanjima, jedno od njih je to što nemaju sva

društva iste potrebe. Neka društva smatraju da je za njih najvažnije da vazduh bude čist i

da treba zdravo da žive, dok drugi smatraju da je bitnija neka materijalna korist od

zdravog života.

6

Kod ove definicije održivog razvoja može se i zaključiti par stvari, jedna je da

vidimo da buduće generacije nemaju iste potrebe kao sadašnje generacije, a i teško da se

može jedna definicija primeniti na društva različitih kultura.

Ovde se sada može otvoriti i sledeća tema, a to je da je pojam koji je uveo Ivan Cifric,

Ekološki etos, koji predstavlja nešto što može da poveže sva društva. A on se može

postići na sledeće načine, prvo da se iz svih kultura uzme po neki pojedinačni deo, drugo

je dominacija jedne kulture, a treće je pluralni ekološki etos koji se smatra najboljim

rešenjem. On je govorio o ovome jer je smatrao da su ekološki problemi globalni i da

tako treba i da se posmatraju. Takođe je smatrao da je idealna ekološka dimenzija

globalizacije, gde se problemi predstavljaju kao globalni. Smatrao je da ekološka kriza

može biti shvaćena kao biološka ,koja predstavlja deo evolucijskih promena, socijalna,

koja predstavlja razvoj i duhova kriza, koja je još i kriza kultura, kriza etike.

Ivan Cifrić je o odnosu okruženja i društva govorio na sledeći način.

“Čovjek je zapravo trostruko vezan s prirodom. Prvo, on je prirodno biće, produkt

prirodnog stvaranja. Zato je istraživanje prirode njegova neposredna zadaća, kao zadaća

vlastitog spoznavanja okoline i samospoznavanja. Drugo, čovjek je korisnik prirode -

koristi njena dobra. Zato mu je zadatak da obrađuje prirodu da bi preživeo. Svojim radom

u prirodi čovjek je i mijenja, stvara novu prirodnu okolinu. Treće, čovjek u djelovanju na

prirodu djeluje i razarački. Tokom stoljeća i tisućljeća čovjek je razarao i razarao dijelove

prirode, ali je ona kao cijelina na ovoj Zemlji bila sačuvana. Današnje njegovo razaranje

prijeti da je neobnovljivo razori.“ (Cifrić1989:66)

Postoji i onaj drugi obrnuti proces, kako okruženje utiče na ljude. Čovek koji živi u

urbanoj sredini, sa brzim tempom života, koji je verovatno sam izabrao pošto se grad

smatra perspektivnijim za život, gde je zagađen vazduh, gde je velika buka, koja nikad ne

prestaje, samo se nekad smanji, je stalno pod stresom. Stres predstavlja odgovor

čovekovog organizma. Predstavlja način reagovanja na nadražaje iz okruženja. Na to još

utiču i genetski i socijalni faktori. Psihosomatska medicina danas procenjuje da oko 80%

svih bolesti potiče baš od stresa.

7

“Čovek je samo trska, naslabija u prirodi, ali to je trska koja misli”

(Blaise Pascal)

Antropocentrično shvatanje je ono po kome je čovek najbitniji i gde su on i

njegove potrebe na prvom mestu. Ovo shvatanje se odnosi i na filozofsku i na teološku

tradiciju, karakteristično je i za zapadnu tradiciju. Ovde spadaju mnogi poznati teoretičari

među kojima su Aristotel, Toma Akvinski, Dekart. Po ovom shvatanju, čovek je

superioran u odnosu na prirodu i to je njegovo opravdanje za to što njome vlada. Smatra

se da samo čovek ima moralno dostojanstvo, a ne i druge ne ljudske vrste. Za njih je

ekološka odgovornost da štitimo prirodu zbog sopstvenih interesa. Evropljani su u 18.

veku smatrali da se životinje i biljke primeri objekata, i tako su se ponašali prema njima.

Smatrali su da životinje služe za ishranu, lov i istraživanja. Može se smatrati da je to

delimično odgovorno za našu današnju ekološku nepriliku.

Takođe postoje i oni koji smatraju da nisu samo ljudi ti koji su bitni, nego da i

ostale neljudske vrste treba da imaju etiku, ovo shvatanje se naziva antropocentrični

eksteznionizam. Ovo predstavlja proširivanje antropocentrizma. Oni smatraju da imamo

moralnu odgovornost prema prirodi.

Neatropocentrični ektenzionizam je ono shvatanje po kome su neljudska bića bića

etike.

U današnje vreme se govori o pravu životinja i smatra se da treba odgovarati

krivično ako se prema njima ne ophodi na adekvatan način. Neki naučnici skreću pažnju

na prava životinja govoreći kako i one pate, i da je to ono što ih čini slični ljudima,

Veganstvo predstavlja oblik političkog aktivizma za zaštitu životinja.Takođe je i

pokret mira, zalažu se za ne nasilje nad životinjama ali i nad ljudima.

8

Zaključak

U ovom radu sam želela da prikažem ono što je po mom mišljenju i zadatak sociologije

okruženja, a to je odnos društva i okruženja. Ovo je veoma kompleksan odnos i treba mu

se dosta posvetiti. Jedan od razloga zašto se ovaj odnos kasno proučava i sporije, jeste

zatvorenost sociologije za pitanja koja se tiču prirode, i samog okruženja.

Savremeni čovek je zauzet drugim stvarima i problemima i ima malo vremena ili ne želi

da se bavi pitanjima okruženja. Međutim ako se dešava nešto u okruženju sto direktno

utiče na njega, tek tada počinje da misli i da brine o tome. Primer za to mogu da budu i

poplave koje su nam se nedavno desile. Tako nešto, i jos mnogo gore se dešava

svakodnevno u svetu ali mu mi ne pridajemo veliki značaj, jer ne utiče direktno na nas.

Čovek jednostavno više značaja daje lokalnom okruženju a ostalo ga se baš ne tiče. Ima

mnogo primera za ovako nešto, neki od njih su ogromni brojevi ljudi koji svakodnevno

umiru od gladi ili zbog nedostataka vode.

U knjizi koja je ostavila veliki utisak na mene, Dvanaest mitova o gladi u svetu, autori

govore o tome kako ne umiru ljudi zbog nedostatka hrane i samih resursa nego zbog

nejednake raspodele. U ovom delu se govori o velikom pitanju sadašnjice a to je pitanje

da li nas zaista ima previše i da li smo iscrpeli većinu prirodnih resursa, i kako rešiti

veliki problem sadašnjice a to je glad. Neki smatraju da nas ima previše i da zato puno

ljudi umire od gladi, dok autori u ovoj knjizi navode zemlje sa najvećim brojem gladnog

stanovništva je u isto vreme zemlja koja veoma mnogo hrane i ostalih resursa izvozi. Što

pokazuje da hrane ima ali da nije svima dostupna. Ima toliko resursa da su neki naučnici

procenili da bi bilo dovoljno i da nas ima nekoliko puta više nego sada. Hrane ima

dovoljno a i ima jos dosta zemljišta koje nije obrađeno.

9

Za kraj ću se osvrnuti na ključan pojam koji govorio o odnosu društva prema okruženju,

ekološka svest. Veoma popularan pojam u modernom društvu, često ga možemo čuti u

raznim kontekstima.

„Ekološka svest je duhovna dimenzija ekološke kulture i obuhvata stečena znanja i

navike, usvojene vrednosti, stavove i uverenja, prihvatanje normi o tome šta je u

prirodnoj i društvenoj sredini zdravo i kvalitetno, a šta nije, kako se zdravlje čuva, a šta

ga ugrožava, na koji način se u postojećim uslovima može poboljšati svest i kvalitet

života ljudi.” (Koković,D.)

Ekološki problemi su veoma važni za današnju civilizaciju. Ekološki problem može biti

bilo koja promena u fizičkoj sredini, koja je rezultat ljudske aktivnosti. Najpopularniji

ekološki problemi sadašnjice su globalno zagrevanje, dok neki smatraju da je to ipak

globalno zahlađenje, kao i smanjivanje ili uništavanje ozonskog omotača.

Psihologija predstavlja društvenu nauku koja pomaže da se podigne svest o problemima

ekologije.

Čovek je uništavao prirodu, a i dalje to radi, jer mu je bitno da poboljša kvalitet života, ne

mareći kakve to posledice ima po životnu sredinu. Ni jedan ekološki problem se ne može

rešiti ako se prvo ne usredsredimo na na menjanje ponašanja ljudi. Da bi mogli da

utičemo na ljude po ovom pitanju moramo prvo da vidimo koliko su ljudi upoznati sa

uzrocima i posledicama ekoloških problema.

Jedno od istraživanja koje sam našla, upoređuje se nivo razvijenosti o ekološkoj

informisanosti studenata u Srbiji i u Italiji, koja dosta ulaže u ovu oblast.

Rezultati su bili očekivani, taj nivo je viši u Italiji, a razlozi za to koji se navode su da se

u Italiji o tome govori dosta u medijima, da se često organizuju razne akcije koje imaju

veze sa ekologijom i da se održavaju edukacije o tome.

Takođe u odgovrima koji su vezani za ekološku svest se videlo da studenti iz Italije imaju

izraženiji antropocentrični odnos prema životnoj sredini.

10

Mnogi smatraju a i slažem se sa tim da bi ekološka svest mogla da se podiže putem

obrazovanja. Mislim da su ljudi malo obavešteni o ovome i da malo znaju, jer nema

mnogo prostora za to u našem društvu. Bude popularno neko vreme i mnogo se govori o

tome, ali to brzo prođe i zaboravi se. Moraju se ljudi svakodnevno podsticati na očuvanje

životne sredine.

Ekološki pokreti mogu biti jedan vid podizanja svesti o okruženju. Ovi pokreti služe za

očuvanje životne sredine i njihov nastanak i razvoj se vezuje za popularizaciju pojmova

ekološka svest i ekološka kriza.

Najpoznatiji pokret su Zeleni, koji imaju svoja 4 glavna stava a to su zaštita životne

sredine, neposredna demokratija, socijalna jednakost i nenasilje.

U Nemačkoj su ovi pokreti veoma snaži i imali su uticaj i na vladu Nemačke koja je u

jednom trenutku odlučila da u narednih deset godina ugasi sve nuklearne elektrane koje

se nalaze na njenoj teritoriji. To su odlučili da urade zbog nuklearne krize koja je

pogodila Japan, koju su izazvali zemljotresi i cunamiji. ovo bi mogao da bude primer i za

ostale zemlje, da osiguraju svoju budućnost i poboljšaju kvalitet života.

Postoji veliki broj ekoloških pokreta u Srbiji. Ekološki pokret Novi Sad, je osnovan

1990. godine.

11

Literatura

Lape, Franses Mur, Kolins, Džozef, Roset, Piter (2005). Dvanaest mitova o gladi u svetu.

Beograd: Clio

Pušić, Lj. (2014). Sociologija okruženja:sociološka hrestomatija. Novi Sad: Mediteran

publishing

Cifrić, I. (2000). Moderno društvo i svjetski etos. Zagreb: Hrvatsko sociološko društvo

Redi, A.K.(2014). Tehnologija, razvoj i okruženje. U: Pušić, Lj. Sociologija okruženja:sociološka hrestomatija. Novi Sad: Mediteran publishing:191-217.

Vajt, R.(2014). Sociologija, društvo i okruženje. U: Pušić, Lj. Sociologija okruženja:sociološka hrestomatija. Novi Sad: Mediteran publishing:99-105.

Loki, S.(2014). Društvena priroda: izazovi koje okruženje postavlja pred glavne tokove društvene teorije. U: Pušić, Lj. Sociologija okruženja:sociološka hrestomatija. Novi Sad: Mediteran publishing:105-125.

Pušić, Lj.(2009). Sociologija okruženja u traženju svog akademskog i istraživačkog profila. Sociologija i prostor, 47, 183(1), 27-42.

Cifrić, I.(1989). Globalizacija i svetski etos. U: Cifrić, I. Moderno drustvo i svjetski etos. Zagreb: Hrvatsko sociološko društvo: 55-84.

Žerden, Dž.(2006). Odgovornost prema svetu prirode: od antropocentrične ka neatropocentričnoj etici. U: Žerden, Dž. Ekološka etika: Uvod u ekološku filozofiju. Beograd: Službeni glasnik:161-181, 185-202.

Žerden, Dž.(2006). Dubinska ekologija. U: Žerden, Dž. Ekološka etika: Uvod u ekološku filozofiju. Beograd: Službeni glasnik: 325-356.

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=408843

Koković,D.(2008). Ekologija kao način života. Novi Sad: Filozofski fakultet

12