spec. dr med. Nina Smiljanić

Specijalista socijalne medicine i

specijalista medicinske informatike

ELEKTRONSKA OBRADA PODATAKA

i ADMINISTRACIJA

• U svakodnevnom radu sa pacijentima u medicinsku

dokumentaciju unosi se velik broj podataka

• Ručna obrada podataka više ne zadovoljava potrebe

korisnika jer je spora i podložna greškama pri unosu

Elektronska obrada podataka

Elektronska obrada podataka predstavlja prvu fazu u korištenju računara u poslovne svrhe.

Osnovna funkcija:

1. automatizacija masovne ručne obrade podataka i

2. efikasno funkcionisanje organizacije uz što nižetroškove

EOP ubrzava unos podataka koji se automatsko obrađuju što doprinosi efikasnom funkcionisanju organizacije

Brzina i preciznost unosa i obrade podataka

se postižu automatizacijom:

jedan podatak se unosi samo jednom

automatsko obrada i distribucija celom sistemu,

velika količina podataka se ne unosi već se automatski

popunjava

sistemska kontrola ispravnosti podataka u računskom i

logičkom smislu

DEFINICIJA OBRADE PODATAKA

Podaci su skup činjenica, poput adrese, imena i prezimena, izmerenih laboratorijskih rezultata, rezultata testa ilivremenskih izvještaja. Razni snimci, zapisi i fotografije se mogusmatrati podacima.

Podela podataka: brojčani, npr. imereni TA, ŠUK, brojevi telefona... nebrojčani, npr. krvna grupa, imena i prezimena kombinacije brojčanih i nebrojčanih činjenica, npr.tipov

virusa – H1 N2

Obrada podataka je manipulisanje podacima radi dobivanjaupotrebljivih oblika informacija.

Obrada obuhvata brojčana izračunavanja, ali i premeštanjepodataka s jednog mesta na drugo.

Osnovna medicinska dokumentacija

U osnovnu medicinsku dokumentaciju u zavisnosti od vrste

medicinske dokumentacije upisuju se sledeći podaci:

1. Podaci o pacijentu

2. Podaci o zdravstvenom stanju i zdravstvenim uslugama

1. Podaci o pacijentu

1) Podaci o ličnosti

2) Podaci o osiguranju

3) LBO (lični broj osiguranika)

4) Podaci o izabranim lekarima

5) Medicinski podaci

6) Lična medicinska istorija

7) Porodična medicinska istorija

8) Podaci o invalidnosti i nesposobnosti

9) Podaci o faktorima rizika

10) Socijalni podaci o pacijentu

2. Podaci o zdravstvenom stanju i

zdravstvenim uslugama:

1) Podaci o poseti2) Razlog posete3) Lična anamneza i objektivni nalaz4) Dijagnoze5) Zdravstvene usluge pružene u toku posete6) Planirane zdravstvene usluge7) Izdati medicinski dokumenti8) Podaci o lekovima (medikamenti)9) Izdata medicinsko-tehnička pomagala10) Ugradni medicinski materijal11) Značajne medicinske informacije12) Pristanak pacijenta13) Podaci o plaćanju

PODACI / INFORMACIJE / ZNANJE

u sistemu zdravstvene zaštite

PODACI

Činjenica/e, zapažanje/a

INFORMACIJE

Obrađeni podaci sa određenim smislom / ciljem (da sedonese optimalna odluka)

ZNANJE

Kolekcija informacija koja omogućavarazumevanje, prosuĎivanje i odlučivanje

Zakon o pravima pacijenata

Član 20.

Nadležni zdravstveni radnik dužan je da uredno vodimedicinsku dokumentaciju, u skladu sa zakonom, i daevidentira sve preduzete medicinske mere, a posebnoanamnezu, dijagnozu, dijagnostičke mere, terapiju irezultat terapije, kao i savete date pacijentu.

Medicinska mera je zdravstvena usluga koja se pruža u:preventivne, dijagnostičke, terapijske i rehabilitacionesvrhe.

Medicinska dokumentacija

Medicinska dokumentacija predstavlja kratak zapisnik o stanju pacijentovog zdravlja, o radu na utvrĎivanju toga stanja, o terapiji i ishodu terapije.

Sastavnim delom dokumentacije smatraju se i razni tehnički pokazatelji i laboratorijski nalazi.

Osnovna svrha medicinske dokumentacije jeste da omogući pravilno lečenje pacijenta i da bude podloga za naučnoistraživački rad.

Predstavlja skladište informacija, u obliku sažetih ifiltriranih izveštaja, o susretima pacijenta sa sistemomzdravstvene zaštite i instrument za sigurnukoordinaciju, kontinuiranu i sveobuhvatnuzdravstvenu zaštitu.

NAMENA MEDICINSKE DOKUMENTACIJE

1. ObezbeĎivanje podataka u zdravstvenoj zaštiti pacijenata,

2. Finansijski i zakonski dokument

3. Osnova je za različita istraživanja.

Elektronska zdravstvena dokumentacija

- definicija -

Trajna (doživotna) elektronska kolekcija zdravstvenih

informacija o individualnom korisniku – od rođenja

do smrti, koju formiraju ovlašćeni zdravstveni radnici,

a koja može biti distribuirana na brojnim

odgovarajućim mestima u odreĎenom obliku.

5 P elektronske zdravstvene

dokumentacije:

1. prava informacija

2.pravom pacijentu

3.dostupna pravoj osobi

4. na pravom mestu

5. u pravo vreme

INFORMACIONI SISTEM

sistem koji prikuplja, pohranjuje, čuva, obraĎuje i

isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo

tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se

želi njima koristiti, uključujući

rukovodtvo, klijente, zaposlene i ostale.

ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM

Integrisani komunikacioni računarski sistem za sakupljanje, obradu, izveštavanje i korišćenje zdravstvenihinformacija i znanja koji su podrška odlučivanju.

NIVOI ZIS-A

Komponente zdravstvenoginformacionog sistema

ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM

STATISTIKA

Nauka koja se bavi:

Sakupljanjem

Klasifikacijom

Deskripcijom

Analizom

Interpretacijom

Prezentacijom

kvantitativnim istraživanjem pojava u cilju njihovedeskripcije, analize i generalizacije zaključaka

Kako do podataka ?

Direktno - ispitivanje pacijenta

Indirektno - pregledom

dokumentacije, izveštaja, protokola...

U medicini, podatak predstavlja pojedinačno zapažanje ili skup pojedinačnih zapažanja ilikombinacija prethodna dva.

Kvantitativni podaci

- Merenje (telesne visina i težina, ŠUK) – kontinuirana obeležja

- Brojanje (broj pacijenta, broj popušenih cigareta, broj obroka)

– diskontinuirana obeležja (imaju cele brojeve)

Kvalitativni podaci

- Podaci kojima pridružujemo reči, simbole, imena

(pol, bračno stanje, zadovoljstvo, osećaj boli, krvne grupe)

Podatak je obeležje koje se statistički obraĎuje

Kako obraĎujemo podatke ?1. SreĎivanje podataka

I grupisanje ili distribucija frekvencija (najelementarniji način obrade podataka)

II prikazivanje rezultata: tabelarno i grafički

2. Opisivanje podataka

I veličina skupa

II srednje vrednosti (mere centralne tendencije)

III mere varijabiliteta

3. Analiza – procena unutargrupnih i meĎugrupnih odnosa

4. Generalizacija zaključka

1. Sređivanje podataka grupisanje tj. razvrstavanje podataka u grupe ili

grupne intervale = DISTRIBUCIJA FREKVENCIJA

svakoj grupi ili grupnom intervalu pridružujemo određenu frekvenciju:

1. APSOLUTNA FREKVANCIJA

2. RELATIVNA FREKVENCIJA

3. KUMULATIVNA FREKVENCIJA

Definicije i primer za frekvencijeApsolutna frekvencija - direktan rezultat razvrstavanja jedinica posmatranja po

grupama ili grupnim intervalima.

Relativna frekvencija - odnos apsolutne frekvencije i ukupnog broja jedinica

posmatranja osnovnog skupa.

Kumulativna frekvencija- na predhodnu relativnu frekvenciju se doda naredna i

tako do kraja

Distribucija frekvencija- raspodela učestalosti je kompletan prikaz rasporeĎivanja

jedinica posmatranja statističkog skupa po grupama ili grupnim intervalima.

Starost Frekvencija Relativnafrekvencija %

Kumulativnafrekvencija %

20 – 29 4 2,0 2,0

30 – 39 11 5,4 7,4

40 – 49 43 21,0 28,4

50 – 59 82 40,0 68,4

60 - 69 65 31,7 100,1

Ukupno 205 100,1

Primer za grupisanje podataka

za numeričke - diskontinuirane podatke

Tabela - Distribucija frekvencija

Evidencija broja pacijenata Tabela br.1

Dan u nedelji

Frekvencija RelativnaFrekvencija %

Kumulativnafrekvencija %

pon 48 23,4 23,4

ut 40 19,5 42,9

sr 36 17,6 60,5

čet 35 17,1 77,6

pet 46 22,4 100,0

Ukupno 205 100,0

Primer za grupisanje podataka

za numeričke - diskontinuirane podatke

Grafikon za diskontinuirane numeričke podatkeBroj pacijenata u 5. nedelji 2013.

48

4036 35

46

0

10

20

30

40

50

60

ponedeljak utorak sreda četvrtak petak

dan u nedelji

Primer grupisanja podataka za

numeričke – kontinuirane podatke

Tabela - Distribucija frekvencija

Starost pacijenata

Starost Frekvencija RelativnaFrekvencija %

Kumulativnafrekvencija %

20 – 29 4 2,0 2,0

30 – 39 11 5,4 7,4

40 – 49 43 21,0 28,4

50 – 59 82 40,0 68,4

60 - 69 65 31,7 100,1

Ukupno 205 100,1

Primer za grupisanje podataka za kontinuirane numeričke podatke - Grafikon

Starost pacijenata u 5. nedelji 2013.

4

11

43

82

65

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

20 - 29

30 - 39

40 - 49

50 - 59

60 - 69

Primer za grupisanje podataka za atributivne podatke

Tabela - Distribucija frekvencija

Zadovoljstvo pacijenata Tabela br.3

Stepen zadovoljstva Frekvencija Relativnafrekvencija %

Kumulativnafrekvencija %

Veoma nezadovoljan 5 2,4 2,4

Nezadovoljan 11 5,4 7,8

Ni zadovoljanNi nezadovoljan

64 31,2 39,0

Zadovoljan 93 45,4 84,4

Veoma zadovoljan 32 15,6 100,0

Ukupno 205 100,0

Primer za grupisanje podataka

atributivni podaci – grafikon

Zadovoljstvo pacijenata

2.4%

5.4%

31.2%

45.4%

15.6%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40% 45% 50%

veoma nezadovoljan

nezadovoljan

ni zadovoljan ni nezadovoljan

zadovoljan

veoma zadovoljan

Kako napraviti tabelu u Wordu (1)1. Iz menija Insert biramo opciju Table:

2. Kad kliknemo na malu strelicu

ispod teksta Table, otvara se

padajući meni:

3. Možemo mišem preći preko

kvadratića i tako odrediti broj

kolona i redova koji želimo

Kako napraviti tabelu u Wordu (2)

Ili odaberemo opciju Insert Table i sami odreĎujemo broj

redova i kolona

Kako napraviti tabelu u Wordu (3)Dalje, Klikom na tabelu otvaramo dodatni meni Table

tools / Design, koji omogućava izbor različitih stilovakroz Table Styles za izgled tabele, ili Shading :

Kako napraviti tabelu u Wordu (4)

Tabelu možemo i sami nacrtati ako izaberemo opcijuTable tools / Draw table.

Kako napraviti grafikon (1)

•Postavimo kursor na mesto

gde želimo da ubacimo

grafikon.

•Izaberemo Insert/Chart

na radnoj površini

dokumenta i pojaviće se

paleta raznih vrsta

grafikona

•Odaberete željeni izgled

grafikona, kliknete

Kako napraviti grafikon (2)• Pojavi se grafikon sa tabelom u koju upisujemo

podatke koje želimo da prikažemo na grafikonu

Kako napraviti grafikon (3)•Tokom upisivanja podataka možemo odmah na

grafikonu videti sve izmene koje smo uneli

•Zatvaramo na x dokument sa tabelom i ostaje samo

grafikon

Kako napraviti grafikon (4)•Za doterivanje grafikona klikne se na grafikon i

prikaže se opcija Chart Tools i kroz dodatnu opciju

Design (automatski) ili Home birate boje (klik

mišom)

Kako napraviti grafikon (5)

- desnim klikom birate opciju Add Data Labels za

prikaz upisanih vrednosti uz stupce, a Edit Data da se

ponovno otvori tabela za upisivanje podataka

Šta smo prešli do sada?

Grupisali smo naše podatke:

u tabele (frekvencije)

i u grafikone

I sada sledi opis podataka...

Opis podataka

1. VELIČINA SKUPA

Statistički skup je predmet proučavanja statistike (predstavlja celinu sastavljenu od istovrsnih elemenata sa zajedničkom promenljivom karakteristikom)

2. SREDNJE VREDNOSTI (MERE CENTRALNE TENDENCIJE)

Aritmetička sredina: zbir svih vrednosti podeljena sa brojem članova

Medijana: centralna vrednost

Mod: tipična, najčešća vrednost, sa najvećom frekvencijom

3. MERE VARIJABILITETA:

SD (standardna varijacija): prosečno odstupanje od sredine

CV (koeficijent varijacije): mera varijabiliteta (granica 30%)

Minimalna vrednost: najmanja vrednost u uzorku

Maksimalna vrednost: najveća vrednost u uzorku

Interval varijacije: Maksimalna vrednost – minimalna vrednost

Primer

–grupisanje podataka u tabeli i grafikonu

ŠUK pacijenata Tabela br.1 ŠUK pacijenata Grafikon br.1

ŠUK Frekv. Rel.fr. Kum.fr.

Manje od 3,9 2 1,1% 1,1%

3,9-5,6 78 43,3% 44,4%

5,7-7,2 62 34,5% 78,9%

7,3-11,1 31 17,2% 96,1%

Više od 11,1 7 3,9% 100%

Ukupno 180 100% 0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

manje od 3,9

3,9-5,6

5,7-7,2

7,3-11,1

više od 11,1

Primer: Opis podataka Veličina uzorka: 180 pacijenata sa izmerenim šećeromSrednje vrednosti vrednosti

Aritmetička sredina 6,4mmol/L

Medijana 5,8 mmol/L

Mod 4,9 mmol/L

Mere varijabiliteta vrednosti

SD 2,01 mmol/L

CV 31,41%

Min 2,3 mmol/L

Max 16,7 mmol/L

Interval varijacije 14,4 mmol/L

UporeĎivanje

ŠUK kod pacijenta u x i y mestu

Mesto Arit. sr. Me Mod SD CV min max

X mesto 6,4 5,8 4,9 2,01 31,41% 2,3 16,7

Y mesto 5,3 5,1 5,0 1,17 22,08% 4,0 7,1

Kako prezentovati rad?

Tekst prezentacije Prvi slajd je naslovni (sadrži naslov, po potrebi podnaslov i ime

autora

Na drugom slajdu: sadržaj prezentacije

Tekst se piše u formi teze a ne rečenice

Izbegavajte opise; koristite samo ključne reči i fraze

Na jednom slajdu je dovoljno 4-5 teza

Mnogo teksta=loša prezentacija

1 do 2 slajda po minuti

Ovako ne treba!

Izbor fontova

Naslov slajda 44

Teza 28

Podteza 24

Minimalna veličina fonta u tekstu 18

Koristi se neki čitak, standardni font tipa Times New

Roman i Arial

Ukrasni font se koristi samo u naslovu

Ne koristi se za ceo tekst Bold i Italic

VELIKA SLOVA: SAMO KADA JE NEOPHODNO JER SU TEŠKA ZA ČITANJE

Izbor boja i pozadina slajdova Boja fonta treba u kontrastu sa pozadinom

Koristiti jednu boju u više tonova

Koristite boje da bi povremeno nešto naglasili

Koristiti jednostavne, privlačne pozadine slajdova

Ista pozadinu na svim slajdovima u prezentaciji

Ne postavljati sliku ispod teksta, već u istoj ravni

Izaberite jednu vrstu prelaza izmeĎu slajdova

Ne preterujte sa animacijama(zbunjujuće i neozbiljno)

Ovako ne treba!

Kako napraviti prezentaciju (1.) Nađite kroz start: Microsoft Office PowerPoint 2007

Kliknite i ...

Kako napraviti prezentaciju (2.)...otvara se 1.slajd ...sačuvajte dokument

Kako napraviti prezentaciju (3.)Izgled pozadine slajda birate kroz opciju Design

Na novi slajd prelazite preko opcije Home/New Slide

Kako napraviti prezentaciju (4.)Tekst se upisuje klikom na Click to add title/text

Tabele, grafikoni, slike se rade kroz odabir ikonica