Rod Staphylococus

Osobine: Gram+ koke, grozdaste formacije, fakultativno anaerobne, asporogene. Produkcija katalaze za razlikovanje od streptokoka.

Značajne vrste:1) S. aureus – jedina koagulaza+2) S. epidermidis3) S. saprophyticus

Staphylococus aureus – formira kolonije zlatno-žute boje po čemu je i dobio naziv

*Faktori virulencije1) Kapsula – inhibicija fagocitoze2) Protein A – na površini, vezuje Fc fragment IgG, ometajući time njegove funkcije

(opsonizacija i aktivacija komplementa klasičnim putem).3) Teihoinska kiselina – uloga u adherenciji4) Clumping factor – reaguje sa molekulima fibrinogena, prouzrokujući slepljivanje

većeg broja ćelija i njihovo oblaganje fibrinogenom, stvarajući gomilice koje su nedostupne mehanizmima odbrane domaćina.

*Egzoprodukti:1) Egzotoksini koji izazivaju gastrointestinalne tegobe, veoma rezistentni i ne mogu

se neutralisati termičkom obradom hrane (aktivni i posle 30min na 100ºC)2) Eksofolijantin (epidermolitički toksin) – razgrađuje dezmozome u epidermu,

dovodeći do raslojavanja između str. spinosum i str. granulosum.3) Stafilokokni Toksični Šok Sindrom Toksin 1 ( STSST-1) – superantigen4) Ima i sposobnost produkcije 5 različitih citotoksina:

a. α – toksin – citotoksično dejstvo na eritrocite, leukocite, trombocite, hepatocite i glatke mišićne ćel. krvnih sudova.

b. β – toksin (sfingomijelinaza C) – citotoksično dejstvo na eritrocite, leukocite, makrofage i fibroblaste

c. γ – toksin d. δ – toksin e. Leukocidin – od F i S komponente koje imaju citotoksično dejstvo samo

ako zajedno deluju, formirajući transmembranske tunele na eukariotskim ćelijama.

5) Koagulaza – reaguje sa globulinskim plazma faktorom produkujući trombin-like faktor koji dovodi do konverzije fibrinogena u fibrin i stvaranja koaguluma

*Faktori prodornosti1) Hijaluronidaza – razara hijaluronsku kis. vezivnog tkiva2) Lipaza – razgrađuje zaštitni masni sloj na površini kože koji produkuju lojne

žlezde3) Fibrinolizin

1

Oboljenja koja izaziva S. aureus mogu se podeliti na:

*Toksemična1) Stafilokokno trovanje hranom – usled unosa hrane sa izlučenim stafilokoknim

enterotoksinom, koji je otporan na dejstvo želudčanog soka (ćelije stradaju), tako da je ovo intoksikacija. Težina kliničke slike zavisi od količine unetog toksina. Karakteriše se povraćanjem, bolovima u trbuhu i dijarejom, a traje 24-72h.

2) Sindrom oparene kože (SSSS) – Izazivaju sojevi koji produkuju eksofolijantin. Može biti lokalno ili sistemsko, mada može biti i blaži oblik u vidu skarlatinoznog osipa. Najčešće oboljevaju deca mlađeg uzrasta.

3) Stafilokokni toksični šok sindrom – Nastaje kao komplikacija lokalnih knojnih zapaljenja i kod žena koje su koristile tampon tokom menstruacije.

*Supurativna1) Kožne infekcije

- Najčešće manifestacije. S. aureus može koristiti folikul dlake ili oštećenu kožu kao ulazno mesto. Svojim razmnožavanjem i lučenjem egzoprodukata izaziva oštećenja tkiva.

- Može biti u ograničenoj formi (folikulitis, furunkul i karbunkul), u formi multiplih gnojnih žarišta (impertigo) ili može zahvatiti i potkožna meka tkiva (flegmona)

- U slučaju prodora u krvotok može doći do bakterijemije2) Infekcije dubokih tkiva

- Nastaju usled limfogene ili hematogene diseminacije ili ascendentnim prodorom kroz uretru, dovodeći do apscesa unutrašnjih organa.

S. Epidermidis- Koagulaza - , deo normalne fiziološke mikroflore, oportunistička.- Svaka invazivna intervencija joj omogućava prodor jer lako adherira i kotaminira

veštačke materijale (katetere, implante).

S. Sprophythicus- Široko rasprostranjena u spoljašnjoj sredini, oportunistička. Najčešće su infekcije

urinarnog trakta i to češće kod žena.

Laboratorijska dijagnostika stafilokoknih infekcijao Morfološke osobine – gram+ koke, nepravilno raspoređene, teško se razlikuju od

streptokoka i enterokokao Kulturelne osobine – žute ili beligaste kolonije o Biohemijske osobine – S. aureus daje pozitivan koagulaza test i fermentira

manitol, dok je medjusobno razlikovanje ostalih koagulaza negativnih stafilokoka znatno teže

Stafilokoke su izrazito rezistentne na gotovo sve antibiotike i brzo razvijaju rezistenciju. Terapija se zato najbolje određuje na osnovu rezultata antibiograma i često se koriste kombinacije antibiotika.

2

Rod Streptococus

Osobine: Gram+ koke, katalaza - , ređaju se u parovima ili lancima, fakultativni anaerobi, najbolje rastu na krvnom agaru. Jedna od retkih vrsta koja je i dalje osetljiva na penicilin i to je lek izbora u terapiji.

Postoji više podela streptokoka, ni jedna u potpunosti ne zadovoljava:1) Klinička – prema oblicima oboljenja koja izazivaju (piogene, oralne, enterične)2) Prema tipu hemolize na krvnom agaru:

a. β – hemolitične streptokoke ( BHS ) – kompletno razgrađuju hemoglobin dajući prozračnu zonu hemolize oko kolonija

b. α – hemolitične streptokoke – nepotpuno razgrađuju hemoglobin dajući zelenu zonu hemolize oko kolonija

c. γ – hemolitične streptokoke (anhemolitične) – ne razgrađuju hemoglobin3) Serološka – prema antigenskim karakteristikama ( podela po Lancefieldu),

podeljene na 20 grupa označena slovima od A do V.4) Podela u didaktičke svrhe (korištena u udžbeniku):

a. Piogene streptokoke – izazivaju gnojna oboljenja, β-hemolitične su i poseduju grupno specifičan antigen. Predstavnici su iz A, B, C, F i G grupe.

b. Streptococus pneumoniae – α-hemolitična ili anhemolitična, bez grupno specifičnog antigena

c. Viridans streptokoke - α-hemolitična ili anhemolitična, bez grupno specifičnog antigena, deo normalne fiziološke mikroflore.

Streptococus pyogenes- β – hemolitičan streptokok iz grupe A i poseduje velik repertoar mehanizama kojima

izaziva oboljenja.

- Faktori virulencije:1) Kapsula od hijaluronske kiseline identične onoj u vezivnom tkivu čoveka,

usled produkcije antitela protiv kapsule dolazi do antigenske mimikrije i autoimunih bolesti

2) Unutar ćelijskog zida je C-polisaharid koji je grupno specifičan antigen i postoje tri tipski specifična antigena: M, T i R proteini.

a. M-protein – najznačajniji, dovodi do smanjene produkcije C3b i time ometa fagocitozu.

b. T i R nisu toliko znalajni kao faktori virulencije koliko radi identifikacije

3) F protein – površinski, učestvuje u adherenciji za fibronektin epitelnih ćelija4) G protein – Vezuje Fc fragment IgG

3

- Egzoprodukti1) Streptolizini O i S – hemolizini2) C5a peptidaza – razgrađuje C5 komponentu komplementa3) Streptokinaza – omogućava lakše širenje4) DNaza – vrši depolimerizaciju DNK u gnoju, smanjujući njegovu viskoznost i

time olakšavajući širenje5) Hijaluronidaza – razgrađuje hijaluronsku kis, olakšavajući mu širenje6) Streptokokni Pirogeni Egzotoksini – produkuju ga samo lizogeni sojevi i

postoje tri antigenski različita toksina A, B i C, fukcionišu kao superantigeni. Najčešći je B.

- Oboljenja – izaziva tri grupe oboljenja:1) Piogena – dele se na:

a. Slabo invazivna – infekcije gornjih respiratornih puteva i infekcije kožeb. Invazivna oboljenja – kod virulentnijih sojeva ili imunokompromitovanih

osoba moze izazvati infekciju bilo kog organa ili sistema ( meningitis, pneumonia, artritis, fasciitis necroticans...)

2) Toksemična a. Šarlah – najčešće kao komplikacija streptokokne angine ako soj produkuje

toksin. Javlja se osip koji se širi od krudi ka ekstremitetima. Na mekom i tvrdom nešcu se očava tačkasto krvarenje, jezik je na početku bolesti pokriven žuto belim naslagama, a posle 5-7 dana jezik postaje intenzivno crven

b. Streptokokni toksični šok sindrom3) Poststreptokokne sekvele

a. Akutna reumatska groznica – javlja se usled produkcije antitela na kapsulu i molekulske mimikrije. Ovo je autoimuna bolest i karakteriše inflamatornim promenama na srčanim zaliscima, zglobovima, krvnim sudovima itd.

b. Akutni glomerulonefritis – inflamacija glomerula bubrega usled formiranja imunokompleksa i njihovog taloženja na bazalnoj membrani bubrega što privlači sistem komplementa i ćelije imunskog sistema dovodeći do inflamacije.

Laboratorijska dijagnostikao Morfološke osobine – gram+ koke, u obliku lanacao Kulturelne osobine – na krvnom agaru formira sitne, prozračne kolonije

okružene širokom zonom beta hemolizeo Biohemijske osobine – pozitivan bacitracinski test, rezistentne na trimetoprim

4

Streptococus agalactiae- To je gram+ koka, β – hemolitička, koja formira lance različite dužine. Poseduje

grupno specifičan antigen i spada u grupu B po Lancefieldovoj. Smatra se da mu je najvažniji faktor virulencije kapsula sa antifagocitnim svojstvima, a na osnovu varijacija u njenoj građi razlikujemo 5 glavnih humanih serotipova.

- Kolonizuje gornje respiratorne puteve, donje delove intestinalnog trakta i vaginu. - Ukoliko je prisutan u vagini može izazvati neonatalne infekcije tokom prolaska deteta

kroz porođajni kanal majke.- Laboratorijska dijagnostika se izvodi na osnovu:

o Morfoloških osobina – gram+ poređane u vidu lanacao Biohemijskih osobina – pozitivan test hidrolize Na-hipurata i CAMP test,

negativan bacitracinski testo Kulturelnih osobina – podvrsta beta hemolize – alfa prim hemoliza – zona

intaktnih eritrocita oko koje je zona kompletne beta hemolize.

Streptococus pnemumoniae ( pneumococus )Osobine: Gram+, oblika plamena sveće, javlja se u parovima sa kapsulom, aerobna, nepokretnaFaktori virulencije

1) Kapsula – najznačajniji faktor virulencije, ima antifagocitna svojstva, gubi je u prisustvu opsonizirajućih antitela specifičnih za antigene kapsule

2) Pneumolizin – citotoksičan za epitelne ćel. respiratornog trakta i neutrofile3) Delovi ćelijskog zida imaju snažan inflamatorni potencijal4) IgA proteaza

Nekada je bila glavni uzročnik bakterijske, lobarne pneumonije, danas izaziva zapaljenje srednjeg uha, konjuktiva sinuzitise i bakterijski meningitis. Na nju su naročito osetljiva mala deca, stari i osobe bez slezine.

Laboratorijska dijagnostika:o Morfološke osobine – gram+ koke, oblika plamena sveće, najčešće u paruo Kulturelne osobine – kolonije sa centralnim udubljenjem dok su ivice uzdignute

usled aktivacije autolizina, okružene zonom alfa hemolizeo Biohemijske osobine – pozitivan optohinski test i test lize kulture u prisustvu

žučnih soli

Za terapiju se do skoro koristio penicilin, ali se sve češće izoluju sojevi rezistentni na njega.

5

Viridas streptokoke (oralne streptokoke)

- Osobine: nemaju polisaharidni antigen, pa ne pripadaju ni jednoj grupi. Deo su fiziološke mikroflore usne duplje.

- Prilikom vadjenja zuba mogu da dospeju u krvotok i izazovu endokarditis, tako da osobama koje imaju oštećene valvule treba pre manipulacije u usoj duplji dati antibiotike.

- Takođe se smatra da su odgovorne za nastanak karijesa (naročito S. mutans)- Laboratorijska dijagnostika

o Morfološke osobine – gram+ koke, formiraju lanceo Kulturelne osobine – sitne kolonije okružene zonom alfa hemolize, mada

mogu biti i anhemolitičneo Biohemijske osobine – negativan optohinski test , test lize sa žučnim solima i

test hidrolize eskulina.

Rod Enterococcus

- Do nedavno je pripadao grupi D streptokoka, no izdvojen je u poseban rod na osnovu analize dnk.

- Predstavnici su E. faecalis i E. faecium i deo su normalne mikroflore intestinalnog i bilijarnog trakta

-- Faktori virulencije:

1) citolizin2) agregaciona supstanca3) feromone za razmenu genetičkog materijala4) želatinazu5) Hijaluronidazu

- Izazivaju urinarne infekcije, i kod imunokompromitovanih osoba mogu da dovedu do infekcija bilijarnog trakta i endokarditisa

- Izuzetno su rezistentni na antibiotike

- Laboramtorijska dijagnoza:o Morfološke osobine – gram+ koke, nalaze se pojedinačno, u parovima ili

kraćim lancimao Kulturelne osobine – formira sive kolonije na krvnom agaru koje mogu biti

anhemolitičke ili alfa hemolizuo Biohemijske – hidrolizuju eskulin u prisustvu 40% žuči, rastu na pH 9.6 i na

temperaturama do 45ºC

6

Bacillus anthracis

Opšte osobine: Gram+, bacil, raspored: pojedinačan, u parovima ili lancima, fakultativno aeroban, sporogen (centralno postavljena spore ne deformiše telo), nepokretan, nije nutritivni probiral, nije deo fiziološke mikroflore, striktno patogen

Faktori virulencije:1) Spore2) Kapsula – proteinska 3) AB Egzotoksin od 3 komponente:- Protektivni antigen (B) – vezuje se za receptore na ćelijama u gotovo celom telu- Letalni faktor (A) – proteolitički enzim koji remeti ćelijsku signalizaciju, indukuje

produkciju citokina, interferira sa proteinima citoskeleta i dovodi do lize ćelije- Edem fatkor (A) – povećava konc. cAMP što je praćeno pojavom edema.

Epidemiologija: spore su prisutne u zemlji i pre svega oboljevaju travojedi (zoonoza)

Bolesti:1) Kožni antraks2) Plućni antraks3) Gastrointestinalni antraks

Bolest zavisi od načina izlaganja sporama, sva tri oblika vrlo lako prelaze u sepsu

Laboratorijska dijagnostika- Uzorci zavise od kliničkog oblika: Vlažni bris, sputum, stolica i obavezno krv.- Pravi se direktan preparat: Gram+ u lancima sa kapsulom bez spore- Izolacija se vrši na krvnom agaru, nakon čega identifikujemo:

o Ispitivanjem mirkoskopskih osobina – gram+ bez kapsule sa sporom u lancimao Kulturelne osobine – velike suve hrapave kolonije bez hemolize, pod

mikroskopom ivice kolonija izgledaju kao izuvijane zvimje (caput medusae)o Fiziološko-biohemijske osobine – za razlikovanje od ostalih bacila

Bacillus cereus

Opšte osobine iste kao antrhracisu osim što: pokretan je, nema kapsulu i deo je fiziološke mikroflore

Faktori virulencije:1) Spora2) Toksini

o Termolabilni (AB) toksin – povećava koncentraciju cAMP – dijarejao Termostabilni (emetički) toksin – povraćanjeo cereolizin (hemolizin) – faktor prodornostio Fosfolipaza C (lecitinaza) – faktor prodornosti

7

Epidemiologija: spore se nalaze svuda ( zemlja, žitarice, začini, voće..)Bolesti:1) Trovanje hranom koje može biti:

o Dijarejalni tip – preko mesa ili povrća, infekcija je unosom sporao Emetički tip – to je intoksikacija i najčešće pirinčem

2) Infekcije oka

Bakt. dijagnostika:- Uzorci: ostaci hrane, stolica, brisevi- Kako ga ima svuda, neophodno je uraditi kvantitativnu procenu, te ako ga ima više od

105 tek je onda nalaz značajan.- Pravi hrapave kolonije sa širokom zonom beta-hemolize

Cornyebacterium diphteriae

Opšte osobine: Gram+, bacili, nepokretni, asporogeni, aerobni. Nema kapsulu, deo normalne fiziološke flore.

Faktori virulencije:1. Glikolipidni O antigen 2. K antigen – značajan za kolonizaciju i adherenciju, deluje antifagocitno3. Cord faktor 4. Egzotoksin – to je AB toksin koga produkuju samo sojevi inficirani beta fagom koji

se integriše u bakterijski hromozom nakon čega bakterija stiče sposobnost njegove produkcije. Deluje prekidom sinteze proteina u eukariotskim ćelijama što dovodi do njihove smrti

BolestiDifterija- To je lokalna infekcija udružena sa toksinemijom čija je najčešća lokalizacija u ždrelu

i na krajnicima. Na mestu infekcije se javljaju pseudomembrane od fibrinske mreže, bacila difterije ćelija imunskog sistema i nekrotičnog epitela.

- Egzotoksin se resorbuje i dospeva u cirkulaciju izazivajući najmasovnija oštećenja na srčanom i perifernom nervnom tkivu

- Širi se kapljičnim putem.

Bakteriološka dijagnostika- Uzimaju se brisevi u blizini pseudomembrana i zasejavaju se na Loflerov koagulisani

serum gde bacil difterije stvara metahromatske granule. - Za svaki izolovani soj se mora utvrditi da li produkuje toksin, što se radi Elkovom

probom. U petrijevu solju zasejanu ispitivanim sojem se stavlja papir natopljen antitelima protiv toksina i ukoliko je prisutan javlja se percipitatna linija.

8

Listeria monocytogenes

Opšte osobine: Gram+, bacil, nema tipičan raspored, pokretan samo na temperaturama do 25ºC, fakultativno anaeroban, asporogen, psihotolerantan (može da raste i na 4 ºC, mada mu je optimalna 37 ºC), nije nutritivni probirač, generalno nije deo fiziološke mikroflore, mada je deo populacije ima.

Faktori virulencijeFakultativno je intracelularna, najčešće u makrofagima mada može svuda.1. Internalin – membranski protein, olakšava njenu fagocitozu2. Listeriolizin O – razgrađuje membranu fagocitne vezikule izlazeći iz nje3. Fosfolipaze – razlažu membrane ćelija omogućavajući im intracelularno širenje4. ActA protein – na površini, indukuje polimerizaciju aktina ćelije domaćina pa se tako

kreće stvarajući aktinski repLako se diseminuje i stiže u mozak izazivajući meningitis, a može i da prođe placentalnu barijeru

EpidemiologijaŠiroko je rasprostanjenaTransmisija:- Transplacentarna (vertikalna)- Tokom porođaja (kolonizuje vaginu)- Preko hrane

Bolesti:1) Intrauterina infekcija – dovodi do podbačaja/mrtvorođenog2) Neonatalna – meningitis, encefalitis, sepsa, pneumonija3) Listerioza odraslih – asimptomatska ili blaka, najčešće kod

imunokompromitovanih osoba, starih i trudnica može izazvati meningitis, encefalitis i sepsu.

Bakteriološka dijagnostika:Uzimaju se uzorci: Krv, likvor, bris vagineStandardni uslovi i identifikacija (gram+, bacili nespec. raspored)

Francisella tularensis

Izaziva bolest pod nazivom tularemija (zečija groznica) i postoje 3 tipa:1) F. tularensis tip tularensis (tip A) – jako virulentna 2) F. tularensis tip paleartica (tip B) – nešto blaža klinička slika3) F tularensis tip novicida – uglavnom patogena za glodare

Opšte osobine: Gram- polimorfan kokobacil, bez flagela i pila. Virulentni sojevi imaju kapsulu, bolje se boje po Giemsi i asporogene su. Oko kolonija se uočavaju uske zone alfa-hemolize. Oksidaza – , slaba katalaza + i H2S+

9

Patogeneza i imunitet- Pored toga što je veoma infektivna o njenim faktorima virulencije se veoma malo zna.

Smatra se da su najznačajniji kapsula i LPS ćel. zida.- Prodire u organizam kroz kožu, sluzokožu ili inhalacijom aerosola i od mesta prodora

zavisi klinička slika.- Na mestu prodora javlja se nekrotična ulceracija praćena otokom okolnih limfnih

čvorova.- U fagocitima moće da se održava godinama, a razvijena bolest se karakteriše

granulomatoznim čvorićima sa centralnom nekrozom i smatra se da su promene rezultat kasne preosetljivosti.

- Infekcija ljudi je obično slučajna i rezultat je kontakta sa zaraženim divljim životinjama. Rezervoari su uglavnom glodari, a vektori su krpelji.

Lab. dijagnostikaDijagnoza se uglavnom postavlja serološkim testovima i dokazom antitela, dok mikroskopski preparati imaju mali značaj.

Neisseria gonorrhoeae

Opšte osobine: Gram- diplokok, bubrežastog oblika, nutritivni probirač (čokoladni agar i Thayer-Martin podloge), nepokretan, asporogen, neki sojevi poseduju kapsulu, fimbrije i pile. Oksidaza+ i katalaza+ su, fakultativno intracelularne.

Faktori virulencije1) Pili2) Protein I – formira pore na spoljnoj membrani i inhibira spajanje fagozoma i

lizozoma3) Protein II – omogućava adherenciju za ćelije i ulazak u njih4) Lipo-oligo saharid (LOS) – odgovoran za nastanak zapaljenskih procesa,

istovremeno mogu da ekspremiraju više antigenski različitih LOS5) IgA proteaza

Bolesti- Neisseria gonorrhoeae izaziva isključivo humane infekcije i prvi korak u infekciji je

kolonizacija cilindričog epitela.- Nakon početnog vezivanja, mnogo jače se veže za ćeliju proteinom II i ulazi u nju.

Izlazi sa bazalne strane ćelije u subepitelni matriks i započinje zapaljenski proces i inflaciju polinuklearnih monocita.

- Napada sluzokože urogenitalnog trakta, rektuma i ždrela. Praćeno je gnojnom inflamacijom i lako može da se širi.

- Najčešće se prenosi seksualnim putem.

Lab. dijagnostika- Uzimaju se brisevi obolelih oblasti (bris farinksa, rektalni, uretralni, endocervikalni) i

moraju se odmah zasejati na hranjivu podlogu ili transportovati u medijumu.

10

- Na direktnom preparatu uočavamo gram- koke bubrežastog oblika u parovima, najčešće unutar leukocita

Neisseria meningitidis

Opšte osobine: Kao i gonokok ovo je Gram- diplokok oblika zrna kafe. Jedino značajno svojstvo po kome se razlikuju je postojanje polisaharidne kapsule

Faktori virulencije1) Kapsula – na osnovu antigenskih razlika kapsule deli se u serogrupe2) Pili – mogu ekspremirati pile klase I i klase II3) Protein klase 5 – isto za adherenciju4) LOS – endotoksično dejstvo i izaziva adrenalnu kortikalnu nekrozu u

meningokoknim oboljenjima5) IgA proteaza

Bolesti:- Izaziva isključivo humane infekcije i deo je fiziološke mikroflore gornjeg

respiratornog trakta.- Vezuje se za ćel. cilindričnog epitela i pokazuje toksično dejstvo sa daljine lučeći

rastvorljive toksične supst. ili indukuje citotoksične faktore domaćina, što rezultira gubitkom cilijarne aktivnosti ćelija ili alteracijom mikrovila.

- Najčešća forma bolesti je akutni gnojni meningitis koji se za razliku od ostalih meningitisa karakteriše postojanjem petehija po koži.

- Lek izbora u lečenju je penicilin.

Bakt. dijagnostika- Uzimaju se likvor, krv i aspirat iz petehija po koži- Na direktnom preparatu uočavamo gram- koke u parovima, slične zrnima kafe često

smeštene unutar leukocita- Zasejavaju se na obogaćene hranjive podloge (krvni i čokoladni agar) i selektivne

(thayer-martin) na kojima uočavamo sjajne glatke i bez pigmenta kolonije. Inkapsulirani sojevi prave mukoidne.

11

Escherichia

Opšte osobine: Gram – , pokretni (peritrihijalni) fakultativno anerobni bacili, poseduju somatski O antigen, flagelarni H i kapsularni K antigen. Iako su deo fiziološke mirkoflore, smatraju se oportunističkim bakterijama. Poseduju i pile koji imaju adhezivnu funkciju.Laktoza+ , dekstrozu fermentuju uz produkciju kiseline i gasa, oksidaza – , H2S –

Antigenska građa:Kako postoji veliki broj O, H i K antigena razne kombinacije su moguće, tako da se na osnovu njih dele na serotipoveTakođe važan faktor virulencije su i adhezivne fimbrije kod uropatogenih E. coli koji im omogućavaju adheziju na uroepitel

Faktori virulencije:1) Sposobnost kolonizacije epitelnih ćelija2) Sposobnost invazije ćelija3) Sposobnost produkcije enterotoksina4) LPS – endotoksin5) Produkcija kolicina koji ima antibakterijski efekat na druge bakterije.

PatogenezaDele se na dve grupe infekcija

Ekstraintestinalne infekcije- Najčešće su infekcije urinarnog trakta, sepsa i meningitis novorođenčadi.- Infekcije urinarnog trakta:

o Uzrokuju ih sojevi sa specifičnim adhezinima koji imaju mogućnost adherencije na uroepitel i izazivaju infekciju ascendentnog tipa.

o Najčešće nastaju usled promene njihovog normalnog boravišta (iz debelog creva dospevaju u uretru, češće su kod žena)

- Sepsa o Nastaje kao komplikacija urinarne infekcije ili usled infekcije gastrointestinalnog

trakta- Meningitis novorođemčadi

o Izazivaju ga virulentniji sojevi ali mehanizam delovanja nije poznato Najčešći su uzroci meningitisa novorođenčadi pored Streptococus aglaticae

Dijagnostički uzorak zavisi od kliničke slike. Mikroskopsko ispitivanje ima značaja ako je iz primarno sterilnih regija. Serotipizacija se vrši serološkim metodama ispitivanjem O, H i K antigena. Terapija se sprovodi po antibiogramu.

12

Dijarejna oboljenjaNa osnovu faktora virulencije i mehanizama patogenosti dele se u 5 grupa:

1) Enterotoksigene E. coli – patogenost se odlikuje sposobnošću da kolokizuju crevnu sluznicu i produkuju biološki aktivne egzotoksine čija produkcija je determinisana plazmidima.

2) Enteropatogene E. coli – izazivaju oštećenje četkastog pokrova enterocita, gubitak mikrovila i formiranje aktinskih produžetaka koji ih uvlače u ćelije domaćina.

3) Enteroinvazivne E. coli – prodiru u epitelne ćelije kolona putem endocitoze, nakon čega izlaze u citoplazmu u kojoj se razmnožavaju i na kraju liziraju ćeliju šireći se u okolne ćelije. Izazivaju zapaljenje i ulceraciju u kolonu.

4) Enterohemoragične E. coli – adheriraju za ćelije digestivnog trakta i luče toksine sa citotoksičnim efektom

5) Enteroagregativne E. coli – adheriraju za ćelije digestivnog trakta i podstiču povećano lučenje sluzi, a medjusobno se nalaze povezane u biofilmu. Usled njihove adherencije je ujedno i sprečena apsorpcija tečnosti.

Salmonella spp.

Opšte osobine:- Gram – bacili, pokretni (peritrihe), bez kapsule, spora i karakterističnog rasporeda- Za izolaciju se koristi SS agar (Salmonella-Shigella agar) na kojima Salmonelle

stvaraju bezbojne prozračne, laktoza negativne kolonije- Laktoza – , Ureaza – , H2S+, koriste citrat kao izvor ugljenika

Antigenska građa:1) H antigen ( flagelarni ) – javlja se u obliku faze 1 i faze 22) O antigen ( somatski ) – LPS ćel. zida koji je ujedno i endotoksin3) Vi antigen ( ovojni ) – nalazi se na površini i pokriva O antigen. Imaju ga samo S.

typhi, S paratyphi C i S. Dublin.

Faktori virulencije:1) Sposobnist invazije i razmnožavanja u enterocitima2) Lipopolisaharidni omotač3) Sposobnost produkcije toksina

PatogenezaTrbušni tifus - Izazivaju ga S. typhi i S. paratyphi A, B i C koje su jedino patogene za čoveka i

čovek je jedini rezervoar.- Nakon ingestije kolonizuju ileum i kolon, invadiraju crevni epitel i počinju da se

razmnožavaju u njemu i okolnim limfnim žlezdama.

13

- Nakon tog perioda inkubacije dospevaju u krvotok i hematogeno se diseminuju dospevajući do jetre, slezine, žučne kese i kosne srži.

- Ostale salmonele su zoonoze i izazivaju septikemiju, gastroenteritis, fokalne infekcije i kliconoštvo.

Lab. dijagnoza- Izbor uzorka zavisi od kliničke slike i lokalizacije infekcije. - Najsigurnija i najranija dijagnoza trbušnog tifusa se postavlja hemokulturom. Ukoliko

je bolestik pod antibiotskom terapijom, a Salmonelle se ne mogu izolovati iz hemokulture, moguće ih je naći u kosnoj srži.

- Dalje se identifikuju na osnovu biohemijskih i seroloških metoda.

Shigella spp.

Opšte osobine: Gram – bacili, raspoređeni pojedinačno ili u nepravilnim grupicama.Nepokretni su, asporogeni i nemaju kapsulu, no poseduju fimbrije.Striktno patogeni su i izazivaju bacilarnu dizenteriju

Na osnovu biohemijskih osobina i antigenske građe ovaj rod se deli na 4 podgrupe:1) Podgrupa A – Shigella dysenteriae

o Laktoza – Manitol – 2) Podgrupa B - Shigella flexneri

o Dalje su podeljeni po tipski specifičnim antigenima, grupno specifičnim antigenima i imamo i x i y varijetet

3) Podgrupa C – Shigella boydii o Laktoza – Manitol +

4) Podgrupa D – Shigella sonneio Laktoza + Manitol +

Faktori virulencije i patogenost:1) Invazivnost u ćelije domaćina2) Intercelularna multiplikacija3) Intercelularno širenje4) Endotoksin – oslobađa se lizom ćelije, AB građe je i deluje kao enterotoksin i

citotoksin

- Faktore virulencije im uglavnom determiniše jedan veliki plazmid.- Dospevaju u enterocite procesom endocitoze, napuštaju endocitnu vakuolu i

razmnožavaju se u citoplazmi.- Potom prodiru u susedne enterocite dovodeći do nekroze ćelija domaćina. Mali broj

dospeva do laine proprije izazivajući inflamaciju- Šigeloza je lokalna inflamacija bez bakterijemije zato što se fagociti pobrinu za sve

šigele koje dospeju u cirkulaciju

14

- Ovo je fekalno-oralna infekcija čiji rezervoar je bolestan čovek, a infektivna doza je veoma mala.

Klinička slika karakteriše bolovima u donjem delu abdomena, lažnim pozivima na defekaciju i sluzavo-krvavim stolicama sa primesama gnoja, no ubrzo postaje tečna i liči na “pirinčanu vodu”

Bakteriološka dijagnoza:Izoluje se iz stolice ili rektalnog brisa, nakon čega se zasejava na SS ili endo agar.Formira glatke sjajne i Laktoza – kolonije.Za konačnu identifikaciju se primenjuju serološki testovi (aglutinacija npr.)

Yersinia pestis

Opšte osobine: Gram –, bez tipičnog rasporeda, fakultativno anaerobna, asporogena, nepokretna, nije nutritivni probirač, striktno patogena, bipolarno se boji – sredina svetlija, polovi intenzivno obojeni.

Veoma virulentna, mlada bakterija sa 3 plazmida.Njen životni ciklus obuhvata 2 domaćina buvu i sisara, pa samim tim i dve temperature 26ºC i 37ºC, te ima dva seta faktora virulencije.

Faktori virulencije u buvi:1) Murini toksin – neophodan za preživljavanje u digestivnom traktu buve, toksičan

za miševe i pacove2) Sposobnost stvaranja biofilma – bitno za transmisiju

Faktori virulencije u sisarima:1) Plazminogen aktivator

- Aktivira prekursora plazmina koji je serin proteaza i time se lako širi zato što ona ima destruktivni efekat, a ujedno i inhibira njen inhibitor.

- Pokazuje direktno proteolitičko dejstvo- Adherencija- Razgradnja C3b i C5a komponenti komplementa pa time izbegava imun.

odgovor2) Proteini spoljašnje membrane jersinia (YOPS)

- Ima ih 6, a za njihovu isporuku koristi tip3 sekrecije – kao igla koja se zabada i direktno isporučuje svoj sadržaj

- Oni dovode do prekida u signalim mrežama, narušavaju itegritet citoskeleta- Ciljne ćelije su dendritske, makrofagi i neutrofili

3) Kapsula – proteinska, F1 antigen4) Sposobnost sekvestracije gvožđa – 3 mehanizma, bez njih ne može da preživi5) Produkcija katalaze – razlaže vodonik peroksid što joj omogućava preživljavanje u

fagocitima6) LPS – za izbegavanje imun. odgovora i razlikuju se onaj u buvama i u sisarima

- u buvama ima standardan LPS koji aktivira imunski sistem- U sisarima nije imunogen!

15

Način nastanka bolesti:o Buva unese krv sa yersiniom i time ona dospeva u njen digestivni trakt gde raste u

vidu biofilma, dovodeći do blokade njenog najužeg dela digestivnog trakta.o Prilikom uzimanja sledećeg obroka krv se vraća u ujednu ranu, noseći sa sobom

Y.pestis sa tog čepa od biofilmao U organizmu sisara dospeva u lifu i biva fagocitovana. Preživljava u makrofagima

gde se razmnožava i menja ekspresiju gena prilagođavajući se na nove uslove, zatim izlazi i započinje diseminaciju i bolest.

o Ljudi joj nisu značajni za preživljavanje zato što nas brzo ubija, a infektivna doza je mala. Uglavnom preživljava u glodarima

Bolesti:1) Bubonska kuga – najčešća, uvećane žlezde, hemoragija, uvećani limfni nodusi,

velika smrtnost2) Primarno-septična kuga: Bez uvećanja limfnih nodusa, u krvi je3) Primarno-plućna kuga: kada diseminacija dođe do pluća i tada može da se prenosi

aerosolom (kašljanjem)

Bakt. dijagnostikaUzorci: aspirat limfnih žlezda, krv i sputumPravi se direktan preparat bojen po gramu i specijalnim bojamaIzolacija standardna, najznačajniji pokazatelj je bipolarno bojenje.

Campylobacter jejuni

Opšte osobine: Gram-, bacili, krivi, raspored u parovima (oblik S ili „krila galeba“ ), mikroaerofilni, neke vrste rastu bolje na 42ºC, pokretni (monopolarna monotriha), asporogeni, nisu deo fiziooške mirkoflore

Faktori virulencije:1) adhezini2) Flagela3) Toksini (enterotoksin, citotoksin)4) Sposobnost invazije ćelija crevnog epitela, stiže u submukozu izazivajući snažnu

inflamaciju

BolestiDijarealni sindrom, retko sepsaKomplikacije: Guillain-Barre sindom – unakrsna reakcija antitela na mijelinski omotač

Epidemiologija: Zoonoza, njima je deo normalne fiz. mirkoflore, infekcija nastaje usled nedovoljno termički obrađene hrane, infektivna doza je mala (500-800bakt.), najčešće piletina.

16

Bakt. dijagnostikaKulitivisanje na selektivnim podlogama u mikroaerofilnim uslovima na 42ºC, traži obogaćene podloge, vreme inkubacije je 46-72hIdentifikacija se vrši mikroskopiranjem (gram- bacili oblika slova S)

Vibrionaceae

U rodu Vibrio najznačajniji za ljude je Vibrio cholerae, koji je česti stanovnik površinskih voda

Vibrio cholerae

Opšte osobine: - Gram-, zakrivljen bacil oblika zareza, pokretan (monopolarna monotriha) mada

prilikom duže kultivacije mogu zadobiti oblik pravih bacila.- Za rast zahtevaju veoma visok pH (8,5-9,5) i uzgajaju se na visokoselektivnim TCBS

podlogama koje su zelene boje, a na njima pravi jarko žute kolonije- Smatra se laktoza - , H2S -, oksidaza +

Faktori virulencije1. Flagelarni H antigen2. Termostabilni somatski O-antigen koji je LPS i određuje serološku specifičnost.

Serogrupe O1 i O139 izazivaju klasičnu koleru.3. Serogrupa O1 ima definisana 2 biotipa:

a. klasični biotipb. biotip El Tor

4. Serogrupa O139 je bitna zbog toga što vakcina protiv O1 serotipa ne stvara imunitet protiv nje. Takođe stvara kapsulu.

5. Proteaze i neuraminidaze koje imaju ulogu u penetraciji kroz epitel6. Fimbrijalni adhezini7. AB termolabilni enterotoksin – deluje tako što utiče na produženu hipersekreciju

vode i elektrolita u lumen creva i smanjenu apsorpciju vode i natrijuma

Bolesti:Mikroorganizmi dospevaju duboko u intestinalne kripte i prodiru u mukus delovanjem faktora virulencije. Uz to luče AB toksin.Mikroorganizam ne prodire u krvotok i bolest nije izazvana invazijom tkiva već produkcijom toksina koji ometa normalnu razmenu vode i elektrolita.Bolest se karakteriše povraćanjem, abdominalnim grčevima, tečnim prolivima, a do smrti dolazi usled ogromnog gubitka vode i elektrolita.

Lab. dijagnostika:Uzimaju se uzorci stolice, povraćene mase i kotaminirane vode, zasejavaju se na selektivne TCBS podloge, radi se oksidaza test.

17

Helicobacter pylori

Opšte osobine:- Smatrao se da je iz roda Campylobacter, no izdvojen je u poseban- Gram- bacil, pokretan (monopolarna politriha) bez kapsule i asporogen je- Za rast i razmnož. zahteva mikroaerofilne uslove i raste u intervalu pH od 5,5-8,5. i

na krvnom agaru pokazuje slabu hemolizu a kolonije su sivkaste boje.- Oksidaza + katalaza+, ureaza+, laktoza-

Faktori virulencije1. Pokretljivost2. Ureaza – hidrolizuje ureu u amonijak i CO2, što joj omogućava opstanak u kiseloj

sredini, a stvoreni amonijak ima tokično dejstvo na okolne ćelije.3. Vakuolizirajući citotoksin (VacA) – dovodi do vakuolizacije epitelijalnih ćelija i

njihovih oštećenja4. Citotoksin udruženi protein A (CagA) – poseduje antigenska svojsktva i predstavlja

serološki marker

Delovanjem imunskog sistema dolazi do produkcije IgA i inflamacije što dodatno oštećuje sluzokožu želudca

Epidemiologija – rezervoarom infekcije se smatra čovek i prenosi se fekalno-oralno i oralno-oralno, raširen je u celom svetu.

Izazivač je aktivnog hroničnog gastritisa

Lab. dijagnostika- Izvodi se gastroskopija kojom se uzimaju dva uzorka sluzokože želudca – za

mikrobiološku i histološku analizu- Mikrobiološka dijagnoza se postavlja direktnim mikroskopiranjem obojenim po

gramu na kome uočavamo gram negativne bacile S obilka i kultivisanjem na hranjivim podlogama. Takođe se izvode biohemijski testovi na kojima se dokazuje da je oksidaza, katalaza i ureaza pozitivan

- Histološkom metodom se dokazuju bojenjem solima srebra ili po Grimsu- Takođe se koriste i serološki testovi (ELISA uglavnom)

18

Pseudomonas spp.

Najčešće su prisutni u prirodi, a oko 10% ljudi ih ima kao deo fiziološke mirkoflore. Najčešći uzročnik oportunističkih i intrahospitalnih infekcija je Pseudomonas aeruginosa.

Pseudomonas aeruginosa

Opšte osobine:- Gram – bacili, asporogeni, bez kapsule, pokretni su (monopolarna monotriha) i

poseduju pile (fimbrije)- Nisu nutritivni probirači i mogu se uzgajati na običnim hranjivim podlogama. Na

krvnom agaru uočavamo zonu beta-hemolize i imaju prodoran miris koji podseća na cvet lipe.

- Laktoza – ,Oksidaza + , Katalaza + - Karakterišu se proizvodnjom dva pigmenta :

o piocijanin – plavozelene bojeo fluorescin – zeleno-žute boje

Faktori virulencije:1. Flagelarni H antigen i somatski O antigen2. Fimbrije (pili)3. Glikokaliks i sluzava ovojnica – antifagocitna svojstva4. Endotoksin – LPS5. Egzotoksin A – deluje inhibitorno na sintezu proteina 6. Elastaza – razgrađuje elastin korneje oka npr ili u plućima i crevima izazivajući

krvarenja7. Fosfolipaza – hemolizin

Patogeneza:- Kako je prisutna svuda gde ima minimum vlažnosti i hranjivih materija i kako je

veoma rezistentna najčešće je intrahospitalna infekcija- Mukoidni sojevi pseudomonasa izazivaju pneumonije adherirajući na respiratorni

epitel- Izazivaju i destruktivne infekcije oka

Epidemiologija: U suzbijanju naročita pažnja treba da se obrati na vlažne sredine

Dijagnostika:- Njena izolacija i identifikacija su standardni, primenjuju se testovi katalaze i oksidaze

koji su pozitivni- Osetljivi su na aminoglikozide i nove beta-laktame

Druge vrste pseudomonasa uglavnom izazivaju bolesti životinja, a ređe kod čoveka mada su moguće.

19

Haemophilus influenzae

Opšte osobine:- Gram- asporogeni fakultativno anaerobni, nepokretni bacili. Karakteriše ih

pleomorfizam zato što se mogu javiti u raznim rasporedima. Poseduju kapsulu.- Rastu samo u prisustvu X i V faktora rasta, tako da im je potreban čokoladni agar,

mada mogu rasti u blizini kolonija stafilokoka koje hemolizom oslobađaju faktor V (fenomen satelitizma)

Faktori virulencije1. Kapsula ukoliko je poseduju i tipski je specifičan na osnovu kojih je podeljen na 6

tipova (a-f) i najteže infekcije izaziva tip b2. Somatski antigen3. Fosforibozilribotil fosfat (PRP) – antifagocitna svojstva i glavni je faktor virulencije4. LOS5. IgA proteaze

Bolesti- Bolesti izazivaju inkapsuilirani sojevi, dok su sojevi bez kapsule često deo fiziološke

mikroflore.- Ulazi u organizam preko gornjeg respiratornog trakta. Tip b prodire kroz epitel i širi

se hematogeno ili direktno prodire preko olfaktivnog nerva do meningea. - Najčešće izaziva meningitis, otitis media i sinuzitis. Takođe može i bronhitis i

pneumoniju- Patogen je isključivo za ljude i prenosi se kapljično

Lab. dijagnoza- Koristi se nazofaringealni bris, sputum, krv i likvor. Izoluje se tako što su mu

potrebni i X i V faktori rasta tako da se zasejava na čokoladni agar ili se diferencira na osnovu fenomena satelitizma.

- Leči se ampicilinom, hloramfenikolom i cefalosporinima treće generacije.

Heamophilus ducreyi

- Glavna razlika u odnosu na H. influenzae je to što za rast zahteva samo faktor X pa se to koristi za diferencijaciju. Takođe, izaziva polno prenosivu bolest – ulcus molle koja se manifestuje pojavom plitke ulceracije na polnim organima sa prisutnim gnojem.

20

Bordetella – postoje 6 vrsta u rodu od čega su B. petrussis i B. parapetrussis najčešći izazivači respiratornih infekcija ljudi

Bordetella petrussis – izazivač pertusis-a ( Velikog kašlja )

Opšte osobine: Gram- kratak bacil/kokobacil raspoređen ili pojedinačno ili u parovima ili u lancima. Poseduje i kapsulu, dok se Toluidinskim plavim boje bipolarno. Aeroban jePodseća na H. influentzae no za svoj rast ne zahteva X i V faktore

Faktori virulencije1) Sadrži kapsularni O antigen2) K antigen udružen sa fimbrijama3) Petrusis toksin (PT) – izaziva lifocitozu, učestvuje u adherenciji i stimuliše

imunski odgovor4) Filamentozni hemaglutinin (FHA) i pertaktin – proteini spoljašnje membrane,

posreduju u adherenciji5) Adenil ciklaza – hemolizin dovodi do intracelularne akomulacije cAMP i time

suprimira lokalni imunski odgovor6) Trahealni citotoksin (TCT) – oštećuje trepljaste epitelne ćelije i odgovoran je za

karakterističan kašalj. Ujedno i remeti čišćenje vazdušnih puteva, omogućavajući joj duže zadržavanje u njima

7) Termolabilan toksin (HLT) i endotoksin LPS – oštećuju epitelne ćelije.

Ne prodire u krv, a sistemski efekti su posledica dejstva toksina i drugih faktora virulencije.

Bolest: Perutisis se karakteriše sa tri stadijuma1) Kataralni – sličan prehladi, bolesnik veoma infektivan, kasnije se javlja kašalj koji je

sve jači i učestaliji2) Paroksizmalni – posle 7 do 14 dana, karakteriše iznenadnim napadima kašlja, koji

završavaju karakterističnom rikom i često su praćeni povraćanjem3) Rekonvalescentni – počinje posle 1 do 4 nedelje, karakteriše postepenim

smanjenjem jačine i učestalosti kašlja, no može trajati nedeljama.

Epidemiologija: Čovek je jedini domaćin B. petrussis i izvor zaraze je osoba u kataralnom stadijumu bolesti.

Dijagnostika:Postavlja se Direktnom imunofluorescencijom i zasejavanjem hranjivih podloga.U zasejavanju se koriste Bordet-Gengouova i Regan-Lowe-ova podloga, koje se inkubiraju 7 dana u vlašnoj sredini.

21

Bordetella parapertussis je slična samo što na krvnom agaru pokazuje beta hemolizu i klinička slika je mnogo blažaBrucella spp.

Opšte osobine: - Gram- bacili raspoređeni pojedinačno u parovima ili lancima. Ne poseduju kapsulu,

flagele i fimbrije i asporogene su. Za kultivisanje zahtevaju mirkoaerofilne uslove sa 5-10% CO2 i pH od 6,8.

- Katalaza+ su, redukuju nitrate u nitrite. Za razlikovanje vrsta unutar roda se koriste testovi oksidaze, produkcije H2S i ureaze.

Faktori virulencije:- B. melitensis je najvirulentnija vrsta- B. canis, B. abortus i B. Suis su manje virulentne i izazivaju blaže infekcije- Faktori virulencije su im endotoksin i proteini spoljašnje membrane ćelijskog zida.- Prodiru u organizam preko intestinalnog trakta sluzokoža i kože dopiru do limfnih

čvorova i šire se limfogeno i hematogeno.- Na infekciju brucelama organizam reaguje kasnom preosetljivušću što je praćeno

lezijama tkiva, granulomima (nakupine epitelnih i velikih ćelija sa centralnom nekrozom i perifernom fibrozom) i apscesima organa.

Bruceloza je zoonoza i smatra se profesionalnom bolešću. Prenosi se konzumiranjem mesa, nepasterizovanog mleka pri kontatku sa ekstraktima i tkivima zaraženih životinja ili inhalacijom aerosola. Ne prenosi se sa čoveka na čoveka.

Bakt dijagnostika:Može se izolovati na specijalnim podlogama, no najčešće se koriste serološki testoviZa izolaciju se uzimaju krv, kosna srž, bioptat jetre i slezine, likvor, urin..

Legionella pneumophila – odgovorna za 85% oboljenja izazvanih legionelama

Opšte osobine: gram – bacili aerobni, nutritivni probirači zahtevaju povećanu konc. CO2razgrađuju amino-kiseline, pokretne su, katalaza + i produkuju beta-laktamaze

Faktori virulencije 1) Sposobnost preživljavanja i umožavanja u fagocitima – fakultativno intracelularna

bakterija2) Protein spoljašnje membrane vezuje C3b komponentu što joj omogućava

vezivanje za C3 receptore alveolarnih makrofaga i monocita3) Posle vezivanja za njih preko MIP (makrofag-invazivni protein) procesom

endocitoze penetrira u njih4) Unutar makrofaga sprečava fuziju fagozoma i lizozoma, umnožavajući se u njima5) Može da smanji ekspresiju MHC molekula dovodeći do defektne prezentacije

antigena i smanjenog imunskog odgovora

22

6) Sintetiše i proteolitičke enzime kojima hidrolizuje fosfolipite membrane eukariotskih ćelija oštećujući makrofage i plućno tkivo

7) LPS – endotoksinOštećenju plućnog tkiva doprinose imunske ćelije koje stalno dolaze na mesto infekcije i luče inflamatorne citokine usled neuspešne fagocitoze koji dodatno oštećuju plućno tkivo.

Oboljenja:1. Legionarska bolest- Težak oblik pneumonije kod starih i imunokompromitovanih osoba sa oštećenim

celularnim imunitetom.2. Pontijačna groznica - Javlja se kod predhodno zdravih osoba, simptomi su slični influenci a spontano

prolazi posle 2 do 5 dana.

Epidemiologija- Legionelle široko rasprostranjene u prirodi i nalaze se u vodama, parazitirajući u

slobodno živećim amebama.- Mogu da prežive u hlorisanoj vodi dospevajući tako u sisteme za snabdevanje vodom

Dijagnoza- Na Legionellu se posumnja kada kod pacijenta sa teškim oblikom progresivne

pneumonije ne može da se dokaže drugi uzročnik i potrebno je posebno naglasiti da se sumnja na legionelu

- Izdvaja se direktnom mikroskopijom, ispitivanjem kulturelnih osobina detekcijom antigena i serološkim testovima

Clostridium difficile

- Povezan je sa digestivnim poremećajima koji se mogu javiti za vreme terapije antibioticima. Luči dva toksina toksin A i toksin B koji su antigenski različiti.

- Kako je veoma otporan na antibiotike, prilikom terapije antibioticima ubija se i fiziološka mirkoflora, što mu omogućava da se širi zato što je inače sastavni deo mikroflore, ali je prisutan u malom broju.

- Kada se namnoži produkuje se i mnogo toksina koji dovode do nakupljanja tečnosti u crevima, proliva i abdominalnih grčeva.

- Teži slučajevi se karakterišu pojavom pseudomembranoznog kolitisa u kome se javlja i oštećenje mukoze sa inflamacijom i pojavom pseudomembrana kao i krv u stolici.

23

Clostridium tetani

Opšte osobine:- Gram+ , anaerobni, pokretni (peritrihijalni) bacili. Stvaraju sporu postavljenu

terminalno koja deformiše telo bacila- U tečnim podlogama stvara sitno zrnast talog, na krvnom agaru se zapaža zona beta-

hemolize, Laktoza –, H2S –, glukoza – Idol +,

Faktori virulencije :1) Flagelarni H antigen2) Somatski O antigen3) Spora4) Egzotoksin od dve komponente. Jedna je hemolizin a druga neurotoksin

Epidemiologija: boravi u digestivnom traktu biljojeda, sa fecesom dospevaju u spoljašnju sredinu gde su široko rasprostranjene.

Bolesti:- Tetanus nastaje zbog kotaminacije tetanigene rane sporama. Bitne odlike rane su da je

duboka radi anaerobnih uslova i da postoji mešana bakt. infekcija kao i nekroza tkiva.- Tetanusni toksin – tetanospazmin se prenosi sa mesta stvaranja motoneuronima

retrogradnim aksonskim transportom do gangliona u sinaptičkoj membrani.- Toksin sprečava oslobađanje acetilholina i inhibitornih neurotransmitera usled čega

nastaju spastične paralize mišića. - Kod ljudi tetanus se najčešće javlja kao descendentni tip, tkao da se prvo javlja grč

masetera pa onda postupno od glave niz telo bivaju zahvaćeni svi mišići. Smrt se javlja usled paralize interkostalnih mišića i ugušenja.

Zaštita se sprovodi davanjem vakcine, kod nas se koristi Di-Te-Per vakcina koja sadrži difterijski i tetanusni atenuisani toksin.

Clostridium botulinum

Opšte osobine: - Gram+ anaeroban bacil. Stvara sporu speštenu subterminalno. Pokretan je (peritriha) i

stvara zonu beta hemolize.- Za razliku od C. tetani on je H2S+, gluk+ a indol-.

Botulinski toksini su otporni na proteolitičko dejstvo enzima digestivnog trakta, ali su termolabilni tako da ih kuvanje inaktiviše.Toksin je neurotoksin i deluje tako što sprečava oslobađanje acetilholina na sinapsama i dolazi do mlitave paralize

24

AB građe je i najčešće nastaje u konzervama koje nisu pravilno sterilisane pa su zaostale spore, koje u tim anaerobnim uslovima sa obiljem hrane germiniraju i luče ga.

Javlja se u tri klinička oblika 1) Botulizam u klasičnom smislu – Unosi se hrana sa oslobođenim toksinom2) Botulizam rana – retko se javlja, nastaje usled obilne kotaminacije rane sporama

C. botulinum-a.3) Botulizam odojčadi i male dece – ukoliko je med kotaminiram sporama C.

botulinum mogu da dospeju do debelog creva gde luče toksin. Kod odraslih osoba izrazita kiselost želudačnog soka i rezidentna mikroflora efikasno eliminišu spore.

Lab. dojagonoza:- Uvek je važno utvrditi prisustvo toksina iz inkrimisane hrane i seruma bolesnika, dok

izolacija bakterije traje više dana i nije od velike dijagnostičke koristi. Najčešća dijagnoza je klinička

Toksin tipa G se koristi za lečenje bolnih spazama mišića vrata i u kozmetici za tretman bora.

Clostridium perfringens

Opšte osobine: - Gram+ nepokretan bacil sa supterminalno ili centralno smeštenom sporom koja

deformiše telo bacila. U živom organizmu ima kapsulu koja se gubi kad se veštački uzgaja. To je aerotolerantna bakterija.

- Kolonije su sivkasto-žute sa zonom dvostruke hemolize (okružene zonom beta hemolize oko koje je zona nepotpune alfa hemolize)

- Laktoza+, glukoza+, H2S+ indol- , ureaza- redukuje nitrate.

Sojevi C. perfringens produkuju preko 12 različitih toksina i solubilnih proteinskih supstanciSvi sojevi produkuju alfa toksin ali u različitim količinamaTakođe poseduju i somatski kapsularni O antigen

Na osnovu vrsta i količina egzotoksina i solubilnih antigena C podeljeni su u pet serotipova označenih slovima A-E.

Epidemiologija – spore su rasporostranjene svuda u prirodi, a u može se naći u digestivnom traktu životinja i ljudi odakle fecesom dospeva u prirodu.Otporniji su na kisele i alkalne uslove od većine bakterija i za čoveka su patogeni tip A i tip C.Tip A uzrokuje klostridijalne mionekroze, alimentarne toksikoinfekcije i vrlo reko sepseTip C uzrokuje nekrotični enteritis

Bakt. dijagnostika

25

Uzimaju se ostaci hrane i stolica. Ukoliko se iz uzorka hrane izoluje više od 10na8/g smatra se da je infekcija potvrđena

Mycobacterium spp.

Ovaj rod odlikuju 3 bitne karakteristike:1. Acido-alkoholo-rezistencija – nemogućnost odbojavanja kiselinama i alkoholom

nakon bojenja karbolfuksinom 2. Prisustvo mikolične kiseline koja sadrži 60 do 90 C atoma.3. Visok sadržaj guanina i citozina u DNK ( 61-71%)

Opšte osobine:- Gram + bacili, sa ćelijskim zidom kompleksne strukture koji je sagrađen od oko 60%

lipida, usled čega se teško boje po gramu, ali zato lako karbolfuksinom po Yiehl-Neelsenu

- Postoji nekoliko podela ovih bakterija pa tako imamo podelu po:- Brzini rasta, po produkciji pigmenata, po oboljenjima koje izazivaju itd.

Mycobacterium tuberculosis

- Spororastuća patogena bakterija. Vreme generacije je od 12 do 24h i porast se primećuje za 3 do 6 nedelja. Daje hrapave kolonije nalik na karfiol

- Lipidi ćelijskog zida uslovljavaju acidoalkoholorezistenciju, spor rast, virulenciju, antigenost i otpornost da dejstvo deterdženata, baza, kiselina i antibiotika.

Značajni mikozidi ( glikolipidi) kao faktori virulencije su:1. Cord faktor – utiče da rastu u obliku užeta2. Sulfolipidi – inhibiraju fuziju fagozoma i lizozoma omogućavajući preživljavanje

fagocitovanih3. Vosak D – pojačava imunogenost različitih dodatnih antigena4. Fosfolipidi – odgovorni za formiranje tuberkuluma i kazeozne nekorze5. Ugljeni hidrati – uzrokuju produkciju cirkulišućih antitela

Ova bakterija je otporna na dejstvo hladnoće i hemijskih supstanci ali brzo propada pod dejstvom sunčeve svetlosti i toplote.Izvor infekcije je čovek oboleo od tuberkuloze.

Tuberkuloza - Može biti primarna koja se najčešće događa u detinjstvu. Nakon dospevanja bacila u

pluća, alveolarni makrofagi ih fagocituju, zatim se u njima nesmetano razmnožavaju, oslobađaju se i ceo ciklus se ponavlja.

- Dolazi do razvoja kasne preosetljivosti u nastanka granulomatoznih lezija usled neadekvatnog imunskog odgovora i nakupljanja makrofaga.

- Primarna lezija u plućima se obično spontano zaleči fibrozom i kalcifikovanjem granuloma. Retko kad dolazi do hematogene diseminacije

26

- Kod oko 80% ljudi ostaje mali broj perzistirajućih bacila koji mogu izazvati sekundarnu tuberkulozu, uglavom pri padu otpornosti organizma domaćina.

Bakteriološka dijagnstika:- Najčešće se uzima sputum i bronhoalveolarni lavat i to je potrebno raditi ponavljano

tokom dužeg vremenskog perioda- Pravi se direktan preparat obojen Ziehl-Nellsenom na kome uočavamo crveno

obojene bacile dok su svi ostali elementi plave boje. Ovo nam samo može ukazati na prisustvo acidoalkoholnih bacila, a ne da li se radi o M. tuberculosis ili nekoj drugoj mikobakteriji.

- Uzgaja se na specijalnim podlogama i formira hrapave kolonije nalik na karfiol tek posle 3 i više nedelja. Negativan rezultat možemo izdati tek posle 8 nedelja.

- Produkuje niacin i redukuje nitrate za razliku od M. bovis pa se to koristi za diferencijaciju

- Takođe se izvodi i tuberkulinska proba - Kako su ove metode veoma spore često se koriste i specijalne metode za brzu

dijagnostiku:- Tako imamo selektivne tečne hranjive podloge sa osetljivim detektorima rasta koje

detektuju rast mikobakterija na osnovu produkcije CO2 ili potrošnje O2. Njima se moće otkriti prisustvo M. tuberculosis za 10ak dana.

- Primenjuju se i molekularne tehnike poput PCR.

Za prevenciju se koristi BCG vakcina koja sadrži atenuisani soj M. bovis

Mycobacterium bovisSlična bacilu tuberkuloza i čovek se može inficirati konzumiranjem nekuvanog mleka dobijenog od tuberkuloznih krava. Umnožavaju se u mezenterijalnim limfnim nodusima i diseminuju u kosti i zglobove.Ako se udahne može da izazove plućnu tuberkulozu

Mycobacterium leprae

- To je izazivač lepre, hroničnog oboljenja niskog mortaliteta ali koje dovodi do fizičkih deformacija i unakaženja obolelih.

- Kao i sve mikobakterije ovo je acidoalkoholo rezistentan bacil, na preparatu se uočava u grupama ili paralelno raspoređen.

- Ne može se kultivisati na hranjivim podlogama, već se za umnožavanje koriste osetljive lab. životinje.

- Jedini rezervoar bolesti su osobe obolele od lepre koje u sluznici nosa i na kožnim promenama imaju velik broj bacila.

- Čovek se inficira inhalacijom infektivnog aerosola ili pri kontaktu sa kožom obolelih.- Vreme generacije je oko 14 dana, tako da period inkubacije može biti 2-5 godina.

27

- M. leprae pokazuje afinitet za periferne delove tkiva poput kože, sluzokože perifernih nerava i testisa.

- Promene na koži mogu biti blede i u ravni kože, u vidu čvorića ili difuzne infiltracije kože.

Postoje dva klinička oblika lepre i zavise od toga koji se imunski odgovor aktivirao:1) Tuberkuloidni oblik- Bacile lepre fagocituju makrofagi, aktivira se Th1 ćelijski odgovor i dolazi do

snažnog ćelijskog imunskog odgovora. Javljaju se granulomatozne lezije, ali makrofagi aktivirani citokinima efikasno ubijaju bacile i u lezijama je prisutan mali broj bacila

2) Lepromatozni oblik- Javlja se usled aktivacije Th2 ćelijskog imunskog odgovora i to je oboljenje malignog

toka koje završava smrću ukoliko se ne leči. Karakteriše nodularnim kožnim promenama i ogromnim brojem bacila u njima.

- Lepra se dijagnostikuje prvenstveno na osnovu kliničke slike. Za bakteriološku dijagnostiku se uzima bris nosa ili isečak kožne promene. Za izolaciju se koriste osetljive laboratorijske životinje.

Treponema pallidum – jedina značajna za čoveka

Opšte osobine: Spiralna (pravilni i čvrsti navoji) Gram – po građi, pokretna (3 endoflagele), tanke i duge (tehnika tamnog polja), ne mogu se kultivisati in vitro, vreme generacije ~30h, striktno patogene

Faktori virulencije:- Puno toga o njima je nepoznato, imaju jedan od najmanjih bakt. genoma

(~1000gena), nedostaju im geni za mnoge metaboličke procese i nemaju klasične faktore virulencije

- “Stealth” patogen – nevidljiva je za imunski sistem- U spolj. sredini probada vrlo brzo dok u organizmu može da preživi decenijama- Infektivna doza je veoma mala, svega par desetina bakterija- Adhezini – malo proteina na spolj. membrani- Pokretljivost – omogućava joj penetraciju kroz epitel- Spoljašnji omotač od fibronektina zahvaljujući kome je takođe nevidljiva za imunski

sistem- Hijaluronidaza – omogućava joj lakše širenje- Antigenska varijabilnost i fazna varijabilnost (mogućnost prestanka iskazivanja

antigena)- Oštećenja nastaju delovanjem imunskog sistema i stradaju mali krvni sudovi po

celom telu

Epidemiologija: Striktno humana, transmisija direktnim kontaktom, transfuziom, transplatacijom i vertikalna transmisija

28

Bolesti:Sifilis koji ima tri stadijuma:- Primarni stadijum – lezija na koži na mestu ulaska, potpuno bezbolna i spontano

prolazi- Sekundarni stadijum – posle par nedelja, oseća se slabost i javlja se infektivan osip

koji spontano prolazi, nakon čega ulazi u latentni period koji može da traje godinama- Tercijalni stadijum – granulomatozne lezije na koži, kostima, neurosifili,

kardiovaskularni..Kongenitalni sifilis – sa majke na dete

Lab. dijaagnostika - Primarni stadijum – bris sa mesta promene na koži, punktat limfnih žlezda i krv za

traženje At- Sekundarni stadijum – sadržaj iz ospe na koži i krv za serološke analize- Tercijarni stadijum – Isečci nekrozog tkiva i primarno krv.- Kongenitalni – sadržaj iz ospe na koži i krv.

Direktni preparat se gleda kao nativni, tehnikom tamnog polja, ujedno se radi i DIF, a pravi se i histološki preparat obojen solima srebra

Serološki testoviNespecifični - detektuju nespecifična antitela koja nisu spec. za Ag treponeme pallidum, nego

nastaju tokom infekcije. Zovu se Reagini- Ovi testovi mogu često biti lažno pozitivni usled neke imunodeficijencije, HIV-a itd i

to su samo screening testovi koji upućuju pi su nešto između imunopercipitacije i imunoaglutinacije (zamućenje/talog) i kaže se da su reakcije flokulacije

Specifični – detekcija At na Ag T. pallidumKoriste se tri specifična testa- Test imobilizacije T. pallidum – dodaju se treponeme, serum pacijenta i komplement,

ako u serumu postoje At za antigene treponeme komplement se aktivira i imobiliše ih.- Test indirektne imunofluorescencije (IIF)- Test hemoaglutinacije – eritrociti obloženi Ag treponeme, dovode se u kontakt sa

serumom pacijenta, ako postoje At, dolazi do hemolize eritrocita

29

Leptospira

Opšte osobine: Spiralna, Gram – zbog građe, pokretna, aerobna, asporogena, izraziti nutritivni probirač no može se kultivisati in vitro, slobodno živeća, nalazi se u urinarnom traktu velikog broja životinja gde je deo njihove fiziološke mikroflore, ali nije deo naše.

Leptospira interrogans – tu spadaju sve patogene vrsteLeptospira biflexa – to su sve saprofitne vrste

To su duge vitke spirohete, sa gustim navojima, imaju kukice na oba kraja, 2 endoflagele, LPS i proteine spoljašnjeg omotača, no njihovi faktori virulencije su uglavnom nepoznati

Epidemiologija: Domaće i divlje životinje su rezervoar i izvor infekcije, zoonoza je, izbacuje se urinom u spolj. sredinu i tako širi, nema interhumane infekcije

Patogeneza: - Ulazi preko oštećene kože, sluznica i jedina je koja može preko intaktne kože!- Vrši hematogenu diseminaciju, faktori virulencije su joj nepoznati, smatra se da

bolest nastaje usled neadekvatnog odgovora imunskog sistema- Zavisi gde završi tu bolest nastaje – renalna tubularna nekroza, jetra, mozak- Najčešće je asimptomatska no u 10% slučajeva dolazi do Weilove bolesti – tada

nastaju oštećenja jetre, bubrega i mozga

Bakteriološka dijagnostikaSamo molekularne tehnike, moguće ju je kultivisati ali ne formira kolonije nego periodično se pravi preparat pa se gleda u tamnom polju

Borrelia

Opšte osobine: - Spiralne Gram - , asporogene, mikroaerofilne, nutritivni probirač, neke vrste su deo

fiziološke mirkoflore, pokretne ( 7-30 endoflagela) retki i nepravilni navoji - Nemaju LPS (samim tim ni endotoksin i O antigen) već imaju površinske proteine

OSP- Imaju linearan hromozom, dok su im plazmidi linearni i cirkularni

BolestiPovratna groznica koja može biti:- Epidemijska (Borrelia recurrentis) – čovek je izvor infekcije i prenosi se vaškama- Endemska ( druge vrste ) – prenosi se mekim krpeljimaLajamska bolest

30

- Javlja se u proleće/leto i prenose je tvrdi krpelji ( stadijum nimfe )- Izaziva je borrelia burgdorferi u širem smislu ( više vrsta ) od kojih su najznačajnije

o B. burgdofferio B. gariniio B. afzelii

Faktori virulencije – kako ima dva domaćina, menjaju se u zavisnosti u kome je:- U krpelju eksprimira OSPa – to je faktor adherencije za epitelne ćel. digestivnog

trakta krpelja. Kada krpelj uzme krvni obrok, topla krv deluje da prestaje sa njegovim ekspremiranjem i kreće se ushodno dospevajući do njegovih pluvačnih žlezda, prelazeći u sisara i započinje sa ekspresijom OSPc.

- U čoveku eksprimira OSPc i ujedno eksprimira i SALP15 koji inhibira imunski odgovor (kako humoralni tako i celularni)

- Eksprimira još nekoliko površinskih proteina koji inhibiraju sistem komplementa- Svi površinski proteini pokazuju veliku antigensku varijaciju- Flagela je uvek faktor virulencije i H antigenNa mestu uboda se javlja radijalna kožna promena, a bolest nastaje kao imunopatološka bolest ( neadekvatan odgovor imunskog sistema )

Lab. dijagnostika:Uzorak sa mesta uboda i krv, posmatranje preparata tehnikom tamnog polja, detekcija antigena serološkim analizama i PCR

Kultiviše se na specijalnim podlogama koje se inkubiraju do 12. nedelja tako da ova metoda uglavnom nema značaja za dijagnostiku.

MycoplasmaeIz porodice mikoplazma dva roda su od značaja za medicinu: Mycoplasme i Ureaplasme

Morfološke osobine:- To su najsitnije bakterije sposobne za samostalan život i razlikuju se od ostalih po

nedostatku ćelijskog zida, a u citoplazmatskoj membrani sadrže sterole.- Ne mogu da opstanu u spoljašnjoj sredini i kultivišu se na obogaćenim hranjivim

podlogama na koje se dodaje životnjski serum kao izvor sterola.- M. pneumoniae je aeoroban, dok su ostale vrste mikroaerofilne ili anaerobne- Njihove glavne antigenske determinante se nalaze na citoplazmatskoj membrani i

čine ih glikopeptidi i proteini

Mycoplazma pneumoniae- Infekcija se prenosi respiratornim putem, i najčešće oboljevaju deca i adolescenti.- Ona je ekstracelularni patogen koji ima specifičan adhezin proteinske prirode koji se

vezuje za glikoproteinski receptor u bazi eukariotskh ćelija plućnog epitela- Usled njenog vezivanja dolazi do propadanja i deskvaminacije epitelnih ćelija i

upornog kašljanja.- Deluje kao superantigen i oboljenje nastaje usled neadekvatnog imunskog odgovora.Dijagnostika

31

- Za izolaciju se korise obogaćene podloge obično PPLO agar (Heyflik-ova podloga) no za porast kulture je potrebno 3 do 6 nedelja.

- Zato se za dijagnozu češće koriste serološke metode – traže se antitela IgM klase aglutinacijom i primenjuje se ELISA

Leči se eritromicinom i tetraciklinimaGenitalne mikoplazmeNajčešće su:- Mycoplasma hominis – može da inficira novorođenče pri prolasku kroz genitalni

kanal i uzročnik je teških oboljenja- Mycoplasma genialium – smatra se da izaziva zapaljenske infekcije genitalnih organa- Ureaplasma urealyticum

M. Hominis i U. Urealyticum su oportunističke bakterije i mogu se naći kao deo fiziološke mikroflore

Dijagnoza:- M. hominis se kultiviše na PPLO agaru (Heyflik-ova podloga) i vidljiv porast se

dobija posle 48h. Izgled kolonija je kao jaje na oko (ispupčeno središte ravno okolo)- U. urealyticum se kultiviče na PPLO agaru sa dodatkom animalnog seruma i uree.

Kolonije su urasle u podlogu i smeđe su zbog razgrađene uree

Terapija se sprovodi tetraciklinima i eritromicinom koji je efikasan protiv svih sem M. hominis.

Rikecije

- To su striktno intracelularne bakterije , gram – kokobacili, dobro se boje po Giemsi. Nemaju ni kapsulu ni flagele, imaju veoma mali genom u kome fale mnogi geni značajni za životne procese. Preuzimaju ATP od ćelija domaćina i kaže se da su „energetski paraziti“.

- Rikecije se vezuju za ćelije pomoću proteina spoljašnje membrane i ulaze u endotelijalne ćelije malih krvnih sudova bakterijom-indukovanom fagocitozom. Nakon ulaska produkuju fosfolipaze koje razlažu memb. fagozoma i prelaze u citoplazmu gde se replikuju nakon čega napuštaju ćeliju i šire se.

- Mogu da napuštaju ćeliju posle njene lize (R. prowazeki), pupljenjem (Orentia tsutsugamushi) ili polimerizacijom F-aktina (R. rickettsii)

Dele se na dve grupe – rikecije grupe pegavog tiifusa i rikecije grupe šarenih groznica

Rikecije grupe pegavog tifusa

Rickettsia prowazeki- Uzročnik je pegavog tifusa, rezervoar bolesti je čovek a prenosilac je vaš.- Infekcija se razvija kada čovek češanjem utrljava u kožu feces vaši u kome se nalaze

rikecije, koje potom dospevaju do endotela malih krvnih sudova gde se umožavaju.

32

- Posle inkubacionog perioda od oko 8 dana, oboljenje počinje naglo, sa izrazitom temperaturom, glavoboljama i centrifugalno širećim osipom (od trupa ka ekstremitetima)

- Kako se širi preko vaši najbolja mera za sprečavanje širenja je suzbijanje vašljivosti mada mostoje i vakcine (živa atenuisana i mrtva)

Bakt. dijagnostika- Izolovanje iz kliničkog materijala je moguće mada rizično tako da se ne radi - Može se kultivisati u pilećem embrion i osetljivm lab. životinjama- Najčešće se dijagnostikuje serološkim testovima (imunoaglutinacijom, indirektnom

imunofluorescencijom i ELISA testom)

Leči se tetraciklinima i hloramfenikolom

Rickettsia typhi

Izazivač je murini tifusa koji je zoonoza, rezervoar su pacovi a prenosilac je pacovska buva. Čovek se najčešće slučajno umetne u lanac infekcije.Rikecije se nalaze u fecesu buve a čovek se inficira češanjemKlinička slika je slična kao kod pegavog tifusa samo mnogo blaža.

Rikecije grupe šarenih groznica

Svrstavaju se u grupe na osnovu mesta gde su pronađene i izazivaju infekcije.Tako je na prime Rickettsia rickettsii uzročnik tifusa stenovitih planina. Rezervoar bakterija su krpelji a ujedno ih i prenose.

Rod Orientia- Ima samo jednu vrstu – Orientia tsutsugamushi koja pokazuje dosta sličnosti sa

rikecijama, ali se razlikuje po tome što u ćel. zidu nema peptidoglikan ni LPS.- To su striktno intracelularne bakterije koje se razmnožavaju u citoplazmi ćelija- Imaju velik broj antigenskih varijanti i kod čoveka izazivaju pegavi tifus šipražija koji

senajčešće javlja u aziji- Prenose ga grinje, a bolest se karakteriše glavoboljom temperaturom i ospom.- Detektuje se serološkim putem - Lek izbora je Dooksicilin

Ehrlichia

- Obuhvata dve vrste o Ehrilchia chaffeensis – uzročnik humane monocitne erlihiozeo Ehrilchia equi – uzročnik humane granulocitne erlihioze

- Striktno intracelularne su i razmnožavaju se unutar fagozoma- Prenose ih krpelji, bolest liči na rikecioze, a razlikuje se po tome što nema osipa,

mada se može javiti izuzetno retko

33

Coxiella

- Fakultativno intracelularne bakterije, na čoveka se prenose putem vektora, ali od rikecija se razlikuju po ekstracelulularnoj stabilnosti, većoj otpornisti na hem. jedinjenja i mogućnosti parazitiranja u različitim domaćinima. Takođe se mogu prenositi aerogenim putem.

- Danas se smeštaju unutrar reda Legionella- Gram – , u obilku kokobacila ili bacila, po gramu se boje varijabilno, po Giemsi

ljubičasto, a po Macchiavellu crveno. Ne poseduju ni kapsulu ni flagele.- Podležu faznoj varijaciji lipopolisaharida (LPS) i imaju različite faze u zavisnosti u

kom domaćinu su- U ćel. domaćina se nalaze unutar membranoznih vakuola, koje mogu biti tolike da

zauzmu čitavu citoplazmu ćelije.- U čelije ulaze putem endocitoze, a fazozom spajaju sa lizozomom zato što su

acidofilne (potreban im je pH 4,5-5). Vreme generacije je 8-12h.

Bolesti i patogeneza:- Izazivaju Q groznicu koja se smatra profesionalnim oboljenjem. Karakteriše je

atipična pneumonija a ciljna ćelija je alveolarni makrofag- Praćena je razvojem hepatitisa a mogu se javiti i kardiovaskularne komplikacije,

mada je najčešće asimptomatsko oboljenje- Njeni rezervoari su inficirane domaće životinje koje je sekretima izlučuju u spoljašnju

sredinu, a može i placentom. Infekcija se može preneti i preko kotaminiranog mleka koje nije adekvatno pasterizovano.

Bakt. dijagnostikaDirektna izolacija iz uzoraka je rizična i retko se primenjujeZa identifikaciju se koriste serološke metode ( IIF, ELISA itd)

Bartonella

- Gram – bacil koji izaziva bartolenozu akutno oboljenje praćeno simptomima teške anemije

- Bolest je ograničena na zemlje južne i centralne amerike zato što insekt koji ih prenosi živi samo tamo.

- Nakon uboda, bartonele dospevaju u krvotok, umnožavaju se i ulaze u eritrocite, koji tad postaju osetljiviji i prže se eliminišu što dovodi do akutne anemije.

- U hroničnoj fazi bolest se karakteriše pojavom kožnih nodula koji mogu perzistirati mesecima i godinama

- Dijagnoza se postavlja direktnom mikroskopijom preparata krvi obojenoj po Gimzi.

34

35