SPOLJNOTRGOVINSKA ARBITRA�ŽA pri PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE u BEOGRADU

O D L U K A

u sporu

Tu�žioca: [�…], Republika Srbija

protivu

Tu�ženog: [�…], Republika Bosna i Hercegovina

T. 5/10

2

T. 5/10 Spoljnotrgovinska arbitra�ža pri Privrednoj komori Srbije u Beogradu i to u Ve u sastavljenom od[�…], kao Predsednika Ve a, [�…], kao lana Ve a, ujedno arbitra tu�žioca i [�…], takodje, kao lana Ve a, ujedno i arbitra tu�ženog, re�šavaju i po tu�žbi tu�žioca [�…], Republika Srbija, koga zastupa punomo nik po zaposlenju, [�…], dipl. pravnik, po punomo iju od 21.04.2010 god., protivu tu�ženog [�…], Republika Bosna i Hercegovina, koga zastupa zakonski zastupnik, vd. direktor, [�…], radi duga u iznosu od 210.941,18 Evra, sa kamatom i tro�škovima postupka, na osnovu l. 3, 6, 32 i 50 Zakona o arbitra�ži (�”Slu�žbeni glasnik Republike Srbije�” br. 46/06), kao i l. 37 st. 6, 45, 48, 49 i 51 Pravilnika o Spoljnotrgovinskoj arbitra�ži pri Privrednoj komori Republike Srbije (�”Slu�žbeni glasnik Republike Srbije�” br. 52/07, u daljem tekstu: Pravilnik), nakon odr�žane rasprave na dan 4.novembra 2010 god., u prisustvu punomo nika tu�žioca, a u odsustvu uredno pozvanog tu�ženog, na nejavnoj sednici od istog dana, donelo je, jednoglasno, slede u O D L U K U I.- USVAJA SE tu�žbeni zahtev u celini, pa se OBAVEZUJE tu�ženi [�…], Republika Bosna i Hercegovina, da tu�žiocu [�…], Republika Srbija, isplati na ime glavnog duga iznos od 210.941,18 Evra (dvesta deset hiljada devesto etrdeset i jedan i 18/100 Evra), sa 2,58 % kamate, na godi�šnjem nivou, takodje u Evrima i to:

na iznos 8.179,10 �€ od 03.08.2008. god. na iznos 9.572,40 �€ od 04.08.2008. god. na iznos 1.682,75 �€ od 12.08.2008. god. na iznos 8.187,42 �€ od 24.08.2008. god. na iznos 8,166,68 �€ od 25.08.2008. god. na iznos 6.461,12 �€ od 29.08.2008. god. na iznos 8.216,70 �€ od 30.08.2008. god. na iznos 8.256,79 �€ od 20.09.2008. god. na iznos 8.142,72 �€ od 21.09.2008. god. na iznos 1,570,99 �€ od 29.09.2008. god. na iznos 8.078,84 �€ od 03.10.2008. god. na iznos 7.956,84 �€ od 04.10.2008. god. na iznos 8.105,68 �€ od 14.10.2008. god. na iznos 8.141,06 �€ od 15.10.2008. god. na iznos 6.395,24 �€ od 02.11.2008. god. na iznos 9.329,34 �€ od 03.11.2008. god. na iznos 80,48 �€ od 29.09.2008. god.

3

na iznos 6.401,34 �€ od 13.11.2008. god. na iznos 6.439,16 �€ od 15.11.2008. god. na iznos 1.769,88 �€ od 17.11.2008. god. na iznos 1.773,75 �€ od 19.11.2008. god. na iznos 6.649,72 �€ od 23.11.2008. god. na iznos 6.483,08 �€ od 24.11.2008. god. na iznos 10.752,72 �€ od 07.12.2008. god. na iznos 7.090,05 �€ od 08.12.2008. god. na iznos 1.968,38 �€ od 16.12.2008. god. na iznos 1.882,50 �€ od 21.12.2008. god. na iznos 5.342,64 �€ od 12.01.2009. god. na iznos 10.663,58 �€ od 13.01.2009. god. na iznos 7.059,29 �€ od 14.01.2009. god. na iznos 5.451,01 �€ od 19.01.2009. god. na iznos 3.601,90 �€ od 20.01.2009. god. na iznos 5.274,39 �€ od 21.01.2009. god. na iznos 1.965,57 �€ od 01.02.2009. god. na iznos 1.930,37 �€ od 26.02.2009. god. na iznos 1.917,70 �€ od 10.03.2009. god.,

pa sve do kona ne isplate; II.- tu�ženi je, takodje, du�žan tu�žiocu naknaditi tro�škove ovoga postupka i to: na ime registracionih tro�škova RSD. 19.922,00 (devetnaest hiljada devetsto dvadeset i dva srpskih dinara) i na ime arbitra�žnih tro�škova RSD. 1.074.464,00 (milion sedamdeset etiri hiljade etrsto �šesdeset etiri srpskih dinara), odn., po ovom osnovu, ukupno RSD. 1.094.386,00 (milion devedeset etiri hiljade trista osamdeset i �šest srpskih dinara); III.- dosudjene iznose pod I i II ovoga dispozitiva, tu�ženi je du�žan tu�žiocu isplatiti u roku od 15 dana od dana prijema ove Odluke, pod pretnjom prinudnog izvr�šenja. o b r a z l o �ž e n j e I.- Stranke u postupku Tu�žilac je u tu�žbi, primljenoj u ovoj Arbitra�ži 13. aprila 2010 god., istakao, da je akcionarsko dru�štvo, ije je sedi�šte u [�…], Republika Srbija, a da istu podnosi protivu akcionarskog dru�štva iz [�…], Republika Bosna i Hercegovina, nazna uju i, kako za sebe, tako i za tu�ženog, imena, adrese i status, �što ni u jednom momentu, tokom spora, tu�ženi nije osporio.

4

Kako je i sva dokumentacija postoje a u spisima ove pravne stvari, potvrdila ove navode tu�žioca, to su na taj na in, imena odn. nazivi, adrese i status stranaka, utvrdjeni onako, kako su i uneti u dispozitivu ove Odluke, uz napomenu, da je tu�ženi, tokom postupka, promenio adresu i na toj novoj adresi uredno primao sva dostavljanja. II.- Zastupanje stranaka Za tu�žioca je tu�žbu potpisao i overio pe atom dru�štva, zakonski zastupnik tu�žioca, generalni direktor, [�…], dok je tu�žioca na odr�žanoj raspravi zastupao punomo nik po zaposlenju, [�…], po punomo iju od 21.04.2010 god., koje se nalazi u spisima. Tu�ženom je dostavljena tu�žba, radi eventualnog pismenog odgovora, dopisom Sekretarijata arbitra�že od 13.05.2010 god. Tu�ženi je iskoristio ovo svoje pravo, te je dostavio svoj odgovor na tu�žbu, koji je primljen u Arbitra�ži 23.06.2010 god. Odgovor je potpisala i overila pe atom dru�štva, [�…], vd. direktor, odn. zakonski zastupnik dru�štva. Na raspravi odr�žanoj 4. novembra 2010 god., za tu�žioca je pristupio ovla�š eni punomo nik po zaposlenju, [�…], dipl. pravnik, dok se za tu�ženog niko nije pojavio. Naime, dan pre rasprave, Arbitra�ža je primila e-mail tu�ženog u vidu podneska, u kome tu�ženi predla�že odlaganje rasprave, jer je, navodno, odredjeni predstavnik tu�ženog iznenadno spre en da raspravi prisustvuje, a zakonski zastupnik nije u stanju, zbog kratkog vremena, da odredi novog predstavnika i da ga uputi u pravilno �šti enje interesa tu�ženog. Punomo nik tu�žioca usprotivio se ovakvom predlogu tu�ženog i predlo�žio je, da se rasprava odr�ži u odsustvu uredno pozvanog tu�ženog. Po�što je utvrdilo da je tu�ženi na raspravu pozvan uredno, �što proizilazi iz povratnice po�šte o uru enoj preporu enoj po�šiljci od 6.10.2010 god., a i iz teksta pom. podneska tu�ženog, Ve e je prihvatilo predlog tu�žioca, da se rasprava odr�ži u odsutnosti uredno pozvanog tu�ženog, jer je smatralo, da tu�ženi nije pru�žio ubedljive razloge zbog kojih je izostalo njegovo prisustvo na raspravi. Spre enost lica zadu�ženog za zastupanje tu�ženog na raspravi i to zbog �„nepredvidjenih okolnosti�’�’, bez navodjenja o emu se radi, po shvatanju Ve a, nije opravdan i ubedljiv razlog, �što tu�ženi nije pristupio raspravi, ovo utoliko

5

pre, �što je mogao i morao preduzeti potrebne korake, da anga�žuje drugo lice iz svoga dru�štva, ili nekog sa strane, koje bi, u ime tu�ženog, raspravi pristupilo. Radi ovoga, a u smislu l. 37. st. 6 Pravilnika, rasprava je odr�žana u odsustvu uredno pozvanog tu�ženog. III.- Imenovanje arbitara Kako vrednost spora prelazi 70.000,00 USA $, to je za re�šavanje istog nadle�žno Ve e od tri lana - l. 20 st. 1 i 2 Pravilnika. Postupaju i u smislu l. 22 st. 1 Pravilnika, tu�ženi je u odgovoru na tu�žbu imenovao svog arbitra, [�…], koji se, potpisom izjave o nezavisnosti i nepristrasnosti od 2.07.2010 god., prihvatio ove du�žnosti. Sa svoje strane, podneskom od 26.04.2010 god., tu�žilac je obavestio Arbitra�žu, da imenovanje svoga arbitra prepu�šta Predsedniku arbitra�že. S obzirom na izneto, zaklju kom od 29.10.2010 god., a postupaju i u smislu l. 22 st. 2 Pravilnika, Predsednik arbitra�že, za arbitra tu�žioca, imenovao je [�…], koji se, takodje, potpisom izjave o nezavisnosti i nepristrasnosti od 6.07.2010 god., prihvatio ove du�žnosti. Napred navedeni arbitri, za tre eg arbitra, a ujedno i za Predsednika ve a, izabrali su [�…], �što su i konstatovali u zapisniku od 5.08.2010 god. i tre i arbitar prihvatio se ove du�žnosti potpisom izjave o nezavisnosti i nepristrasnosti od 16.08.2010 god. O ovome su stranke obave�štene dopisom Sekretarijata arbitra�že od 17.08.2010 god. i u ostavljenom roku nisu prigovorile. Na ovaj na in smatra se da je izbor sva tri lana arbitra�žnog Ve a, u ovoj pravnoj stvari, postao pravovaljan, odn. da su na tu du�žnost punova�žno imenovani - l. 25 st. 3 Pravilnika. IV.- Nadle�žnost Arbitra�že Kako je ve istaknuto u ta . I ovoga obrazlo�ženja, iz tu�žbe, odgovora na tu�žbu i prilo�žene dokumentacije, proizilazi, da je ovo spor izmedju dva akcionarska dr�štva, jedno iz Republike Srbije i drugo iz Republike Bosne i Hercegovine i to povodom njihovih poslovnih odnosa proisteklih iz njihovog medjusobno zaklju enog ugovora o kupoprodaji, tako da su ispunjeni uslovi predvidjeni lanom 3 st. 1 ta . 1 i 3 srpskog Zakona o arbitra�ži, kao i lanom 12 Pravilnika, da u ovome sporu, ova Arbitra�ža, re�šava i pravosna�žno odlu uje.

6

Ugovorom o kupoprodaji br. O2-131207/04 od 13.12.2007 god., posebno lanom 10 istog, parni ne strane su dogovorile, da e sve medjusobne, eventualne, sporove re�šavati sporazumom, �….�”a u slu aju da u tome ne uspeju, saglasni su sa arbitra�žom Privredne komore Republike Srbije�”. Tu�žilac smatra da ovakva odredba ugovora predstavlja arbitra�žnu klauzulu, na osnovu ega je i zasnovao nadle�žnost ove Arbitra�že. Privredna komora Srbije, ve dugi niz godina, ima Spoljnotrgovinsku arbitra�žu u Beogradu, tj. ovu Arbitra�žu, kao stalnu arbitra�žnu instituciju, koja re�šava sporove iz medjunarodnih poslovnih odnosa, pa je o igledno, da su stranke prilikom zaklju enja pom. ugovora, mislile na ovu Arbitra�žu, kao jedinu institucionalnu arbitra�žu ove vrste, koja postoji u Srbiji, a osnovana je od strane Privredne komore Srbije. To �što u ugovoru nije nazna en ta an naziv ove Arbitra�že, to ne zna i, da je takva klauzula nerazumljiva i nevalidna, ovo naro ito ako se radi o nepotpunom imenu jedino postoje e arbitra�že ove vrste u zemlji, kakav je ovde slu aj. Praksa kako ove Arbitra�že, tako i drugih arbitra�ža u svetu, ukazuje, da stranke veoma esto, u odgovaraju im klauzulama svojih ugovora, stavljaju nepotpun, pa ak i pogre�šan naziv arbitra�že, �što, kako je ve re eno, ne predstavlja prepreku, da se utvrdi, da su stranke predvidele, da im sporne stvari re�šava ova Arbitra�ža. Uostalom, injenice: obra anje tu�žioca tu�žbom ovoj Arbitra�ži, kao i neisticanje ikakvog prigovora o nenadle�žnosti od strane tu�ženog, ve , na protiv, njegovo upu�štanje u raspravljanje o glavnoj stvari u pismenom odgovoru na tu�žbu, potvrdjuju, da je navedeno mi�šljenje, koje su stranke imale prilikom zaklju enja pom. ugovora, u vezi ovoga pitanja, ta no. Paze i po slu�žbenoj du�žnosti, tokom celog postupka, da li se radi o sporu iz nadle�žnosti ove Arbitra�že - l. 18 st. 1 u vezi l. 12 Pravilnika, Ve e je iz teksta pom. ugovora, nedvosmisleno utvrdilo, da odredbe ugovora o nadle�žnosti arbitra�že, ukazuju, da se radi o arbitra�žnoj klauzuli, po kojoj su stranke, u slu aju spora, ugovorile nadle�žnost ove Arbitra�že. Na osnovu izlo�ženog, Ve e je zaklju ilo, da su stranke saglasno�š u svojih volja predvidele, da im ova Arbitra�ža re�ši sve sporno, �što ne mogu dogovorom otkloniti, zbog ega se tu�žilac istoj i obratio, te da po tom pitanju nema nejasno a, odn. da je ova Arbitra�ža nadle�žna da raspravlja, re�šava i odlu uje u ovoj pravnoj stvari. V.- Materijalno i procesno pravo Arbitri su du�žni primeniti, u konkretnom sporu, materijalno pravo, koje su stranke, kao takvo, odredile, da e se primeniti na njihov ugovorni odnos �– l. 50 Zakona o arbitra�ži u vezi l. 48 st. 1 Pravilnika.

7

Iz napred navedenog ugovora o kupoprodaji, koji su stranke zaklju ile i koji je prilo�žen spisima, a na osnovu koga tu�žilac i zasniva svoj tu�žbeni zahtev, ne proizilazi, da su stranke predvidele materijalno pravo, koje e se primeniti, u slu aju njihovog, eventualnog, medjusobnog spora, po pitanjima, koja proizilaze iz primene njihovog pom. ugovora. U takvim slu ajevima, shodno l. 48 st. 2 Pravilnika, a u vezi l. 50 st. 3 Zakona o arbitra�ži, �što je, pak, zasnovano na l. VII Evropske konvencije o trgovinskoj arbitra�ži iz 1961 god. (�Ženeva 21.04.1961 god.), Ve e je du�žno pristupiti utvrdjivanju kolizionih normi, iju primenu smatra najprikladnijom za konkretan-ovaj spor, da bi na osnovu tih i takvih normi, do�šlo do materijalnog prava, koje treba primeniti, vode i, pri tom, ra una, o uslovima koji proisti u iz ugovora zaklju enog medju strankama, kao i vladaju im trgova kim obi ajima, koji se mogu primeniti na taj posao. Ve e je utvrdilo, da je najprikladnije u ovome sporu po i od etiri ta ke vezivanja, koje se primenjuju u savremenim kodifikacijama i medjunarodnim konvencijama u ovakvoj vrsti posla, a to su: zakon mesta sedi�šta prodavca, zakon mesta zaklju enja ugovora, zakon mesta pla anja i zakon mesta opredelenja. Sve ove ta ke vezivanja upu uju na [�…], od. Beograd, Republika Srbija, kao mesta sedi�šta prodavca, mesta gde je tu�žilac potpisao pom. ugovor o kupoprodaji, mesta pla anja tj. banke kod koje je tu�ženi bio du�žan vr�šiti pla anja isporu ene robe, a to je Beograd gde se nalazi [�…] banka i najzad, u najve em delu, kao mesta isporuke, jer je gro robe prodato FCA [�…],[�…]. Na osnovu izlo�ženog Ve e je zauzelo stav, da na sporne odnose stranaka u ovome sporu, inaju i u vidu citirane ta ke vezivanja, treba primeniti srpsko materijalno pravo. Utvrdjuju i koji propisi ine srpsko materijalno pravo, a koje treba primeniti u ovome sporu, Ve e je konstatovalo, da bi to, prvo, trebalo biti Konvencija UN o ugovorima o medjunarodnoj prodaji robe (Be , 11.04.1980 god., u daljem tekstu: Be ka Konvencija), koja je u Republici Srbiji u primeni jo�š od 27.03.1992 god. kada ju je ratifikovala biv�ša SR Jugoslavija, kao pravni sledbenik SFR Jugoslavije, koja je ovu Konvenciju ratifikovala jo�š 27.12.1984 god.. Kao �što je poznato, Republika Srbija je preko Dr�žavne zajednice Srbije i Crne Gore , pravni sledbenik biv�še SR Jugoslavije. Navedeni podatak o po etku primene ove Konvencije za Republiku Srbiju poti e iz podataka Komisije Ujedinjenih Nacija za medjunarodno trgova ko pravo (UNCITRAL), koji su dostupni na Internetu na adresi http: //www. uncitral.org/uncitral texts/sale goods/ 1980CISG status.html. Nakon ratifikacije, ova Konvencija je postala sastavni deo nacionalnog prava Republike Srbije i ima prvenstvo u primeni nad nacionalnim pravom, tj. primenjuje se neposredno. Prema l. 1 st.

8

1 ta . a) i b) Be ke Konvencije, ista se primenjuje na ugovore o prodaji robe izmedju strana, koje imaju svoja sedi�šta na teritorijama razli itih dr�žava potpisnica Konvencije, ili kad kolizione norme odrede pravo dr�žave potpisnice, kao merodavno. U ovom sporu, oba uslova za primenu Be ke Konvencije su ispunjena. Pored Be ke Konvencije, posebno za one oblasti koje pom. Konvencija ne reguli�še, Ve e je primenilo Zakon o obligacionim odnosima (�”Slu�žbeni list SFRJ�” br. 29/1978 sa kasnijim izmenama i dopunama, u daljem tekstu: ZOO), koji se i dalje primenjuje, budu i da je Republika Srbija pravni sledbenik biv�še SFRJ, sve imaju i u vidu da su Be ka Konvencija i ZOO, po pravnom shvatanju Ve a, sa spornim ugovorom, u ovoj pravnoj stvari, u najbli�žoj vezi, te da su najprikladniji za ovoj spor - l. 48 st. 2 i 3 Pravilnika, u vezi l. 50 st. 4 Zakona o arbitra�ži. Za situacije koje ni ovaj zakon nije predvideo, Ve e je primenilo i druge srpske propise, kao �što je srpski Zakon o arbitra�ži, praksu ove Arbitra�že, kao i na elo lex mercatoria, medjunarodne trgova ke obi aje izra�žene posebno u Model zakonu UNCITRAL-a o medjunarodnom prenosu sredstava, �što predstavlja ustaljeni trgovinski obi aj, o kome je Ve e moralo voditi ra una -l. 48 st. 3 Pravilnika. Po�što je mesto ugovorene arbitra�že Beograd, Republika Srbija, na arbitra�žu i arbitra�žni postupak primenjen je Zakon o arbitra�ži Republike Srbije - l. 2 st. 1 pom. Zak. Prema l. 13 st. 5 Pravilnika, ako su stranke prihvatile �– ugovorile nadle�žnost ove Arbitra�že, smatra se da su time prihvatile i odredbe ovoga Pravilnika. Kako je ve re eno, da su stranke ugovorile nadle�žnost ove Arbitra�že u slu aju spora, to se i postupak u istom odvijao po odredbama Pravilnika. VI.- Tu�žba i tok postupka U tu�žbi primljenoj u ovoj Arbitra�ži 13.04.2010 god., tu�žilac je istakao, da je, kao prodavac, na osnovu ugovora br. 02-131207/04 od 13.12. 2007 god., zaklju enim sa tu�ženikom, kao kupcem, bio u poslovnim odnosima i kao dobavlja tu�ženom isporu ivao, prema njegovim narud�žbama, mleveni i kre u grumenu. Iz tog poslovnog odnosa, tu�ženi ima neizmiren dug na osnovu isporu ene a nepla ene robe i to po osnovu slede ih ra una:

245401800101 od 24.06.2008.god na 893,10 �€ 245401800102 od 24.06.2008.god na 1.615,20 �€ 245401800103 od 24.06.2008.god na 893,00 �€

9

245401800104 od 24.06.2008.god na 1.522,80 �€ 245401800105 od 24.06.2008.god na 1.752,60 �€ 245401800106 od 24.06.2008.god na 1.502,40 �€ 245401800108 od 25.06.2008.god na 1.602,00 �€ 245401800109 od 25.06.2008.god na 1.599,60 �€ 245401800110 od 25.06.2008.god na 1.573,20 �€ 245401800111 od 25.06.2008.god na 1.580,40 �€ 245401800112 od 25.06.2008.god na 1.596,00 �€ 245401800113 od 25.06.2008.god na 1.621,20 �€ 245401800115 od 03.07.2008.god na 1.682,75 �€ 245401800121 od 15.07.2008.god na 1.689,70 �€ 245401800122 od 15.07.2008.god na 1.661,64 �€ 245401800123 od 15.07.2008.god na 1.648,22 �€ 245401800124 od 15.07.2008.god na 1.620,16 �€ 245401800125 od 15.07.2008.god na 1.567,70 �€ 245401800126 od 16.07.2008.god na 1.689,70 �€ 245401800127 od 16.07.2008.god na 1.731,18 �€ 245401800128 od 16.07.2008.god na 1.589,66 �€ 245401800129 od 16.07.2008.god na 1.592,10 �€ 245401800130 od 16.07.2008.god na 1.564,04 �€ 245401800131 od 20.07.2008.god na 1.616,50 �€ 245401800132 od 20.07.2008.god na 1.678,72 �€ 245401800133 od 20.07.2008.god na 1.559,16 �€ 245401800134 od 20.07.2008.god na 1.606,74 �€ 245401800136 od 21.07.2008.god na 1.699,46 �€ 245401800137 od 21.07.2008.god na 1.661,64 �€ 245401800138 od 21.07.2008.god na 1.644,56 �€ 245401800139 od 21.07.2008.god na 1.567,70 �€ 245401800140 od 21.07.2008.god na 1.643,34 �€ 245401800144 od 11.08.2008.god na 1.627,48 �€ 245401800145 od 11.08.2008.god na 1.637,24 �€ 245401800146 od 11.08.2008.god na 1.643,34 �€ 245401800147 od 11.08.2008.god na 1.617,72 �€ 245401800148 od 11.08.2008.god na 1.731,01 �€ 245401800149 od 12.08.2008.god na 1.808,48 �€ 245401800151 od 12.08.2008.god na 1.544,52 �€ 245401800152 od 12.08.2008.god na 1.609,18 �€ 245401800153 od 12.08.2008.god na 1.532,32 �€ 245401800154 od 12.08.2008.god na 1.648,22 �€ 245401800156 od 20.08.2008.god na 1.570,99 �€ 245401800158 od 24.08.2008.god na 1.662,86 �€ 245401800159 od 24.08.2008.god na 1.584,78 �€ 245401800160 od 24.08.2008.god na 1.659,20 �€ 245401800161 od 24.08.2008.god na 1.640,90 �€ 245401800162 od 24.08.2008.god na 1.531,10 �€ 245401800163 od 25.08.2008.god na 1.637,24 �€ 245401800164 od 25.08.2008.god na 1.590,88 �€ 245401800165 od 25.08.2008.god na 1.620,16 �€

10

245401800166 od 25.08.2008.god na 1.544,52 �€ 245401800167 od 25.08.2008.god na 1.564,04 �€ 245401800172 od 04.09.2008.god na 1.632,36 �€ 245401800173 od 04.09.2008.god na 1.703,12 �€ 245401800174 od 04.09.2008.god na 1.527,44 �€ 245401800175 od 04.09.2008.god na 1.672,62 �€ 245401800176 od 04.09.2008.god na 1.570,14 �€ 245401800178 od 05.09.2008.god na 1.704,34 �€ 245401800179 od 05.09.2008.god na 1.545,74 �€ 245401800180 od 05.09.2008.god na 1.628,70 �€ 245401800181 od 05.09.2008.god na 1.595,76 �€ 245401800182 od 05.09.2008.god na 1.666,52 �€ 245401800185 od 23.09.2008.god na 1.581,12 �€ 245401800186 od 23.09.2008.god na 1.564,04 �€ 245401800187 od 23.09.2008.god na 1.626,26 �€ 245401800188 od 23.09.2008.god na 1.623,82 �€ 245401800189 od 24.09.2008.god na 1.618,94 �€ 245401800190 od 24.09.2008.god na 1.614,06 �€ 245401800191 od 24.09.2008.god na 1.517,68 �€ 245401800192 od 24.09.2008.god na 1.399,34 �€ 245401800193 od 24.09.2008.god na 1.448,14 �€ 245401800194 od 24.09.2008.god na 1.731,18 �€ Zadu�ženja br: 343000800004 od 29.09.2008. od 80,48 �€ 245401800199 od 04.10.2008.god na 1.632,36 �€ 245401800200 od 04.10.2008.god na 1.590,88 �€ 245401800201 od 04.10.2008.god na 1.583,56 �€ 245401800202 od 04.10.2008.god na 1.594,54 �€ 245401800203 od 06.10.2008.god na 1.648,22 �€ 245401800204 od 06.10.2008.god na 1.598,20 �€ 245401800205 od 06.10.2008.god na 1.581,12 �€ 245401800206 od 06.10.2008.god na 1.611,62 �€ 245401800209 od 08.10.2008.god na 1.769,88 �€ 245401800210 od 10.10.2008.god na 1.773,75 �€ 245401800211 od 14.10.2008.god na 1.668,96 �€ 245401800212 od 14.10.2008.god na 1.604,30 �€ 245401800214 od 14.10.2008.god na 1.834,38 �€ 245401800215 od 14.10.2008.god na 1.542,08 �€ 245401800216 od 15.10.2008.god na 1.692,14 �€ 245401800217 od 15.10.2008.god na 1.689,70 �€ 245401800218 od 15.10.2008.god na 1.535,98 �€ 245401800219 od 15.10.2008.god na 1.565,26 �€ 245401800223 od 28.10.2008.god na 1.740,74 �€ 245401800224 od 28.10.2008.god na 1.748,77 �€

245401800225 od 28.10.2008.god na 1.735,39 �€ 245401800226 od 28.10.2008.god na 1.948,67 �€ 245401800228 od 28.10.2008.god na 1.775,53 �€ 245401800229 od 28.10.2008.god na 1.803,62 �€ 245401800230 od 29.10.2008.god na 1.818,34 �€

11

245401800231 od 29.10.2008.god na 1.723,34 �€ 245401800232 od 29.10.2008.god na 1.796,93 �€ 245401800233 od 29.10.2008.god na 1.751,44 �€ 245401800239 od 06.11.2008.god na 1.968,38 �€ 245401800242 od 11.11.2008.god na 1.882,50 �€ 245401800249 od 03.12.2008.god na 1.818,34 �€ 245401800250 od 03.12.2008.god na 1.762,15 �€ 245401800251 od 03.12.2008.god na 1.762,15 �€ 245401800252 od 04.12.2008.god na 1.905,02 �€ 245401800253 od 04.12.2008.god na 1.620,32 �€ 245401800254 od 04.12.2008.god na 1.782,22 �€ 245401800255 od 04.12.2008.god na 1.728,70 �€ 245401800256 od 04.12.2008.god na 1.784,89 �€ 245401800257 od 04.12.2008.god na 1.842,43 �€ 245401800259 od 05.12.2008.god na 1.817,00 �€ 245401800260 od 05.12.2008.god na 1.787,57 �€ 245401800261 od 05.12.2008.god na 1.667,15 �€ 245401800262 od 05.12.2008.god na 1.787,57 �€ 245401800264 od 10.12.2008.god na 1.794,26 �€ 245401800265 od 10.12.2008.god na 1.796,93 �€ 245401800266 od 10.12.2008.god na 1.859,82 �€ 245401800267 od 11.12.2008.god na 1.779,54 �€ 245401800268 od 11.12.2008.god na 1.822,36 �€ 245401800270 od 12.12.2008.god na 1.756,79 �€ 245401800271 od 12.12.2008.god na 1.811,65 �€ 245401800272 od 12.12.2008.god na 1.705,95 �€ 245401800276 od 23.12.2008.god na 1.965,57 �€ 245401900003 od 19.01.2009.god na 1.930,37 �€ 245401900007 od 29.01.2009.god na 1.917,70 �€

Za dokaz ovih tvrdnji tu�žilac je dostavio u fotokopijama: pom. ugovor, anex br. 1 od 9.07.2008 god., citirane fakture sa otpremnicama, carinskim deklaracijama, tovarnim listovima, telefax prepiskom-korekcijom cena i dinamikom otpreme, te najzad, analiti kom karticom kupaca. Dalje, tu�žilac navodi, da je 11.11.2009 god. dostavio tu�ženom knjigovodstveni Izvod otvorenih stavki radi usagla�šavanja, koji je tu�ženi overio 26.11.2009 god. na koji na in je tu�ženi, de facto, priznao postojanje utu�ženog duga. Najzad, tu�žilac je dostavio i kamatni list u kome je zbog docnje, tu�ženog zadu�žio sa 48.080,80 Evra. �Što se ti e arbitra�žne klauzule, tu�žilac se pozvao na l. 10 pom. ugovora u kome je predvidjeno, da su, u slu aju spora, stranke �”saglasne sa arbitra�žom Privredne komore Republike Srbije�”. Na osnovu izlo�ženog, tu�žilac je predlo�žio, da se pred Arbitra�žom sprovede odredjeni postupak i da se Odlukom tu�ženi obave�že, da mu na ime duga za isporu enu robu isplati 211.583,78

12

Evra, sa obra unatom kamatom u iznosu od 48.080,80 Evra i tro�škovima ovoga postupka, koliko oni budu izneli. Iz pom. ugovora proizilazi, da su stranke dogovorile, kao predmet ugovora, isporuku mlevenog i kre a u grumenu, na osnovu odgovaraju ih narud�žbina tu�ženog i odredjenoj ceni, na paritetu FCA[�…],[�…], odn. DDU Fabrika [�…], B i H, dok je kupac bio obavezan da robu plati u roku od 40 dana od dana prijema iste. Anexom br. 1 pom. ugovoru, stranke su dogovorile korekciju cena za robu koja se isporu uje, dok je na svim utu�ženim fakturama ispo�štovana ugovorna klauzula, da je dospe e svake fakture 40 dana nakon isporuke robe, dok se datum fakture poklapa sa datumom isporuke, �što potvrdjuju ostali prate i dokumenti, koje je tu�žilac, uz tu�žbu, prilo�žio. Tu�žba je sa prilozima tu�ženom dostavljena dopisom Sekretarijata arbitra�že od 13.05.2010 god., koji je tu�ženi primio 18.05.2010 god., �što se utvrdjuje na osnovu izve�štaja DHL International, Beograd br. 26322758133. Tu�ženi je pismeno odgovorio na tu�žbu, u kome odgovoru je podvukao, da je, navodno, tu�žba preuranjena, jer su, zbog ekonomske krize i te�ško a u poslovanju u koje je tu�ženi zapao, stranke bile u pregovorima, kako da se ovi problemi re�še, ali je priznao, da ovi pregovori nisu dali pozitivan rezultat. Tu�ženi je dalje naglasio da tu�žilac nije dao formalni-pismeni otkaz ugovora zbog neizvr�šenja, niti je pismeno potvrdio da sporazumno re�šavanje odnosa nije uspelo, u kome smislu je predlo�žio saslu�šanje predstavnika tu�ženog. S druge strane, tu�ženi je posebno osporio tu�žio ev na in obra una kamate, radi ega smatra da je tu�žbeni zahtev neosnovano uve an. Kod ovog pitanja tu�ženi se posebno pozvao na praksu Vrhovnog suda Srbije, koji u ovakvim slu ajevima, kada je ugovoreno pla anje u Evrima, dosudjuje kamatu od dospe a glavnog duga pa do isplate, a kada je u pitanju visina, onda onu kamatu koju pla a Evropska centralna banka odn. Euribor, radi ega smatra da se kamata, u ovom sporu, treba obra unati od strane stru njaka finansijske struke. U svemu izlo�ženom tu�ženi nalazi osnova svome predlogu, da Arbitra�ža na osnovu sprovedenog dokaznog postupka donese Odluku na osnovu Zakona, dobrih poslovnih obi aja i predloga i navoda stranaka. Izja�šnjavaju i se na pismeni odgovor tu�ženog, tu�žilac je u svome podnesku od 6.07.2010 god. istakao, da su tu�ženikovi navodi o preuranjenosti tu�žbe neosnovani, jer je tu�žilac svoju osnovnu ugovornu obavezu �– isporuku robe, obavio, a tu�ženi svoju obavezu �– pla anje robe, ni do danas, nije izvr�šio. Potvrdio je da su vodjeni razgovori medju strankama u vezi re�šenja ovoga problema, ali da nisu uspeli, �što je imalo za rezultat injenicu, da se tu�žilac, po�što je tu�ženi poslednje pla anje izvr�šio jo�š

13

10.02.2009 god., u za�štitu svojih interesa, tu�žbom obratio ovoj Arbitra�ži. �Što se ti e kamate, tu�žilac je prihvatio sve primedbe tu�ženog, te je zahtev precizirao na glavni dug u iznosu od 211.593,78 Eur-a sa pripadaju om kamatom, koju propisuje Evropska centralna banka i to od dospelosti pa do isplate, kao i tro�škove ovoga postupka. U replici na navedeni tu�žio ev podnesak, tu�ženi je u svome podnesku od 6.08.2010 god., uglavnom, ponovio navode svoga odgovora na tu�žbu, posebno o navodnoj preuranjenosti tu�žbe, pri emu se pozvao i na l. 19 ZOO, u kome se isti e na elo sporazumnog re�šavanja svega spornog izmedju stranaka ugovornica nekog obligacionog odnosa. Po�što smatra da se tu�žilac nije pridr�žavao ovog na ela, da nije raskinuo ugovor i da nije obavestio tu�ženog o neuspelosti pregovora o mirnom re�šenju nastalog spora, �što je, po tu�ženom, protivno i lanovima 10 i 11 osnovnog ugovora, tu�ženi je predlo�žio, da Arbitra�ža svojom Odlukom obave�že tu�žioca na sno�šenje svih tro�škova ovog postupka, bez obzira koju e Odluku doneti u odnosu na postavljeni tu�žbeni zahtev. Najzad, tu�ženi je u ovom podnesku istakao nebitnost poslovanja tu�žioca sa [�…], za odnos stranaka u ovom sporu, dok se istovremeno saglasio sa predlogom tu�žioca, da se visina kamate odredi prema praksi Evropske centralne bamke. Sa svoje strane i tu�žilac je dostavio svoju repliku u vidu podneska od 1.09.2010 god., u kome je istakao, da tu�ženi ne spori visinu utu�ženog glavnog duga, te smatra da je tu�ženikov dug nesporan, ovo utoliko pre �što je tu�ženi overio i potvrdio dostavljeni mu izvod otvorenih stavki od 26.11.2009 god. Tu�žilac je potvrdio vodjenje razgovora o pronala�ženju re�šenja za tu�ženikove probleme oko pla anja isporu ene mu robe, te da je tu�žilac za te probleme imao razumevanja, u kom smislu, ukoliko je potrebno predlo�žio je saslu�šanje svedoka, koji su te pregovore vodili. Najzad, tu�žilac se pozvao i na l. 124 Z00, po kome je predvidjeno, da kod dvostranih, teretnih ugovora, strana koja je izvr�šila svoju ugovornu obavezu, ima pravo, da od druge strane tra�ži ispunjenje njene obaveze, �što tu�žilac ovim postupkom i tra�ži, budu i da, o igledno tu�ženi nema nameru da to u ini dobrovoljno. Prvobitno zakazana rasprava za 28.10.2010 god. odlo�žena je za 4.11.2010 god. zbog iznenadne spre enosti jednog od arbitara. Poziv za raspravu obe strane su uredno primile, tu�žilac 5.10.2010 god., a tu�ženi 6.10.2010 god., �što se utvrdjuje na osnovu povratnica po�šte o uru enim preporu enim po�šiljkama. Na raspravi odr�žanoj 4.11.2010 god., za tu�žioca je pristupio punomo nik po zaposlenju [�…], dipl. pravnik, dok se za tu�ženog niko nije javio. Kao �što je ve re eno, dan pre rasprave,

14

u Arbitra�žu je stigao e-mail u vidu podneska u kome tu�ženi tra�ži odlaganje rasprave, jer je, navodno, odredjeni zastupnik iznenadno bio spre en da raspravi prisustvuje, a zakonski zastupnik, zbog kratko e vremena nije mogao odrediti drugoga. Na predlog tu�žioca rasprava je odr�žana u odsustvu uredno pozvanog tu�ženog, a razloge za ovakvo svoje opredelenje, Ve e je dalo u ta . II ovoga obrazlo�ženja. Na odr�žanoj raspravi tu�žilac je ostao pri tu�žbi, s tim �što je u pogledu visine glavnog duga precizirao tu�žbeni zahtev na iznos od 210.941,18 Evra, kao rezultat injenice da se, kod tu�žioca, potkrala gre�ška u sabiranju utu�ženih faktura, za iznos od 585,05 Evra vi�še, kao i da je po fakturi br. 245401800102 od 24.06.2008 god. zara unao 67,55 Evra vi�še nego �što faktura glasi. Kada je u pitanju kamata, predlo�žio je da se tu�ženi obave�že da istu plati od dospe a svake fakture pa do kona ne isplate i to u visini koju, u proseku, pla a Evropska centralna banka svojim komintentima. Tu�žilac je, takodje, u svojoj re i odustao od predloga za saslu�šanje svedoka na okolnost vodjenja razgovora medju strankana o mirnom re�šenju spornog, budu i da to vi�še nije sporno. Punomo nik tu�žioca dalje je istakao, da je osnovni ugovor tu�žilac potpisao u [�…], a da je tu�ženi trebalo da vr�ši pla anja preko [�…] banke u Beogradu. Ve e je zatim odbilo, kao suvi�šan, predlog tu�ženog o saslu�šanju svedoka na okolnost da tu�žilac nije raskinuo ugovor pre utu�ženja, niti je pismeno obavestio tu�ženog da pregovori nisu uspeli, kao i predlog da se putem finansijskog stru njaka izra una kamata, koja bi se tu�žiocu eventualno dosudila. Nakon toga, konstatovano je, da je Ve e, po slu�žbenoj du�žnosti pribavilo, putem Interneta, odn. adrese www.ecb.int. izvod iz Biltena Evropske centralne banke, za septembar 2010 god., sa posebno istaknutom str. 44, iz koje se mogu utvrditi statisti ki podaci o kretanju visine kamatne stope u ovoj najeminentnijoj finansijskoj instituciji Evropske Unije, a za tr�ži�šte novca Evro zone i to Euribora i Eone, sa naglaskom na Euribor (Euro Interbank Offered Rate), koji predstavlja kamatnu stopu, po kojoj se u Euro zoni ostvaruju medjubankarski depoziti. Ova tebela sadr�ži Euribor za jedan mesec, za tri meseca, za �šest meseci i za godinu dana, a isto tako i prose nu kamatnu stopu i za period, koji je tu�žilac opredelio u delu zahteva, kojim tra�ži dosudjenje kamate. Ovaj izvod pribavljen je radi utvrdjivanja kretanja visine kamate za Evro na tr�ži�štu novca u zemljama, koje imaju zajedni ku valutu �– Evro, a u kojoj je valuti, u ovome sporu, ugovoreno pla anje. Dakle, ova tabela sadr�ži Euribor kao prose nu kamatnu stopu i za period od dospe a pojedinih faktura, od kada tu�žilac tra�ži dosudjenje kamate, kao stopu na godi�šnjem nivou, do zaklju no sa septembrom 2010 god., mesecom koji

15

neposredno prethodi mesecu u kome je �štampan pom. Bilten Centralne evropske banke. O svemu ovome bi e vi�še re i u delu obrazlo�ženja ove Odluke u kome se bude izlagalo o dosudjenoj kamati. U dokaznom postupku, putem itanja, izvedeni su kao dokazi, sva pismena prilo�žena od strane tu�žioca, kao i ona, koje je Ve e pribavilo po slu�žbenoj du�žnosti. Po�što nije bilo predloga u dopunu dokaznog postupka, dokazni postupak je zavr�šen. U zavr�šnoj re i tu�žilac je istakao, da je sprovedenim dokaznim postupkom na nesumnjiv na in utvrdjeno, da je njegov precizirani zahtev, kako u odnosu na glavni dug, tako i na kamatu, osnovan i umesan, pa je predlo�žio da se kao takav i usvoji, s tim da se tu�ženi obave�že i da mu naknadi tro�škove ovoga postupka u visini pla enih registracionih i arbitra�žnih tro�škova. Rasprava je zaklju ena, te je saop�šteno, da e stranke sa Odlukom biti upoznate u pismenom otpravku iste, koji e biti dostavljen u zakonskom roku. VII.- Sporna pitanja i ocena dokaza 1. Konstatuju i pravilna imena, status i adrese stranaka, kako ih je tu�žilac ozna io, uz opasku da je tu�ženi tokom spora adresu promenio i na novoj sva dostavljanja uredno primao, a sve polaze i od pismenih dokaza doprinetih spisima, Ve e je, prilikom odlu ivanja, kao prvo, po�šlo od utvrdjenja pravnog osnova, na kome tu�žilac, u ovome sporu, zasniva svoj tu�žbeni zahtev. Iz spisima prilo�ženog ugovora br. 02-131297/04 od 13.12.2007 god. i anexa br. 1 od 9.07.2008 god., koje su stranke zaklju ile, jasno proizilazi, da se tu�žilac obavezao, da tu�ženom, na ugovoreni na in i po ugovorenoj ceni, FCA [�…],[�…], odn. DDU Fabrika [�…], isporu i mleveni i kre u grumenu u odredjenoj koli ini. Istim ugovorom tu�ženi se obavezao, da ugovorenu robu preuzme i isplati je na dogovoreni na in. Takodje, iz doprinetih pismena: odgovaraju ih otpremnica, carinskih deklaracija i tovarnih listova, nedvosmisleno je utvrdjeno, da je tu�žilac tu�ženiku isporu io pom. robu, za iju je vrednost, u iznosu od 210.941,18 Evra, tu�ženik tu�žiocu ostao du�žan, jer navedeni iznos ni do danas nije isplatio, zbog ega je tu�žilac, u za�štitu svojih interesa, ovu tu�žbu i podneo. Imaju i u vidu, da tu�ženi ni u jednom trenutku nije prigovorio ni kvalitativnom ni kvantitativnom prijemu robe, a polaze i od ovako konstatovanog, Ve e nije imalo nikakvih te�ško a, da utvrdi pravni osnov za istaknuti tu�žbeni zahtev, jer isti predstavlja ugovorom preuzetu obavezu tu�ženog, da plati preuzetu robu, da ova obaveza proizilazi iz samog ugovora, da je dozvoljena

16

i dopu�štena, te da kao takav, pravni osnov, mo�že proizvoditi svoje predvidjeno pravno dejstvo. 2. Osnovna obaveza tu�žioca, kao prodavca, po pom. ugovoru, bila je da tu�ženom, kao kupcu, isporu i ugovorenu kupoprodajnu robu, na na in predvidjen ugovorom - l. 30 Be ke konvencije. Dokumentacija prilo�žena spisima jasno ukazuje, da je tu�žilac dokazao, da je navedenu svoju osnovnu ugovornu obavezu, izvr�šio i to na na in kako su stranke dogovorile (paritet: FCA odn. DDU), po�što je robu sa prate om dokumentacijom predao prevozniku u svome magacinu u [�…], odn. isporu io robu u magacin Fabrike [�…] - ;l. 31 st. 1 ta . a) pom. Konvencije. Ovo od strane tu�ženog, do okon anja rasprave, takodje, nije osporeno. S druge strane, a pred ovako utvrdjenim injenicama, tu�ženi, kao kupac, ima osnovnu obavezu, da isplati cenu za isporu enu robu i to onako, kako je to predvidjeno ugovorom - l. 33 Be ke konvencije. Kupac, ovde tu�ženi, nije isplatio svu primljenu kupoprodajnu robu, iako ju je primio bez prigovora na kvalitet i kvantitet, zbog ega je tu�žilac podneo Arbitra�ži ovu tu�žbu i na taj na in zasnovao ovaj spor, na osnovu koga �želi da naplati svoje potra�živanje, odn. ostvari ovo svoje pravo. 3. Kupac, ovde tu�ženi, je du�žan da isplati ugovorenu kupoprodajnu cenu onog dana koji je odredjen ugovorom - l. 59 pom. Konvencije. U konkretnom slu aju, ugovorne strane su svojim ugovorom predvidele, da e kupac (tu�ženi) robu platiti u roku od 40 dana od izvr�šene isporuke iste. Po�štuju i ovo pravo tu�ženog, tu�žilac je u svakoj utu�ženoj fakturi nazna io, da ista dospeva u roku od 40 dana, po�što je roba isporu ena sa datumom izdavanja fakture, tako da je tu�ženi, nakon proteka ovih etrdeset dana, po�što robu u tom roku nije platio, dospeo u docnju, �što je tu�žiocu, po pravnom shvatanju Ve a, osnovano poslu�žilo kao podloga za zahtev za isplatu kamate - l. 78 pom. Konvencije. 4. Tokom celog spora tu�ženi nije osporavao visinu tu�žbenog zahteva, ve je isticao, da je tu�žilac bio du�žan, da pre utu�ženja raskine ugovor zbog neizvr�šenja od strane tu�ženog, kao i da su stranke u pregovorima o mirnom re�šavanju spora, zbog ega smatra, da je tu�žba preuranjena, a pri emu se pozvao na l. 19 ZOO. Medjutim, ni jedan od ovih,,razloga�’�’ nije osnovan ni opravdan, a kamoli zasnovan na na elima Be ke konvencije, odn. ZOO, da bi ih Ve e moglo uzeti za podlogu svoje Odluke u ovome sporu.

17

Naime, u slu aju neizvr�šenja obaveza kupca, a posebno neisplate primljene kupoprodajne robe, prodavac, pre svega, ima pravo da tra�ži izvr�šenje ugovora, tj. pla anje - l. 62 pom. Konvencije, a tek, ako se za to ne opredeli, mo�že izjaviti da tra�ži raskid ugovora - l. 65 pom. Konvencije. Prema tome, o igledno je, da je opredelenje za koju od ovih dveju opcija, na strani prodavca, odn. da on nije du�žan, u svakom slu aju povrede ugovornih obaveza kupca, da tra�ži formalan raskid ugovora, zbog ega ovu suprotnu tvrdnju tu�ženog, Ve e nije moglo, kao osnovanu, prihvatiti. �Što se ti e vodjenih pregovora o mirnom re�šavanju spora, tu�žilac je potvrdio da su isti vodjeni, ali da isti nisu uspeli, radi ega se i opredelio za vodjenje ovoga spora, tim pre, �što je tu�ženi poslednje pla anje izvr�šio jo�š 10.02.2009 god. i pozivanje tu�ženog na l 19 ZOO je, po pravnom shvatanju Ve a, neosnovano, jer je i to, s jedne strane dispozitivna norma, jer ka�že, da e �”stranke u obligacionom odnosu nastojati da sporove re�šavaju usagla�šavanjem�”, a sa druge strane �”razlozi�”- ekonomsla kriza u koju je zapao tu�ženi, nisu opravdanje za tu�ženikovo neizvr�šenje preuzetih ugovornih obaveza, tim pre, �što je robu primio, te bi se nepla anjem iste, na ra un tu�žioca, neosnovano obogatio.

5. Najzad, ako je dokazano, kako smatra Ve e, da je tu�žilac u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu, to je jasno, da na osnovu sprovedenih dokaza, Ve e nije imalo pote�ško a, da utvrdi postojanje obaveze tu�ženog za isplatom ostatka kupoprodajne cene za isporu enu robu, a time i osnovanost tu�žbe i tu�žbenog zahteva. 6. Ve e je odbilo predlog tu�ženog da se saslu�šaju svedoci na okolnost da tu�žilac nije raskinuo ugovor pre utu�ženja i da nije pismeno obavestio tu�ženog da su zavr�šeni pregovori o mirnom re�šenju spornog i to neuspehom, budu i da su ovo pravna pitanja, koja su napred komentarisana i koja se ne mogu utvrdjivati putem svedoka, a jednovremeno medju strankama nisu ni sporna. Isto tako, Ve e je odbilo i predlog, da se kamata obra una putem finansijskog stru njaka, jer je kona no preciziranim tu�žbenim zahtevom, tu�žilac kamatu opredelio od dospe a svake fakture, pa do isplate, kako mu je i dosudjeno, te u dispozitivu Odluke i iskazano, tako da se ovaj predlog pojavljuje kao suvi�šan. Ve e je cenilo i ostale dokaze i utvrdilo da isti nemaju uticaja na kona no opredelenje u ovoj pravnoj stvari, pa je pred takvim fakti nim i pravnim stanjem, na osnovu dokaznog postupka, ocene svih dokaza pojedina no, kao i svih zajedno, te uz primenu l. 32 st. 4 Zakona o arbitra�ži, kao i l. 39 st. 2 Pravilnika, zaklju ilo, da je tu�žbeni zahtev, koji se odnosi na glavni dug, osnovan, zbog ega je i re�šilo kao u ta . I dispozitiva ove Odluke.

18

VIII.- Pravo na kamatu i njena visina Kod ovog pitanja Ve e je po�šlo od osnovnih principa, koji postoje u svim civilizovanim dru�štvima, a to je, da du�žnik, u konkretnom slu aju tu�ženi, dolazi u docnju, kada ne ispuni svoju ugovornu obavezu u roku ispunjenja. U takvom slu aju, tj. kad jedna strana ne plati kupoprodajnu cenu, druga strana ima pravo na kamatu - l. 78 Be ke konvencije. Medjutim, po�što Be ka konvencija ne propisuje norme o tome koja je to kamata i koja je njena visina, Ve e je, za re�šavanje ovoga pitanja, primenilo srpske, odn. biv�še jugoslovenske propise, zatim praksu ove Arbitra�že i trgova ke obi aje, kako bi vrstu i visinu kamata, na koju ima pravo tu�žilac, zbog docnje tu�ženog, odredilo. Prema medjusobnom ugovoru, kako je ve re eno, tu�ženi je bio du�žan da plati kupoprodajnu robu, �što u celini nije u inio ni do danas, iako je robu uredno primio, zbog ega je do�šlo do utu�ženja. Tu�ženi je neisplatom dugovanog dospeo u tzv. du�žni ku docnju, jer dugovano nije izmirio. Ovaj princip, kao pravilo, izri ito je naveden i u pozitivnom pravu Srbije, kao �što je postojao i u biv�šem jugoslovenskom pravu - l. 324 ZOO. Kada je du�žnik u docnji kod nov anih obaveza, poverilac pored prava da tra�ži ispunjenje glavne obaveze, ima pravo i na kamatu i to po stopi utvrdjenoj Zakonom - l. 277 ZOO. Prema sada va�že em srpskom odn. biv�šem jugoslovenskom Zakonu o visini zatezne kamate (kamata koju pla a du�žnik u slu aju docnje sa izvr�šenjem nov ane obaveze), objavljenom jo�š u Sl. listu SR Jugoslavije�” br.2/01, Zakon ne odredjuje kamatnu stopu za pla anja u stranoj valuti, kako je to inio ranije, ve samo obavezuje du�žnika, da plati zateznu kamatu po stopi odredjenoj tim Zakonom. Odredjuju i ovu stopu Zakon ka�že da se ista sastoji iz mese ne stope rasta cena na malo i fiksne stope od 0,5% mese no, sve to obra unato po komfornoj metodi. Ovakav obra un kamate Ve e je procenilo, da je za ovaj, konkretan slu aj, neprihvatljiv, neprimeren, prete�žak za tu�ženog, kao i da je o igledno, da je srpski odn. jugoslovenski Zakonodavac odredjuju i ovaj na in obra una kamate, imao u vidu samo pla anja u

19

dinarima i to na teritoriji Republike Srbije. Naime, Ve e smatra, da se ovakav postupak izra unavanja zatezne kamate, u stranoj valuti i u inostranstvu, ni tehni ki ne bi mogao sprovesti, pa bi odluka ove Arbitra�že, u tome

delu, bila i neizvr�šiva. Pred ovakvim fakti nim stanjem, po�što nema drugog Zakona, koji reguli�še ovu materiju, Ve e je pribeglo utvrdjivanju na ina i metoda, na osnovu kojih bi do�šlo do najprikladnije kamatne stope, odgovaraju e i primenjive za ovaj slu aj. Tako, Ve e je po�šlo od prakse i to ne samo ove Arbitra�že, ve i od obi aja svetskih, renomiranih banaka i finansijskih organizacija, koje se bave plasmanom i depozitima nov anih sredstava. Ovi obi aji �široko rasprostranjeni i prihva eni naro ito u razvijenom delu sveta, predstavljaju deo trgova kih obi aja i iskazuju se kao praksa, koja se ponavlja u odredjenom poslovanju, u ovom slu aju u bankarskom poslovanju. Po�što medju strankama druga ijeg sporazuma nema, kada je u pitanju vrsta i visina kamate, ovi se obi aji moraju primeniti i na ovde sporni odnos, jer su ugovorne strane, s obzirom na delatnost kojom se bave, za njih znale, ili su morale znati. Kada je u pitanju arbitra�žna praksa, Ve e je po�šlo od davno zauzetog stava pri ovoj Arbitra�ži, da kada stranke nisu ugovorile visinu kamate, a radi se o pla anju u stranoj valuti, da se na konkretan odnos mora primeniti domicilna kamata, dakle kamata u zemlji iz koje poti e valuta u kojoj je ugovoreno pla anje glavnog duga. Kao �što je ve istaknuto, stranke su ugovorile pla anje u Evrima, tako da je i tu�žilac opredelio i zahtev za kamatom u Evrima. Naravno da se odmah postavilo pitanje kod odlu ivanja, koja je domicilna kamata za Evro, po�što je poznato, da je Evro valuta vi�še zemalja, te da je kamatna stopa u raznim zemljama Evropske Unije, bez obzira na zajedni ku valutu, razli ita. Prema tome, Ve e je zauzelo stav, kada se radi o potra�živanju u Evrima, da visina kamatne stope, koja se ima primeniti na sporni odnos, mora biti neka prose na kamatna stopa, koja postoji u zemljama Evropske Unije, iz koje poti e ugovorena valuta pla anja po pom. ugovoru. Dakle, u odsustvu ugovorene kamatne stope pri zaka�šnjenju pri ispunjenju nov ane obaveze, Ve e smatra, da su stranke pre utno prihvatile, da se na njihov ugovorni odnos, kada je ova materija u pitanju, primeni obi aj, koji im je bio poznat, ili je morao biti poznat i koji je �široko poznat u medjunarodnoj trgovini, a redovno ga po�štuju ugovorne strane u ugovorima iste vrste, u odredjenoj struci.

20

Imaju i sve ovo u vidu, Ve e je pravni osnov za odredjivanje visine kamatne stope na�šlo u lex mercatoria - u bankarskim obi ajima, koji su naj�šire medjunarodno usagla�šeni, te dobili izraz i potvrdu u op�šte poznatom Model zakonu UNCITRAL-a o medjunarodnom prenosu sredstava (UNCITRAL,XXV zasedanje od 4-22 maja 1992-dokument Generalne skup�štine UN SUPPLEMENT No.17 (A/47/17). Ovi medjunarodni trgova ki obi aji, kodifikovani u navedenom Model zakonu, predstavljaju uobi ajenu praksu, koja je usagla�šena i �široko primenjena u medjunarodnoj trgovini, koja se ponavlja u odredjenom krugu i odredjenim odnosima i koja se primenjuje, kao �što je re eno, ako druga ijeg sporazuma medju strankama, nema. Kao privrednici, odnosno trgovci, stranke su za ove obi aje znale ili morale znati. Pla anje kamate za zadocnele nov ane obaveze je uobi ajena i naj�šire rasprostranjena praksa u poslovnom svetu. Odredbama l. 2 st.1 ta . m) navedenog Model zakona, kamata je ozna ena kao vremenska vrednost sredstava ili novca o kome je re , koja se, ako ne postoji druga iji sporazum, obra unava po stopi i osnovi koju uobi ajeno prihvata bankarska zajednica za sredstva ili novac u pitanju. Obzirom na izneto, kao i na injenicu da za Evro u raznim zemljama Evropske Unije, kamatna stopa nije jednaka, te da po tome ne postoje ni jedinstveni propisi, to ne zna i da se za dug u Evrima ne mo�že utvrditi kamatna stopa, ve na protiv, ista se mo�že utvrditi za svaki pojedina ni slu aj, jer za to postoje i na in i metodi. Istaknutim tu�žbenim zahtevom, kada je u pitanju kamatna stopa, tu�žilac je precizirao, da predla�že, da se u ovome sporu primeni, kako u visini, tako i u vrsti, kamatna stopa koju primenjuje i pla a Evropska centralna banka. Na ovaj na in, tu�žilac je prakti no prepustio Ve u odredjivanje najprikladnije i najpravi nije kamatne stope za ovaj slu aj. Na osnovu izlo�ženog, a imaju i u vidu da se domicilnost Evra ne mo�že odrediti, jer je Evro valuta vi�še zemalja, Ve e je smatralo, da treba prilikom dosudjenja kamatne stope, ovakav zahtev tu�žioca prihvatiti i priznati mu kamatu u visini i vrsti, koju Evropska centralna banka pla a svojim komitentima na depozite po vremenu, naravno uz njihovo uprose enje, jer su te stope najbli�že, naprikladnije i najpravi nije kamatne stope, koje bi se u ovom slu aju mogle primeniti. Polaze i od ovakvog predloga, pri tom smatraju i zahtev za kamatom potpuno opravdanim, a posebno imaju i u vidu pominjanu odredbu Model zakona UNCITRAL-a, Ve e je, kao �što je ve re eno, po slu�žbenoj du�žnosti pribavilo, preko Interneta, izvod iz

21

Statisti kog biltena Evropske centralne banke od oktobra 2010. god. i to posebno stranicu br.44, na kojoj je od�štampana tabela Euribora (kamatna stopa po kojoj se u Euro zoni ostvaruju medjubankarski depoziti). Ovaj Bilten sadr�ži razne vrste kamata sa prose nim stopama na godi�šnjem nivou, koje, normalno, odgovaraju, raznim poslovima, koje banke obavljaju. Glavni klju za izra unavanje pojedinih kamatnih stopa, u skra enom nazivu NRIR, definisan je kao kamatna stopa, koja se smatra glavnim pokazateljem uslova na finansijskom tr�ži�štu zemalja lanica Unije, koje su uobi ajni korisnici tog tr�ži�šta. Kako ove kamatne stope nisu uskladjene, a jo�š manje izjedna ene, od zemlje do zemlje lanice Unije, to je Ve e, kako je ve re eno, smatralo,da kao najprikladniju kamatu, a time i odgovaraju u stopu iste, koja bi trebalo biti primenjena u ovome sporu, utvrdi i primeni kamatnu stopu, koju navedena banka pla a na vremenske depozite, a koja je obra unata i iskazana u pom. tabeli Biltena. Iz ove tabele uo ava se razli itost kamatnih stopa iz meseca u mesec, naravno na godi�šnjem nivou, �što je opredelilo Ve e da primeni prose nu kamatnu stopu i to za period od avgusta 2008 god., (imaju i u vidu da je tu�žilac zahtev za kamatom postavio za period od dospe a ra una), pa do zaklju no sa septembrom 2010 god. (do kog vremena u pom. Biltenu ima ozna enih statisti lih podataka), jer bi u suprotnom, neprimenom prose ne stope, bila o�šte ena, bilo jedna, bilo druga, strana, odn.povredjen interes jedne od strana u sporu, pa se izra unati prosek ove kamatne stope iskazuje kao naprikladniji za obe strane. Sve druge vrste kamata, koje se prikazuju u navedenom Biltenu Evropske centralne banke, apsolutno ne bi odgovarale ovome sporu, jer po shvatanju Ve a, primena tih drugih vrsta kamata, a time i drugih stopa, dovela bi do oboga enja bez osnova, jedne ili druge strane. Koriste i napred navedene metode, a oslanjaju i se, naravno, na pom. Bilten Centralne evropske banke, kao jednog od najmerodavnijih organa za ovakve vrste podataka, Ve e je izra unalo prose nu kamatnu stopu od avgusta 2008 god., pa do zaklju no sa septembrom 2010 god., za kamate koje ova banka pla a za vremenske depozite, pa je utvrdilo, da je to kamatna stopa od 2,58 % na godi�šnjem nivou, koju kao najprikladniju i najpravi niju za ovaj slu aj- spor, treba primeniti. U cilju pojednostavljenja dispozitiva ove Odluke, Ve e je iznose utu�ženih ra una od istog datuma sabralo, te na zbir dosudilo kamatu od dospe a do isplate, �što je isto kao da je dosudjena kamata na svaki pojedina an ra un, a svrha zbog ega je ovo radjeno (pojednostavljenje), postignuta.

22

Na osnovu izlo�ženog, Ve e je na osnovu l. 32 st. 4 Zakona o arbitra�ži i lanova 39 st. 2 i l. 48 st. 3 Pravilnika, u pogledu kamate, re�šilo kao u dispozitivu, takodje, pod ta . I ove Odluke. IX.- Tro�škovi postupka Tu�žilac je u potpunosti uspeo u sporu, jer mu je dosudjen glavni dug i kamate, koje je i predlo�žio. Kako je tu�žilac tra�žio i tro�škove spora, koje je opredelio na pla ene registracione i arbitra�žne tro�škove, to je Ve e ocenilo, da je i ovaj deo tu�žbenog zahteva osnovan i opravdan. Zahtev tu�ženog da se tu�žilac obave�že na sno�šenje svih tro�škova postupka, bez obzira na uspeh u sporu, Ve e nije moglo prihvatiti, jer ga smatra neosnovanim, budu i da tu�žilac nije doprineo zasnivanju ovoga spora, ve na protiv tu�ženi, koji je u nedogled odlagao izvr�šenje svoje ugovorne obaveze, tako da je tu�žilac, u za�štitu svojih interesa, morao da se tu�žbom obrati ovoj Arbitra�ži. Iz izve�štaja o prenosu sredstava od 19.04.2010 god. i od 13.05.2010 god., koji se nalaze u spisima, utvrdjuje se, da je tu�žilac Arbitra�ži uplatio na ime registracionih tro�škova RSD. 19.922,00 kao i na ime arbitra�žnih tro�škova RSD. 1.074.464,00, �što ini zbir od RSD. 1.094.386,00, koliko je tu�žiocu, po ovome osnovu i dosudjeno. U smislu navedenog re�šeno je kao u dispozitivu pod II ove Odluke.

X.- Kona nost ove Odluke Na osnovu l. 56 st, 1 Pravilnika u vezi l. 64 Zakona o arbitra�ži, ova Odluka je kona na i ima snagu pravosna�žne odluke redovnog suda Republike Srbije. Protivu ove Odluke nema mesta �žalbi. U Beogradu 4. novembra 2010 god. Zapisni ar Predsednik Ve a

[�…] [�…] A r b i t r i [�…]