Субјекти међународних Субјекти међународних односа: основни односа: основни

појмови и замислипојмови и замисли

““All the World’s a stage, All the World’s a stage, and all the men and and all the men and

women merely players”women merely players”

William Shakespeare, “As You William Shakespeare, “As You Like It”Like It”

““Субјекти као градивни блокови Субјекти као градивни блокови међународне политике”међународне политике”

““Субјекти, циљеви и средства су Субјекти, циљеви и средства су три основна концепта за теоријско три основна концепта за теоријско промишљање међународне промишљање међународне политике...” (Џозеф Нај)политике...” (Џозеф Нај)

Нека теоријска објашњењаНека теоријска објашњења

Субјекти међународних односа нису исто Субјекти међународних односа нису исто што и субјекти међународног права... што и субјекти међународног права... Субјект међународног права тражи се Субјект међународног права тражи се одговором на питање ко може бити одговором на питање ко може бити носилац међународних права и обавеза, носилац међународних права и обавеза, док је за субјекте међународних односа док је за субјекте међународних односа одлучујућа способност изворног и одлучујућа способност изворног и стварног деловања у светским стварног деловања у светским размерама (Војин Димитријевић, размерама (Војин Димитријевић, Радослав Стојановић)Радослав Стојановић)

““Субјекти међународних односа су Субјекти међународних односа су они чиниоци који се састоје од они чиниоци који се састоје од људи, дакле групе или заједнице, људи, дакле групе или заједнице, и уз то испољавају следеће услове:и уз то испољавају следеће услове:

Организованост Организованост Независност Независност Међународни карактерМеђународни карактерПолитички значај Политички значај

1. Организованост1. Организованост

Група људи мора бити организована и Група људи мора бити организована и то тако да је способна да доноси то тако да је способна да доноси одлуке које се приписују целој одлуке које се приписују целој заједници и које њени припадници по заједници и које њени припадници по правилу, усвајају и спроводе у дело... правилу, усвајају и спроводе у дело... Иако се зову државе, иако формално Иако се зову државе, иако формално имају позитивно законодавство, неке имају позитивно законодавство, неке државе не могу испуњавати овај услов. државе не могу испуњавати овај услов. С друге стране, он се може наћи код С друге стране, он се може наћи код неких међународних организованих неких међународних организованих религија и политичких покрета. (Војин религија и политичких покрета. (Војин Димитријевић, Радослав Стојановић)Димитријевић, Радослав Стојановић)

2. Независност2. Независност Субјект међународних односа мора бити Субјект међународних односа мора бити

независан од других таквих субјеката, у независан од других таквих субјеката, у првом реду од неке државепрвом реду од неке државе

Прелаз између јаког утицаја другог Прелаз између јаког утицаја другог субјекта и ништења субјективитета веома субјекта и ништења субјективитета веома је тананје танан

Треба утврдити има ли уопште независног Треба утврдити има ли уопште независног процеса одлучивањапроцеса одлучивања

Ако пак одлучивања у ствари нема, већ се Ако пак одлучивања у ствари нема, већ се наредбе за делатност добијају право до наредбе за делатност добијају право до хегемона, реч је само о мање или више хегемона, реч је само о мање или више успелом покушају да се створи привидан успелом покушају да се створи привидан субјект међународних односа...субјект међународних односа...

Суверенитет и његове Суверенитет и његове противречностипротивречности

““Брежњевљева доктрина” као Брежњевљева доктрина” као пример ограниченог суверенитетапример ограниченог суверенитета

Добровољан пристанак на губитак Добровољан пристанак на губитак дела суверенитета као значење ове дела суверенитета као значење ове речи у данашњем свету?речи у данашњем свету?

Суверенитет као “организована Суверенитет као “организована хипокризија” (хипокризија” (Stephen D. Krasner)Stephen D. Krasner)

We think about sovereignty as a clearly understood organic set of rules which We think about sovereignty as a clearly understood organic set of rules which are adhered to almost all the time. But the rules are not organic, and they are are adhered to almost all the time. But the rules are not organic, and they are frequently not adhered to. We really have four ways in which people talk about frequently not adhered to. We really have four ways in which people talk about sovereignty. First, they talk about international sovereignty. First, they talk about international legal sovereignty, legal sovereignty, which is the which is the rule that you recognize an independent territorial entity. So we recognize rule that you recognize an independent territorial entity. So we recognize Russia; they recognize us. If you have international legal sovereignty, you get Russia; they recognize us. If you have international legal sovereignty, you get to sit in the United Nations, you get to sign treaties. The basic idea is that states to sit in the United Nations, you get to sign treaties. The basic idea is that states can do anything voluntarily that they want. It's the international equivalent of can do anything voluntarily that they want. It's the international equivalent of liberal thinking at the domestic level. For the most part, as people in a free liberal thinking at the domestic level. For the most part, as people in a free society, we can enter into any contract that we please. The idea of international society, we can enter into any contract that we please. The idea of international legal sovereignty is that states can do the same. So that's one definition or way legal sovereignty is that states can do the same. So that's one definition or way of thinking about sovereignty.of thinking about sovereignty.

The second definition, which is very much associated with the idea of The second definition, which is very much associated with the idea of globalization eroding sovereignty, is what I call globalization eroding sovereignty, is what I call interdependence sovereignty, interdependence sovereignty, which is the notion that states are losing their ability to control movements which is the notion that states are losing their ability to control movements across their own borders. This definition is not a rule, it's just a statement across their own borders. This definition is not a rule, it's just a statement about empirical fact. Now, I think states never had very good control of about empirical fact. Now, I think states never had very good control of movement across their borders, but it's just an empirical statement. So when movement across their borders, but it's just an empirical statement. So when people say globalization is eroding sovereignty, what they mean is you can't people say globalization is eroding sovereignty, what they mean is you can't control capital flows, you can't control migration, you can't control ideas.control capital flows, you can't control migration, you can't control ideas.

The third definition is The third definition is domestic sovereignty, domestic sovereignty, which is the standard definition, which is the standard definition, which refers to both domestic authority structures and how effective they which refers to both domestic authority structures and how effective they are. So you could say the United States has a presidential system of are. So you could say the United States has a presidential system of government, and by and large, government structures work pretty well in government, and by and large, government structures work pretty well in the U.S. You might say that the Congo also has a presidential system of the U.S. You might say that the Congo also has a presidential system of government. They have a president, President Kabila, but you wouldn't say government. They have a president, President Kabila, but you wouldn't say that they have actually much effective control. So, domestic sovereignty is that they have actually much effective control. So, domestic sovereignty is another way in which people use the term.another way in which people use the term.

And, finally, there's a last definition which is generally referred to as And, finally, there's a last definition which is generally referred to as Westphalian sovereignty, Westphalian sovereignty, in my view a total misnomer, which refers to the in my view a total misnomer, which refers to the notion that states have the right to autonomously determine their own notion that states have the right to autonomously determine their own domestic authority structures -- the corollary of that being no intervention in domestic authority structures -- the corollary of that being no intervention in the internal affairs of other states. Now, as I argue in the book, Westphalian the internal affairs of other states. Now, as I argue in the book, Westphalian sovereignty has almost nothing to do with the Peace of Westphalia, at least sovereignty has almost nothing to do with the Peace of Westphalia, at least not what we think. The notion of nonintervention was actually developed by not what we think. The notion of nonintervention was actually developed by Emmerich de Vattel, who was a Swiss legal jurist in the last part of the Emmerich de Vattel, who was a Swiss legal jurist in the last part of the eighteenth century. So we ought to refer to Vattelian, or at least Vattelian-eighteenth century. So we ought to refer to Vattelian, or at least Vattelian-Westphalian sovereignty. But I fear this is a battle I won't win.Westphalian sovereignty. But I fear this is a battle I won't win.

3. 3. Међународни карактерМеђународни карактер

Треће обележје субјекта међународних Треће обележје субјекта међународних односа своди се, у ствари, на захтев да то односа своди се, у ствари, на захтев да то буду међународни субјекти, а не они који буду међународни субјекти, а не они који учетвују у политичким односима унутар учетвују у политичким односима унутар политичких система који нису политичких система који нису међународни.међународни.

Овај се захтев крије већ у самом називу, Овај се захтев крије већ у самом називу, јер “међународни” у ствари значи јер “међународни” у ствари значи “међудржавни”, те према томе субјект “међудржавни”, те према томе субјект међународних односа може бити само међународних односа може бити само онај који ступа у односе који превазилазе онај који ступа у односе који превазилазе и пресецају државне границе..и пресецају државне границе..

4. Политички значај4. Политички значај

С обзиром на то да се под међународним С обзиром на то да се под међународним односима у првом реду подразумевају односима у првом реду подразумевају међународни политички односи, субјекти тих међународни политички односи, субјекти тих односа морају бити политички релевантни, што односа морају бити политички релевантни, што значи да се могу оквалификовати као носиоци значи да се могу оквалификовати као носиоци политичких интереса који су способни за политичких интереса који су способни за политичку акцијуполитичку акцију

Поред захтева да се код субјекта међународних Поред захтева да се код субјекта међународних односа и људи који га чине могу утврдити односа и људи који га чине могу утврдити специфични интереси, који нису у потпуности специфични интереси, који нису у потпуности једнаки с интересима неког другог субјекта, једнаки с интересима неког другог субјекта, многи траже да тај субјект поседује извесну моћ, многи траже да тај субјект поседује извесну моћ, односно да улази у односе моћи (Војин односно да улази у односе моћи (Војин Димитријевић, Радослав Стојановић)Димитријевић, Радослав Стојановић)

II II Врсте субјеката Врсте субјеката међународних односамеђународних односа

Субјекти међународних односа могу се Субјекти међународних односа могу се поделити на поделити на националненационалне, , међународнемеђународне и и транснационалнетранснационалне

““У традиционалном реалистичком виђењу У традиционалном реалистичком виђењу међународне политике једини значајни међународне политике једини значајни субјекти су државе, а само велике државе су субјекти су државе, а само велике државе су заиста важне. Ово се, међутим, мења. Број заиста важне. Ово се, међутим, мења. Број држава је изузетно порастао у последњих држава је изузетно порастао у последњих пола века: 1945. године било је око 50 држава пола века: 1945. године било је око 50 држава у свету; до почетка 21. века било их је четири у свету; до почетка 21. века било их је четири пута више са много оних који још долазе. пута више са много оних који још долазе. Много важније од пораста броја држава је Много важније од пораста броја држава је успон успон недржавних актеранедржавних актера.”.”

In diplomacy, international law, journalism, In diplomacy, international law, journalism, and academic analysis, it is widely assumed and academic analysis, it is widely assumed that international relations consists of the that international relations consists of the relations between coherent units called relations between coherent units called states.states.

Better understanding of political change is Better understanding of political change is obtained by analyzing the relations between obtained by analyzing the relations between governments and many other actors from governments and many other actors from each country. Global politics also includes each country. Global politics also includes companies and non-governmental companies and non-governmental organizations…organizations…

Thus the five main categories of political actors in Thus the five main categories of political actors in the global system are:the global system are:

1)1) Nearly 200 governments, including 192 members of the Nearly 200 governments, including 192 members of the UNUN

2)2) 64 000 major transnational companies (TNCs), such as 64 000 major transnational companies (TNCs), such as Shell, Microsoft, or Nestle, with these parent companies Shell, Microsoft, or Nestle, with these parent companies having just over 866 000 foreign affiliateshaving just over 866 000 foreign affiliates

3)3) 9 000 single-country non-governmental organizations 9 000 single-country non-governmental organizations (NGOs) such as Population Concern (UK) or the Sierra (NGOs) such as Population Concern (UK) or the Sierra Club (USA), which have significant international activities;Club (USA), which have significant international activities;

4)4) 240 intergovernmental organizations (IGOs) such as the 240 intergovernmental organizations (IGOs) such as the UN, NATO, the European Union, or the International UN, NATO, the European Union, or the International Coffee Organization, andCoffee Organization, and

5)5) 6 600 international non-governmental organizations 6 600 international non-governmental organizations (INGOs), cuch as Amnesty International, the Baptist World (INGOs), cuch as Amnesty International, the Baptist World Alliance, or the International Chamber of Shipping, plus a Alliance, or the International Chamber of Shipping, plus a similar number of less well-established international similar number of less well-established international caucuses and networks of NGOs. (Steve Smith, John caucuses and networks of NGOs. (Steve Smith, John Baylis) Baylis)

Za razliku od sistema hladnog rata, Za razliku od sistema hladnog rata, međunarodni sistem globalizacije ima sledeća međunarodni sistem globalizacije ima sledeća obeležja: obeležja: PrvoPrvo, , struktura moći u struktura moći u međunarodnom sistemu globalizacije je međunarodnom sistemu globalizacije je mnogo složenija nego kod sistema hladnog mnogo složenija nego kod sistema hladnog rata rata - - ravnoteža hladnog rata koja se vrtela ravnoteža hladnog rata koja se vrtela oko oko nacionalnih državanacionalnih država ( (SADSAD-a i -a i SSSRSSSR-a) -a) sada sada imaima i i dve dodatne ravnotežedve dodatne ravnoteže ( (između između međunarodnog sistema globalizacije i međunarodnog sistema globalizacije i nacionalnog tržištanacionalnog tržišta, , te između pojedinacte između pojedinaca a ((recimo Osama Bin Ladenrecimo Osama Bin Laden) i ) i nacionalne nacionalne državedržave). ). Ove tri ravnoteže međusobno se Ove tri ravnoteže međusobno se dodirujudodiruju, , preklapaju i utiču jedna na drugupreklapaju i utiču jedna na drugu (Thomas L. Friedman)(Thomas L. Friedman)

Podela vlasti u dvadeset prvom Podela vlasti u dvadeset prvom vekuveku

PrivatnaPrivatna JavnaJavna Treći sektorTreći sektor

NaddržavnaNaddržavna TransnacionalnTransnacionalne korporacije e korporacije (primer, IBM, (primer, IBM, Shell)Shell)

Međunarodne Međunarodne organizacijeorganizacije

(primer, UN, (primer, UN,

STO)STO)

Nevladine Nevladine organizacije organizacije (primer, Oxfam, (primer, Oxfam, Greenpeace)Greenpeace)

DržavnaDržavna Državne Državne korporacije korporacije (primer, US (primer, US

Airways)Airways)

Centralna vlastCentralna vlast

u 20. vekuu 20. veku Državne Državne neprofitne neprofitne organizacije organizacije (primer, (primer, američki crveni američki crveni

krst)krst) LokalnaLokalna

(ona koja je(ona koja je

ispod državne)ispod državne)

Lokalna Lokalna

preduzećapreduzeća Državna/Državna/

Lokalna vlastLokalna vlast Lokalne grupeLokalne grupe

НАЦИОНАЛНИ СУБЈЕКТИ НАЦИОНАЛНИ СУБЈЕКТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСАМЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА

По многима, држава је главни, По многима, држава је главни, најважнији субјект међународних најважнији субјект међународних односа.односа.

Оно што је карактеристично за Оно што је карактеристично за државу и што је разликује од државу и што је разликује од осталих субјеката међународних осталих субјеката међународних односа јесу: територија, односа јесу: територија,

становништво, државна власт, становништво, државна власт, национална привреда и национална привреда и национална културанационална култура

Државна територијаДржавна територија

““Државна територија је део Државна територија је део простора (копна, воде, ваздуха) простора (копна, воде, ваздуха) који насељава и користи заједница који насељава и користи заједница људи (становништво) и који се људи (становништво) и који се налази под влашћу те државе.” налази под влашћу те државе.” (Војин Димитријевић, Радослав (Војин Димитријевић, Радослав Стојановић)Стојановић)

Мерила за описивање и Мерила за описивање и упоређивање државних упоређивање државних

територијатериторијаВеличинаВеличинаКвалитетКвалитетГеографски положај Географски положај

Величина државне Величина државне територијетериторије

Упадљиве разлике између држава: Упадљиве разлике између држава: Државе са највећом површином Државе са највећом површином (Руска Федерација, Канада, САД, (Руска Федерација, Канада, САД, КИна, Бразил)КИна, Бразил)

Патуљасте државе (Сан Марино, Патуљасте државе (Сан Марино, Монако – површина од 61 Монако – површина од 61 километара квадратних)километара квадратних)

Уједињене Нације данас у свом Уједињене Нације данас у свом чланству имају 19чланству имају 1933 државе државе

Ранг листа девет Ранг листа девет територијално највећих територијално највећих

држава светадржава светаМесто на Место на ранг листи ранг листи

Држава Држава Површина у Површина у километрима километрима квадратнимквадратним

Свет Свет 510, 072, 000510, 072, 000

1.1. Руска Руска ФедерацијаФедерација

17, 075, 20017, 075, 200

2.2. КанадаКанада 9,984, 6709,984, 670

3.3. САДСАД 9, 631, 4209, 631, 420

4.4. КинаКина 9, 596, 9609, 596, 960

5.5. БразилБразил 8, 511, 9658, 511, 965

6. 6. АустралијаАустралија 7, 686, 8507, 686, 850

7.7. Европска Европска унијаунија

3, 976, 3723, 976, 372

8.8. ИндијаИндија 3, 287, 5903, 287, 590

9.9. АргентинаАргентина 2, 766, 8902, 766, 890

Совјетски Савез је са својих 22 500 Совјетски Савез је са својих 22 500 000 квадратних километара био 000 квадратних километара био највећа држава икада – 1/6 највећа држава икада – 1/6 земљиног копназемљиног копна

11 временских зона 11 временских зона

Квалитет државне Квалитет државне територије територије

Економска вредност земљишта, воде и Економска вредност земљишта, воде и приморјаприморја

Од обрадиве земље до неких других Од обрадиве земље до неких других квалитетаквалитета

Нафта, природни гас и друга природна и Нафта, природни гас и друга природна и рудна богатства рудна богатства

Стратегијски значај квалитета Стратегијски значај квалитета територије: у случају оружаних сукоба, у територије: у случају оружаних сукоба, у бољем ће положају бити држава са бољем ће положају бити држава са бољом основом за довољну производњу бољом основом за довољну производњу хране и разноврсном сировинском хране и разноврсном сировинском базом, која омогућава несметано базом, која омогућава несметано снабдевање стратегијским материјаломснабдевање стратегијским материјалом

Географски положајГеографски положај

Оно обележје територије, које је Оно обележје територије, које је јединствено за сваку државу, тиче се јединствено за сваку државу, тиче се њеног географског положајањеног географског положаја

Географски положај држава има по њих Географски положај држава има по њих различите последицеразличите последице

он одређује њене суседе, врсту утицаја он одређује њене суседе, врсту утицаја коју ће трпети, коју ће трпети,

Од места државе може зависити њено Од места државе може зависити њено учешће у светској трговини и њена учешће у светској трговини и њена изложеност оружаним нападимаизложеност оружаним нападима

Државе смештене на главним, Државе смештене на главним, комуникационим (транзитним) правцима, који комуникационим (транзитним) правцима, који су условљени конфигурацијом земљине су условљени конфигурацијом земљине површине у повољнијем су положају али... су површине у повољнијем су положају али... су зато и угрожене великим миграцијама и зато и угрожене великим миграцијама и ратним походимаратним походима

Положај државне територије условљава и Положај државне територије условљава и конфигурацију њеног тла и климу која на њој конфигурацију њеног тла и климу која на њој преовладавапреовладава

Распоред мапа на територији (планински Распоред мапа на територији (планински венци, равнице, реке, језера) игра велику венци, равнице, реке, језера) игра велику стратегијску улогу и војна доктрина сваке стратегијску улогу и војна доктрина сваке земље прилагођена је њему. земље прилагођена је њему.

Становништво државе:Становништво државе:

Становништвом државе сматрају Становништвом државе сматрају се људи који на њеној територији се људи који на њеној територији трајно пребивају а не сви они који трајно пребивају а не сви они који се у датом тренутку затекну на се у датом тренутку затекну на њојњој

За међународне односе су За међународне односе су значајне квантитативна и значајне квантитативна и квалитативна обележја квалитативна обележја становништва. становништва.

Број становникаБрој становника

Мерило које се традиционално Мерило које се традиционално узима као један од основних узима као један од основних показатеља моћи државепоказатеља моћи државе

Велике разлике између држава у Велике разлике између држава у овом погледуовом погледу

Devet država sa najvećim brojem stanovnika Devet država sa najvećim brojem stanovnika

na svetu: CIA Worldfactbookna svetu: CIA Worldfactbook Mesto na rang listiMesto na rang listi

SvetSvet

11 KinaKina 1,338,612,9681,338,612,968

22 IndijaIndija 1,166,079,2171,166,079,217

33 Evropska unijaEvropska unija 500 000 000500 000 000

44 Sjedinjene AmeriSjedinjene Američke čke Države Države

307,212,123307,212,123

55 IndonezijaIndonezija 240,271,522240,271,522

66 BrazilBrazil 198,739,269198,739,269

77 Pakistan Pakistan 176,242,949176,242,949

88 BangladešBangladeš 156,050,883156,050,883

99 NigerijaNigerija 149,229,090149,229,090

1010 Ruska FederacijaRuska Federacija 140,041,247140,041,247

Квалитативне особине Квалитативне особине становништва становништва

Полна структура становништваПолна структура становништва Старосна структураСтаросна структура Степен урбанизације Степен урбанизације Писменост Писменост Степен образовања Степен образовања Национални састав становништва Национални састав становништва

(национално хомогене државе, (национално хомогене државе, национално нехомогене државе и национално нехомогене државе и државе чији је национални карактер државе чији је национални карактер тешко одредити-новонастале државе и тешко одредити-новонастале државе и имиграционе државе)имиграционе државе)

Државна власт Државна власт

По облику владавине, државе се деле По облику владавине, државе се деле на монархије и републикена монархије и републике

По уставном уређењу оне могу бити По уставном уређењу оне могу бити апсолутне и уставне монархије, апсолутне и уставне монархије, парламентарне или председничке парламентарне или председничке републикерепублике

У погледу организације власти у У погледу организације власти у држави може бити спроведено начело држави може бити спроведено начело поделе или јединства властиподеле или јединства власти

Држава може бити унитарна или Држава може бити унитарна или федеративнафедеративна

Конфедерације Конфедерације

Национална привредаНационална привреда

Друштвено-економски системДруштвено-економски системЕкономски потенцијал Економски потенцијал Потрошња (производна, лична, Потрошња (производна, лична,

општа, зависност од светског општа, зависност од светског тржишта)тржишта)

Национална култураНационална култура

Под националном културом у Под националном културом у међународним односима обично се међународним односима обично се подразумева она особена култура подразумева она особена култура која се може описати у једној која се може описати у једној држави и која је значајна да би се та држави и која је значајна да би се та држава не само разликовала од држава не само разликовала од других, које имају друкчију (сличну других, које имају друкчију (сличну или мање сличну) културу, већ и да или мање сличну) културу, већ и да би се помоћу ње схватило и би се помоћу ње схватило и објаснило њено међународно објаснило њено међународно понашањепонашање

Културне творевинеКултурне творевине

• језик,језик,религија, религија, национална уметност,национална уметност,право, морал и обичај право, морал и обичај психолошка испитивања и психолошка испитивања и

националне стереотипијенационалне стереотипијеприближавање националних култура приближавање националних култура

– “културни империјализам ”– “културни империјализам ”

Међународни субјекти Међународни субјекти међународних односамеђународних односа

Међународне Међународне (међудржавне) (међудржавне) организацијеорганизације

Такав субјекат је организовани систем Такав субјекат је организовани систем односа између држава чланица, који се односа између држава чланица, који се изражава у постојању органа организације, изражава у постојању органа организације, које представљају средишта одлучивања и које представљају средишта одлучивања и преко којих организација делује као преко којих организација делује као посебан субјект међународних односа и посебан субјект међународних односа и међународног права. Правна претпоставка међународног права. Правна претпоставка за постојање међународне организације за постојање међународне организације јесте њен статут, који ступа на снагу јесте њен статут, који ступа на снагу ратификацијом потребног броја држава, а ратификацијом потребног броја држава, а фактична је да су образовани њени главни фактична је да су образовани њени главни органи и да су почели да раде (Војин органи и да су почели да раде (Војин Димитријевић, Радослав Стојановић) Димитријевић, Радослав Стојановић)

Државе и међународне Државе и међународне организацијеорганизације

Структура међународне Структура међународне организацијеорганизације

Деловање међународне Деловање међународне организацијеорганизације

Доношење одлука у међународној Доношење одлука у међународној организацијиорганизацији

Транснационални Транснационални субјекти субјекти

међународних односамеђународних односа

Транснационални субјекти Транснационални субјекти међународних односа испуњавају међународних односа испуњавају све услове који су постављени за све услове који су постављени за субјекте међународних односа, субјекте међународних односа, али се од других разликују по томе али се од других разликују по томе што су у њима окупљени људи из што су у њима окупљени људи из различитих држава, без различитих држава, без посредовања својих држава.посредовања својих држава.

Врсте транснационалних Врсте транснационалних субјеката међународних субјеката међународних

односа односа Међународне невладине Међународне невладине

(“приватне(“приватне””) организације ) организације Транснационални политички Транснационални политички

покретипокретиТранснационалне верске Транснационалне верске

организацијеорганизацијеТранснационалне привредне Транснационалне привредне

организацијеорганизације

Међународне невладине Међународне невладине (“приватне”) организације(“приватне”) организације

То су удружења група и појединаца То су удружења група и појединаца из различитих држава, чији циљеви из различитих држава, чији циљеви нису лукративни, тј. не састоје се у нису лукративни, тј. не састоје се у стицању добити. Такве се стицању добити. Такве се организације, дакле, не могу бавити организације, дакле, не могу бавити трговином или банкарством, али се трговином или банкарством, али се могу залагати за интересе, онако могу залагати за интересе, онако како их њихови чланови опажају. како их њихови чланови опажају. Отуда је велики број таквих Отуда је велики број таквих организација и зато су оне врло организација и зато су оне врло разноврсне. разноврсне.

Међународном приватном организацијом сматра Међународном приватном организацијом сматра се свака она творевина која успе да се као таква се свака она творевина која успе да се као таква региструје у некој од постојећих држава, региструје у некој од постојећих држава, задовољавајући захтеве њеног законодавтствазадовољавајући захтеве њеног законодавтства

Највећи број невладиних организација окупља Највећи број невладиних организација окупља људе исте професије – Међународни савез људе исте професије – Међународни савез преводилаца, Европска федерација јавних преводилаца, Европска федерација јавних службеника, Нордијско удружење музичара службеника, Нордијско удружење музичара

Организације које штите сталешке интересе Организације које штите сталешке интересе својих чланова – Савез ПЕН клубова, Међународна својих чланова – Савез ПЕН клубова, Међународна федерација фудбалских удружења ФИФАфедерација фудбалских удружења ФИФА

Овакве организације могу заступати интересе Овакве организације могу заступати интересе веома широког круга људи, који није обележен веома широког круга људи, који није обележен само њиховом делатношћу – Међународни савез само њиховом делатношћу – Међународни савез жена; жена;

ТРАНСНАЦИОНАЛНИ ТРАНСНАЦИОНАЛНИ ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТИПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТИ

Међународни политички покрети окупљају људе Међународни политички покрети окупљају људе различитих националности и држављанстава који различитих националности и држављанстава који не теже само једном делимичном или привременом не теже само једном делимичном или привременом политичком циљу већ усвајају ширу политичку политичком циљу већ усвајају ширу политичку идеологију, учење или програм и залажу се за идеологију, учење или програм и залажу се за њихово усвајање и остварење у целом светуњихово усвајање и остварење у целом свету

Карактеристично за ове покрете је то што теже Карактеристично за ове покрете је то што теже променама у међународној политици, али не само променама у међународној политици, али не само њима. Они верују у предност одређених њима. Они верују у предност одређених друштвених и политичких система, било да већ друштвених и политичких система, било да већ постоје у неким државама или да их тек треба постоје у неким државама или да их тек треба остваривати.остваривати.

Прва и друга интернационала Прва и друга интернационала Социјалистичка интернационала Социјалистичка интернационала Светска демохришћанска унија Светска демохришћанска унија

Транснационалне верске Транснационалне верске организацијеорганизације

Док неке религије не познају хијерархијски организовану Док неке религије не познају хијерархијски организовану цркву, или имају само националне организације и вође, цркву, или имају само националне организације и вође, могуће је да се створи светска црква, на челу с органима могуће је да се створи светска црква, на челу с органима којима верници дугују поштовање и послушност. Так у којима верници дугују поштовање и послушност. Так у таквом односу може бити речи о правим субјектима таквом односу може бити речи о правим субјектима међународних односамеђународних односа

Најчвршће организована међународна црква је католичка Најчвршће организована међународна црква је католичка Католичка црква је несумњиво транснационални субјект Католичка црква је несумњиво транснационални субјект

међународних односа, јер има светски центар међународних односа, јер има светски центар одлучивања, није потчињена другом субјекту одлучивања, није потчињена другом субјекту међународних односа и ужива оданост великог броја људи међународних односа и ужива оданост великог броја људи у разним земљама и непосредно ступа у односе с другим у разним земљама и непосредно ступа у односе с другим субјектима међународних односасубјектима међународних односа

Карактеристичан облик у коме католичка црква правно Карактеристичан облик у коме католичка црква правно потврђује своју самосталност јесте конкордат, уговор потврђује своју самосталност јесте конкордат, уговор између Свете столице и одређене државеизмеђу Свете столице и одређене државе

Светски савет цркава – 1948. – окупља 263 протестантске, Светски савет цркава – 1948. – окупља 263 протестантске, православне и старокатоличке цркве из 90 земаљаправославне и старокатоличке цркве из 90 земаља

Транснационалне привредне Транснационалне привредне организацијеорганизације

Према најширем гледишту, да би се Према најширем гледишту, да би се радило о вишенационалном предузећу, радило о вишенационалном предузећу, довољно је да постоји огранак предузећа довољно је да постоји огранак предузећа у једној страној држави, али се ипак у једној страној држави, али се ипак сматра да треба да их буде у више сматра да треба да их буде у више држава.држава.

Однос вишенационалног предузећа и Однос вишенационалног предузећа и државе је веома сложен и ове две врсте државе је веома сложен и ове две врсте субјеката међународних односа утичу субјеката међународних односа утичу једна на другу специфичним средствима једна на другу специфичним средствима која им стоје на располагању.која им стоје на располагању.

Појединци?Појединци?

ЛИТЕРАТУРА:ЛИТЕРАТУРА:

Обавезна:Обавезна:Војин Димитријевић, РадославВојин Димитријевић, Радослав Стојановић, Стојановић, Међународни односиМеђународни односи, ,

Службени лист СРЈ, Београд, 1996, Службени лист СРЈ, Београд, 1996, стр. 83-90. стр. 83-90.

Џозеф Нај, Џозеф Нај, Како разумевати Како разумевати међународне сукобемеђународне сукобе, Стубови , Стубови културе, Београд, 2006, стр. културе, Београд, 2006, стр. 219-219-224; 287-288; 294-302; 224; 287-288; 294-302;

Шира:Шира: https://www.cia.gov/cia/publications/factbook/ https://www.cia.gov/cia/publications/factbook/ Dragan R. Simić, Dragan R. Simić, Nauka o bezbednosti-savremeni pristupi Nauka o bezbednosti-savremeni pristupi

bezbednostibezbednosti, Službeni list SRJ, Fakultet političkih nauka, , Službeni list SRJ, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2002, pp. 15-19Beograd, 2002, pp. 15-19

Harm de Blij, Harm de Blij, Why Geography Matters – three challenges Why Geography Matters – three challenges facing America: Climate Change, the Rise of China, and Global facing America: Climate Change, the Rise of China, and Global TerrorismTerrorism, Oxford University Press, New York, 2005, pp. 91 - , Oxford University Press, New York, 2005, pp. 91 - 124124

Andrew Boyd, Andrew Boyd, An Atlas of World AffairsAn Atlas of World Affairs, Routhledge, London, , Routhledge, London, 1998, Tenth Edition; 1998, Tenth Edition;

The World Almanac and Book of Facts 2006The World Almanac and Book of Facts 2006, World Almanac , World Almanac Education Group Inc., New York, 2006, pp. 750 – 850Education Group Inc., New York, 2006, pp. 750 – 850

James N. Rosenau, “The Dynamism of a Turbulent World”, in: James N. Rosenau, “The Dynamism of a Turbulent World”, in: Miroslav Hadžić, PrirMiroslav Hadžić, Prir., Reforma sektora bezbednosti – zbornik ., Reforma sektora bezbednosti – zbornik tekstovatekstova, G17 Institut, Centar za civilno – vojne odnose, , G17 Institut, Centar za civilno – vojne odnose, Beograd, 2003, str. 145 – 162;Beograd, 2003, str. 145 – 162;

Thomas L. Friedman, Thomas L. Friedman, Longitudes and Attitudes – The World in Longitudes and Attitudes – The World in the Age of Terrorism, Anchor Books,the Age of Terrorism, Anchor Books, New York, 2003, pp. 3 – 6 New York, 2003, pp. 3 – 6

Peter Willets, “Transnational actors and International Peter Willets, “Transnational actors and International Organizations”, in: Steve Smith, John Baylis, Organizations”, in: Steve Smith, John Baylis, The Globalization The Globalization of World Politics – An Introduction to International Relationsof World Politics – An Introduction to International Relations, , Oxford University Press, New York, 2005, Third Edition, pp. Oxford University Press, New York, 2005, Third Edition, pp. 425-447425-447

ХВАЛА НА ПАЖЊИХВАЛА НА ПАЖЊИ