Sportska Industrija u Konjickom Sportu (2)

Факултет за спортБеоград

Студијски програм: Тренер у спорту

СЕМИНАРСКИ РАДТема: Спортска индустрија у коњичком спорту

Студент: Чедомир СтанојевићБрој индекса: 4017/2014

Ментор:Доц. др Игор Радошевић

Београд, 2015. година

Семинарски радСпортска индустрија у коњичком спорту

САДРЖАЈ:

УВОД............................................................................................................................... 3

I СТРУКТУРА КОЊИЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ............................................................................4

II КОЊИЧКА ИНДУСТРИЈА – ТРЕНДОВИ........................................................................6

III РАСЕ КОЊА И ЊИХОВА УПОТРЕБА............................................................................8

IV ТРОШКОВИ УЗГОЈА И ОДРЖАВАЊА..........................................................................9

V УСПЕШНОСТ УЗГОЈА СПОРТСКИХ КОЊА..................................................................11

VI КОЊИЧКИ СПОРТ.....................................................................................................12

1. Евентинг................................................................................................................12

2. Препонско јахање.................................................................................................13

3. Дресура – уметност коњичког спорта.................................................................14

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................... 16

ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................. 17

2


УВОД

Наше коњарство је релативно мало, али сви статистички показатељи кроз године

указују на континуирани напредак и повећање интереса за узгој и бављење

коњима. Ипак, иако узгој коња и коњички спорт чини тек мали део у укупној

српској пољопривредној и спортској активности, постоје сви сегменти и

активности као у модерним, великим и економски развијеним коњичким

индустријама, те стога можемо без устручавања говорити и о коњичкој

индустрији.

У многим економски развијенијим земљама света, целокупно коњарство истих

земаља због профитабилности обједињује се под називом коњичка индустрија

(енг. хорсе индустрy). Развијена коњичка индустрија има велику улогу у

националним економијама (посебно аграрној) и у стабилизовању локалних

економија, битно доприноси социјалној стабилности заједнице, очувању околине,

здрављу људи и побољшању квалитета живота. Често се у разним националним

извештајима из подручја пољопривреде се може чути да је коњичка индустрија

срце пољопривредне производње и ставља се на прво место према значају у

националној пољопривреди.

У великом броју истих извештаја, осим истицања њеног значаја, напомиње се да

има још могућности које нису искоришћене и да још увек има простора за

ширење и раст њеног удела у националној економији.

3


I СТРУКТУРА КОЊИЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ

Коњичка индустрија је врло дисперзована. Сачињена је од великог броја

различитих типова пословања (често малих) и подупире широк варијетет

активности у свим регијама земље. Комбинује примарне руралне или сеоске

активности (узгој, држање и тренинг коња) с великим бројем урбаних или

градских активности. Економска добит остварује се увек, у мањем или већем

уделу. Укупан економски учинак је скуп разних директних, индиректних и

проузрокованих утицаја.

Коњичка индустрија дели се у два главна дела:

1. темељне активности основане на коришћењу, поседовању и власништву коња,

и

2. активности давања добара и сервиса за темељне активности које су једнако

значајне.

Темељне активности коњичке индустрије протежу се од, у потпуности

професионалних активности, до активности опуштања и уживања у раду с

коњима. Интерес учесника протеже се од интереса остваривања добити до

интереса опуштања уз коње, а између се налазе и многи полупрофесионални

учесници који имају интерес у остваривању мање добити, али и пријатног

дружења с коњима.

Темељне активности коњичке индустрије директно задовољавају потребе

потрошача. Активност професионалних такмичара у коњичким спортовима

повлачи активност узгајивача, тренере, организаторе коњичких такмичења и

друге. Активности оријентисане на тренутке уживања и опуштања уз коње

4


укључују едукацију у раду с коњима, обуку јахача, возача и других, укључивање

коња у туристичку активност и друго.

Други део коњичке индустрије је део који осигурава добра и сервисе за темељне

активности, као нпр. стручњаке за коњарство, поткиваче, ветеринарско особље,

хиподроме и друге такмичарске објекте, произвођаче хране и друге.

Најзначајнији део коњичке индустрије су галопске и касачке трке или тзв. тркачка

коњичка индустрија (енг. racing horse industry).

5


II КОЊИЧКА ИНДУСТРИЈА – ТРЕНДОВИ

У економски развијеним земљама, али и у земљама у којим је запажено

повећање економског стандарда, бављење коњима (спорт, узгој, рекреација и

друго) све више постаје одраз начина и квалитета живљења, који је управо један

од главних интереса у модерним коњичким индустријама појединих држава.

Коњ је средство које може послужити у активностима опуштања и едукације људи

свих узраста. Промене у законској регулативи појединих држава које су

легализовале клађења на трке изван тркалишта, значајно су утицале на узгој

тркачких коња, њихову употребу и активност на тркалиштима. Као последица

тога, у последњој деценији долази и до промена у стимулацијским улагањима.

Број тркачких коња у истим државама знатно је порастао, али је и даље нагласак у

истим коњичким индустријама на коришћењу коња у тренуцима уживања и

одмора, тј. у побољшању квалитета живљења. Промене у законским

регулативама и стимулацијским програмима понајвише су утицале на

рекреацијско јахање у САД – у. Наиме, теренско јахање је, осим доживљаја

јахања, уско повезано с боравком у природи.

6


Као последица тога, великој популарности и ширењу теренског јахања дошло је

до проблема превеликог броја јахача и коња који бораве у америчким

националним парковима и који значајно утичу на њихову флору и фауну, а чак и

на превелику ерозију тла на јахаћим стазама.

Коњичка удружења у земљама с развијеном коњичком индустријом сваким

даном броје све већи број почетника и такмичара аматера у многим коњичким

догађањима с нагласком на промовисање активности изван такмичарских

објеката или тзв. неаренских активности, као нпр. рекреацијско и теренско

јахање. У недавно спроведеним студијама у САД-у, утврђено је да 91% јахача

борави у националним парковима од 2 до 4 пута месечно у трајању од 2 до 8

сати. Јахачи који изнајмљују коње или тзв. комерцијални јахачи, њих чак 96,9%

бораве дневно у америчким националним парковима од 1 до 3 сата.

Показатељи развоја коњичке индустрије

Три су основна показатеља који указују на позитиван тренд развоја неке

националне коњичке индустрије:

1. повећање броја коња,

2. повећање броја активних учесника,

3. повећање броја раса и узгојних типова.

7


III РАСЕ КОЊА И ЊИХОВА УПОТРЕБА

Упоредо с развојем коњичке индустрије, последично долази и до

диференцијације националне популације коња према употреби. Модерна

коњичка индустрија разликује поделу на три скупине, и то према:

1. Локалитету – ова скупина обухвата већи број раса, али доминирају

традиционалне расе коња.

2. Спорту – скупина је која обухвата већи број раса, али поједине доминирају.

Запрежна такмичења су нпр. отворена за велики број раса, али преовладавају

расе које су гајене у смеру каросијерних коња или коња за вучу лаких кочија, као

што је липицанер и друге. Други врло јасан пример су препонска и дресурна

такмичења.

3. Раси – промовише се употреба поједине расе у већем броју намена. Разлог

томе је позитиван ефект стварања већег тржишта, односно веће могућности

продаје. Управо због подељене употребе, узгајивачи су често чланови више

интересних удружења.

8


IV ТРОШКОВИ УЗГОЈА И ОДРЖАВАЊА

Трошкови узгоја и одржавања зависе од расе и начина употребе. Према ова два

чиниоца поредак трошкова узгоја и одржавања је следећи:

1. највеће трошкове имају власници спортских коња – ова скупина обухвата коње

који се користе у галопском, касачком, препонском, запрежном, дресурном и

другим спортовима.

2. други по трошковима су власници изложбених и ѕhow коња – ова скупина

обухвата коње који се узгајају у циљу излагања на фестивалима, изложбама и

смотрама коња, родео такмичењима и наступима у разним ѕhow програмима.

3. врло мале трошкове имају власници рекреацијских коња – ова скупина

обухвата коње који се користе у различитим рекреацијским активностима,

туристичком јахању и друго.

4. најмање трошкове узгоја имају власници коња оних пасмина које се узгајају у

оквирима програма очувања пасмина екстензивном технологијом – ова скупина

обухвата коње који су због аутохтоности и изворности уврштене у националне

програме очувања. Ове пасмине врло ретко учествују у коњичким спортовима,

тако да осим основних трошкова узгоја готово да и нема других трошкова. На

пример, ради јаснијег разумевања, студија о стању коњичке индустрије америчке

државе Алабама за 1999. годину, која је обухватила преко двадесет ставки

трошкова који настају у држању коња, доноси конкретне податке о односу

трошкова између три горе наведене скупине коња.

9


Власници тркачких коња имали су по коњу просечан годишњи трошак од

15.390,00 долара, власници изложбених и схоw коња трошак од 11.005,00 долара,

а власници рекреацијских коња 3.140,00 долара по коњу.

Ирске узгајиваче њиховог националног препонско – дресурног узгојног типа Irish

Sport Horse у 2006. години просечан годишњи трошак износио је 10.550,00 еура,

од чега је 9.050,00 еура чинио трошак кобиле (припуст, храна, смештај и држање)

и 1.500,00 еура трошак узгоја ждребета од ждребљења до одбитка. Исте године

продајна цена ждребади је у просеку износила 2.027,00 еура, а већу просечну

продајну цену од око 6.000,00 еура постигло је свега 10% најквалитетније

ждребади.

10


V УСПЕШНОСТ УЗГОЈА СПОРТСКИХ КОЊА

Критични фактори у производњи квалитетних спортских коња су:

1. процена расплодног грла на темељу родовника, изгледа, спортских резултата и

резултата потомства,

2. успешан менаџмент расплодних кобила и ждребади од зачећа до три године

старости,

3. правовремена процена промена потреба и жеља купаца,

4. презентација и тренинг младих коња за продају и

5. едукација власника у циљу оспособљавања за активно учествовање у

спровођењу узгојне стратегије, презентацији и продаји коња, те учествовању у

раду узгојних организација.

11


VI КОЊИЧКИ СПОРТ

Систем обуке јахања се развијао веома дуго.

Прва европска школа јахања основана је

почетком XVI века у Напуљу, након чега су

сличне школе основане у Версају, Мадриду и

Бечу. Све ове школе бавиле су се углавном

дресуром коња, а тек у 17. веку школе јахања

у Француској почињу са систематском обуком јахача. Прве коњске трке су

одржане у Енглеској 1174, Француској 1370. и Немачкој 1448.

Коњички спорт се на Играма представио у Паризу 1900. године са препонским

такмичењима, а до следећег појављивања је сачекао Игре у Стокхолму 1912. од

када је редовно на програму свих Летњих игара. До 1948. године су јахачи

морали бити официри, тако да су се такмичили само мушкарци. Ово ограничење

је укинуто 1951. године и од Игара у Хелсинкију се и жене такмиче заједно са

мушкарцима. Жене су прво укључене у дресурна такмичења, а након тога

постепено и у све остале дисциплине.

1. Евентинг

Од три дисциплине на програму Игара, најзахтевнији је свакако Тродневни испит

спремности јахача и коња (Евентинг) који обухвата не само дресуру и прескакање

препона, него и дугачке крос-кантри трке на терену са природним или вештачким

препрекама.

12


Тродневни испит спремности јахача и коња (Eвентинг) је дисциплина која се

спроводи у три дана и то кроз:

1. дан – дресурно јахање,

2.дан – милитари – око 7 км са фиксним препрекама у природи,

3.дан – прескакање препона у паркуру са падајућим елементима. Такмичар кроз

сва три дана јаше једног коња. Дисциплина за сврху има да покаже усклађеност

јахача и коња, физичку и психичку спремност, издржљивост и храброст.

Занимљивост:

На Играма у Пекингу 2008. године, Канађанин

Иан Милер је у 61. години живота освојио

сребрну медаљу у екипном прескакању

препона, 36 година након његовог првог

наступа на Играма у Минхену 1972. године.

Тиме је постао насјтарији освајач олимпијске

медаље у Пекингу.

2. Препонско јахање

Дисциплина прескакања препона је

најпознатија дисциплина коњичког спорта

призната од стране међународне Коњичке

федерације (ФЕИ) где се мушкарци и жене

такмиче равноправно како на

индивидуалним тако и на екипним

такмичењима. Такмичар има за циљ да у што краћем временском периоду без

казнених поена савлада паркур од 10 до 13 поена.

13


3. Дресура – уметност коњичког спорта

Веома дуга историја дресуре коња протеже се све до античке Грчке. Дресура као

највиши ниво тренинга коња се сматра уметношћу јахачког спорта и користи се

као основа за све остале дисциплине. Стари грци су пре више од две хиљаде

година приметили да је, уколико желе да и јахач и коњ преживе битку, неопходна

потпуна хармонија међу њима. Способност коња да се брзо креће са једне на

другу страну, прелазак у галоп или нагла промена правца се сматрају најважнијим

особинама.

“Дресура се сматра за уметност коњичког спорта и користи се као основ за све

остале дисциплине. Она је највиши израз обуке коња “

Шта је дресура?

У модерном дресурном такмичењу, од коња и јахача се очекује да изводе

унапред научене серије унапред предвиђених покрета, познатих као “фигуре”

(круг, серпентина, кретње у ходу касу и галопу). Они изводе ове покрете у потпуно

14


равној, правоугаоној арени, димензија 60 x 20м. Арена је оивичена ниским

оградицама дуж којих су словима обележени маркери постављени симетрично и

показују где су покрети започети и где их треба завршити и где треба да се

ураде промене брзине или водеће ноге. У свим такмичењима, коњ мора да

покаже следеће кретње: ход, кас и лагано галопирање, као и течне промене

унутар и између ових кретњи.

Стандардна формула ФЕИ Светских и континенталних првенства и Олимпијских

игара се састоји од Гранд При, Гранд При Специјала и Гран При тестова слободног

састава (Кјур), на највишем нивоу тестова. У кјур тестовима, спортиста је слободан

да изабере своју форму и начин презентације, али неки обавезни покрети морају

бити укључени. У свим осталим тестовима спортисти прате тачно прецизиран

програм/тест.

15


ЗАКЉУЧАК

Ниска профитабилност проблем је великог броја узгајивача у свим земљама

Европске Уније у којима просечне цене топлокрвних трогодишњака су у распону

од 1.039,00 еура у Грчкој до 7.700,00 еура у Италији. Када се правило поређење

цена између грла исте расе, сличне узгојне вредности између појединих држава,

примећено је да се проблем ниских продајних цена чешће јавља у државама с

малим расним популацијама коња које су значајне за коњичку индустрију.

Закључак је да мале расне популације, иако значајне за развој коњичке

индустрије у некој земљи, немају довољно велики потенцијал како би узеле

значајни економски део у укупној националној коњичкој индустрији.

У скупини власника спортских коња, власници тркачких коња имају највеће

трошкове тренинга и држања, али и узгоја. Питање је колика је вероватноћа да ће

узгајивач, упркос великим новчаним улагањима, одгојити врхунско ждребе.

Према статистикама узгоја тркачких пасмина коња (енглески пунокрвњак и

касачи), та вероватност износи свега 3 %, односно од 100 припуштених кобила

само три ждребета имају шансу да постану победници великих или тзв. „group“

трка.

16


ЛИТЕРАТУРА

Хорсвил зборник радова 2012. ,, Понашање добробит и заштита животиња“ др Миријана Вучинић Правилник о добробити коња 08. 12. 2008. године.

Правилник „ФЕИ кодекс понашања за добробит коња“ од 08. 12. 2008. године.

Ветеринарски Правилник од 12. 05. 2009. године.

17

Documents

Sportska Industrija u Konjickom Sportu (2)