Srbija Pod Lupom Ipsosa_okt2014

8/19/2019 Srbija Pod Lupom Ipsosa_okt2014

1/157

© 2012 Ipsos. All rights reserved. Contains Ipsos' Confidential and Proprietary informationand may not be disclosed or reproduced without the prior written consent of Ipsos.

© 2014 Ipsos. All rights reserved. Contains Ipsos' Confidential and Proprietary informationand may not be disclosed or reproduced without the prior written consent of Ipsos.

Oktobar 2014

SRBIJA POD LUPOM

IPSOSA


2/157

2

SADRŽAJ

1. ŠTA GRADJANI SRBIJE OČEKUJU u pogledu ekonomske situacije u zemlji?

2. Koje DEMOGRAFSKE TRENDOVE možemo očekivati u narednih 5 godina i kako će seoni odraziti na razvoj zemlje?

3. A kakva je TRENUTNA EKONOMSKA SITUACIJA u Srbiji?

4. Kakav je ŽIVOTNI STANDARD gradjana?

5. Šta građani misle o važnim DRUŠTVENIM I POLITIČKIM TEMAMA?

6. Penetracija PAMETNIH TELEFONA u svetu dramatično raste. A kakva je situacija uSrbiji?

7. Hrana i piće imaju najveći udeo u potrošačkoj korpi. A kakve su zapravo NAVIKEISHRANE gradjana Srbije?

8. Prilog 1: Makroekonomski pokazatelji - ažurirani podaci

9. Prilog2: Medijska slika Srbije – ažurirani podaci


3/157

3

METODOLOGIJA

IZVORI PODATAKA

Republički zavod za statistiku

Ekonomski institut: Makroekonomske analize i trendovi

Ipsos mesečno Omnibus istraživanje

Ipsos BrandPuls istraživanje

Ipsos New Media Usage Tracker

Nielsen istraživanje

Life in transition survey, EBRD Istraživanje za TACSO (tacso.org)

Consumer survey, European Commission

Nacionalni savet za regionalni razvoj

Sajt Vlade Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Međunarodni monetarni fond

Svetska banka

Sajt Makroekonomija.org

Sredstva javnog informisanja: Politika, Vreme, B92


4/157

4

ŠTA GRADJANISRBIJE OČEKUJUu pogledu ekonomske

situacije u zemlji?


5/157

5

UVODNA REČ NAŠEG EKSPERTA

Hana Baronijan,

Direktor istraživanja

Gradjani Srbije imaju najviše optimizma u pogledu

ekonomske situacije u zemlji u narednih godinu dana uodnosu na zemlje u regionu.

I pored izuzetno teške ekonomske situacije i skorojnajavi uvođenja mera štednje građani Srbije imaju velikopoverenje i očekivanja od državnog vrha po pitanju

ekonomskog oporavka zemlje usled najavljenihinvesticija i rešavanja problema preduzeća urestrukturiranju.

Može se očekivati da će se efekti mera štednje nakonnjihov uvođenja odraziti na ovaj optimizam u narednom

periodu.Kontakt:+381 11 3284 075

[email protected]


6/157

6

Građani pre očekuju poboljšanje ekonomskesituacije u zemlji nego lične finansijske situacije u

narednih godinu dana

41 %očekuje poboljšanje

EKONOMSKA

SITUACIJA U

ZEMLJI

LIČNAFINANSIJSKA

SITUACIJA

33 %očekuje poboljšanje


7/157

29

28

23

26

25

26

15

18

1

2

Septembar 2013

Septembar 2014

% Mnogo pogoršala % Malo pogoršala % Ostala ista % Ne zna % Malo poboljšala % Mnogo poboljšala

Po Vašem mišljenju , kako se ekonomska situacija u zemlji promenila u proteklih 12 meseci?

Baza: Opšta populacija, 18+

Doživljaj pogoršanja ekonomske situacije se nije promenio u proteklih godinu dana.

DOŽIVLJAJ POGORŠAVANJA EKONOMSKE SITUACIJE U ZEMLJI JE STABILAN I VEOMA IZRAŽEN: PREKOPOLOVINE STANOVNIŠTVA SMATRA DA SE EKONOMSKA SITUACIJA U ZEMLJI POGORŠALA U PROTEKLOJGODINI

Izvor: Consumer survey, European Commission


8/157

21

21

20

20

28

18

26

33

5

7

Finansijska situacija u

domaćinstvu

Ekonomska situacija u zemlji

% Mnogo pogoršati % Malo pogoršati % Ostati ista % Malo poboljšati % Mnogo poboljšati

Po Vašem mišljenju , kako će se situacija promenilti u narednih 12 meseci?


40% smatra da će se poboljšati ekonomska situacija u zemlji, dok 31% smatra da će im se poboljšati lična

finansijska situacija. Ipak 41% građana očekuje pogoršanje ekonosmke situacije i u zemlji i na ličnom nivou.

U NAREDNIH GODINU DANA GRAĐANI PRE OČEKUJU POBOLJŠANJE EKONOMSKESITUACIJE U ZEMLJI NEGO LIČNE FINANSIJSKE SITUACIJE



9/157

Po Vašem mišljenju , kako će se opšta ekonomska situacija u zemlji promenilti u narednih 12 meseci?


21 20

8

22

2017

21

31

18 25 43

32

33 29

26

117 8

% Mnogo pogoršati % Malo pogoršati % Ne zna % Malo poboljšati % Mnogo poboljšati

U POREDJENJU SA ZEMLJAMA U REGIONU GRADJANI SRBIJE IMAJU NAJVIŠE OPTIMIZMA POPITANJU EKONOMSKE SITUACIJE U ZEMLJI U NAREDNIH GODINU DANA

Građani Srbije su najoptimističniji, a slede ih građani Makedonije, Crne Gore, dok supredviđanja najlošija među građanima Hrvatske –više od polovine građana Hrvatske očekujeda se ekonomska situacija u zemlji pogorša.

SRB MK MN HR



10/157

24

27

27

27

17

17

21

24

5

5

Septembar 2013

Septembar 2014

% Mnogo povećati % Malo povećati % Ostati isti % Malo smanjiti % Mnogo smanjiti

Kakve promene broja nezaposlenih u zemlji očekujete u narednih 12 meseci?


Tek svaki četvrti građanin očekuje da će se nezaposlenost u narednih godinu dana smanjiti.

STRAH OD RASTA NEZAPOSLENOSTI JE VEOMA IZRAŽEN: VIŠE OD POLOVINE GRAĐANAOČEKUJE PORAST BROJA NEZAPOSLENIH U NAREDNIH GODINU DANA



11/157

Kakve promene broja nezaposlenih u zemlji očekujete u narednih 12 meseci?


29 27

11

20

3427

34 18

22

17 31

24

13

2424

21

516

% Mnogo povećati % Malo povećati % Ostati isti % Malo smanjiti % Mnogo smanjiti

STRAH OD RASTA NEZAPOSLENOSTI VEOMA JE IZRAŽEN U ZEMLJAMA REGIONA I DELI GAPRIBLIŽNO IZMEĐU 1/3 I 2/3 GRAĐANA U ZAVISNOSTI OD ZEMLJE

Najizraženiji strah je u Hrvatskoj (63%), potom u Srbiji (54%), a najniži u Makedoniji, gde blizu 40%

građana očekuje porast broja nezaposlenih, iako se stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2014. kretala

od 16% u Hrvatskoj, preko 21% u Srbiji do čak 28% u Makedoniji.

SRB MKMNHR



12/157

Č Š


13/157

13


Dragiša Bjeloglav,

Direktor operacija

Srbija godišnje „gubi“ 50.000 stanovnika, pri čemu je smanjenje od35.000 posledica negativnog prirodnog priraštaja a ostalih 15.000 čine

emigranti. Udeo starih raste i to je trend koji će se nastaviti u narednimdecenijama.

PIO fond funkcioniše po principu „pay as you go“ što znači da sepenzije isplaćuju iz doprinosa koja uplaćuju trenutno zaposlena lica. Dabi ovaj sistem bio održiv potrebno je da odnos zaposlenih i penzionerabude 3:1.

Trenutno je ovaj odnos 1:1, sa tendencijom daljeg opadanja broja

zaposlenih. Osim toga, u narednim godinama će se penzionisatinajbrojnija, tzv. baby boom generacija, što će značajno povećati brojpenzionera.

Ukoliko se ništa ne bude promenilo u postojećim trendovima, broj

izdražavanih ljudi će daleko nadmašiti broj ljudi koji zarađuje idoprinosi, što će se direktno odraziti na PIO fond i socijalne službe asamim tim i na budžet države odnosno njenu ekonomsku stabilnost.

Takođe, pad u broju radno sposobnih stanovnika će smanjiti ukupnuproizvodnju, što će opet negativno uticati na ekonomsku stabilnost iodrživost.

Kontakt:

+381 11 3284 075

[email protected]


14/157

14

PROSEČNA STAROST stanovnika Srbije je 42,6godina.

U Nemačkoj prosečana starost je

45,7 godina

U SAD 37, 2 godina, a u Indiji 26,7.


15/157

15

Srbija ima 7,2 million stanovnika

2,5 million domaćinstava

Prosečno domaćinstvo ima 2,8 članova

Popisano 2011= 7,12 i nepopisano

0,08 miliona

U 2011. je u Srbiji živelo 311.000stanovnika manje nego u 2002.

Izvor: Republički zavod za statistiku


16/157

16

STANOVNIŠTVO PO POLU I STAROSTI, POPIS 2011, U ’000

163

376

463

573

481

489

450

363

330

95

277

405

544

473

501

470

385

349

80+

70-79

60-69

50-59

40-49

30-39

20-29

10-19

0-9

Žene Muškarci

2,9 mil

preko 50

1,8 mil

preko 60

1,3mil

preko 65

0,9 mil

preko 70

Najbrojnijageneracija 50-59,

koja u sledećih 10

godina ide u penziju

– PIO!!!!

Prosečna starost stanovništva iznosi 42.6 godina – a očekivana stopa doživljenja 75 (EU-80) Stanovništvo Srbije spada grupu izrazito starih populacija, i to je posledica kontinuiranog

niskog nataliteta i porasta očekivane dužine života.


17/157

17

POPULACIONI PROFIL SRBIJE PREMA TIPU NASELJA

41%59%

URBAN OSTALO

Ovakav odnos je posledica preseljavanja

ruralnog stanovništva u gradove.

Trend je dugoročan i sigurno će se nastaviti u

budućnosti



18/157

18

PROCENAT GRADSKOG STANOVNIŠTVA PO OPŠTINAMA

Рума

Жабаљ

Крушевац

Обреновац

Ћуприја

Топола

Пожаревац

Дољевац

Липљан

Жагубица

Сечањ

Лозница

Нови Београд

Бечеј

Ћићевац

ЧукарицаШабац

Стари Град

Поду јево

Нови Сад-град

Косовска Митровица

Клина

Нова Црња

Урошевац

Сврљиг

Обилић

Бор

ДечаниОраховац

Темерин

Велико Градиште

Косовска Каменица

Србица

Бољевац

Аранђ еловац

Зајечар

Мајданпек

Исток

Лесковац

Оџаци

Бела Црква

Ђаковица

Бајина Башта

Жабари

Витина

Коцељева

Бачки Петровац

Мали Иђо ш

Зубин Поток

ЈагодинаКнић

Сокобања

Бачка Топола

Ражањ

Кикинда

Земун

Апатин

Нова Варош

Уб

Житиште

Богатић Панчево

Бујановац

Стара Пазова

Бач

Косово Поље

Мало Црниће

Брус

Раковица

РековацУжице

Беочин

Чајетина

Ж иторађа

Рашка

Рача

Палилула

Крагу јев ац-град

Нови Кнежевац

Мионица

Ковин

Сремски Карловци

Љубовија

Пећ

Медиана

Пландиште

ЗвездараСурчин

Штрпце

Приштина-град

Србобран

Бојник

Пантелеј

Горњи Милановац

ВрањеГлоговац

Велика Плана

Прокупље

Вождовац

Кладово

Лучани

Нишка Бања

Лајковац

Барајево

Пирот

Вршац

Су рдулица

Ириг

Пожега

Голубац

Гњилане

Смедеревс ка Паланка

Вучитрн

Босилеград

Суботица

Варварин

Свилајнац

Баточина

Неготин

Блаце

Штимље

Лазаревац

Алибунар

Пријепоље

ВласотинцеБабушница

Ковачица

Владичин Хан

Шид

Врбас

Трстеник

Тутин

Краљево

Сјеница

Ку ршумлија

Гаџин Хан

Чока

Сомбор

Тител

Сента

Осечина

Нови Бечеј

Димитровград

Сув а Река

Сремска Митровица

МладеновацКрупањ

Бела Паланка

Палилула

Сопот

Врњачка Бања

Ново Брдо

МедвеђаЛебане

Гора

Црвени Крст

Ари ље

Лепосавић

Прешево

Качаник

Деспотовац

Књажевац

Призрен

Мерошина

Врачар

Кула

Ивањица

Црна Трава

Косјерић

Љиг

Зрењанин

Владимирци

Савски Венац

Трговиште

Пећинци

Бачка Паланка

Кучево

Александровац

Смедерево

Звечан

Параћин

Нови Пазар

Кањижа

Лапово

Чачак

Алексинац

Ада

Ваљево

Гроцка

ОповоИнђија

Прибо ј

ПетровацМали Зворник

Populacioni profil Srbije

Nema podataka

Preko 65

51 - 65

36 - 50

Do 350


Š


19/157

19

ZAŠTO SELA NESTAJU

Dugotrajna pogrešna državna politika, još od vremena posle Drugog svetskograta, kada je počelo nesrazmerno forsiranje industrijalizacije zemlje, je dovela do

situacije kakva je danas. Istraživanja* pokazuju da:

2000 sela nema poštu

500 sela nema asfaltni put i vezu sa svetom

400 sela nema prodavnicu

2760 sela nema vrtiće

230 sela nema osnovnu školu

U dve trećine sela ne postoji veterinarska ambulanta iako je u njima glavnozanimanje poljoprivreda

Zaključuje se da je u selima Srbije nedostupna većina sadržaja za iole normalanživot. Sve to, plus gotovo nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlje (čast izuzecima, pojedinim srednje i veoma razvijenim selima), najčešći su razlozi zbogčega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana.

*Istraživanje je 2011. sproveo Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije Izvor: Vreme

Š


20/157

20

SRBIJU KARAKTERIŠE NISKAPRODUKTIVNOST POLJOPRIVREDE

Jedan seljak u Srbiji proizvodi hranu za 15 ljudi – ova vrednost je značajno veća u EU

Prosek za EU je50-80

Nemačka -152

Francuska -77

Slovenija - 25

Izvor: www.makroekonomija.org


21/157

21

SA DRUGE STRANE SRBIJA IMA POTENCIJAL ZA RAZVOJ

Srbija ima po stanovniku dvostruko veće oranične površine u odnosu naprosek u EU

Da bi sprečili dalje propadanje ruralnih područja, trebalo bi u narednom periodu:

ujednačiti stope rađanja i umiranja, odnosno stabilizovati broj ruralnihstanovnika

poboljšati saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu na selu

podići zdravstveni, kulturni, obrazovni nivo seoskog stanovništva povećati izvore dohotka iz nepoljoprivrednih aktivnosti

sitna gazdinstva organizovati u zemljoradničke zadruge

Za uspešan razvoj Srbije, i opstanak sela, neophodno je da agrar bude strateška delatnost i da država bude proglašena za region bez genetskih modifikovanihorganizama. Zabrana GMO proizvodnje znači „brendiranje“ domaće proizvodnjekao organske čime bi naši proizvodi bili konkurentni na izvoznom tržištu. Dobijanjemtakvog tretmana poljoprivrede, za tri godine mogla bi da se udvostruči proizvodnjahrane i tada bi u potpunosti bile zadovoljene domaća tražnja i rezerve. Značajne količine hrane bi preostale i za izvoz i oni bi u 2020. godini mogao da dostignenajmanje šest milijardi dolara, a deceniju kasnije čak 10 milijardi dolara.

Izvor: www.makroekonomija.org


22/157

22

ULAGANJE U RURALNI TURIZAM BI IMALO

POZITIVAN EFEKAT NA RAZVOJ SELA U SRBIJI

Srbija ima potencijal za razvoj ruralnog turizma kao i ugostiteljstvazasnovanog na gastronomskoj baštini i autohtonim kulinarskim iskustvima brojnihetničkih grupa koje su naselile ovaj prostor.

Srbija pre svega ima povoljan geografski položaj, sa prijatnom klimom i raznovrsnimreljefom. Pored toga ima bogatu kulturu i tradiciju koje u kombinaciji sa prirodnim

faktorima mogu da pruže jedinstveno iskustvo za turiste. Zbog toga je Svetska

turistička organizacija preporučila Srbiji da razvija ruralni turizam.

Promene načina putovanja favorizuju razvoj ruralnog turizma:

Nezavisna putovanja (u odnosu na organizatore putovanja i turističke agencije)

Želja za novim iskustvima, istraživanje „neistraženog“

Potražnja za vanhotelskim smeštajem

Vlada Republike Srbije je 2006. godine sastavila Strategiju razvoja turizma gde je

ruralni turizam jedan od pravaca razvoja. Međutim, potencijali u ovoj oblasti su idalje nedovoljno iskorišćeni, pre svega zbog lošeg stanja u ruralnim područjima.


23/157

23

''Seoskim turizmom

počeo je da se bavi mojmuž kada je prestao da

radi u Kragujevcu''

''Turisti nas biraju zbog prirode,

vazduha i hrane. Oduševljeni suobičnim stvarima - vožnjom

traktora, vidikovcima, berbom

pečuraka ili šumskog bilja,pravljenjem sira i kuvanjem

slatka''

'' Zbog losih puteva, problem

je da dodju gosti iz Beograda. Do prošle godine imali smo

problem sa vodom, još nemamo fiksni telefon, imamo

problem sa internetom i

televizijom što je čudno za 21vek''

“Pored gostiju iz zemlje -Beograda, Novog Sada,

Niša... imali smo dostaturista i iz Rusije, Poljske,

Mauricijusa, Izraela,

Francuske''

Iskustva ljudi koja se

bave ruralnim turizmom

Izvor: B92


24/157

24

Rast stanovništva je zabeležensamo u Beogradu, ostalim

većim univerzitetskim

centrima i Sandžaku

Najveći pad stanovništva

se beleži u Južnoj iIstočnoj Srbiji

BROJ STANOVNIKA SE SMANJIO U

NAJVEĆEM BROJU OPŠTINA


Š


25/157

25

INDEKS RASTA STANOVNIŠTVA 2012/2002


26/157

26

PAD BROJA STANOVNIKA JE POSLEDICA

NISKOG NATALITETA I MIGRACIJA

U Srbiji jedna žena u proseku rodi

1,4 dece.

Za prostu reprodukciju

stanovništva potrebno je da

jedna žena rodi 2,1 dece


27/157

27

STOPA FERTILITETA U SVETU

Izvor: Svetska Banka

MIGRACIJE PREDSTAVLJAJU ZNAČAJAN


28/157

28

MIGRACIJE PREDSTAVLJAJU ZNAČAJANFAKTOR U UKUPNOM PADU POPULACIJE

Ne postoje tačni podaci o brojuemigranata jer statistika ne posedujemehanizme za praćenje migracija u

inostranstvo. Prema nekim

procenama srpska dijasporabroji oko 2-4.000.000 ljudi.

Najveći broj emigranata čine osobe starosti

20-40 godina

Radno sposobna populacija

Nalaze se u reproduktivnom dobu

Veliki broj njih ima visoko obrazovanje

Procenjuje se da više od15.000 ljudi godišnjenapušta zemlju –većinanjih odlazi u Nemačku


29/157


30/157

30Izvor: Republički zavod za statistiku, CIA World Factbook

PROSEČNA STAROST STANOVNIŠTVA

Srbija se prema prosečnoj starosti nalazi na 24. mestu u svetu

40,2 40,340,4

40,6 40,740,9

41,1 41,241,3

41,5

42,242,4 42,6

39 39 39,139,3 39,4

39,6 39,739,9 40

40,640,9 41

41,241,5 41,5

41,7 41,842

42,242,4 42,5

42,6

43,343,5

43,744

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Ukupno Muškarci Žene

Š


31/157

31Izvor: Republički zavod za statistiku

INDEKS STARENJA STANOVNIŠTVA

99

125

84

106

115

145

2002 2011

Ukupno Muškarci Žene

Na Popisu 2002. godine je broj

mladih stanovnika bio nešto veći od

broja starih. Danas je ovaj odnosznačajno promenjen i trenutno

stanje je da je broj starih za čak 25% veći od broja mladih. U budućnosti

će ovaj procenat dodatno rasti.


32/157

32

SRBIJA – ZEMLJA STARIH

Populacija starih postaje sve značajniji deo ukupne populacije uSrbiji i njihov uticaj na celokupno društvo je sve veći jer:

oni su kupci … ima dosta stranih penzionera

oni su gledaoci

oni su glasači

• 65+ je svaki 4. građanin Srbije

• 65+ je svaki 4. koji može da glasa...

• bar svaki treći od onih koji uvek glasaju

…penzionisanje tzv. “baby boom” generacije će donetidodatne probleme u obezbeđivanju penzija

dodatno opterećenje za budžet Republike Srbije

FOND ZA PENZIONO I INVALIDSKO OSIGURANJE


33/157

33

FOND ZA PENZIONO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Godina Broj penzionera Broj zaposlenih Odnos

1999 1.263.315 1.992.181 1:1,6

2000 1.264.175 1.927.588 1:1,5

2001 1.297.004 1.919.255 1:1,5

2002 1.255.814 1.876.390 1:1,5

2003 1.248.662 1.841.219 1:1,5

2004 1.241.082 1.841.656 1:1,5

2005 1.239.573 1.839.461 1:1,5

2006 1.267.574 1.792.497 1:1,4

2007 1.290.611 1.760.437 1:1,4

2008 1.306.394 1.772.418 1:1,4

2009 1.324.338 1.678.760 1:1,3

2010 1.345.733 1.605.052 1:1,2

2011 1.357.846 1.542.282 1:1,1

2012 1.420.892 1.518.792 1:1,1

2013 1.438.016 1.494.132 1:1,0

Pre pet decenija ovaj odnos je bio 1:6, dok je sredinom 80-ih bio 1:3,6

Izvor: PIONapomena: U prikazanim podacima nisu obuhvaćeni vojni i poljoprivredni penzioneri. Ako bismo uključili i njih, odnos je 1:0.96

PROJEKCIJA RASTA POPULACIJE STARIH GRAĐANA


34/157

34

PROJEKCIJA RASTA POPULACIJE STARIH GRAĐANA

17.18 17.4019.60

21.10 21.30

23.20

25.6 25.5

30.2

3333.8

37.9

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

2002 2011 2020 2030 2040 2050

Udeo 65+ populacije u ukupnoj

populaciji

Odnos: populacija

65+/populacija 15-64


Udeo starih u ukupnoj populaciji raste i taj trend će se održavati i u narednim decenijama.Istovremeno se smanjuje udeo radno sposobnog stanovništva, tako da će odnos stare i radnosposobno populacije značajno rasti, što će negativno uticati na mnoge društvene i ekonomskepojave.

Napomena: prikazane projekcije su iz varijante srednjeg fertiliteta


35/157

35

Posmatrano globalno,

udeo populacije starih

u ukupnoj populaciji

ima takođe tendencijurasta. UN su napravile

projekciju tog rasta i

rezultati su prikazani

na mapi.


36/157

36

A kakva je trenutna

EKONOMSKASITUACIJA u Srbiji?

Šta nam govoremakroekonomski

pokazatelji?



37/157

37


Srđan Bogosavljević Generalni direktor

Građanima Srbije je najveći problem nezaposlenost. Srbiji je

najveći problem premali broj zaposlenih, pa tako i premalibroj onih koji pune kućne i državne budžete.

Posle svih nedaća koje su snašle državu, od sankcija i ratovado svetske krize i političkih turbulencija, rešenje se nalaziskoro isključivo u investicijama – a one, skoro isključivozavise od ambijenta koji treba da stvori država.

Od 2009. ovaj region se može opisati kao region prekinutograsta BDP-a , stagnacije prihoda, i rasta učešća dugova uBDP-u

Objektivni pokazatelji i trendovi za Srbiju su od 2010. bolji

od subjektivnog osećaja – BDP raste ili stagnira (+9% u PPP$) uz inflaciju koja se smanjuje i u proseku je ispod 8% na

godišnjem nivou. Stopa nezaposlenih je u blagom paduposlednje 3 godine (mada zaposlenih oko 300,000 manje

nego pre 2009., ali je toliko porastao i broj penzionera), a

prosečna plata je i nominalno i realno porasla.

Kontakt:

+381 11 3284 075

[email protected]

Č


38/157

38

HRVATSKA728

CRNA GORA

487

ALBANIJA

258

SRBIJA

376

B&H

422

PROSEČNE PLATE U ZEMLJAMA BALKANA, EUR

KOSOVO

368

MAKEDONIJA

340

SLOVENIJA

993

Izvor: d ržavni statistički zavodi

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD PO GLAVI STANOVNIKA BAZIRAN


39/157

39

BRUTO DOMAĆI PROIZVOD PO GLAVI STANOVNIKA BAZIRAN

NA PARITETU KUPOVNE MOĆI, TEKUĆI MEĐUNARODNI DOLAR

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

40000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Srbija Crna Gora

Hrvatska Slovenija

BiH Makedonija

Albanija

Međunarodnim dolarom se u posmatranoj zemlji može kupiti ona količina robe koja se može

kupiti jednim američkim dolarom u SAD.

Izvor: MMF

KVARTALNI BRUTO DOMAĆI PROIZVOD U REPUBLICI SRBIJI


40/157

40

KVARTALNI BRUTO DOMAĆI PROIZVOD U REPUBLICI SRBIJI,

STOPE REALNOG RASTA, PROMENE, PREMA ISTOM PERIODU

PRETHODNE GODINE, %


RecesijaPad

-10

-5

0

5

10

15

I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I II

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Recesija

Pad

Š


41/157

41

BRUTO DRUŠTVENI PROIZVOD I SIVA EKONOMIJA

Bruto društveni proizvod u milionima € , Republika Srbija bez Kosova i Metohije

•Učešće siva ekonomija se smanjuje ali je i dalje veoma značajno

12.82615.947 17.169 18.820 20.066

23.08027.872

31.76528.498 27.346

30.763 28.82331.980

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Siva ekonomija prema

proceni ISM

Oficijelni podaci

JAVNI DUG KAO % BDP A


42/157

42

JAVNI DUG KAO % BDP-A

52.2%

37.7%31.5%

29.2%34.7%

44.5%48.2%

60.0%

63.7%65.1%

20.0%

25.0%

30.0%

35.0%

40.0%

45.0%

50.0%

55.0%

60.0%

65.0%70.0%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 I

Izvor: NBS



43/157

43


Izvor: IMF

SPOLJNA TRGOVINA JANUAR AVGUST 2014


44/157

44

SPOLJNA TRGOVINA, JANUAR - AVGUST 2014.


Izvoz

+4,9%

Uvoz

+1,5%

U 2013. rast izvoza je iznosio 25,8%, što je

rezultat poslovanja Fiat-a.

Napomena: P oređenje se vrši u odnosu na isti period prethodne godine


45/157

45

S obzirom na ekonomsku

situaciju u zemlji, kakav je

ŽIVOTNISTANDARDgradjana?

UDEO HRANE I PIĆA U POTROŠAČKOJ KORPI je jedan od


46/157

46

UDEO HRANE I PIĆA U POTROŠAČKOJ KORPI je jedan odnajboljih pokazatelja životnog standarda. Što je udeo manji, standard je viši, jer ostajeviše novca za podmirivanje ostalih potreba (stanovanje, putovanja, kupovina odeće itd.)

Udeo hrane i pića upotrošačkoj korpi u Srbiji

Udeo hrane i pića upotrošačkoj korpi u EU

16%

39%

Izvor: Republički zavod za statistiku; Eurostat

NAKON HRANE I PIĆA, NAJVEĆI UDEO U POTROŠAKOJ KORPI


47/157

47

NAKON HRANE I PIĆA, NAJVEĆI UDEO U POTROŠAKOJ KORPIGRADJANA SRBIJE IMA STANOVANJE, A POTOM TRANSPORT.

16%

Stanovanje 15,7%

Transport 8,7%

Odeća i obuća 4,9%

39%Alkoholna pića i duvan 4,5 %

Rekreacija I kultura 4,4 %

Ostalo 17,5 %

Komunikacija 4,9 %


PROSEČNE MESEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM,


48/157

48

,

REPUBLIKA SRBIJA, JANUAR-AVGUST 2014.

448

47

8

48

467 €

360€

316 €

324€

PROSEČNA PLATA (bez poreza idoprinosa) za period I-VII, 2014. iznosila je

374 €.

NAJNIŽE PLATE su u ŠUMADIJI IZAPADNOJ SRBIJI (316 €), što je za

oko 15% manje od republičkogproseka.

NAJVEĆE PROSEČNE PLATE uRepublici Srbiji su na teritoriji grada

BEOGRADA (467 €) što je za oko 25%više od republičkog proseka.

U VOJVODINI prosečna plata je 360€, JUGOISTOČNOJ SRBIJI 324 €


ŽIVOTNI STANDARD PO REGIONIMA


49/157

49

ŽIVOTNI STANDARD PO REGIONIMA Kada se sagledaju parametri kao što su• prosečna plata • stopa nezaposlenosti

• struktura potrošnje domaćinstva

zaključuje se da je najbolji životni standard u Beogradu, dok je najlošiji u

Južnoj i Istočnoj Srbiji .

• Prosečna plata – 469 EUR

• Stopa nezaposlenosti – 18,1%

• Udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi – 38,2%Beograd



• Udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi – 36,9%Vojvodina



• Udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi – 40,3%

Šumadija iZapadna Srbija



• Udeo hrane i pića u potrošačkoj korpi – 44,9%

Južna i Istočna

Srbija


50/157

50

Potrebno je 1,46 prosečnih plata za

podmirivanje

PROSEČNE potrošačke korpe

Za pokriće MINIMALNE potrošačke korpe dovoljno je0,76 prosečnih zarada


ODNOS PROSEČNE MESEČNE ZARADE PROSEČNE


51/157

51

ODNOS PROSEČNE MESEČNE ZARADE, PROSEČNE

POTROŠAČKE KORPE I MINIMALNE POTROŠAČKE KORPE

33.058 32.553

34.591

39.127

41.180

44.18245.21643.999

47.835

49.722

55.876

58.926

64.824 66.000

23.361

25.297 26.158

29.82331.274

34.06734.267

Jul 2008. Jul 2009. Jul 2010. Jul 2011. Jul 2012. Jul 2013. Jul 2014.

Neto zarada Prosečna potrošačka korpa Minimalna potrošačka korpa


KUPOVNA MOĆ U REPUBLICI SRBIJI KOMPARATIVNO


52/157

52

KUPOVNA MOĆ U REPUBLICI SRBIJI, KOMPARATIVNO

– POTREBAN BROJ PLATA,

2000 – 2014

Sep. Jun Jun Jun Jun Jun Jun Jun Jun Jun

2000 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Frižider 4,5 1,1 0,9 0,7 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,5

Električništednjak

3,8 1 0,9 0,6 0,6 0,6 0,6 0,6 0,5 0,5

Mašina zapranje rublja

6,4 1,3 1,1 0,8 0,7 0,7 0,7 0,7 0,6 0,6

LCD TV (32’’) - - - - - - - - - 0,7

ŠkodaFabia 1,2*

89,5 17,7 18,4 14,4 11,7 27,7 24,3 24,9 26 23,4

Tabela prikazuje koliko je prosečnih neto zarada u Republici Srbijibilo potrebno izdvojiti za nabavku određenih roba široke potrošnje.

*Cena Škoda Fabia je korišćena kao osnova od januara 2009, pre toga je bila cena Skale 1,1 i Yugo Tempo 1,1Cena LCD TV se prati od januara 2014, pre toga se pratila cena kolor televizora

STOPA NEZAPOSLENOSTI 2014 GODINE

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.cars-of-anglesey.com/skoda%20fabia%20saloon.jpg&imgrefurl=http://www.cars-of-anglesey.com/courtesy.htm&usg=__1t2IZGNzkc2mK5sQvgjsSGq3SCc=&h=400&w=640&sz=45&hl=en&start=5&sig2=Cr9JBHrgui1AvP8B2SmGgw&tbnid=15rLfWTKqcbQ6M:&tbnh=86&tbnw=137&prev=/images?q=skoda+fabia&gbv=2&hl=en&ei=_UWESomuH8evsgaa2KSOCAhttp://images.google.com/imgres?imgurl=http://i.expansys.com/i/b/b181169.jpg&imgrefurl=http://www.expansys.fr/zoompic.aspx?type=item&i=181169&usg=__B3BzTTBEdAns1EWqFChgRS_qC8Q=&h=299&w=285&sz=29&hl=en&start=2&sig2=9d4n0KEgEs0pChYlzf_0Eg&tbnid=gna3Mm-P_ImnQM:&tbnh=116&tbnw=111&prev=/images?q=tv+56+cm&gbv=2&hl=en&ei=4EWESpKUI5CUsAaOzpWZCAhttp://images.google.com/imgres?imgurl=http://tandem-tandem.com/shop/images/4304_Masina%20za%20ves%20Candy%20C2%20085.jpg&imgrefurl=http://tandem-tandem.com/shop/index.php?cPath=11_55_56&osCsid=3abc1b78a0b8df8269f8bced1ad72149&usg=__nndTaxQVV0YUuAdxNzJqWLBYXgg=&h=300&w=400&sz=12&hl=en&start=2&sig2=Cpbg6pFd2up8aXePDBkzZw&tbnid=xmpC43dM5RsX3M:&tbnh=93&tbnw=124&prev=/images?q=ma%C5%A1ina+za+ve%C5%A1&gbv=2&hl=en&ei=u0WESv_jI8ivsgbQi6y2CAhttp://images.google.com/imgres?imgurl=http://tandem-tandem.com/shop/images/3980_Ugradna%20rerna%20Ariston%20FZ%20612.1%20INOX.jpg&imgrefurl=http://tandem-tandem.com/shop/index.php?cPath=8_51&osCsid=9938ec0f66db347c078ef85ea1cf14e7&usg=__gI7Gg_s_1NzQdtJJL3cawdo7Ls8=&h=300&w=400&sz=18&hl=en&start=15&sig2=9fC6ngKC_b6SMqSKMDR_0g&tbnid=V6Q8Cwp85xiHyM:&tbnh=93&tbnw=124&prev=/images?q=rerna&gbv=2&hl=en&ei=oUWESoaqI8axsgao-5SSCAhttp://www.kimtec.rs/vivax/images/catalog/32/244_Hladnjak%20SDF-230.jpg


53/157

53

STOPA NEZAPOSLENOSTI 2014. GODINE

SRBIJA U POREDJENJU SA EVROPSKOM UNIJOM

Srbija 20 %

Švedska

Bugarska

EU

8 %

11 %

10 %

Podaci su dobijeni iz Ankete o radnoj snazi, koja se sprovodi prema metodologiji Eurostat-a. Pored

anketne nezaposlenosti, u Srbiji se beleži i registrovana nezaposlenost, koja podrazumeva broj osobaprijavljenih u NSZ. Registrovana nezaposlenost u Srbiji je 31% a razlika između registrovane i anketnenezaposlenosti se tumači kao siva ekonomija.

STOPA NEZAPOSLENOSTI, REPUBLIKA SRBIJA


54/157

54

STOPA NEZAPOSLENOSTI, REPUBLIKA SRBIJA

BEZ KIM, 1999-2014.

30,039934431,07580336

29,80015061

27,4345642128,32673797

29,3001133530,1258595530,60948651

31,1194054431,9

20,8 20,9

18,1

13,6

16,1

19,2

2323,9

22,1

20,3

0

5

10

15

20

25

30

35

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 Q1

Registrovana stopa nezaposlenosti (na osnovu evidencije) , % u odnosu na aktivno

stanovništvo

Stopa nezaposlenosti, Anketa o radnoj snazi, % u odnosu na aktivno stanovništvo

Registrovana stopa nezaposlenosti je dobijena na osnovu zvaničnog broja nezaposlenih lica, odnosno broja osoba koje su prijavljene u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Anketna nezaposlenost beleži lica koja u posmatranoj sedmici nisu obavljalanikakav plaćeni posao i koja su pri tom aktivno tražila zaposlenje. Razlika između ova dva skupa ljudi su oni koji su radili bez

formalnog ugovora o zaposlenju i najveći deo njih spada u domen sive ekonomije.

ŠTA JE POTREBNO URADITI DA BI SE ZAUSTAVILI


55/157

55

Srbija se nalazi u teškoj demografskoj i ekonomskojsituaciji i ukoliko se nešto ne bude promenilo prognozenisu dobre.

Zbog toga se postavlja pitanje – šta je potrebno uraditida bi se zaustavili negativni trendovi i da bi se

podstakao rast?

Postoje brojne studije i analize stručnjaka na različiteteme, ali treba znati da postoje i brojne strategije

sastavljene od strane vlade Srbije koje analiziraju

postojeće stanje i opisuju načine za unapređivanje

istog.

Naravno, strategije same po sebi su samo „mrtvo slovona papiru“ ukoliko se ne radi na njihovojimplementaciji, ali ono što se može zaključiti iz ovihtekstova je da postoji način.

ŠTA JE POTREBNO URADITI DA BI SE ZAUSTAVILINEGATIVNI TRENDOVI I DA BI SE PODSTAKAO RAST?

STRATEGIJE RAZVOJA


56/157

56

STRATEGIJE RAZVOJA

Vlada Republike Srbije je definisala strategija za razvoj koje su podeljene u

sledeće oblasti:

1. Privreda i finansije

2. Infrastruktura (informacione i komunikacione tehnologije, energetika,

saobraćaj)

3. Poljoprivreda, šumarstvo, životna sredina4. Zapošljavanje, socijalna pitanja i zdravlje

5. Prosveta i nauka, omladina i sport

6. Javna uprava, sudstvo, ljudska prava

7. Odbrana i spoljna politika

Izvor: http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html

POSTOJE IZRAĐENE STRATEGIJE ZA

http://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.htmlhttp://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.htmlhttp://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.htmlhttp://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.htmlhttp://www.gs.gov.rs/lat/strategije-vs.html


57/157

57

POSTOJE IZRAĐENE STRATEGIJE ZARANIJE IZLOŽENE PROBLEME

• Strategija razvoja poljoprivrede Srbije

• Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020. godine(kojoj je prethodila Nacionalna strategija zapošljavanja za period2005-2010)

• Strategija podsticanja rađanja

• Strategija regionalnog razvoja

• Strategija za smanjenje siromaštva


STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA



58/157

58

STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA

Rast zapošljavanja, i kao strateški cilj održivo povećanje zaposlenosti,

posebno u privatnom sektoru, zavisi od povećanja ne samo broja, već ikvaliteta radnih mesta.

U skladu sa Postkriznim modelom privrednog rasta i razvoja potrebno je

obezbediti poboljšanje investicionog i poslovnog ambijenta kao iindirektne i direktne državne mere kako bi se stvorili uslovi za otvaranje

novih radnih mesta.

Podrška stranim direktnim investicijama i izvozno orijentisanimprogramima su mere koje treba da budu posebno podržane u ciljuotvaranja novih radnih mesta.

Prioritetne aktivnosti koje treba da doprinesu povećanju zaposlenosti jesu

podrška otvaranju novih radnih mesta u malim i srednjim preuzećima ipodsticanje preduzetništva.

Sektor malih i srednjih preduzeća je najvažniji elemenat razvoja RepublikeSrbije i održivosti njenog rasta. Privatne kompanije učestvuju sa manjimudelom u ekonomskoj proizvodnji, ali s velikim u spoljnoj trgovini.


STRATEGIJA PODSTICANJA RAĐANJA



59/157

59

STRATEGIJA PODSTICANJA RAĐANJA

U modernom svetu teži se povećanju fertiliteta pozitivnim podsticajima što je jedini održivi odgovorna problem nedovoljnog rađanja dece. U traganju za fertilitetom potrebnim za prosto obnavljanjestanovništva treba znati da najmanje desetak procenata žena ni u budućnosti neće učestvovati ureprodukciji (zbog steriliteta i, sve više, drugih razloga). Otuda poželjna distribucija žena koje rađaju,prema broju živorođene dece na kraju reproduktivnog perioda, treba da bude: 11% sa jednimdetetom, 44% sa dva deteta i 45% žena sa troje živorođene dece.

Dosezanje opšteg cilja neminovno zahteva i prethodno dosezanje posebnih ciljeva:

• ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta;

• usklađivanje rada i roditeljstva;

• snižavanje psihološke cene roditeljstva;

• promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata;

• borba protiv neplodnosti;

• ka zdravom materinstvu;

• populaciona edukacija;

• aktiviranje lokalne samouprave;

U okviru svakog cilja postoji niz mera, aktivnosti i mehanizama, gde su kao nosioci mera postavljena

različita ministarstva. Za rešavanje ovako kompleksnog problema potrebna je koordinacijaMinistarstva ekonomije, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva prosvete, Ministarstva

zdravlja kao i niza drugih institucija.


STRATEGIJA REGIONALNOG



60/157

60

STRATEGIJA REGIONALNOGRAZVOJAČlan 94. Ustava Republike Srbije glasi „Republika Srbija stara se o

ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.“ Osnovni motiv za angažovanje države u ovoj oblasti su ogromniunutarregionalni i međuregionalni neskladi koji sputavaju razvoj, a inicirajumigracione tokove. Veliki i strateški važni prostori ostaju populaciononepokriveni, a njihovi resursi neiskorišćeni. Istovremeno, u razvijenijim centrimadolazi do prekomerne koncentracije stanovništva i privrede, što proizvodi

negativne posledice u ekonomskoj, socijalnoj, prostornoj i ekološkoj sferi .Kao osnovni ciljevi se navode:

1) podizanje regionalne konkurentnosti;

2) smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromaštva;

3) izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture.

Nephodna mera predstavlja osposobljavanje lokalne samouprave zapreuzimanje novih nadležnosti.

U planu je izrada nove strategije, za period 2014-2020.


61/157

61

Šta građani misle o važnim

DRUŠTVENIM IPOLITIČKIMTEMAMA?



62/157

62


Marko Uljarević

Istraživač

Da li institucije imaju adekvatan odgovor na

najvažnije društvene probleme i kako to utiče na poverenje građana?

Poverenje u institucije je kompleksno pitanje i na njega

mogu uticati različiti faktori. Ekonomski i politički kontekst,

kultura, identifikacija i interakcija građana sa institucijama ipartijske preferencije samo su neki od njih.

Svetska ekonomska kriza je snažno pogodila naš region.Nakon drugog talasa recesije usledio je period niskog rasta i

nestabilnog oporavka. Novo ravnotežno stanje, mnogi bi

rekli.U periodu ekonomske krize, uverenje građana uposvećenost institucija da predano rade na rešavanju problema postaje još važnija determinanta poverenjagrađana u institucije.

Photo

Kontakt:

+381 11 3284 075

[email protected]

Podaci iz 2010. govore da je Svetska ekonomska kriza ostavila dublje posledice nanaš region nego što je to slučaj sa prosekom za zemlje u tranziciji ili zemlje


63/157

31

4959 61 57 60

72

Average

Western

Europe

Average

Transition

region

Albania BIH MK MNE RS

LIFE IN TRANSITION SURVEY II, EBRD, 2010. BAZA: OPŠTA POPULACIJA

Dok je tek svako treće domaćinstvo u zemljama zapadne Evrope ili svako drugo u zemljema u tranziciji bilo pogođenoekonomskom krizom (bilo da se radi o gubitku posla ili smanjenim prihodima), u Srbiji je gotovo ¾ domaćinstava osetilo posledice krize na svojoj koži.

63

g g j j p j j jzapadne Evrope

Prosek za

zapadnu

Evropu

Prosek za sve

zemlje u

tranziciji

http://www.ebrd.com/pages/research/publications/special/transitionII.shtml

MNEBIH MKALB SRB

% domaćinstava koja su osetila negativne posledice krize

Pažnju građana Srbije zaokupljaju pre svega lični ekonomski problemi, ali se ikorupcija i kriminal kotiraju visoko


64/157

Redovno mesečno istraživanje, Ipsos strategic marketing. Baza: Opšta populacija. Koji su to po Vašem mišljenju najznačajnijiproblemi sa kojim se Srbija u ovom trenutku suočava, problemi zbog kojih ste Vi lično najviše zabrinuti?

PRIKAZAN JE TREND ZA PRVA 4– NAJČEŠĆE NAVOĐENA PROBLEMA, DOK SE KOSOVO KAO JEDANOD NAJVAŽNIJIH PROBLEMA NAVODI RETKO.

64

korupcija i kriminal kotiraju visoko.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

j a n . 0

9

f e b . 0

9

m a r . 0 9

a p r . 0 9

m a j . 0 9

j u n . 0

9

j u l . 0 9

a v g . 0

9

s e p . 0

9

o k t . 0 9

n o v . 0

9

d e c . 0

9

j a n . 1

0

f e b . 1

0

m a r . 1 0

a p r . 1 0

m a j . 1 0

j u n . 1

0

j u l . 1 0

a v g . 1

0

s e p . 1

0

o k t . 1 0

n o v . 1

0

d e c . 1

0

j a n . 1

1

f e b . 1

1

m a r . 1 1

a p r . 1 1

m a j . 1 1

j u n . 1

1

j u l . 1 1

a v g . 1

1

s e p . 1

1

o k t . 1 1

n o v . 1

1

d e c . 1

1

j a n . 1

2

f e b . 1

2

m a r . 1 2

a p r . 1 2

m a j . 1 2

j u n . 1

2

j u l . 1 2

a v g . 1

2

s e p . 1

2

o k t . 1 2

n o v . 1

2

d e c . 1

2

j a n . 1

3

f e b . 1

3

m a r . 1 3

a p r . 1 3

m a j . 1 3

j u n . 1

3

j u l . 1 3

a v g . 1

3

s e p . 1

3

o k t . 1 3

n o v . 1

3

d e c . 1

3

j a n . 1

4

f e b . 1

4

m a r . 1 4

a p r . 1 4

m a j . 1 4

j u n . 1

4

j u l . 1 4

a v g . 1

4

s e p . 1

4

NEZAPOSLENOSTNAJZNAČAJNIJI PROBLEMI SVI ODGOVORI

NIZAK STANDARD

KRIMINAL

KORUPCIJA

KOSOVO

U odnosu na pet zemalja zapadnog Balkana u Srbiji je registrovan najveći brojgrađana koji zapošljavanje navode kao problem od izuzetne važnosti


65/157

Baza: Opšta populacija, 18+. Podaci se odnose na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Makedoniju i Srbiju.

Prikazani procenti se odnose na odgovor „4 – Izuzetno je važno“ na 4-stepenoj skali, gde je 1 značilo Uopšte nije važno.

Tek svaki četvrti građanin očekuje da će se nezaposlenost u narednih godinu dana smanjiti.

6

građana koji zapošljavanje navode kao problem od izuzetne važnosti.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Z a p o š l j a v

a n j e

O b r a z o v

a n j e

B e z b e d

n o s t

B o r b a p r o t i v k o r u

p c i j e

B o r b a p r o t i v n a r k o m a n i j e i

a l k o h o l i z m a

N a s i l j e

M l a d i i n j i h o v i p r o b

l e m i

L j u d s k a p

r a v a

P r a v a

ž e n a

S o

c i j a l n a b r i g a i h u m a n i

t a r n i

r a d R

u r a l n i r a z v o j

N a d g l e d a n j e r a d a v l a d e i

l o k a l n e s a m o u p r a

v e

E k o l o g i j a

K u l t u r a i u m e t n o s t

Z a š t i t a ž i v o

t i n j a

% A % ALB % BIH % KO % MK % MNE % SRBZ.Balkan

http://tacso.org/news/events/default.aspx?id=10923&template_id=73&langTag=en-US

Predsednik, Vlada i Narodna skupština – institucije su za koje građani Srbijenajčešće smatraju da se zalažu za rešavanje problema sa kojima se susreće Srbija.


66/157


U kojoj meri se sledeće institucije zalažu za rešavanje problema sa kojima se susreće naša zemlja?

Dok su u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana u Srbiji najbolje ocenjena zalaganja Predsednika, Vlade i

Narodne skupštine, suprotno njima, mediji, nevladine organizacije i lokalna samouprava najlošije suocenjene institucije upravo u Srbiji.

66

j j j p j j

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Policija Mediji Predsednikdržave

Vlada Nevladineorganizacije

Lokalnauprava u

vašem gradu

Skupština Sudstvo Sindikati Političkestranke

% A % ALB % BIH % KO % MK % MNE % RSZ.Balkan

http://tacso.org/news/events/default.aspx?id=10923&template_id=73&langTag=en-US

Percepcija posvećenosti institucija rešavanju problema

Ispitivanje poverenja u institucije u Srbiji pokazalo je da građani Srbije najveće poverenje imaju uPredsednika, Vladu i Skupštinu – Upravo one institucije kod kojih je registrovana visoka percepcija

ć i š j bl


67/157

Sada bih želeo/želela da Vam pročitam imena nekih institucija, Vas molim da mi kažete koliko verujete svakoj od njih. Ocenite na skali od 1do 4, gde 1 znači da Uopšte nemate poverenja u tu instituciju, a 4 da imate Veoma veliko poverenje u tu instituciju. Baza: Opšta populacija,18+.

U odno su n a zemlje zapadnog Balkana, u Srbi j i je registrovan najniži proc enat građana koj i imaju

poverenja u medi je, organizaci je civi lnog društva i lok alne samouprave, dok je registrovano

najveće pov erenje u Predsednika države i Vladu.

67

0

10

20

30

4050

60

70

80

90

100

Policija Mediji Predsednikdržave

Nevladineorganizacije

Lokalnauprava u

vašem gradu

Vlada Skupština Sudstvo Sindikati Političkestranke

% ALB % BIH % KO % MK % MNE % RSZ.Balkan

posvećenosti rešavanju problema.

Poverenje u institucije

Iako znamo da na poverenje mogu uticati različiti faktori, stiče se utisak da u vremenu ekonomske krizeuverenje građana u posvećenost institucija da predano rade na rešavanju problema postaje još važnija d t i t jih j i tit ij


68/157


68

Očekivano, utvrdili smo povezanost izuzetno visokog intenziteta (R2 = 0,81) između poverenja u institucije ipercepcije stepena zalaganja za rešavanje problema. Drugim rečima sa rastom uverenja da institucije rade narešavanju problema, raste i poverenje u njih.

20

30

40

50

60

70

0 5 10 15 20

P o v e r e n j e u i n s

t i t u c i j e

Percepcija posvećenosti rešavanju problema u zemlji

Ø 10,3

Ø 44,3

Policija

Mediji

Predsednik države Vlada

Nevladine organizacije

Lokalna uprava u

vašem gradu

Skupština

SudstvoSindikati

Političke stranke

determinanta njihovog poverenja u institucije.


69/157


70/157


71/157

Trendovi u

svetu

Izvor: IPSOS MORI

Među decom uzrasta od 2 do 5

godina više njih ume da koristipametan telefon nego da veže

pertle.

UČESTALOST KORIŠĆENJA


72/157

72

Baza: Istraživanje o novim tehnologijama, total populacija Srbije 12+

5.540.665korisnika

mobilnetelefonije

poseduje bar

jedan mobilni

telefon

Upotreba mobilnih telefona je u

konstantom porastu!Sve je veći udeo korisnika mobilnih telefona kojiposeduju više od jednog telefona!

U populaciji mladih od 12 do 29

godina je čak 99% korisnika.

Sa porastom godina, primećuje sei pad u upotrebi telefona, pa je

tako medju starijima od 66 godina

tek nešto više od polovinekorisnika mobilne telefonije.

Više od 5 miliona stanovnika Srbije koristi mobilni telefon, što je više za 110.000 u odnosu na 2013. godinu .Izvor: Republički zavod za statistiku

PROFIL KORISNIKA MOBILNE TELEFONIJE


73/157

73

TIPIČAN KORISNIK

12 – 44 godina

12 – 29 god. – 99%30 – 44 god. – 97%

Visoko obrazovani – 94%

Beograd – 90%

Muškarci 89%

Baza: Istraživanje o novim tehnologijama, total populacija Srbije 12+

Među muškarcima je 89% korisnika mobilnih telefona, dok je u populaciji mladih od 12 do 29 godina, gotovo

100% korisnika. 90% Beograđana koristi mobilni, kao i 94% visoko obrayovanih)

Značajnije više u poredjenju sa populacijom


74/157

74

Mladi navode da im telefon

najčešće služi za slanje iprimanje SMS poruka, a

potom za razgovore.

Druga najvažnija funkcija im je fotografisanje I

mogucnost „surfanja“

internetom

KOJE OD NAVEDENIH FUNKCIJA VAŠEG


75/157

75

MOBILNOG TELEFONA REDOVNO KORISTITE?

89,6

54,2

38,4

28,6

26,7

25,8

25,4

19,4

18,0

17,7

15,1

15,0

13,7

11,0

9,4

5,6

3,0

Slanje i primanje SMS porukaSnimanje fotografija

Mobilni Internet (surfanje, email na…

Pristupam Facebooku, Twitteru i sl.

Bluetooth

Slušanje mp3 muzike

Rokovnik\organizer

Slušanje radija

Snimanje video isečaka

Igranje igara

Slanje\primanje MMS poruka

Skidanje i korišćenje mobilnih aplikacija

Instant Messaging (npr. Skype, Gtalk,…Lokacijske usluge (GPS)

Pregled dokumenata (npr. Word, pdf i sl.)

Mobilno plaćanje ili mobilno bankarstvo

R NDpuls

Baza: Korisnici mobilnih telefona, 15 – 64 godina

R NDpuls


76/157

76

Učestalo fotografisanje i snimanje

video isečaka mobilnim telefonompostaje sve popularnije i ima

konstantan porast, kako među mladimatako i na total populaciji.

Jedan od razloga za sve veće korišćenjeovih funkcija je i fenomen“Selfija”.

Porast popularnosti selfija, i to za 17.000 posto od 2012. godine, dovela je do toga

da se ova reč zvanično uključi u "Oksford" rečnik engleskog jezika 2013. godine.Interesantno je i to da žene odrade 30% više selfija od muškaraca.

Izvor: I straživanju sproveo "Sony "

Baza: BRANDpuls, total populacija Srbije 15 – 64 godina

TOP 6 NAJPOPULARNIJIH “SELFIJA”


77/157

77

1. „Selfi“ sa plaže

2. Napućeni „Selfi“

3. „Selfi“ iz teretane

4. „Selfi“ iz kabine zapresvlačenje

5. „Selfi“ sa hranom

6. „Selfi“ sa poznatim ličnostima Izvor: I straživanju sproveo "Sony "

R NDpuls


78/157

78

38% 53% 70%

Redovno korišćenje kamere na telefonu je skoro duplirano za period od 4 godine

40% 51% 56%

8.6% 8.1% 5.6%

Posedovanje

Namera kupovine

Digitalni aparat

Interesovanje za digitalne amaterske foto aparate i kamere opada, što je u korelacijisa pojavom sve napredijim kamerama na mobilnim telefonima.


UČESTALOST KORIŠĆENJAR NDpuls


79/157

79

SMART TELEFONA

8% 11% 17% 26%

Prodajni podaci iz zapadne Evrope pokazuju da se u 2012. godini po prvi put prodalo višesmart telefona nego običnih mobilnih telefona .

I pored opšte besparice i u Srbiji su pametni telefoni sve traženiji. Imati smart telefon je sad većstvar dobrog imidža i poput još nekih sitnica koje eventualno možemo sebi da priuštimo, smarttelefon je definitivno postao statusni simbol i to najčešće među mladima, koji uglavnom nemajulična primanja i još uvek žive sa roditeljima.

Među mladima od 12 – 29 godina starosti je čak polovina korisnika smart telefona. Saporastom godina, opada korišćenje pametnih telefona.


23%populacije

poseduje

smart telefon

KORIŠĆENJE FUNKCIJAR NDpuls


80/157

80

MOBILNOG TELEFONA

Funkcije koje se redovno koriste u sve većem procentu se uglavnom odnose na mobilni

internet. Društvene mreže, instant komunikaciju (Viber, What’s up, Skype…) GPS,mobilno placanje...

Iako su mladi od 15 do 29 godina najčešće značajno intenzivnije koriste sve naprednefunkcija pametnih telefona, postoje i neka zanimljivosti vezane za neke druge

demografske grupe.

MLADI OD 15 – 29 GOD.

Rokovnik i mobilno placanje

Ispod proseka za populaciju

MUŠKARCI

Mobilno placanje, GPS,

Skidanje mobilnih aplikacijaIznad proseka za populaciju

30 – 39 GODINA

Mobilno placanje, GPS,

snimanje video klipovaIznad proseka za populaciju

ŽENE

Instant komunikacija, Društvenemreže, fotografisanje

Iznad proseka za populaciju



81/157

81

Od 63% domaćinstava koji

imaju internet priključak, dvetrećine stanovnika pristupalo jeinternetu preko mobilnih

telefona, što je više za 14.9% uodnosu na 2013, dok se za

0.4% smanjio broj

domaćinstava koji pristupaju

internetu preko personalnogračunara i sada iznosi 80.5%.

Izvor: Republi čki zavod za statistiku (Septembar 2014)

PRISTUP DRUŠTVENIM MREŽAMA


82/157

82

Jedna od funkcija koju koristi najveći procenat populacije koja ima telefona je pristupdruštvenim mrežama.

Sada već možemo reći da retko ko nema profil ni na jednoj društvenoj mreži, a sve češće

imamo otvoreno po nekoliko aktivnih profila.

U 2014. godini u Srbiji je profil na Facebook-u imala već polovina građana Srbije uzrastaod 15 do 64 godina. Među korisnicima mobilne aplikacije FB profil ima 81% ciljnegrupe, što ovu društvenu mrežu u Srbiji svrstava medju najposećenije i to od samogpojavljivanja. FB mreža beleži konstantan rast , a u odnosu na sve ostale društvenemreže, FB ima dominantnu poziciju.

Veliki rast se javlja i kod društvenih mreža Google+ i Twitter...dok nešto manjuprogresivnost imaju mreže Instagram, LinkedIn, Foursquare, ali i one imaju trend rasta.

2011 2014

29% 50%

15% 23%

2% 11%

Total populacija

2011 2014

18% 36%

Najveći deo

korisnika ciljnegrupe je

svakodnevno

na svojoj

društvenojmreži.

SVAKI

DANTotal populacija

2014 67%

Korisnici mobilne aplikacije

R NDpuls

PRISTUP DRUŠTVENIM MREŽAMA PREKO

MOBILNOG TELEFONA PROFILBRANDpuls


83/157

83

MOBILNOG TELEFONA – PROFIL

Baza: Redovni korisnici mobilne aplikacije za pristup društvenim mrežama

15 - 29 godina

Srednja škola

Single

Grad

40+ godina

Srednja škola

Venčani

Roditelji

Žene

15 – 29 godina

Visoko obrazovani

Single

Grad

15 - 39 godina

Visoko obrazovani

Imućniji

Beograd i Vojvodina

Žene

30 - 49 godina

Visoko obrazovani

Zaposleni

Imućniji

Beograd

Facebook profil ima velik

procenat stanovništva, kojekoristi internet, tako da

značajnih odstupanja od tepopulacije nema. U strukturi

ciljne grupe je procentualno

najviše mladih, srednjeobrazovanih, gradske

populacije.

BRANDpuls


84/157

84

KUPOVINA MOBILNIM

TELEFONOM(ON-LINE KUPOVINA)

SVETSKI TRENDOVI

MOBILNI TELEFONI


85/157

85

Mobilni telefoni su postali ključna tačka povezivanja svih kanala. Ne samo da se

upotrebljavaju kao sredstvo za komunikaciju između kompanije i korisnika, nego iza pretraživanje i kupovinu.

Google Novčanik Google Novčanik mobilna aplikacijasigurno čuva vaše kreditne kartice iponude na vašem telefonu. Kada

dođete na kasu u prodavnicamacigle i maltera koje prihvataju

Google Novčanik, vi možete daplatite i otkupite ponudu brzo,

samo dodirom telefona na mestu

prodaje.

O2 mobilni novčanik Mobilna mreža O2 je lansiralaSmartphone aplikaciju koja omogućavakorisnicima da prenesu do £500 putem

tekstualne poruke. Takođe omogućavakorisnicima da "digitalizuju" debitne i

kreditne kartice da bi ubrzali kupovinu

online.

Firma takođe namerava da omogućikorisnicima telefona sa NFC čipombezkontaktno plaćanje u velikimlancima.

Skeniranje barkodovaKupci mogu pomoću mobilnogtelefona da skeniraju QR kod i

zatim preko linkova saznaju više

informacija, vide online videoprezentacije ili stručne savete zanajbolji izbor. John Lewis je većuveo takve usluge i IKEA takođeima aplikaciju gde kupci mogu da

vizualizuju proizvod iz kataloga u

sopstvenoj sobi.

KUPOVINA


86/157

86

Online kupovina se najčešće obavlja preko kompjutera ili laptopa. Ipak, mlađi korisnici više koriste Smartphone zapristup internetu i ostale mobilne uređaje za pristup mreži.

osoba 16-34 godina starosti je koristilo mobilni

telefon u prodavnici da uporedi cene

Pristupili internetu u proteklih 6 meseci

61%

ALI…


87/157

8787

Uprkos rasprostranjenoj upotrebi mobilnih telefona, korisnici su i dalje skeptični kada je u pitanjuupotreba telefona u svrhu plaćanja.

Koristio bih debitnu ili kreditnu karticu koju je izdao moj mobilni operater

Ne dopada mi se ideja da koristim mobilni telefon kao debitnu/kreditnu karticu za plaćanje u prodavnici

RAZLOZI ZA OTPOR PREMAMOBILNOM NOVČANIKU


88/157

88

MOBILNOM NOVČANIKU

Krađa identiteta kao rezultatprisustva finansijskih podataka u

telefonu

76%

Ne želim da uzmem savremenijitelefon samo zbog te

karakteristike

45%

Brine me kako će moj provajderda iskoristi moje lične

informacije

47%

Ne verujem da moj provajder

nudi adekvatnu zaštitu za mojepodatke iz banke

50%

Izvor: Mobile network providers March 2012- Mintel


89/157

89

Videli smo da hrana i piće imajunajveći udeo u potrošačkojkorpi.

A kakve su zapravo NAVIKE

ISHRANE gradjana Srbije?


90/157

SEGMENTACIJA STANOVNIKA SRBIJEPREMA PREHRAMBENIM SKLONOSTIMA


91/157

91

PREMA PREHRAMBENIM SKLONOSTIMA

42% 30%28%Gastronomske

sklonosti

Zdrava

ishrana

Brza ishrana

Populacija potrošača nije bez strukture.

Postoje opšti i stabilni obrasci prema kojima je potrošače moguće približno deliti u relativno homogene grupe međusobno sličnih pojedinaca.

Takvi su obrasci vrlo često značajno prediktivni za potrošačko ponašanje.

Poznavanje tih obrazaca širi mogućnosti tržišne orjentacije ipozicioniranja

Baza: Total populacija Srbije, n=2019, Maj 2014R ND

puls

SEGMENTGASTRONOMSKIH SKLONOSTI

R NDpuls


92/157

92

GASTRONOMSKIH SKLONOSTI

28%Gastronomske

sklonosti

Pripadnici ovog segmenta vole kuvati, pripremati obroke i isprobavati

nove prehrambene proizvode koji se pojavljuju na tržištu.Skloni su i zdravoj prehrani, ali iako će reći da dobro jedu

složiće se da se ne hrane uvek zdravo.

Potrošački profil

Žene Najmanjim delom su naklonjeni prema citanju dnevnih novina,

ali ih nema previse ni sklonih internetu

Slobodno vreme češće provode u kućnim zanimacijama negodruženju, više su usmereni ka izgradnji svoje životne karijerenego prema potrazi za neposrednim doživljajima.

...76% kuva lično bar jednom nedeljno

Istinski uživam u

kuvanju

ODREDNICE GASTRONOMSKIHSKLONOSTI

R NDpuls


93/157

93

SKLONOSTIUglavnom kuvam domaća tradicionalna jela

42% Total populacije

Žene - 61%

50 + god. - 40%

Udate – 61%

Majke – 70%

Selo – 43%

Značajnije više odtotal populacije

2.005.060 u populaciji Srbije

od 15 do 64 godina

Osobe koje najčešće kuvaju tradicionalnadomaća jela češće od ostatka populacijeodlaze svakodnevno u manje nabavke, a

redje odlaze u veliku kupovinu.

Važno je dakupljeni

proizvod služi svojojsvrsi, izbegava se davanje novca za proizvodekoji ničemu se služe.

Činjenica da je neki proizvod moderan ilipopularan neće podstaći ove potrošače nakupovinu.

42% ciljne grupe i značajno više u poredjenjusa total populacijom, kupovinu obavlja u

malim lokalnim prodavnicama.

KONZUMACIJA KATEGORIJA POTROŠAČA

SEGMENTA GASTRONOMSKIH SKLONOSTIR NDpuls


94/157

94

SEGMENTA GASTRONOMSKIH SKLONOSTI

U odnosu na total populaciju, ali i pripadnike druga dva

segmenta potrošača prehrambenih sklonosti, ciljna grupagastronoma je naklonjena velikom broju proizvodnih

kategorija hrane i pića.

Oni preferiraju kategorije kao što su smrznuta testa, začine

za pripremu jela, kocke za supe, neutralne pavlake zakuvanje, voćne jogurte, pa i gotova jela i soseve. Ova ciljnagrupa očigledno uživa u najvećem broju namirnica inapitaka.

Proizvodna kategorija koju ova

ciljna grupa ređe konzumira odostatka populacije su ŽITARICE ZADORUČAK

SEGMENTBRZA ISHRANA

R NDpuls


95/157

95

BRZA ISHRANA

30%BRZA

ISHRANA

Pripadnici ovog segmenta se loše i mahom nezdravo hrane i toga su

svesni.Ne kuvaju uopšte ili to čine retko, preskačući obroke.

Nisu naklonjeni isprobavanju prehrambenih noviteta, kao ni dijetalnoj

ili organskoj hrani.

Potrošački profil

Muškarci Mlađe osobe Osobe nižeg obrazovanja

Osobe nižih prihoda Cenovno su osetljiviNešto više su naklonjeni Internetu Interesi su im češće usmereni ka sportu i tehnologiji, a ređe na

brigu za vlastito zdravlje

Slobodno vreme provode u jednostavnom druženju.

...36% kuva ličnobarem jednom

nedeljno

Ne jedem onoliko voća i povrća koliko se

preporučuje radi zdravlja.

ODREDNICESEGMENTA BRZE ISHRANE

R NDpuls


96/157

96

SEGMENTA BRZE ISHRANE

U živam u hrani koja nije zdrava

1.541.176 u populaciji Srbije od15 do 64 godina.


15 – 29 god. – 35%

„Single“ Beograd

U ciljnoj grupi je 35% potrošačakoji odlaze u fast food restorane

barem jednom mesečno

500.000 Beograđana konzumira

hranu u restoranima brze hranebar jednom mesečno

KONZUMACIJA KATEGORIJA

POTROŠAČA SEGMENTA BRZE ISHRANER NDpuls


97/157

97

POTROŠAČA SEGMENTA BRZE ISHRANE

Potrošači segmenta brze ishrane sunešto više od proseka naklonjeni konzumaciji energetskih napitaka,

kao i gaziranim sokovima

Kategorije koje ova ciljna grupa

ređe konzumira od ostatkapopulacije su mleko, jogurt,

negazirana voda, žitarice zadoručak, smrznuto voće i povrće,ali i namirnice koje se koriste za

kuvanje i pripremu jela.

SEGMENTZDRAVA ISHRANA

R NDpuls


98/157

98

ZDRAVA ISHRANA

42%

ZDRAVA ISHRANA

Pripadnici ovog segmenta se zdravo i dijetalno hrane.

Manje su naklonjeni nepromišljenom isprobavanju prehrambenihnoviteta i varijacija postojećih proizvoda.

Kuvanju ne pristupaju kao delatnosti u kojoj posebno uživaju

Potrošački profil

Osobe višeg obrazovanja Nešto ređe se nalaze među osobama sklonim televiziji

...74% kuva lično bar jednom nedeljno

Spreman/a sam platiti

više za hranu koja nesadrži aditive, dodatne

arome, pojačivače ukusai sl.

ODREDNICEZDRAVIJEG NAČINA ISHRANE

R NDpuls


99/157

99

ZDRAVIJEG NAČINA ISHRANE

Trudim se da jedem hranu sa što manje soli


45% Zdrava prehrana16% Gastro prehrana

14% Nezdrava prehrana

Izbegavam masnu i slatku hranu


45% Zdrava prehrana5% Gastro prehrana

11% Nezdrava prehrana

Tek oko 15% stanovnika Srbije kupuje gotove proizvode sa manjim udelom

masnoće, šećera...(“Bio”, “Light”, bez masti…)

13% populacije često koristi dijetalne proizvode jer nisu zadovoljni svojom težinomsvojom težinom.

s e g m e n t i

s e g m e n t i

KONZUMACIJA KATEGORIJA

POTROŠAČA SEGMENTA ZDRAVE ISHRANER NDpuls


100/157

100

POTROŠAČA SEGMENTA ZDRAVE ISHRANE

Potrošači segmenta zdrave ishraneu daleko većem procentukonzumiraju žitarice za doručak,mleko, jogurt, negaziranu vodu,

tuna salate...

Ređe se konzumiraju kategorijeenergetski napitaka, gaziranih

sokova, ali i paštete, viršle, čips,margarini

DA LI SMO ZDRAVA NACIJA? R NDpuls


101/157

101

BMI Index < 18 (pothranjeni)

BMI Index 18 < BMI < 25 (nomalne telesne mase)

BMI Index 25 < BMI < 30 (prekomerna telesna masa)

BMI Index BMI > 40 (patološka gojaznost)

5%

58%

28%

9%

BMI Index < 18 (pothranjeni)

BMI Index 18 < BMI < 25 (nomalne telesne mase)

BMI Index 25 < BMI < 30 (prekomerna telesna masa)

BMI Index BMI > 40 (patološka gojaznost)

1%

43%

42%

14%

Ž E N E

M U Š K A

R C I

Baza: Total populacija Srbije, n=2019, Maj 2014

% bele boje = Iznad proseka populacije

Pothranjeni

Normalne telesne težine

Prekomerna telesna težina

Patološka gojaznost

TOTAL POPULACIJA

3%

51%

34%

12%U segmentu pothranjenih

žena je značajno višenajmlađih stanovnicastarosne grupe 15 – 29godina starosti, dok međuosobama normalne telesne

težine prednjače stanovnicestarosti od 30 – 49 godina.


102/157

OSNOVNI INDIKATORI EKONOMSKOG RAZVOJA,

SRBIJA


103/157

103

SRBIJA

% promene u odnosu na

prethodnu godinu 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014E 2015E 2016E

Bruto društveni proizvod, realni rast u %

3,6 5,4 3,8 -3,5 1,0 1,6 -1,7 2,5 -1,0 1 1,5

Industrijska proizvodnja 4,7 3,7 1,4 -12,6 1,2 2,5 -2,2 5,5 -7,8 6 3

Poljoprivredna proizvodnja -0,3 -8,1 9 2,5 1,1 0,9 -17,7 22,1 5 7 9

Građevinarstvo 31 19,5 9,5 -21,5 -6 22,8 4,5 -27,9 -4 2 5

Trgovina na malo , stalne cene 7,7 22,8 6,7 -14,9 0,5 -18,0 -2 -5,1 1 0 2,5

Izvoz u EUR 41,4 26,1 15,5 -19,7 24 14,2 4,7 25,8 5,5 7,5 8,5

Uvoz u EUR 24 27,7 15,3 -28 9,7 12,9 3,7 5,1 2 2,1 2,5

Ukupan broj zaposlenih -2,1 -1,2 -0,1 -5,5 -4,9 -2,8 -1,1 -0,7 -0,2 0 0,5

Cene na malo/ Indeks potrošačkih

cena – prosek na prosek godine 12,7 6,5 11,7 8,4 6,5 11 7,8 7,8 2 1,5 1,5

Prosečne nominalne neto zarade(plate)

24,4 27,9 17,5 8,8 7,6 11,2 8,9 5,7 0,5 0 1,5

Prosečne realne neto zarade(plate)

11,4 19,5 3,9 0,2 0,7 0,2 1 -1,9 -1,5 -1,5 0

Izvor: Republički zavod za statistiku, IPSOS procene za 2014-2016

OSNOVNI INDIKATORI EKONOMSKOG RAZVOJA, SRBIJA


104/157

104

Apsolutni brojevi 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014E 2015E 2016 E

Bruto društveni proizvod Mil.Eura

23.080 27.872 31.765 28.498 27.346 30.763 28.823 31.980 32.293 33.106 34.106

Bruto društveni proizvod poglavi stanovnika Eura

3.144 3.857 4.445 3.945 3.841 4.335 4.134 4.449 4531 4668 4834

Izvoz mil. Eura 5.102 6.431 7.429 5.961 7.393 8.439 8.837 10.999 11.604 12.474 13.535

Uvoz mil. Eura 10.463 13.951 16.478 11.505 12.622 14.450 14.782 15.463 15.772 16.103 16.506

Zaposlenih hilj. 2.026 2.002 1.999 1.889 1.796 1.746 1.727 1.715 1.712 1.712 1.798

Prosečne plate hilj. din. 21,7 27,8 32,7 31,7 34,1 37,9 41,4 43,9 44,1 44,1 44,8

Prosečne penzije hilj. din. 12,2 13,6 17,7 19,8 19,9 21,3 22,5 23,0 24,3 24,4 25,0

Štednja, mil Eura 3.414 5.029 4.895 6.143 7.232 7.796 8.427 8.613 9.080 10.000 10.731

Strane direktne investicije, mil

€ 3.323 1.821 1.824 1.372 860 1.826 232 800 n.a. n.a. n.a.

Platni bilans ukupno, mil Eura 4.268,9 742,1 -1.686,6 2.363,5 -928,7 1.801,5 -1.137,2 n.a. n.a. n.a. n.a.

Deficit tekućih transakcija,%BDP

-10,1 -17,7 -21,6 -6,6 -6,7 -9,1 -10,5 -12 n.a. n.a. n.a.

Spoljni dug Mil. Eur 14.182 17.139 21.088 22.487 23.786 24.125 24.431 25.800 26.000 n.a. n.a.

Javni dug Mil.Eur n.a. n.a. 8.781,5 9.849,4 12.157 14.466 14.348 19.000 22.000 n.a. n.a.

Kurs Eura prema dinaru-Prosek 84,10 79,96 81,44 93,95 103,04 102 113,1 113,1 116 119 120

Kurs $ Prema Dinaru-Prosek 67,01 58,39 55,76 67,47 77,91 73,34 88,1 85,2 87 89 90

Prosečne nominalne netozarade, €

258 347 402 338 331 373 366 388 393 371 374

Izvor: Republički zavod za statistiku, NBS, Ministarstvo finansija, IPSOS procene za 2014-2016

MESEČNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI, SRBIJA

Avg Sep Okt Nov Dec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg


105/157

105

Avg

2013

Sep

2013

Okt

2013

Nov

2013

Dec

2013

Jan

2014

Feb

2014

Mar

2014

Apr

2014

Maj

2014

Jun

2014

Jul

2014

Avg

2014

Privredna aktivnost

Industrijska

proizvodnja,

međugodišnja %promena

2,8 3,4 3,0 1,7 -1,8 -1,5 -2,6 -0,8 1,0 -6,9 -9,7 -13,0 -13,1

Cene i kurs

Potrošačke cene(međugodišnjepromene, %)

7,3 4,9 2,2 1,6 2,2 3,1 2,6 2,3 2,1 2,1 1,3 2,1 1,5

Vrednost RSD/EUR, kraj

perioda114,4 114,6 114,0 114,0 114,6 115,9 115,9 115,4 115,7 115,7 115,8 116,8 117,8

Vrednost RSD/USD,

kraj perioda86,4 84,9 83,2 83,7 83,1 85,6 84,6 83,9 83,8 85,0 84,8 87,2 89,4

Vrednost RSD/EUR,

prosek114,0 114,6 114,2 114,1 114,7 115,4 115,9 115,8 115,5 115,7 116,2 116,2 117,3

Vrednost RSD/USD,

prosek85,6 85,9 83,7 84,5 83,8 84,6 84,9 83,8 83,6 84,2 84,9 85,8 88,1

Monetarni indikatori

Plasmani banaka

privredi, Mil. Din1.161.327 1.148.357 1.120.373 1.107.170 1.110.237 - - - - - - - -

Plasmani banaka

stanovništvu, Mil. Din.673.718 677.447 675.664 673.913 673.691 - - - - - - - -

Referentna kamatna

stopa NBS, % na

godišnjem nivou 11,00 11,00 10,50 10,00 9,50 9,50 9,50 9,50 9,50 9,00 8,50 8,50 8,5

Izvor : Republički zavod za statistiku, NBS, MAT

MESEČNI MAKROEKONOMSKI INDIKATORI, SRBIJA


106/157

106

Avg

2013

Sep

2013

Okt

2013

Nov

2013

Dec

2013

Jan

2014

Feb

2014

Mar

2014

Apr

2014

Maj

2014

Jun

2014

Jul

2014

Avg

2014

Spoljna trgovina i platni bilans

Izvoz robe, mil.

Eur.940,2 1086,3 1057,0 1004,1 897,3 731,1 875,3 1025,9 993,0 927,5 952,1 973,4 814,5

Uvoz robe, mil.

Eur.1205,8 1349,5 1416,5 1370,0 1428,0 993,4 1209,1 1340,8 1338,8 1296,4 1277,2 1380,6 1138,8

Saldo tekućegplatnog bilansa,

mil. Eur.

-33,3 -127,3 -110,7 -60,9 -338,1 -34,2 -107,2 - - - - - -

Tržište rada

Prosečna netozarada, din.

44.770 42.866 43.615 44.120 50.820 37.966 44.057 43.452 45.847 60966

44883 45216 45610

Prosečna brutozarada, din. 61.797 59.162 60.102 60.893 70.071 52.438 60.845 59.782 63.167 44184 61992 62380 62992

Izvor: Republički zavod za statistiku, NBS

UKUPNA STOPA INFLACIJE, 2013-2014(%)

M đ diš ji M č i


107/157

107

12,8%12,4%

11,2% 11,4%

9,9% 9,8%

8,6%

7,3%

4,9%

2,2%

1,6%

2,2%

3,0%2,7% 2,5%

2,2%2,5%

1,5%

2,4%1,9%

0,6% 0,5%0,0%

0,8%

0,0%

0,5%

-0,9%

0,4%0,0%

0,2%

-0,6%

0,2%

1,2%

0,2%0,4%

0,7%0,3% 0,1% -0,1% -0,1%

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

j a n . 1

3

f e b . 1

3

m a r . 1 3

a p r . 1 3

m a j . 1 3

j u n . 1

3

j u l . 1 3

a v g . 1

3

s e p . 1

3

o k t . 1 3

n o v . 1

3

d e c . 1

Documents

Srbija Pod Lupom Ipsosa_okt2014