Srednjoročni Okvir Rashoda 2018-2020 · ispunjavanje obaveza iz SSP. Štaviše, Kosovo kroz dijalog na Visokom nivou Kosovo-EU, za ključne prioritete, usvojilo je Agendu Evropske

Srednjoročni Okvir Rashoda

2018-2020

April, 2017

Republika e Kosovës

Republika Kosova- Republic of Kosovo

Qeveria- Vlada- Govenrment

Ministria e Financave

Ministarstvo za Finansije

Ministry of Finance

1

Spisak skraćenica

KAP

KAS

PAK

BRNP

SB

EBOR

BI

DBP

CBK

OIE

DEJP

EU

EULEX

OSK

MFFA

MMF

SSK

ICP

MFI

DSU

IPA

IT

SOR

EKK

KfW

OKD

ZFKS

ZUJFO

MONT

MF

MRSZ

SSP

MSP

NPISED

OUN

RTK

SAD

PDV

USAID

WEO

Kosovska Agencija za Privatizaciju

Kosovska Agencija za Statistiku

Poreska Administracija Kosova

Bruto Raspoloživi Nacionalni Prihodi

Svetska Banka

Evropska Banka za Obnovu i Razvoj

Bilans isplata

Domaći Bruto Proizvod

Centralna Banka Kosova

Obnovljivi Izvori Energije

Departman Ekonomskih i Javnih Politika

Evropska Unija

Misija Evropske Unije za Vladavinu Zakona

Oružane Snage Kosova

Međunarodna Federacija Fudbalske Asocijacije

Međunarodni Monetarni Fond

Snage Sigurnosti Kosova

Indeks Cena Potrošnje

Međunarodne Finansijske Institucije

Direktna Strana Ulaganja

Koordinacija Programa Pomoći

Informativna Tehnologija

Srednjoročni Okvir Rashoda

Energetska Korporacija Kosova

Kreditanstalt für Wiederaufbau

Ostale Korporacije Deponiranja

Zakon o Finansijama Lokalne Samouprave

Zakon o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti

Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije

Ministarstvo Finansija

Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite

Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju

Mala i Srednja Preduzeća

Neprofitabilne Institucije u sluzbi Ekonomskih Domacinstava

Organizacija Ujedinjenih Nacija

Radio Televizija Kosova

Sjedinjene Američke Države

Porez na Dodatu Vrednost

United States Agency for International Development

World Economic Outlook

2

Sadržaj

Sadržaj ........................................................................................................................................... 2

Uvod................. .............................................................................................................................. 4

PRVI DEO ..................................................................................................................................... 5

1. IZJAVA SREDNJOROŠNIH PRIORITETA 2018-2020 ............................................... 5

1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju ..................................................................................... 6

1.2 Osnovna načela........................................................................................................................ 7

1.3. Prioritetna područja .............................................................................................................. 7

1.3.1 Obrazovanje i zapošljavanje ............................................................................................. 8

1.3.2 Dobro upravljanje i vladavina zakona ............................................................................. 9

1.3.3 Konkurentne industrije ................................................................................................... 11

1.3.4 Infrastruktura .................................................................................................................. 12

1.3.5 Evropska integracija, spoljna politika i bezbednosna pitanja ..................................... 14

2. MAKROEKONOMSKI OKVIR .................................................................................... 17

2.1 Spoljno Ekonomsko Okruženje ...................................................................................... 17

2.2 Nedavna ekonomska kretanja na Kosovu ..................................................................... 19

2.3 Srednjoročna makroekonomska perspektiva ............................................................... 21

2.4 Fiskalni okvir .................................................................................................................... 25

2.4.1 Prihodi i rashodi Vlade .................................................................................................... 26

2.4.1.1 Prognoza budžetskih prihoda za period 2018-2020............................................... 26

2.4.1.2 Prognoza budžetskih troškova za period 2018-2020 ............................................. 28

2.4.1.3 Budžetski deficit i fiskalno pravilo .......................................................................... 31

2.5 Razvojni potencijali i fiskalni rizici za period 2017-2019 ............................................. 33

2.5.1 Razvojni potencijali ......................................................................................................... 33

2.5.2 Fiskalni rizici .................................................................................................................... 34

2.5.2.1 Van-budžetski fiskalni rizici .................................................................................... 35

Prilog 1. Makro-fiskalni Okvir 2018-2020 ................................................................................ 36

TREĆI DEO ................................................................................................................................ 39

3 OKVIR SEKTORSKIH TROŠKOVA 2018-2020 – CENTRALNA VLADA............ 39

3.1 SEKTOR OPŠTEG UPRAVLJANJA ........................................................................... 40

3.2 SEKTOR ZA MEĐUNARODNU SARADNJU ............................................................ 42

3.3. SEKTOR JAVNIH FINANSIJA .................................................................................... 44

3.4 SEKTOR ODBRANE I JAVNE BEZBEDNOSTI ....................................................... 45

3.5 SEKTOR PRAVDE ......................................................................................................... 48

3

3.6 SEKTOR INFRASTRUKTURE I KONKURENTNOSTI .......................................... 49

3.7 SEKTOR POLJOPRIVREDE ........................................................................................ 51

3.8 SEKTOR ŽIVOTNE SREDINE ..................................................................................... 53

3.9 SEKTOR KULTURE ...................................................................................................... 55

3.10 SEKTOR OBRAZOVANJA ........................................................................................... 56

3.11 SEKTOR ZDRAVSTVA ................................................................................................. 58

3.12 SEKTOR ZA SOCIJALNA PITANJA .......................................................................... 60

ČETVRTI DEO ........................................................................................................................... 62

4 Opštinski Nivo .................................................................................................................. 62

4.1 Uvod .................................................................................................................................. 62

4.2 Izvori opštinskog finansiranja za godine 2018-2020 ..................................................... 62

4.2.1 Opšti Grant za 2018 godinu i predviđanja za 2019-2020 ...................................... 62

4.2.2 Specifični Grant za pred-univerzitetsko Obrazovanje za godine 2018-2020 ...... 66

4.2.3 Specifični grant za primarno zdravstvo za godinu 2018-2020 ............................. 69

Finansiranje za sekundarno Zdravstvo za 2018 godinu .......................................................... 70

4.4 Finansiranje za stambenih usluga za 2018 godinu ............................................................ 70

4.5 Projekcije Sopstvenih Opštinskih Prihoda za 2018 godinu i predviđanja 2019-2020 .... 70

4.6 Pozajmljivanje ....................................................................................................................... 73

4.7 Finansiranje za Istorijski Centar Prizrena, Kulturni Centar sela Zum i Saveta Velike

Hoče za 2018 godinu ................................................................................................................... 75

4.8 Rezime opštinskog finansiranja za godine 2018-2020 ....................................................... 75

4.9 Struktura troškova prema ekonomskim kategorijama po opštinama 2018-2020 ..... 78

4

Uvod

Srednjoroćni Okvir Rashoda 2018-2020 (SOR 2018-2020) predstavlja glavni dokumenat na osnovu

kojeg će se izraditi godišnji Budžet za 2018. god. Glavni cilj SOR-a je da pruži analizu na osnovu

makro-ekonomskog okruženja u zemlji, da uspostavi osnove za planiranje budžeta za naredne godine

u saglasnosti sa strateškim prioritetima Vlade.

S obzirom na trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i brojnih prepreka za ekonomski rast, neophodno

je preduzimanje ekonomskih reformi kako bi oslobodili i ojačali ekonomski potencijal zemlje.

Prioriteti ekonomskih reformi za srednjoročni period proizilaze iz Nacionalne strategije za razvoj i

Program za reforme u ekonomiji 2017-2019, koji proizlazi iz procesa dijaloga o privrednom

upravljanju između Kosova i EU.

Vlada će i dalje imati kao svoj glavni cilj dalje jačanje njene fiskalne pozicije i odgovorno upravljanje

javnim finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta izvršiće se u skladu sa fiskalnim

pravilom zemlje koje ograničava budžetski deficit do 2% BDP-a. S obzirom da ovo pravilo

predstavlja ograničenje kada su u pitanju potrebe Kosova za velike razvojne projekte, implementacija

"Klauzule ulaganja 'omogućava Vladi da finansira kapitalne projekte od šireg javnog interesa, iznad

deficita od 2% BDP-a, pod uslovom da se takvi projekti finansiraju od strane Međunarodnih

finansijskih institucija i Agencija za razvoj.

SOR 2018-2020 rezimira ove ključne prioritete vlade u Deklaraciji srednjoročnih prioriteta i zatim u

relevantnim poglavljima, koja pokrivaju sve budžetske sektore, koji opisuju pristup kako će se

obezbediti fondovi za njihovu realizaciju pomoću budžeta Kosova i finansijska pomoć ili krediti od

razvojnih partnera.

SOR 2018-2020 je struktuiran u četiri glavna dela. Prvi deo sadrži “ Srednjoročno izjavljivanje

prioriteta” koji pruža širok rezime prioriteta Vlade u skladu sa vladinim programom,

Nacionalnom strategijom za razvoj i Programom za reforme u privredi. U drugom delu se daju

Makro - fiskalne projekcije na osnovu opštih parametara ekonomskog razvoja. U trećem i

četvrtom delu su prikazane Fiskalne prognoze koje određuju široke granice potrošnje na osnovu

kojih se kasnije priprema Centralni i Opštinski Budžet.

5

PRVI DEO

1. IZJAVA SREDNJOROŠNIH PRIORITETA 2018-2020

Glavni ciljevi programa Vlade usvojeni u januaru 2015. godine, jesu izgradnja efikasnog upravljanja,

stručne i odgovorne ka sveobuhvatnom i održivom ekonomskom rastu i jače socijalno blagostanje. Da

bi orijentacija ekonomskog razvoja bila zasnovana na određenim prioritetima Vlada Kosova u januaru

2016. godine usvojila je Nacionalnu strategiju za razvoj 2016-2021 (NSR). NSR postavlja 34. mera,

podeljenih u četiri stuba koja predstavljaju najviše prioritete razvoja zemlje.

Konkurentna privreda je glavni stub svakog razvoja i stvaranja novih radnih mesta. S obzirom na

trenutnu ekonomsku strukturu Kosova i brojne prepreke za ekonomski rast, neophodno je

preduzimanje ekonomskih reformi kako bi oslobodili i ojačali ekonomski potencijal zemlje. Prioriteti

ekonomskih reformi za srednjoročni period su takođe prikazani u Programu za reformu privrede 2017-

2019, koji je izveden iz procesa dijaloga o privrednom upravljanju između Kosova i EU. Izbor od 20.

prioritetnih mera reforme se uglavnom zasniva na NSR, ali oni takođe odražavaju preporuke dijaloga

za ekonomsku politiku između Kosova i EU.

Udruženje Kosova sa Evropskom unijom nije važno samo za ekonomski razvoj, već i za poboljšanje

upravljanja i institucije zemlje, kao i međunarodno priznanje i sigurnost u zemlji. Sporazum o

stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Republike Kosova i Evropske unije (EU), je obavezan

ugovorni okvir za proces pridruživanja Kosova u EU. U tom smislu, Nacionalni program za

sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uspostavlja srednjoročni okvir za planiranje za

ispunjavanje obaveza iz SSP. Štaviše, Kosovo kroz dijalog na Visokom nivou Kosovo-EU, za ključne

prioritete, usvojilo je Agendu Evropske reforme, čiji je cilj da stalno fokusira primenu SSP-a u

prioritetnim oblastima. Implementacija evropske agende neće podržati samo približavanje Kosova u

EU, već i postizanje osnovnih nacionalnih ciljeva za razvoj i unapređenja ekonomske konkurentnosti.

Srednjoročni okvir rashoda 2018-2020, rezimira ove ključne prioritete vlade u Deklaraciji

srednjoročnih prioritetai zatim u relevantnim poglavljima, koja pokrivaju sve budžetske sektore, koji

opisuju pristup kako će biti obezbeđen novac za njihovu realizaciju od budžeta Kosova i finansijske

pomoći ili krediti od razvojnih partnera.

Prva dva poglavlja Deklaracije o srednjoročnim prioritetima predstavljaju opšti fiskalni okvir za

naredne tri godine i osnovne principe na kojima se ona zasniva. Treće poglavlje predstavlja sažetak

prioriteta Vlade, na osnovu NSR i prati njenu strukturu od četiri stuba. Međusobna povezanost NSR

sa drugim glavnim strateškim dokumentima (PRP, AER i NPISSP) zabeležene su za svaki stub. Četiri

stuba NSR dopunjene su petim stubom prioriteta koja se fokusira na međunarodnu saradnju, proces

evropske integracije i nacionalne bezbednosti.

Glavni prioriteti će voditi sve budžetske organizacije u pripremi njihovih predloga budžeta za 2018.

godinu. Prema ovim prioritetima, budžetske organizacije mogu uključivati predloge za finalizaciju ili

racionalizaciju postojećih programa kako bi se omogućila sredstava za visoko-prioritetne programe,

uključujući i predloge za nove politike. U posebnim slučajevima, predlozi mogu uključiti zahteve za

6

dodatna sredstva, ako takvi zahtevi pokazuju visok uticaj na postizanje potencijalnih ciljeva i

prioriteta Vlade.

1.1 Opšti fiskalni okvir za prioritizaciju

Program Vlade 2015-2018, Nacionalna Strategija za Razvoj 2016-2021 i Program za reforme u

Ekonomiji 2017, kao i Sporazum o Stabilizaciji i Pridruživanju između Kosova i EU su glavni

dokumenti koji definišu orijentaciju i razvoj vladinih politika i pružaju osnovu za određivanje

prioriteta politike u Srednjoročnom Okviru Rashoda 2018-2020.

Vlada nastavlja da ima kao glavni cilj fiskalne strategije dalje jačanje njene fiskalne pozicije i

odgovorno upravljanje javnim finansijama. U tom kontekstu, planiranje i izvršenje budžeta će biti u

skladu sa fiskalnim pravilom zemlje da ograničava budžetski deficit do 2% DBP-a. Budući da je

postojeći fiskalni prostor ograničen, Vlada namerava da njene ciljeve definisane strateškim

dokumentima postigne kroz preraspodele u okviru postojećih troškova definisane fiskalnim okvirom.

Međutim, deo ovog dokumenta, po prvi put će biti implementacija klauzule ulaganja, koja omogućava

Vladi da finansira kapitalne projekte od širokog javnog interesa, iznad deficita od 2 % DBP-a, pod

uslovom da su ti projekti finansirani od Međunarodnih Finansijskih Institucija i Razvojnih Agencija.

Vlada je odobrila spisak konkretnih projekata koji će biti finansirani kroz ovu klauzulu, i jedan deo tih

projekata će se realizovati tokom naredne tri godine koje se pokrivaju ovim dokumentom. Pomenuta

Lista se stalno ažurira, uz odobrenje Vlade. Važno je da će finansiranje ovih projekata biti u skladu sa

dugoročnom održivošću javnog duga i javnih finansija.

Glavni ciljevi fiskalne strategije za period 2018-2020 i dalje su:

Jačanje javnih finansija – Poštovanje fiskalnog pravila koje ograničava ukupan deficit na

2% DBP-a, uz preduzimanje mera za poboljšanje strukture budžetskih troškova kroz

smanjivanje tekućih neproduktivnih troškova i stvaranja prostora za razvojne projekte.

Vlada je privržena da prati jednu umerenu politiku zapošljavanja i plata, politiku koju cilja

da reguliše kroz uspostavljanje pravnog okvira (kao što je Zakon o Platama). U tom kontekstu,

Vlada se obavezala da ograniči zapošljavanje u meri koja je neophodna za pružanje javnih

dobara i usluga na efikasan i efektivan način. Za više, Vlada je uvodila i jedan mehanizam

zasnovan na pravila gde se naznačuje da povećanje računa plata javnog sektora se vezuje sa

rastom nominalnog DBP-a, šta ima za cilj bolje povezivanje povećanja plata javnog sektora sa

produktivnošću.

Vlada je takođe privržena da sprovodi jasnu politiku socijalne zaštite sa ciljem da se kroz tu

politiku podrže ne samo najugroženiji slojevi stanovništva, već i da se podstakne

zapošljavanje, da se obezbedi fiskalna održivost i da se omogući brzo i efikasno upravljanje

ovih troškova. Na taj način, Vlada cilja da očuva osnovu neophodnih podstrekača za održiv

ekonomski rast i zapošljavanje.

Vlada Kosova je takođe privržena da ispuni obaveze i razvojne planove budžetskih

organizacija, sa posebnim naglaskom na mere koje se direktno povezuju sa ekonomskim

razvojem zemlje. Imajući u vidu velike postojeće poteškoće sa kojima se suočava privreda,

Vlada je izvršila izmenu Zakona o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti (ZUJFO) radi

usvajanja klauzole ulaganja koja dozvoljava dodatne troškove (iznad deficita od 2% određen

zakonom) za projekte infrastrukture sa uticajem na ekonomski razvoj, pod uslovom da se one

7

finansiraju od međunarodnih finansijskih institucija. U toj liniji, Vlada je angažovana da

primeni program strukturnih reformi određenih njenim strateškim dokumentima.

Ovi elementi pokrivaju sve budžetske organizacije jednako, zato je neophodno da se unapredi

saradnja na nivou Vlade kako bi se omogućilo praćenje dnevnog reda ekonomskog razvoja zemlje uz

održavanje makro - fiskalne stabilnosti.

U slučaju sektora životne sredine, transporta i energetike, posebnu pažnju treba posvetiti zahtevima za

ko-finansiranje za prioritetne projekte u listu prioritetnih projekata. Slično tome, budžetske

organizacije koje pripadaju sektoru zaštite životne sredine, transporta i energetike trebaju se starati da

se obezbediti dovoljno ko-finansiranje za prioritetne infrastrukturne projekte koji će početi ili nastaviti

u 2018. godinu pa nadalje.

Slično kao u uputstvu iz prethodne godine, budžetske organizacije trebaju da procene mogućnosti za

zaključenje programa i projekata koji nisu više glavni prioriteti Vlade. Naglasak treba takođe staviti

na unapređenje efikasnosti i efektivnosti potrošnje. Mogućnosti za proširenje i poboljšanje postojeće

performanse programi će u velikoj meri biti finansirani u okviru postojećih izdvajanja. Iz tog razloga,

budžetske organizacije treba da identifikuju resurse u okviru svojih osnovnih scenarija iz područja

loše performanse ili koje nisu dovoljno u skladu sa prioritetima višeg nivoa Vlade.

Tamo gde je to potrebno, Komisija za Strateško Planiranje i Vlada mogu preporučiti preraspodelu

troškova između grupa funkcija ili budžetskih organizacija, ili da preduzima druge mere za

finansiranje hitnih prioriteta, uvek imajući kao prioritet održavanje fiskalne održivosti zemlje.

1.2 Osnovna načela

Proces pripreme prognoze potrošnje za period 2018-2020 upravlja se sledećim načelima, koji uzimaju

u obzir procenu budžetskih zahteva za finansiranje tokom budžetskog procesa, gde se prognoze

ukupne potrošnje održavaju unutar skupnih granica predviđenih indikativnim granicama SOR-a 2017–

2019 za 2018. godinu.

Preraspodela fondova je imala za cilj:

o Veće usaglašavanje sa prioritetnim politikama Vlade koje su pružene u Nacionalnu

Strategiju za Razvoj (NSR) 2016-2021, Programom Ekonomskih Reformi (PER)

2017-2019, Sporazumom o Stabilizaciji – Pridruživanju između Kosova i EU, kao i

Vladinim Programom 2015-2018. Smernice za specifične prioritete su date u nastavku

o Raspodelu troškova koji nisu više efektivni za ostvarivanje ciljeva Vladinih politika;

o Dostizanje veće vrednosti za potrošena sredstva, uz ostvarivanje prioritetnih

specifičnih ciljeva, kroz preusmeravanja sredstava ka prioritetima višeg nivoa;

o Povezivanje sa spoljnim finansiranjem pružen kroz IPA i drugih kanala;

1.3. Prioritetna područja

Komisija za Strateško Planiranje predstavlja sledeću izjavu prioriteta u vezi sa SOR 2018-2020.

Prioriteti su predstavljeni na specifičan način i proizlaze iz Uputstva za sprovođenje nacionalne

strategije, istovremeno vodeći računa da mere navedene u Programu za reformu ekonomije, i

Nacionalnim programom za implementaciju SSP-a i Agendu za evropske reforme. Deklaracija se

takođe zasniva na drugim sektorskim strateškim dokumentima koji omogućavaju budžetskim

8

organizacijama određenu fleksibilnost da bi utvrdili najprikladniju strukturu i odgovarajuće nivoe

finansiranja za postizanje ovih ciljeva.

Tokom pripreme i dostavljanja svojih budžetskih zahteva za 2018. godinu sa prognozama za

srednjoročni period (2018-2020), od budžetskih organizacija se očekuje da pokažu kako njihov plan

budžeta odgovara prioritetima vlade prikazan u nastavku. U odnosu na navedene prioritete, budžetske

organizacije se ohrabruju da poboljšaju efikasnost troškova kroz preraspodelu unutar postojećih

granica.

1.3.1 Obrazovanje i zapošljavanje

Budžetski sektor nosilac: Obrazovanje

sa pratećim sektorima: Zdravstvo, Socijalna pitanja

Ekonomija jedne zemlje se uglavnom zasniva na ljudski kapital, tako da i Vlada Kosova je dala

visoki prioritet daljem podržavanju politika obrazovanja i zapošljavanja. U kontekstu rešavanja

aktuelnih i budućih izazova u obrazovanju i zapošljavanja, prioriteti Vlade za naredne tri godine će se

fokusirati na sledećem:

Sa ciljem da se poveca učešce u predškolskim ustanovama i

predškolsko obrazovanje u narednom srednjoročnom periodu

politike Vlade će se fokusirati na poboljšanje infrastrukture

kroz izgradnju novih javnih vrtića, kao i licenciranje novih

privatnih institucija, unapređenje zakonskog okvira za

licenciranje novih predškolskih institucija, ponovno

licenciranje postojećih institucija i stvaranje podsticaja za

širenje mreže privatnih ustanova. Istovremeno sa ovim, radit

ćemo na unapređenju kapaciteta nastavnog osoblja u

predškolskom sistemu.

Poboljšanje kvaliteta nastave u osnovnom i srednjem obrazovanju, kao preduslov za bolju

performansu sistema obrazovanja i povećanje sposobnosti mladih za tržište rada treba da se

postigne kroz podršku procesa stručnog razvoja nastavnika pregledom programa za pripremanje

nastavnika i implementacija sistema ocenjivanja u skladu

sa procesom licenciranja. To će ubrzati proces

profesionalnog razvoja nastavnika sa fokusom na stručno

obrazovanje i obuku. Optimizacija postojećeg broja

nastavnika, uzimajući kao kriterijum kvalitet primenjivat

će se preko ispunjavanja zakonskog osnova za

profesionalni razvoj nastavnika i izgradnju sistema za

procenu performanse koji će biti povezan sa platnim

sistemom, povećanjem odgovornosti u obrazovanju. Ovo

će se postići kroz nastavak širenja upotrebe novog

nastavnog programa u svim školama i reviziji postojećih

udžbenika i izradu novih udžbenika, posebno osnovnih

udžbenika sa fokusom na stručno obrazovanje i obuku.

Prioriteti iz NPISSP: - Poboljšanje kvaliteta srednjeg

obrazovanja i stručnog obrazovanja i

obuke putem:

a) pregled školskih programa i

udžbenika,

b) uspostavljanje mehanizama za

procenu, kontinuirano stručno

usavršavanje nastavnika i osiguranja

kvaliteta; i

c) školske infrastrukturne investicije,

uključujući osnovno i predškolsko

obrazovanje.

- Razvoj pravnog okvira, strateških i

među-institucionalnih mehanizama u

oblasti inovacija.

- Sprovođenje aktivnih mera na tržištu

rada usmerenih na zapošljavanje žena i

mladih, razvoj službi za zapošljavanje,

- Funkcionalnost fonda zdravstvenog

osiguranja

Program reforme u ekonomiji:

Povezivanje obrazovanja sa potrebama

tržišta rada (Mera 17) i primena i

unapređenje sistema karijere za

nastavnike.

PRE jača ovaj stub kroz meru 19. o

poboljšanju službi za zapošljavanje i

aktivne mere na tržištu rada i mere 20.

koje se odnose na poboljšanje

socijalnih i zdravstvenih usluga.

9

Bolje povezivanje obrazovnog sistema i tržišta rada će biti podržano u procesu razvoja profesionalnih

standarda i unapređenje stručnog obrazovanja i kvaliteta obuke. To će se postići povećanjem

kapaciteta Centara za savetovanje i Orijentaciju karijere u opštinama i implementaciju koncepata

prema Osnovnom nastvanom programu; Razvoj novih nastavnih planova i programa i pregled svih

nastavnih planova i programa KAA; poboljšanje kvaliteta usluga obuke koji se nude u Centru za

stručnu obuku; implementacija kombinovanog pilot sistema KAA sa elementima dvostruke nastave.

Dok, u smislu povezivanja istraživačkog rada na univerzitetima sa industrijom kroz pristup pametne

specijalizacije i ulaganja u istraživanje i razvoj, glavni fokus će biti na unapređenju pravnog okvira za

inovacije i transfer znanja i tehnologije i za finansiranje naučno istraživačke delatnosti.

Jačanje mehanizama odgovornosti i sertifikacije u obrazovnom sistemu, tako da se škole i

nastavnici drže odgovorni i nagrađeni za kvalitet njihovog rada, pomoći će poboljšanju kvaliteta

obrazovanja. Ovo uključuje povećanje kapaciteta Nacionalnog saveta kvaliteta i jačanje Kosovske

agencije za akreditaciju. Takođe će se podržati jačanje i sprovođenje pouzdanog sistema završnog

ispita za studente, kao i poboljšanje završnog ispita za regulisane profesije. Proširenje i unapređenje

sistema inspekcije u obrazovnom sistemu i aspekata vrednovanja rada nastavnika podržaće se kroz

usvajanje zakona o inspekciji obrazovanja, poboljšanje kvaliteta autonomije i odgovornosti

akreditovanih institucija i razvoj sistema procene nastave.

Optimizacija potrošnje u obrazovanju kroz sisteme podataka ocenjivanja nastavnika postići će se

kroz izgradnju master plan za mrežu škola KAA; uspostavljanje Sistema za upravljanje informacija u

visokom obrazovanju (SUIVO) i dalji razvoj ostalih informacionih sistema u vezi sa obrazovnim

sistemom, tržište rada i interakcije između njih, povećanje sredstava za programe stručnog

obrazovanja i visokog obrazovanja. To će biti učinjeno revizijom sadašnje formule finansiranja i

preusmeravanjem troškova iz manje prioritetnih oblasti u one prioritetne. Namera je da se preduzme

pilot model JPP kroz pregled pravnog okvira za javno-privatno partnerstvo u cilju pronalaženja

odgovarajućeg modela za adaptaciju u javni školski sistem.

U cilju sprovođenja politike zapošljavanja i tržišta rada, Vlada će se fokusirati na funkcionisanje

Agencije za zapošljavanje i sprovođenje aktivnih mera na tržištu rada. Ona se fokusira na reforme i

modernizaciju javnih službi za zapošljavanje kroz funkcionalnost Zavoda za zapošljavanje i njenih

kapaciteta planiranja, projektovanja, implementacije i efektivnog monitoringa aktivnih mera na tržištu

rada. Oslanjajući se na prioritete ekonomskog razvoja i obaveze u procesu evropskih integracija,

Vlada Kosova će raditi u tretiranju nezaposlenosti mladih preko Strateškog plana za tretiranje

nezaposlenosti mladih.

Vlada je stavila prioritet na poboljšanje socijalnih i zdravstvenih usluga, koji će se sprovoditi kroz

implementaciju fonda zdravstvenog osiguranja. Ovaj prioritet ima za cilj jačanje sistema socijalne

zaštite i socijalnih usluga kroz definiciju održivog sistema za finansiranje socijalnih usluga kao i

stvaranje i sprovođenje fonda za zdravstveno osiguranje.

1.3.2 Dobro upravljanje i vladavina zakona

Budžetski sektor nosilac: Pravda, opšte upravljanje

10

sa propratnim sektorima: Javne finansije

Vlada Republike Kosovo je posvećena ka uspostavljanju

funkcionalne tržišne ekonomije i za to potrebno je da imamo

pravnu sigurnost i efikasne institucije za vladavinu zakona i

pružanje usluga. Naši planovi za izgradnju efikasne i

efektivne države na taj način su povezani u celinu sa

programom naših socijalnih i ekonomskih reformi, koje se

odnose na prioritete NSR i Strateškog okvira za reformu

javne administracije kako sledi:

Na osnovu finansijskog sporazuma u okviru IPA 2016,

odnosno, dogovoreni pokazatelji sa Evropskom komisijom o

reformi javne administracije, Vlada Kosova će se fokusirati

na poboljšanje sistema planiranja, kroz jačanje veze između

planiranja politike i finansijsko planiranje, poboljšanje

rasprave sa javnošću i pojednostavljenje zakona i regulatornog sistema. U cilju povećanja efikasnosti

javne administracije radit će se na jačanju sistema za primenu principa etike i integriteta u javnoj

administraciji, uključujući i usvajanje novog zakona o platama u cilju uspostavljanja jedinstvenog

pravnog okvira za sistem plate. Takođe, radit će se na racionalizaciju javne administracije,

poboljšanjem linije odgovornosti računopolaganja, posebno kroz implementaciju preporuka za

reviziju nezavisnih agencija i centralnih organa istracije.

Nastavit će se sa daljim unapređenjem pružanja usluga

građanima i biznisima kroz stvaranje integrisanog

informacionog sistema za usluge javne administracije.

Isto tako, radit će se na smanjenju administrativnih

barijera za dozvole i licence, sa fokusom na razmatranje

i usklađivanje administrativnih procedura u skladu sa

Zakonom o opštem upravnom postupku. Ovo će biti

praćeno uspostavljanjem programa za pojednostavljenje,

spajanje ili ukidanje dozvola i licenci, u isto vreme se

fokusirajući na drugim reformama za poboljšanje

rangiranja Kosova u izveštaju Svetske banke za

poslovanje.

U cilju povecanja efikasnosti sistema inspekcije, uz

podršku razvojnih partnera radit će se na usvajanju

usklađenog zakona o inspekcijama koji će postaviti temelje

jednog inspekcijskog pristupa zasnovan na riziku i

uspostavljanje mehanizma koordinacije između

inspekcijskih organa u cilju obezbeđivanja bolje

koordinacije inspekcijskih postupaka i efikasnog sistema

nadzora. Ovo će biti zasnovano na proceni svih inspekcija,

zatim eliminacijom nepotrebnih aktivnosti ili spajanjem

inspekcijskih poslova tamo gde postoji prostor.

NPISSP:

Reforma civilne službe, uključujući:

reorganizaciju ministarstava i njihovih

podređenih tela, okončanje procesa

klasifikacije radnih mesta, implementacija

novog sistema plata i gradacije.

Podrška implementaciji pravnog okvira za

osnovna prava

Razvoj kapaciteta statističkog sistema,

posebno nekih ključnih sektorskih statistika

za politike;

Razvoj i implementacija politika koje utiču

na poboljšanje poslovnog okruženja

Uspostavljanje i unapređenje

institucionalnih i profesionalnih kapaciteta

povećanjem broja sudija, tužilaca i stručnih

saradnika

Unapređenje sektora imovinskih prava,

kroz efikasnu implementaciju strateškog

okvira za ovaj sektor.

Nastavak podrške politikama migracije,

uključujući sprovođenje održivih politika

reintegracije.

Borba protiv sive ekonomije kroz

sistematsku implementaciju Strategije za

prevenciju i borbu protiv neformalne

ekonomije

PRE je direktno povezan sa ovim

stubom preko ovih mera:

- Unapređenje javne nabavke putem

primene elektronskih nabavki;

- Razvoj politika na osnovu podataka

- Obezbeđivanje imovinskih prava

rešavanjem informalnosti u sektoru

nekretnina;

- Povećana efikasnost pravosuđa kroz

smanjenje zaostalih predmeta

- Stvaranje jedinstvene agencije za

prikupljanje prihoda.

11

Vlada će implementirati sistem e-nabavki kako bi se povecala transparentnost i zatvaranje prostora

za koruptivne prakse u sistemu javnih nabavki. Takođe će se nastaviti jačanje politike za borbu protiv

korupcije kroz poboljšanje zakonodavstva i sprovođenje strateškog okvira. Kroz implementaciju

Strategije za reformu upravljanja javnim finansijama, Vlada ima za cilj da obezbedi moderan sistem

upravljanja javnim finansijama, u skladu sa najboljim međunarodnim standardima i praksama. To

takođe uključuje, stvaranje jedinstvene agencije za naplatu prihoda koji će omogućiti efikasnije

upravljanje, niže operativne troškove, smanjenje nivoa neformalnosti i favorizovanje formalnih

biznisa.

Kroz implementaciju strateškog okvira za imovinska prava, Vlada namerava da preduzme niz

reformi za poboljšanje imovinskih prava. Ove reforme uključuju zakonodavne promene sa ciljem da

se jasno definišu tržišna prava i uslovi imovine, promovisanje tržišta za zemljište koji omogućava

ekonomsko povećanje, jačanje kapaciteta i uloge sudova za priznanje, definisanje i jačanje imovinskih

prava. Isto tako, reforme će se fokusirati na obezbeđivanje zaštite odgovarajućih imovinskih prava

manjinskih članova zajednice, kao i garantovanje i jačanje imovinskih prava za žene.

Isto tako, u tom okviru će se raditi na poboljšanju efikasnosti pravosuđa u obradi privrednih sporova,

tretirajući kapacitete pravosudnog sistema u cilju smanjenja zaostalih predmeta. To će takođe uključiti

uspostavljanje sistema za upravljanje predmetima u celom pravosudnom sistemu i jačanje kapaciteta u

Departmanu za ekonomska i administrativna pitanja i u Fiskalnu diviziju u Osnovnom sudu u Prištini.

1.3.3 Konkurentne industrije

Budžetski sektor nosilac: Infrastruktura i konkurentnost

Sa pratećim sektorima: Poljoprivreda

Vlada Kosova će nastaviti da podržava razvoj privatnog sektora, mlade preduzetnike kao i

promociju stranih investicija. Ovo će biti praćeno sprovođenjem reformi kako bi se osigurao

povoljan ambijent za poslovanje, sa posebnim naglaskom na poboljšanje pristupa finansijama. U

srednjoročnom periodu glavni fokus vladine politike će biti:

Poboljšanje pristupa finansijama preduzeca na Kosovu

preko Kosovskog fonda za kreditne garancije. To uključuje

širenje kreditne garancije i poboljšanje informacija o

kreditnoj historiji biznisa i pojedinaca tako što će

preduzećima omogućiti pristup finansijama i niskim

kamatnim stopama. Takođe će se raditi na integraciji baze

podataka sistema kreditnog registra sa poreskom upravom,

javnim preduzećima i registrom biznisa, kako bi se

poboljšale informacije putem kojih bi se procenio kreditni

rizik. Što se tiče industrijske politike nastavit ce se

podržavanje razvoja industrijskih grupa (industrijskih

klastera), što će pomoći jačanju veza između industrije, stvaranju novih preduzeća na osnovu onih

starih, kao i inovacije kroz povezivanje sa istraživačkim radom.

Poboljšanje standarda kvaliteta i prelazak na aktivnostima sa višom dodatnom vrednošcu, koja

će pomoći preduzećima za proizvodnju sofisticiranih i skupljih proizvoda, pogodnih za izvoz,

povećanje prihoda za sebe, kao i za ekonomiju. U tom smislu, u narednom periodu ćemo raditi na

PRE je u direktnoj vezi sa ovim

stubom kroz sledeće mere:

konsolidacija poljoprivrednog

zemljišta; razvoj industrijskih

klastera; poboljšanje pristupa

finansijskim sredstvima;

PRE jača ovu oblast kroz: razvoj

sektora turizma; istraživanje i

inovacije; efikasnost u spoljnoj

trgovini i kvalitet infrastrukture

12

daljem razvoju infrastrukture kvaliteta da se zakonodavstvo uskladi sa onim EU ackuis i njegovu

realizaciju, kao osnova za jačanje koordiniranog međusektorskog sistema.

Promocija stranih direktnih investicija i dalje ostaje visok prioritet za zemlju, za koju će glavni

fokus na srednji rok biti podizanje kapaciteta i poboljšanje unutrašnje organizacije portfelja

Agencije za promociju investicija i podršku preduzeća, kako bi se omogućilo da ona poboljša svoj

rad za promociju i podršku investicija, privatnog sektora i razvoj malih i srednjih preduzeća. Isto

tako, radit će se na podršci strateškim investitorima kroz dopunu pravnog okvira za strateške

investicije. Podržavanje i zaštita investitora iz inostranstva takođe će biti visok prioritet u

srednjoročnom periodu, povećanjem saradnje sa poslovnim mrežama dijaspore i uključujući ih u

okviru sadašnjih šema podrške.

Rešavanje problema fragmentiranog poljoprivrednog zemljišta ili konsolidaciju

poljoprivrednog zemljišta, što će dovesti do povećanja prosečne veličine farmi i površine parcela,

i povećanje poljoprivredne produktivnosti zbog ekonomije obima. Ovo će uključiti pripremu i

finansiranje projekta konsolidacije zemljišta i integraciju u regionalnim razvojnim projektima kao

i preduzimanje strukturalne reforme u cilju stvaranja boljih uslova za porast poljoprivredne

proizvodnje.

Eksploatacija mineralnih potencijala zemlje u funkciji

ekonomskog razvoja rešavat će se kroz uspostavljanje

institucionalnih modaliteta za podršku novih strateških

projekata u rudarskom sektoru. Posebno ovaj prioritet će

biti podržan kroz razvoj i implementaciju plana

upravljanja za mineralne resurse Kosova, uz podršku

geološkim i rudarskim istraživačkim programima. U cilju

potpune revitalizacije Trepče, na osnovu analize

izvodljivosti i u cilju primene zakona o Trepči radit će se

na izradi i usvajanju relevantnih podzakonskih akata. S

druge strane, ovo će biti praćeno regulisanjem pitanja u

vezi sa imovinom i nestabilnim preduzećima za

revitalizaciju, definiciju poslovnih jedinica Trepče i

podrška razvoju daljeg poslovanja/industrijske

proizvodnje Trepče.

Dobro upravljanje i zadovoljavajuce poslovanje

preduzeca državnim akcijama - Ovo je urađeno da se poveća efikasnost i doprinos državnih

preduzeća u privredi, povećavajući njihovu vrednost i povećanje prihoda za državni budžet. Ovaj

prioritet uglavnom obuhvata zakonodavne promene, odnosno promene Zakona o javnim

preduzećima i odgovarajući podzakonski akti.

1.3.4 Infrastruktura

Budžetski sektor nosilac: Infrastruktura i konkurentnost

Sa pratećim sektorima: Životna sredina, poljoprivreda

Prioriteti NPISSP:

Implementacija standarda bezbednosti

hrane putem centralizacije usluga

bezbednosti hrane

Razvoj infrastrukture kvaliteta i nadzor nad

tržištem, uključujući jačanje ljudskih

resursa i ulaganje u infrastrukturu kvaliteta,

ispunjavanja uslova bezbednosti proizvoda

i razvoj standarda za proizvode;

Povećanje istraživačkih kapaciteta od

Autoriteta konkurencije, funkcionalnosti i

kapaciteta za sprovođenje politike državne

pomoći.

Implementacija politike konkurencije i

državne pomoći u skladu sa pravilima EU.

Na osnovu ovih pravila, Kosovo treba u

trgovini sa EU da sprovede politike koje ne

sprečavaju, ograničavaju i narušavaju

konkurenciju uključujući i državnu pomoć.

13

Vlada se obevezala da će obezbediti javnu infrastrukturu neophodnu za razvoj konkurentnosti i

stvaranje novih radnih mesta. Javne investicije će se bazirati na individualne prioritetne projekte

javnih investicija, posebno na osnovu izveštaja o realizaciji Klauzule investiranja, na osnovu Liste

prioriteta infrastrukturnih projekata. Treba takođe naglasiti prioritizaciju implementacije svih "mekih

mera" u okviru agende povezivanja i odgovarajućih reformi politika na transport i energiju. Za ovu

prioritetnu oblast fokus će biti na sledećim prioritetima:

Sigurnost snabdevanja električnom energijom će se tretirati

kroz rehabilitaciju zastarelih kapaciteta Kosova B,

finalizacije sporazuma sa investitorom i početak izgradnje

novih proizvodnih kapaciteta, Novo Kosovo (Kosova e Re) i

prestanak rada Termoelektrane Kosovo A. Ovde se takođe

uključuje sprovođenje strukturne reforme KEK-a, odnosno

zakonsko odvajanje proizvodnje energije iz rudarskih

aktivnosti i otvaranje novog rudnika uglja u cilju povećanja

sigurnosti snabdevanja uglja i proizvodnih kapaciteta. Istovremeno, stvaranje otvorenog i

konkurentnog tržišta električne energije kao prioritet ima za cilj integraciju energetskog tržišta na

regionalnom tržištu, u skladu sa obavezama iz Berlinskog procesa i sa direktivama EU,

uključujući i funkcionisanje dalekovoda 400 kV Kosovo - Albanija, kako bi se omogućilo

jedinstveno tržište u energetskom sektoru.

Smanjenje potrošnje energije kroz mere efikasnosti će nastaviti da se podržava kroz izmene zakona

za uspostavljanje modaliteta za uspostavljanje mehanizama za finansiranje energetske efikasnosti i

mera za zaštitu životne sredine u javnom sektoru i onaj za stanovanje i promociju sveobuhvatne

upotrebe postojećih inicijativa, kao što je Regionalni program o energetskoj efikasnosti. Isto tako,

Vlada će nastaviti sprovođenje mera energetske efikasnosti u javnom sektoru kako bi se smanjila

potrošnja energije, povećanjem mreže za grejanje u Prištini, kao i izgradnja nove toplane u Đakovici u

cilju postizanja ciljeva štednje energije od 9% u 2018. - primena ovih mera podrazumeva podršku

kroz razvojne partnere, odnosno finansiranje pozajmicama od Svetske banke i Nemačke vlade preko

KfV.

Racionalno korišcenje obnovljivih izvora energije,

realizovaće se kroz usvajanje propisa o tarifama podsticaja

za sve vrste obnovljivih izvora i revizija podzakonskih akata

za energetski sektor - obnovljive izvore. Uspostavljanje

jedne kontakt tačke (one stop shop) za obnovljive izvore

energije ima za cilj poboljšanje usluga za ovaj sektor, sa

ciljem implementacije projekata u cilju povećanja

proizvodnih kapaciteta. To će omogućiti ispunjavanje

međunarodnih obaveza i doprinet će energetskoj bezbednosti

u zemlji, i na taj način poboljšati klimu za poslovanje,

povećanje investicija i ekonomski rast.

Vlada Kosova ostaje posvećena daljem poboljšanju putne i

železničke infrastrukture, sa fokusom na završetku velikih

međunarodnih osa, putevi R7 i R6 i regionalne M9, M2 i

PRE je povezan direktno sa ovim

stubom pomoću mera: smanjenje

potrošnje energije kroz mere

efikasnosti; novi proizvodni

kapaciteti; ekspanzija mrežne

infrastrukture TIK; poljoprivredna

infrastruktura za agropreradu

Prioriteti NOISSP:

Uspostavljanje i unapređenje

institucionalnih i profesionalnih

kapaciteta, kao i kapitalne investicije

u preduzimanju mera za zaštitu

životne sredine i energetske

efikasnosti.

Podizanje profesionalnih i tehničkih

kapaciteta Agencije za usluge

vazdušne navigacije, između ostalog

usko su povezani sa procesom

normalizacije donjeg vazdušnog

prostora i priprema za preuzimanje

kontrole gornjeg vazdušnog prostora

od Hungracontrol, odnosno pružanje

usluga u vazdušnoj plovidbi od

AUVN.

14

međunarodnih železničkih linija, Linija 10. kako bi se omogućilo brže i jeftinije kretanje ljudi i robe,

smanjujući troškove i razdaljinu za prevoz ljudi i robe unutar i van Kosova. Ovo će olakšati za biznise

plasman robe u domaćem i međunarodnom tržištu, dok će modernizacija međunarodne železničke

mreže pomoći izvozni sektor mineralnih i poljoprivrednih proizvoda.

Takođe, širenje infrastrukture informacionih tehnologija će uticati da se smanje operativni troškovi

koji će omogućiti povećanje investicija i povećanje inovacije. Ova mera ima za cilj stvaranje

Nacionalnog saveta za IT, podršku kosovskim preduzećima iz oblasti IT (preko Fonda za

zapošljavanje i razvoj) za izvoz usluga u inostranstvu i druge biznise da razviju poslovne procese kroz

upotrebu IT-a. Vlada Kosova takođe ima za cilj da usvoji odgovarajuće međunarodne standarde ITK

za javne ustanove i preduzeća; implementacija programa za digitalnu ekonomiju Kosova - KODE

(kroz šemu ITK u Fond za zapošljavanje i razvoj).

Unapređenje poljoprivredne infrastrukture u funkciji agrobiznisa, fokusirat će se na nastavak

podrške proširenju pokrivenosti sistema za navodnjavanje, uključujući pregovore sporazuma sa

partnerima za razvoj za ulaganja u ovu oblast. Isto tako, nastavit će se podrška za proširenje farmi i

povećanje kapaciteta prerade u prehrambenoj industriji, investicije u povećanju broja deponija i

skladištenja u glavnim regionima na Kosovu, uključujući i javno-privatna partnerstva.

Racionalno korišcenje i povecanje kapaciteta vodnih resursa, namerava da se podrži kroz ulaganja u

vodovodnu mrežu u svim regionalnim vodovodnim kompanijama, rešavajući tehničke i komercijalne

gubitke u regionalnim kompanijama za snabdevanje vodom. Važno je napomenuti da u cilju očuvanja

vodnih resursa i njihovo racionalno korišćenje, u početku će se raditi na realizaciji studija izvodljivosti

za moguće lokacije za izgradnju akumulacije površinskih voda.

Eksploatacija i održivo upravljanje šumama na Kosovu u cilju pošumljavanja degradiranih površina

i oporavak oštećenih šuma u požarima koji izazivaju posledice na ekosistemu, i bolju organizaciju

tržišta drveta i planinskim otpadom koji omogućava razvoj drvne industrije na Kosovu. Održivo

upravljanje otpadom podrazumeva da otpad od potrošnje ne ugrožava životnu sredinu i da se vrati za

industrijsku proizvodnju, istovrmeno proizvodeći zapošljavanje i smanjenje troškova za proizvodne

industrije.

1.3.5 Evropska integracija, spoljna politika i bezbednosna pitanja

Budžetski sektor nosilac: Međunarodna saradnja

sa propratnim sektorima: Zaštita i javna bezbednost

Evropska integracija, spoljna politika i nacionalna bezbednost ostaje glavni prioritet zemlje. U stvari,

pristup Vlade u vezi ovih prioriteta utvrđuje i dugoročne vizije Republike Kosovo za integraciju u

evroatlantske strukture.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Republike Kosova i Evropske unije (EU), koji

je stupio na snagu 1. aprila 2016. godine, je obavezan ugovoran okvir za proces pridruživanja Kosova

EU, koja pruža na prvom mestu postepeno uspostavljanje zone slobodne trgovine sa EU, na osnovu

slobodne tržišne ekonomije, u okviru koje će tržište Kosova moći da se nosi sa pritiscima

konkurencije i snaga unutrašnjeg tržišta EU. To takođe zahteva funkcionisanje vladavine prava i

jačanje političke stabilnosti sa osnovnim funkcionalnim institucijama koje će biti demokratske,

reprezentativne i efikasne, kako bi mogle da preuzmu obaveze iz ackuis tokom svih njenih 35.

poglavlja.

15

Stoga, primena SSP-a i drugih obaveza u procesu evropskih integracija predstavlja jedan od stubova

Programa Vlade 2014-2018, i kroz njega Vlada je takođe odredila kao nacionalni strateški cilj u

narednoj godini (2018) da se prijave za statusa kandidata za članstvo. U ovom novom kontekstu, što

zahteva dinamiku reformi i mnogo veću političku predanost u tom pogledu, sprovođenje SSP razvija

se u okviru tri zakonskih i planskih okvira: SSP sam po sebi, Program za implementaciju SSP

(NPISSP), i Agenda Evropske reforme (AER).

Ispunjavanje obaveza iz SSP zahteva primenu velikog broja temeljnih pravnih, političkih, ekonomskih

i institucionalnih reformi, sa prioritetom u dole istaknutim poglavljima. S obzirom na implikacije ovih

reformi, ispunjavanje obaveza iz SSP u ovim oblastima zahteva izgradnju kapaciteta, njihovo

uključivanje u budžet, odgovornih institucija, tako da se ugovorne obaveze SSP pravovremeno i na

odgovarajući način ispune. S obzirom na tri značajna okvira planiranja i donošenja odluka koji rade sa

njima u kontekstu procesa evropskih integracija, u okviru redovne revizije NPISSP, na kraju 2016.

godine, uspostavljena je identifikacija srednjoročnih prioriteta za finansiranje Srednjoročni okvir

rashoda (SOR) i državni budžet za reforme koje su potrebne za ispunjavanje obaveza iz SSP. Pored

toga, imajući u vidu dosadašnje nedostatke u sprovođenju NPISSP i ERA, potrebno je bolje

preusmeravanje planiranja srednjeročnog budžeta države, kako bi se kontinuirano kroz SOR osigurala

raspodela budžeta za ispunjavanje obaveze iz SSP i druge obaveze u procesu evropskih integracija, na

osnovu prioriteta koji stalno proizlaze iz planiranja i institucionalnog okvira ovog procesa. Shodno

tome, prioritetne oblasti za finansiranje u okviru SSP-a, koji su razvrstani u Nacionalnom programu

za sprovođenje SSP-a i Agende Evropske reforme, uključuju sledeća poglavlja:

1. Poglavlje 1. ackuis: Slobodno retanje robe;

2. Poglavlje 3. ackuis: Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga;

3. Poglavlje 5. ackuis: Javne nabavke;

4. Poglavlje 6. ackuis: Kompanijsko pravo;

5. Poglavlje 7. ackuis: Pravo intelektualne svojine;

6. Poglavlje 8. ackuis: Politika konkurencije;

7. Poglavlje 12. ackuis: Politika bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne;

8. Poglavlje 23. ackuis: Pravosuđe i osnovna prava; i

9. Poglavlje 24. ackuis: Pravda, sloboda i bezbednost

Sva ova poglavlja su međusobno povezana sa prioriritetima izraženim kroz četiri gore navedenih

područja, i dva okvira planiranja dopunjavaju jedan drugog doprinoseći ekonomskom razvoju i

ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji.

Na osnovu Strateškog pregled sektora bezbednosti, Vlada Kosova će se fokusirati na sprovođenju

reformi vezanih za uspostavljanje Oružanih snaga Kosova sa misijom očuvanja teritorijalnog

integriteta zemlje, pružanje vojne podrške civilnim vlastima u slučajevima nepogoda i učešće u

mirovnim operacijama. To uključuje tranziciju Ministarstva BSK-a u Ministarstvo odbrane sa

odgovornošću pružanja nadzora i smernice za nove oružane snage Kosova.

Takodje, nastavit će se sa visokim prioriteta priznanje međunarodnog subjektiviteta Kosova,

uključujući i povećanje broja priznanja, postizanje bilateralnih sporazuma sa raznim zemljama,

učlanjenje u raznim inicijativama i organizacijama na osnovu pažljivog prioriteta.

Prioritizacija u srednjoročnom budžetskom procesu

16

U toku pripreme srednjoročnih budžetskih planiranja ova Deklaracija srednjoročnih prioriteta služi da

obezbedi orijentaciju finansiranja novih inicijativa i opšta raspodela fiskalnog prostora (dozvoljeni

troškovi od prognoze prihoda i dozvoljenog budžetskog deficita prema fiskalnom pravilu). Sve nove

inicijative treba da budu uključene u okviru postojećih budžetskih ograničenja.

Veza između prioritetnih oblasti i planiranje budžeta vrši se u skladu sa relevantnim budžetskim

sektorima na koja pada teret sprovođenja prioritetnih oblasti. Kao rezultat toga, u slučaju eventualnog

proširenja ili suženja fiskalnog prostora u narednom srednjoročnom periodu, prioritet treba dati

sledećim budžetskim sektorima:

1. Infrastruktura i konkurentnost

2. Obrazovanje

3. Pravo / Opšte upravljanje

4. Međunarodna saradnja

17

DRUGI DEO

2. MAKROEKONOMSKI OKVIR

2.1 Spoljno Ekonomsko Okruženje

Ekonomski rast u poslednjih nekoliko godina nije uspeo da ispuni očekivanja bilo u privredi

razvijenih zemalja ili onih u razvoju. Globalna ekonomija je porasla za 3,1% u toku 2016. godine,

šta je skoro isto sa stopom ekonomskog porasta za 2015. Razvijene zemlje u 2016. imale su rast od

1.6% šti je niža stopa u odnosu na prethodnu godinu (od 2.1%). Zemlje u razvoju održale su istu stopu

rasta kao i u 2015. godini, od 4.1%, sa značajnim razlikama između zemalja.

U mnogim razvijenim zemljama koje su pogođene globalnom finansijskom krizom, BDP i investicije

su iznad nivoa koji su imale pre krize, ali i dalje ispod trenda koji je imao pre krize. Među razvijenim

zemljama vredi napomenuti da su SAD u prvoj polovini 2016. godine imale veoma slab ekonomski

rast, dok u drugoj polovini godine zabeležen je snažan rast, gde je ekonomija blizu zapošljavanja u

punoj meri.

Grafikon 1. Ekonomski rast u glavnim grupama država

Izvor: ‘IMF WEO October Database’

Zemlje u razvoju su imali veći rast nego što je predviđeno, gde bi mogli izdvojiti Kinu koja je u 2016.

godini postigla ponovno uspostavljanje ravnoteže izgubljene već godinama, postignute uz stalnu

podršku političkih stranaka. I ekonomija Indije je nastavila da ima snažan rast imajući koristi od

poboljšanja u pogledu trgovine. Važno je napomenuti da nakon više od četiri godine deflacije, tokom

2016. godine u Kini je zabeležena inflacija cena. Sa jakom infrastrukturom i ulaganja u nekretnine,

kao i očekivanja za fiskalne olakšice u SAD, osnovne cene metala su ponovo porasle. Realne i

nominalne kamatne stope su zabeležile značajan porast od avgusta, naročito u Velikoj Britaniji i SAD

(BREX-it i izbori u SAD). Prognoze pokazuju da će tokom 2017. i 2018. godine globalna ekonomija

porasti za 3.4% i 3.6%, respektivno.

18

Grafikon 2. Inflacija

Izvor: ‘IMF WEO October Database’

Slika 1 pokazuje značajne razlike između stopa inflacije koje su se dogodile tokom godina 2015. i

2016. između grupa različitih zemalja. Predviđa se da će ova razlika da bledi postepeno do kraja u

narednom srednjoročnom periodu, gde se procenjuje da će razvijene ekonomije (i evrozona) odraziti

stopu inflacije oko 2%.

Evropska ekonomija je odolela izazovima u protekloj godini, uz podršku faktora kao što su održivi

rast, otvaranje novih radnih mesta, kao akomodativne monetarne politike, sniženje cene roba, kao i

poboljšanje uslova na tržištu rada. Ali, prethodna godina donela je neobične probleme bezbednosti

koje su odstupile pozitivnu putanju da se postignu pre 2016. godine. Oslabljena svetska trgovina,

teroristički napadi u nekim državama članicama i onih u regionu, glasanje Velike Britanije da izađe iz

EU, jedna sasvim sstroga kampanja u Sjedinjenim Američkim Državama, samo su neki od problema

sa kojima se suočava svet.

Predviđa se da će nezaposlenost pasti na 9.1% u 2018. (sa 9.6% u 2016. u eurozoni), što takođe

predstavlja najnižu stopu od maja 2009.god. koji dolazi uglavnom zbog kontinuirane ekonomske

ekspanzije. Prema vlastima Evropske komisije, cena nafte se očekuje da bude glavni pokretač rasta

inflacije koji se očekuje da u 2017. godini zabeleži 1.7% i 1.8% u 2018. godini. Opšti deficit vlade u

evrozoni očekuje se da padne od 1.7% BDP-a za 2016. na 1.4% u 2017. godini, i pod pretpostavkom

da neće biti bilo kakve promene u politici, i dalje da ostane na 1.4% u 2018. godini. Ovo smanjenje je

posledica smanjenja troškova (kao procenat BDP-a) u socijalne transfere, uglavnom kao rezultat

ekonomskog oporavka i smanjenja nezaposlenosti. Nakon ekonomskog rasta od 1.7% BDP-a u

evrozoni, ove godine ova stopa se očekuje da će biti 1.6% dok u 2018. godini oko 1.8%1. Privatna

potrošnja i dalje ostaje glavni izvor ovog rasta, dok su investicije i dalje nedovoljne; kao procenat

BDP-a predstavljaju 1.8 procentnih poena (niže od proseka ranog perioda 2000. godine) tako da su

glavni uzrok sporog tempa ekonomskog rasta. Projekcije za povećanje investicija u evrozoni su 2.9%

u 2017. i 3.4% u 2018. godini.

1 Očekivanja Evropske komisije razlikuju se od onih navedenih u odgovarajućim grafikonima Izvor MMF; EK

procenjuje da će ekonomija u evrozoni rastu po višim stopama nego u procenama MMF do oko 0.1 i 0.2 procentni

poena, dok sa 0.6 i 0.5 procentnih poena razlike u inflacionih stopa za godine 2017 i 2018, respektivno

19

2.2 Nedavna ekonomska kretanja na Kosovu Ekonomija Kosova u 2016. godini zabeležila je porast u odnosu na prethodnu godinu, gde potrošnja i

uvoz i dalje su glavni pokretači rasta BDP-a. Investicije su takođe porasle, uglavnom zbog povećanja

javnih investicija. Izvoz je takođe povećan u 2016. godini, snažno podržan od strane povećanja izvoza

usluga2.

Stopa privrednog rasta u 2015. pokazalo se da je 4.1%,. Sada već viša osnova u 2015. godini čini da

realna stopa rasta za 2016. godinu se procenjuje na 3.6%, odnosno stopa niža od one u 2015. godini,

ali prilično visoka u poređenju sa zemljama u regionu u ovom periodu.

Grafikon 3. Doprinos komponenti u realnom rastu BDP-a

Izvor: KAS i procene Makroekonomske jedinice

Grafikon 3. pokazuje strukturu BDP za 2016. i 2017. godinu, iz kojeg vidimo da potrošnja nastavlja

da bude komponenta sa najvećim uticajem na BDP. Procenjuje se da će u 2017. potrošnja zabeležiti

6.2 milijarde evra, nakon čega će uslediti uvoz od skoro 3. milijarde evra, slično na prethodnu godinu.

Predviđa se da je rast potrošnje pokrenut privatnom potrošnjom, procena koja uzima u obzir

kontinuirani rast kredita (pozrošačkih) tokom ove godine, uz podršku pada kamatnih stopa na kredite

u tom periodu. Tokom 2016. bilo je porasta za 16% u stanju kredita domaćinstava u poređenju sa

prethodnom godinom, obeležavajući 796. miliona evra na kraju 2016. godine, trend koji krediti

stanovništva i dalje drže i tokom prvih meseci 2017. Novi potrošački krediti domaćinstava pokazuju

sličan trend rasta, sa 18% u 2016. u poređenju sa onim prethodnim.

Investicije se očekuje da zabeleže značajan rast vođen rastom javnih investicija. 2016. je bila godina

u kojoj je uvedena Investiciona klauzula, koja u kombinaciji sa sredstvima izuzetim iz procesa

likvidacije KAP, procjenjuje se da će vršiti značajan uticaj na rast javnih investicija. Potrošnja

sredstava iz ovih izvora isključivo je u vezi sa kapitalnim projektima, inicijative preduzete da se

razmotre razvojne prepreke koje ima Kosovo, uz održavanje zdrave pozicije javnih finansija.

Planirano je da će realizacija projekata vezanih za ova sredstva početi da se manifestuje u suzdržanoj

meri tokom 2017. godine, da bi se proširila u narednom srednjoročnom periodu. Što se tiče privatnih

2 Treba napomenuti unapređenje metodologije CBK za registraciju uplate na kraju 2016. koja je donela neke promene

u strukturi komponenti platnog bilansa gde je značajan porast zabeležen u izvozu usluga, a smanjuju se doznake (koje

su rezultirale lako precenjene u prošlosti) Više detalja su dati u SOR 2017-2019 i Budžetu 2017-2019

20

investicija, ako pogledamo destinaciju naših ukupnih kredita u privredi 1.4 milijarde miliona evra3 u

totalu koliko je zabeleženo na kraju 2016. godine (povećanje od 5.7% u odnosu na prethodnu godinu),

većina kredita je odobrena za sektor usluga, od kojih većina za "trgovinu na veliko i malo", prateći

tako dosadašnje trendove.

2016. godina zabeležila je pad u izvozu robe u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog toga jer

je teška situacija poslovanja Feronikla počela da se poboljša samo pri kraju godine. Međutim, treba

napomenuti da je ovaj pad značajno nadoknađen povećanjem izvoza usluga odražavajući povećanje

ukupnog izvoza u nominalnom iznosu u odnosu na prethodnu godinu. S obzirom na ove događaje,

2017. godine očekuje se da će ukupno povećanje izvoza porasti, iako osnova ove komponente, kao

učesnik na rast BDP-a i dalje ostaje relativno niska.

Inflacija se procenjuje da zabeleži u 2017. godini; oko 1.5% u poređenju sa 0.3% koliko je zabeleženo

u 2016. u proseku Smatramo da se očekuje da će inflacija biti između 1.6% i 1.7% u državama Evrope

ove godine. Ovo odražava kretanje svetskih cena hrane (koji određuju većinu kretanja cena na

Kosovu), ali i nafte i derivata.

S obzirom na ono što je gore rečeno, procenjuje se da će realni rast BDP-a za 2017. godinu zabeležiti

4.1%, vođeni potrošnjom i uvozom, i uvek sa uticajem povećanja investicione komponente.

Procene za 2017. uzimaju u obzir uticaj zakonodavnih promena u poreskom sistemu koje imaju za cilj

da podstaknu domaću proizvodnju pružanjem podsticaja za preduzeća. Ove promene su više

manifestacija kontinuiteta inicijative koja je pokrenuta u 2015. godini i predstavljaju direktan odgovor

na smanjenje barijera kosovskih preduzeća, što odražava kontinuiranu saradnju sa privrednim

komorama, udruženjima i biznisima. Radi se o širenju izuzeća za proizvodne linije, izuzeće za ulaze u

procesu proizvodnje, umanjenja za IT opreme, proširenje PDV šeme od 8% u kulturi, umetnosti,

sportu, turizmu, itd. Više detalja u vezi ovih fiskalnih paketa je dato u Knjizi 1. Iskustvo sa poreskim

promenama započetim u 2015. godini je pokazalo da ekonomskim agensima je potrebno vreme da

iskoriste pun potencijal koji nude izmene u poreskom sistemu, tako da je 2017. godine projektovan

jedan konzervativni uticaj tih promena, da bi se proširio iz 2018. pa nadalje.

3 Krediti KTD prema aktivnosti’, CBK

21

2.3 Srednjoročna makroekonomska perspektiva

Realan sektor

I za period 2018-2020 projektovani osnovni makroekonomski indikatori pokazuju da je povećanje

BDP-a u velikoj meri vođeno od istih podsticaja (privatne potrošnje, uvoza), ali za ovaj period vredno

je napomenuti povećanje uticaja investicione komponente u porastu BDP-a.

Instrumentalizovanje 'klauzule ulaganja' i sredstava izuzeti iz procesa likvidacije KAP povećao je

projekcije za kapitalne izdatke (u vezi sa razvojnim projektima), čime se utiče na značajan rast

komponente investicija u BDP-a. Trgovinski deficit ostaje izazov kosovske ekonomije, tako da je

Vlada pokrenula nekoliko poreskih promena da podstakne lokalnu proizvodnju i raznolikost izvoza

koji su uključeni u umerenoj meri, u projekcije za rast BDP.

Visok nivo potrošnje BDP-a na Kosovu sastoji se uglavnom od privatne potrošnje, uz podršku

doznaka i povećanju potrošačkih kredita (kao rezultat nižih stopa na kredite). S druge strane, zbog

opreznijeg pristupa na vladine potrošnje i nedavnih mera štednje koje su preduzete tokom zadnjih

godina, ne smatra se da javnu potrošnju karakteriše značajno povećanje u bliskoj budućnosti. Privatna

potrošnja se očekuje da bude glavni pokretač ukupne potrošnje, koja se očekuje da će porasti za 3.4%

realno i da doprinese sa 3.3 procentnih poena u projektovanom rastu BDP-a u proseku u periodu

2018-2020.

‘Investiciona klauzula ', sada već na snazi, očekuje se da pokaže prve rezultate tokom druge polovine

2017. godine. Postoji nekoliko projekata čije izvršenje se očekuje da će početi ove godine, iako u

suzdržanijoj meri budući da se radi o prvoj godini ove inicijative. Veći efekti očekuju da se prenose

tokom narednog srednjoročnog perioda, mogu biti bržeg ili sporijeg intenziteta, zavisno od

pregovaračke faze projekata. Pored sredstava predviđenih klauzulom projekata (oko 100. miliona evra

godišnje), sličan efekat će takođe imati i korišćenje oslobođenih sredstava iz likvidacije KAI, koji

prelaze u državni budžet i namenjeni su isključivo za kapitalne projekte, u skladu sa zakonskim

kriterijumima za njihovo korišćenje4.

4 Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti

Kutija 1. Fiskalni paket 2.0

U odsustvu monetarnih politika, kao posledica korišc enja evra kao zvanična valuta, fiskalna politika ostaje jedino sredstvo na raspolaganju kreatorima politike da stvore investicione podsticaje u privatnom sektoru. U ovom kontekstu, u procesu poreskih promena u skladu sa vladinim programom, Vlada Kosova c e nastaviti sa realizacijom i održavanjem ove jednostavnosti poreza fokusirajući se na dizajniranje fiskalnih politika usmerenih ka promovisanju investicija i domac e proizvodnje i takođe ka stvaranju atraktivnog okruženja za strane investicije. Kao jedino sredstvo uticaja u privredi, promene u fiskalnoj politici imaju za cilj da garantuju makro-fiskalnu stabilnost i istovremeno u tom prostoru i stvaranje podrške i podsticaja za aktivnosti privatnog sektora. U tom kontekstu, Ministarstvo finansija je dizajniralo drugu fiskalnu reformu koja - kao i prva fiskalna reforma tokom u 2015. - je izgrađena na osnovu dijaloga sa poslovnom zajednicom. Međutim, za razliku od prve fiskalne reforme, drugi fiskalni paket sadrži niz širih mera i stoga ima za cilj da obezbedi pružanje među-sektorskih fiskalnih podsticaja. Naime, drugi fiskalni paket sadrži:

22

5 Odlukom Vlade Republike Kosova, od 24.03.2015 je uspostavljena akcizna stopa u meri od 0,25 evra / l za lož ulje

(mazut). Isto tako, na osnovu člana 7. te odluke, kompanije koje koriste ove robe u proizvodnom procesu mogu da se

prijave za povrat (povratak) plaćanja akcize..

Oslobađanje od carinskih dažbina za sve proizvode koji se smatraju sirovina za

proizvodnju. Kao nastavak napora u stvaranju politike za podizanje domac e proizvodnje

koja c e se odraziti na zamenu uvoza, i time na smanjenje trgovinskog deficita, kao i

uspostavljanje novih radnih mesta, predviđeno je da se oslobode carine svi proizvodi koji se

smatraju kao sirovina za proizvodnju. Kroz ove mere namera je da se zadovolji ciklus izuzec a

za proizvode gde posle puštanja proizvodne linije (prvi fiskalni paket) sa oslobađanjem

sirovine, proizvodnim preduzec ima je omogućen veći iznos likvidnosti koji se očekuje da c e

se odraziti u ekspanzija njihove investicione aktivnosti i samim tim, povećanje ukupne

ekonomske aktivnosti u zemlji.

Ukidanje stope akciza na teško lož ulje (mazut) za proizvodna preduzec a. Kao rezultat

poteškoc a koje se javljaju od proizvodnih preduzeća zbog zaduživanja akcize na mazut,

drugim fiskalnim paketom se predviđa da se dozvoli uvoz mazuta za proizvodnju bez

akcize5. Primena ove mere ima za cilj da se kroz fiskalnu politiku utiče direktno na povec anje

likvidnosti preduzec a za proizvodnju i da se eliminišu birokratske procedure.

Izmena/dopuna liste proizvoda koji su predmet smanjenja stope PDV-a. Nakon zakonskih

izmena u zakonu o PDV-u koji je omogucio diferencijaciju stope PDV-a (preko prvog

fiskalnog paketa) u cilju pravednije raspodele prihoda, u drugom fiskalnom paketu predviđa

se proširenje liste proizvoda/usluga koje su predmet smanjena stope (8%) od PDV-a.

Smanjenje stope PDV-a za određene proizvode i usluge očekuje se da c e dovesti do povec anja

konkurentnosti ciljanih sektora i povec anje potrošnje tih proizvoda/usluga, kao rezultat

smanjenja cena u meri smanjenja PDV-a. Takođe, sve ovo se očekuje da dodatno doprinese

formalizaciji profitabilnih proizvoda/usluga. Lista dodatnih proizvoda/usluga za koje se

očekuje da će podleči smanjenu stope očekuje se da uključuju i nisu ograničeni na proizvode/

usluge sa kulturnim, sportskim i turističkim karakterom.

Implementacija zakonskog okvira koji reguliše pružanje poreskih praznika za sektor od

posebnog interesa. U skladu sa programom Vlade, drugi fiskalni paket sadrži mehanizam

koji obezbeđuje poreske odmore za određeni vremenski period za pojedine sektore, korisnici

koji c e biti uslovljeni na osnovu njihovih investicija i broja zaposlenih. Pružanje podsticaja za

poreske olakšice poslužit će kao podsticaj za povec anje privatnih investicija i otvaranje novih

radnih mesta. Na osnovu razvoja potencijalnih sektora u lokalnoj ekonomiji, procenjuje se da

sektori korisnici ove šeme izuzimanja od plac anja poreza mogu biti sektor poljoprivrede

(agroprerada), turizam i Sektor za informacione tehnologije (IT-).

Osim toga, drugi fiskalni paket sadrži niz drugih mera u različitim administrativnim propisima i podsticajima koje se očekuje da doprinesu formalizaciji raznih sektora i pružanja podrške preduzec ima. Specifičnije je predviđeno:

23

Ove dve inicijative (pored redovnog budžeta namenjenog za kapitalne izdatke) razumljivo je da će

značajno premašiti uticaj privatnih investicija, posebno kada se radi o niskoj bazi kao što je BDP

Kosova. Međutim, očekuje se da će privatne investicije umereno da se povećaju na osnovu trenutnog

trenda, koji zajedno sa javnim investicijama će dovesti do pravog porast od 6.1% ukupne investicione

kompontente u narednom srednjoročnom periodu; doprinos od 2. procentna poena na realnom rastu

BDP-a u proseku za ovaj period.

Izdavanje neophodnih zakonskih akata za specifične zahteve za identifikaciju, inspekciju i

obeležavanje brašna koji se stavlja u slobodan promet na tržištu Republike Kosovo.

Izdavanje neophodnih zakonskih akata za određenim uslovima pod kojima se prihvata (priznaje)

gubitak od propadanja, isparavanja ili gubitak težine nafte i njenih proizvoda i ispitivanje

moguc nosti priznavanja gubitaka u težini i za druge proizvode.

Stvaranje novih carinskih kodova za neke proizvode, u skladu sa praksom EU.

Uspostavljanje liste klijenata preduzec a.

Licence - stvaranje portala transparentnosti.

Unapređenje fiskalnih sistema kroz primenu nove platforme za informacione tehnologije, sa ciljem

daljeg unapređenja sistema i stvaranje solidnije osnove koja obezbeđuje jednake uslove za

poslovanje.

Izmena-dopuna Zakona o igrama na srec u.

Donošenje procedure za izdavanje ovlaščenja za lokalne proizvođače, koji mogu da iskoriste sve

popuste za sve inpute i mašine koje se koriste u procesu proizvodnje.

Izmena i dopuna Zakona za prihode korporacija i Zakona o ličnim prihodima razmatrajući: i)

oporezivanje osiguravajuc ih društava i ii) pregled poreza po odbitku na izvoru za sakupljače

poljoprivrednih proizvoda.

Izmena/dopuna Zakona o PDV da bi razmotrili oblik i) oporezivanje aktivnosti na

međunarodnom drumskom prevozu putnika aktivnosti i ii) razmatranje posebnih šema za

investiciono zlato.

Tretman na uvoz mobilnih telefona.

Regulisanje on-line tržišta prodaje.

Smanjenje akcize na gazirana i negazirana pića.

Tretman uvoza proizvodne opreme u delimičnom obliku.

Neophodne zakonske promene za regulaciju akcize na etil alkohol za upotrebu u medicini.

Tretiranje uzoraka prilikom carinjenja.

Izdavanje Administrativnog uputstva posebna šema za investiciono zlato

Održavanje fer konkurencije kroz ispitivanje potencijalnih monopola na tržištu.

24

Stalan problem kosovske ekonomije je visok udeo potrošačkih proizvoda u uvozu na Kosovu. Vlada

čini stalne napore kako bi se pomoglo proizvođačima da prošire svoje redove, da povećaju

proizvodnju, da stimulišu izvoz, posebno imajući u vidu da je naredni periode od posebnog značaja

zbog implementacije SSP6. Poreski podsticaji koje je Ministarstvo finansija izradilo u saradnji sa

komorama i poslovnim udruženjima imaju konačni cilj povećanje konkurentnosti zemlje, tako da

Kosovo može da iskoristi potencijale koje pruža SSP, i da smanji negativan uticaj (smanjenje prihoda

zbog carinskih taksi) koje donosi taj sporazum. Negativan trgovinski bilans nastavlja da bude izazov

za ekonomiju Kosova. U 2016. godini došlo je do pada izvoza robe, zbog teškoća u radu 'Feronikla',

kao rezultat pada svetskih cena metala (zapamtite da metali čine više od polovine izvoza ).

Grafikon 4. Učešće komponenti u rastu BDP-a

Izvor: KAS i prognoze Makroekonomske jedinice

Priče poput ove Feronikla u periodu 2015-2016 jasno ilustruju potrebu za zamenu uvoza i

diverzifikaciju izvoza Kosova, za koji se Vlada stalno angažuje, uz pomoć poslovne zajednice.

Međutim, radi se o promenama za koje je potrebno vreme. S obzirom na uključivanje u evropskom

tržištu kao deo naše agende integracije, kosovski proizvodi treba da budu predmet najviših standarda

kvaliteta, dok se očekuje povećanje plasmana evropskih proizvoda na našem tržištu. Takav kontekst

zahteva opreznu projekciju rasta ukupnog izvoza, koji se očekuje da obeleži rast od 2.5% u proseku za

period 2018-2020.

Uvoz nastavlja da održava postojeće trendove, koji su projektovani da porastu za oko 3% u proseku u

realnim vrednostima za naredni period, dok će da doprinese sa -1.5 procentnih poena u rastu BDP-a.

Ovom kategorijom kao i obično dominiraju uvozne robe, dok uvoz usluga se procenjuje da održi nivo

sličan trenutnom.

Kraj 2016. i početak 2017. godine na Kosovu je video drastične promene u nivou cena. Dok je većina

2016. godine održala skoro neutralan nivo cena, samo poslednja tri meseca su povećala stopu inflacije

za 2016. godinu na 0.3%. Sudeći po prvim mesecima 2017. godine, ali i videvši prognoze za globalnu

6 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju", jedan od ciljeva od kojih je smanjenje / uklanjanje poreskih prepreka za

trgovinu (carinske takse) u cilju stvaranja zajedničkog tržišta sa EU

Više detalja o stanju na tržištu metala u periodu 2015-2016 i uticaj o funkcionisanju Feronikla dati su u SOR 2017-

2019 i Budžetu 2017-2019

25

inflaciju i posebno EU, očekivana inflacija za srednjoročni period na Kosovu zabeleži 1.0% u

proseku.

2.4 Fiskalni okvir

Pozitivni ekonomski razvoji u poslednjih nekoliko godina u zemlji su pokazali da su preduzete radnje

u fiskalnoj politici imale pozitivne efekte, dovodeći takođe do stalnog povećanja ukupnih prihoda.

Stoga, pored fiskalne reforme koje se preduzimaju u cilju podsticanja domaće proizvodnje i povećanje

konkurentnosti zemlje, Vlada Kosova je takođe fokusirana na nastavak očuvanja makroekonomske

stabilnosti.

Vlada Kosova je posvećena održavanju pravednog sistema upravljanja javnim finansijama. U tom

kontekstu, izrađena je Strategija za upravljanje javnim finansijama za period 2016-2020, čiji je cilj

unapređenje kapaciteta prognoze makroekonomskih pokazatelja i ukupnih prihoda, jačanje i

unapređenje procesa budžeta i izvršenja, unapređenje procesa nabavke i jačanje procesa kontrole.

Pomenuta Strategija je fokusirana na 4. glavna stuba (sa 12. prioriteta), navedeni u nastavku:

• Fiskalna disciplina

• Alokativna efikasnost

• Operativna efikasnost

• Pitanja koja se odnose na upravljanje javnim finansijama

Pod prvi stub koji je povezan sa fiskalnom disciplinom, u projektovanju prihoda i rashoda za strateške

ciljeve, Vlada Kosova i dalje ima kao osnovu fiskalno pravilo utvrđeno prema ZUJFO, u cilju

orijentacije nivoa javnog duga ka putanji ispod granice utvrđene zakonom (40% DBP-a).

Program od 22-meseci Stand-By (SBA) dogovoren sa MMF za finansijsku podršku u iznosu od 184.

Miliona evra započet u 2015. godini u toku je zaključenja sa uspehom u 2017. godini sa naplatom

poslednjeg tranša finansijske podrške MMF u iznosu od 100. miliona evra.

U okviru ovog programa, imajući u vidu visoke strukturne prepreke sa kojima se suočava kosovska

ekonomija, Vlada Kosova je promenila ZUJFO da bi funkcionalizovala Klauzulu ulaganja u cilju

pružanja mogućnosti za ulaganja u projekte infrastrukture razvojnog karaktera preko sporazuma sa

MFI i drugim donatorima partnerima kao Svetska banka, KfW, EBOR, Austrijska vlada, Francuska

vlada, Mađarska itd. Projekti o kojima se govori proizlaze direktno iz ključnih dokumenata Vlade kao

Nacionalna startegija za razvoj i Program reforme u ekonomiji.

Vlada je također prezentovala i pravilo plata zasnovanih na zakon, mehanizam koji ograničava

povećanje plata na javnom sektoru sa povećanjem nominalnog DBP-a, koji ima za cilj bolje

povezivanje povećanja plata na javnom sektoru sa produktivitetom u ekonomiji i aktivnosti reforme

u vezi sprovođenja centralizovane nabavke kao i elektronske nabavke, jedan veoma važan korak u

kontekstu povećanja efikasnosti i transparencije.

Akcije koje su preduzete do sada u reformi fiskalne politike i budžetiranja rashoda pokazale su se

produktivne imajući u vidu da Kosovo tokom dve zadnje godine nije prekoračilo granicu fiskalnog

pravila od 2%, šta dokazuje jednu pažljivu politiku projektovanja prihoda i rashoda. Ovaj model

26

upravljanja javnih finansija očekuje se da bude nastavljen i dalje u skladu sa obećanjima Vlade za

održivi ekonomski rast i povećanje produktivnosti u zemlji.

2.4.1 Prihodi i rashodi Vlade

2.4.1.1 Prognoza budžetskih prihoda za period 2018-2020

Opšti budžetski prihodi za period 2018-2020 predviđeno je da će porasti stopom od oko 9% u

proseku, da bi postigli vrednost od 2,257 miliona evra na kraju perioda. Ovo povećanje je uglavnom

rezultat povećanja poreskih prihoda koji se predviđa da u nekoj meri prate predviđeni trend

ekonomskog porasta, ali odražavaju i efekat mera na prihode (izmene u poreskom zakonodavstvu)

preduzete tokom godina , kao i suzavanja poreskog jaza. . U ovim projekcijama su obuhvaćeni uticaji

faktora kao puni efekat reformi proizašlih iz fiskalnog paketa, carinska oslobađanja, akcize,

administrativna uputstva sa uticajem na poreski sistem, kao i iz SSP.

Tabela 1. Struktura budžetskih prihoda, u milion evra

Opis 2016 2017

Budžet

2018

Proj.

2019

Proj.

2020

Proj.

1. UKUPNO PRIHODA 1,608 1,725 1,898 2,067 2,257

1.1 PORESKI PRIHODI 1,421 1,512 1,676 1,843 2,029

Direktni prihodi 232 253 358 453 551

Poreski dugovi 2 1 1 1

Porez na prihode korporacija 81 84 136 181 227

Porez na lične dohotke 124 135 184 232 280

Porez na imovinu 25 25 30 33 36

od kojeg: porez na zemljište 0 3 3

Ostali direktni porezi 2 7 7 7 7

Indirektni porezi 1,227 1,303 1,373 1,449 1,539


Porez na dodatu vrednost (PDV) 694 748 792 846 919

Prikupljen u zemlji: 179 184 219 244 290

Prikupljen ne granici: 515 564 573 602 630

Carinske obaveze 130 116 127 125 122

Akciza 403 422 443 466 487

Ostali indirektni porezi 0.4 6 6 6 6

Poreski povratak -38 -44 -44 -46 -48

1.2 NE PORESKI - PRIHODI 175 201 203 207 211

Takse, zaduženja, ostalo od BO Centralne Vlade 92 100 102 103 104

Takse, zaduženja, ostalo od BO Lokalne Vlade 45 54 52 52 52

od kojih: prihodi namenjeni za takse na otpad - - 7 7 7

Koncesijske takse 8 9 10 12 14

Honorari 31 33 34 35 36

Prihodi od liberalizacije tržišta mobilne telefonije 0 0 0 0 0

Prihodi od dividende 0 5 5 5 5

Izvor: Trezor i prognoze makroekonomske jedinice

27

Prognoze direktnih prihoda

Direktni prihodi obuhvataju prihode koje se prikupljaju od poreza na prihode i imovinu; odnosno ovi

prihodi obuhvataju prihode od poreza na korporacije, zadržani porez na izvoru i porez na imovinu.

Uporedo glavnim faktorima na kojima se zasniva prognoza direktnih prihoda (poreska osnovica i

odgovarajuća efektivna stopa), znatan uticaj na povećanje prihoda očekuje se da će imati aktivnosti za

povećanje efikasnosti u sakupljanju budžetskih prihoda.

Posebno porez na prihode korporacija i onaj na lične dohotke ocenjuje se da imaju zantan prostor na

sužavanju poreskog jaza, čije popunjavanje bi rezultovalo na nivou prihoda kao što je prezentovano

na tabeli gore. Vidimo da se prognozira da direktni prihodi obuhvate vrednost od 551. Miliona evra

na kraju prognoziranog perioda ili 7.4% projektovanog DBP-a (vidi grafikon 5)7. Direktni prihodi

prognozira se da dostignu na 27% poreskih prihoda u 2020. godinu, od 17% koliko su trenutno.

Grafikon 5. Struktura direktnih prihoda kao % DBP-a


Prihodi od poreza na imovinu prognozira se da će porasti od 25. Miliona evra koliko je prognozirano

za 2017. do 36 miliona evra na kraju predviđenog perioda odražavajući početak implementacije

poreza na zemljište. za ovo zadnje je prognozirano umereno povećanje od 3 miliona evra godišnje,

imajući u vidu da se radi o početnom periodu primene ove vrste poreza.

Prognoza indirektnih prihoda

Indirektni prihodi usko prate trend uvoza, međutim korelacija PDV-a prikupljenog u zemlji i dalje je

viša u odnosu na opštu potrošnju. Tako da, prognoze ove kategorije prihoda imaju za osnovu

prognoze za kretanje uvoza robe i trend raspoloživih prihoda privatnog sektora.

Indirektni prihodi prognozira se da će porasti prosečnom stopom od 5.7% tokom perioda 2018-2020,

da bi dostigli približno 21% DBP-a na kraju perioda. Kao i obično, očekuje se da prihodi od PDV-a

daju najveći doprinos u povećanju indirektnih prihoda. U ovim projekcijama je obuhvaćen uticaj

implementacije SSP (preko smanjenja poreske osnove – od postepenog smanjenja stope carinske

7 Kao poreska osnova za prognoze ovih prihoda koristi se BDP kome su ukinuti indirektni porezi i dodate subvencije

i socijalni transferi koje daje država.

28

obaveze za određene proizvode) kao i efekat promene u poreskom sistemu, posebno onaj PDV-a

(eskalacija, oslobađanja i olakšice za proizvođače,itd.)

Grafikon 6. Struktura indirektnih poreza kao % DBP-a


Rast se očekuje i od prikupljenih prihoda od uvoza akciznih proizvoda, dok prihodi od carina se

očekuje da će pasti blagom stopom od 2% u proseku, što je odraz sprovođenja SSP sa većim uticajem

idući ka kraju narednog srednjoročnog perioda. Prihodi od akcize odražavaju i očekivani efekat

prihoda kao rezultat primene kalendara akcize na duvan tokom narednog srednjoročnog perioda. Zbog

toga, prihodi od akcize se očekuje da održe nivo od 6.6% BDP-a, dok prihodi od carina se očekuje da

budu oko 1.6% BDP-a na kraju predviđenog perioda.

Prognoza drugih budžetskih prihoda

Budžetski prihodi od budžetskih organizacija na centralnom nivou se očekuje da slede trend

poslednjih godina u odnosu na BDP. Shodno tome, centralni prihodi se očekuje da će dostići 104.

miliona evra u 2020. godini, ili oko 1.4% BDP-a u narednom srednjoročnom periodu.

U okviru neporeskih prihoda, prihodi od tantijema se očekuje da će biti primljeni u iznosu od 35.

miliona evra u proseku, što uglavnom odražava prihode od eksploatacije lignita iz Kosovske

energetske korporacije i druge kompanije koje eksploatišu prirodne resurse. Koncesiona naknada biće

primljena sa gotovo konstantnim rastom, sa 14 miliona predviđen za 2020. sopstvenih prihoda opština

se očekuje da slede oprezno stope rasta; 52. miliona ili 0,7% BDP.

2.4.1.2 Prognoza budžetskih troškova za period 2018-2020

Kao rezultat sprovođenja razumnih fiskalnih politika i nastavak konsolidacije javne potrošnje, tekući

rashodiprognozira se da će održati učešće od oko 19% BDP-a u periodu 2018-2020. U međuvremenu,

kapitalni rashodi sačinjavaće oko 13.5% BDP-a do 2020. godine.

Dodatni prostor (isključen iz granice od 2% BDP-a) za povećanje kapitalnih rashoda urađen je u

skladu sa MMF-om, kao rezultat programa SBA na snazi, da se prilagodi potrebama razvoja kosovske

29

privrede. Ovaj dodatni prostor dozvoljava vladi da finansira projekte od javnog interesa koji utiču na

smanjenje razvojnih ograničenja (infrastruktura) zemlje kroz sporazume sa međunarodnim

finansijskim institucijama.

Rashodi za period 2018-2020 se očekuje da će rasti konstantno, dostižući 2.485 miliona evra u 2020.

godini; što je povećanje od oko 7% u proseku. Treba napomenuti da je ovo povećanje uglavnom zbog

povećanja kapitalnih izdataka, koji su projektovani da se povećaju po stopi od 14% u proseku za

naredni srednjoročni period. Pravilo za plate u javnom sektoru, odobreno početkom 2016. od strane

Skupštine kroz izmene i dopune Zakona o upravljanju javnim finansijama i pažljivo upravljanje

zapošljavanja u javnom sektoru su mere koje se očekuje da doprinesu smanjenju tekućih rashoda i

uspeh fiskalne konsolidacija. Ove promene služe kao garancija discipline koja obezbeđuje makro-

fiskalnu stabilnost, bez ugrožavanja adekvatnog pružanja javnih usluga i odgovarajuću finansijsku

podršku za socijalna pitanja.

Na osnovu ovih stubova pažljivog planiranja, opšti rashodi valde je projektovano da budu oko 33%

BDP-a na kraju planiranog perioda. Kao što se može videti na tabeli dole, uprkos znatnom povećanju

opštih rashoda vlade idući ka kraju perioda, treba naglasiti da tekući rashodi pokazuju jedan suzdržani

ritam povećanja od (3.6% u proseku). Međutim, proširena je socijalna podrška i obezbeđena je veća

finansijska podrška za socijalne slojeve. Kroz racionalizaciju rashoda (uglavnom u dodatke, transfere,

itd.) kao i sve bolja performansa u prikupljanju prihoda, ali i poboljšanje u upravljanju javnih

finansija, omogućena je implementacija jednog broja dodatnih mera u poboljšanju socijalne zaštite,

kao što su:

- Povećanje do 50% penzija od penzijskog doprinosa

- Znatno je povećana vrednost subvencija za sektor poljoprivrede

- Povećanje nivoa investicija u sektoru poljoprivrede

- Poboljšanje fizičke infrastrukture u sektoru pravde

- Poboljšanje socijalne zaštite i očuvanje socijalne kohezije

- Povećanje finansijske podrške za tužilaštvo i sudstvo

Na tabeli u nastavku predstavljena je struktura opštih rashoda vlade tokom srednjoročnog perioda koji

je planiran kao što sledi:

Tabela 2. Struktura rashoda, u milion evra

Opis 2016 2017

Budžet

2018

Proj.

2019

Proj.

2020

Proj.

2. UKUPNO RASHODA 1,669 2,001 2,192 2,335 2,485

Od kojih: rashodi od namenjenih prihoda 9 11 11 11 11

Rashodi od prenesenih sopstvenih prihoda 17 0 0 0 0

2.1 TEKUĆI RASHODI 1,221 1,275 1,345 1,382 1,417

Plate i dnevnice 544 572 595 613 630

Roba i usluge 203 225 256 267 278 Subvencije i transferi 475 473 484 492 499

Tekuće rezerve 0 5 10 10 10

2.2 KAPITALNI RASHODI 444 726 850 955 1,070

Od kojih finansiranje iz: Redovnog budžeta 444 530 650 745 860

Kapitalnih rezervi 4 5 5 5

Klauzula investicija 105 105 105 105 KAI 87 90 100 100

2.3 KREDITI za JP -7 -11 -15 -14 -15

Od kojiht: krediti za JP 0 0 0 0 0 Od kojih: povratak od JP -7 -11 -15 -14 -15


30

Plate i dnevnice - kategorija rashoda za plate i dnevnice planirano je da i dalje predstavlja najveći deo

tekućih izdataka u periodu 2018-2020. U periodu planiranja, ova kategorija se očekuje da se

postepeno povećava, uglavnom pod uticajem dodele sredstava za realizaciju zdravstvenog osiguranja,

primena kolektivnog ugovora koje se odnosi na radno iskustvo, kao i rast izdvajanja za plate u javnom

sektoru koji se odnosi na rast nominalnog BDP-a. Povećanje ove kategorije troškova planirano je da

se održi u proseku oko 3.3% tokom narednog srednjoročnog perioda, dok ukupan udeo ove kategorije

u BDP je procenjeno da ima blago smanjenje do kraja perioda izveštavanja.

Roba i usluge - troškovi za robe i usluga u posljednje tri godine zabeležili su smanjene u proseku za

1%. U periodu 2018-2020 očekuje se da će ovi troškovi porasti u proseku za 7.4%, kao rezultat

implemintacije zakonskih promena koji nose sa sobom dodatne troškove. Najveće povećanje za

kategoriju rashoda očekuje se u 2018. godini, dok u zadnje dve godine u narednom srednjoročnom

periodu projektovano je da će porasti po stopi od skoro 4%. Uprkos ovom povećanju rashoda za robu i

usluge nastavit će da održavaju isti udeo u BDP-u u odnosu na prethodne godine, u proseku skoro

3.7%.

Subvencije i transferi - kao drugi učesnik u najvišu kategoriju tekućih izdataka, ova komponenta je

planirano da ima niži rast u narednom periodu u poređenju sa prethodnim periodima. Shodno tome,

potrošnja na ovoj kategoriji projektovano je da dostigne 499. miliona evra na kraju 2020. godine, cifra

koja predstavlja povećanje od oko 5.6% u odnosu sa 2017. godini, sa manjim udelom u BDP. Treba

napomenuti da je podrška javnih preduzeća planirana da postepeno opada u periodu planiranja.

Kapitalni rashodi - Planirano je da predstavljaju značajan deo ukupnih troškova vlade u odnosu na

prošlost. Kapitalni izdaci u toku srednjoročnog perioda očekuje se da predstavljaju oko 41% od

ukupne potrošnje ili u proseku oko 14% BDP-a za period 2018-2020. Tokom narednog srednjoročnog

perioda, važna je realizacija kapitalnih projekata na osnovu liste prioriteta koja uključuje uticajne

projekte za poboljšanje saobraćajne mreže, poboljšanje mreže električne energije i ulaganja u

komunalnu infrastrukturu za poboljšanje uslova u obrazovanju, socijalni i zdravstveni sistem. Prioritet

finansiranja će imati projekti koji su u toku i oni koji su u skladu sa prioritetima vlade. Ova lista

prioriteta, koja je još uvek u fazi obrade uključuje:

Rehabilitacija Železničkog puta 10

Izgradnja i modernizacija železničke linije Priština – Kosovo Polje – Prištinski Aerodrom “Adem

Jashari”

Rehabilitacija Ibar-Lepenact

Rehabilitacija regionalnih puteva

Izgradnja puta N9 Priština - Peć (SEETO put 6 A) deo od Kijevë –Klina do Zahać

Opšta reahbilitacija železničke linije i istočne i južne (granica sa Srbijom – Podujevo – Kosovo Polje,

Klina – Prizren)

Proširenje sistema navodnjavanja kompanije “Radonić”- faza II

Izgradnja novog Autoputa Priština – Gnjilane - Dheu i Bardhë

Poboljšanje mreže transmisije, faza VI-VII

Konkurentnost i spremnost za izvozt

Izgradnja novog kolektora za crne vode u opštini Podujevo kao i poboljšanje sistema kanalizacije u

opštini Gnjilane

Zaštita Jezera Batlava od crnih voda (Obrada zagađenih voda u akumulaciji Batlava)

Obrada crnih voda u Prištini (izgradnja fabrike za obradu zagađenih voda u regionu Prištine)

31

Proširenje širokopojasne telekomunikacione infrastrukture

Nacionalni sportski centar

Poboljšanje medicinske opreme u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova

Zamena vodovodne mreže za Gračanicu i Laplje Selo, Kišnicu, Badovac i Šušica

Izgradnja kolektora i glavnog postrojenja za tretman otpadnih voda u opštini Štimlje

2.4.1.3 Budžetski deficit i fiskalno pravilo

Ukupan srednjoročni deficit, kako je predviđeno u fiskalnom okviru planira se finansirati iz

unutrašnjeg zaduživanja, spoljnjeg zaduživanja i jednokratnih prihoda, uključujući slobodne prihode

iz likvidacije DP. Spoljni dug je planirano da se razvija u cilju finansiranja projekata koji su već

uključeni u postojećem budžetskom okviru i projekata iz kreditiranja organizacija, za koje vlada

djeluje kao garant.

Idući ka kraju planskog perioda, tabela finansiranja uključuje otplatu glavnice duga (gde većina duga

ima veze sa otplatom duga prema MMF), što se može videti detaljnije u tabeli 4. u priloženom

dodatku. Potreba za finansiranje Vlade vrši se na osnovu redovnog planiranja za unutrašnji i spoljnji

dug, držeći ga na razumnom nivou (s obzirom da Kosovo nastavlja da drži relativno nizak nivo duga)

Tabela 3. Opšti budžetski deficit

Opis 2015 2016 2017

Budžet

2018

Proj.

2019

Proj.

2020

Proj.

PRIMARNI BUDŽETSKI BILANS -94 -64 -276 -295 -268 -228

Isplata Kamate -17 -19 -23 -31 -33 -34

OPŠTI BUDŽETSKI BILANS (Potreba za finansiranjem) -111 -83 -300 -326 -301 -262

1.1. Neto finansiranje sa spoljnih izvora za godinu 38 8 237 116 84 36

1.2 Neto finansiranje sa unutrašnjih izvora za godinu 172 86 180 188 231 259

IZMENA U BANKARSKOM BILANSU (Ne raspodeljeni) 99 11 117 -21 13 33

NETO BANKARSKI BILANS NA KRAJU GODINE 201 212 329 308 321 354

Od kojih: ELA 46 46 46 46 46 46 Neto bankarski bilans na kraju godine (kao % BDP-a) 3.5% 3.5% 5.2% 4.6% 4.5% 4.8%

BRUTO BILANCI BANKAR NE FUNDVIT 257 270 387 366 380 412

Troškovi izuzeti sa izračunavanja fiskalnog pravila:

Troškovi sa namenjenih priroda 9 11 11 11 11

Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda 17 0 0 0 0

Troškovi finansiranih sa klauzule o investiranju i KAP-a 192 195 205 205

BUDŽETSKI BILANS PREMA FISKALNOM PRAVILU -78 -54 -97 -120 -85 -46

Dodatne beleške:

BDP 5,807 6,051 6,380 6,726 7,080 7,424

Deficit kao % BDP-a -1.3% -0.9% -1.5% -1.8% -1.2% -0.6%

Izvor: Departman Trezora i izračunavanje Jedinice Makroekonomije

Bankarski bilans održan je iznad 4,5% nominalnog BDP-a proseku, prema kriterijumima ZUJFO o

korišćenju sredstava KAP-a. Deficit je takođe održan na određenim nivoima kroz fiskalno pravilo;

ispod 2% BDP-a.

Nivo državnog duga, razvoji i perspektiva za naredne godine8

Istorijski gledano, nivo ukupnog duga Vlade Kosova je bio relativno nizak. Kao što se može videti iz

grafikona u nastavku, dug Kosova je zabeležio trend postepenog povećanja. Iz sledećih podataka,

možemo videti da se najveći rast ukupnog duga očekuje u toku tekuće godine (2017). To će se

uglavnom desiti zbog jednokratne isplate sredstava iz sporazuma sa Međunarodnim Monetarnim

8 Ovaj odeljak je izrađen od Jedinice za Dug (Trezor, MF)

32

Fondom. Ukupan dug na kraju 2017 godine se procenjuje na 1,151 miliona evra ili 18.64%9 BDP-a.

Do sada, uz podršku Ministarstva Finansija (MF), potpisan je samo jedan sporazum za opštinski dug

koji iznosi 2.5 miliona evra. Isto tako, portfolio državnog duga sadrži dve državne garancije u

vrednosti od 22 miliona evra izdata u 2014 i 2016 godini. Dok tokom 2017 godine planirano je da se

izda garancija u vrednosti od 24 miliona evra.

Po prvi put u istoriji portfelja duga na kraju decembra 2015 godine, iznos hartija od vrednosti (HV)

izdat na domaćem tržištu kao procenat ukupnog duga je premašio pozajmice od stranih kreditora za

0.44% u. Takav trend u prilog povećanja domaćeg duga je nastavljen u 2016 godini, gde na kraju

2016 godine odnos domaćeg duga/ukupnog duga je bio 56%. Ovaj deo portfolija duga Kosova se

sastoji od dužničkih instrumenata sa rokom dospeća od 3 meseca do 5 godina. MF od početka

emitiranja HV (2012 godina) je usmerena na finansiranje budžeta uglavnom od domaćeg tržišta,

doprinoseći razvoju tržišta. Kroz hartije od vrednosti, Vlada je pozajmila sredstva pod povoljnim

uslovima kao i doprinela je razvoju tržišta hartija od vrednosti. Do kraja 2017 godine, očekuje se da će

unutrašnji dug dostići 579 miliona evra ili 9.03 % BDP-a.

Grafikon 7. Stanje Ukupnog Duga (u milionima evra, levi os) i kao procenat BDP-a (u procentima,

desni os)

Izvor: Jedinica za Upravljanje Duga, Trezor MF

Preostala polovina državnog duga Kosova je spoljni dug koji se sastoji od programa10 sa

Međunarodnim Monetarnim Fondom (MMF), kredita od Svetske Banke (SB), Nemačke Banke za

Razvoj (KfW), Evropske Banke za Obnovu i Razvoj (EBRD) i ostalih kreditora sa malim učešćem.

Ne računajući programe sa MMF-om, svi ostali zajmovi su vezani sa finansiranjem konkretnih

projekata u različitim sektorima. Do kraja 2017 godine, stanje spoljnog državnog duga se očekuje da

dostigne 572 miliona evra ili 8.92% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Zbog povoljnih uslova za zaduživanje u srednjoročnom periodu, Vlada namerava da se lako orijentiše

ka međunarodnom zaduživanju. U tom smislu će se povećati komunikacija i saradnja sa

međunarodnim finansijskim institucijama, posebno onim razvojnim, radi uvođenja prioritetnih

projekata za ekonomiju zemlje i, samim tim, u finansiranju ovih projekata putem kredita sa

povlašćenim uslovima od ovih institucija. Osim toga, Ministarstvo Finansija namerava da dalje razvije

9 Dug kao % BDP-a kao i garancije u vrednosti od 44 miliona Evra (sadašnjih i predviđenih za 2017 godinu). 10Stand By Arrangement 2013 i 2015

33

unutrašnje tržište Hartija od Vrednosti, podsticanjem i podržavanjem proširenja baze investitora.

Proširenje baze investitora je planirano da se obavi izdavanjem novih dužničkih instrumenata koji u

nekim slučajevima će imati kao cilj nove grupe na tržištu sa velikim investicionim potencijalima.

Finansiranje budžetskog deficita Kosova će se obaviti u potpunom skladu sa nivoom deficita prikazan

u Zakonu o Budžetu kao i potrebi da se finansira bankarski bilans. U svakom slučaju, MF će osigurati

da će iznos koji se pozajmljuje za potrebe Vlade će biti sa najnižom mogućom cenom i uvek unutar

dozvoljenih granica izloženosti tržišnom riziku. Da bi se osiguralo pravilno i strateško upravljanje

dugom, MF priprema svake godine Srednjoročni Program Državnog Duga koji će se priložiti

Srednjoročnom Okviru Rashoda.

2.5 Razvojni potencijali i fiskalni rizici za period 2017-2019

Osnovni okvir predstavljen u SOR se prati, kao i svake godine, potencijalima i rizicima koji mogu

promeniti makro-fiskalni pregled pozitivno ili negativno, zavisno od verovatnoće materijalizacije i

intenziteta sa kojima se ostvaruje. Radi pažljivog planiranja i u interesu transparentnosti, deo Makro-

fiskalnog Okvira će biti i ovi razlozi, čiji detalji su dati u daljem tekstu. S obzirom da se SOR sastavlja

na godišnjem nivou, nema većih promena u ovoj listi iz godine u godinu (kada je reč o nasleđenim

strukturnim preprekama), dok ako se identifikuju nove, one se dodaju ovoj listi.

Slično kao prošle godine, kvantifikovana procena razvojnih potencijala i fiskalnih rizika u srednjem

roku kroz alternativne scenarije je razvijen u januaru 2017 ove godine u okviru Programa za Reforme

u Ekonomiju 2017-2019.

2.5.1 Razvojni potencijali

Adresiranje Razvojnih Prepreka kroz Klauzulu za Ulaganja i oslobođenih sredstava iz procesa

likvidacije u KAP – Detalji o investicionoj klauzuli se nalaze u SOR-u 2017-2019, ali i u budžetu

2017-2019, dok slične prirode je i upotreba sredstava iz procesa likvidacije. Reč je o infrastrukturnim

projektima za proširenje i poboljšanje infrastrukture (putevi, železnica), unapređenje sistema za

navodnjavanje, obrada otpadnih voda, unapređenje prenosne mreže, poboljšanje zdravstvene

infrastrukture, sporta, itd., sa direktnim uticajem (u budžetu), ali i indirektno (trgovina, biznis,

blagostanje, itd.) u privredi. Ipak, poteškoće u pregovorima i realizaciji projekata koji su deo

Klauzule, njihova priroda i vrednosti o kojima je reč doprinose da se one prepoznaju kao potencijali sa

značajnim makro-fiskalnim uticajem. Potpuno ostvarivanje obeju ovih mera će generisati dodatno

ulaganje od 3% BDP-a u proseku u srednjem roku.

Razvoj Novih Kapaciteta za Proizvodnju Energije – nedavna saopštenja autoriteta Vlade Kosova

sa Svetskom Bankom ukazuju na to da sporazum za izgradnju termoelektrane ‘Novo Kosovo’ je

veoma blizu potpisivanja. Pretpostavke za ostvarivanje ovog projekta su one sa sličnom distribucijom

sa velikim kapitalnim projektima do danas, gde je izvršenje projekta (pretpostavlja se na ulaganje od 1

milijardu evra za 5 godina) se fokusira na sredini perioda i krajem perioda. Uzimajući u obzir ove

pretpostavke, procenjuje se da će ovaj projekat generisati dodatno ulaganje od 3% - 4% BDP-a u

proseku u narednom srednjoročnom periodu, što bi dovelo do doprinosa komponente investicija od

oko 3 procentnih bodova rasta realnog BDP-a projektovanog za srednji rok. Ipak, treba napomenuti da

to ostaju pretpostavke u službi uključivanja ove mere kao potencijal u ovaj SOR, gde stvarni uticaj

34

ovog projekta na makro-fiskalni okvir direktno zavisi od detalja sporazuma, koji tek treba da se

utvrde.

Ekonomski Efekti Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju (SSP) – Opšti pregled efekata ovog

sporazuma je obrađen u prvom delu ovog okvira. Reč je o sporazumom koji u sebi nosi značajan

budžetski uticaj; procenjuje se da će gubitak prihoda od granice biti u proseku oko 25 miliona evra

godišnje. Makro-fiskalni scenario prikazan u ovom SOR-u ne uključuje efekte prenošenja ove

vrednosti na prihod dostupnim privatnom sektoru. Prema tome, ekonomski efekti SSP-a imaju

potencijal da proizvede veći privredni rast od predviđanja osnovnog makro-fiskalnog scenarija. Treba

napomenuti da SSP u sebi predstavlja značajan potencijal za malu i otvorenu privredu sa jasnim

dnevnim redom za integracijom u Evropskoj Uniji, kao što je Kosovo.

Efekti sa stupanja na snazi Zakona o Strateškim Ulaganjima –

Ovaj Nacrt-zakona se očekuje da doprinosi u investicije, otvaranje novih radnih mesta, pružanje

novih tehnologija za poboljšanje konkurentnosti i efikasnosti investicija, kao i povećanje nivoa i

kvaliteta života građana i zaštite životne sredine i potrošača. Merenje ovih efekata u kontekstu Makro-

fiskalnog Okvira u ovom trenutku je teško zbog različite prirode projekata i činjenice da nema

konkretnih dešavanja u njihovom pregovaranju. Neki od projekata koji se spominju od KAP-a kao

potencijalne da budu tretirane kroz ovaj zakon su rudnici Goleša, Strezovca (jedini rudnik u zemlji

odakle se može izvlačiti magnezijum), Boksiti Kosova, kao i Hotel Grand i turističko mesto na

Brezovici. Kroz ove inicijative se očekuje da će se eliminisati potencijalne prepreke za ostvarivanje i

privlačenja stranih ulaganja, kao što su preterana birokratija, nedostatak transparentnosti, nepovoljna

zakonska infrastruktura.

2.5.2 Fiskalni rizici

- sistematski rizici (makroekonomski)

Zavisnost od Doznaka - Od 2013 godine doznake iz dijaspore na Kosovu porasli su za skoro 50

miliona svake godine. U 2016 godini se primećuje polovina pomenutog trenda; samo 25 miliona više

su primljene kao doznake u 2016 godini u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je pokazatelj koji se

odnosi na demografska kretanja i promene u ponašanju (znači dugoročni prirode), ali s obzirom da

nastavlja da bude glavni izvor potrošnje i investicija domaćinstava na Kosovu, treba pomenuti kao

faktor koji bi mogao imati negativan uticaj na fiskalni pregled na osnovu koje su zasnovane

srednjoročne projekcije. Ovaj rizik je još bliži kada imamo u vidu nedavne izmene metodologije koju

koristi CBK, što je rezultiralo promenom u strukturi Platnog Bilansa, gde se pokazalo da su doznake

precenjene u prošlosti, što je dovelo do njihovog blagog pada.11

Niska Diversifikacija Izvoza – Rasprava o trgovinskom deficitu u prvom delu ovog dokumenta

detaljnije objašnjava potrebu za raznovrsnošću izvoza Kosova, što će dovesti do povećanja vrednosti

ove komponente BDP-a. Supstitucija uvoza (pogotovo kada imamo u vidu da veliki deo kosovskog

uvoza su potrošački proizvodi) i rast izvoza može doći samo kao rezultat povećanja domaće

11 Pomenuta promena je primenjena i na istorijskim podacima Platnog Bilansa od CBK-a; do 2011 godine

35

proizvodnje. Vlada Kosova čini stalne napore u promovisanju potonjeg, ali u srednjoročnom periodu,

trgovinski deficit ostaje konstantan rizik osnovnog makro-fiskalnog scenarija.

Zastareli Kapaciteti za Proizvodnju Energije – prepoznaju se kao takva i u narednom

srednjoročnom periodu jer ugovor za izgradnju novih kapaciteta ‘Novo Kosovo‘ nije zvanično

potpisan. Potencijalni šokovi u proizvodnji energije (naročito u osetljivim periodima, kao što je

zimska sezona) prouzrokuju povećane potrošnju energije i imaju uticaj na potrošnju energije, kao i u

ponudi drugih ekonomskih sektora, što prouzrokuje potrebu za budžetsku pomoć za ovaj sektor. Ovaj

rizik koji je povezan sa nasleđenim strukturnim problemima privrede Kosova očekuje se da će se

rešavati kroz izgradnju novih energetskih kapaciteta.

- Specifični rizici

Sužavanje poreskog jaza – kao i u prethodnim periodima, predviđanje prihoda se zasniva ne samo

na povećanje prihoda kao rezultat rasta ekonomske aktivnosti u zemlji, ali i u sužavanjem poreskog

jaza. Prema tome, projektovani fiskalni prostor na koji je zasnovan ovaj SOR takođe zavisi od uspeha

administrativnih i podsticajnih politika za sužavanje poreskog jaza.

Ne-ostvarivanje kapitalnih projekata vezanih sa Klauzulom o Investiranju i sredstva likvidacije

KAP-a - dok klauzula za strana ulaganja i korišćenje sredstava iz procesa likvidacije KAP-a se

prepoznaju kao dodatni potencijal nad osnovnim očekivanja izraženih u ovaj SOR, treba znati i drugu

stranu medalje, što je ne-ostvarivanje kapitalnih troškova u vezi sa ovim merama.

Stopa izvršenja projekata u ‘Klauzuli’ zavisi od različitih faza pregovaranja/ostvarivanja u kojima se

nalaze projekti, dok izvršenje troškova koje se povezuju sa oslobođenim sredstvima iz procesa

likvidacije KAP-a zavisi od procesa rešavanja sudskih predmeta koji se odnose na ova sredstva.

Fiskalni rizici kao posledica zakonskih obaveza nad strankama – Obaveze koje mogu nastati kao

posledica postojećih ugovora između Vlade i ostalih stranaka treba prepoznati kao faktore koji mogu

povećati troškove Vlade. U zavisnost od stanja i date presude o tom pitanju, mogu nastati finansijske

obaveze po državni budžet.

2.5.2.1 Van-budžetski fiskalni rizici

Rizici Povezani sa Vlasništvom Javnih Preduzeća12 - Vlada Republike Kosovo u 2016 godini je

imala u vlasništvu17 javnih preduzeća. Vlasništvo nad javnim preduzećima u odnosu na prethodnu

godinu je promenjeno kroz posebne zakone gde je jedno preduzeće prošlo pod nadzorom Republike

Kosova (KOSTT), dok drugo preduzeće je dodat u portfolio javnih preduzeća u vlasništvu Vlade

Republike Kosova.

U srednjoročnom smislu, rizik ima veze sa njihovim nedostatkom likvidnosti i potrebe za

deoničarskim doprinosom u obrtna sredstva (subvencionisanje) uprkos dugoročnim finansiranjem

putem kredita.

Generalno, boljom koncentracijom samo-održivosti korporacija u vlasništvu Centralne Vlade putem

pravilnog upravljanja bi se izbegli rizici sa kojima se može suočiti budžet Republike Kosovo u

pružanju obrtnog kapitala za korporacije.

12 Ovaj odeljak je izrađen od strane Jedinice za Upravljanje JP-a , MER

36

Prilog 1. Makro-fiskalni Okvir 2018-2020

Tabela 1. Glavni makroekonomski agregati

Opis 2015 2016

Vred.

2017

Proj.

2018

Proj.

2019

Proj.

2020

Proj.

Realne stope rasta (u procentima)

BDP 4.1% 3.6% 4.1% 4.3% 4.3% 4.0%

BDP po glavi stanovnika 3.9% 3.4% 3.9% 4.1% 4.1% 3.8%

Potrošnja 0.6% 3.2% 2.2% 3.4% 3.6% 3.0%

Investicije 11.3% 7.8% 8.5% 7.1% 5.9% 5.3%

Izvoz 16.8% 6.2% 1.3% 2.5% 2.6% 2.4%

Uvoz 6.2% 6.3% 1.4% 3.5% 3.1% 2.1%

Promena cena (u procentima)

ICK -0.5% 0.3% 1.5% 1.1% 0.9% 0.9%

Deflator 0.2% 0.6% 1.3% 1.2% 0.9% 0.8%

Uvozne Cene -1.0% -2.5% 3.8% 1.5% 1.5% 1.5%

Bilans ušteda/investiranja (u % BDP-a)

Neto domaći prihodi iz inostranstva 1.3% 1.1% 1.5% 1.6% 1.7% 1.6%

Neto sporedni prihodi iz inostranstva 18.3% 17.8% 17.5% 17.1% 16.8% 16.5%

od kojih: doznake 11.5% 11.4% 11.1% 10.9% 10.6% 10.4%

Investicije 27.6% 27.9% 29.6% 30.4% 31.0% 31.8%

Bilans tekućeg računa -8.8% -9.4% -9.3% -9.8% -10.2% -10.5%

Trgovinski bilans -36.3% -37.9% -37.8% -37.9% -38.0% -37.8%

Bruto nacionalna štednja 18.8% 18.6% 20.3% 20.6% 20.8% 21.3%

Privatna štednja 15.3% 13.5% 15.3% 15.0% 14.7% 14.5%

Glavni agregati (u milionima evra)

BDP 5,807 6,051 6,380 6,726 7,080 7,424

BAKD 6,947 7,197 7,593 7,989 8,389 8,778

PBV per capita (u evrima) 3,211 3,339 3,513 3,697 3,884 4,064

BAKD per capita (u evrima) 3,622 3,757 3,957 4,159 4,362 4,557

Doznake radnika 665 691 710 730 751 772

Stanovništvo (u hiljada) 1,809 1,812 1,816 1,819 1,823 1,827

Izvor: ASK i predviđanja Makroekonomske Jedinice

Tabela 2. nominalni BDP i njene komponente

Opis 2015 2016

Vred.

2017

Proj.

2018

Proj.

2019

Proj.

2020

Proj.

U milionima evra

Potrošnja 5,858 6,074 6,301 6,602 6,915 7,183 Privatna potrošnja 4,942 5,150 5,348 5,626 5,910 6,182 Javna potrošnja 894 905 932 956 984 979

Vlada 772 795 828 857 890 890 Sektor donatora 122 110 104 99 94 89

NPISED 22 20 20 20 21 21

Investicije 1,602 1,689 1,888 2,045 2,198 2,360 Privatne investicije 1,197 1,245 1,298 1,368 1,443 1,534 Javne investicije 404 444 590 677 756 826

Neto izvozi robe i usluga -1,652 -1,712 -1,809 -1,920 -2,033 -2,119 Izvozi 1,274 1,346 1,398 1,450 1,502 1,553

Izvozi robe 322 308 328 340 352 363 Izvozi usluga 952 1,038 1,070 1,110 1,150 1,190

Uvozi 2,926 3,058 3,207 3,371 3,535 3,672 Uvozi robe 2,432 2,599 2,742 2,890 3,040 3,166 Uvozi usluge 494 460 465 481 496 506

BDP 5,807 6,051 6,380 6,726 7,080 7,424

BAKD 6,947 7,197 7,593 7,989 8,389 8,778 Ostali indikatori:

Raspoloživi prihodi privatnog sektora (mil. evra) 5,773 5,956 6,243 6,572 6,901 7,212

Privatna potrošnja po glavi stanovnika (u evrima) 2,733 2,842 2,945 3,092 3,242 3,384

Privatna potrošnja ne Raport me BDP-ne 85% 85% 84% 84% 83% 83%

Privatne investicije ne Raport me BDP-ne 21% 21% 20% 20% 20% 21%

Izvozi u odnosu na BDP 22% 22% 22% 22% 21% 21%

Uvozi u odnosu na BDP 50% 51% 50% 50% 50% 49%

Izvor: ASK i predviđanja Makroekonomske Jedinice

37

Tabela 3. Prihodi i ukupni budžetski troškovi

Opis 2015 2016 2017

budžet

2018

Proj.

2019

Proj.

2020

Proj.

u milionima evra

1. UKUPNO PRIHODI 1,470 1,608 1,725 1,898 2,067 2,257

1.1 PORESKI PRIHODI 1,269 1,421 1,512 1,676 1,843 2,029

od kojih, jednokratni prihodi:

Budžetski dugovi (uključujući Društvena Preduzeća) - - 13 6 6 6

Smanjenje poreskog jaza - - - 80 77 100

Efekat fiskalnog paketa 2.0 - - - -12 -12 -13

Direktni porezi 198 232 253 358 453 551


Porez na prihode korporacija 68 81 84 136 181 227

Porez na lične dohotke 109 124 135 184 232 280

Porez na imovinu 20 25 25 30 33 36

Od kojih: porez na zemljište 0 3 3

Ostali direktni porezi 2 2 7 7 7 7

Indirektni porezi 1,107 1,227 1,303 1,373 1,449 1,539


Porez na dodatu vrednost (PDV) 611 694 748 792 846 919

Prikupljeno u zemlji: 155 179 184 219 244 290

Prikupljeno na granici: 457 515 564 573 602 630

Carinska obaveza 131 130 116 127 125 122

Akcize 361 403 422 443 466 487

Ostali indirektni porezi 3 0.4 6 6 6 6

Poreska vraćanja -36 -38 -44 -44 -46 -48

1.2 NE-PORESKI PRIHODI 188 175 201 203 207 211

Takse, nameti, i ostalo od BO Centralne Vlade 84 92 100 102 103 104

Takse, nameti, i ostalo od Lokalne Vlade 38 45 54 52 52 52

od kojih: prihodi namenjeni za taksu na otpad - - - 7 7 7

Taksa koncesionare 7 8 9 10 12 14

Mineralna Renta 30 31 33 34 35 36

Prihodi sa liberalizacije tržišta mobilne telefonije 15 0 0 0 0 0

Prihodi sa dividende 15 0 5 5 5 5

1.3 BUDŽETSKA PODRŠKA I GRANTOVI 0 0 0 7 5 5

1.4 ODREĐENI GRANTOVI DONATORA 13 12 12 12 12 12

2. UKUPNO TROŠKOVI 1,564 1,672 2,001 2,192 2,335 2,485

Od kojih: troškovi od namenskih prihoda 6 9 11 11 11 11

Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda 28 17 0 0 0 0

2.1 TEKUĆI TROŠKOVI 1,149 1,221 1,275 1,345 1,382 1,417

Plate i dnevnice 525 544 572 595 613 630

Roba i usluge 205 203 225 256 267 278

Subvencije i transferi 418 475 473 484 492 499

Tekuće rezerve 0 0 5 10 10 10

2.2 KAPITALNI TROŠKOVI 404 444 726 850 955 1,070

Od njih finansiranje od: Redovnog budžeta 404 444 530 650 745 860

Kapitalna Rezerva 4 5 5 5

Klauzula investicija 105 105 105 105

KAP 87 90 100 100

2.3 KREDITIRANJE JP -2 -7 -11 -15 -14 -15

Od kojih: krediti za JP 0 0 0 0 0 0

Od kojih: vraćanja od JP -2 -7 -11 -15 -14 -15

2.4 ODREĐENI GRANTOVI DONATORA 13 15 12 12 12 12

3. PRIMARNI BILANS -94 -64 -276 -295 -268 -228

Isplata kamate -17 -19 -23 -31 -33 -34

4. OPŠTI BILANS -111 -83 -300 -326 -301 -262

5. Troškovi izuzeti sa fiskalnog pravila:

Troškovi sa namenjenih priroda 9 11 11 11 11

Troškovi sa sopstvenih prenetih priroda 17 0 0 0 0

Troškovi finansiranih sa klauzule o investiranju i KAP-a 192 195 205 205

4. Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) -78 -54 -97 -120 -85 -46

Dodatne beleške:

Domaći prihodi 333 386 412 548 665 804

Carinski prihodi 952 1048 1119 1154 1204 1250

BDP 5,807 6,051 6,380 6,726 7,080 7,424

Deficit kao % BDP-a -1.3% -0.9% -1.5% -1.8% -1.2% -0.6%

Izvor: Trezor i predviđanja Makroekonomske Jedinice

38

Tabela 4. Tabela Finansiranja

2015 2016 2017 2018 2019 2020

POTREBA ZA FINANSIRANJEM -111 -83 -300 -326 -301 -262

1.1. Neto finansiranje sa spoljnih izvora za godinu 38 8 237 116 84 36

Prilivi: 66 69 261 141 144 144 MMF 36 36 116 0 0 0

Pod-pozajmljivanja 22 24 15 10.3 8.0 10.0

MFI prema klauzuli investiranja 0 0 105 105 105 105 MFI projekt krediti 8 9 24 26 31 29

Izlivi: 28 61 25 24 60 109

Isplata glavnice duga 28 61 25 24 60 109

1.2 Neto finansiranje sa unutrašnjih izvora za godinu 172 86 180 188 231 259

Prilivi: 457 434 534 532 547 562 Unutrašnje pozajmljivanje-nova emitiranja 121 101 100 100 110 120

Unutrašnje pozajmljivanje -re-finansiranje 257 321 335 330 305 290

Jednokratno finansiranje (KAP) 67 0 87 90 120 140 Prilivi sa sredstava sa specifičnim namerama 13 12 12 12 12 12

Izlivi: 285 348 354 344 317 304

Re-finansiranje unutrašnjeg duga 257 321 335 330 305 290 Pod-pozajmljivanje 22 24 15 10 8 10

Izlivi u fondovima sa specifičnim ciljevima 6 4 4 4 4 4

IZMENA U BANKARSKOM BILANSU (Ne raspodeljeni) 99 11 117 -21 13 33

7. NETO BILANCI BANKAR FUNDVIT 201 212 329 308 321 354

Od kojih: ELA 46 46 46 46 46 46

Neto Bilanci Bankar si % e BDP-së 3.5% 3.5% 5.2% 4.6% 4.5% 4.8%

FONDOVI SA SPECIFIČNIM CILJEVIMA 56 58.4 58.4 58.4 58.4 58.4

Određeni od donatora 12 7.3 7 7 7 7 Sopstveni preneti prihodi 22 27 27 27 27 27

Razvojni fond na poverenju 8.5 10.1 10 10 10 10

Namenjeni prihodi 1 1 1 1 1 1 Drugo 13 13 13 13 13 13

7. BRUTO BANKARSKI BILANS NA KRAJU GODINE 257 270 387 366 380 412

Izvor: Jedinica za Upravljanje Dugom, Trezor, MF

39

TREĆI DEO

3 OKVIR SEKTORSKIH TROŠKOVA 2018-2020 – CENTRALNA VLADA

U trećem delu je predstavljena trenutna situacija i ciljevi u odnosu na sektore centralnog nivoa.

Predstavljeni su ukupno 12 sektora, gde svaki sektor je uveo i trend finansiranja 2016-2017 i

budžetske procene za naredni trogodišnji period 2018-2020. U okviru svakog sektora su

predstavljene budžetske organizacije u skladu sa relevantnim sektorima.

Sledeće tabele predstavljaju projekcije za godine 2018-2020 za ukupan budžet Kosova, na

centralnom nivou i prema sektorima. Dok, na četvrtom delu je prikazano finansiranje opština.

Tabela 1: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 po Opšti Budžet Kosova

Ukupno Budžet

Kosova

2016 godina

Trošak

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno* 1,645,043,503 2,001,020,477

2,194,720,000

2,337,080,000

2,487,220,000

Broj radnika 77,792 83,304

83,545

83,964

84,293

Plate i dnevnice 543,659,459 572,275,399

595,000,000

613,080,000

630,420,000

Roba i usluge 176,739,334 198,059,823

227,560,548

237,688,174

247,311,476

Komunalije 23,101,904 26,697,745

28,029,452

29,451,826

30,218,524

Subvencije i transferi 474,152,167 473,332,564

484,380,000

491,860,000

499,270,000

Kapitalni troškovi 427,390,639 725,714,946

850,000,000

955,000,000

1,070,000,000

Rezerva - 4,940,000

9,750,000

10,000,000

10,000,000

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 1,568,648,894 1,773,385,964

1,962,677,715

2,096,609,555

2,245,192,542

Sopstveni prihodi 67,480,603 99,433,008

101,546,122

104,706,605

107,736,755

Finansiranja sa

Pozajmljivanja 8,914,005 128,201,505

130,496,163

135,763,840

134,290,703

Finansiranje sa

budžetskog deficita

(2%) - 04 8,914,005 23,201,505

25,496,163

30,763,840

29,290,703

Finansiranje sa

Klauzule investiranja -

06 - 105,000,000

105,000,000

105,000,000

105,000,000

Grantovi Donatora 3,171,193 1,204,877

1,174,597

1,174,597 - U porodjenju sa tabelom 3. Dohotci i opsta budzetska potrosnja , predstavljene potrosnje u ovoj tabeli ukljucuju samo opsta potrosnja budzetskih

organizacija. Ovo iskljucuje potrosnje od Odredjenih Donatorskih Granta i ne snizuje vracanje iz netokreditiranje za javne poduzece.

40

Tabela 2: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 za Centralni Nivo

Ukupno Centralni

Nivo

2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno 1,256,589,847 1,560,789,611

1,712,318,988

1,820,053,233

1,937,710,373

Broj radnika 37,068 39,407

39,648

40,067

40,396

Plate i dnevnice 297,091,112 321,574,524

338,500,000

353,080,000

367,420,000

Roba i usluge 139,534,007 157,805,157

168,641,943

176,567,179

190,470,376

Komunalije 14,181,886 17,008,845

18,340,552

19,762,926

20,529,624

Subvencije i transferi 465,838,398 464,584,256

475,631,692

482,860,000

490,070,000

Kapitalni troškovi 339,944,444 594,876,829

701,454,801

777,783,127

859,220,373

Rezerva - 4,940,000

9,750,000

10,000,000

10,000,000

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 1,228,798,089 1,413,305,098

1,565,967,143

1,670,343,878

1,783,682,915

Sopstveni prihodi 18,877,752 20,433,008

19,546,122

19,706,605

19,736,755

Finansiranja sa

Pozajmljivanja 8,914,005 127,051,505

126,805,723

130,002,750

134,290,703

Finansiranje sa


(2%) - 04 8,914,005 22,051,505

21,805,723

25,002,750

29,290,703

Finansiranje sa


06 - 105,000,000

105,000,000

105,000,000

105,000,000

Grantovi Donatora 3,171,193 1,204,877

1,174,597

1,174,597 -

3.1 SEKTOR OPŠTEG UPRAVLJANJA

U okviru ovog sektora se cilja da se unapredi pravna infrastruktura i sprovođenje zakona za

podsticanje domaćih i stranih investicija i za podržavanje održivog ekonomskog razvoja i

pružanje boljih usluga za građane Republike Kosovo. U tekućem periodu su usvojeni niz zakona

koji su odigrali važnu ulogu u integraciji zemlje u različitim međunarodnim institucijama i u

ispunjenju obaveza za liberalizaciju viznog režima i ostalih obaveza u vezi sa Sporazumom o

Stabilizaciji i Pridruživanju.

Sa ciljem povećanja najniže efikasnosti javne administracije radi se na jačanju sistema za primenu

etičkih načela i integriteta u javnoj administraciji, uključujući i usvajanje novog zakona o platama

u cilju uspostavljanja jedinstvenog pravnog okvira za sistem plata. Takođe radiće se na

racionalizaciji javne administracije, poboljšavanjem linija odgovornosti, posebno kroz

41

implementaciju preporuka za pregled nezavisnih agencija i organa centralne administracije. Vlada

će takođe implementirati sistem elektronske nabavke kako bi se povećala transparentnost i

zatvorio prostor za negativne prakse u sistemu javnih nabavki. Takođe će nastaviti jačanje

politika za borbu protiv korupcije kroz poboljšanje zakonodavstva i implementacije strateškog

okvira.

Kroz sprovođenje strateškog okvira za imovinska prava, Vlada namerava da preduzme niz

reformi za poboljšanje imovinskih prava. Ove reforme uključuju zakonodavne promene sa ciljem

da se jasno definišu prava i uslovi za prava trgovine imovinom, promovisanje tržišta zemljišta

koja omogućava ekonomski rast, jačanje kapaciteta i uloge sudova o priznavanju, definisanju i

jačanju imovinskih prava. Isto tako, reforme će se fokusirati na obezbeđivanje zaštite

odgovarajućih imovinskih prava članova manjinskih zajednica, kao i garantovanje i jačanje

imovinskih prava za žene.

Nastavljeno je sa stvaranjem boljih radnih uslova za javnu administraciju radi pružanja najboljih

mogućih usluga za javnost i institucije kroz rešenja koje nudi informaciona tehnologija. Takođe,

su razvijeni upravni mehanizmi za praćenje sprovođenja zakonitosti, transparentnosti,

odgovornosti i procenu kvaliteta pruženih usluga. Vlada se obavezala da sprovede obaveze iz SSP

u cilju ubrzanja društveno-ekonomskog razvoja.

Glavni ciljevi u okviru sektora opšteg upravljanja za naredni trogodišnji period 2018-2020, u

zavisnosti od zakonskih ovlašćenja nadležnih institucija su:

Razvoj efikasnog zakonodavnog procesa i garantovanje ustavnog funkcionisanja

institucija Republike Kosovo,

Unapređenje usluga javne administracije, reforma u civilnoj službi (reorganizacija

ministarstava i njihovih podređenih tela, završetak procesa klasifikacije radnih mesta,

implementacija novog sistema plata i gradiranja), poštovanje ljudskih prava u skladu sa

međunarodnim standardima, bezbednost hrane i zaštita javnog zdravlja, razvoj statističkog

sistema,

Unapređenje sistema javnih nabavki, povećavanje pristupa informacijama o javnim

tenderima, stvaranje modernog i transparentnog institucionalnog okvira Zakona o Javnim

Nabavkama (Održavanje platforme elektronske nabavke .

Unapređenje sistema vlasničkih prava.

Budžetske organizacije koje spadaju u sektor Opšte Vlade su: Skupština, Kabinet Predsednika,

Kancelarija Premijera, Ministarstvo za Javnu Administraciju, Ministarstvo za Lokalnu

Samoupravu, Regulatorna Komisija za Javne Nabavke, Agencija Protiv Korupcije, Telo za

Razmatranje Nabavke, Ustavni Sud Kosova, Izborni Panel za Predodžbe i Žalbe, Državna

Agencija za Zaštitu Ličnih Podataka, Kancelarija Generalnog Revizora, Centralna Izborna

Komisija, Institut Ombudsmana, Kosovska Agencija za Upoređivanje i Verifikaciju Imovine.

42

Tabela 3: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor Opšteg

Upravljanja

Sektor Opšteg

Upravljanja

2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno

56,660,350

70,969,969

76,543,800

72,965,278

71,096,827

Broj radnika

2,133

2,207

2,211

2,211

2,211

Plate i dnevnice

20,279,402

20,863,525

21,884,148

22,372,332

21,578,151

Roba i usluge

13,394,208

20,537,169

21,619,401

16,357,695

16,227,695

Komunalije

2,687,176

3,184,132

3,635,432

4,135,432

4,135,432

Subvencije i transferi

6,049,295

6,093,649

6,103,649

6,108,649

6,113,649

Kapitalni troškovi

14,250,269

20,291,494

23,301,170

23,991,170

23,041,900

Rezerva

Izvori finansiranja

-

-

-

Vladini grantovi

56,660,350

70,647,425

76,221,256

72,642,734

70,774,283

Sopstveni prihodi

322,544

322,544

322,544

322,544

Finansiranja sa

Pozajmljivanja

-

-

-

-

-

Finansiranje sa


(2%) - 04

Finansiranje sa


06

Grantovi Donatora

3.2 SEKTOR ZA MEĐUNARODNU SARADNJU

U okviru ovog sektora cilj je da se unapredi međunarodna pozicija naše zemlje i razvoj naše

dijaspore. Politički i tehnički dijalog u okviru sprovođenja Sporazuma o Stabilizaciji i

Pridruživanju između Kosova i Evropske Unije, kao i ispunjavanje uslova u pogledu viznog

režima za građane Kosova koji žele da se kreću u zemlje Šengenskog prostora. Takođe, bilo je

napretka u članstvo Kosova u raznim međunarodnim organizacijama, kao i u povećanju broja

priznavanja Republike Kosova od strane drugih zemalja, kao i radilo se na popisu članova

dijaspore, prezentovanju biznisa u zemljama dijaspore promovisanjem mogućnosti ulaganja u

privredu Kosova.

Glavni ciljevi u okviru sektora za međunarodnu saradnju za naredni trogodišnji period 2018-

43

2020, u zavisnosti od zakonskih ovlašćenja nadležnih institucija su:

Konsolidacija međunarodnog subjektiviteta Republike Kosovo, učlanjivanje Republike

Kosova u Međunarodnim Organizacijama i unapređenje međunarodne saradnje;

Razvoj redovnog tehničkog dijaloga između Kosova i EU u okviru implementacije

Sporazuma o Stabilizaciji i Pridruživanju;

Podnošenje zahteva za status zemlje kandidata za članstvo u EU, nastavak usaglašavanja

zakonodavstva zemlje sa zakonodavstvom EU i povećanje kapaciteta javnih institucija za

apsorbiranje sredstava od EU i drugih donatora;

Očuvanje identiteta i jačanje veze sa zemljom, promovisanje i unapređenje političkih i

socijalnih prava dijaspore, podsticanje dijaspore za ulaganje u Kosovo;

Ratifikacija okvirnog sporazuma za pristup Kosova u programima EU;

Budžetske organizacije koje spadaju u sektor Međunarodne saradnje su: Ministarstvo Spoljnih

Poslova, Ministarstvo za Evropske Integracije i Ministarstvo Dijaspore.

Tabela 4: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor za Međunarodnu

Saradnju

Sektor za Međunarodnu Saradnju

2016

godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno

22,447,703

24,265,518

34,216,030

34,798,025

34,881,944

Broj radnika

396

447

447

447

447

Plate i dnevnice

6,819,591

6,682,880

8,094,876

8,128,625

8,162,544

Roba i usluge

13,966,314

14,466,823

15,992,103

17,425,349

17,425,349

Komunalije

396,303

574,051

774,051

774,051

774,051

Subvencije i Transferi

645,197

480,000

730,000

730,000

780,000

Kapitalni troškovi

620,298

2,061,764

8,625,000

7,740,000

7,740,000

Rezerva

Izvori finansiranja

Vladini grantovi

22,447,703

24,265,518

34,216,030

34,798,025

34,881,944

Sopstveni prihodi

-

-

-

-

-

Finansiranja sa Pozajmljivanja

-

-

-

-

-

Finansiranje sa budžetskog deficita

(2%) - 04

Finansiranje sa Klauzule investiranja -

06

-

-

-

-

-

Grantovi Donatora

-

30,280

-

-

-

44

3.3. SEKTOR JAVNIH FINANSIJA

U okviru ovog sektora cilja se što odgovornije upravljanje, pravično i transparentno javnim

sredstvima. Razvoj i implementacija zdravih makro-ekonomskih politika će se nastaviti u saradnji

sa Skupštinom Kosova, resornim ministarstvima, Međunarodnim Finansijskim Institucijama i

Donatorima.

Uspešno je nastavljena implementacija fiskalnog paketa kao i emitiranje hartija od vrednosti koje

se karakteriše na svakoj aukciji sa većom potražnjom od ponude, kao i nižim kamatnim stopama.

Ministarstvo Finansija razmatra i daje komentare nad svim ekonomskim i finansijskim

međunarodnim sporazumima i drugih aktivnosti u oblasti finansija Vlade Kosova, i na osnovu

toga Ministar Finansija u ime Republike Kosovo je potpisao okvirni sporazum o saradnji sa

Evropskom Investicionom Bankom, gde je ujedno sprovođen i prvi projekat od EIB (Evropska

Investiciona Banka) za podršku finansijskog privatnog sektora.

U cilju održavanja makro-finansijske stabilnosti MF ima vodeću ulogu u održivoj naplati

budžetskih prihoda, i na osnovu ovoga je formirana radna grupa za integrisanje Carine i Poreske

Administracije Kosova u Agencije Prihoda, gde će se izvršiti prelazak sa poreza na granicu ka

porezu unutar Kosova, i na taj način omogućiće se efikasnije i efektivnije upravljanje i smanjenje

nivoa neformalnosti.

U okviru reformi predviđanih u Reformi Javne Administracije (RJA) na Kosovu ima za cilj da

obezbedi moderan sistem Upravljanja Javnim Finansijama (UJF), u skladu sa najboljim

međunarodnim standardima i praksama, gde na osnovu toga je odobreno od Vlade Strategija

Upravljanja Javnim Finansijama, gde na osnovu ove strategije omogućava efikasno i efektivno

funkcionisanje svih faza Upravljanja Javnim Finansijama.

Takođe MF je pripremila Strategiju za Unutrašnju Kontrolu Javnih Finansija, koja ima za cilj da

ojača unutrašnje kontrole odnosno što boljeg funkcionisanja unutrašnje kontrole.

Glavni ciljevi u okviru sektora javnih finansija za naredni trogodišnji period 2018-2020, su:

Održavanje makro-fiskalne održivosti kroz izradu održive fiskalne politike;

Smanjenje sive ekonomije kroz implementaciju programa vlade i akcionog plana za

sprečavanje neformalne ekonomije na Kosovu;

Razvoj i usavršavanje sistema prikupljanja i administriranja poreskih i carinskih prihoda;

Poboljšanje kvaliteta upravljanja javnim troškovima kroz efikasno i transparentno

upravljanje javnim finansijama, gde ovde vitalnu ulogu igra povezivanje prioritetnih politika,

strukturnih reformi i zakona predloženih opreznim planiranjem javne potrošnje i ispunjenje

obaveza koja proističu iz sporazuma sa MMF-om i drugim Međunarodnim Finansijskim

Institucijama, i

Regulisanje sistema unutrašnje kontrole javnih finansija, koja obuhvata finansijsko

upravljanje i kontrolu, unutrašnju reviziju i njihovo usklađivanje u skladu sa međunarodnim

standardima.

Sektor Javnih Finansija sastoji se od Ministarstva Finansija i Nepredviđenih Troškova.

45

Tabela 5: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor Javnih Finansija

Sektor Javnih

Finansija

2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno 21,588,129 138,267,899 203,740,173 250,532,883 302,336,131

Broj radnika 1,648 1,828 1,833 1,833 1,833

Plate i dnevnice 14,659,710 32,307,238 18,018,774 28,943,819 40,839,887

Roba i usluge 5,326,432 5,151,366 7,085,251 15,931,773 21,862,042

Komunalije 316,892 488,592 743,840 1,555,249 2,311,286

Subvencije i transferi 288,757 226,000 291,973 226,000 9,002,104

Kapitalni troškovi* 996,338 95,154,703 167,850,335 193,876,042 218,320,812

Rezerva - 4,940,000 9,750,000 10,000,000 10,000,000

Izvori finansiranja

Vladini grantovi 21,588,129 59,467,899 127,840,173 172,988,375 228,769,369

Sopstveni prihodi

Finansiranja sa

Pozajmljivanja - 78,800,000 75,900,000 77,544,508 73,566,762

Finansiranje sa


(2%) - 04

Finansiranje sa Klauzule

investiranja -06 78,800,000 75,900,000 77,544,508 73,566,762

Grantovi Donatora

*U okviru sektora javnih finansija, u kapitalne izdatke je uključena Finansiranje sa Klauzule investiranja, kao i prihodi od KAP. Takođe su

predviđeni nepredviđeni troškovi da bi se neutralisali mogući negativni makro-fiskalni efekti.

3.4 SEKTOR ODBRANE I JAVNE BEZBEDNOSTI

Sektor Odbrane i Javne Bezbednosti ima za cilj izgradnju, održavanje i pružanje bezbednosti za

sve građane, nadzor i obezbeđenje vladavine prava, zaštite života, imovine i slobode kretanja za

sve građane. Na osnovu profesionalnih i ljudskih vrednosti, nudi moderan pristup,

profesionalizam, transparentnost, poštovanje ljudskih prava, pružanjem jednakih mogućnosti za

sve građane Republike Kosovo. Osim toga, ovaj sektor ima za cilj izradu i sprovođenje politika na

strateškom nivou nacionalne bezbednosti kao i da vrši funkcije i ovlašćenja u skladu sa

Strategijom Bezbednosti na Kosovu.

Ministarstvo Bezbednosnih Snaga i Ministarstvo Unutrašnjih Poslova su povećali svoje kapacitete

u svim oblastima za pružanje javnog reda i bezbednosti. Ovaj period karakteriše napredak u

različitim oblastima, kao što su produbljivanje bilateralne saradnje, što je rezultiralo brojnim

učešćem u inicijativama, na vežbama, obuci i regionalnoj saradnji sa partnerskim zemljama;

razvoj i unapređenje kapaciteta, sposobnosti i operativne spremnosti; jačanje partnerstva sa

NATO-om. Ovaj sektor nastavlja da se istakne profesionalnim pristupom, apolitičan, nadležan,

disciplinovan i multietnički.

Na osnovu završnog rezultata procesa Strateškog Razmatranja Bezbednosnog Sektora (SRBS)

odnosno preporuka proisteklih sa analize ovog procesa koje definišu potrebu za transformisanjem

Ministarstva Bezbednosnih Snaga Kosova u Ministarstvo Odbrane, ova institucija je pripremila

nacrte strateških dokumenata koji će preduprediti ovom procesu.

Potpisani su sporazumi u oblasti ponovnog prihvatanja vraćenih lica, regionalnoj i međunarodnoj

saradnji u oblasti migracije i borbe protiv organizovanog kriminala.

46

U oblasti prevencije nasilnog ekstremizma i radikalizma, uspostavljena je Nacionalna Strategija

za tu svrhu i ista, sa Akcionim planom, odobreni su od Vlade u septembru 2015 godine.

Glavni ciljevi za ispunjenje sektorskih ciljeva javnog reda i bezbednosti su:

Transformacija Ministarstva Bezbednosnih Snaga Kosova u Ministarstvo Odbrane i

Bezbednosnih Snaga Kosova;

Razvoj i završetak infrastrukture, strateških i planskih dokumenata;

Unapređenje sistema upravljanja ljudskim resursima, obaveštajnih i bezbednosnih sistema,

logističke podrške, komunikacije, medicinske pomoći i infrastrukturnih kapaciteta za rad,

život i učenje;

Nastavak posvećenosti za ostvarivanje članstva u NATO programu Partnerstvo za Mir i

druge Evro-atlantske Mehanizme;

Sprovođenje preporuka sa pregleda sektora bezbednosti (PSB);

Sprečavanje i borba protiv kriminala, radikalizacije i nasilni ekstremizam, borba protiv

terorizma i pružanja javne bezbednosti;

Snabdevanje i održavanje opreme kao i proširenje infrastrukture u sektoru odbrane i javne

bezbednosti;

Proces regrutacije, uspostavljanje jedinica i razvoj programa obuke za Oružane Snage

Kosova;

Podizanje profesionalnog nivoa istraživačkih struktura i podizanje nivoa metoda, tehnika i

tehnološke opreme koja će se koristiti tokom operativne aktivnosti obaveštajne službe;

Reforme u Agenciji Javne Bezbednosti;

Proširenje pružanja usluga civilnih dokumenata;

Gornji ciljevi sektora javnog reda i bezbednosti će se ostvariti kroz ove aktivnosti:

- Kompletiranje paketa glavnih zakonskih i pod-zakonskih akata (Zakon o Odbrani,

Zakon o Oružanim Snagama Kosova itd.);

- Kompletiranje paketa glavnih strateških dokumenata i planiranja (Strategija Odbrane,

Opšta Vojna Doktrina u skladu sa PSB-om, kao i Strategija Nacionalne Bezbednosti);

- Kompletiranje paketa glavnih dokumenata planiranja (Dugoročni Plan Razvoja A+10,

Srednjoročni Plan A3, godišnja Direktiva odbrane);

- Uspostavljanje jedinstvenog integrisanog sistema sa mogućnošću proširenja kapaciteta

prema operativnim potrebama snaga radi podrške i drugih platformi Komande i

Kontrole;

- Završetak paketa primarnog i sekundarnog zakonodavstva, što podrazumeva izradu

novih zakona i izmenu i dopunu zakona koji se tiču oružanih snaga Kosova što

određuje i dopunu/promenu i izradu novih pod-zakonskih akata;

- Snabdevanje opremom za borbu protiv globalnog terorizma i Kriminala u Kibernetici,

- Integrisano upravljanje granice;

- Obuka koja se obavlja unutar MBSK i obuke koje se nude od naših strateških partnera

koji podržavaju razvoj naših snaga u skladu sa međunarodnim standardima;

- Proširenje oblasti ekspertize u Agenciji Forenzike;

- Završetak Zakona o prevremenom penzionisanju policijskih pripadnika;

- Povećanje kapaciteta Kosovske Policije u upravljanju mase i nasilnih protesta,

osnivanje operativnog centra za upravljanje vanrednim situacijama, povećanje

operativnih kapaciteta i završetak sistema za hitne situacije, upravljanje opasnim

materijama i stavljanje u funkciju helikopterske jedinice;

47

- Digitalizacija matičnih knjiga i opremanje građana sa ličnim dokumentima visokog

kvaliteta bezbednosti, u skladu sa standardima EU, pružajući biometrijske pasoše;

- Nastavak pregovaranja i izrade bilateralnih sporazuma za ponovno primanje;

- Nastavak i unapređenje bilateralne saradnje sa prijateljskim zemljama kao i

angažovanje u inicijativama i regionalnim vežbama;

Budžetske organizacije koje spadaju u sektor Odbrane i Javne Bezbednosti su:

Ministarstvo Bezbednosnih Snaga Kosova, Ministarstvo Unutrašnjih Poslova i Kosovska

Agencija za Inteligenciju.

Tabela 6: Trendovi finansiranja 2016-2017 i Procene 2018-2020 – Sektor Odbrane i Javne

Bezbednosti

Sektor Odbrane i Javne

Bezbednosti

2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno

154,439,706

172,304,671

184,112,282

195,467,852

200,444,371

Broj radnika

13,458

13,801

14,037

14,456

14,785

Plate i dnevnice

99,366,392

98,670,847

104,720,643

107,437,755

109,721,459

Roba i usluge

27,600,167

31,317,357

34,782,233

38,251,230

40,940,230

Komunalije

2,596,314

3,021,000

3,071,000

3,171,000

3,171,000


2,454,492

3,021,867

3,108,406

3,117,267

3,121,082

Kapitalni troškovi

22,422,341

36,273,600

38,430,000

43,490,600

43,490,600

Rezerva

Izvori finansiranja

Vladini grantovi

153,694,323

171,413,542

183,221,153

194,576,723

199,553,242

Sopstveni prihodi

745,383

891,129

891,129

891,129

891,129

Finansiranja sa

Pozajmljivanja - - - - -

Finansiranje sa budžetskog

deficita (2%) - 04


investiranja -06

Grantovi Donatora - - - - -

48

3.5 SEKTOR PRAVDE

Sektor Pravde ima za cilj da razvije i izradi zakonodavstvo i politike u oblasti pravosuđa, da

uspostavi napredni pravni sistem u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim evropskim

praksama. Osim toga, sektor ima za cilj stvaranje jedinstvenog i nezavisnog sudstva i tužilaštva

radi obezbeđenja vladavine prava, zaštiti prava, sloboda i imovine građana Kosova.

Ministarstvo Pravde kao glavni nosilac Sektora Pravde je posvećena da upravlja i sprovodi

reforme u oblasti vladavine prava. U tom smislu, ovo ministarstvo je sprovelo niz mera kako bi

postala efikasnija, odgovornija i sveobuhvatna kao odgovor na potrebe i prioritete građana u

oblasti vladavine prava. Ministarstvo se zalaže da ispuni obaveze koje proizilaze iz nekoliko

strateških i planskih dokumenata, uključujući: Akcioni plan za Sporazum o Stabilizaciji i

Pridruživanju (SSP); Akcioni plan o Putokazu za Liberalizaciji Viznog Režima; i Zakonodavni

Program za godine 2016-2017.

Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva sektora pravde su:

Nastavak reforme pravosuđa u cilju stvaranja nepristrasnog i nezavisnog sudskog i

tužilačkog sistema,

Povećanje efikasnosti sudova za rešavanje slučajeva,

Efikasnije upravljanje sistema izvršenja krivičnih kazni,

Jačanje kapaciteta forenzike i istraživanje ratnih zločina, organizovanog kriminala, i

krivičnih dela koja podrivaju osnove ekonomije zemlje,

Unapređenje sistema Međunarodne Pomoći i Pravne Saradnje;

Kontinuirano promovisanje profesionalnog razvoja sudija i tužilaca,

Gornji ciljevi pravde će se ostvariti kroz ove aktivnosti:

- Unapređenje pravne i institucionalne infrastrukture sistema pravde,

- Izmena pravnog okvira da bi se sudski sistem bavio prekršajnim delima samo ukoliko

su kazne osporene od stranaka.

- Potpuno stavljanje u funkciji Obrazovnih Kazneno-Popravnih Centara

- Završetak Sporazuma o Međunarodnoj Pravnoj Saradnji o Krivičnim ili Građanskim

Pitanjima.

- Povećanje medicinskih – pravnih kapaciteta (antropolog, arheolog, forenzički

toksikolog)

- Obuka sudija i tužilaca od strane Sudskog Instituta Kosova

- Pružanje besplatne pravne pomoći za sve građane Republike Kosovo

- Donošenje odluka o žalbama civilnih službenika protiv odluka tela za zapošljavanje u

svim institucijama Civilne Službe.

49

Budžetske organizacije koje učestvuju u Sektor Pravde su: Ministarstvo Pravde, Sudski Savet

Kosova, Tužilački Savet Kosova, Sudski Institut Kosova, Agencija za Besplatnu Pravnu Pomoć i

Nezavisni Nadzorni Savet za Civilnu Službu Kosova.

Tabela 7: Trendovi finansiranja 2016-2017 i Procene 2018-2020 – Sektor Pravde

Sektor Pravde 2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno 46,429,465 53,506,478 55,539,043 56,461,352 56,610,043

Broj radnika 4,308 4,951 4,951 4,951 4,951

Plate i dnevnice 32,462,214 36,379,363 37,238,662 37,422,434 37,607,125

Roba i usluge 10,579,561 10,562,574 11,055,840 11,466,877 11,466,877

Komunalije 1,469,688 1,607,041 1,827,041 1,827,041 1,827,041

Subvencije i transferi 378,112 1,750,000 2,150,000 2,150,000 2,150,000

Kapitalni troškovi 1,539,890 3,207,500 3,267,500 3,595,000 3,559,000

Rezerva - - - -

Izvori finansiranja


Sopstveni prihodi 707,761 1,284,058 1,288,560 1,289,223 1,289,223

Finansiranja sa


Finansiranje sa

budžetskog deficita (2%)

- 04


investiranja -06

Grantovi Donatora

3.6 SEKTOR INFRASTRUKTURE I KONKURENTNOSTI

Infrastruktura i konkurentnost su ključni faktori za ekonomski razvoj zemlje. Među ovim

faktorima učestvuje fizička infrastruktura, dostupnost kapitala, regulatorni uslovi i takođe i sama

poslovna sredina, kao i opšti kvalitet života. Jedan biznis i zajednica ne mogu imati uspeha ako ne

postoji redovna snabdevanje električnom energijom ili putevi na visokom nivou preko kojih roba

može da se plasira na tržište. Ekonomski razvoj je pod uticajem različitih faktora i uslova kako za

razvoj, tako i za promovisanje investicije iz inostranstva. Uloga države je neizbežna da stimuliše

stvaranje konkurentnih preduzeća sa sektorima sa visokom dodatom vrednošću. Dalji razvoj ovog

sektora će omogućiti ohrabrivanje, stvaranje, održivost i rast produktivnosti privatnih preduzeća i

privlačenje stranih investicija.

Kosovo u poslednjih nekoliko godina je postigla značajne rezultate u poboljšanju putne

infrastrukture, posebno međunarodnih veza. Najveći izazov ostaje obezbeđivanje stabilnog i

jeftinog snabdevanja električnom energijom, dok postojeći kapaciteti za proizvodnju su zastareli i

nedostatak različitosti za uvoz značajno utiče na rast cena. Na drugu stranu informativna

tehnologija je postalo svakodnevni alat za upotrebu u domaćinstvima na Kosovu, ali ne i za

poboljšanje operativnih procesa u privatnom sektoru, javnim institucijama ili obrazovnim

ustanovama.

Železnice kao prevozna sredstva se ne koriste u potrebnom nivou za prevoz ljudi i robe. U tom

smislu se očekuje da će ulaganje u železničku infrastrukturu, investicije koje će omogućiti

modernizaciju železničke mreže na Kosovu.

50

Neophodan je nov i inovativan pristup državne intervencije koje će omogućiti posao za jači razvoj

i bolji pristup finansijama.

Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva sektora infrastrukture i konkurentnosti su:

1. Izgradnja i održavanje saobraćajne putne infrastrukture koja će omogućiti jeftiniji protok

robe i ljudi, kao i lakši pristup Pan- Evropskim koridorima;

2. Podizanje nivoa bezbednosti u saobraćaju;

3. Stvaranje povoljnije klime za investicije i podržavanje razvoja malih i srednjih preduzeća;

4. Stvaranje politika i zakonskih okvira kako bi se osiguralo snabdevanje energijom;

5. Izrada strateških politika za održivi razvoj rudarskog sektora; i

6. Izrada politika i pravnog okvira za JP.

Gornji ciljevi sektora Infrastrukture i konkurentnosti će se ostvariti kroz ove aktivnosti:

Završetak izgradnje autoputa segmenta Priština-Elez Han, za povezivanje sa

Koridorom VIII i X jugoistočne Evrope,

Izgradnja segmenta autoputa Priština- Gnjilane-Končul,

Nastavak izgradnje nacionalnih puteva Priština-Peć (M9) i Priština-Mitrovica

(M2),

Vertikalna i horizontalna signalizacija putne mreže,

Izrada brošura i razvoj kampanja čiji je cilj senzibilizacija javnosti o bezbednosti u

saobraćaju,

Stvaranje ekonomskih zona,

Sigurnost proizvoda, što podrazumeva nadzor tržišta, zaštitu potrošača i uređenje

tržišta;

Izgradnja novih proizvodnih kapaciteta i rehabilitacije postojećih;

Sprovođenje mera efikasnosti i raznovrsnost izvora za proizvodnju energije;

Razvoj promotivnih projekata u oblasti EE i BRE....

Rehabilitacija i otvaranje novih radionica u rudniku “Trepča”;

Procena potencijala mineralnih resursa kroz istraživanje;

Procena potencijala za minerale-hrom, bakar, platina i njihove perspektive u

oblasti između Albanije i Kosova;

Izrada Mapa (geoloških plan-sheets) u odnosu 1: 25.000 za teritoriju Republike

Kosova;

Procena potencijala mineralnih resursi i pred-priprema investicionog paketa za 11

oblasti od interesa, objavljeni od strane Vlade Republike Kosova....

Budžetske organizacije koje sačinjavaju sektor infrastrukture i konkurentnosti su:

Ministarstvo Infrastrukture, Ministarstvo Ekonomskog Razvoja, Ministarstvo Trgovine i

Industrije,

Kosovska Agencija za Privatizaciju, Regulatorni Autoritet Elektronskih Komunikacija, Kosovska

Komisija za Zaštitu Konkurencije, Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale, Autoritet Civilne

Avijacije, Regulatorna Agencija za Železnice, Agencija za uslugu Vazdušne Navigacije,

Regulatorna Kancelarija za Energetiku.

51

Tabela 8: Trendovi finansiranja 2016-2017 i Procene 2018-2020 - Sektor Infrastrukture i

Konkurentnosti

Sektor Infrastrukture i

Konkurentnosti

2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno 259,720,591 355,100,127 368,456,239 386,966,572 445,025,779

Broj radnika 1,298 1,344 1,339 1,339 1,339

Plate i dnevnice 13,263,568 13,684,937 13,862,235 13,931,341 14,000,793

Roba i usluge 13,484,909 16,859,906 17,679,406 17,747,437 17,859,446

Komunalije 412,867 787,618 787,618 787,618 787,618

Subvencije i transferi 12,988,984 7,975,860 8,467,684 8,467,684 8,467,684


Nepredvidivi troškovi za

Infrastrukturu i

Konkurentnost

- - 55,000,000 60,000,000 110,000,000

Rezerva

Izvori finansiranja


Sopstveni prihodi 9,041,857 10,979,779 9,984,399 10,039,677 10,051,315

Finansiranja sa

Pozajmljivanja - 40,159,090 42,021,063 41,433,165 49,793,810

Finansiranje sa


(2%) - 04

- 13,959,090 15,821,063 16,877,673 18,360,572


investiranja -06 - 26,200,000 26,200,000 24,555,492 31,433,238

Grantovi Donatora

3.7 SEKTOR POLJOPRIVREDE

Cilj Poljoprivrednog Sektora je stvaranje i sprovođenje politika i programa, koje imaju direktan

uticaj na dobrobiti ruralnih oblasti Kosova..

Opšti cilj je orijentacija i obezbeđivanje održivog razvoja useva, stočnog fonda i povećanje

šumskih oblasti, sa ciljem optimalnog rasta proizvodnje u cilju boljeg zadovoljenja potreba

zemlje, minimiziranje uvoza i povećanje mogućnosti za izvoz kao i podržavanje i upravljanje

ovog razvoja.

Poljoprivreda igra važnu ulogu u ekonomiji Kosova zbog opsega seoskog stanovništva i stvaranja

mogućnosti za generisanje prihoda.

Izraženo u procentima, u poljoprivredi su zaposleni 26.7%, u odnosu na ukupan broj zaposlenih

na Kosovu i čini oko 17.6% vrednosti ukupnog izvoza. Poljoprivredni sektor, kao takav, odigraće

važnu ulogu u pružanju mogućnosti za zapošljavanje i stvaranje prihoda za ljude koji žive u

ruralnim područjima.

Razvoj poljoprivrednog sektora je od posebnog značaja, kako u smislu poboljšanja trgovinskog

bilansa, smanjenja nezaposlenosti, sigurnosti hrane, zaštite životne sredine i poboljšanju života

građana uopšte.

Kao rezultat podrške ovom sektoru, samo u prošloj godini neto prihodi u farmi su povećani za

12.2%. Zbog toga, Vlada treba da nastavi da pruža podršku sektoru poljoprivrede u narednom

srednjoročnom periodu.

52

Kao ključni sektor privrede Kosova, poljoprivreda je prepuna sistematskih i strukturnih izazova

koji će morati da se adresiraju da bi iskoristili svoje potencijale konkurentnosti i rasta. Trenutno,

poljoprivredu karakteriše niska produktivnost, uglavnom zbog: (i) usitnjenih imanja sa prosekom

od 2 ha; (ii) zastarelih tehnologija i farmi i nedostatak znanja/savremenih poljoprivrednih veština

među poljoprivrednicima i agro-prerađivačima; (iii) nedostatak diversifikacije poljoprivrednih

proizvoda i (iv) nedostatak investicija u navodnjavanje.

Sektor Poljoprivrede, kroz razvoj politika i strategija će biti i ubuduće faktor podrške orijentisan u

podsticanju farmera i stvaranje povoljnijeg ambijenta za razvoj.

Ove politike i strategije stvaraju mogućnosti za postizanje održivog razvoja i efikasnijeg

korišćenja prirodnih resursi.

Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva sektora poljoprivrede su:

Povećanje održivog razvoja poljoprivrednog sektora i obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa

prihoda poljoprivrednih proizvođača, i održiva proizvodnja kvalitetne hrane za zaštitu

životne sredine;

Povećanje konkurentnosti u poljoprivredi, naročito u prehrambenom sektoru,

promovisanje razvoja i mogućnosti zaposlenja, i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim

područjima;

Povećana proizvodnog potencijala farmi koja omogućava povećanje domaće proizvodnje i

smanjenje uvoza poljoprivrednih proizvoda;

Poboljšanje održivog razvoja šuma i svih njihovih ekoloških funkcija, ekonomsku i

socijalnu, uključujući očuvanje bio-diverziteta;

Upravljanje i kvalitativni razvoj poljoprivrednog sektora, uključujući razvoj politika i

unapređenje zakonodavnog i normativnog okvira.

Gornji ciljevi sektora poljoprivrede će se ostvariti kroz ove aktivnosti:

- Ulaganje u povećanju proizvodnih kapaciteta i poboljšanje higijenskih uslova stočarskih

farmi, povećanju površine sa voćem i povrćem, kako u otvorenim plantažama, tako i u

plastenicima, povećanje oblasti sa vinogradima, očuvanje i skladištenje primarnih

proizvoda i unapređenja tržišta snabdevanje svežim mesim od teladi i živinarstva;

- Ulaganja u nove tehnologije i povećanju kapaciteta za preradu agro-prehrambene

industrije, kao što su meso, mleko, voća, povrća i grožđa;

- Ulaganje u poslovnim i uslužnim delatnostima u ruralnim i planinskim područjima (seoski

turizam, aromatičnog bilja i šumskih plodova);

- Ulaganje u obnovljive izvore energije;

- Ulaganje u modernizaciju i proširenje postojećih i novih sistema navodnjavanja na nivou

farme i ostalih aktivnosti predviđanih u okviru sprovođenja PPRR 2014-2020;

- Pošumljavanje golih šumskih površina, oporavak šuma oštećenih vatrom i preduzimanje

mera prevencije kroz tretman entomološke pripreme.

Budžetska organizacija koja učestvuje u Sektoru Poljoprivrede je Ministarstvo Poljoprivrede,

Šumarstva i Ruralnog Razvoja.

53

Tabela 9: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor Poljoprivrede

Sektor Poljoprivrede

2016

godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020

godina

Procenjeno

Ukupno

50,817,594

57,596,233

59,141,461

59,636,711

56,817,460

Broj radnika

354

392

392

392

392

Plate i dnevnice

2,173,944

2,319,194

2,431,990

2,443,702

2,455,473

Roba i usluge

3,566,038

2,981,681

3,363,681

3,375,219

3,375,219

Komunalije

99,571

118,768

118,768

118,768

118,768


43,869,949

47,203,922

47,477,022

47,599,022

47,668,000

Kapitalni troškovi

1,108,092

4,972,668

5,750,000

6,100,000

3,200,000

Rezerva

Izvori finansiranja

Vladini grantovi

47,719,240

54,392,718

52,382,846

52,878,096

52,958,845

Sopstveni prihodi

170,769

183,515

183,515

183,515

183,515

Finansiranja sa Pozajmljivanja

2,927,585

3,020,000

6,575,100

6,575,100

3,675,100

Finansiranje sa budžetskog deficita

(2%) - 04

2,927,585

3,020,000

3,675,100

3,675,100

3,675,100

Finansiranje sa Klauzule investiranja -

06

2,900,000

2,900,000

Grantovi Donatora

39,972

-

-

-

-

3.8 SEKTOR ŽIVOTNE SREDINE

U sektoru zaštite životne sredine cilja se uravnotežen i održiv razvoj, istovremeno obezbeđujući

zaštitu životne sredine i razvoj odgovarajućeg prostornog planiranja. Održivi razvoj ima za cilj da

poboljša kvalitet života građana Kosova, i generacije koje dolaze. Ostvarivanje ove razvojne

politike će se obaviti kroz integraciju strategije zaštite životne sredine i sektorskih strategija kroz

praćenje, informisanje i izveštavanje o životnoj sredini.

Sve će to omogućiti integrisano i održivo upravljanje životne sredine. Kvalitet životne sredine na

Kosovu treba da se poboljša. Kosovo se suočava sa problemima u pogledu upravljanja voda,

otpadom i zagađenja vazduha i zemljišta. Ostali problemi životne sredine izazvani neplaniranim

prostornim razvojima i nelegalne gradnje koje oštećuju životnu sredinu i smanjuju mogućnosti za

budući razvoj zemlje.

Glavni ciljevi u okviru sektora životne sredine za naredni trogodišnji period 2018-2020, u

zavisnosti od zakonskih ovlašćenja dotičnih institucija, su:

54

- Završetak pripreme zakonske infrastrukture u oblasti delovanja na životnu sredinu i

njihovo usklađivanje sa zakonodavstvom EU i njena implementacija;

- Unapređenje životne sredine i praćenje njegovog stanja;

- Administriranje i bolje upravljanje vodnim resursima i rehabilitacija rečnih korita;

- Izrada Zonskih Mapi Kosova i Zonskih Mapi Opština i E-dozvole;

- Jačanje inspekcije Životne Sredine, Voda, Prirode, Prostornog Planiranja, Građevinarstva i

Izgradnje;

- Racionalno korišćenje i povećanje kapaciteta vodenih resursi;

- Održivo upravljanje otpadom;

- Povećanje Standarda Pružalaca usluga vode;

- Unapređenje nadzora i Izveštavanja performanse pružalaca usluga vode.

Budžetske organizacije koje spadaju u sektor Životne Sredine su: Ministarstvo Životne Sredine

i Prostornog Planiranja i Regulatorni Autoritet za Usluge Vode.

Tabela 10: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor Životne Sredine

Sektor Životne

Sredine

2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno

37,182,453

49,480,168

51,931,208

55,205,366

58,217,769

Broj radnika

352

356

356

356

356

Plate i dnevnice

2,164,127

2,313,557

2,336,750

2,348,434

2,360,176

Roba i usluge

1,037,649

1,252,576

1,252,576

1,264,085

1,264,085

Komunalije

44,973

89,723

91,882

92,847

93,508

Subvencije i transferi - - - - -

Kapitalni troškovi

33,935,704

45,824,312

48,250,000

51,500,000

54,500,000

Rezerva

Izvori finansiranja

Vladini grantovi

36,462,377

49,480,168

51,931,208

55,205,366

58,217,769

Sopstveni prihodi

Finansiranja sa

Pozajmljivanja

720,076 - - - -

Finansiranje sa


(2%) - 04

720,076

Finansiranje sa


06

Grantovi Donatora

1,294,549

55

3.9 SEKTOR KULTURE

Misija sektora kulture je stvaranje i razvoj politika, okruženja i mehanizama za promociju

aktivnosti kulture, procenu i zaštitu kulturne baštine, osnaživanje i učešće mladih u upravljanju i

kreativnosti, razvoju i afirmaciji kosovskog sporta u zemlji i u međunarodnoj areni, kao i

promociji i zaštiti autorskih prava.

Sektor je angažovan u podršci, navođenju, koordinaciju i nadzor u realizaciji projekata kulturnih

raznolikosti dizajniran i implementiran od strane profesionalaca. Kosovo je dostojanstveno

promovisana u velikim događajima kulture i sporta u svetu, vredi napomenuti dostignuća u

međunarodnoj areni zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Riju, Brazil 2016 godine,

nominacija za nagrade “OSCAR”, kao i učešće u međunarodnoj izložbi arhitekture na

Venecijanskom bijenalu. Kulturni sektor je najbolji ambasador prikazivanja identiteta i vrednosti

zemlje u međunarodnoj areni.

Briga za kulturno nasleđe je svačija odgovornost i važan faktor u održivom urbanom, socijalnom,

ekonomskom i kulturnom razvoju zemlje, poseban izazov za Kosovo ostaje među-institucionalna

koordinacija i sveobuhvatnost u studiranju i objektivnom i inkluzivnom tumačenju identifikacije,

procene i zaštite socijalnih i kulturnih vrednosti kulturnog nasleđa u zemlji.

Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva u okviru sektora kulture su:

Podrška, masovizacija, kvalitativni razvoj sporta i uspostavljanje sportske infrastrukture u

skladu sa međunarodnim standardima,

Integrisani pristup zaštiti kulturnog nasleđa ka održivom razvoju, obrazovanju, obuke i

aktivno učešće svih u proceni, prevenciji i zaštiti kulturnog nasleđa,

Podrška uspostavljanju nezavisne kulture i promocija kulturne diplomatije,

Osnaživanje mladih u razvojnim procesima, briga za zdravlje i bezbednost mladih,

pružanje neformalnog obrazovanja i stvaranje mogućnosti za zapošljavanje,

Praćenje procesa digitalizacije u svoj svojoj složenosti i razvoj medijskog pluralizma koji

služi svim građanima Kosova.

Planiranje, projektovanje, upravljanje i održavanje spomen kompleksa od posebnog

značaja.

Gornji ciljevi sektora za kulturu će se ostvariti kroz ove aktivnosti:

- Unapređenje sportske i kulturne infrastrukture u cilju stvaranja adekvatnih prostornih,

tehničkih i stručnih uslova za razvoj aktivnosti u skladu sa evropskim standardima;

- Podsticanje sportista u olimpijskom ciklusu da budu aktivni u sportu i da rade na daljoj

promociji sporta i performanse;

- Izrada planova upravljanja i određivanje jedinica za upravljanje za velike lokalitete

kulturnog nasleđa;

- Povećanje broja publikacija, vodiča, virtualnih medija, itd. i sistemska raspodela u zemlji i

inostranstvu u vezi sa kulturnim sektorom;

- Razvijanje profesionalnih veština za mlade ljude da budu pripremljeni u skladu sa

sadašnjim potrebama tržišta rada kroz obuku na radnom mestu širenje niza usluga za

mlade u Omladinskim Centrima;

- Podrška Knjizi i bibliotekama;

- Koordinacija sa susednim državama za plan digitalne frekvencije;

- Izrada plana i elaboracija za eksproprijaciju upravljanja memorijalnih kompleksi.

56

Budžetske organizacije koje sačinjavaju sektor Kulture su: Ministarstvo Kulture, Omladine i

Sporta, Savet Kosova za Kulturno Nasleđe, Nezavisna Komisija za Medije, Radio Televizija

Kosova i Agencija za Upravljanje Memorijalnih Kompleksi.

Tabela 11: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 - Sektor Kulture

Sektor Kulture 2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno 29,447,774 49,862,893 52,470,417 64,474,373 64,538,071

Broj radnika 695 832 832 832 832

Plate i dnevnice 4,011,798 4,671,942 4,769,150 4,792,729 4,816,427

Roba i usluge 1,495,074 1,524,259 1,659,259 1,749,636 1,749,636

Komunalije 356,369 422,458 475,458 485,458 495,458



Rezerva

Izvori finansiranja


Sopstveni prihodi 53,191 70,503 70,472 70,472 70,472

Finansiranja sa


Finansiranje sa


- 04


investiranja -06

Grantovi Donatora

3.10 SEKTOR OBRAZOVANJA

U sektoru obrazovanja se cilja razvoj društva zasnovano na konkurentnom znanju i veštini, koja je

integrisana u međunarodnim tokovima, sa jednakim mogućnostima za napredovanje svakog

pojedinca da bi bio spreman da doprinesu održivom društveno-ekonomskom razvoju zemlje.

Sektor obrazovanja ima državnu i građansku odgovornost u odgovarajućem obrazovanju mladih

Republike Kosovo da bi se pripremili kao dobri i korisni građani za zemlju. Uloga sektora je izvor

intelektualnog, političkog, ekonomskog i društvenog života u približavanju zemlje i kosovskog

društva.

Sektor obrazovanja na Kosovu prolazi kroz proces reformi koji ima za cilj da poveća učešće i

poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Radilo se na izradi zakona i usvojeni su brojni zakoni i pod-

zakonski akti, renovirane su mnoge obrazovne ustanove i osnovane su nove institucije. Radilo se

na poboljšanju nastavnih planova i programa i razvoj i pružanje novih udžbenika, koji moraju biti

podržani od novih nastavni praksi i učenju. Takođe, cilja se podržavanje naučnih istraživanja i

učešće u svim obrazovnim aktivnostima na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou da

bi se dostigli evropski standardi.

Pristup znanju, naučna istraživanja i dobijanja veština su u funkciji ubrzanog razvoja našeg

društva i konkurentnih sposobnosti u zemlji i inostranstvu u skladu sa međunarodnim

standardima.

57

Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva sektora obrazovanja su:

Povećano učešće i sprečavanje napuštanja pred-univerzitetskog obrazovanja. Ovaj cilj se

tiče povećanog nivoa inkluzije i kvaliteta obrazovanja u ranom detinjstvu,

Kvalitetno i efikasno upravljanje obrazovnog sistema, zasnovan na transparentnosti i

odgovornosti. Ovaj cilj ima veze sa kapacitetima za upravljanje na centralnom,

opštinskom i školskom nivou,

Razvoj funkcionalnog sistema osiguranja kvaliteta u skladu sa međunarodnim

standardima. Ovaj cilj se odnosi na izgradnju kapaciteta za osiguranje kvaliteta na svim

nivoima,

Podizanje kvaliteta nastave putem održivog sistema za pripremu i stručno usavršavanje

nastavnika. Ovaj cilj ima veze sa kontinuiranim profesionalnim razvojem nastavnika,

Unapređenje učenja kroz kvalitetnu nastavu, primenom plana i programa zasnovanu na

ovlašćenjima i korišćenjem nastavnih sredstava visokog kvaliteta. Ovaj cilj ima veze sa

implementacijom novog nastavnog programa u svim školama,

Stručno obrazovanje i obuka u skladu sa zahtevima tržišta rada u zemlji. Ovaj cilj se

postiže povećanjem Kapaciteta Centara za Savetovanje i Orijentisanje u Karijeri u

Opštinama i implementaciju koncepata prema Temeljnom Nastavnom Programu; izradu

novih nastavnih planova i programa i pregled svih VET nastavnih planova i programa;

poboljšanje kvaliteta usluga obuke ponuđena u Centru za obuku za stručno

osposobljavanje, i

Povećanje kvaliteta i konkurentnosti visokog obrazovanja kroz podsticanje izvrsnosti u

nastavi, naučnom istraživanju, inovacije i internacionalizacije.

Budžetske organizacije koje sačinjavaju sektor obrazovanja su: Ministarstvo Obrazovanja,

Nauke i Tehnologije, Akademija Nauke i Umetnosti Kosova, Univerzitet Prištine.

Tabela 12: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor Obrazovanja

Sektor Obrazovanja 2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno 75,165,543 79,165,038 84,905,306 92,208,031 92,400,024

Broj radnika 3,797 4,201 4,202 4,202 4,202

Plate i dnevnice 37,086,931 37,450,470 39,440,411 39,129,541 39,319,616

Roba i usluge 10,563,197 12,266,460 13,267,207 14,097,302 14,099,220

Komunalije 1,905,833 2,490,259 2,590,259 2,590,259 2,590,259



Rezerva

Izvori finansiranja - - - - -


Sopstveni prihodi 5,932,854 6,701,480 6,805,503 6,910,045 6,928,557

Finansiranja sa

Pozajmljivanja 1,543,000 2,647,400 1,209,560 2,399,946 -

Finansiranje sa


(2%) - 04 1,543,000 2,647,400 1,209,560 2,399,946


investiranja -06 - - -

Grantovi Donatora 662,075 -

58

3.11 SEKTOR ZDRAVSTVA

U zdravstvenom sektoru se cilja unapređenje javnog zdravlja kroz promociju zdravih načina

života i obezbeđivanja kvalitetne zdravstvene usluge uz jednostavan i jednak ekonomičan pristup.

Sadašnja situacija u sektoru zdravstva karakterišu dostignuća u različitim oblastima, ali i sa

znatnim poteškoćama za pružanje adekvatnog obima i kvaliteta zdravstvenih usluga.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju predviđa se osnivanje obavezne javne šeme zdravstvenog

osiguranja koja predviđa isplatu premija za zdravstveno osiguranje. Korišćenje kapaciteta

zdravstvene zaštite je niska, dok kvalitet zdravstvenih usluga još uvek nije na zadovoljavajućem

nivou, naročito u pogledu bolničkih infekcija, upotrebe kliničkih protokola i smernica, kao i

načina lečenja, gde pacijent treba da bude u centru pažnje i da mu se pruži dovoljno vremena za

klinička ispitivanja.

Sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita pruža sledeće usluge: bolničke, ambulantne,

dijagnostičke, terapijske, rehabilitacione, hitnog prevoza, stomatološke nege, kao i regionalne

javne zdravstvene usluge za pacijente lečenih u organizacionim jedinicama Univerzitetskog

Kliničkog Centra Kosova. Osim pružanja zdravstvenih usluga, pružaju i osnovno obrazovanje,

magistarskih kao i učešće u relevantnim istraživanjima u saradnji sa Medicinskim fakultetom.

Zdravstvo Kosova poseduje relativno adekvatne infrastrukturne kapacitete i sa dobrim

pokrivanjem mrežom zdravstvenih ustanova koje pružaju usluge stanovništvu sa izuzetkom

kapaciteta za hitne službe u Bolničkom i Univerzitetskom Kliničkim Centrom Kosova koje

ispunjavaju odgovarajući minimum.

Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva sektora zdravstva su:

Zaštita zdravlja i poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga koje se pružaju,

Reorganizacija finansiranja zdravstvenog sektora sa ciljem pružanja pristupačnih i

jednakih usluga,

Efikasne i efektivne integrisane zdravstvene usluge, primena novih metoda dijagnostike i

terapije,

Funkcionalna zdravstvena infrastruktura.

Funkcionalizacija Fonda Zdravstvenih Osiguranja (FZO), dhe

Razvoj Sistema Zdravstvenog Informisanja (SZI) koji je funkcionalan kod svih

zdravstvenih institucija.

Gornji ciljevi sektora zdravstva će se ostvariti kroz ove aktivnosti:

- Obezbeđivanje i poboljšanje pružanja zdravstvenih usluga koje su dostupne i jednake;

- Poboljšanje zdravlja majke i deteta;

- Prevencija i kontrola hroničnih stanja kao i hronične ne-zarazne;

- Kampanja ranog otkrivanja raka; dojke, raka grlića materice i kolo-rektalnog raka, kao i

genetskih fatalnih mal-formacija;

- Funkcionalizacija Kardio-hirurške Klinike i usluga invazivne kardiologije;

59

- Razvoj Sistema Zdravstvenog Informisanja (SZI) koji je funkcionalan na svim

zdravstvenim institucijama;

- Prikupljanje premija, potpisivanje godišnjih ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga u

skladu sa osnovnim paketom;

- Uspostavljanje sistema plaćanja koji će promovisati inovacije i nagradiće performansu,

kvalitet i efikasnost, kao i obezbediće kupovinu zdravstvenih usluga;

- Kontinuirano poboljšanje kvaliteta porodične medicine; i

- Izgradnja Emergentnog Centra Zdravlja.

Budžetske organizacije koje spadaju u sektor Zdravstva su: Ministarstvo Zdravstva (MZ) i

Bolnička i Univerzitetski Klinički Centar Kosova (BUKCK).

Tabela 13: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor Zdravlja

Sektor Zdravlja 2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno

118,605,043

126,663,627 147,789,814

150,589,754

156,489,756

Broj radnika

7,703

8,084 8,084

8,084

8,084

Plate i dnevnice*

59,202,835

60,504,684 79,902,249

80,300,260

80,700,262

Roba i usluge

35,186,115

38,736,796 38,736,796

36,723,902

42,023,902

Komunalije

3,535,238

3,821,964 3,821,964

3,821,964

3,821,964


9,841,961

7,013,805 7,213,805

7,413,805

7,613,805

Kapitalni troškovi

10,838,894

16,586,378 18,115,000

22,329,823

22,329,823

Rezerva


Vladini grantovi

112,655,761

124,238,612 146,689,814

148,539,723

149,234,725

Sopstveni prihodi

2,225,937 - - - -

Finansiranja sa

Pozajmljivanja

3,723,345

2,425,015 1,100,000

2,050,031

7,255,031

Finansiranje sa


(2%) - 04

3,723,345

2,425,015 1,100,000

2,050,031

7,255,031

Finansiranje sa


06 - - - - -

Grantovi Donatora

1,174,597

1,174,597 1,174,597

1,174,597 -

*U okviru Ministarstva zdravstva , ekonomska kategorija plate i dnevnice, su uključene od 18.5 mil.evra za svaku godinu za period 2018-2020 za zdravstveno osiguranje.

60

3.12 SEKTOR ZA SOCIJALNA PITANJA

Sektor za socijalna pitanja ima za cilj razvoj, implementaciju i koordinaciju politika, zakona i

drugih instrumenata za pružanje zaštite, održivi povratak i socijalnu inkluziju, stvaranje

infrastrukture za zapošljavanje i stručno usavršavanje, veštine i mogućnosti pružanja usluga za

sve građane Kosova.

Podrška za socijalne kategorije kroz šeme socijalne zaštite i penzijske šeme za sve građane

Kosova će se nastaviti i u narednim godinama. U vezi sa time, razmatrana je pravna infrastruktura

za pružanje usluga kroz programe koji su dizajnirani da pomognu najugroženijem delu

stanovništva: starija lica, siromašni, osobe sa invaliditetom, raseljena lica, nezaposleni i drugi koji

imaju potrebu za pomoć vlade.

Radiće se u svim pravcima sa pravnom reformom za podršku politika za rad i zapošljavanje,

zdravstvene zaštite i boljeg obrazovanja, posebno manjina koje žive na Kosovu.

Hitno pitanje koje treba rešiti je nezaposlenost mladih ljudi koji se suočavaju sa stopom

nezaposlenosti skoro duplo većim od aktivnog stanovništva uopšte. U vezi sa tim, analize i ankete

izveštavaju o nivoima veština radne snage i neusklađenosti ovih veština sa zahtevima tržišta.

Organizovanje i funkcionisanje profesionalnog osposobljavanja mora da bude u skladu sa

pravnom infrastrukturom Republike Kosova i slično sa evropskim. Moderne službe za

zapošljavanje se upravljaju u skladu sa ciljevima, ova orijentacija izgleda da je jasan za buduću

Kosovsku Agenciju za Zapošljavanje.

Glavni ciljevi za ispunjenje ciljeva sektora o socijalnim pitanjima su:

Sprovođenje aktivnih mera na tržištu rada, povećanje zaposlenosti, razvoj veština i bolje

funkcionisanje tržišta rada za sve građane koji žive na Kosovu.

Povećanje socijalne zaštite kroz proširenje i poboljšanje kvaliteta pružanja socijalnih i porodičnih

usluga, sa posebnim osvrtom na ugrožene grupe.

Stabilizacija zajednica, povratak, integracija na Kosovu i bolje blagostanje.

Razvoj održivog penzijskog sistema i jačanje kapaciteta institucija za ostvarivanje prava na

beneficije i boljih usluga za sve zajednice.

Jačanje uloge socijalnih partnera u razvoju društveno-ekonomske politike u zemlji, poboljšanje

uslova rada radnika i smanjenje neformalne zaposlenosti.

Gornji ciljevi sektora za socijalna pitanja će se ostvariti kroz ove aktivnosti:

Reformisanje i modernizacija javnih službi za zapošljavanje (JSZ), koja reaguje na potrebe tržišta

rada.

Proširenje aktivnih mera na tržištu rada sa fokusom na ljude koji imaju poteškoća na tržištu rada.

Pružanje kvalitetnih usluga stručnog osposobljavanja u skladu sa potrebama tržišta rada.

Razvoj standarda i alternativnih/inovativnih oblika pružanja usluga socijalne zaštite i

promovisanja socijalne uključenosti.

Izgradnja kuća, kolektivnih objekata, škola, zdravstvenih centara za bolju dobrobit zajednica.

Izgradnja putne infrastrukture, sportskih terena za olakšavanje života zajednica i svih građana na

Kosovu.

Stvaranje pravne osnove za demokratsko društvo, povećanje kredibiliteta i saradnja sa domaćim i

međunarodnim institucijama.

61

Povećanje kvaliteta usluga putem reorganizacije penzijskih subjekata na nivou agencije za

sprovođenje penzijskih šema.

Unapređenje i koordinacija socijalnih osiguranja kroz postizanje bilateralnih sporazuma za

ostvarivanje ljudskih prava i stvaranje mogućnosti za protok radničke snage.

Razvoj i jačanje dijaloga sa socijalnim partnerima, posebno, dijalog sa organizacijama

poslodavaca i radničkih organizacija kroz razvoj kapaciteta struktura kao i radnog sistema KES-a.

Poboljšanje radničkih prava i garantovanje minimalnih standarda bezbednosti i zdravlja na radu, u

skladu sa međunarodnim standardima kroz poboljšanje pravnog okvira, podizanja svesti i boljeg

praćenja i sprovođenje zakonskog okvira.

Jačanje mehanizama i među-institucionalna koordinacija za smanjenje neformalnog

zapošljavanja.

Budžetske organizacije koje sačinjavaju sektor za socijalna pitanja su: Ministarstvo Rada i

Socijalne Zaštite i Ministarstvo za Zajednice i Povratak.

Tabela 14: Trendovi finansiranja 2016- 2017 i procene 2018-2020 – Sektor Socijalnih

Pitanja

Sektor Socijalnih

Pitanja

2016 godina

Trošenje

2017 godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno 384,085,495 383,606,990 393,473,215 400,747,036 398,852,200

Broj radnika 926 964 964 964 964

Plate i dnevnice 5,600,600 5,725,887 5,800,112 5,829,028 5,858,089

Roba i usluge 3,334,343 2,148,190 2,148,190 2,176,675 2,176,675

Komunalije 360,662 403,239 403,239 403,239 403,239



Rezerva



Sopstveni prihodi - - -

Finansiranja sa


Finansiranje sa


- 04

-


investiranja -06 - - -

Grantovi Donatora -

62

ČETVRTI DEO

4 Opštinski Nivo

4.1 Uvod

Srednjoročni Okvir Rashoda 2018-2020 na opštinskom nivou utvrđuju Vladini grantovi za

finansiranje opština za 2018 godinu i orijentacije za godine 2019-2020, na osnovu strateškim

prioritetima Vlade u oblasti fiskalnih odnosa. Isto tako, ovaj dokument određuje nivo sopstvenih

opštinskih prihoda za fiskalnu 2018 godinu i srednjoročno predviđanje 2019-2020.

Principi, kriterijumi i formule koje su upotrebljene za dodelu državnih grantova za finansiranja

opština za 2018 godinu se zasnivaju na Zakon o Finansiranju Lokalne Samouprave (ZFLS) i

tabeli 1 makro-fiskalnih projekcija pripremljen od Ministarstva Finansija kao što je navedeno u

Zakonu o upravljanju Javnim finansijama i odgovornost (ZUJFO).

Proces opštinskog budžetiranja uzima u obzir ove aspekte:

Budžetiranje na nivou programa i pod-programa, u skladu sa postojećom strukturom plana

računovodstva,

Poboljšanja u pristupu budžetiranja orijentisana ka rezultatima i performansu,

Implementacija koncepta višegodišnjeg planiranja kapitalnih projekata, kao i

Definisanje strukture rashoda po ekonomskim kategorijama.

Višegodišnji kapitalni projekti trebaju se prijaviti na sistem projekta javnih investicija (PJI) na

osnovu performanse. Kao rezultat toga, opštine su dužne da razviju strategiju zasnovanu na

stremljenjima i ciljevima orijentisane ka rezultatima.

4.2 Izvori opštinskog finansiranja za godine 2018-2020

4.2.1 Opšti Grant za 2018 godinu i predviđanja za 2019-2020

Na osnovu tabele 1 prikazane u nastavku, pripremljena od strane Odeljenja za makroekonomsku

politiku i Međunarodne finansijske Saradnje Ministarstva Finansija u skladu sa ZFLS, Komisija

za Grantove na sastanku 4 aprila 2017 usvojila je Opšti Grant za opštine za 2018 godinu u iznosu

od 173.6 miliona evra.

Ovo izdvajanje se zasniva na formuli iz člana 24 ZFLV. Prema ovom članu, 10% od ukupnog

broja budžetiranih prihoda Centralne vlade će biti dodeljena opštinama, osim: sopstvenih prihoda

centralnog nivoa, budžetske podrške i grantova, prihoda od poreza na imovinu, prihodi od

dividendi, dodeljenih donatorskih grantova efekat jednokratnih prihoda od poreskog duga i porezi

i takse i druge lokalne samouprave.

Kao što je prikazano u sledećoj tabeli, opšti prihodi vlade za 2018 godinu se očekuje da budu

1,898 miliona evra. Od ovog iznosa, odbijaju se oni prihodi kao što je navedeno u članu 24 ZFLV

63

i dolazimo do osnove za ukupnu dodelu granta za opštine, koji za 2018 godinu je u iznosu od

173,6 miliona evra.

Tabela 1: Određivanje vrednosti Opšteg Granta za opštine 2018-2020 (mil. Evra)

Opis 2017 2018 2019 2020

A. Opšti prihodi Vlade 1,644 1,898 2,067 2,257

Odbijaju se:

Sopstveni prihodi centralne vlade -45 -52 -52 -53

Budžetska podrška i grantovi -1 -5 -5 -5

Porez na imovinu -25 -30 -33 -36

Prihodi sa dividende -15 -5 -5 -5

Određeni grantovi donatora -12 -12 -12 -12

Taksa, nameti i ostalo od Lokalne Vlade -54 -52 -52 -52

Efekat jednokratnih prihoda sa poreskog duga -0 -6 -6 -6

B. Osnova za obračun opšteg granta za opštine 1,492 1,736 1,903 2,088

C. Opšti granta za opštine (10% e B) 149.2 173.6 190.3 208.8

208.8 *Obračunavanje Opšteg granta za 2017. god. je izvršeno prema projekcijama SOR-a 2017-2019 .

Nedavnim izmenama i dopunama ZFLV, odobrenog u Skupštini 14 jula 2016, obavljena je

ispravka formule opšteg granta. Deo od 2.7% ukupnog granta se dodeljuje za 14 opština sa

brojem stanovnika ispod 22.000 stanovnika. Od ovog iznosa, pola je dodeljena za ove 14 opštine

na osnovu broja stanovnika i druga polovina se dodeljuje kao fiksni iznos za svaku od ovih

opština.

Za potrebe niveliranja niskog kapaciteta sopstvenih prihoda manjih opština, na osnovu ZFLS,

svaka opština će svake godine primiti ukupan fiksni iznos od 140,000 evra, oduzimanjem 1 evra

po glavi stanovnika, ili 0 evra za opštine sa jednakim ili većim brojem stanovnika od 140,000 lica.

Nakon toga, raspodela obavljena po opštinama na osnovu formule za dodelu opšteg granta

opštinama prema ZFLS: (i) broj stanovništva čini osamdeset devet odsto (89%); (ii) geografska

veličina opštine šest odsto (6%); (iii) broj manjinskog stanovništva u opštini tri posto (3%); (iv)

opština u kojima većina stanovništvo se sastoji od nacionalnih manjina sa dva posto (2%).

Tabela 2: Struktura Opšteg Granta za 2018-2020 prema ZFLS (mil. Evra)

Faktori 2017 2018 2019 2020

Procena Procena Procena Procena

Opšti grant 149.2 173.6 190.3 208.8

Kontingenta za korkciju formule 4 4.7 5.1

Fiskalni iznos 3.6 3.6 3.6 3.6

Stanovništvo (stanovnici) 1,780,021 1,780,021 1,780,021 1,780,021

Budžet: 89% agregatnog iznosa 125.99 147.1 161.6 182.6

Optinska oblast (km2) 10,901 10,901 10,901 10,901


Manjinske zajednice u opštiniKomunitetet pakicë në komunë107,926 107,926 107,926 107,926

Buxhet: 3% agregatnog iznosa 4.3 5.0 5.4 6.2

Stanovništvo manjinskih opština 62,031 62,031 62,031 62,031


64

Tabela 3: u nastavku prikazuje raspodelu Opšteg Granta po opštinama prema formuli predviđenoj

sa ZFLS.

Tabela 3: Raspodela Opšteg Granta po opštinama 2018-2020

`

65

Go

din

a 2018G

od

ina 2019

Go

din

a 2020

1,736.0

1,903.0

2,088.0

10%173,600,000

190,300,000

208,800,000

2.7

%4,687,200

5,138,100

168,912,800

185,161,900

Fikni Izn

os

14

0,0

00

3

,63

6,6

57

3

,63

6,6

57

3

,63

6,6

57

Uku

pn

o1

65

,27

6,1

43

1

81

,52

5,2

43

2

05

,16

3,3

43

89

%1

47

,09

5,7

67

1

61

,55

7,4

66

1

82

,59

5,3

75

6%

9,9

16

,56

9

10

,89

1,5

15

1

2,3

09

,80

1

3%

4,9

58

,28

4

5,4

45

,75

7

6,1

54

,90

0

Op

štine

sa Man

jinskim

Stano

vništvo

m

2%

3,3

05

,52

3

3,6

30

,50

5

4,1

03

,26

7

Stano

vništv

o

89%G

eo

grafska

veličin

a6%

Man

jinsko

Stano

vništvo

u

Op

štinam

a

3%

Op

štine

sa

man

jinskim

stano

vništv

om

2%Fiksn

i izno

s

za 14

op

štine

Proporcionalno

prema

stanovništvu za

14 opština

Uku

pn

o

1D

ečan

40,019

2.25%297

2.72%

551

0.51%0.00%

-

-

99,981

3,307,054

270,201

25,314

-

3,702,550

4,056,736

4,571,982

2D

ragaš33,997

1.91%

430

3.94%13,559

12.56%

0.00%-

-

106,003

2,809,413

391,195

622,921

-

3,929,532

4,305,442

4,852,290

3U

roše

vac108,610

6.10%

345

3.17%4,193

3.89%

0.00%-

-

31,390

8,975,215

313,868

192,633

-

9,513,106

10,445,299

11,801,392

4 K

oso

vo P

olje

34,827

1.96%83

0.76%

4,511

4.18%0.00%

-

-

105,173

2,878,002

75,626

207,242

-

3,266,043

3,576,803

4,028,877

5Đ

akovica

94,556

5.31%587

5.39%

6,679

6.19%0.00%

-

-

45,444

7,813,833

534,128

306,843

-

8,700,249

9,551,145

10,788,971

6G

njilan

90,178

5.07%392

3.60%

2,264

2.10%0.00%

-

-

49,822

7,452,048

356,732

104,012

-

7,962,613

8,740,558

9,872,260

7G

logo

vac58,531

3.29%

276

2.53%45

0.04%

0.00%-

-

81,469

4,836,832

251,203

2,067

-

5,171,571

5,672,004

6,400,000

8Ele

z Han

9,403

0.53%83

0.76%

44

0.04%0.00%

167,400

191,125

358,525

130,597

777,037

75,626

2,021

-

1,343,805

1,462,323

1,191,547

9Isto

k39,289

2.21%

454

4.17%3,085

2.86%

0.00%-

-

100,711

3,246,729

413,135

141,730

-

3,902,304

4,276,057

4,819,768

10Ju

nik

6,084

0.34%74

0.68%

4

0.00%0.00%

167,400

123,663

291,063

133,916

502,764

67,438

184

-

995,365

1,079,442

841,957

11K

ačanik

33,409

1.88%211

1.94%

36

0.03%0.00%

-

-

106,591

2,760,823

192,071

1,654

-

3,061,138

3,351,614

3,774,179

12K

ame

nica

36,085

2.03%424

3.89%

1,864

1.73%0.00%

-

-

103,915

2,981,960

385,843

85,635

-

3,557,352

3,896,877

4,390,794

13K

lina

38,496

2.16%309

2.84%

1,241

1.15%0.00%

-

-

101,504

3,181,198

281,224

57,013

-

3,620,939

3,966,952

4,470,308

14Le

po

savić13,773

0.77%

539

4.95%323

0.30%

13,773

22.20%167,400

279,949

447,349

126,227

1,138,161

490,462

14,839

733,939

2,950,976

3,227,744

3,077,381

15Lip

ljan57,605

3.24%

338

3.10%3,107

2.88%

0.00%-

-

82,395

4,760,310

307,606

142,740

-

5,293,051

5,805,336

6,550,574

16M

ališevo

54,613

3.07%306

2.81%

54

0.05%0.00%

-

-

85,387

4,513,060

278,495

2,481

-

4,879,423

5,350,747

6,036,399

17M

amu

ša 5,507

0.31%

32

0.29%379

0.35%

5,507

8.88%167,400

111,935

279,335

134,493

455,082

29,230

17,412

293,458

1,209,010

1,314,060

1,121,582

18M

itrovica ve

riore

71,909

4.04%

331

3.04%2,199

2.04%

0.00%-

-

68,091

5,942,351

301,238

101,025

-

6,412,706

7,036,475

7,943,894

19N

ovo

Brd

o6,729

0.38%

204

1.87%3,202

2.97%

0.00%167,400

136,773

304,173

133,271

556,065

185,703

147,105

-

1,326,317

1,442,967

1,236,661

20O

bilić

21,549

1.21%105

0.96%

1,655

1.53%0.00%

167,400

438,003

605,403

118,451

1,780,747

95,640

76,033

-

2,676,274

2,926,465

2,542,061

21P

eć

96,450

5.42%603

5.53%

8,334

7.72%0.00%

-

-

43,550

7,970,348

548,684

382,877

-

8,945,459

9,820,649

11,093,816

22P

od

uje

vë88,499

4.97%

633

5.81%849

0.79%

0.00%-

-

51,501

7,313,300

575,976

39,004

-

7,979,782

8,759,249

9,893,167

23P

riština

198,897

11.17%514

4.72%

4,146

3.84%0.00%

-

-

16,436,271

467,718

190,474

-

17,094,462

18,775,102

21,219,984

24P

rizren

177,781

9.99%603

5.53%

31,682

29.36%0.00%

-

-

14,691,306

548,684

1,455,519

-

16,695,509

18,336,925

20,724,748

25O

raho

vac56,208

3.16%

278

2.55%944

0.87%

0.00%-

-

83,792

4,644,866

253,023

43,369

-

5,025,049

5,510,848

6,217,556

26Štrp

ce6,949

0.39%

248

2.28%3,182

2.95%

0.00%167,400

141,245

308,645

133,051

574,245

225,731

146,186

-

1,387,858

1,510,571

1,307,556

27Štim

lje27,324

1.54%

134

1.23%858

0.79%

0.00%-

-

112,676

2,257,976

122,022

39,418

-

2,532,092

2,769,956

3,115,985

28Ske

nd

eraj

50,858

2.86%374

3.43%

109

0.10%0.00%

-

-

89,142

4,202,757

340,356

5,008

-

4,637,264

5,084,411

5,734,892

29Su

vareka

59,722

3.36%361

3.31%

575

0.53%0.00%

-

-

80,278

4,935,253

328,530

26,416

-

5,370,477

5,890,582

6,647,196

30V

itine

46,987

2.64%270

2.48%

258

0.24%0.00%

-

-

93,013

3,882,869

245,745

11,853

-

4,233,480

4,640,549

5,232,727

31V

učitrn

69,870

3.93%345

3.17%

960

0.89%0.00%

-

-

70,130

5,773,854

313,974

44,104

-

6,202,062

6,804,922

7,681,922

32Zu

bin

Po

tok

6,616

0.37%333

3.06%

995

0.92%6,616

10.67%

167,400

134,476

301,876

133,384

546,727

303,058

45,712

352,555

1,683,312

1,835,054

1,682,636

33Zve

čan7,481

0.42%

123

1.13%386

0.36%

7,481

12.06%167,400

152,058

319,458

132,519

618,208

112,015

17,733

398,649

1,598,583

1,742,043

1,555,843

34G

račanica

10,675

0.60%131

1.20%

3,423

3.17%10,675

17.21%

167,400

216,979

384,379

129,325

882,151

119,293

157,258

568,852

2,241,258

2,448,078

2,273,800

35K

loko

t2,556

0.14%

23

0.21%1,193

1.11%

0.00%167,400

51,953

219,353

137,444

211,220

21,042

54,808

-

643,868

693,192

493,795

36Se

vern

a Mitro

vica 12,326

0.69%

5

0.05%867

0.80%

12,326

19.87%167,400

250,537

417,937

127,674

1,018,585

4,667

39,831

656,831

2,265,525

2,474,823

2,262,666

37P

arteš

1,787

0.10%29

0.27%

2

0.00%1,787

2.88%

167,400

36,322

203,722

138,213

147,672

26,500

92

95,226

611,426

657,519

472,742

38R

anilu

k3,866

0.22%

69

0.63%168

0.16%

3,866

6.23%167,400

78,580

245,980

136,134

319,475

62,889

7,718

206,012

978,209

1,060,477

876,089

1,780,021

100%10,901

100%

107,926

100%62,031

100%

2,343,600

2,343,6004,687,200

3,636,657

147,095,767

9,916,569

4,958,284

3,305,523

173,600,000

190,300,000

208,800,000

Kriteriju

mi

Bu

dže

tski prih

od

i Bu

dže

tirani u

Bu

dže

tu K

oso

va (m€)

Op

šti Gran

t (10%)

Stano

vništvo

Man

jinsko

Stano

vništvo

O

pštin

e sa m

anjin

skim

stano

vništvo

m

Fiksni izn

os

(140,000-1€)

Op

šti Gran

t

2020

Krite

riji za do

de

lu O

pšte

g Gran

ta pre

ma LFP

L)O

pšti G

rant za 2

01

8 go

din

u

Izno

s za

Op

štine

sa

man

jinskim

stano

vništv

om

(2%)

Op

šti Gran

t

2018

Form

ula izd

vajanja O

pšteg G

ranta za go

din

e 2018-2020

Ne

pre

dvid

ivi troško

vi za ispravljan

je fo

rmu

le

Op

šti Gran

t

Ge

ografska ve

lićina

Man

jinsko

Stano

vništvo

Izno

s za

Stano

vništvo

(89%)

Uku

pn

i Op

šti

Gran

t2019

Ne

pre

dvid

ivi troško

vi za ispravljan

je

form

ule

UK

UP

NO

Op

štine

Izno

s za

geo

grafsku

veličin

u (6%

)

Izno

s za

man

jinsko

stano

vništv

o u

op

štinam

a

(3%)

Stano

vništvo

Ge

ografska ve

ličina

66

Finansiranje socijalnih usluga kao nadležnost preneta sa MRSZ u opštine u okviru opšteg granta

opštine.

Zaposleni u administraciji Opštinskih Direkcija za pred-univerzitetsko Obrazovanje se finansiraju

od Opšteg Granta u opštinama. Takođe, zaposleni u administraciji Opštinskih Direkcija za

primarno Zdravstvo se finansiraju sa opšteg granta opština.

Takođe, sa opšteg granta će se dopuniti i specifični grantovi za obrazovanje i zdravstvo, po

potrebi.

4.2.2 Specifični Grant za pred-univerzitetsko Obrazovanje za godine 2018-2020

Specifični grant za pred-univerzitetsko obrazovanje za 2018 godinu je odobren od strane

Komisije za grantove u iznosu od 170.2 miliona evra. Takođe, za 2018 godinu u poređenju sa

2017 godinom, prema MONT-u je izveštavan broj od 8,600 manje učenika u osnovno

obrazovanje. U izračunavanju granta za obrazovanje, ovaj pad broja učenika podrazumeva oko

430 manjih stopa učenja. Sve ove stope će se čuvati u obrazovanju u svojstvu koordinatora

kvaliteta obrazovanja u školama.

Specifični Grant Obrazovanja prema ZFLS se zasniva na otvoren sistem finansiranja, uzimajući u

obzir kriterijume na formuli pred-univerzitetskog obrazovanja MONT-a za 2018 godinu. Formula

tretira nivo predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, uzimajući u obzir sledeće elemente:

a) Broj upisanih učenika za godinu 2016/2017;

b) Odnos učenik-nastavnik za osnovno i srednje obrazovanje za većinske učenike 1:21.3;

c) Odnos učenik-nastavnik za osnovno i srednje obrazovanje za manjinske učenike 1:14.2;

d) Odnos učenik-nastavnik za predškolsko obrazovanje 1:12;

e) Odnos učenik-nastavnik za srednje profesionalno obrazovanje za većinske učenike 1:17.2,

i za manjinske učenike 1:11.5;

f) Odnos učenik-nastavnik u planinskim predelima 1:14.2;

g) Kalkulacija za nastavno osoblje za nastavničko osoblje za engleski jezik za razrede I i II;

h) Kalkulacija za tehničko administrativno osoblje za 630 učenika 1 osoblje u predškolsko i

osnovno obrazovanje (na osnovu Administrativnog Uputstva br.18/2009 MONT-a);

i) Kalkulacija za tehničko administrativno osoblje za 470 učenika 1 osoblje u srednje

obrazovanje (na osnovu Administrativnog Uputstva br.18/2009 MONT-a);

j) Kalkulacija za nastavničko osoblje u porodiljski odmor je predviđeno 3% (osnova je

nastavničko osoblje);

k) Kalkulacija za pomoćno osoblje za 170 učenika 1 osoblje (čistač) kao i 1 osoblje po školi

(čuvar) na osnovu Administrativnog Uputstva br.18/2009 MONT-a;

l) Profesionalna služba 80 pedagoga (na osnovu Administrativnog Uputstva br.18/2009

MONT-a);

m) Koordinatori kvaliteta;

n) Plate su izračunate na osnovu prosečne plate prema nivoima;

o) Radno iskustvo je izračunato uzimajući prosek za 15 godina;

67

Tabela 4: Raspodela specifičnog granta za pred-univerzitetsko Obrazovanje za 2018-2020

68

10

3,8

90

,47

0

3,2

33

,31

8

19

,79

5,9

89

4

73

,28

0

1,6

88

,36

6

7,5

68

,40

3

13

,00

2,5

39

1

1,2

27

,27

2

16

0,8

79

,63

8

8,2

13

,27

6

1,1

77

,53

8

17

0,2

70

,45

1

17

8,2

73

,16

3

18

8,0

78

,18

7

1

Deçan

1,8

54,9

10

58,3

44

-

11,8

32

32,0

86

146,9

71

217,3

60

174,1

65

2,4

95,6

67

132,3

08

18,8

59

2,6

46,8

34

2,7

71,2

35

2,9

23,6

53

2

Dra

gash

69,8

04

1,5

91

1,7

42,5

80

11,8

32

36,5

11

96,9

61

227,8

43

164,0

83

2,3

51,2

05

133,2

16

13,7

04

2,4

98,1

25

2,6

15,5

37

2,7

59,3

92

3

Feriz

aj

6,6

65,3

71

206,8

56

1,9

30,7

46

11,8

32

99,5

76

450,4

29

790,6

13

761,8

84

10,9

17,3

07

516,1

79

80,1

52

11,5

13,6

38

12,0

54,7

79

12,7

17,7

92

4

Fushë K

oso

vë

2,3

27,8

08

72,6

65

-

11,8

32

25,4

47

127,6

45

237,0

47

210,2

46

3,0

12,6

90

153,3

38

24,1

79

3,1

90,2

08

3,3

40,1

48

3,5

23,8

56

5

Gja

ko

vë

5,4

98,7

00

169,1

98

251,2

77

11,8

32

80,7

67

385,3

94

647,5

98

528,5

15

7,5

73,2

81

402,3

98

56,9

66

8,0

32,6

44

8,4

10,1

78

8,8

72,7

38

6

Gjila

n

5,1

39,7

25

158,0

59

1,6

35,8

36

23,6

64

87,4

06

375,9

81

660,9

16

606,3

00

8,6

87,8

87

426,9

83

61,3

90

9,1

76,2

59

9,6

07,5

43

10,1

35,9

58

7

Glo

go

vac

3,2

37,2

18

99,7

15

1,2

75,4

77

11,8

32

54,2

14

274,6

82

425,9

37

403,5

51

5,7

82,6

26

270,9

06

41,0

72

6,0

94,6

03

6,3

81,0

49

6,7

32,0

07

8

Ele

z H

an

564,6

61

18,5

64

3,8

96

11,8

32

6,6

38

34,8

08

66,7

94

53,0

55

760,2

48

41,4

43

5,8

30

807,5

21

845,4

74

891,9

75

9

Isto

g

2,1

32,4

67

67,3

61

499,0

49

11,8

32

34,2

98

154,0

29

301,4

00

240,1

04

3,4

40,5

40

184,4

84

25,0

76

3,6

50,0

99

3,8

21,6

54

4,0

31,8

45

10

J

unik

258,9

31

9,0

17

-

11,8

32

4,4

26

16,7

69

25,8

26

24,5

17

351,3

18

17,8

23

2,6

15

371,7

55

389,2

27

410,6

35

11

K

ačanik

1,8

18,0

04

55,6

92

225,1

76

11,8

32

30,9

79

131,3

32

240,2

71

188,5

53

2,7

01,8

38

145,3

71

20,0

43

2,8

67,2

52

3,0

02,0

13

3,1

67,1

24

12

K

am

enic

a

1,8

74,4

64

56,2

22

198,2

95

11,8

32

36,5

11

189,6

97

301,0

96

200,1

68

2,8

68,2

86

174,4

00

18,4

03

3,0

61,0

88

3,2

04,9

59

3,3

81,2

32

13

K

lina

2,2

66,5

04

69,4

82

436,3

27

11,8

32

38,7

24

170,8

90

289,2

38

246,2

98

3,5

29,2

95

178,8

10

25,9

14

3,7

34,0

19

3,9

09,5

18

4,1

24,5

41

14

L

ep

osavi

733,5

53

24,3

98

11,2

98

11,8

32

12,1

70

62,0

81

133,3

42

74,1

73

1,0

62,8

47

78,4

83

7,0

35

1,1

48,3

65

1,2

02,3

38

1,2

68,4

66

15

L

ep

osavić

3,3

75,4

80

104,4

89

1,0

97,4

40

11,8

32

61,9

58

252,6

97

508,7

94

406,0

73

5,8

18,7

62

311,7

83

42,0

22

6,1

72,5

67

6,4

62,6

77

6,8

18,1

25

16

M

ališ

evo

3,5

98,8

31

112,9

75

1,1

27,4

37

11,8

32

64,1

71

308,8

87

467,1

87

426,9

76

6,1

18,2

97

296,7

21

44,8

37

6,4

59,8

54

6,7

63,4

67

7,1

35,4

57

17

M

am

uša

276,3

20

9,5

47

21,8

16

11,8

32

4,4

26

22,4

92

32,0

67

28,3

96

406,8

97

21,3

70

2,9

83

431,2

49

451,5

18

476,3

51

18

M

itrovca

4,8

58,9

44

150,6

34

400,0

96

23,6

64

64,1

71

305,1

28

526,4

02

474,8

19

6,8

03,8

59

335,1

01

51,6

40

7,1

90,5

99

7,5

28,5

57

7,9

42,6

28

19

N

ovo

Brd

o

352,3

79

11,1

38

132,0

67

11,8

32

14,3

83

63,4

20

119,1

18

52,8

41

757,1

77

63,9

92

4,0

13

825,1

83

863,9

67

911,4

85

20

O

biliq

1,3

86,1

38

43,4

93

427,7

56

11,8

32

22,1

28

114,1

25

199,4

43

165,4

18

2,3

70,3

33

125,6

78

15,8

27

2,5

11,8

38

2,6

29,8

94

2,7

74,5

39

21

P

ejć

5,9

32,1

39

184,5

79

254,3

94

11,8

32

79,6

61

338,7

00

596,8

41

555,0

26

7,9

53,1

72

384,9

71

60,5

33

8,3

98,6

75

8,7

93,4

12

9,2

77,0

50

22

P

od

uje

vo

5,1

96,3

04

161,2

42

1,2

29,1

17

11,8

32

84,0

86

363,5

88

660,8

10

578,1

96

8,2

85,1

74

413,1

84

61,3

75

8,7

59,7

33

9,1

71,4

40

9,6

75,8

70

23

P

rištin

a

13,4

36,9

20

422,1

98

416,8

48

23,6

64

160,4

28

692,6

35

1,2

78,9

20

1,2

32,7

38

17,6

64,3

51

843,1

51

139,1

81

18,6

46,6

82

19,5

23,0

76

20,5

96,8

46

24

P

rizre

n

8,8

42,1

03

273,6

86

1,6

41,6

79

23,6

64

152,6

83

563,2

41

1,0

05,0

84

937,9

40

13,4

40,0

82

658,7

32

99,1

14

14,1

97,9

28

14,8

65,2

30

15,6

82,8

18

25

O

raho

vac

3,0

78,6

05

94,4

11

513,4

63

11,8

32

55,3

20

262,2

02

399,6

58

331,2

61

4,7

46,7

52

248,7

12

34,8

23

5,0

30,2

87

5,2

66,7

11

5,5

56,3

80

26

Š

trpce

633,6

53

20,1

55

216,9

95

11,8

32

22,1

28

79,3

94

114,1

35

82,3

96

1,1

80,6

88

70,2

38

7,9

02

1,2

58,8

28

1,3

17,9

93

1,3

90,4

82

27

Š

timlje

1,4

94,2

62

47,7

36

580,4

70

11,8

32

27,6

60

96,4

20

207,2

77

184,9

79

2,6

50,6

36

130,6

33

19,4

80

2,8

00,7

49

2,9

32,3

84

3,0

93,6

65

28

G

logo

vac

2,6

91,8

44

82,2

12

1,2

75,8

66

11,8

32

50,8

94

240,1

83

403,8

42

356,8

57

5,1

13,5

30

253,7

96

35,4

12

5,4

02,7

38

5,6

56,6

66

5,9

67,7

83

29

S

uva R

eka

2,8

86,7

20

88,5

77

1,4

52,7

34

11,8

32

56,4

26

260,8

30

441,7

60

390,0

32

5,5

88,9

12

276,3

01

39,2

18

5,9

04,4

31

6,1

81,9

40

6,5

21,9

46

30

V

uitin

a

2,7

68,2

25

86,4

55

193,6

20

11,8

32

47,5

75

186,9

62

359,6

61

274,1

56

3,9

28,4

87

216,3

21

29,7

05

4,1

74,5

12

4,3

70,7

14

4,6

11,1

03

31

V

učitrn

4,1

06,1

17

127,2

96

604,2

35

11,8

32

67,4

90

330,9

56

531,8

43

433,6

12

6,2

13,3

81

325,4

36

45,7

76

6,5

84,5

92

6,8

94,0

67

7,2

73,2

41

32

Z

ub

in P

oto

k

381,9

16

12,7

30

-

11,8

32

6,6

38

43,8

97

52,5

27

38,2

27

547,7

66

35,1

00

3,8

22

586,6

88

614,2

62

648,0

47

33

Z

večan

337,2

65

10,6

08

-

11,8

32

5,5

32

38,0

49

46,0

46

33,7

10

483,0

42

27,9

66

3,4

20

514,4

28

538,6

06

568,2

29

34

K

loko

t 217,7

60

6,8

95

-

11,8

32

4,4

26

29,1

00

31,4

97

22,6

20

324,1

30

18,9

35

1,8

83

344,9

47

361,1

59

381,0

23

35

S

evern

a M

itrovic

a

1,6

45,6

55

51,4

49

-

-

18,8

09

135,2

47

176,2

76

152,1

03

2,1

79,5

38

116,3

35

15,1

17

2,3

10,9

90

2,4

19,6

07

2,5

52,6

85

36

P

arte

š

309,4

08

10,0

78

-

-

6,6

38

56,4

55

61,2

24

33,2

95

477,0

99

42,0

30

3,0

06

522,1

35

546,6

75

576,7

42

37

R

anilu

g

455,3

80

14,8

51

-

11,8

32

6,6

38

35,1

65

61,2

72

43,8

98

629,0

37

37,1

64

4,0

33

670,2

34

701,7

35

740,3

30

38

G

račanic

a

1,1

85,9

86

38,7

19

-

11,8

32

24,3

41

130,9

58

155,5

76

116,0

91

1,6

63,5

03

103,4

90

11,1

84

1,7

78,1

77

1,8

61,7

52

1,9

64,1

48

Op

štin

aB

r.P

late

za

po

mo

ćno

oso

blje

Rad

ni s

taž (1

5

go

d.)

Pla

te i d

nev

nic

e

Uk

up

no

Pla

te

i dn

ev

nic

e

Sp

ecifić

ni

Gra

nt z

a

ob

ra

zo

va

nje

za

20

19

go

d.

Gra

nti

sp

ecifik

për

arsim

për v

itin

20

20

Pla

te n

asta

vnik

a

mësim

dhënësve

Pla

te n

asta

vnik

a

na b

olo

vanju

i

po

rod

iljsko

m

bo

lovanju

Pla

te n

asta

vnik

a

na p

llanin

skim

po

dru

čjim

a

Pla

te

Ped

ago

ško

g/

Psih

olo

ško

g

oso

blja

Uk

up

no

ka

pita

lni

ra

sh

od

i

Sp

ecifič

ni

Gra

nt z

a

ob

ra

zo

va

nje

za

20

18

go

du

nu

Uk

up

no

Ro

be i

uslu

ge

Pla

te z

a E

ngle

ski

jezik

I + II

razre

d

Pla

te z

a

ad

min

istra

tivno

osb

lje

UK

UP

NO

69

4.2.3 Specifični grant za primarno zdravstvo za godinu 2018-2020

Specifični grant za primarno zdravstvo za 2018 godinu je odobren od Komisije za Grantove u

iznosu od 48.5 miliona evra. Raspodela specifičnog granta za primarno zdravstvo se zasniva na

otvoren sistem u skladu sa ZFLS. Specifični grant za primarno zdravstvo za 2018 godinu je

pripremljen u skladu sa vladinim prioritetima kao i u skladu sa preporukama Komisije za

Grantove proisteklih sa godišnjeg Izveštaja o Proceni Adekvatnosti Sistema Opštinskog

Finansiranja za 2016 godinu.

Tabela 5: Specifični grant za primarno zdravstvo za godine 2018-2020

Br. Opština Stanovništvo

Ukupno 2018 (na

osnovu broja

stanovništva)

Ukupno 2019 (na

osnovu broja

stanovništva)

Ukupno 2020 (na

osnovu broja

stanovništva)

1 Dečan 40,019 1,090,247 1,199,272 1,355,177

2 Dragaš 33,997 926,188 1,018,807 1,151,252

3 Uroševac 108,610 2,958,888 3,254,777 3,677,898

4 Kosovo Polje 34,827 948,800 1,043,680 1,179,359

5 Đakovica 94,556 2,576,012 2,833,613 3,201,983

6 Gnjilane 90,178 2,456,741 2,702,415 3,053,729

7 Glogovac 58,531 1,594,574 1,754,032 1,982,056

8 Elez Han 9,403 256,168 281,785 318,417

9 Istok 39,289 1,070,360 1,177,396 1,330,457

10 Junik 6,084 183,994 202,393 228,704

11 Kačanik 33,409 910,169 1,001,186 1,131,341

12 Kamenica 36,085 983,072 1,081,380 1,221,959

13 Klina 38,496 1,048,756 1,153,631 1,303,603

14 Leposavić 13,773 375,221 412,743 466,400

15 Lipljan 57,605 1,569,347 1,726,282 1,950,698

16 Mališevo 54,613 1,487,835 1,636,619 1,849,379

17 Mamuša 5,507 150,029 165,031 186,485

18 Mitrovica 71,909 1,959,034 2,154,938 2,435,080

19 Novo brdo 6,729 183,320 201,652 227,866

20 Obilić 21,549 587,065 645,771 729,721

21 Peć 96,450 2,627,611 2,890,372 3,266,120

22 Podujevo 88,499 2,411,000 2,652,100 2,996,872

23 Priština 198,897 5,418,599 5,960,459 6,735,318

24 Prizren 177,781 4,843,331 5,327,664 6,020,260

25 Orahovac 56,208 1,531,288 1,684,417 1,903,391

26 Štrpce 6,949 189,313 208,245 235,316

27 Štimlje 27,324 744,394 818,834 925,282

28 Srbica 50,858 1,385,537 1,524,090 1,722,222

29 Suvareka 59,722 1,627,021 1,789,723 2,022,387

30 Vitine 46,987 1,280,078 1,408,086 1,591,137

31 Vučitrn 69,870 1,903,485 2,093,834 2,366,032

32 Zubin Potok 6,616 180,241 198,265 224,040

33 Zvečan 7,481 203,807 224,187 253,332

34 Gračanica 10,675 290,822 319,904 361,491

35 Klokot 2,556 69,634 76,597 86,555

36 Severna Mitrovica 12,326 335,800 369,380 417,400

37 Parteš 1,787 60,847 66,932 75,633

38 Raniluk 3,866 105,322 115,855 130,916

1,780,021 48,523,950 53,376,345 60,315,270 Ukupno

70

4.3 Finansiranje za sekundarno Zdravstvo za 2018 godinu

Sredstva za sekundarnu zdravstvenu zaštitu za 2018 godinu su odobrena od strane Komisije za

Grantove u iznosu od 2,603,077 evra prema vladinim prioritetima, projekcijama SOR-a i predloga

od MZ za tri manjinske opštine, kao u nastavku:

Opština Štrpce, u iznosu od 522,371 euro,

Opština severne Mitrovice, u iznosu od 989,935 evra, i

Opština Gračanice, u iznosu od 1,090,771 evra.

4.4 Finansiranje za stambenih usluga za 2018 godinu

Finansiranje stambenih usluga za kuće zajednica za opštine navedenih u tabeli u nastavku prema

MRSZ za 2018 godinu je odobren od strane Komisije za Grantove u iznosu od 1,650,000 evra.

Tabela 6: Finansiranje stambenih usluga za 2018 godinu

Br. Opštine Plate i

dnevnice

Roba i

usluge

Komunalije

Kapitalni

troškovi Ukupno

1 Srbica 80,000 85,000 10,000 5,000 180,000

2 Gračanica 140,000

130,000 20,000 15,000 305,000

3 Istok 80,000 85,000 10,000 10,000 185,000

4 Dečan 70,000 75,000 10,000 10,000 165,000

5 Uroševac 70,000 75,000 10,000 10,000 165,000

6 Kamenica 70,000 75,000 10,000 10,000 165,000

7 Vučitrn 70,000 75,000 10,000 10,000 165,000

8 Štimlje 70,000 75,000 10,000 5,000 160,000

9 Lipljan 70,000 75,000 10,000 5,000 160,000

Ukupno 720,000 750,000 100,000 80,000 1,650,000

4.5 Projekcije Sopstvenih Opštinskih Prihoda za 2018 godinu i predviđanja 2019-2020

Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2018 godinu na osnovu makro-fiskalne procene su u

iznosu od 82 miliona evra. Ovi prihodi se dodaju finansiranju opština pored opštinskih grantova.

Projekcija sopstvenih prihoda za svaku opštinu je zasnovan na preporukama komisije za grantove,

uključenih u Izveštaju “o Proceni Adekvatnosti Finansiranja Opština za 2016 godinu”, koji je

odobren u Vladi odlukom br.04/131 od 15.02.2017.

U ovom projekciji se uzima u obzir ostvarivanje sopstvenih opštinskih prihoda u protekle tri

godine, isključujući jednokratne prihode i postavljanjem realnog cilja rasta i uzimajući u obzir

Zakon Opraštanja Dugova, kako bi se obezbedila stabilnost finansiranja opština. Takođe, za

opštine u Mitrovici, Prizrenu, Orahovcu, Vučitrn i Priština su predviđeni prihodi od opštinskih

poreza na otpad za period 2018-2020. Pored toga, za sve opštine za godine 2019 i 2020,

predviđeni su prihodi za porez na imovinu koja se očekuje da će proisteći iz novog zakona o

porezu na nepokretnosti.

71

Tabela 7: Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za godine 2018-2020

72

1 Dečan 434,348 616,304 673,488 1,309,444 695,527 720,973 746,419

2 Dragaš 374,716 349,061 418,143 751,675 460,657 477,510 494,363

3 Uroševac 3,575,463 3,512,010 4,199,493 4,472,188 4,553,220 4,719,802 4,886,383

4 Kosovo Polje 2,288,351 2,034,210 2,427,935 3,035,973 2,723,185 2,822,814 2,922,442

5 Đakovica 2,713,494 2,581,209 3,204,552 3,616,260 3,428,643 3,554,081 3,679,520

6 Gnjilane 3,698,330 3,527,190 3,447,020 4,599,390 4,305,358 4,462,871 4,620,384

7 Glogovac 1,013,627 893,350 985,094 1,474,005 1,166,676 1,209,360 1,252,043

8 Elez Han 277,233 223,521 251,831 239,854 303,597 314,704 325,811

9 Istok 924,959 941,133 1,061,276 1,226,695 1,180,915 1,224,119 1,267,324

10 Junik 83,865 77,579 83,989 141,987 99,009 102,631 106,254

11 Kačanik 533,685 556,372 632,566 861,014 694,915 720,339 745,763

12 Kamenica 749,986 759,595 830,470 899,181 943,989 978,525 1,013,061

13 Klina 916,415 790,640 841,112 1,030,521 1,027,944 1,065,552 1,103,159

14 Leposavić 14,764 19,874 22,380 198,013 23,001 23,843 24,684

15 Lipljan 1,607,253 1,438,166 1,755,215 2,108,547 1,936,600 2,007,452 2,078,303

16 Mališevo 706,544 586,364 739,284 1,097,142 819,797 849,790 879,782

17 Mamuša 62,498 52,763 56,244 105,826 69,186 71,717 74,249

18 Mitrovica 1,645,634 1,517,743 2,099,819 2,436,932 2,445,366 2,534,831 2,624,295

19 Novobrdo 166,321 187,189 237,259 218,829 238,319 247,038 255,757

20 Obilić 700,068 744,952 728,299 1,044,713 876,728 908,804 940,879

21 Peć 3,271,418 3,337,519 3,470,909 4,429,046 4,066,262 4,215,027 4,363,793

22 Podujevo 1,199,576 1,180,319 1,481,270 1,847,800 1,557,614 1,614,600 1,671,586

23 Priština 19,904,415 18,035,992 24,243,686 24,607,375 29,574,132 30,656,113 31,738,093

24 Prizren 5,346,359 5,272,577 6,290,328 6,102,106 8,121,284 8,418,404 8,715,524

25 Orahovac 1,011,497 969,696 1,009,927 1,247,732 1,650,027 1,710,394 1,770,761

26 Štrpce 259,587 231,679 260,405 446,914 303,228 314,322 325,415

27 Štimlje 350,677 334,729 393,391 573,460 435,192 451,114 467,036

28 Srbica 768,566 702,249 844,363 1,187,875 933,955 968,124 1,002,293

29 Suvareka 1,632,168 1,533,148 1,764,872 1,934,756 1,988,863 2,061,627 2,134,390

30 Vitine 876,595 769,569 949,253 1,106,695 1,047,005 1,085,310 1,123,615

31 Vučitrn 1,369,708 1,400,925 1,327,677 2,316,735 2,275,368 2,358,613 2,441,859

32 Zubin Potok 8,680 6,531 9,128 90,486 9,818 10,177 10,537

33 Zvečan 16,454 10,603 11,566 102,771 15,581 16,151 16,721

34 Gračanica 1,033,849 1,699,488 1,365,429 1,700,483 1,653,463 1,713,956 1,774,448

35 Klokot 116,032 91,726 118,120 104,297 131,461 136,270 141,080

36 Severna Mitrovica 20,532 27,400 44,005 177,463 37,088 38,445 39,802

37 Parteš 30,655 41,486 67,676 42,483 56,403 58,466 60,530

38 Raniluk 115,973 112,337 145,069 113,334 150,623 156,134 161,644

59,820,296 57,167,197 68,492,545 79,000,000 82,000,000 85,000,000 88,000,000 Ukupno

Ostvarivanje

SP u 2014

godini

Ostvarivanje

SP u 2016

godini

Br. Komunat

Ostvarivanje

SP u 2015

godini

Projekcije za

2019 godinu

Projekcije za

2020 godinu

Projekcije za

2018 godinu

Planiranje za

2017 godinu

73

4.6 Pozajmljivanje

Sredstva dodeljena od zaduživanja u MONT-u pod-programima “Centralna Administracija i

kapitalne investicije u Predškolsko obrazovanje”, u okviru projekta “Reforma u obrazovanje”

(Komponenta 1.3 Zakona o ratifikaciji ovog Sporazuma o zajmu), prenose se opštinama za

godinu 2018 u iznosu od 790,440 evra, dok za 2019 godinu u iznosu od 461,090 evra (u meri u

kojoj su predviđena ova sredstava sa pozajmljivanja). Takvi transferi nisu predmet posebnih

ograničenja u pogledu Specifičnog Granta za Predškolsko Obrazovanje.

Tabela 8: Finansiranje obrazovanja sa pozajmljivanja za period 2018-2019

74

Broj

škola po

opštinama

Roba i

Usluge

(min. 60%)

Kapitalni

Troškovi

(mak. 40%)

Ukupno

Finansiran

je za 2018

godinu

Roba i

Usluge (min.

60%)

Kapitalni

Troškov

(mak. 40%)

Ukupno

Finansiranje

za 2019

godinu

1 Dečan 6 19,715 13,144 32,859 11,501 7,667 19,168

2 Dragaš 3 9,961 6,641 16,602 5,811 3,874 9,685

3 Uroševac 3 9,882 6,588 16,470 5,765 3,843 9,608

4 Đakovica 11 36,411 24,274 60,685 21,240 14,160 35,400

5 Glogovac 4 14,176 9,451 23,627 8,270 5,513 13,783

6 Elez Han 1 3,304 2,202 5,506 1,927 1,285 3,212

7 Kačanik 5 17,847 11,898 29,745 10,411 6,940 17,351

8 Kamenica 1 3,191 2,127 5,318 1,861 1,241 3,102

9 Klina 10 34,227 22,818 57,045 19,966 13,311 33,276

10 Lipljan 8 27,813 18,542 46,355 16,224 10,816 27,040

11 Mališevo 8 26,897 17,931 44,828 15,690 10,460 26,150

12 Mitrovica 5 16,648 11,099 27,747 9,711 6,474 16,185

13 Novo Brdo 1 3,298 2,199 5,497 1,924 1,283 3,206

14 Obilić 2 8,230 5,487 13,717 4,801 3,201 8,001

15 Peć 6 20,040 13,360 33,400 11,690 7,793 19,483

16 Podujevo 6 19,637 13,092 32,729 11,455 7,637 19,092

17 Priština 2 6,811 4,541 11,352 3,973 2,649 6,622

18 Prizren 13 43,492 28,995 72,487 25,370 16,914 42,284

19 Orahovac 9 30,345 20,230 50,575 17,701 11,801 29,502

20 Štrpce 2 6,715 4,476 11,191 3,917 2,611 6,528

21 Štimlje 1 5,120 3,413 8,533 2,986 1,991 4,977

22 Skenderaj 15 50,012 33,342 83,354 29,174 19,449 48,623

23 Suvareka 5 16,599 11,066 27,665 9,683 6,455 16,138

24 Vučitrn 13 43,893 29,262 73,154 25,604 17,069 42,673

140 474,264 316,176 790,440 276,654 184,436 461,090 Ukupno

Br Opština

Finansiranja sa zaduživanja za 2018 godinu Finansiranja sa zaduživanja za 2019

godinu

Škole će odlučiti o trošenju sredstva za projekte predviđanih prema “Razvojnim planom škole”.

Ovi projekti će biti odobreni od strane MONT-a unapred. Korišćenje sredstva će se koncentrisati

na poboljšanje kvaliteta škola i do 40% od dodele može da se potroši za Kapitalne troškove

(kupovina različite opreme za nastavu i učenje).

Za dodelu sredstava za svaku opštinu će se primenjivati predviđena formula “ Priručnikom

Grantova za Razvoj Škola”, koji je usvojena od strane MONT.

75

Sredstva dodeljena od pozajmljivanja u iznosu od 8.5 miliona evra, u okviru MZ u pod-programa

“Relevantne Farmaceutske Usluge”, prenosi na opštine za 2018 godinu u iznosu od 2.9 miliona

evra, a za 2019 godinu u iznosu od 5.3 miliona evra. Raspodela i dodeljeni iznos za svaku opštinu

u godišnjim osnovama će biti predmet procene od strane Ministarstva Zdravlja za postizanje

kriterijuma definisanim Ugovorom prethodno potpisanog između opštine i MZ-a. Odgovarajući

iznosi za opštine će se odrediti u sporazumu MZ-a sa odgovarajućim opštinama i urediće se

zakonom o budžetu za 2018 godinu.

4.7 Finansiranje za Istorijski Centar Prizrena, Kulturni Centar sela Zum i Saveta Velike Hoče za 2018 godinu

Stupanjem na snagu Zakona br. 04/L-066 o Istorijskom Centru Prizrena, Zakona br. 04/L-196 o

Istorijskom Kulturnom Centru sela Zum i Zakona br. 04/L-62 O selu Velika Hoča, budžetskim

planiranjem za 2018 godinu izdvaja sredstva u iznosu od 63,093 evra za dve opštine na sledeći

način:

Opština Prizren, u iznosu od 40,350 evra, i

Opština Orahovac, u iznosu od 22,743 evra.

4.8 Rezime opštinskog finansiranja za godine 2018-2020

Komisija za Grantove na sastanku održanog 4 aprila 2017 odobrila je Vladine grantove za

finansiranje opština, uključujući finansiranje od zaduživanja i projekcija vlastitih prihoda za 2018

godinu, gde su odobreni ukupni opštinski izvori finansiranja u iznosu od 482.41 miliona evra

(tabela 9).

Za dodelu vladinih grantova prema opštinama za 2018 godinu su primenjeni kriterijumi i formule

navedene u Zakonu o Finansiranju Lokalne Samouprave i drugih relevantnih zakona, a na osnovu

makro-fiskalne projekcije i podataka iz resornih ministarstava:

Opšti Grant za 2018 godinu u poređenju sa 2017 godinom ima rast od 24.4 miliona evra

kao rezultat rasta opštih prihoda.

Specifični Grant za predškolsko obrazovanje za 2018 godinu je u iznosu od 170.3 miliona

evra, u poređenju sa 2017 godinom ima rast od 7 miliona evra, uprkos smanjenju broja

učenika izveštavano od MONT-a za 2018 godinu.

Specifični Grant za primarno zdravstvo za 2018 godinu je u iznosu od 48.5 miliona evra i

u poređenju sa 2017 godinom ima rast od 4.5 miliona evra.

Finansiranje za sekundarno zdravstvo za 2017 godinu je na istom nivou sa prethodnom

godinom.

Finansiranje za usluge stanovanja za 2018 godinu ima lagani rast u poređenju sa 2017

godinom.

Finansiranje za Istorijski Centar Prizrena, Istorijski Kulturni Centar Sela Zum i Savet

Velike Hoče u Orahovcu za 2018 godinu u iznosu od 63,093 evra.

76

Projekcije sopstvenih opštinskih prihoda za 2018 godinu predstavljaju povećanje od 3.0

miliona evra, u poređenju sa 2017 godinom.

Tabela 9: Rezime opštinskog finansiranja za godine 2018-2020 (mil. evra)

Opis God.2017 God.2018 God.2019 God. 2020

1. Vladini grantovi 356.74 392.4 421.9 457.2

Opšti Grant 149.2 173.6 190.3 208.8

Opšti Grant 145.2 168.92 185.17

Nepredvidivi troškovi za ispravljanje formule 4 4.68 5.13

Specifični grant za zdravstvo 44.11 48.5 53.3 60.3

Specifični grant za obrazovanje 163.43 170.3 178.3 188.1

2. Grantovi za povećane nadležnosti 2.6 2.6 2.6 2.6

Sekundarna zdravstvena nega 2.6 2.6 2.6 2.6

3.Transfer stambenih usluga 1.62 1.65 1.65 1.65

4. Finansiranje za ICP KICSZ i SVH 0.06 0.06 0.06 0.06

5. Sopstveni prihodi opština 79 82 85 88

6. Finansiranja sa zaduživanja 3.7 5.8

Ukupno Opštinsko Finansiranja 440.02 482.41 517.01 549.51

77

Tabela 10: Rezime opštinskog finansiranja za godine 2018-2020

Br. Opština Granti i

Përgjithshëm

Specifićni

Grant za

Obrauovanje

Specifični

grant za

zdravstvo

Finansiranje

za

Sekundarno

Zdravstvo

Financsiranje

za Rezidetne

Usluge

Finaniranje za

Istorijski centar

u

Prizrenu,Kultur

ni Centar u selu

Zjum i Savet

Velike Hoče

Sopstveni

opštinski

prihodi

Pozajmljivan

ja u Prosveti

Ukupno

Opštinsko

Finansiranje za

2018 godinu

1 Dečan 3,702,550 2,646,834 1,090,247

165,000 695,527 32,859 8,333,017

2 Dragaš 3,929,532 2,498,125 926,188

460,657 16,602 7,831,105

3 Uroševac 9,513,106 11,513,638 2,958,888

165,000 4,553,220 16,470 28,720,322

4 Fushë Kosovë 3,266,043 3,190,208 948,800

2,723,185 10,128,236

5 Djakovica 8,700,249 8,032,644 2,576,012

3,428,643 60,685 22,798,233

6 Gnjilane 7,962,613 9,176,259 2,456,741

4,305,358 23,900,971

7 Glogovac 5,171,571 6,094,603 1,594,574

1,166,676 23,627 14,051,051

8 Elez Han 1,343,805 807,521 256,168

303,597 5,506 2,716,597

9 Istog 3,902,304 3,650,099 1,070,360

185,000 1,180,915 9,988,678

10 Junik 995,365 371,755 183,994

99,009 1,650,123

11 Kačanik 3,061,138 2,867,252 910,169

694,915 29,745 7,563,220

12 Kamenica 3,557,352 3,061,088 983,072

165,000 943,989 5,318 8,715,820

13 Klina 3,620,939 3,734,019 1,048,756

1,027,944 57,045 9,488,703

14 Leposavić 2,950,976 1,148,365 375,221

23,001 4,497,564

15 Ljipljan 5,293,051 6,172,567 1,569,347

160,000 1,936,600 46,355 15,177,920

16 Mališevo 4,879,423 6,459,854 1,487,835

819,797 44,828 13,691,736

17 Mamuša 1,209,010 431,249 150,029

69,186 1,859,474

18 Mitrovica Veriore 6,412,706 7,190,599 1,959,034

2,445,366 27,747 18,035,452

19 Novobrdo 1,326,317 825,183 183,320

238,319 5,497 2,578,635

20 Obilič 2,676,274 2,511,838 587,065

876,728 13,717 6,665,622

21 Pejć 8,945,459 8,398,675 2,627,611

4,066,262 33,400 24,071,406

22 Podujevo 7,979,782 8,759,733 2,411,000

1,557,614 32,729 20,740,857

23 Priština 17,094,462 18,646,682 5,418,599

29,574,132 11,352 70,745,228

24 Prizren 16,695,509 14,197,928 4,843,331

40,350 8,121,284 72,487 43,970,888

25 Orahovac 5,025,049 5,030,287 1,531,288

22,743 1,650,027 50,575 13,309,970

26 Štrpce 1,387,858 1,258,828 189,313 522,371

303,228 11,191 3,672,789

27 Štimlje 2,532,092 2,800,749 744,394

160,000 435,192 8,533 6,680,960

28 Glogovac 4,637,264 5,402,738 1,385,537

180,000 933,955 83,354 12,622,847

29 Suva reka 5,370,477 5,904,431 1,627,021

1,988,863 27,665 14,918,457

30 Vitina 4,233,480 4,174,512 1,280,078

1,047,005 10,735,075

31 Vučitrna 6,202,062 6,584,592 1,903,485

165,000 2,275,368 73,154 17,203,661

32 Zubin Potok 1,683,312 586,688 180,241

9,818 2,460,059

33 Zvečan 1,598,583 514,428 203,807

15,581 2,332,398

34 Gračanica 2,241,258 1,778,177 290,822 1,090,771

305,000 1,653,463 7,359,491

35 Klokot 643,868 344,947 69,634

131,461 1,189,909

36 Severna Mitrovica 2,265,525 2,310,990 335,800 989,935

37,088 5,939,339

37 Parteš 611,426 522,135 60,847

56,403 1,250,811

38 Ranilug 978,209 670,234 105,322

150,623 1,904,388

173,600,000 170,270,451 48,523,950 2,603,077 1,650,000 63,093 82,000,000 790,440 479,501,012

2,900,000

482,401,012

Ukupno

Državno pozajmljivanje

Ukupno Opštinsko Finansiranje za 2018 godinu

78

4.9 Struktura troškova prema ekonomskim kategorijama po opštinama 2018-2020

U donjoj tabeli je prikazana struktura opštinskih troškova za naredni trogodišnji period 2018-

2020.

Tabela 11: Struktura troškova za opštinski budžet tokom godina 2018-2020 (mil.evra)

Ukupno Opštinski

Nivo

2016

godina

Trošenje

2017

godina

Budžetirano

2018 godina

Procenjeno

2019 godina

Procenjeno

2020 godina

Procenjeno

Ukupno

388,453,656

440,230,866

482,401,012

517,026,768

549,509,627

Broj radnika

40,724

43,897

43,897

43,897

43,897

Plate i dnevnice

246,568,347

250,700,875

256,500,000

260,000,000

263,000,000

Roba i usluge

37,205,327

40,254,666

58,918,605

61,120,995

56,841,100

Komunalije

8,920,018

9,688,900

9,688,900

9,688,900

9,688,900


8,313,769

8,748,308

8,748,308

9,000,000

9,200,000

Kapitalni troškovi

87,446,195

130,838,117

148,545,199

177,216,873

210,779,627

Rezerva

-

-

-

Izvori finansiranja

388,453,656

440,230,866

482,401,012

517,026,768

549,509,627

Vladini grantovi

339,850,805

360,080,866

396,710,572

426,265,678

461,509,627

Sopstveni prihodi

48,602,851

79,000,000

82,000,000

85,000,000

88,000,000

Finansiranja sa

Pozajmljivanja

-

1,150,000

3,690,440

5,761,090

-

Finansiranje sa


(2%) - 04

1,150,000

3,690,440

5,761,090

Finansiranje sa

Klauzule investiranja

-06

Grantovi Donatora *

79

Documents

Srednjoročni Okvir Rashoda 2018-2020 · ispunjavanje obaveza iz SSP. Štaviše, Kosovo kroz dijalog na Visokom nivou Kosovo-EU, za ključne prioritete, usvojilo je Agendu Evropske