SRNDAĆ SEZONA 2013 - l · PDF filePo onoj staroj narodnoj da će svaki pametan čovek ... se u remizi sa dovoljno ... Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine za ovu godinu dodelio

Broj 7 - Avgust/SeptembarBroj 7 - Avgust/Septembar

www.

lovac

kisav

ezvo

jvod

ine.co

m

SRNDAĆ

SEZONA 2013LOVAČKI KARABIN

MAUSER M12

MALI MINSTERLENDER

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIKGlasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju

Osnivač i izdavač:Lovački savez Vojvodine21000 Novi SadJovana Đorđevića 4Telefoni: +381 21 457 023, 456 529E-mail: [email protected]

Za izdavača:Milan Pažin, predsednik

Uređivački odbor:Dimitrije-Mića Bošković, predsednikRatko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić i Jaroslav Pap

PRODUKCIJA I REALIZACIJA:Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i marketing21132 Petrovardin, Tome Maretića 23Tel: +381 21 432 222, 6435 638, 060 6432222E-mail: [email protected] i odgovorni urednik:Jeremija TrifunovićRedakcija Nacionalnog lovačkog magazina Lorist Tehnički urednik:Marko Nosović, 3 Faces design studio Novi Sad

Štampa:Štamparija „Komazec“ InđijaOvaj broj štampan je u 15.000 primerakaNaslovna strana: Jelen u rici, arhiva Lorist

CIP-katalogizacija u publikaciji Bib-lioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasi-lo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju / glavni i odgovorni urednik Jeremija Triunović-2013, br.7 (avgust/septem-bar-Novi Sad:Lovački savez Vojvod-ine,2013-,Ilustr.;30cm DvomesečnoISSN 2217-9402COBISS.SR-ID 272044039

Poštovani čitaoci,pred Vama je sedmi broj Vojvođanskog lovačkog glasnika koji kasni sa

izlaženjem nekoliko meseci. Po onoj staroj narodnoj da će svaki pametan čovek uvek naći opravdanje za sebe odmah na početku trebalo bi da se izvinemo i kaže-mo bar nekoliko reči opravdanja. Kao i u životu uopšte, tako i ovde, u pisanim medijima postoje objektivne i subjektivne okolnosti zašto nešto nije urađeno. U našem slučaju jedino zaista možemo govoriti o objektivnim okolnostima kašnjen-ja. Kao što znate krajem juna odlukom UO LSV raspisan je tender za izbor no-vog uredništva našeg glasila. Sama procedura tendera ima svoju logiku i trajanje. U želji da se sve ispoštuje, uz poptpunu transparentnost, tek polovinom avgusta uspeli smo završiti ovu komplikovanu proceduru. Kao najbolji ponuđač bila je Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i UO je na predlog Komisije za inform-isanje jednoglasno ovoj kući poverio izradu Vojvođanskog lovačkog glasnika. I eto, Vojvođanski lovački glasnik je pred vama. Shodno odluci Skupštine Lovačkog saveza Vojvodine do kraja ove 2013/2014 lovne godine treba da izađe šest brojeva VLG. I tako će biti. Evo i dinamike. Brj osam će izaći 15 oktobra, broj 9, 20 decem-bra 2013 godine. Broj 10, 25 januara, broj 11, 25 februara i broj 12, 5 aprila 2014 godine. Dakle, svih šest brojeva, baš onako kako i glasi odluka Skupštine ili prosto rečeno baš onako kako ste i platili.

Za glavnog i odgovornog urednika Vojvođanskog lovačkog glasnika Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine imenovao je Jeremiju Trifunovića, dugogodišn-jeg lovnog radnika koji je obavljao veliki broj vrlo odgovornih funkcija u lovnoj privredi. Uz to Trifunović je i osnivač Nacionalnog lovačkog magazina Lorist, već deset godina novinar i član Udruženja novinara Srbije.

Komisija za informisanje UO Lovačkog saveza Vojvodine

HVALA NA POVERENJUZahvaljujem se Komisiji za informisanje UO LSV i Upravnom odboru na

poverenju i prilici da uređujem jedan ovako ozbiljan i visoko tiražan list. Znam da je odgovornost velika. Nekako kad god pišem uvodnike za novine osećam se us-amljenim i prepuštenim samom sebi. Teška su vremena i još teže reći nešto pamet-no. Ovog trena pada mi na pamet jedino da vas čitaoce zamolim za strpljenje i da u izboru tekstova potržim vašu pomoć i poneki pametan savet. Jer eto dobio sam poverenje od UO Saveza, još kad ga dobijem od vas smatraću da sam uspeo, kako ja tako i cela moja ekipa koja će pisati i uređivati Vojvođanski lovački glasnik. Znam da će to biti teže od onog prvog. Ali to je život. Ne možete ugoditi svima. U jedno budite sigurni, pokušaće-mo i truditi se da na vreme informišemo, da tek-stovima obrazujemo, da afirmišemo rad svake lovačke organizacije i iznad svega budemo profe-sionalni. Teško ali ostvarivo.

Dobar Vam pogled želim i da se uvek u zdravlju čitamo.

Vaš Jeremija Trifunović

KAKO DO NAS?Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođanskom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:POŠTOM na adresu: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADINTELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glas-nika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs

posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

3

Predsednik Komisije za uzgoj i zaštitu divljači Upravnog odbo-ra Lovačkog saveza Vojvodine

prof.dr Zoran Ristić i šef stručne službe Saveza dr Milan Novkov obišli su sva prihvatilišta u udruženjima i društvima koja su odlukom Saveza dobila fazanske piliće i uverili se u ispravnost kako prih-vatilišta tako i samog prijema fazančića. Prilkom obilaska terena komisija je sva-kom društvu ili udruženju dala radne naloge šta treba ispraviti i eventualno doraditi.

Svim lovačkim društvima pre nego da se otišlo na teren, dat je pisani materi-jal (dva formulara). Jedan se odnosio na prijem fazančića pre nego da se unesu u prihvatilišta – volijere, i drugi, kako da se vodi evidencija u lovnoj sezoni i praćen-je ovako ispuštenih fazančića u lovište. Takođe je svakom društvu dat odgov-arajući broj prstenova da bi obeležili sve fazančiće i pratili njihovo ponašanje od momenta prijema do izlova. Takođe im

je sugerisano da o obeležen-im fazančići-ma obaveste i oklona lovačka društva, ako bi bio odstreljen ovako obeležen fazan u lovnoj sezoni u nji-hovom lovištu.

Ukupno je pregledano de-setak prihvatil-išta – volijera.

U Mara-diku je kon-statovano da imaju izgrađe-no prihvatilište

– volijeru koja je u završnoj fazi grad-nje. Lokacija je dobro odabrana, nalazi se u remizi sa dovoljno sunca, pored prirodnog izvora vode, koji je u sklopu volijere, sa dovoljno nadstrešnica sa armirano betonskim stubovima koji su ubetoniorani, kao i žica koja je takođe ubetonirana u donjem delu, radi zaštite od predatora. Na ulazu imaju dezbarije-ru, i u završnoj su fazi radova.

U Debeljači, postoji volijera koja je locirana u lovačkoj remizi, koju su lov-ci podigli. Volijera je cca površine 200 m2 i sva je u korovu, koji je prerastao i žicu. Dat je precizan nalog šta treba ura-diti. Kako saznajemo sve je urađeno i fazančići su već u prihvatilištu.

Uzdin ima volijeru za prihvat fazančića koja je locirana u sklopu na-puštene kuće sa velikim placom. Plac sa izgrađenom volijerom je tako lociran da se naslanja na poljoprivredno zem-lljište koje je sa jedne strane obraslo sa

drvećem, a sa druge strane je posejani kukuruz. I ovde su data upustva šta treba ispraviti.

U Ruskom selu je takođe kon-statovano da imaju prihvatilište ali se nerešenom svežom vodom pa je komisija naložila da se odmah iskopa bunar u ne-posrednoj blizini prihvatilišta. Iako nije planirano, u sklopu pregleda - obilaska prihvatilišta, obiđeno je nekoliko remiza koje su lovci ovog udruženja podigli u sopstvenoj režiji i održavaju ih. Ovo je za svaku pohvalu, i treba da bude prim-er i drugima da porade na poboljšanju uslova za divljač.

U Sonti imaju u lovačkoj šumici svoju fazaneriju od 1960. godine, koja je sa manjim prekidima radila, a i ove godine su u sopstvenoj režiji proizveli preko 1.200 fazančića i ocena komisije je bila da su spremni za prijem 200 fazančića.

Ada ima tri prihvatilišta. Komisija je odabrala najbolju lokaciju i dala pre-cizne preporuke prihvata.

Sve u svemu Komisija Saveza koja je obilazila sva prihvatilišta mišljenja je da uz određene korekcije i dorade u prihvatilištima – volijerama sva obiđena društva ispunjavaju uslove za dobijanje namenjenih fazančića. Da su preuzeli obaveze lovačka društva da lovno uzgo-jne objekte stave u funkciju pre dobijan-ja fazančića.

U celini gledajući, čini se Komisiji da se pomiče na bolje kada je u pitanju prihvat i podivljavanje fazančića u našim lovištima jer su lovačka društva shvatila da bez dobro urađenih objekata za pri-hvat nema ni rezultata u lovnoj sezoni, a troše se velika sredstva na kupovinu i čuvanje fazančića.

Lovačka komora Srbije u sarad-nji sa Šumarskom školom iz Kraljeva, pokrenula proceduru za doškolovavanje lica koja su u prethodnom periodu obavl-jala poslove iz oblasti lovstva a stupan-jem na snagu Zakona o divljači i lovstvu („Službeni glasnik RS”, br. 18/10), ista nemaju uslove u pogledu obrazovanja za sticanje odgovarajuće licence. Ovim po-vodom, upućeni su od strane Komore, zvanični pozivi za dostavljanje spisko-

va kandidata, i to: JP „Srbijašume“, JP „Vojvodinašume, Ministarstvu odbrane, Lovačkom savezu Srbije, JP NP „Tara“, JP NP „Fruška Gora“, JP NP „Kopaon-ik“, JP NP „Đerdap“, Lovačkom savezu Vojvodine i Lovačkom savezu Centralne Srbije. Nakon dostavljanja traženih spis-kova kandidata, od strane pojedinih ko-risnika lovišta, Komora je uputila dopis Šumarskoj školi u Kraljevu sa molbom za organizaciju doškolovavanja zaint-

e r e s ov a n i h k a n d i d a t a koji bi po-hađali odgo-varajuće kurseve za sticanje diplome o završenom srednjoškolskom obrazovan-ju. Na ovaj način će se navedenim licima omogućiti da steknu zakonske uslove za članstvo u Komori odnosno za sticanje odgovarajuće licence.

Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine jednoglasno je doneo odlu-ku da ubuduće informativno glasilo vojvođanskih lovaca Vojvođanski lovač-ki glasnik radi redakcija Nacionalnog

lovačkog magazina Lorist. Na raspisa-nom tenderu krajem juna za izradu VLG javile su se redakcije Dnevnika, Mont pressa, Vojvodinapressa i Lorista. Komisija za informisanje napravila je

rang listu po kojoj je Lorist dao najpo-voljniju ponudu. Upravni odbor koji je zasedao u Crepaji 14.8.2013 godine do-neo je jednoglasno odluku na predlog Komisije za informisanje.

Razmatrajući ponudu Lorist Agencije da besplatno uradi sajtove za sva lovačka udruženja u Vojvodini Komisija je donela odluku da predloži rukovodstvima Lovačkih udruženja da u saradnji sa Lorist Agencijom iz Petro-varadina naprave sajtove i svoje inter-net prezentacije. Izradu sajtova Lorist Agencija će uraditi besplatno i obezbediti hosting. Održavanje ovih sajtova plaćalo bi se Loristu samo 15.000 dinara + PDV

GODIŠNJE uz mogućnost plaćanja u tri rate. Lorist Agencija bi redovno ažurira-la sajtove sa vestima i fotografijama koje bi dobili od lovačkih udruženja. Svi sa-jtovi bi bili povezani preko “banera” sa sajtovima LSV i Lorist, kako bi se pov-ećalo njihovo rangiranje i posećenost. Sajtovi bi bili dostupni na svim vodećim svetskim jezicima i vidljivi u celom svetu 24/7 365 dana u godini.

Polazeći od činjenice da lovaca i lovačkih organizacija kao i njihovog rada skoro da nema u medijima i sred-stvima javnog informisanja Komisija za informisanje UO Lovačkog saveza Vo-

jvodine donela je odluku da se na jesen organizuje novinarski kamp na kome bi naši predavači upoznali novinare šta radimo i kako treba da nas predstvaljaju.

Za ovakvu odluku Komisija je ima-

la u vidu da mediji ili uopšte ne pišu o nama ili pišu samo u incidentnim situ-acijama. Da bi se ovo popravilo mora se novinarima ukazati šta je važno i bitno kada je informisanje u lovstvu u pitanju.

Piše: Dr Zoran Ristić

PRIHVAT FAZANSKIH PILIĆA, KRENULO NABOLJE

POKRENUTA PROCEDURA ZA DOŠKOLOVAVANjE RADNIKA

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK POVEREN LORISTU

MORAMO NA INTERNET

NOVINARSKI KAMP

IZ LOVAČKOG SAVEZA VOJVODINE Lovački savez Vojvodine obaveštava

Iz rada Komisije za informisanje

Nema nas u medijima

Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine za ovu godinu dodelio je 1000 fazanskih pilića lovačkim udruženjima u Vojvodini. Po 200 fazanskih pilića su dobili LD Crepaja – LU Kovačica, kao i lovačka udruženja ili društva u Maradiku, Debeljači, Uzdinu, Ruskom Selu, Sonti i Adi.

Prstenovanje fazančića u Ruskom Selu

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

54

Sadašnja brojnost i struktura (polna i starosna), kao i stepen korišćenja populacija jelena u većem delu Sr-

bije, posebno u slobodnoj prirodi (tzv. “otvorena“ lovišta), znatno su ispod mogućnosti prirodnih potencijala šuma i šumskih područja (oko 2,5 miliona hektara ili 30% od ukupne površine). Prema zvaničnim podacima procenje-na brojnost jelenske divljači je najveća u Vojvodini (oko 3.100 jedinki u proleće 2009. godine), dok je značajno manja u regionu Južne i Istočne Srbije (oko 800 jedinki), posebno u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 80 jedinki). Ta-kođe, registrovani ulov jelenske divljači je najveći u Vojvodini (587 jedinki), što čini 88% ukupnog ulova jelenske divljači u Srbiji.

Postoje mnogi podaci koji ukazu-ju da je u prošlosti jelenska divljač bila široko rasprostranjena i vrlo brojna u brdsko-planinskim područjima cen-tralne Srbije (južno od Save i Dunava). Međutim, mnoge autohtone populacije su potpuno istrebljene zbog preteranog i nekontrolisanog lova, uznemiravan-ja, konkurencije sa domaćom stokom, i uništavanja ili pogoršavanja staništa. Stoga, posle II. svetskog rata, jelenska divljač je reintrodukovana u nekoliko

šumskih područja centralne Srbije, koja su nekad bila deo njenog prirodnog ar-eala: Mali Jastrebac 1954, Deli Jovan 1960, Južni i Severni Kučaj, 1962 godine. Krajem sedamdesetih godina vojvo-đansko lovstvo dobilo je još jedno atrak-tivno jelensko lovište, Karakušu u kojoj su već tada započeli radovi na kontroli-sanom ukrštanju engleskog parkovnog jelena (nepravilno su ga krstili “škotski”) sa u četiri serije jelena naše provenci-jencije. U novije vreme, jelenska divljač je reintrodukovana na područje Velik-og Jastrepca (1997), Sokolovice (1997), Cera(1998), Čemernika (2000), Bukov-ika (2005) i Nacionalnog parka “Fruš-ka gora“ (2009). Uporednom analizom ograđenih uzgajališta utvrđeno je da reintrodukcija jelenske divljači nije u potpunosti izvršena prema IUCN uput-stvima za reintrodukcije, zbog toga što pred-projektne aktivnosti nisu elimini-sale ranije uzroke propadanja vrste (na prvom mestu krivolov). Takođe, greške u fazi pripreme i naseljavanja početnog zapata (nepovoljna struktura početnog zapata i kašnjenje u ograđivanju) znača-jno su ugrozile celokupan projekat i povećale ukupne troškove.

Tek, brojnost jelenske divljači u Sr-biji može se okarakterisati lošom. Poseb-

no sa gledišta prostorne raspoređeno-sti jer praktično dve trećine populacije obitava u Vojvodini. U strukturi svih lovišta Vojvodine 7,07% su šume i šums-ka zemljišta, 8,06% su livade i pašnjaci, 73,42% su oranice, 1,55% su voćnjaci i vinogradi, a 9,9% teritorije ulazi u grupu ostalih zemljišta, među kojima su bare, trščaci i otvorene vode. Šume i šumsko zemljište u Vojvodini zahvataju prostor od 152.277,50 ha. Uglavnom su na njima ustanovljena ograđena ili kombinovana lovišta, namenjena intenzivnom gajenju divljači, gajenju, zaštiti i lovu divljači, razmnožavanju divljači radi naseljavan-ja lovišta ili za druge namene određene lovnom osnovom. Upravo na ovakvim terenima obitava jelen, od Sombora, Apatina, podunavskog lovišta “Plavna” , Karađorđeva, Karakuše, Morovića, Del-iblatske pešćare do Vršca. Doduše ima jelena i u lovištima pojedinih lovačkih udruženja kao što je Plandište, Sečanj… I još ponekih gde je uglavnom prolazna divljač.

Dakle što u ovim ograđenim lovištima što u slobodnoj prirodi u Vo-jvodini ima oko 3.100 grla. Bar takva je statistika koju vodi država. Nimalo za ponos. Doda li se ovome činjenica da skoro svim pobrojanim lovištima u Vo-jvodini sa jelenskom divljači gazduje JP “Vojvodinašume” sa zaista impozant-nom brojkom stručnog kadra onda se logično tek treba zapitati, zašto nije bolje. Ili možda još jedna činjenica, od 1948 godine kada je odstreljen tada ju-goslovenski i svetski prvak sa 248 CIC poena nismo uspeli odgajiti ništa jače ni bolje. Naravno susedi su napredovali, više ulagali, bolje radili selekciju i danas ne samo da beleže veću brojnost od nas nego i mnogo ozbiljniju trofejnu vred-nost.

A bili smo ponosna nacija kada nam je onaj gore pomenuti jelen(iz Bačkog Monoštra) bio svetski prvak ni manje ni više nego četvrt veka. Danas je to samo lepa uspomena.

Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović

BROJNOST NAM NIJE ZA PONOS

Uz riku jelena

I dok na veliko traju polemike da li je šakal štetočina ili nije, dok nauka tvrdi da nije a lovci uporno da jeste

šakal se neumitno i dalje šir osvajajući nove teritorije. Iako su u Vojvodini kao epicentri šakalskog pašaluka označavani Sombor, Apatin pa niže niz Dunav i po-dručja oko reke Tise ovaj, kako kažu an-tropogeno podržan predator osvaja nove teritorije, čak i tamo gde nema vodoto-ka, bar ne onih većih. Tako, danas može-mo govoriti da na dve trećine površine lovišta u Vojvodini imamo šakala uz tendenciju daljeg širenja. Redovi koje će te čitatai u nastavku ovog teksta trebalo bi posebno da zabrinu i možda stave u drugi plan veličinu njegove štetnosti po fondove divljači. Bar u ovom momentu. O čemu se radi?

Na Poljoprivrednom fakultetu u Osjeku Dr Ivica Bošković, inače pozna-ti kinološki sudija i sad već docent na pomenutom fakultetu prošle godine odbranio je svoju doktorsku disertaciju na temu morfoloških i genetskih karak-teristika šakala na području Slavonije. Podatak do koga je došao je toliko fra-pantan da bi svakog lovca pa i nelovačku populaciju morao zabrinuti.

- Imamo primerak odstreljenog križanaca u Slavonskom Šamcu, jednu ženku i jednog mladunca križanca sa psom na Pelješcu. Ženka je primerak F generacije između ženke šakala i psa odstreljene u zimskom periodu koja je vodila četiri mladunca. I mladunac je F2 od ženke križanke i domaćeg psa staro-sti četiri meseca a paren sa istarskim go-ničem. Obavili smo genetska istraživan-ja u laboratoriju u Rimu preparirali smo ga, imamo dokaze u svakom smislu. I moramo oboriti jedan rad citiran 1002 puta da nema ukrštana između šakala i psa u prirodi, Međutim imamo neob-orive dokaze, rekao nam je Dr Bošković.

Šta ovo praktično znači. Uz obilje pasa lutalica koji haraju čitavom Srbijom i sada već enormno veliku populaciju šakala neminovno će doći do ukrštanja i kod nas. Sa sigurnošću ali bez naučnih

dokaza možemo tvrditi da toga već ima ovde, zambeležen je slučaj u Boljevcima, LU Zemun. Prava drama u lovištima i van njih bi mogla da nastane ukoliko do ovoga dođe masovnije a novonasta-li križanci dobiju osobine recimo psa i pare se dva puta godišnje a zadrže pred-atorske osobine šakala. O kojim bi onda sve štetama mogli da pričamo. I o koji brojkama ovih jedinki bi mogli da piše-mo. O opasnosti po zdravlje ljudi tek ne treba trošiti reči.

I da zaključimo, dok lovci sramežl-jivo redukuju brojnost šakala (nema stimulacija, težak lov, skupa municija a i meso se ne jede) a država uporno šti-ti pse lutalice i jedni i drugi uvećavaju svoju brojnost. A opasnost vreba.Vrlo ozbiljno.

- Ja vidim veliki problem što će biti sve više i više križanih, ova ženka koju vidite na slici se okotila u osmom mese-cu, što znači da je to drugo leglo. Zato se pitam šta će se dogoditi ako se budu kotile kao domaći psi dva puta godišnje, pa po 4-5 štenaca, šta će se dogoditi sa bolestima, to su sve nepoznanice. Čin-jenica je da ih ima u prevelikom broju i da treba redukovati populaciju i držati pod stalnom kontrolom, rekao nam je za kraj dr Ivica Bošković.

A što se tiče šteta, dr Bošković je izradio zaista detaljnu analizu. Prema

tim rezultatima i analizi 238 želuda-ca odstreljenih šakala u periodu od tri godine na područiju u Hrvatskoj gde ima najveći broj krupne divljači nisu uočene velike štete na divljači. Šakal je pre svega tipičan oportunista koji jede najlakše dostupnu, po mogućnosti ani-malnu hranu, i u lovištima gde ima puno krupne divljači i gde se neadekvatno zbrinjava animalni otpad, gde se koža, glava, utroba i okrajci ostavljaju u lovištu tu ima šakala u velikom broju. Kod sitne divljači gotovo nije našao nikakvu štetu od šakala. Od svih pregledanih šakala u nijednom nije nađeno mišićnog tki-va zeca a od fazana u četiri slučaja su nađeni ostataci kljuna. U proleće često je nalazio glodavce kao njegovu hranu, voćkarice, dudove, divlje kruške, u jed-nom periodu u šestom mesecu pronađe-no je 1360 dudova, u jednom želudcu u osmom mesecu 26 miševa. Po pravilu, u jesen je nalazio ostatke divljih krušaka jabuka, ringlova, suncokreta, kukuruza u mlečno voštanoj zreobi. Dr Boškov-ić kao veliki problem vidi u odlaganju otpada. Tek kad nije lovna sezona i kad nema odpada a njih ima mnogo onda prave štetu na plemenitoj divljači, što sa sigurnoću možemo tvrditi.

Pa lovci znate šta vam je činiti.

Piše:VLG Press

ŠAKALI SE PARE SA PSIMA LUTALICAMA

Upozoravamo, šokantno otkriće

Ženka mešanca između psa i ženke šakala odstreljena na Pelješcu


76

No, vratimo se našoj temi za ovaj broj - lovu na patke. Da bi ste uspešno lovili ove lepe ptice,

neophodno je zadovoljiti neke neo-phodne preduslove. Prvo i osnovno je pravilan izbor municije. Treba voditi računa o tome da još nisu počele hlad-noće i da sačma ne treba da bude previše krupna. Tu već počinju problemi, jer je krupnoća sačme relativan pojam, na šta se nadovezuje i činjenica da patke lete

na popriličnim visinama, pa treba ima-ti na umu kako da sačma koju koristi-mo bude efikasna. Ako pitate pet lovaca koju sačmu da koristite, najverovatnije ćete dobiti i pet različitih odgovora. Da sad ne bismo previše elaborirali tu tem-atiku, uzmimo za optimalnu sačmu broj šest do osam (naše oznake). Ona bi tre-

balo da zadovolji najveći broj situacija u ovom lovu. Ipak, nisam retko viđao da lovci koriste i sačmu broj četiri, ili patrone sa semi-magnum punjenjem, upravo zbog visina na kojima su patke veoma često. Postoji i mogućnost da kombinujete veličinu sačme, bez obzi-ra da li su vam cevi čokirane. Ja volim da lovim sa polučokom i cilindrom, pa u tom slučaju sitniju sačmu stavljam u čokiranu cev, a krupniju u cilindar. To je

već sasvim individualno, pa ovo ne treba shvatati kao savet. Individualno je i to da li volite sporiju ili bržu municiju.Indi-vidualno je i to da li volite sporiju ili bržu municiju. O proizvođačima municije da i ne govorimo. Sve ima svoje prednosti i mane, pa tako i veličina sačme koju ćete koristiti. Patka nije previše tvrda, tako

da nije potrebno ni sačma da bude pre-velika. Jer, što je sačma manja to je veći posip, i obrnuto. Ali, ukoliko je jato na većoj visini, krupnija sačma će imati više efekta. Individualno je i to da li volite sporiju ili bržu municiju. Zato predlaže-mo da ih lovite u poletanju ili sletanju.

Gde je tražitiTako dolazimo i do drugog pre-

duslova. Taj drugi preduslov je vezan za patkin habitat, to jest mesto boravka. One vole da se zadržavaju u blizini vode, što veće to bolje. Međutim, ta voda mora da ima dosta trske i ševara, koji patkama pruža neophodnu zaštitu od predatora. Upravo iz tog rastinja patke i poleću kad su uznemirene, i na ta rastinja sleću tražeću sklonište. To su idealna mesta na kojima ćete ih s uspehom loviti, ukoliko ste dobro prikriveni. Jer ne zaboravite, patke imaju odličan vid. Ako primete pokret, naglo menjaju pravac i visinu, i odleću dalje. Zbog toga bi bilo pametno da se ne pomerate previše i da sa sobom ponesete šamlicu, iliti hoklicu, jer valja boraviti više sati na jednom mestu. Ta-kođe dobro slušajte na pucnje koji vam dolaze s leđa, jer su prilično velike šanse da patke, uplašene od jedne grupe lova-ca, potraže zaklon koji je blizu vas. Zato morate da osmatrate nebo kao za vreme bombardovanja. Ukoliko druga grupa lovaca lovi iz čamca, šanse za uspeh se mnogostruko povećavaju. U tom sluča-ju, izbegavajte da pucate po vodi, jer se i šanse za ozbiljna ranjavanja, takođe uvećavaju.

Kada je lovitiTreći preduslov je važan za doba

dana. Lovi se ili u sam osvit dana, ili u predvečernjim satima, kada i patke idu na počinak. Tačno je da ljudski fanati-zam ne poznaje granice, pa nije čudno kada vidite lovce da u septembru love

Piše: Slobodan Boki Stojanović

LOV UZ ŠEST USLOVASeptembar, počinje lov na divlje patke

Kada se na kalendaru pojavi prvi septembar, prosečan lovac, koji je uz to i roditelj, ima dvostruki razlog za uzbuđenje. Em deca polaze u školu, em počinje sezona lova na patke.

Jedan lep recept za pripremu divlje patkeAko ste već imali dovljno sreće lovačke i patku doneli kući predlažemo

da je pripremite po našem receptu. Naravno ima i drugih ali nama se ovaj učinio ponajbolji. Ukoliko ste kulinar ili volite da kuvate pošaljite nam Vi vaš recept za pripremu jela od mesa divljači. Rado će mo ga podeliti i dru-gim lovcima na našim stranicama.

Divlja patka na lovački način

Potrebno:1 divlja patka40 dg šampinjona2 šargarepe1 koren celera1 veća glavica crnog luka5 dg maslaca5 kašika domaćeg paradajz pirea4 zrna kleka1 čaša crnog vina (ili ružice)2 dl domaće supe1 limunso, biber u zrnu

Priprema:Očišćenu, opranu i osušenu patku poprskati limunovim sokom i os-

taviti da stoji oko 20 minuta. Na maslacu propržiti patku sa svih strana. U međuvremenu na ugrejanom maslacu staklasto propržiti očišćen i iseckan crni luk i zelen i dodati u sud sa pečenom patkom. Sve to preliti paradajz pireom, razmućenim u vinu. Dinstati do pola uz dodavanje po malo supe, a zatim dodati isečene šampinjone na deblje listove (ako su mali onda cele) i ostale začine. Kada meso patke dobro omekša, izvaditi je, iseći na komade i složiti na tanjir za služenje. Umak u kome se patka pirjanila još malo prokuvati (po potrebi dodati malo supe) i preliti patku.

patke i u sred bela dana, ali o tome neće-mo trošiti reći. Bez obzira na to u koje doba dana lovimo, neophodno je da budemo dobro raspoređeni duž lovne linije. Na ovom ribnjaku, u pitomom selu Banatskoj Dubici, gde smo lovili, ljubazni domaćini su nas rasporedili na sedamdesetak metara jedne od drugih. Tako su i napravljena mesta, gde smo mogli dobro da se skrijemo od pataka, a da se istovremeno ne ugrožava bezbed-nost lovaca. Da bi lov bio što uspešniji, Dubičani su upotrebili dva čamca koja su podizala divljač s vode. Ljubaznost i prisnost koju smo doživeli u ovom selu, gde kao i da vreme stoji, bile su vredne predenog puta i neprospavane noći.

Nema lova bez...Stara lovačka izreka da “nema lova

bez kerova”, i u ovakvom lovu ima snaž-no uporište. Imajući u vidu da veliki broj odstreljene, ili ranjene divljači padne u vodu, od velike je važnosti pomoć do-brih pasa ptičara, koji vole vodu. To bi bio četvrti uslov, ukoliko želimo da se u komšiluku hvalimo kako smo dobar lo-vac. Na kraju krajeva, nepotrebno je da hranimo ribu i ostale stanovnike vode i obala pačetinom. Pas koga koristimo u ovakvom lovu, treba da bude stabilnog temperamenta, da ne trči levo-desno, već da bude uz svog vodiča i da čeka na komandu - aport. Nekontrolisano trčan-je i tumaranje po trsci i gustišu će, ne samo rasterati patke i liske, već dovesti u opasnost i njegov život, jer će neko možda pomisliti daje divljač ranjena i daje u ropcu. Naravno da o jačini ugriza nećemo pisati, jer se podrazumeva da je tu lekciju naš četvoronožni ljubimac već savladao.

Septembarski dani znaju da budu ćudljivi, pa nije zgoreg da ponesete sa sobom peti uslov. To je neka lagana ka-banica koja će vas zaštititi od rane jesen-je kiše.

Ostao je još samo jedan - šesti uslov. Dok ste u lovu, zaboravite bilo koju vrstu alkoholnih pića. Svima nam valja da dođemo kući živi i zdravi.

Svi ostali uslovi su vezani za vreme posle lova i u najvećoj meri se odnose na individualne kapacitete lovaca, kao što su apetit i suvoća grla. Dubičani su se i na tom polju pokazali spremni, i na stolove izneli jedan od najboljih srnećih gulaša koji sam imao zadovoljstvo da probam. A tek ‘ladno pivo... „It’s good to be a hunter”!


98

Zbog veoma različitih klimatskih i drugih ekoloških uslova i prirod-nih prepreka formirale su se

različite geografske podvrste. Na pros-torima srednje Evrope, po mnogima i najboljim staništima ove vrste, deter-minisana je pod vrsta Perdix perdix per-dix.

Visinsko rasprostiranje jarebice ograničeno je agrarnom zonom. Zato je smatraju nizinskom i brdskom vrstom, mada populacije sa manjom gustinom opstaju i na brdsko-planinskim, pa čak i na planinskim staništima. Prvobitni stanovnik otvorenih terena stepa, dan-as jarebica naseljava agrobiotope i njen životni prostor se u mnogome poklapa sa životnim prosto rom zeca, vrstom sa kojem se ne takmiči ni za prostor ni za hranu. Jedina nje na veza sa zecom kao sustanarom jeste u nekim zajedničkim predatorima, ko jih jarebica ima dale-ko više. Najveća razlika, naravno izuz-

imajući taksonomsku, morfološku i anatomsku, ogleda se u reagovanju na delovanje abiotskih, biotskih i antropo-genih ekoloških faktora. Jarebica je vrlo osetljiva vrsta, stenovalentna na delo-vanje brojnih životnih faktora, pa je i pored izvanredne plodnosti podložna kolebanju brojnosti.

Opadanje brojnosti popu-lacija jarebica

Drastično smanjenje brojnosti u Vojvodini sredinom osamdesetih godi na prošlog veka, posle petnaestogodišnjeg, uglavnom negativnog trenda, podsetilo nas je na situaciju od pre 40 i više godina kada je (1957- god sa brojnim stanjem od 70.904 jarebice) doneta odluka o pe-togodišnjoj zabrani lova na te ritoriji ćele pokrajine. Međutim, ako za najnoviju regresiju brojnosti možemo da kažemo da je posledica vrlo kompleksnih uzro-ka, još uvek nedovoljno ispi tanih, među kojima je velika i brza promena agrobio-topa izazvana napretkom ratarske proiz-vodnje to se, bar Što se tiče Vojvodine pedesetih godina, ne bi moglo reći.

U ostalim krajevima naše zemlje kao i u drugim zemljama Evrope situa-cija je vrlo slična. Prema podacima sa Simpozijuna o jarebici u Poznanju stanje populacija jarebice u evropskim zeml-jama koje čine glavninu nje nog areala, bilo je sledeće:

Poljska je sve do pre dvadeset i više godina bila jedna od zemalja najbo-gatijih jarebicama, tako da je u 1976. godini odstreljeno 77300 jarebica. U 1979. godini, posle oštre zime, odstrel je spao na 38.000, u 1981. na samo 21.000 odstreljenih ptica. U 1982. godini se taj broj popeo na 34.000, u 1983. je porastao na 130.000 ptica. Godine 1984. dostiže broj od 170.000 jarebica Što je još uvek samo četvrtina nekadašnjeg ulova. Kao glavni razlog smanjenja broj nosti (i odstrela) navodi se preterana upotreba pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji.

U Engleskoj je u proteklih petn-aestak godina uočeno konstantno opa-danje broja jarebica. Kontinuirana i pažl-jiva istraživanja vrste su izvršena u celoj zemlji, kao i razvrstavanje i ocenjivanje uticaja raznih pesticida. Istaknuta je po-treba i neophodnost da se jarebica zašti-

ti, naročito u reprodukcionom peri odu. Izvedeni su eksperimenti sa jarebicama koje su bile opremljene malim radio uređajima i pokazalo se da je prosečno preživljavanje mladih, odnosno malih jarebica 20 odsto (od 10 do 40 odsto) i da su glavni uzrok uginuća in sekticidi. Upotreba pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji u periodu od 1950. do 1985. povećana je za 95 odsto.

U Zapadnoj Nemačkoj od 1960. do 1976. godine konstatovani su veli-ki gubici koji su uzrokovali smanjenje brojnosti za 95 odsto. Osnovni uzrok je, kao i uvek, pripisan upotrebi hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvod nji, ali isto tako i vrlo snežnoj i hladnoj zimi 1979/80. godine.

U Čehoslovačkoj je megapopu-lacija jarebica sve do pre rata brojala pet do šest miliona ptica, a do 1950. njihov broj se smanjio na dva miliona. Sa po stepenim nestajanjem’male poljo-privrede, zatim upotrebom savremene poljo privredne mehanizacije na velik-im površinama, masovnim korišćenjem pesti cida, fito-farmaceutskih prepara-ta, insekticida i mnogih vrsta veštačkih đubri-va, došlo je do drastičnog opadan-ja brojnosti. Godinama je broj bio zabra-njen, ali sa nedovoljnim rezultatima, jer je brojnost sitne divljači u neprekid nom opadanju i sada se računa da ima samo nešto više od 110.000 jarebica.

Podaci o stanju populacije jarebi-ca u Češkoj Republici vide se iz refera-ta profesora Hromasa. Hromas kaže da se u Češko-Morav skoj u periodu od 1933. do 1936. godine odstreljivali oko dva miliona jarebi ca. Dalje se odstrel smanjivao pa se između 1949 i 1953. godine kretao oko pola miliona ptica, a između 1957 i 1961. godine bio na nivou od oko 200 hi ljada. Od 1961. do 1965. godine se skoro nije lovilo, a od 1966. godine do 1970. godine odstrel se kretao od petnaestak hiljada do 135.806

Piše: Prof. dr Zoran Ristić

DRASTIČAN PAD BROJNOSTI

Jarebica u Vojvodini

Poljska jarebica je autohto na vrsta evropske avifaune sa širokim arealom koji obuhvata najveći deo konti nenta.

jarebica (1969.) Odmah sledeće godine odstrel je pao na 32.919 jarebica. Posle 1971. godine pa sve do 1995. odstrel u Češko-Moravskoj skoro da se nije ni sprovodio zbog drastičnog opadanja brojnog stanja i ulaska jarebica u crvenu knjigu zaštićenih ptica.

U Nemačkoj, između 1970. i 1980. godine utvrđeno je smanje nje brojnosti za dve trećine. Godinama je lov na jare-bice bio zabranjen, ali se nažalost rezul-tati ne poboljšavaju, tako da se brojnost svela samo na dvadese tak hiljada ptica.

U Danskoj je zapaženo konstantno opadanje broja jarebica, tako da ih je u 1950. godini bilo 400.000 a osamdesetih godina prošlog veka broj im je smanjen na 100.000. U pomanjkanju jarebica iz prirode, vrši se naseljavanje lovišta povećanim unošenjem jarebica proizve-denih u uzgaja lištima. Na 50.000 ulovl-jenih jarebica 72 % su one iz uzgajališta, 16 odsto su divlje jarebice, a 12 odsto predstavljaju one sa neutvrđenim porek-lom. Staniš ta jarebica u Danskoj se ug-lavnom (82 odsto) nalaze na obradivim poljima. Na parcelama šećerne repe živi 40 odsto jarebica, a 26 odsto na livada-ma, obrađe nim terenima i krompirišti-ma. U Austriji i Mađarskoj je takođe registrovano veliko smanjenje brojnosti jarebica.

Prema istraživanjima u Poljskoj, utvrđena je cikličnost gde su minimu-mi opadali svake 10. godine što je pot-vrdilo ranija is traživanja, koji su našli periodičnost od 11 godina za uslove Poljske. U Mađarskoj je takođe utvrđena cikličnost. Na 100 godina (1884 - 1985) praćenja kretanja odstrela, a takođe i prolećne brojnosti za period od 1963- do 1985. godine, utvrđeni su ciklusi od oko 10 godina.

Kao što je dokazano istraživanjima u drugim zemljama izvesna ciklič nost postoji i to sa prosečnim periodom od 10 godina ali je ona mnogo manje izražena u pogoršanim ekološkim uslovima. Što se objašnjava nivelacijom am plitude kolebanja brojnosti. Naravno, kod opadanja brojnosti pikovi (kulmina cija) brojnosti su uvek na nižem nivou nego u prethodnom ciklusu.

Što se tiče stepena korišćenja u odnosu na prolećno brojno stanje zapaža se da je najveći procenat ko-rišćenja zabeležen 1973- godine (15,45), da bi 1974. godine bio 13,95 a 1972. go-dine 13,47. Stepen korišćenja ispod 12 odsto bio je 1969, 1990. i 1975. godine.

Procenat korišćenja manji od 11 odsto bio je dve godine (1970. i 1977.) i iznosio je 10,88 odnosno 10,63, dok je preostalih 26 godina u posmatranom perio-du odstrel bio ispod 10 odsto sa zabrinjavajućim odstrelom u periodu od 1996. do 2000. godine kada je on iznosio man-je od 2,0 odsto. Ovako mali odstrel za posma-trani peri od još je za-beležen 1981. godine od svega 1,66 odsto, odnos-no odmah posle totalne zabrane lova 1980. go-dine.

Dinamika brojno-sti i stepen korišćenja megapopulacije jarebi-ca u Vojvodini (1965 - 2000.)

Za ceo posma-trani period prosečan stepen korišćenja bio je 8,67 odsto od prolećnog brojnog stanja. Primera radi, stepen korišćen-ja u Poljskoj se kre tao oko 12 odsto od jesenje brojnosti populacije što je prib ližno isto za real-ni periodični prirast od 60 odsto. Ovako niske stope korišćenja sigurno nisu faktor koji utiče na smanje nje brojnosti, što je i ranije isticano, pa uz-roke treba tražiti na dru-goj strani.

Mogući uzroci smanjenja brojnosti

Kao što smo već naveli, većina is-traživača glavni uzrok smanjivanja broj-nosti populacija jarebica vidi u velikim promenama u agrobiotopu, koje se og-ledaju pre svega u: gajenju monokultu-ra na velikim površinama i njihovom intenzivnom obradom i ubiranjem na-jsavremenijom mehanizacijom: uništa-vanju međaša sa žbunastim vrstama drveća i malim šumicama kao odličnih remiza za jarebice u zimskom periodu, intenzivnoj i neselektivnoj upotrebi her-bicida, rodenticida i naročito insekticida i drugih hemijskih sredstava za zaštitu

bilja i povećanja plodnosti zemljišta, paljenju ostataka vegetacije u poznu jesen ili rano proleće.

Kao uzroci se navode još i pov-ećanje brojnosti predatorskih vrsta, uno-šenje fazana na tipična staništa jarebica kao konkurentske vrste, kao i izosta nak zimskog prihranjivanja.

Cikličnost u dinamici brojnosti, međutim, upućuje na klimatski faktor. Poznato je da su zimski gubici za vreme dugih i snežnih zima ogromni, čak i preko 80% od jesenje brojnosti popu-lacije. Za uslove Vojvodine na osnovu is-traživanja Ristića zimski gubici se kreću od minimalnih 40,80% do maksimalnih 82,95%, što prosečno iznosi 64,97%.

Godina Prolećno brojno stanje

Gustina populacije na

1 km Ulov Procenat

korišćenja

1965. 242.859 12,63 15.742 6,481966. 233.074 12,12 15.761 6,761967. 231.411 12,03 16.333 7,061968. 226.761 11,79 17.185 7,581969- 190.922 9,93 22.822 11,991970. 213.709 11,11 23.242 10,881971. 198.427 10,32 30.722 15,481972. 274.753 14,29 36.998 13,471973. 273.198 14,21 50.651 18,541974. 289.476 15,05 39.855 13,951975. 277.383 14,43 31.533 11,371976. 226.625 11,79 17.078 7,541977. 174.577 9,08 18.556 10,631978. 131.520 6,84 10.992 8,361979. 116.830 6,08 8.136 6,961980. 107.450 5,59 - -1981. 103.895 5,40 1.720 1,661982. 109.815 5,71 6.611 6,021983- 119.336 6,21 11.224 9,401984. 123.385 6,42 11.702 9,481985. 106.231 5,52 5.833 5,491986. 85.336 4,44 5.574 6,531987. 77.484 4,03 3-019 3,901988. 59.212 3,08 3-146 5311989. 55-717 2,90 3-518 6,311990. 53.667 2,79 6.188 11,531991. 58.938 3,07 2.684 4,551992. 71.178 3,70 3.119 4,381993- 88.586 4,61 4.543 5,131994. 85-281 4,44 5.488 6,441995. 93.544 4,86 4.217 4,511996. 95.360 4,96 1.896 1,991997. 77.764 4,04 1.219 1,571998. 75.872 3,95 1.372 1,811999- 70.257 3,65 1.057 1,502000. 59.093 3,07 819 1,39

I 5-078.926 440.533


1110

Kako i predviđa lovački kalendar 15 aprila 2013 godine počela je lovna sezona odstrela srndaća. Naravno prvo trofejnim odstrelom. Put Srbije krenu-li su lovci turisti iz Nemačke, Austri-je, Francuske... Ređe Slovenci, Hrvati, Ukrainaci, Turci. Španci su potpuno izostali. U obilasku lovišta primetili

smo i ponekog domaćeg lovca. Ovogo-dišnji odstrel odvijao se u vrlo teškim okolnostima. Velike kiše koje su padale neposredno pred početak lovne sezone raskvasile su toliko teren da je u neke delove lovišta nemoguće ući. A tamo gde se lov odvijao dolazi do čestih zaglavljivanja i onda gibitka vremena na

vadjenju. Najteže situacija bila je kako saznajemo je u Novoj Crnji gde se zbog radova koje je radio NIS u teren nije moglo ući ni traktorima. Teške terene zabeležili smo i u Kanjiži a posebno u Novom Bečeju.

Ali krenimo redom.

Najbolji tereni kanjiškog lovišta su posle kiša teško pristupačni. Ipak ovde je odstreljeno 63 od čega je 20 u medalji. Od opvog broja tri srndaća su bila u zlatnoj medalji.

- Težak teren onemogućavao je da priđemo jačim grlima ali činili smo i davali poslednje atome snage da se nekako probijemo do njih. Ipak smo postigli veliki uspeh i dokazali da je Kanjiža jedno od najboljih srpskih lovišta, rekao je za Lorist Dušan Nićiforiović, upravnik ovog lovišta.

Lovna sezona trofejnog odstrela srndaća završena je. Ostalo je još da se preostali primerci predviđeni planovi-ma gazdovanja odstrele tamo gde još do izvršenja plana fali ali se već sada može reći da je najjači srndać u Srbiji ove godine odstreljen u lovištu kojim gazduje kao samostal-no Lovačko udruženje „ Neo-planta 1884“ iz Novog Sada. Ovaj šampionski srndać je po merenju iskazao veličinu od 156,62 CIC poena i težinu neto od 608 grama. Odstrelio ga je domaći lovac Jan Bohuš iz Gložana. Bohuš je inače poznati lovac posebno u lovnom streljaštvu.

Drugi po redu je srndać odstrel-jen u Bašaidu i tamošnjem lovačkom

udruženju. Visoka zlatna medalja, 153,19 CIC poena. Inače u Bašaidu je ukupno odstreljeno tri zlata, dva srebrna i dva bronzana srndaća.

Već nekoliko godina unazad lovište Lovačkog udruženje „Subotič-ka peščara“ iz Subotice postiže najbolje rezultate u trofejnom odstrelu srndaća i to gledano u celoj Republici Srbiji. Ovo lovačko udruženje gazduje na 95.000 hektara u kome bitiše više od 3000 grla srneće divljači. Odstreljeno je 65 srn-daća taman koliko je i planirano. Više od polovine je u medalji.

.- Ono što nas svakako posebno čini srećnim i radosnim je da je od tih 65 srndaća čak njih 35 u medalji. I to osam u zlatnoj. Zaista se imamo čime ponos-iti uz činjenicu da je u lovištu ostalo još dosta visoko trofejnih srndaća, rekao je za Lorist Tihomir Kojac, upravnik sub-otičkog lovišta.

Vidno zadovoljan predsednik i prvi čovek subotičkog lovstva Emil Čabarkapa potvrdio nam je izvanredan stručni rad u udruženju.

- Stručna služba uz upravnika Ki-jca i lovočuvara Gorana Milovanovića i Miodraga Kljakića ima puno poverenje i podršku celokupnog Upravnog odbora

udruženja. Prosto, u ovom udruženju se tačno zna šta ko treba da radi i ko zašta odgovara. Pored njih želeo bih posebno da pohvalim i naše vodiče ili stručne pratioce u lovu i oko lova čiji je doprinos u ovako ostvarenom rezultatu nemerljiv. To su Mirko Horvat, Mirko Katančić, Vukašin Šofranac, Bora Bucalo, Niko-la Radulović, Pera Porubović, Miodrag

Petrović, Veco Gregorić, Zoran Eraković kao i još mnogi drugi. Oni su zaista u sadejstvu sa stručnom službom uspeli da se praktično vade samo zreli i visoko trofejni srndaći. Ovakav odnos već pos-lednjih šest godina omogućava da naše Lovačko udruženje ostvaruje više od 35.000 evra od odstrela srndaća, rekao nam je predsednik Emil Čabarkapa.

BILO JE TEŠKO ALI SE DOBRO URADILO I ZARADILO

TEŠKO U KANJIŽI

SUBOTICA NAJTROFEJNIJA

NOVI SAD DAO ŠAMPIONA, NA DRUGOM MESTU BAŠAID

SRNDAĆI 2013Pripremio : Jeremija Trifunović

VLG PRESS VLG PRESS

Prvak Srbije, novosadsko zlato

Drugi po trofejnoj vrednosti srndać iz Bašaida

Subotička zlata

Iz lova u Subotici


1312

I ove godine, na jednom od naju-glednijih sajmova u regionu iz oblasti lova, ribolova i sporta – „Loristu”, koji se održava od srede, 2. do nedelje, 6. oktobra na Novosadskom sajmu, biće predstavljeni lovni i ribolovni turizam, pribor i oprema namenjeni lovu i lovci-ma, odnosno ribolovu i ribolovcima. Istovremeno će biti održani i sajmovi posvećeni ekologiji i zaštiti životne sre-dine, šumarstvu, hortikultulturi, a od četvrtka, 3. oktobra – počeće sajmovi turizma i konjarstva i sersana.

Lovački savez Vojvodine je, pot-pisavši Protokol o poslovnoj saradnji sa Novosadskim sajmom, potvrdio zajed-nički interes za afirmaciju i unapređenje lovstva i lovnog turizma. Zahvaljujući tome, Lovački savez Vojvodine će nastu-piti u Hali 1 i zajedno sa Sajmom orga-nizovati prateća dešavanja.

Međunarodni sajmovi „Lorist” ujedno će biti prilika da lovačka udruženja predstave pojedinačno po-tencijale lovnog turizma – u okviru sa-mostalnih izložbenih postavki. Članovi lovačkih udruženja takođe imaju priliku da u organizovanim posetama, grupama većim od 15 ljudi, posete Sajam i ostvare popust pri kupovini ulaznica. Pojedi-

načna cena ulaznica je 300 dinara a za posetioce u kolektivnoj poseti po 200 dinara.

Izlagači će na sajmu, prema dosadašnjim najavama, predstaviti lovačko i sportsko naoružanje, pištol-je, revolvere, lovačke puške, karabine, lovačku municiju domaćih i stranih proizvođača, vazdušne puške, lovačke noževe, optičke nišane, dvoglede, obuću i odeću za lov. Posetioci će moći da se uvere u kvalitet proizvoda renomiranih svetskih proizvođača kao što su „Bai-kal”, „Bereta”, „Browning Long Trac”, „Zastava”, „Glok”, „Zoli”, „Swarovski op-tik”, „Sabatti”, „Kahles”, „Schmidt&Bend-er”, „Leica”, „Minox”, „Baron”... Tokom sajmova „Lorist“ proizvođači i distrib-uteri lovačkog naoružanja i opreme, odobravaće specijalne sajamske popuste i do 30%.

Bogate sadržaje u izlagačkom delu upotpuniće poslovni programi, ali i atraktivni sadržaji, među kojima su dve izložbe. U organizaciji Prirod-no-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Departmana za geografiju, turi-zam i hotelijerstvo biće priređena izlo-žba lovačkih trofeja pod nazivom „Do-bar lovac – uspešan privrednik“, a na

štandu JP „Vojvodinašuma“ će biti predstavljeni lovački trofeji odstreljeni ove godine.

Učešće na sajmovima „Lorist” do sada su potvrdili: „Vojvodinašume“ – Novi Sad, „Snajper“ – Beograd, „Capri-olo“ – Bačka Topola, „Zastava oružje“ – Kragujevac, „Grof MBM“ – Petrovac na Mlavi, „Swarovski optik” – Beograd, „Meteor“ – Kragujevac, „Mile Dragić“ – Zrenjanin, „DDA Komerc Canona“ – Leskovac, „Oružarnica Hunter“ – Beo-grad, „Mirnovec Pirotehnika“ – Sremska Mitrovica, „Pelo-ponez“ – Novi Sad, „Super Tane“ – Novi Sad, „Puškarstvo Spendal“ – Slovenija...

Finale u kuvanju lovačkog paprikaša

Finalno takmičenje u kuvan-ju lovačkog paprikaša u organizaci-ji Lovačkog saveza Vojvodine i No-vosadskog sajma biće održano u petak, 4. oktobra od 12 časova. Takmičiće se ekipe lovačkih udruženja koje će čini-ti četiri člana, ali bez mogućnosti da u timu bude profesionalni kuvar jer znan-je u pripremanju specijaliteta treba da demonstriraju sami lovci.

Dva lovačka takmičenjaTakmičenje u gađanju glinenih

golubova „Kup Lorista“ organizuje se u petak, 4. oktobra u Kaćkoj šumi, dok će takmičenje u istoj discilini, ali pod na-zivom „Kup Novosadskog sajma“ biti održano u nedelju, 6. oktobra u Futogu, u Lovačkom udruženju „Jarebica“.

Porodični dan Prvi put na sajmovima u ovom

terminu, cela porodica će moći da uđe na Sajam uz kupovinu jedne ulaznice po ceni 300 dinara. Porodični dan biće u subotu, 5. oktobra, a radno vreme sa-jmova će biti od 10 do 19 časova.

Lovačko udruženje „Žitište“ iz Žitišta gazduje sa dva lovišta, lovište Stari Begej-jug sa 30.000 ha i lovištem Stari Begej-sever sa 22.000 ha. Bog im je podario da se nalaze baš na granici

dva lovna područja u severno banats-kom i deo u srednje banatskom. Tako se htelo. I još jedan kuriozitet kada je ovo udruženje i ova lovišta u pitanju. Pa i celo ovo područje. Ovo je najbešumni-ji deo u Evropi. Sa samo 0,2% površina pod šumama opština Žitište apsolut-ni evropski rekorder u bezšumnosti. Nije slavno ali za vredne lovce u Tordi, Žitištu, Banatskom Dvoru,Banatskom Karađorđevu, Česteregu, Srpskom i Novom Itebeju, Torku i Banatskom Višnjićevu, Ravnom Topolovcu, Međi i Hetinu ovo nije preperka da se ne gadu-je domaćinski sa lovištem i fondovi-ma divljači. U devet od deset lovačkih društava imaju lovačke domove, prih-vatilišta za fazanske piliće od kojih je na-jnovije izgrađeno u Lovačkom društvu u Žitištu. Podizali su lovci ovde i remize ali ekonomska kriza čini i činila je svo-je. Bile su predmet krađe i divlje seče. I umesto da ih je više sve ih je manje. Pre-ma onome što smo ovde čuli trenutno nema ni tih 0,2% šuma.

- Bešumnost je zaista nešto što nam predstavlja veliki problem, jednostavno ako neko može zamisliti desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta bez ijednog drveta, e to je slika našeg lovišta. Uz sve to ukrupljavanje poljoprivrednih zemljišta u velike parcele na kojima se se primenjuje moderna meghanizacija sa ogromnim radnim zahvatima, izuztena

hemija čini da gazdujemo u još težim uslovima, započeo je za VLG priču mladi i energični predsednik Lovačkog udruženja Rajica Ivančević.

Predsednik Ivančević je poseb-no istako da u ovakvim uslovima i voda postaje problem. Otuda opre-deljenje da se krene u bušenje bunara i pravl-jenje veštačkih pojilišta.

- Voda i podizanje remiza su nam osnovni programi u budućnosti. Uz saradnju sa JP „Ekos“ koje je formirala naša opština a koji su podig-li rasadnik u Čestergu pokušavamo sadnjom drveća podići remize i poljozaštitne pojaseve. Međutim to što mi po-sadimo vlasnici zemljiš-

ta oranjem i primenom teške mehani-zacije oštete i to propada. Isti je slučaj i sa sadnjom koju forsira opština Žitište. Zbog nedostatka nadzora pošumljenih površina i neodržavanja one propadaju.

I tu smo gde smo, nastavio je predsednik Ivančević.

I dodao. -Ipak se nadamo da će uz evidentno dobru saradnju sa opštinom doći i pomoć države. Ovo su problemi koji jednostavno ne spadaju u naše moći, zaključio je razgovor za VLG predsednik Lovačkog udruženja Žitište Radojica Ivančević

Nemoć Lovačkog udruženja je ev-identna. Očekuju pomoć države, Pokra-jine, opštine. Planovi za podizanje šu-movitosti postoje, mnogo ih ima ali se prema rečima lovaca Žitište sve svodi na domen mogućeg i domen obećanja. Re-alizacije nema.

Ratko Kušić, upravnik lovišta u Žitištu i podpredsednik Lovačke ko-more Srbije potvrdio nam je da lovci sve pokušavaju da stvore pravi ambijent za opstanak gajenih vrsta divljači.

- Mi činimo ono što je u našoj mo-gućnosti. Štitimo divljač i jednostavno i pored takvih okolnosti održavamo sve fondove u punoj kondiciji. I kad je u pi-tanju kvalitet i kvantitet. Uneli smo ove godine u lovište 4.300 fazanskih pilića, od srndaća smo napravili solidan pri-hod iz turizma, trenutno lepo lovimo sa strancima prepelice uz sve probleme sa agencijama, javašluk koji vlada sa njima i loše naplate od njih. Krivolov smo sveli na najmanju moguću meru zahvaljujući Ugovoru o poslovno-tehničkoj saradn-ji sa Poljočuvarskom službom opštine. Ono što je naša obaveza pa i više od toga činimo na opšte zadovoljstvo nadam se

čitavog društva, rekao nam je upravnik Kušić.

I šta reći za kraj. Lovci Žitišta su svoj posao odradili maksimalno. Za dalje, rešavanje poljoprivrednih parcela, hemije, mehanizacije, šumovitosti mora ipak država reći svoje. A lovci Žitišta to čekaju i očekuju.

UZ PRIBOR I OPREMU I IZLOŽBE I TAKMIČENJA

ŽITIŠTE, NAJVEĆA GOLET U EVROPI

VLG PRESS VLG PRESS

Na Novosadskom sajmu od 2 - 6.10. 2013 godine

S desna, Predsednik LU Žitište Radojica Ivančević i upravnik lovišta Ratko Kušić

Novoizgrađeno prihvatilište u Žitištu


1514

Posle poprilično velikih tenzija na čelo ovog moćnog lovačkog udruženja postavljen je odlukom Izborne skupštine Miroslav Stanišić, poznatiji u lovačkim

krugovima kao Prča. Kako nam naši izvori re-koše čovek iz prvih lovačkih redova. Miroslav Stanišić-Prča je već 30 godina lovac i 40 godina aktivni kinolog i

uzgajivač nemačkih lovnih terijera. Član je nemačkog Dojče jagd kluba i vlasnik uzgajivačnice NLT „Od Prče“. Reklo bi

se pravi čovek na pravom mestu. Da li i u pravo vreme pokazaće period koji nam dolazi.

Tek, ovde u Molu kako stvari sto-je lovstvo je krenulo na bolje. Uneto je 1000 šestonedeljnih pilića, pripremaju posebnu tehnologiju za podivljavanje, hrane ih pored ostalih hraniva i para-daizom i prema onom što smo videli fazančići izvanredno napreduju. Novina koju je predsednik Stanišić uveo je da se svaka tri meseca prave preseci rada komisija Upravnog odbora a rezulta-ti njihovog rada objavljuju kroz inter-ni Lovački informator koji će takođe izlaziti tromesečno i stizati na ruke sva-kog lovca. Izdvojeni su i obeleženi poli-

goni za obuku pasa, obeleženi poligoni za lov divljači.

Posebna pažnja se posvećuje ekologiji gde su lovci Mola organizovali i sproveli akcije čišćenja terena od otpada, plastike, papira i staklene ambalaže koju neodgovorni građani bacaju po lovištu. Dalje, ovde se planira podizanje pojilišta za divljač bušenjem novih bunara, ve-trozaštitnih pojaseva, remiza. Za ovako pozamašne planove lovci Mola uspešno sarađuju sa lokalnom samoupravom, poljoprivrednim savetnicima i svim stručnjacima iz oblasti ekologije.

Lovačko udruženje Mol gazduje sa 8500 ha i u svom sastavu ima 69 članova.

U Tordu smo došli zarad vesti da je ovde prošle godine na samo 4600 hek-tara lovne površine vrednim radom lo-vaca, ovog pretežno Mađarima naseljen-om mestu, izvađeno čak 150 lisica. Ovde su lisice ušle u takvo prenamnoženje da

su usred belog dana šetale selom. Da podatak bude još upečatljiviji u vesti moramo naglasiti da je od toga 120 lisi-ca odstreljeno akcijom pretežno mladih lovaca.

- To je bio ogroman trud naših lovaca, pretežno mlađih koji su se lepo družili ali i uradili veliki posao. Mi smo inače doneli odluku da grupama koje re-dukuju brojnost lisica damo na svakih 40 lisičijih repova po jednu srnu u koži i na svakih sledećih 30 još jednu srnu. To je urodilo plodom i sad možemo govor-iti o normalnoj brojnosti lisica u našem lovištu, rekao je za VLG Nandor Čeke,

predsednik Lovačkog društva koje inače posluje u sastavu LU“Žitište iz Žitišta.

I tako vredni lovci Torde rade. Ono što nismo očekivali da su u među-vremenu od našeg poslednjeg boravka izgradili zaista velelepan lovački dom. Tu su sale, sobe za spavanje i smeštaj turista. Doduše nije sve gotovo ali kao što naša fotografija govori ovo je zaista jedan od najlepših objekata u srpskom lovstvu. Da bi ovo izgradili kako nam reče predsednik Nandor Čeke puno su im pomogli Pokrajinski sekretarijat za privredu Vlade Vojvodine a za potrebe razvoja turizma.

Nekako retko u našem balkanskom podneblju možemo čuti da posle izbora novog rukovodstva u jednom lovačkom udruženju možemo čuti lepu reč za pre-thodno. Obično idu priče kako su im ostalevljene prazne kase , loši fondovi a Boga mi ponegde i kako su prethodni loše radili pa i krali. Zato sa posebnim zadovoljstvom ističmo kikindski prim-er i novoizabranog predsednika Mirka Latinovića a koji je nasledio Zorana Be-lića koji je LU „Kikinda“ iz Kikinde vo-dio u prethodna dva mandata. Na naše pitanje kako vidi nastavak rada ovog udruženja uz činjenicu da je kikindsko lovište i udruženje jedno od najboljih u Srbiji predsednik Latinović je rekao:

- Ja sam pre svega čovek kontinu-iteta, nastavljamo ono što je započeto od strane prethodnog rukovodstva, un-

apredićemo koliko je to moguće i naravno uz pomoć Lovačkog saveza Vojvodine i njihovog preduzeća „Vojvođanski lovac“ pokušati ostvariti maksimalne rezultate.

O problematici koja ga očekuje u narednom perio-du predsednik Latinović je naročito apostrofirao urušavan-je kikindske privrede i nemogućnost ostvarivanja većih prihoda iz lovnog turizma. Dalje pad fonda zečije divljači zbog prethodnih vremenskih nedaća u zadnje tri godine, suša i kiše, kao i sve brojnije predatore. Pojavili su se šakali a brojnost jazavacai lisica takođe raste. Uz sve to povećavaju se zahtevi za nadok-nadu šteta u poljoprivredi.

- Sve ovo zajedno čini da je pre-

damnom i celim Upravnim odborom veliki izazov u narednom periodu. Nar-avno i pred lokalnom samoupravom sa kojom imamo izvanrednu saradnju. Svi zajedno će mo pokušati da nađemo najoptimalnija rešenja za nesmetano funkcionisanje našeg lovačkog udružen-ja, zaključio je razgovor za VLG pred-sednik Mirko Latinović.

Otišli smo iz Kikinde uvereni da ovde lovstvo ima budućnost.

Razgovarali smo sa sekretarom udruženja, g-dinom Najićem, o tome sta se dešava u LU Obedska Bara - Pećinci.

Prošlu lovnu sezonu možemo okarakterisati kao prosečnu za ovo udruženje dok se od ove očekuju bol-ji rezultati. Izgradjen je veći broj čeka, renovirana su hranilišta, pojačana je kontrola prisutnosti u lovištu, oseća se tendecija smanjenja krivolova. Ovo-godišnje poplave u delu lovišta koji se graniči sa rekom Savom su verovatno uzele danak u proletnjom delu godine ali za sad se ne vide dramatične posledice. U toku je unos fazanskih pilića i odras-lih jedinki u loviste. Ove godine će se posebnan akcenat dati na odstrel pred-

atora svih vrsta, narocito šakala i lisice, gde se primecuje prekobrojnost. Organi i komisije u udruženju su veoma aktivni, počev od Komisije za uzgoj i zaštitu divl-jači, preko kinološke i streljačke sekcije ali i do disciplinske komisije, tako da se u udruženju dešavaju mnoge lovačke ak-tivnosti. Lov na prepelice je u toku a ova sezona ne pokazuje očekivane rezultate. Očekujemo i otvaranje lova na patke. Letnji odstrel divljih svinja ide svojim tokom i trudimo se da suzbijamo stete nastale od njih na poljima kukuruza.

Što se lova tiče, nastavio je Najić, po našem dubokom uverenju rezultati lova predstavljaju stepen uspešnosti jed-nog lovačkog udruženja, jer uzalud do-

bri rezultati na prebrojavanju i „uspešno gazdovanje“ tokom cele godine ako re-zultati lova to ne pokazuju. Pomenimo neke rezultate ulova u 2012./13 ......divlja svilnja svih kategorija 103 grla, srndaća 2 grla, zeca 991 jedinki, fazana 1995 jed-inki.

Ističemo odličnu saradnju sa SO Pećinci koja je samo ove godine pomog-la projekte u našem udruženju sa preko 3.500.000 dinara. Za taj novac urađena je moderna volijera za prihvat 1.500 fazančića u Donjem Tovarniku, uređen prostor za podivljavanje fazana, urađeno 10 bunara i pojilišta i slično. Eto, kod nas se radi i kad nema aktivnog lova, dodao je Naijć.

Prošle 2012 godine ovde su reši-li da posle višedecenijskog rada ugase pačarnik, jedini ovakve vrste u zeml-

ji. Potražnja za divljim pačići-ma pa i odraslim patkama u lov-nom turizmu toliko je pala da je proizvodnja postala nerent-abilna. I odluka je bila jasna i

iznuđena, gasiti proizvodnju.Međutim, kako poslovica kaže

hrabre i sreća prati pa je tako i ovde u Padeju bilo. Pojavio se engleski partner i zatražio obnavljanje proizvodnje.

- Dobili smo zahtev od engleskog partnera da obnovimo proizvodnju i da već sledeće godine proizvedemo 15.000 pačića za njihovu lovno-turističku ponudu. Uz jasno definisane finansijske uslove došli smo do odluke da sve pon-ovo stavimo u funkciju i proizvodnju u potpunosti aktiviramo. Ostavili smo

matični jato za taj nivo proizvodnje i iz-vršili sve potrebne pripreme, kao što je sopstvena proizvodnja hrane za ishranu pataka. Za te potrebe imamo 18 hektara vlastitog zemljišta, rekao je za VLG Ju-goslav Cvetković, predsednik Lovačkog udruženja „Padej“ u Padeju.

Lovačko udruženje „Padej“ gazdu-je sa 7.920 ha lovišta i ima 54 članova. Interesantno od tih 54 članova devet su dame.

U Bečeju, uz pomoć Lovačkog saveza Vojvodine, Lovačkog udruženja „Bečej“ i Opštine Bečej Damski lovački klub, Bečej održao je međunarodni skup žena lovaca. Tema skupa bila je međun-arodna saradnja damskih lovačkih klubova u Evropi. Na skupu su pored članica domaćeg damsk-og lovačkog kluba bile prisutne lovkinje iz Mađarske, Holandije i Češke.

Damskim skupom rukovodi-la je Sanja Momčilović- Bognič in-ače predsednica Damskog lovačk-og kluba.

Skup je najpre pozdravio predsednik Skupštine opštine Bečej Peter Knezi, pa direktor kancelarije CIC- Tamaš Madagesz-

ky, zatim predsednik Skupštine Lovačk-og saveza Srbije Marko Tica, predsednik Skupštine Lovačkog saveza Vojvodine Ferenc Irmenji i predsednik Lovačk-og udruženja u Bečeju Tamaš Lastovič. U vrlo prijatnoj atmosferi lovkinje su

razmenile iskustva i dogovorile dalje vi-dove saradnje.

Interesantno, skupu u Bečeju nisu prisustvovale predstvnice Damskog klu-ba „Artemida“ koji je nedavno formiran u Beogradu.

U MOLU, SVAKA TRI MESECA IZVEŠTAJI U TORDI IZGRAĐEN VELELEPNI LOVAČKI DOM

KONTINUITET U KIKINDI

SREMCI SPREMNO DOČEKUJU JESENJU SEZONU

U PADEJU OBNOVLJENA PROIZVODNJA DIVLJIH PATAKA

U BEČEJU, PRAZNIK LOVKINJA

VLG PRESS VLG PRESS

Predsednik LU Miroslav Stanišić- Prča

Predsednik LU Jugoslav Cvetković

Učesnice evropskog sabora žena lovacaUčesnice evropskog sabora žena lovaca

Velelepni lovački dom u Tordi

Upravni odbor LU Kikinda


1716

Lovačko društvo “Lazarevo” iz Lazareva osnovano 1946 god,spada pod Lovačko udruženje grada Zrenjanina. Lazarevo gazduje sa oko 5000h lov-no površine, može se naći srna, divlja svinja, zec, fazan, prepelice, divlja pat-ka afrička grlica, šakal i lisica...Lovačko

društvo ima pobratime sa kojima održava prijateljstva,Republika Srpska Sokolac 40 godina, Višegrad 15 godi-na, i sa Lovačkim društvom Venčani iz Aranđelovca pola veka. Društvo broji 55 članova, trenuto je u pripremi plan i iz-rada plana kako i na koji najbolji način privući mlade ljude i njihovo intereso-vanje približiti lovu i lovstvu, divljači i prirodi.

Prošle godine vredni lovci Laza-reva konkurisali i dobili 300.000 dinara iz Fonda za razvoj lovstva za izgradn-ju volijere za fazansku divljač. Skupili su još 200.000 dinara od sponzora i uz nesebičnu pomoć lovaca izgradili vo-lijeru 40x12 visine 4,5metara. Posebna zahvalnost MZ Lazarevo koja je ustu-pila zemljište na 15 godina i komplet-

nu infrastrukturu, struju i vodu. Lovci Lazareva se posebno zahvaljuju kole-gama iz Lovačkog udruženja Bečej, Sanji Momcilović- Bognič i upravniku lovišta Stevanu Sekuliću koji su korisnim save-tima doprineli da volijera u Lazarevu dobije konačne obrise i rešenja.Naravno, lovci Lazareva ne zaboravljaju ni korisne savete prof.dr Zorana Ristića po čijem je projektu izgrađeno prihvatilište. Tek, prihvatilište je gotovo i trenutno je u njemu 450 fazanskih pilića koji su ovde pristigli sa starosti od osam nedelja.

Lovci Lazareva već razmmišljaju šta dalje. U narednom periodu radiće na bušenju bunara u delu lovišta gde nema vode,iako za sada imaju dva bunara i ve-trenjaču za napajanje divljači.

Miladin Šarović

Da istoriju treba znati poštovati, pokazali su, svojim primerom, Lov-ci Lovačkog društva „PAPO 1923“ u Banatskom Karađorđevu, inače bitišu u okviru LU “Žitište” Žitište, na go-dišnjoj jubilarnoj Skupštini održanoj 30.03.2013. god. Oni na koje se kao po-tomci ponosimo, su osamnaest veličan-stvenih, što su odvažno na Šar Majuru 1923. godine, osnovali Lovačko društvo „ZEC“ koje od 1975. godine, sa novim imenom „PAPO“, koje su zdušno, iza-brali lovci, kao zahvalnost svom prvom predsedniku i osnivaču, Iliji Vlaisavl-jeviću, nastavljajući tradiciju do ove jubilarne devedesete godišnjice, koju danas njima uz zahvalnost i čast pro-

slavljamo, sa željom da se kontinuitet trajanja njihovog projekta ne prekida, i ne gasi, odavde do večnosti.

Energija mladosti, entuzijazma i mudrosti, nakon iskazanih reči pohvale, sa puno emocija, predsednika Skupštine Lovačkog saveza Srbije, što izrekoše, Marko Tica, potom predsednici, Lovačk-og Saveza Vojvodine, Milan Pažin, i predsednik Lovačkog udruženja Žitište, Radojica Ivančević, dobila je podstrek i još važniji zadatak, da ka stotom jubileju, nastavi ostvarenje zadate Vizije i Ciljeva, vodeći brigu o obnavljanju i korišćen-ju prirodnih resursa, jer jedino tako se mogu obezbediti potrebe generacijama koje dolaze. Potomci solunskih dobro-

voljaca, kolonista i pečalbara, vaspita-vani su prije škole, istinom, sa kojom kroz život putuju, da sve što rade, dobro ili loše, to samo sebi rade. Danas smo ponosni na humani rad i domaćinsko planiranje, članova Lovačkog društva, „PAPO 1923“ iz Banatskog Karađorđe-va, kao i gazdovanje lovištem uz analize i poboljšanja, prikazana u Godišnjem izveštaju o radu. Svečano i radno, uz nova upoznavanja, gostiju sa gostima i domaćinima, lepim rečima i pričama, izatkano je ovo jubilarno druženje, koje ostaje za večnost, u vidu slika i video zapisa, po principu, sve što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo.

Bogdan Basta

Lovci Lovačkog udruženja „Bačko Gradište“ u Bačkom Gradištu, u opštini Bečej, proslavili su sto godina organizo-vanog lovstva. Na predivnoj ceremo-niji proslave u prisustvu velikog broja zvanica od predsednika opštine Bečej, predsednika LSS prof.dr Zorana Popo-vića i predsednika LSV Milana Pažina svoju slavljeničku besedu najpre je iz-rekao predsednilk LU Andrej Korenoj. On je sa ponosom podsetio da je malo organizacija u Vojvodini koja se mogu pohvaliti stogodišnjom tradicijom. Skup su pozdravili i gosti iz opštine, LSS i LSV.

Za ovu priliku Lovačko udruženje

izdalo je i promovisalo pisanu mono-grafiju autora Stevana Petrovića inače čoveka koji se decenijama bavi prik-upljanjem istorijske građe o radu lovaca na ovim prostorima i sigurno vlasnika najveće zbirke lovačkih knjiga, značaka i svega ostalog bit-nog i važnog za lov. Petrović je u ovoj monografiji subli-mirao značajan rad lovaca ovog mes-ta, sistematizovao je problematiku u prethodnom peri-

odu u sedam poglavlja. Za ovakavu tradiciju i veli-

ki dorinos razvoju lovstva Lovački savezi Srbije i Vojvodine pojedincima i udruženju su dodelili odličja u vidu lovačkih ordenja.

U tradicionalnoj međunarod-noj manifestaciji „Slovačke narodne svečanosti“ lovci Kulpina uzeli su zapaženo učešće. U i ispred velepnog lovačkog doma koji su lovci Kulpina sa-gradili pre pet godina okupilo se više od 500 što lovaca što znatiželjnika. Naravno značajno mesto u ovoj manifestaciji uzeli su i gosti iz Slovačke, iz Njitre i Zvolena. Kuvao se lovački parikaš, sviralo i pe-valo. Zaista impozantna manifestacija. Za nas bila je to prilika da porazgovar-amo sa predsednikom Lovačkog društ-va „Fazan“ Kulpin i upravnikom lovišta Lovačkog udruženja Bački Petrovac Ing Branimirom Plahćinskim. Kako smo

pisali pre pet godina ovo je prvo lovačko društvo u Vojvodini koje je napravilo sopstveno preduzeće, DOO „Lovoaza“ koje je evo funkcioniše do današnjeg dana.

- Svi lovci, članovi našeg društva su deoničari ovog preduzeća. Napravili ga smo sa ciljem razvoja lovnog i seosk-og turizma. Ove godine uspeli smo da završimo dva apartmana u lovač-kom domu i sada smo spremni i za seoski turizama. Lovni funkcioniše

besprekorno, rekao je Ing Plahćinski.Pored zaista impozantnog lovačk-

og doma napravljena su dva prihvatil-išta za fazansku divljač povšine od po 1500m2. Pored fazan u lovno-turističkoj ponudi je i srndać. Slovačke narodne svečanosti su nastavljene centralnom manifestacijom u Bačkom Petrovcu.

U čast Velike Gospojine, inače seoske slave u Pivnicama, Lovačko udruženje „LD Fazan“ priredilo je po sedmi put za redom lovno-turističku manifestaciju „ Pivnički kotlić 2013“ na kojoj je uzelo učešće tridesetak ekipa iz okolnih lovačkih udruženja i članova LU „Južna Bačka“ Despotovo u čijem sastavu Pivničani bitišu. Bila je ovo pri-lika da porazgovaramo sa predsednikom Lovačkog udruženja „Južna Bačka“ Mi-lošom Stanojevim i predsednikom LU „LD Fazan“ Pivnice Perom Žigićem.

Lovačko udruženje „Južna Bač-ka“ nastalo je podelom nekadašnjeg udruženja na nivou opštine Bačka Palan-ka. Pored Južne Bačke samostalno dan-as posluju Lovačka udruženja zajedno Bačka Palanka i Mladenovo, sa sremske strane odvojila su se tamošnja lovačka

društva i formirala svoje udruženje dok su preostala mesta ostala u starom sas-tavu bačkopalanačkog udruženja. Tek, LU „Južna Bačka“ koju čine Pivnice, Parage, Despotovo i Tovariše-vo danas gazduju na 15.000 ha lovne površine.

- Prošlo je godi-nu ipo dana od osniv-anja našeg udruženja i već sada možemo reći

da je ovo bio dobar po-tez, radimo bez problema, bez trzavica, naši sastanci su kratki, efikasni i plodot-vorni. Ono što nas posebno krasi je da smo uspeli da svakom članu, lovačkom društvu obezebedimo dovoljno au-tonomije i da se svako trudi da na svom delu lovišta organizuje lovstvo mak-simalno. Svako ima svoj lovački dom, svoje zemljište i naravno organizuje domaćinsko gazdovanje sa fondovima divljači. Ono što je zajedničko to je da se na nivou udruženja donose planovi gazdovanja, nabavka divljači i sve ono što je zakon propisao. Na ovaj način us-peli smo da napravimo moćno lovačko udruženje a da pri tome ostanu moćna i lovačka društva, rekao je za VLG Miloš Stanojev, predsednik LU „Južna Bačka“.

I upravo na primeru Lovačkog

udruženja „LD Fazan“ Pivnice ods-likavaju se reči predsednika Stanojeva. Ovo Lovačko udruženje pod veštim rukovodstvom Pere Žigića uspelo je da napravi hladnjaču za smeštaj i kontrolu divljači kakvu nema ni jedno udruženja u Srbiji. Impozantna građevina koja će skladišti meso divljači po najstrožijim kriterijumima Evropske unije.

- Hladnjača je koncipirana da i okolna lovačka udruženja uz skrom-nu nadoknadu ovde mogu skladištiti meso divljači. Kapacitet je takav da u nju možemo smestiti odjednom 50 grla krupne divljači i oko 1000 jedinki sitne. Imamo dve komore, sa nultom fazom gde samo rashladimo posle čega se može transportovati u izvoznu hladnjaču Vo-jvodinašuma i minusnu komoru u kojoj možemo lagerovati divljač na tempar-aturi od -18, rekao nam je predsednik Žigić.

Za ovako veliki investiciju sredst-va su obezbeđena iz tri izvora, iz Fonda za razvoj lovstva dva milona dinara, LU „Južna Bačka“ dalo je 400.000 dinara a ostalo, oko 1,5 miliona obezbedili su Pivničani. Tako je ova velika i impozant-na hladnjača privedena nameni.

Dok smo mi razgledali hladnjaču, kotliću su vrili, kuvalo se i družilo. Ko je pobedio manje je važno jer kad se u jednom lovačkom udruženju ima ovako nešto pokazati kao što je pivnička hladn-jača pobedili su svi. Najpre lovci Pivnica i njihov predsednik Pera Žigić.

NOVA VOLIJERA ZA PRIHVAT FAZANSKIH PILIĆA

U PIVNICAMA NOVA HLADNJAČA

DEVEDESET GODINA LOVSTVA U BANTASKOM KARAĐORĐEVU

STO GODINA LOVSTVA U BAČKOM GRADIŠTU

ODRŽANE SLOVAČKE NARODNE SVEČANOSTI

JUBILEJI

VLG PRESS VLG PRESS

Detalj sa izrade volijere

S leva Živan Đurđev, Pera Žigić, Pivnice, Miloš Stano-jev, predsednik LU i Radomir Grigorijević, Despotovo

Najzaslužnijima odličja LSS i LSV


1918

Poznato je da je ovo sajber era da bez internet i facebooka ne može ni u wc da se ode. Tako je i Facebook dos-peo u lov. Lepo da i mi Balkanci vidi-mo ponešto lepo od evropskih lovaca. Međutim to je mač sa dve oštrice. Pored lepih fotografija iz lova i onog što prati lov, prirode i druženja sve više na inter-net stranicama imamo priliku da vidimo i ono što ne priliči lovcima. Uz činjenicu da su za kompjuterima uglavnom mladi ljudi i mladi lovci dobijamo pravu sliku eventualne budućnosti kulture naših lovaca. Listajući facebook stranice sve više imamo priliku da vidimo takozvane pozere lovce koji ne da ne znaju šta je lov nego nemaju, blago rečeno pojma ko su i šta su lovci. Reč dve o lovcima. Pre svega zaštitari prirode, hvala i drugim takozvanim zelenim organizacijama ALI da nije lovaca garantujem da većina današnje mladeži ne bi imala priliku da u prirodi vidi srnu, zeca, fazana. Lov i lovac je viteška disciplina, kultura jed-nog naroda. Od šešira preko odela lovci se poznaju iz kog kraja dolaze, barem je tako nekada bilo. Ili barem tako su nas učili stariji. Ali… šta mi mladi zapravo gledamo. Sada ne možeš znati dali si sreo grupu lovaca ili PARAVOJNU for-maciju. Nema tu više ni kulture, ni lovne etike sve više je onih koji ne love nego ubijaju ’’nabavljaju’’. Retkost je videti na internetu slike lovaca kako prihranju-ju divljač(ima, nije da nema). Sve više je slika specijalno obučenih lovačkih jedinica za noćni lov, sa sve pratećom opremom za tu vrstu plemenitog ubi-janja. Maskirna odela kombinezoni i fantomke. Nisu tu samo krivi lovci vec i specijalno opremljene prodavnice koje u svojoj ponudi sve više imaju opreme za tu svrhu. Poznato je da mi olako pri-hvatamo sve novotarije sa zapada, tako smo uspešno i prihvatili njihovu lovačku (ne)kulturu. Maskirne kombine-zone,maskirne puške i naravno indijan-ske ratničke boje. Čemu sve to. Ukoliko je neko od tih sajber lovaca polagao lovački ispit sigurno je načuo ako sluča-jno nije pročitao da divljač ne razlikuje boje. E da, još nešto, pogotovo oni mod-erni što pored sebe i svoje puške imaju i kamuflirane pse sa prslucima u raznim

kamuflažnim dezenima. Čemu sve to da se i pas stopi sa okolinom u kojoj lovi ili da ne odaje vlasnikov položaj prli-kom lova. Imao sam priliku da lovim sa lovcima iz inostranstva, malo nas čudno oni gledaju a Bogami i mi njih. Nama je još uvek čudno, a i smešno, da vidimo lovca u lepom čistom odelu sa mašnom oko vrata. Nedelja jutro, čisti štalu, hrani svinje, obavi to i onako samo usput, iz šupe uzme pušku i ide u lov. Ja razumem da za jedno pristojno lovaćko odelo tre-ba izdvojiti malo više novca ali to onda imaš samo za lov a ne za svaki dan kad se radi nešto po kući. Počeo sam jedno a otišao na sasvim deseto, al nema veze.

Zašto je oprema za lov toliko sk-upa, jednostavno pomodarstvo. Gleda-jući filmove čitajući knjige primetimo da u lov iz sporta idu samo plemići i gospoda lovatori. Šta onda naš pozer sajber lovac pomisli, imam i ja para daj

da i ja lovim. Ode u prodavnicu ne zna-jući šta kupuje uzima samo najskuplju opremu. Prodavci ko i svi gledaju svaki dinar, podižu cene proizvođači isto tako i tu nema kraja. E onda dolazi onaj deo kada se pozeri vrate iz lova pa počne hvalospev. Te ubio sam to i to te napu-cao se ko na frontu(inače fronta nije ni video) i na red dolaze fotografije iz lova obavezno sa nogom koja gazi ubijenu

divljač(namerno ubijenu pošto oni nez-naju za reč odstrel). E da dobre su i one fotografije gde pozeri sede na svojoj lo-vini i vuku je za uši. PONIŽAVAJUĆE. Kada je neko poslednji put u lovu čuo zvuk lovačke trube ili gledao kako lovci odaju poslednju počast divljači kako se uživa u samom činu lova i svega onog što nam lov donosi. A ne samo pričama o kilaži prevedenom u komade kobasica ili porcija gulaša koje su pojeli. Na neko-liko fotografija odstrljenih divljih svinja pročitao sam komentare tipa vepar težak 150kg vepar težak 200kg. Znači došli smo do tog da trofejnu vrednost ocen-jujemo u kilogramima. Štaće nam onda lovni radnici i stručna lica za ocenu tro-feja kada to može umesto njih uspešno da obavlja jedna kvalitetna pijačarska VAGA.

Ako nastavimo ovim tempom za koju godinu neće nam trebati ni zakon

o lovstvu ni lovačka etika. Nego samo jedan računar srednjeg kvaliteta i CD. I moćićemo da se hvalimo kako smo svi MI postal VELIKI SAJBER LOVCI.

Zato prst na čelo i razmislimo gde nas ova moda sve vodi. Ako ni zbog čega drugog, zbog nas mladih koji želi-mo da lov bude ono što jeste, viteštvo, drugarstvo i poštovanje prirode, divljači i svojih drugova lovaca.

Stranka Zelenih Nemačke započe-la je novu kampanju protiv lova. Da

podsetimo, Partija zelenih u nemačkoj vladi vodi odlučujuću ulogu. To što su uvek jezičak na vagi odlučuje da igraju veoma važnu ulogu u donošenju krup-nih odluka u nemačkom Bundestagu i samoj Vladi. Kako naša redakcija sazna-je sve ankete pred nove nemačke izbore pokazuju da će istu ulogu zadržati i u budućoj Vladi Nemačke.

Valjda svesni velike uloge krenuli su u kapanju protiv lova. Vest da su Ev-ropskom parlamentu predali Deklaraci-ju kojom bi se zabranili uvoz svih tro-feja i mesa divljači u Evropsku uniju iz zemalja koje nisu članice te ekonomske zajednice odjknula je u čitavoj evropskoj i svetskoj javnosti. Deklaracija sa takvim sadržajem kako saznajemo u CIC-u je već stigla u Evropski parlament a Svets-

ka lovačka organizacija CIC već pri-prema sastanak članica iz Evropske uni-je kako bi se sprečilo i pokušalo da ova deklaracije ne dođe na dnevni red parla-menta. Ili ako i dođe da ne prođe.

Ukoliko bi ova deklaracija prošla bio bi to praktično kraj našeg lovnog turizma. I ne samo našeg. Lovci Ev-ropske unije danas mnogo love van te zone, posebno u Africi, Rusiji, Argentini i tako redom.

Upitan zašto takva deklaraci-ja jedan od zvaničnika Partije zelenih nonšalantno je novinarima odgovorio:

- Želimo da otežamo lov lovcima u samoj Evropskoj Uniji.

Valjda će takvu nonšalanciju proz-reti Evropski parlament.

Na kvarnerskim ostrvima Cresu, Lošinju i Krku “uvezene” životinje toliko su se poslednjih godina namnožile da napadaju tamošnju stoku i narušavaju ekosistem.

Nekontrolisano razmnožavanje divljih svinja i jelena lopatara preti eko-sistemu, ali i tradicionalnom ovčarstvu, turizmu i poljoprivredi.

Problemi su se pojavili zbog lovnog turizma pre 24 godine. Da bi se lovcima obogatila ponuda pokretnih meta iz Karađorđeva je dopremljeno 30 divljih svinja, a sa Briona 30 jelena lopatara.

Divljač je prvo bila ograđena, ali ne zadugo jer su te životinje, koje nema-ju prirodnog neprijatelja, srušile sve ograde i potpuno se odomaćile i razm-

nožavale. Jedna divlja svinja dva puta godišnje na svet donese od pet do osam mladih.

Za svaku odstreljenu životinju lov-ci dobiju 200 kuna od Županije, a lovci s Lošinja još 300 kuna iz gradskog budže-ta. Samo u 2009. odstreljeno je1.200 divljih svinja i jelena lopatara na Cresu i Krku, a u međuvremenu još hiljadu grla.

Divlje svinje rado jedu tartufe. Posle černobiljske nuklearne katastrofe, radijacija je ušla u lanac ishrane u švaj-carskom kantonu Tićinu - i ostala tamo do danas.

Divlja svinja je daleko od kultnog statusa koji imaju vukovi: progone je na sve strane. Jer, ona važi za štetočinu koji,

rijući po zemljištu, temeljito uništava useve švajcarskih seljaka. Zato meštani i lovci organizuju velike akcije isterivan-ja divljih svinja sa pojedinih područja, uz pomoć specijalno obučenih pasa, pri čemu se te životinje nemilosrdno odstreljuju.

U Tićinu su ovih dana analizirani uzorci mesa odstreljenih-divljih svinja, a rezultati su zabrinuli vlasti tog kantona. Savezni zavod za zdravlje je zajedno sa Veterinarskim zavodom izmerio količinu cezi-juma u deset uzoraka tog mesa. Tri uzorka su sadržala zabrinjavajuću količinu cezijuma, u dva slučaja više od 2000, a u jednom slučaju više od 3000 bekerela po

kilogramu mesa. Granica koja je za te životinje dopuštena iznosi 1250 bekerela po kilogramu.

Meso kao nuklearni otpadStručnjaci smatraju da je to posle-

dica nuklearne havarije u Černobilju iz 1986.

Sličan problem je na jugu Nemačke godinama zadavao glavobolje vlastima u Bavarskoj šumi i Švarcvaldu gde ima do-sta tartufa. Tamo su lovci jedno vreme morali da nose na kontrolu sve odstrel-jene divlje svinje, a u bavarskom parla-mentu se čak raspravljalo o predlogu da se meso divljih svinja proglasi sa nuk-learni otpad. Meso odstreljenih divljih svinja u Tićinu je analizirano zato što su italijanske vlasti, koje su otkrile taj prob-lem na svojoj teritoriji, alarmirale svoje severne susede. Zna se da su i mnoge divlje svinje u Tićino i stigle iz Lom-bardije i Pijemonta.

Piše:Miroslav Šmorhaj, Lovačko društvo “Jedinstvo” Platičevo

SAJBER (POZER) LOVCI

vesti iz svetaNEMAČKI ZELENI ZAPRETILI

DIVLJE SVINJE OKUPIRALE HRVATSKA OSTRVA

RADIOAKTIVNE SVINJE LUTAJU ŠVAJCARSKOM

Iz ugla mladog lovca

VLG PRESS

Poruka sajber ili pozer lovcima: OVAKO TREBA


2120

Tržište lovačkih karabina je kao testo za palačinke. Dovoljno gus-to i tesno a opet ima mesta za sve.

Oružari su u neprestanoj trci da uzmu svoj deo kolača. Svake godine se poja-vi neki novi model koji skrene pažnju javnosti nekim detaljem ili konceptom. Proizvođači, koji drže do sebe, trude se da budu barem korak od konkurencije. Neki to postižu inovativnim rešenjima, neko kvalitetom a neko cenom. Među-tim, gotovo po pravilu imamo lansiranje novih modela, sa bombastičnim naja-vama i velikom medijskom najavom. U suštini retko dobijamo originalnost već samo kozmetičke izmene i zatezan-je bora. Tu i tamo neki detalj vredan pažnje. Čudo je taj puškarski market-ing. Međutim...

Obično se poenta čuva za kraj drame. I u pozorištu i u novinarskim tekstovima. Ovde će mo prekršiti to pravilo. Dozvolite da poentu krije prvi čin. Tehničke novotarije ostavljamo za kraj a da na početku predstavimo filo-zofiju i koncepciju novog modela M12.

Dobra konfigurcija za fer pare

Mauser je postao odavno gener-ičko ime za obrtno-čepne karabine. I dan danas se sve meri po njemu. Čuveni model M-98 je odavno etalon po kom se porede mnogi sistemi. Setite se koliko smo puta čuli komentare tipa, slič-no kao Mauser, un-

a p r e đ e n i Mauser, loša

kopija Mau-sera i sl. Po

Piše: Predrag Đurđev

MAUSER M12Za svačiji džep...

Mauser je proletos ponudio tržištu novi lovački karabinretro koncepta. Na prvi pogled izgleda kao da su ponudili Pasata po ceni Golfa. Lepo zvuči a dali je baš tako...

njemu se dugo godina poredilo šta valja šta ne. Ali ova oružarska legen-da, proizašla iz vojnih koncepcija od 1865. do 1898 godine, odavno baštini svoja genijalna rešenja a pomalo i svoju reputaciju. Posle Drugog rata, gigant iz Obendorfa je napustio model ’98 kao osnov lovačkih karabina. Tu i tamo je nešto ostalo u fragmentima. Do duše, imao je Mauser i uspeha na tržištu sa modelima M66, zatim M83 i posledn-jim M03. I pored svega, tokom dugog niza godina, mnoge firme su pravile odlične lovačke karabine na M-98 plat-formi... ali ne i Mauser. Da podsetimo, Zastava M70 je ’devedeset osmica’ u 98% originala.

I onda se neko iz konstrukcionog biroa dosetio da spoji savremene i retro. Zapravo, cilj je bio da se pondi tržištu kvalitetno, funkcionalno, precizno, dokazano u praksi /čitaj – već viđeno/ a da pri tome karabin ima i neizbežna savremena rešenja. I naravno, sve za fer pare. Pored svega, materijali, podsk-lopovi, izrada i završna obrada su mo-rale imati karakteristike skupljih pušaka. Kocepcijski je bilo zadato da izrada po-drazumeva slogan ’sve od čelika’. Znači nema plastike, aluminijuma, silumina i sl. Da dodamo da je u projektnom za-datku figurisalo i to da poseduje rediza-jnirane karakteristične osobine izgle-da M-98. Jednom rečiju, kad pogledaš pušku odmah moraš prepoznati Maus-er, pa makar i po krupnom natpisu. Jer i to je dominantno na njemu. I tako se na sajmu IWA 2013. pojavi Mauser M12. /ovo M12 je, pretpostavljate, go-dina nastanka/. Nov karabin je pobrao aplauze stručne, široke i medijske javnosti.

O p š -ti zaključak je

da je tržište dobilo čvrstu, operativno dugov-

ečnu pušku, ergonomski skoro savršenu, klasičnog stila u pouzdanom kvalitetu, proverenih rešenja, u maniru ’sve što valja na jednom mestu’ bez af-initeta ka nekim novotarijama. Rekli bi da je to retro primerak ’stare škole’ oružarstva u izvedbi ’Made in Deutsch-land’. Šta se tu može poželeti bolje... Da ne zaboravimo, cena ovog karabina u Americi je oko 1500$ /oko 1200 eura/ sa

plastičnim kundakom, dok se u Evropi kreće oko 1600 eura sa orahovim kun-dakom. Sve u svemu, kvalitet u gornjem srednjem, razredu a cena u donjem. Bra-vo ja Fabriku.

Tehnički detaljiU principu, ovde se radi obrt-

no-čepnom karabinu koji se bravi di-rektno u cevi. Bravljenje se vrši sa dva reda po tri bradavice otklona otvaranja od 60 stepeni što je sada uobičajena praksa.

Zat-varač je siste-

ma ’push feeding’ što znači da nema bočnog iz-vlakača karakterističnog za

Mauser m-98. Na zatvaraču postoji spojnica sa trostepenom kočnicom već odavno dokazana na M3 modelu. Pos-toji i indikator napetosti mehanizma i igle koji i po mraku možete napipati. Puška se hrani odvojivim magacinom. Pomenimo jednu važnu karakteristi-ku. Sanduk puške je urađen po obliku i dimenzijama stare ’98-ice te se može karabin iz nužde dopuniti ili hraniti i ubacivanjem pojedinačnog metka kroz otvor na sanduku.Takođe, sve montaže koje pasuju na M-98 sistemu pašu i ma M-12. Isti su prečnici lukova na san-duku i isti dijametri i razmaci rupa za prihvat montaže. Lepo i pametno. Na-

vike stečene kod starih vojnih ’mauser-ki’ ostaju i ovde primenjivi a pri tome, možete, recimo, skinuti montažu i op-tiku sa Zastave M-70 i staviti je na ovu pušku. Okidački sistem je kao švajcarski sat. Iako se ne može podešavati reaguje u takmičarskom maniru. Cev je kovana, savršene trase sa ustima cevi u ’match’ kvalitetu. Cevi, u zavisnosti od kalibra su duge ili 62 cm. ili 62 cm. Treba reći da je ovo jedna od najpreciznijih pušaka u svojoj konfiguraciji. Kundak može biti po želji, plastični ili orahov. Oblik kun-daka je perfektan, pruža mogućnost brzog ubacivanja u rame a pri tom per-

fektno apsorbuje povratni trzaj po opal-jenju. Masa cele puške je oko 3.2 kg /kao kragujevački karabin M70/

Što se tiče ponude kalibara, nema šta nema. Svi poznati su tu, uključujući i seriju WSM kalibara.

Da dodamo još da se pravi utisak o ovom karabinu može doneti tek kad ga uzmete u ruke. Iz novinarskog pera i par slika se može steći utisak... ali pravu vrednost M12 ćete osetiti u ramenu i dok manipulišete sa njim. Dali se div iz Oberndorfa vraća na scenu na velika vrata sa klasičnim stilom? Videćemo, da prođe malo vremena. A dali je Mauser uspeo da napravi Pasata po ceni običnog Golfa? Mišljenja smo da jeste ili je vrlo, vrlo blizu...


2322

Faze u lovačkom odrastanjuHajde da sa malo duhovitosti

prozborim o ovoj temi. Kod kupovine adekvatnog oružja za lov postoje tri osnovne životne faze. Prva faza je kada postanemo lovci i, naravno, kupimo karabin u univerzalnom kalibru. Reci-mo da je to .30-06. Dok prvu cev u tom kalibru sedamdesetih godina prošlog veka nije doneo pokojni Duško Bojo-vić, Srbi nisu imali univerzalni kalibar... imali su samo jedan. Znači, super uni-verzalni. To je bio 7,9 ili stručno rečeno 8x57. Prosto i jednostavno, jedna partija

i jedan kalibar... i šta vi tu ima mnogo da mislite. Tu i tamo ste kod nekog lo-vočuvara mogli da nađete po neki 7x57. Masovno prenaoružavanje kreće kada je Crvena Zastava izbacila model M70 u kalibru 7x64, jer ‘taj’ može da dobaci dalje od ovih već ‘prevaziđenih’. Ovde ne računam partijske funcionere koji su se, zbog raznih zasluga za narod i državu, domogli puške u nekom od kalibara koji su za ono vreme bili fama. Dobar primer je, kada sam pre nekih 5-6 godi-na, nabavio Borovnikov M98 u kalibru 6,5x68, zaostavština iza jednog bivšeg

državnog činovnika. A u oružnom lis-tu piše kalibar 6,5 Carcano! Dovoljan dokaz da čak ni miliciji u ono vreme nije bilo jasno o čemu se tu radi.

Kada prođemo tu prvu fazu, ako neko uopšte izađe iz nje, stižemo do druge faze. Svideo nam se lov i krećemo u dalju kupovinu. Shvatimo da ništa u životu nije univerzalno, pa ni kalibar. Da je drugačije, Dragan Džajić bi podjed-nako dobro igrao i levo krilo i beka, ali nije. Ta druga faza ume da potraje - brzo, sporo, lagano, debelo...i sve to u raznim kombinacijama sa adekvatnim zrnima.

Piše: Nikola Ivković

DEBELO I SPORO ILI MALO A BRZO?

Uticaj zrna... ali iz drugog ugla

Lovačka priča o adekvatnom kalibru je stara koliko i sam lov, da ne pominjem stručne tekstove koji su napisani na ovu temu. Jedini prob-lem je što divljač ne zna da čita tabele, nego padne od onog metka koji je najviše zaboli i sačini najveću štetu...

Pravi košmar! Neko tu čak i zastrani. E, onda dođe ona poslednja treća faza kada shvatimo da to nema više nikakve veze i da ‘sve to do-bro puca’. Ili si do-bro pogodio ili nisi, ili se jednostavno na kraju umorimo od tolike priče. Obično se desi da lovačku karijeru završimo sa istom onakvom puškom sa kakvom smo i počeli.

PredrasudeAdekvatan iz-

bor kalibra za dru-gi, treći ili već koji po redu karabin, u mnogome zavisi od načina lova i divljači koju lovimo. Ako zanemarimo da ćemo novu pušku da kupimo zbog njene vred-nosti ili lepote, logičan sled stvari je da se prvo bira kalibar. Ako preferirate lov na srndaća u Vojvodini ili lov na divokoze u planninama, Vaš izbor će logično biti kalibar do 7 mm sa početnom brzinom preko 870 metara u sekundi. Ako lovite na zatvorenijim terenima i kombinujete lov na srndaće, divlje svinje ili možda jelene, preporuka svih stručnjaka će biti 7,62 mm pa gore, sa početnom brzinom do 850 metara u sekundi. Pomisliće čovek, ništa lakše... E onda sednete u neku kafanu gde se okupljaju lovci i bal-ističari /a koji lovac nije/ koji su u stan-ju da Vam za pola sata pomere mozak. I to sve zbog svojih ličnih predrasuda ili bolje rečeno ‘trauma iz detinjstva’. A objektivnost je uvek u drugom planu jer obično špriceri i ‘mučenica’ učine svoje uz preveliko listanje raznih kataloga iz Nemačke. A odakle bi druge i gledali, zar ne...

Večita dilemaU manje-više svim pravilnicima o

lovu stoji da je za odstrel sve krupne ev-ropske divljači, tom prilikom mislim na pogodak u plećku ili prva rebra a ne one majstorske pogodke u vrat, treger itd, dovoljan kalibar koji prenosi energiju od 2.500-2800 džula u trenutku nastrela. Uđete u tabelu, nađete gde piše J i shva-tite da su to manje više svi kalibri. Da

li ste izabrali pravi kalibar moći ćete da primetite samo po izrazu lica lovočuvara kada Vam popunjava dozvolu za lov. Tu i jeste osnovni problem, jer ta snaga iz-ražena u džulima ne garantuje da ćete imati uspešan odstrel. Pod uspešnim odstrelom se podrazumeva da pogođe-na divljač ostane na mestu nastrela ili da ne ode daleko.

Zašto treba davati prednost me-cima sa većim dijametrom zrna? Vrlo prosto, i najgore zrno kalibra 8 mm će se više otvoriti i napraviti širu prostrelnu ranu od npr. 6,5 mm. A to i jeste poen-

ta. Pored toga, zrno većeg dijametra je samim tim i teže, a teško se teže zaus-tavlja. Manje su podložna skretanju sa putanje usled kontakta sa travom, pšen-icom, granama ili na kraju sa koskama prilikom udarca u telo divljači. Desilo mi se da u jednom pogonskom lovu dva puta pucam iz kalibra 7x64 na 15 metara kroz žbun na divlju svinju koja je otiš-la a da zrno nije ni došlo do nje. To mi se sa 9,3x57 nikada nije desilo. U stvari kada malo bolje razmislim ni jedna divl-ja svinja mi nije otišla dalje od 20 metara pogođena istim kalibrom. A u tabeli, ništa naročito – džula kao i ostali srednji kalibri, čak i manje, brzina 640 metara u sekundi...

Od viška glava ne boli Kao i u samom životu, i prilikom

odabira odgovarajućeg kalibra moramo da pravimo kompromise. To što imaju ‘spori i debeli’, nemaju ‘tanki i brzi’, i obr-nuto. Vrlo je nezahvalno u ovome prav-iti poređenja, jer u mnogome zavisimo od veličine divljači koju lovimo i samog okruženja. Znači, ipak je veličina bitna. Izbor zavisi samo od Vas, ali ako imate uslove, najbolje je kupiti i jedno i drugo. Svi veći proizvođači oružja se vraćaju starim tradicionalnim kalibrima. Neke vade i iz naftalina. A i, kao što sam na početku rekao, ne sekirajte se mnogo i ovako će mo na kraju svi završiti sa jed-nim od standardnih, jer, nema lošeg metka - zar ne!

IZ ISKUSTVAIz iskustva znam da se svi

lovočuvari po ozbiljnim lovišti-ma, kod lova divljih svinja, obraduju kada u rukama lova-ca vide karabine ili prelamače u cal. 8x57, 9.3x62, 9.3x64, 9.3x74, 9.3x57, 8x64, .375 H&H. Mršte se na .7rem.mag. ili na .300 win mag /ovaj poslednji u slengu zovu ‘macester mangup’. Mogu proči 8x57, 30-06 i 7x64, mada nevoljno. U ovom slučaju im ‘lako i brzo’ znači besomučnu potragu kad se lov završi. Zanim-ljivo je da je ‘mali’ 7x57 vrlo oz-biljan ‘igrač’ kada ispali zrno od 11 grama na crnu divljač.


2524

Zbog većeg broja pasa nekadašnje izložbe trajale su dva dana tokom vikenda što je imalo veći značaj sa

aspekta turizma.Danas imamo mnogo izložbi,

skoro svaki grad u Srbiji, a Boga mi i na selima imaju slične apetite, skoro da ima izložbu pasa, naravno različitog ranga. Dakle, mnogo više izložbi uz padan-je brojnosti pasa koji se izlažu. Rekli bi prava inflacija izložbi. Ovde nije tema kvaliteta tih tih okupljanja pa ni samo suđenje na njima za koje se u najman-ju ruku može reći, problematično. Ovde želimo da ukažemo na mnogo veće mo-gućnosti za zaradu. Šta treba menjati procenite sami, ili bar razmislite.

Brojnost na današnjim izložbama u eksterijeru nije pravi odraz mogućno-sti i potencijala koje Srbija ima. Zato je jedan od osnovnih ciljeva postići pon-ovo nekadašnju brojnost takmičara na izložbama. Veći broj pasa prouzrokovao bi potrebu za dužim trajanjem izložbe – dva dana tokom vikenda – što bi ima-lo veći efekat sa turističke i ekonomske

tačke gledišta. Broj posetilaca bio bi veći, izlagači bi imali (uz adekvatnu an-imaciju od strane turističke organizaci-je grada) veću motivaciju za obilaskom mesta u kojima se izložba održava, više bi se posećivali ugostiteljski i smeštajni objekti pa bi i prelivanje novčanih sred-stava bilo veće.

Evo primera. U katalogu beo-gradske izložbe pasa svih rasa pre neko-liko godina bilo je prijavljeno 992 pasa (od toga je 818 domaćih i 174 pasa iz in-ostranstva). Cena prijave bila je 1.600 di-nara za prvog psa za domaće izlagače (a 1.200 za drugog psa u istom vlasništvu) i 800 za autohtone rase pasa, a 30 evra za inostrane izlagače (www.jks.co.yu). Na dan izložbe se prijavljuju psi van konkurencije za koje se plaća ista cena. Ako sve ovo preračunamo (5.220 evra od inostranih izlagača, 44.800 dinara od 56 pasa autohtonih rasa i 1.066.800 dinara od ostalih izlagača) dolazimo do cifre od 1.570.960 dinara, odnosno 17.850 evra. Na izložbama se najčešće vrši i prodaja kataloga. Naravno, organi-

zator naplaćuje sve reklame u katalogu kao i reklame koje se nalaze na izložben-om prostoru. Na velikim kinološkim manifestacijama, poput beogradske, dolazi i veliki broj preduzeća koja tokom manifestacije prodaju svoje proizvode, pa se njima prodaje prostor na kojem će postaviti svoj štand. U zavisnisti od dogovora sa vlasnikom terena organiza-toru može slediti i procenat od ulaznica i parkinga mesta. Uočava se da se uk-upna cifra prihoda povećava. Međutim, to nije cifra koju organizator dobija kao zaradu, već od nje oduzima troškove za dolazak i dnevnice sudija i delegata, pe-hari, štampanje prijava i kataloga, oglasi i druga promotivna sredstva. Često se dešava da se pronađu i sponzori koji po-mažu izložbu što u mnogome finansijski olakšava organizaciju, a organizatorima obezbeđuje višu zaradu.

Šampionat pasa u Francuskoj, na-jprestižnija kinološka manifestacija u Francuskoj sa dodelom CACIB-a, koji je održan 17. i 18. juna 2006. godine ok-upio je 6.680 pasa. Iz prakse je pozna-to da na jednog izvedenog psa dolazi u proseku troje izlagača (vlasnik sa čla-novima porodice ili prijateljima), pa se može pretpostaviti da je broj posetioca ove izložbe bio najmanje oko 18.000 (s obzirom da uvek ima vlasnika i izlagača koji izlažu više pasa na istoj izložbi). Postojala su dva roka za prijavu, a cena prijave bila je 46 evra do prvog roka, odnosno 56 evra do drugog. Za drugog i trećeg psa prijava je koštala 39, odnos-no 49 evra, u zavisnosti od roka prijave. Izlagači ne plaćaju ulaz, ali se ulaznica naplaćuje njihovim pratiocima i pri-jateljima koji su došli sa njima. Pratioci plaćaju ulaznicu 5 evra, a ostali posetio-ci bez psa koji se takmiči na ovoj izložbi platili su ulaznicu 9 evra. Ako se pret-postavi da su svi psi prijavljeni u prvom roku, onda je za 6.680 pasa dobijeno

Piše: Milica Dević

IZLOŽBE PASA I TURIZAMUpoređivanjem broja prijavljenih pasa na izložbama u Srbiji tokom zadnjih godina i broja pasa koji se po izložbi izlagao krajem osamde-setih i devedesetih godina prošlog veka kod nas primećuje se da je ovaj broj znatno opao.

307.280 evra. Takođe, ovih 6.000 pasa mora se dovesti automobilom, što znači da je stiglo najmanje oko 5.000 auto-mobila kojima je naplaćen parking od 9 evra. Ako se dobija procenat od ulazni-ca, onda od 12.000 (18.000 – 6.000) onih koji su platili ulaznicu po ceni od 5 evra se dobija oko 60.000 evra i plus posetioci koji nemaju psa a platili su ulaz 9 evra. Zatim, na izložbi su se prodavali katalozi čija je cena bila 7 evra. Ako je prodato 6.000 prihod je 42.000 evra. Dakle, uk-upan prihod je oko 400.000 evra. Imajući u vidu prihode od reklamnog prostora u katalogu i na terenu održavanja izložbe, prodajnog prostora različitih preduzeća, može se uočiti da će konačna suma biti mnogo veća. Naravno, to nije čista zara-da koju organizator dobija. Organizator mora isplatiti dnevnice i putne troškove sudijama, štampanje kataloga i prijava, zakup terena, pehare, marketing aktiv-nosti, ali može se zaključiti da je zarada kod organizacije ovako masovne izložbe znatna. Svaki posetilac izložbe kupiće u gradu makar osveženje ili će stati na benzinsku pumpu za gorivo i samim tim

učestvovati u prelivanju prihoda, odnos-no novac zarađen u mestu stalnog bora-vka preneće i utrošiti u gradu izložbe.

Dakle, kinološka izložba ovakvog karaktera i masovnosti predstavlja oz-biljnu manifestaciju sa velikim brojem posetioca koja je od velikog kinološkog, ali i ekonomskog i turističkog značaja za grad i zemlju u kojoj se održava. Da bi se postigao veći broj takmičara mora

se i smanjiti ukupan broj izložbi tokom godine, usredsrediti se na nekoliko izložbi čija bi se organizacija dovela do savršenstva. Manji broj izložbi tokom godine prouzrokovao bi mnogo veći broj takmičara po jednom takmičen-ju, a samim tim bi takmičenja, zbog veće konkurencije, bila interesantnija i privlačila veliki broj i običnih pos-matrača. Naravno, neophodno je da u organizaciji nema propusta koji se čes-to uočavaju na današnjim izložbama (neadekvatan teren, nedovoljno veliki ringovi, greške u katalogu, nedostatak mesta za parking, neadekvatne službene prostorije organizatora, nedostatak san-itarnog čvora i dr).

Da bi međunarodna izložba imala i određeni turistički značaj mora se or-ganizovati tako da sama po sebi bude turistički atraktivna. Takmičenja pasa u eksterijeru i radu u svetu okupljaju mnogo veći broj izlagača, ljubitelja pasa i posetioca nego što je slučaj u Srbiji. Međutim, upravo primeri iz inostranst-va trebalo bi da budu uzor i cilj kojem treba težiti.

Najveća izložba pasa na svetu

Najveća izložba pasa na svetu odžava se od 1891 godine u Birmingemu, u Engleskoj. Osniv-ač je bio trgovački putnik Carls Kraft i po njemu se ta izložba i danas zove Krafts [Crufts]. Sama izložba je smeštena u Svetskom izložbenom centru u Birminge-mu a u januaru 1991 je zabeležen rekordan broj od 22.993 prijavl-jena pasa.

O HENDLERIMAKo su hendleri i otkuda samo to-

liko zanimanje za ovaj način „posla“ u poslednje vreme.? Sve su ovo pitanja, bez odgovora, jer odgovor možemo samo pretpostavljati, ili bar delimič-no saznati. Naime poslednjih godina vlasnici pasa imaju mogućnosti, nar-avno ukoliko i žele i imaju novčanih mogućnoti, svoje pse izlagati, kupiti priznanja, a istovremeno sedeti kod kuće, dok su njihovi psi u ringovima. Ovo ide na ruku onim bogatijima, i starijim licima, koji imaju problema sa zahtevnim trčanjem sa psima u ringov-ima. Najčešće samoobučavani hend-leri( lica koja za novac izlažu tuđe pse na takmičenjima), veoma dopadljiva ponašanja, izraza i oblačenja, kako muškarci tako i devojke, pa i udate žene, uspešno odrade posao u ringu, pa čak i sa problematičnim psima. Hendleri su najčešće mladi nezaposleni ljudi, siro-mašnog porekla ili bolje rečeno, u ovom načinu života, pokušavaju pronaći sebe, a njih samo mali broj i znatno uspeva. Uspeva jer znaju neki i strane jezike a za klijentelu imaju ipak bogate strance koji ne žale za „šampiona“ izdvojiti „ve-

liku lovu“, i njihovi vodiči pasa su i pret-plaćeni. Poznati su nam neki hendleri koji su se ovim načinom dara prosto preporodili, jer pre nisu imali ništa.

Međutim neki momci – hendleri nemaju granica i igraju veoma opasno i podlo. Naime, u sukobu interesa sa sudijama, koji hteli nehteli, takođe igra-ju“ i pokvarenu igru“ protiv svih onih koji imaju zaista i veoma kvalitetne pse ! Znači to, da sudija i hendler imaju isti interes, a on je novac. Ovo izgleda nev-erovatno, ali naš izvor kaže da u ovome neki ljudi prosto se nadmeću koji će više posla odraditi. Hendleri traže no-vac, a novac im dolazi sa rezultatima, pa tu nema dileme koliko se njih i sa kakvom snagom zalaže, da baš on bude pobednik.

Oni uzimaju pse iz čak dalekih zemalja, preko fejsa se povezuju sa vlas-nicima pasa, sklapaju ugovore, sačeku-ju često pse na aerodromima i putuju po njih. Ovi ljudi spavaju po hotelima, unajmljenim stanovima, barakama, šatorima, čak i u automobilima,, pre-ko leta na otvorenom, ali cilj je samo novac i neki kako smo rekli i ne biraju sredstva kako do njega. Poznata nam je iz priče našeg izvora, da je jedan Hr-

vatski poznati hendler i lobista, koji godinama ubire dobre rezultate širom Evrope, dogovara i putuje sa sudijama, prošle godine je u Zadru za majskih če-tiri dana izložbi sa svojom ekipom koja sačinjavaju on (šeik), devojka i momak, izveli su na izložbe ukupno 21 psa dru-gog vlasnika, naravno. Pa nemoramo ni pisati ni razmišljati o kojoj se zaradi od tih tolikih pasa.

Obrad Štrbac


2726

Istorija Koreni ove šarmantne i nadasve

lovno široko upotebljive rase sežu do 13 i 14 veka kada je korišćena prilikom ot-menih aristokratskih lovova s sokolovi-ma. U stvaranju rase korisćteno je ne-koliko ostrvskih i kontinetalnih rasa: Engleski seter, poenter, epenjel breton, nemacki oštrodlaki i kratkodlaki ptičar. Do 18. veka rasa je skoro zamrla da bi promenom socijalnih i ekonomskih uslova u tadašnoj Nemačkoj bila, buk-valno, ponovo rođena. Oko 1870-te na farmama u Donjoj Saksoniji, Hermann, Edmund i Rudolf Loens pronalaze pse ove rase i nazivaju ih “Heidewachtel”. U severozapadnoj Vestfaliji nekoliko imena se vezuje za ponovno oživljavan-je”Heitmann” linije malog Minsterlen-dera. Braca Loens 1905. godine kon-statuju postojanje “Dorsten” linije ovih pasa koja je geografski razdvojena krat-kom distancom od Heitmann linije. Psi ove dve linije nisu međusobno ukrštani

do tog perioda, ali potreba za osvežen-jem krvi nešto mekših pasa Heitmann linije upućivala je odgajivače na među-sobnu saradnju. Lonsovi su uredno ažurirali podatke o vlasnicima i psima iz obe linije nazivajuci ih i magistarskim psima s obzirom da su veliki zaljubljeni-ci u ove pse bili ministri i učitelji tadašn-jeg vremena.Po drugoj hipotezi von Otto-a ( 1904.) oficiri Napoleona I su u Vesfaliju donerli Epanjel Bretone koji su imali presudan uticaj na dalji razvoj Malog Minsterlendera. Edmund Loens i Friedrich Klaus koren ove rase vezuju za područje severozapadna Nemacke i Holandije. Istina je, verovatno, negde iz-medu. U martu 1912. godine grupa od 68 odgajivača i ljubitelja ove rase ustanovl-java u Osnaebruck-u “ Nemacku asoci-jaciju za uzgoj Malog Minsterlendera “ koja dobija svoj statut uzgojna pravi-la i knjigu uzgoja. Fridrich Klaus 1921. godine nakon dugogodisnjeg , moglo bi se slobodno reci, naučno-istraživačkog

rada dolazi do rezultata koji su i danas fundamentalno vazni za opstanak rase.

DanasMali Minsterlender je u svojoj

matičnoj zemlji po brojnosti treća rasa ptičara sa preko 5000 vlasnika, 140- 200 parenja godišnje ( od kojih 20-50 otpada na Regionalni komitet West-phalia-lip). U Nemackoj danas egzistira 16 Regionalnih Komiteta za uzgoj ove rase udruženih u već pomenutu asoci-jaciju. Asocijacija od svake ženke ove plemenite rase zahteva polaganje jed-nog lovnog ispita ( VJP), ocenu “ do-bar” ili “bolji” na uzgojnoj izložbi ove rase i ocenu “HD-frei” za kukove, koja je dokaz o odsustvu displazije. Muške jedinke polažu dva lovna ispita “VJP” i “HZP”. Takođe se podrazumeva oce-na dobar ili bolji na uzgojnoj izložbi i rengenski snimak kukova u starosti od dve godine. U Nemačkoj stenad koja ne prođu “Prijemni test za štenad” u

Piše: Dr Aleksandar Bursać, Dipl. Vet.

MALI MINSTERLENDER

osmoj nedelji starosti, isključuju se iz daljeg uzgoja. Surovo, ali to je ono što čuva rasu u formi koju danas imamo.VJP-Verbandsjugendprufung ili Klubski test za mlade se održava u prolece svake godine. HZP- Verbandsherbstzuchtpru-fung je Klubska jesenja utakmica. Psima koji ne prođu ove testove ne dozvoljava se upis u uzgojnu knjigu, obeležavaju se kao takvi u rodovnicima isključuju se iz daljeg uzgoja. Slična situacija je i u os-talim Evropskim zemljama Holandiji, Švetskoj, Norveškoj, Finskoj, Danskoj, Českoj Republici... gde se takmičen-ja (izložbe u eksterijeru i lovni testovi) održavaju pod budnim okom nacional-nih uzgojnih klubova i FCI-a.

Standardi i lovne karakter-istike

Mali Minsterlender nosi broj stan-darda 102 po FCI-u , zemlja porekla je Nemačka i svrstan je u sedmu grupu, sekciju 1.2 kontinentalnih ptičara, u tipu španijela-dugodlakih ptičara s rad-nim ispitom. Dozvoljena veličina je za muške jedinke 54 (+, - 2cm), a za žen-ke (+,- 2cm). Dozvolje su tri vaijeteta braon-bele obojenosti: 1. klasična bra-on-bela obojenost-bela osnova s braon ostrvima, 2.svetlo melirana- preovladava bela osnova s mnogobrojnim tragovima braon boje, 3. braon melirana- preovla-dava braon boja s tragovima bee boje na ekstremitetima. Poslednja verzija standarda iz 2004-te iskljucuje, kao i sve predhodne, pojavu crne boje. Mali min-sterlender je veliki ljubitelj porodicnog zivota i generalno uzevši veoma cist pas, s neznatnim “psećim” mirisom što ga čini veoma pogodnim za kucne uslove držanja, uz napomenu da mu je potreb-no obezbediti dovoljno duge dnevne izlete u spoljnu sredinu gde može za-dovoljiti svoj van serijski temperament i zelju za lovom. Pomenuta privrženost porodici i deci ni malo mu ne oduzima na urodenoj “ostrini” prema divljači i lovnoj strasti.Kada obučavate ovog psa za lov prvo ga morate naučiti, zatim trenirati, pa tek onda testirati. Vlasnik koji je sposoban da čita široku skalu ek-spresije osecanja ovog šarmatnog malog psa, lako će ga obuciti za sve uslove lova. Minsterlender je zdrava rasa oslobođena naslednih bolesti . Elegantan i jak pas s dosta samopouzdanja koji brzo shvata svaki postavljeni zadatak, isto tako brzo ga pretače u lovno iskustvo i odlično pamti. Prilagodljiv je za sve uslove lova

na bilo kom terenu i svaku divljač- od one pernate, preko divlje svinje, sve do jelena i losa (gde je to dozvoljeno). Iz-razito je vodoljubiv a zahvaljujući svom temeljnom dlačnom pokrivaču dobro podnosi sve vremenske uslove. Pravil-no kondicioniran pas moze loviti mno-go sati. I danas ga koriste sokolari koji lov s njim smatraju cistim uživanjem.

Teren pretražuje energično, u galopu ili kasom, niskim nosom (rasna odlika) i ima priličan radijus rada. Markiran-je divljači je čvrsto i postojano i svaka jedinka slabe i nepostojane marke se isključuje iz uzgoja. Urođeni refleks markiranja kao i kod svake druge rase ptičara mora se učvrstiti u toku obuke, a pitanje učenja markiranju se ni ne

postavlja. Minsterlendera je lako obuči-ti kuliranju (približavanju psa divljači posle markiranja pri cemu se on oslan-ja na svoj njuh) na komandu. Potrebno je naglasiti da je fundamentalno važno malog minsterlendera naučiti i učvrstiti stajanju na poletanju divnjači, pucanj i pad divljači. Odstupanje od ovog veoma važnog lovno-kinološkog pravila pret-vorilo je mnoge male minsterlendere, vec formirane u lovu, u jedinke slabog nosa i nepostojane marke. Sledoglasan je na tragu sve ranjene divljači izuzev pernate. Traženje i aportiranje ran-jene ili “u vatri” pale divljači pravilno obučen minsterlender izvodi s fanatic-nom upornoscu. U koliko mu priliko obuke pravilnom aportiranju pokazete pun stepen poverenja, imacete trazenje i aportiranje na kojem ce vam pozavideti mnogi vlasnici drugih ptičara. Jednos-tavno ovaj mali pas (pravilno obučen) u lovistu sve čini za vas i zbog vas. Danas se smatra normalnim, a to je i zavrsni deo obuke (24 meseca starosti), aporti-ranje odrasle lisice. Imajuci u vidu gab-arite psa ( 16-25 kg) i odrasle lisice moze se konstantovati samo van serijska volja, nikako snaga. Uistinu ovaj aport će duže trajati od aporta jednog N.O.P-a, ali nije li tim i naše lovačko uživanje veće.

KOD NASPopulacija malog minsterlen-

dera je izuzetno mala, gledano kroz prizmu svih gotovo fantastičnih lovnih mogućnosti i upotrebljivosti ove rase. Kao i ostalo, sve se svodi na entuzijazam i odricanje pojedi-naca. Preko je potrebno i neophod-no osnivanje Kluba ljubitelja ovih pasa da bi se taj entuzijazam spojio s lovno-kinološkim iskustvom s jednim jedinim ciljem: popular-izacija iprodukcija visoko kvalitet-nih lovno-upotrebljivih jedinki. Samo stroga selekcija, pod budnim okom vise lovno-kinoloških radni-ka ujedinjenih u klub dace rezultate i omogućiće da daleko česće sreće-mo ovog predivnog malog psa i u našim lovištima. Toplo preporuču-jem svim potencijalnim vlasnicima malih minsterlendera nekoliko iz-vrsnih lovno-kinoloskih priručnika puk.Milana Kilibarde i Ivana Rich-tera, jer verujem u onu Basarinu-” sve je u knjigama”. Volite vase male minsterlendere-oni će vam to sig-urno vratiti u vidu nebrojenih i ne-zaboravnih lovnih doživljaja.

Dr Aleksandar Bursać, Dipl. Vet.


2928

Nova generacija SWAROVS-KI OPTIK-SLC dvogleda je visoko kvalitetna lovačka

optika sa visokim performansama predviđena da se koristi u najraz-novrsnijim lovačkim situacijama. Velika prednost nove generacije je da sadrži uvek prisutan izuzetan kvalitet optike, optimalan upotrebni dizajn i komponente koje se savrše-no uklapaju jedno s drugim čineći

totalni paket praktičan za svaku up-otrebe. Novi SLC 42 i SLC 56 dvogle-di čine komplet od pet modela, koji će se moći nabaviti kod ovlašćenih dilera u Srbiji od oktobra 2013.

SLC 56 – iskusni stručnjak za noćni lov

Izdržljivi dvogledi iz SLC 56 serije su napravljeni sa optičkom i ergonomskom preciznošću za lakše uočavanje divljači, posebno u sum-rak ili čak i po mrkloj noći, omo-gućavajući najbolji mogući komfor posmatranja.

Imaju visoko inovativan op-tički dizajn, k o m b i n o v a n sa fosfornim sočivima. To do-prinosi da opti-ka ima izuzetnu propust lj ivost svetla u punom k a p a c i t e t u , posebno je to osetno u sumrak ili noću. Mak-simalna vernost boja, ekstremno visoko-kontras-na slika i kao sečivo oštre per-iferne linije slike

omogućavaju lovcima da jasno iden-tifikuju presudne detalje, posebno sa čeka. Precizno je iskombinova-no veliko vidno polje sa izuzetnom oštrinim slike od ivice do ivice, što

pokazuje vrhunski kvalitet ove nove generacije. Nezavisno podešavan-je, četiri pozicije školjke okulara i duža žižna daljina pokazuju da i lju-di koji nose naočare mogu uživati u celokupnom vidnom polju. Postoje tri modela SLC 56 dvogleda koja se mogu izabrati. SLC 8x56 i SLC 10x56 su najbolja moguća ponuda za lov sa čeka u sumrak ili noću. SLC 15x56 je dizajniran sa jačim uvećanjem, što ga čini idealnim za osmatranje većih razdaljina.

Novi SLC 42: kompaktan, čvrst, višenamenski Novi SLC dvogledi su nasled-

nici SLC 42 HD generacije. To su višenamenski dvogledi koji mogu savršeno da odrade obe stvari, lov sa čeke u lošijim svetlosnim uslovima ili dnevno osmatranje.

Kompaktniji, vitkiji dizajn i er-gonomski oblikovan oslonac za prste osigurava potpuno uživanje u osma-tranju, čak i tokom dužih perioda boravka na čekama. SLC 10x42 koji sa svojim 10x uvećanjem omoguća-va uočavanje i najsitnijh detalja. To su pouzdani dvogledi koji kombinu-ju najviši optički kvalitet sa izvrsnim rukovanjem.

Brže nego što smo se nadali, u našim prodavnicama se po-javila jedna od ovogodišnjih

zvezda sajma IWA 2013, karabin

Sauer 101. Posredstvom domaće firme ’Caprilo’ iz Bačke Topole, našim lovcima je dostupan model 101 za 199.999.00 dinara. Tek neš-

to malo skuplji nego po Ev-ropi ali važ-no je da je tu. Pod slo-ganom ’Stara š k o l a - n o -va pravila’ tržište je do-bilo odličan obrtno-čepni karabin per-fektnih per-f o r m a n s i . Smešten je u

niži cenovni ali je zato pozicioniran u visoku srednju klasu. Glavni tak-mac mu je Mauser M12 ali kako su vlasnici isti, model M101 je za malo i po finišu i po rešenjima iznad Mau-sera. Po ceni takođe. Konstruktivno, ovaj Sauer je mešavina starog i no-vog a pomenimo samo neke detalje. otvaranje zatvarača po uglom od 60%, dva reda braljenja sa bradavi-cama, beding blok, kočnica na vratu, odvojiv magazin, bešuman rad, du-pli izbacivač čaura. Ako bi davali ocenu ovog karabina, ona bi glasila ...Odličan. U nekom od narednih brojeve daćemo detaljan pregled i test Mod.101. Do tad samo ova naja-va da zagolica maštu. I vama i nama u redakciji.

Puške SABATTI se odlikuju vrhunskim kvalitetom,

malom težinom, odličnim balansom i prefinjenim fabričkim gravurama. Pojedini modeli imaju i pozlatu, kao i od oraha kundake više klase. Najbol-ji dokaz kvaliteta pušaka je činjenica da uvoznik do sada nije imao nijednu reklamaciju. Dokaz o preciznosti Sa-batti pušaka je i priča o našem kupcu Daliboru Tanasiću iz Subotice. Nakon kupovine Sabatti kiplaufa SKL 98 u kalibru 7x65R i postavljanje optike (Zeiss Duralyt 3-12x50 i originalni Sa-batti nosači), Dalibor je na upucavanju sa još dvojicom svojih prijatelja lovaca postigao tri potpuno iste grupe pogo-

da-ka na 100m(!) manje od 2 cm u prečniku (manje od 1 MOA!). Prvi Daliborov izlazak u lovište sa novim Sabatti karabinom i RWS municijom 29/30. 07. ove go-dine (lovište „Hrastovača Makova 7“ Vojvodinašume) rezultirao je odstre-lom divlje svinje od 103 kg! Lovina je posle prvog čistog pogotka (školski, iznad lopatice) sa 80 m pala na mestu odstrela.

Za predstojeću lovnu sezonu uvoznik je pripremio poseban popust od 15. 08 do 15. 10. 2013 godine, koji će važiti i za vreme sajma u Novom

Sadu. Puške SABATTI se mogu nabaviti u prodavnicama METEOR Still-a u Kragujevcu (034/361-707) i Kraljevu (036/335-612) kao i u prodavnicama firmi SNAJPER - Beograd, Masariko-va 4, tel. 011/26-41-671, LOVAC AGP - Beograd, Alekse Nenadovića 19, tel. 011/243-35-16 i Novi Sad, Hajduk Veljkova 11, tel. 021/544-620.

Piše: VLG press

SWAROVSKI OPTIK

KARABIN SAUER 101

SABATTI NA LORISTU-u

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G

POZIVA SVA ZAINTERESOVANA LOVAČKA UDRUŽENJA SA TERITORIJE BAČKE I ŠIREDA SKLADIŠTE MESO DIVLJAČI (KRUPNA I SIT-NA DIVLJAČ) U NOVOIZGRAĐENOJ HLADNJAČI U PIVNICAMA

Radi dogovora i potpisivanja Ugovora treba se javiti: LOVAČKO UDRUŽENJE „LD FAZAN PIVNICE“ PIVNICE TEL. 064/ 646 0 161

SKLADIŠTENJE MESA DIVLJAČI PO EU STANDARDIMA

LOVAČKO UDRUŽENJE „LD FAZAN PIVNICE“ PIVNICE

Na Univerzitetu u Novom Sadu, od 17-20. oktobra 2013. godine. biće održan 2. Međunarodni simpozijumu o lovstvu sa temom “Savremeni aspekti održivog gazdovanja populacijama divl-jači”. Ovaj simpozijum predstavlja jedini međunarodni simpozijum kako u zemlji tako i u okruženju, koji sa tematikom lovstva okuplja strane i domaće stručn-jake iz više različitih oblasti kojima je zajedničko lovstvo.

Pored Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu koorganiza-tori su i : Polјoprivredni fakultet Univer-ziteta u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet Univer-ziteta u Novom Sadu, Albert-Ludvig Univerzitet iz Frajburga u Nemačkoj i

Šumarski fakulteta, Univerziteta “Sv. Kiril i Metodije” Skoplјe.

Osnovni cilj Simpozijuma je da predstavi lovnim radnicima, lovci-ma, zainteresovanim stručnjacima, istraživačima, studentima i široj javno-sti najznačajnije rezultate istraživačkog rada srpskih i inostranih stručnjaka.

Simpozijum će razmatrati na-jznačajnije teme koje bi trebalo da definišu prioritete razvoja lovstva u naučnom, obrazovnom i stručnom pogledu, na način koji će sistematski i održivo menjati stanje u okviru pet sledećih tematskih celina: gazdovanje populacijama divljači, ishrana divljači, genetika i konzervacija divljači, zdravst-vena zaštita divljači i kinologija i lovno zakonodavstvo, lovni turizam i lovna

politika.Učesnici Simpozijuma će imati pri-

liku da od renomiranih međunarodnih i domaćih stručnjaka saznaju više o aktu-elnim trendovima u lovstvu i gazdovan-ju divlјači, . Posebno bi izdvojili izlag-anja: dr Rori Putmana iz Ujedinjenog Kralјevstva koji se smatra vodećim svetskim stručnjakom za divlјe pap-kare, dr Džon Svensona iz Sjedinjenih Američkih Država koji vodi najveći Ev-ropski projekat o mrkom medvedu, dr Ladislava Paula sa Tehničkog Univer-ziteta u Zvolenu iz Slovačke koji će imati izlaganje o primeni genetičkih analiza u gazdovanju dilјači, dr Jaroslava Slameč-ka, direktora Instituta za sitne životinje pri Istraživačkom centru za proizvodnju životinja iz Nitre u Slovačkoj, jednog od vrhunskih Evropskih stručnjaka za zeca, kao i Šadora Čanjija direktora Instituta za zaštitu divlјači, i profesora na Polјo-privrednom fakultetu “Sent Ištvan” Uni-verziteta u Godolu.

Dejan Beuković

U svojoj mladosti, kao lovac i ljubi-telj prirode, često sam u bogatoj, miris-noj bašti flore, u ranu majsku zoru, gled-ao rađanje rumenila sunca i dugo slušao neodoljivi poj slavuja. Da li znate kakvo je to uživanje? Oh kako božanstvenu i neopisivu lepotu vajaju mirisi šarenila flore i pesme nedirigovanog hora faune koja pada po rosi majčine dušice, bisera prirode i ostaje u srcu tela planete. U buketu ikebana čari i lepote, emocije su toliko jake, da mladi lovac poput tetre-ba u ljubavnom zanosu postaje slep, bez vidika i ne oseća miris baruta, a na pet-lari kroz maglu vidi samo nežnu, tanku paučinu i obrise prašine.

Na nebeskom plavetnilu ne žmir-kaju zvezde koje su otišle na počinak, vlažan vetrić povremeno naleti sa Jarčine, noseći šapat prošle noći koji u dušu unosi čudnovat nemir. Svaki zvuk u osluškivanju tišine postaje pesma u stisnutom vazduhu usnule zore.

Jarčina se sve više puši i isparava, dok sunčevi zraci šaraju senke vrba po vodi, pretvarajući ih u bezbroj razno-bojnih duga. Jutarnja svežina mirisom umiva trepavice, a purpurni zraci upija-ju rosu sa tek procvalog poljskog cveća i barske trave koja se nadvila nad kanal i

još lenjo drema.Nebo je svo rumeno, na poletarcu

lebde miksovani mirisi procvalih trešan-ja, bagrema i zova, svetlucaju i trepere na užarenom prolećnom suncu boje vatre, pa postaju opojni pticama čiji se hitovi pesama čuju dalje nego zvuci crkvenih zvona za đurđevdanski uranak. Sve je zeleno, zelenilu bi se zadivio i pesnik Garsije Lorka “ zeleno, volim te, zeleno “.

Kroz voćnjak proleću svrake čije kreštanje neutrališe male vrapce, koji cvrkuću na trešnji đurđevki.

Visoko na krošnji, u gusto procva-lo granje, sićušni slavuji smestili su svoje gnezdo od svile i kadife.

Poneke, prve zrele trešnje uz pesmu mogu da uberu ptice. Vazduh i nebo postaju svetliji a kukuruzna i žit-na polja zelena, iznad kojih se sa visina čuje pesma ševe koja zvonko pevajući zamenjuje ranoranioca slavuja. Nebeski cvrkut lasta ulepšava horsku pesmu koja otvara saanjive oči čiji pogled luta iznad proplanaka dateline, sa kojih se oglašava najmanja koka – prepelica u ljubavnom zanosu, prepoznatljivim puć – puruć…

A kad utihne pesma ptica, kada se ispile i odrastu pod vedrim nebom mladi, kad selice krenu ka toplom jugu

i počne da opada požutelo lišće, budi se novi svet i vreme lova i ribolova u lovnoj sezoni da bisere prirode kao dar, podele i zveri i ljudi.

Svi žele da planeta blista, da sve miriše, čak i prašina na letnjem kolskom putu i divlje, bele, bodljikave ruže na zelenom lovačkom šeširu.

Piše: Dimitrije – Mića Bošković

Zakon o divljači i lovstvu podra-zumeva kreiranje karte u digitalnom obliku svakog ustanovljenog lovišta, a takođe je predviđena i izrada Centralne baze podataka, gde bi kreiranje geograf-skog informacionog sistema svih usta-novljenih lovišta, u mnogome doprineo razvoju lovstva. GIS, ili geografski infor-macioni sistem, predstavlja računarski softver, geografske podatke i rešenja koja koriste stotine hiljada ljudi širom sveta u oblasti obrazovanja, državne uprave, zaštite životne sredine, upravljanja na-cionalnim bogatstvima, sistema odbrane i javne bezbednosti, komunalnih službi, ekonomije, šumarstva, telekomunikaci-je, poljoprivrede arheologije, transpor-ta, zdravstvenih organizacija, turizma i drugih delatnosti, a značajno mesto

zauzima i lovna delatnost.GIS omogućava vizuelizaciju i

analizu informacija iz baze podataka na nov način, otkrivajući ranije skrivene veze među informacijama. Zadaci koje savremene društvene potrebe stavlja-ju pred razne oblasti društvenog de-lovanja, bili bi teško sprovodljivi bez upotrebe informacionih teh-nologija. Osim brojnih mo-gućnosti upotrebe koje omo-gućavaju, potrebno je istaći da one zahtevaju dosta an-gažovanja. Međutim, dobit za korisnika je daleko veća jer se implementacijom geografskih informacionih tehnologija šte-di vreme i novac, a posao dale-ko pojednostavljuje.

Upravo je zato Prirodno-matem-atički fakultet, Departman za Geografi-ju, turizam i hotelijerstvo j ponudio lovačkim organizacijama i javnim pre-duzećima koja gazduju lovištima izradu karti lovišta u digitalnom vektorskom obliku uključujući i u 3D platformi.

Dr Vladimir Marković

DRUGI MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM O LOVSTVU

POJ SLAVUJA NA TREŠNJI ĐURĐEVKI

NOVE KNJIGE

GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEMI GIS U LOVIŠTIMA

Najavljujemo BISERNI ZAPISI IZ LOVAČKE DUŠE

Akcija Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom SaduHEMIJSKE MATERIJE ŠTETNE ZA DIVLJAČ, DOMAĆE ŽIVOTINJE I LJUDE

U izdanju Lovačkog saveza Vojvodine i biblioteke LSV „Jo-van Davild“ izašla je knjiga „Hemijske materije štetne po divljač,

domaće životinje i ljude. Autor je prof.dr Radmila Šovljanski.

Knjiga je napisana da se ukaže koje sve opasnosti nosi savremena poljoprivreda i pri-mena hemijskih sredstava i njihov uticaj na životnu sred-inu. Vrlo zanimljivo štivo koje ima za cilj pre svega da se ukaže na sve potencijalne opasnosti i mehanizme delovanja otrova i hemiskih sredstava, posebno pesticida na divljač, domaće životinje i ljude.Najtoplije je preporučujemo svakom lovcu za čitanje.

DRENIĆ IZDAO „PLANIRANJE GAZDOVANJA LOVIŠTIMA“

Na ovogodišnje Sajmu lova i lovnog turizma u Kragujevcu svečano je promovisana knjiga-udžbenik „Planiranje gazdovanja lovištima“ autora Miodraga M. Drenića, inače profesora Šumarske škole u Kraljevu. Iz-

davač ove knjige je Lovačka komora Srbije.

Potreba planiranja u lovstvu je u savremenom gazdovanju najznačajni-ji posao pa shodno tome autor smatra da ovako odgovoran posao se mora podići na viši nivo, nar-avno uz prave i stručne kadrove. Upravo ova knjiga je namenjena njima kako bi svoje znanje obogatili i pri-menili ga u praksi.


3332

ME

TE

OR

ST

IL

MILORAD ĐAKOVIĆ1949-2013

LD „Bački Jarak“ Bački Jarak

Dana 9.3. 2013 godine napustio nas je zauvek naš dugogodišnji sekretar. „Gosn“

Sremac hvala ti na doprinosu i una-pređenju našeg društva, lepom druženju i divnim trenucima provedenim sa tobom.

Lovačko društvo Botoš

UŠJAK PAVEL1963-2013

Večno ćemo ga pamtiti, njegov vedar duh i smisao za humor

LD „Soko“ Silba LUO Bačka Palanka

MOMČILO RADOJČIN - MOČA10.10.1926. - 9.07.2013.

Radojčin Momčilo je rođen 10. oktobra 1926. godine u Novom Miloševu, gde je završio osnovnu školu, a zanat u Beogradu. Iako mlad priključio se partizanima da bi oslobodio zem-lju od fašizma. Bio je član šeste ličke divizije u NOB-u. Po oslobođenju vraća se u Novo Miloše-vo, a nakon kraćeg vremena se seli u Kikindu, zapošljava se u Elektrovojvodini gde je proveo ceo radni vek. Veliki broj godina pre, a i nakon toga posvećuje lovstvu i kinologiji.

Momčilo Radojčin, ili kako su ga svi znali po pseudonimom ,,Moča” je u lovstvu i kinologi-ji Vojvodine, Srbije i Jugoslavije ostavio neizbri-siv trag, po postignutim rezultatima. Naime za vreme njegovog predsednikovanja u lovačkom društvu Kikinda izgrađena je, sigurni smo, jedna od najlepših fazanerija sa kojom gazduju lovačka udruženja u Srbiji. To je fazanerija ,,Mlaka”, na koju je bio ponosan Moča koji je u njenoj izgrad-nji učestvovao od prvog dana, a nakon toga i sam proizvodio fazančiće sa godišnjim kapacitetom od 30.000 fazanskih pilića. Sa ovim kapacitetom je radila do 1990. godine, nakon čega iz poznatih razloga radi sa smanjenom proizvodnjom.

Drugi veliki, može se reći ogroman zalogaj je bio da se izgradi jedan od najvećih i najlepših lovačkih domova na našim prostorima a to je lovački dom lovačkog udruženja Kikinda, u kojem su uživali lovci, ali i veliki broj domaćih i stranih turista, odsedajući u njemu za vreme dok su lovili, odnosno za vreme lovnog turizma. Lovni turi-zam u kikindskom društvu je takođe bio razvijen, u Močino vreme, kada su ubirali značajna sredst-va, i sve to ponovo vraćali u lovište.

Moča je bio ne veliki, nego možda jedan od najvećih kinologa koje je Vojvodina dala, pobed-nik na mnogim takmičenjima, reprezentativac Ju-goslavije na svetskim i evropskim takmičenjima, svetski prvak sa svojim psima, jednom rečju pravi odgajivač, ali i takmičar kakvog treba poželeti.

U mladosti je igrao fudbal u ,,6 oktobru” i ,,Banatu” i zapamćen je kao najbolji golgeter. Pam-te ga i mnogi mokrinci za čiji je fudbalski klub ig-rao pri kraju fudbalske karijere. Kako su napisali njegovi lovački i kinološki drugovi iz Kikinde u oproštajnom govoru, da je lovstvo i kinologija u njegovo vreme upisano zlatnim slovima u Kikindi po postignutim rezultatima, i neponovljivo je, po čemu će ga pamtiti sve sadašnje i buduće gener-acije.

Za svoj dugogodišnji rad Moča je odliko-van svim odlikovanjima i priznanjima u lovstvu i kinologiji koja postoje (Lovački savez Jugoslavi-je, Srbije i Vojvodine), kinološkim (Kinološki savez Jugoslavije, Srbije i Vojvodine), i drugim plaketama i priznanjima, kao i mnošto pehara na međunarodnim utakmicama i izložbama u radu i eksterijeru pasa. Moča je sve svoje poslove radio do kraja, ništa napola, a rezultati su dolazili sami po sebi. Njegov duh je bio vedar i nasmejan i po tome je bio uvek dragi drug i prijatelj.

Neka mu je večna slava i hvala za sve što je učinio za lovstvo i kinologiju Vojvodine i Srbije u celini.

dr Z.A. Ristić

Zauvek je napustio naše redove veliki zaljubljenik prirode, uzgoja i zaštite divljači, strastveni lovac, i kao takav ostaće nam u

lepom sećanjuRAČIĆ ( RADOVAN)

MILORAD1932-2013

Hvala mu na velikom doprinosu na razvoju i un-apređenju našeg udruženja,

lepom druženju i divnim trenucima provedenim sa

njim.LD „Crvenka“ Crvenka

Zauvek nas je napustio naš drug i lovacRANKO RADIVOJEVIĆ

1949-2013Neka mu je večna slava i hvala za sve

što je učinio za naše društvo.LD „Vojvodina“ Hrtkovci

LU „Sremac“ Ruma

DAVID DR JULIJAN1952-2013

Dana 12.3.2013 godine prestalo je da zauvek kuca srce našeg lovca, drugara i

poznatog lekara. Hvala mu za sve što je do-prineo našem udruženju,

našoj sredini i šire.Udruženje lovaca „Zec“

Uzdin

Poslednji pozdrav lovcuDRAGOLJUBU GLIŠIĆU

1934-2013Lovačka družina Debelog Luga, Krn-

jeva i Sombora

IN MEMORIAM

34

SWAROVSKI OPTIK već više od 60 godina proizvodi najbolje optičke instrumente. Mi stalno nastojimo da povećamo sopstvene visoke standarde u smislu preciznosti, kvaliteta i veštini izrade proizvoda. Z6(i) optički nišani su izuzetan primer za ogroman trud uložen u tu svrhu. 6x zum je izazvao pravu revoluciju u načinu na koji se koriste optički nišani. Količina od preko 120.000 prodatih komada dokazuju visok nivo zadovoljstva korisnika Z6(i), koji objedinjuje maksimalno vidno polje sa apsolutno jasnim detaljima, kao ni jedan drugi optički nišan do sada. SWAROVSKI OPTIK – omogućava vam da jasno sagledate momenat.

Z6(i)USAVRŠENA OPTIČKA SUPERIORNOST

SEE THE UNSEENWWW.SWAROVSKIOPTIK.COM

MOžeTe nAćI nAše PROIZVOde oNliNE Na WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM I KOd eKSKluZIVnIh I SPecIjAlIZOVAnIh PROdAVAcA

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

36

Documents

SRNDAĆ SEZONA 2013 - l · PDF filePo onoj staroj narodnoj da će svaki pametan čovek ... se u remizi sa dovoljno ... Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine za ovu godinu dodelio