Srpska lingvistika Serbische Linguistikdownload.e-bookshelf.de/download/0000/1196/61/L-G-0000119661... · 1. Teorijska lingvistika – istraživanja u srbistici Rajna Dragievi

Srpska lingvistika Serbische Linguistik

Eine Bestandsaufnahme

Herausgegeben von Christian Voßund Biljana Golubović

SLCCEE

STUDIES ON LANGUAGE AND CULTURE I N C E N T R A L A N D E A S T E R N E U R O P E

Verla

g O

tto S

agne

r

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

�� ! �� "

�� #��

$%&%

�� '��'�� (��)��*��(�� '��+�� ,�� -� �� -��./00�1��1��1

2�$%&%��3� �4��!��5607& 8��$%%9%:69�� &%&&:��

;�� <76�=%>96�?7�$&9@&%A;��B�<76�=%>96�?7�$&9@$$A��C(� @��1��

D �� !�� E��-�.��3� �4��!��

F��/

*� �1�'�1�� @G��H��)��-��I��(' � ��A?&%&&:��

;�� <76�=%>5%�$%65@?&9?��1� ��C��1��@��1��

G��/�� .��;��.��J��'��(��/�'�� @'��(J��*��!��K

F��L��

-��+�&9A9@$65A-��+�&%/�5@9AA99@%6%@&-��+�&5/�6:9@5@9AA99@%6%@%

Inhaltsverzeichnis

Christian Voß / Biljana Golubovi� Predgovor / Vorwort 9

1. Teorijska lingvistika – istraživanja u srbistici

Rajna Dragi�evi� Leksi�ka semantika u srbistici krajem 20. i po�etkom 21. veka 15

Biljana Golubovi� Nauka o pismu u srpskoj lingvistici – o dosadašnjim istraživanjima i mogu�nostima razvoja 33

Jelica Jokanovi�-Mihajlov Serbische Prosodie heute – Entwicklungstendenzen und Attitüden 55

�� – �� 67

�� 79

Gabriella Schubert Die Sprachstandardisierungskommission zur Serbistik 97

2. Primenjena lingvistika – istraživanja u srbistici

Bernd-Kristian Kaczenski Das Projekt bkms.org – Monitoring des serbischen Varietätenraumes mit Hilfe der korpuslinguistischen Methode 105

Cvetana Krstev Digitalne biblioteke kao potencijalni lingvisti�ki resurs – stanje u Srbiji 123

Sabine Kirfel Die Internationalisierung des Serbischen: Neue lexikalische Tendenzen im Spiegel der Presse 143

!�"�� – �� 157

Gerd-Dieter NehringAspekte der Sprache der Studenten in Banja Luka 173

#�$� ��"��%�� 193

&�� '� �� 199

Jasmina Draži�, Ljiljana Suboti�Onlajn kurs srpskog jezika kao stranog (usvajanje gramati�kih modela) 213

Danko Šipka Ra�unarsko potpomaganje primijenjenolingvisti�kih projekata 225

Branko Tošovi� Srpska stilistika u odnosu na hrvatsku (tuma�enja globalnog raslojavanja jezika) 235

Duško Vitas Resursi i metode za obradu srpskog – stanje i perspektive 257

3. Granine oblasti i komplementarna istraživanja u srbistici

Andrea Stanisavljevi� Bilinguismus und Migration. Eine Untersuchung zu bosnisch/kroatisch/serbisch-deutschem Codeswitching in Berlin 279

Zorica Tomi� Lingvistika kao ugaoni kamen komunikologije 297

Christian Voß Serbizität in Bosnien-Herzegowina zwischen Dialektloyalität und Ethnozentrismus 311

Marija Vu�kovi� Kontaktna lingvistika u Srbiji: terenska istraživanja 323

Predgovor

Biljana Golubovi�, Christian Voß

Lingvisti iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, republika u kojima se nekada govorilo srpskohrvatskim jezikom, nakon raspada Jugosla-vije, a time i jezika, usmerili su sve svoje snage na rešavanje pitanja norme koja se našla u središtu diskusije zahvaljuju�i novonastaloj situaciji. To preterano bavljenje pitanjima norme, pri tom preskriptivno orijentisano, prisutno je ve�nekoliko godina. Ovakvo usmerenje jezi�kih stru�njaka, što je svojevrstan apsurd, nalazi svoju potvrdu tj. podršku u internacionalnoj slavistici, koja organizuje inostrane južnoslovenske konferencije (n.pr. zbornici: Kunzmann-Müller 2000, Lu�i� 2002, Neweklowsky 2003, Bugarski/Hawkesworth 2004) �ija je tema isklju�ivo standardizacija jezika nastalih raspadom srpskohrvatskog i na koje se pozivaju, pre svega, starije generacije etabliranih profesora iz Zagreba i Beograda.

S naše ta�ke gledišta, sve to sputava razvoj srbistike i onemogu�ava njeno uklju�ivanje u moderne teorijske i metodi�ke tokove savremene lingvistike. Upravo je svest o tome motivisala organizatore konferencije da sva pitanja o rastakanju jezika na bošnja�ki, hrvatski i srpski ostave po strani i posvete se srbisti�kim temama interdisciplinarno i metodi�ki inovativno.

Trodnevna me(unarodna konferencija „Srbistika: Utvr(ivanje dnevnog reda“, održana na Humboltovom univerzitetu u Berlinu od 11. 12. do 13. 12. 2008. godine, na kojoj su u okviru osam sekcija referenti iz Nema�ke, Austrije, SAD i Srbije govorili o trenutnom stanju u srpskoj nauci o jeziku, kao i o mogu�nostima i pravcima razvoja srbistike, omogu�ila je razmenu mišljenja brojnim slavistima s razli�itih prostora i poslužila kao platforma za prikaz kako tradicionalnih, tako i modernih istraživanja u mati�noj i inostranoj srbistici.

Referati u�esnika konferencije u Berlinu sadržaj su konferencijskog zbornika „Srpska lingvistika / serbische Linguistik – eine Bestandsaufnahme “ koji, u okviru široke lepeze tema vezanih za brojne lingvisti�ke poddiscipline, omogu�ava sveobuhvatniji uvid u savremeno stanje srbistike i daje smernice poželjnog i mogu�eg pravca razvoja ovih oblasti. Autori koji se bave opštelingvisti�kim teorijskim disciplinama pripremili su pregledne radove u kojima je prikazan dosadašnji nau�no-istraživa�ki rad u tim oblastima (R. Dragi�evi�, B. Golubovi�, A. Kretschmer), ali su zastupljeni i prilozi koji se bave analizom konkretnih pojava i promena (J. Jokanovi�-Mihajlov, J. Jovanovi�), kao i pregledni �lanak o pitanjima standardizacije srpskog jezika (G. Schubert). Druga grupa priloga bavi se primenjeno-lingvisti�kim radovima i istraživanjima u okviru razli�itih poddisciplina: leksikografija (). Otaševi�),

Christian Voß, Biljana Golubovi�10

leksi�ka i stilska analiza diskursa (S. Kirfel, D. Klikovac) i stilistika (R. Simi�, B. Tošovi�), sociolingvistika (G.-D. Nehring), ra�unarska i korpusna lingvistika (D. Šipka, D. Vitas, C. Krstev, B.-K. Kaczenski), kao i lingvistika stranih jezika (J. Draži� i Lj. Suboti�). Komplementarnim istraživanjima, kao i prou�avanjima u okviru tzv. grani�nih polja posve�ena je tako(e pažnja nekoliko referenata tj. autora priloga (A. Stanisavljevi�, Z. Tomi�, Ch. Voß, M. Vu�kovi�).

Ovakvu podelu gra(e na tri osnovne oblasti treba shvatiti uslovno, kao pokušaj da se sistematizuje sadržaj konferencijskog zbornika kako bi se dale osnovne smernice �itaocima. Pri tom ne treba smetnuti s uma da su mnoge linije razgrani�enja me(u lingvisti�kim poddisciplinama �esto formalne prirode i predmet rasprave i neslaganja me(u lingvistima. U ovom zborniku su se tako našli radovi koji se odre(enim temama bave oslanjaju�i se na više razli�itih poddisciplina. Recimo, autori koji se bave primenjeno-lingvisti�kim temama, zasnovali su svoja istraživanja na rezultatima istraživanja opštelingvisti�kih teorijskih disciplina, komplementarna istraživanja zadiru u primenjeno-lingvis-ti�ke discipline itd. Upravo su ti interdisciplinarni pristupi u okviru lingvistike, i van nje, pokazali da u okviru odre(enih oblasti srpski filolozi izlaze iz okvira tradicionalne deskriptivne lingvistike.

Zamišljena kao platforma na kojoj �e jezi�ki stru�njaci raznih profila razmeniti mišljenja i dati presek stanja u okviru odabranih lingvisti�kih pod-disciplina, kao i naznake budu�eg razvoja srpske filologije, konferencija je, nadamo se, ispunila svoj cilj. U vreme previranja, pod uticajem raznih faktora, pre svega društvenih, politi�kih i ekonomskih, srpska lingvistika se našla na vetrometini. Ukazano je na brojna slaba mesta jedne nacionalne filologije koja, u novonastalim uslovima, mora da odgovori zahtevima standardizacije srpskog jezika na najbrži i najbolji mogu�i na�in, istovremeno privede kraju istraži-va�ke primenjeno-lingvisti�ke projekte koji se, u hodu, moraju prilagoditi potrebama sada jednog, srpskog jezika, i zapo�ne nova istraživanja na osnovu kojih bi se napravio realan presek stanja u savremenom jeziku, što je neop-hodan uslov i za uspostavljanje norme. Da bi se udovoljilo ovim, delom prak-ti�nim zahtevima, neophodno je uklju�ivanje srbistike u tokove moderne evropske tj. svetske lingvistike. Pokazalo se da u mnogim oblastima srpska filologija tek treba da uhvati korak sa savremenim lingvisti�kim školama i oslobodi se brojnih predrasuda vezanih za nove škole, lingvisti�ke poddisci-pline i savremene nau�ne metode koje zahtevaju multidisciplinarni pristup u prou�avanju lingvisti�kih fenomena. Pri tom se, uvek iznova, uo�ava jedan suštinski, a tako banalan problem koji predstavlja veliki kamen spoticanja u razvoju srbistike – nepovoljni materijalni uslovi koji ko�e razvoj nacionalne filologije. Dotakavši i to pitanje, u�esnici konferencije su došli do zaklju�ka da

Predgovor 11

bi intenzivnija i produktivnija saradnja sa srbistima van matice mogla da bude višestruko korisna za nacionalnu filologiju.

Zbornik radova „Srpska lingvistika / serbische Linguistik – eine Bestandsauf-nahme“ objavljen je u okviru edicije „Studies on Language and Culture in Central and Eastern Europe“ izdava�ke ku�e Otto Sagner, te koristimo priliku da se zahvalimo izdava�koj ku�i koja je uvrstila naš zbornik u svoju ediciju. Zbornik je objavljen uz velikodušnu finansijsku podršku Instituta za slavistiku Humboltovog univerziteta u Berlinu kome dugujemo iskrenu zahvalnost.

S obzirom da je ova knjiga rezultat konferencije održane na Humboltovom univerzitetu u Berlinu od 11. 12. do 13. 12. 2008., neophodno je izraziti zahval-nost onima koji su svojom finansijskom podrškom omogu�ili naš rad. To su, pre svega doma�in našeg skupa, Humboltov univerzitet i Institut za slavistiku, kao organizator konferencije. Zahvaljujemo se i Katarini Belovukovi�, vlasnici internet knjižare „Beo-Books. Bücher aus Serbien“, koja je, pored Komerc-banke iz Berlina, finansijski podržala naš rad.

Christian Voß Biljana Golubovi�

Vorwort

Christian Voß, Biljana Golubovi�

Die mit dem Zerfall Jugoslawiens einhergehende Auflösung des Serbokroa-tischen und die hiermit verbundene Normdiskussion bindet in allen vier ehe-mals serbokroatischsprachigen Republiken (Serbien, Kroatien, Bosnien-Herze-gowina und Montenegro) weitgehend die Kräfte der dortigen Linguistik.

Diese seit einigen Jahren zu beobachtende (und zudem präskriptiv orien-tierte) Überforschung von Normfragen wird durch die internationale Slawistik absurderweise bestätigt, wenn internationale südslawistische Tagungen (z.B. die Sammelbände von Kunzmann-Müller 2000, Lu�i� 2002, Neweklowsky 2003, Bugarski/Hawkesworth 2004) ausschließlich die standardsprachliche Entwicklung der serbokroatischen Nachfolgesprachen thematisieren und hierzu vor allem die ältere, etablierte Professorengeneration aus Zagreb und Belgrad einladen.

Aus unserer Sicht hat dies die Entwicklung der Serbistik eher negativ ge-prägt und ihre Integration in die aktuelle Theorie- und Methodenentwicklung der Linguistik behindert. Deshalb haben wir Fragen zur Umstandardisierung des Bosnischen, Kroatischen und Serbischen zunächst bei Seite gelassen und interdisziplinäre und methodisch innovative Themen besetzen lassen.

Die dreitägige internationale Tagung „Serbian Linguistics: Setting the Agenda“ hat vom 11. bis 13. Dezember 2008 an der Humboldt-Universität zu Berlin stattgefunden, auf der in ingesamt acht Panels Referenten aus Deutsch-land, Österreich, Serbien und den USA den aktuellen Stand der serbistischen Sprachwissenschaft und ihre Potenziale und Tendenzen umrissen haben. Die Tagung war eine Plattform traditioneller und moderner Forschung und sollte so einen Dialog unterschiedlicher Forschungsfelder in der muttersprachlichen und der fremdsprachlichen Serbistik in Gang bringen.

Der vorliegende Band versammelt die Tagungsbeiträge, die ein breites Spektrum linguistischer Subdisziplinen abdecken. Autoren aus theorieaffinen Bereichen der allgemeinen Sprachwissenschaft sind entweder als Überblicks-artikel zum state of the art der jeweiligen Disziplin konzipiert (R. Dragi�evi�, B. Golubovi�, A. Kretschmer) oder widmen sich feinkörnigen Detailstudien (J. Jokanovi�-Mihajlov, J. Jovanovi�), während G. Schubert Standardisierungs-fragen diskutiert.

Das zweite Panel versammelt Beiträge der angewandten Linguistik unter-schiedlicher Teildisziplinen: Lexikographie (). Otaševi�), lexikalische und stilistische Diskursanalyse (S. Kirfel, D. Klikovac), Stilistik (R. Simi�, B. Tošovi�), Soziolinguistik (G.-D. Nehring), Computer- und Korpuslinguistik (D.

Christian Voß, Biljana Golubovi�14

Šipka, D. Vitas, C. Krstev, B.-K. Kaczenski) und Fremdsprachendidaktik (J. Draži� und Lj. Suboti�). Das abschließende Panel widmet sich interdiszi-plinären Grenzfeldern der Linguistik (A. Stanisavljevi�, Z. Tomi�, Ch. Voß, M. Vu�kovi�).

Über die Abgrenzung einzelner Teildisziplinen besteht durchaus Dissens innerhalb der Linguistik, so dass unsere Paneleinteilung zu einem gewissen Grad arbiträr bleibt. Hier im Band praktizieren einige Beiträge die Kom-plementarität von theoretischer und angewandter Linguistik und verlassen so den Rahmen der traditionell deskriptiven Linguistik.

Wir hoffen, dass der vorliegende Band die gesteckten Ziele erreicht. Auf-grund von sozialen, politischen und wirtschaftlichen Faktoren ist die serbis-tische Linguistik ins Strudeln geraten. So haben sich Defizite einer National-philologie gezeigt, die den Anforderungen der Standardisierung unter den aktuellen Bedingungen möglichst effektiv nachkommen sollte, wofür Vorar-beiten der angewandten Linguistik zur Erfassung des realen Sprachzustands vonnöten wären, um dann die normative Rekonfiguration durchzusetzen. In vielen Bereichen muss sich die Serbistik noch von Vorurteilen gegenüber mo-dernen, trans- und multidisziplinären Strömungen befreien. Dem Aufschwung der Serbistik steht immer wieder ein substanzielles, wenn auch sehr profanes Hindernis entgegen, nämlich die finanziellen Ressourcen des Fachs im In- wie auch im Ausland. Die Konferenzteilnehmer waren sich einig, dass dem nur durch ein Intensivierung der internationalen Forschungskooperation Abhilfe geschaffen werden kann.

Die Herausgeber danken dem Otto Sagner-Verlag München/Berlin für die Auf-nahme des Bandes in die Reihe „Studies on Language and Culture in Central and Eastern Europe“.

Weiterhin bedanken wir uns bei der Humboldt-Universität zu Berlin, bei der Commerzbank Berlin und bei Frau Katarina Belovukovi� und „Beo-Books. Bücher aus Serbien“ für die großzügige finanzielle Unterstützung dieser Konferenz.

Christian Voß Biljana Golubovi�

Leksi�ka semantika u srbistici krajem 20. i po�etkom 21. veka

Rajna Dragi�evi�

Razvoj semanti�kih istraživanja u srbistici u XX veku može se podeliti na tri perioda, �ije granice nisu oštre, pa periodizaciju treba shvatiti uslovno. Prvi period se vezuje za prvu polovinu dvadesetog veka, drugi za vreme od pedesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka, a tre�i traje od osamdesetih godina dvadesetog veka do danas. Prve dve faze �emo samo pomenuti, a pažnja �e u ovom radu biti fokusirana na tre�i period, tj. na sadašnja semanti�ka istraživanja u Srbiji.

I. Semanti�ka istraživanja u prvoj polovini XX veka

Sadržaji nau�nih i stru�nih �asopisa, kao i monografija iz oblasti nauke o jeziku pokazuju da su u prvoj polovini dvadesetog veka pažnju srpskih lingvista privla�ili pre svega gramati�ki problemi, i to obi�no iz razvojnog ugla. „Pod okriljem tradicionalizma istorijska i savremena gramatika srasle su do te mere da se aktuelno jezi�ko stanje interpretira prvenstveno u svetlosti nekadašnjih, istorijskih jezi�kih promena“ (isp. Ivi� 2001: 90). Semantika je bila u drugom planu i obi�no se o njoj pisalo samo kao o propratnoj komponenti jezi�kih jedinica koje su, u stvari, bile ispitivane iz ugla istorijske gramatike. Bilo je, tako(e, i pojedina�nih radova posve�enih zna�enju koji nisu odražavali nekakvu sistemsku pripadnost autora odre(enoj semanti�koj školi.

Poznato je da se u lingvistici uopšte (pa i u srbistici) dugo pravio jaz (a i danas se pravi) izme(u semantike i gramatike. Insistira se na opisu jezi�kih jedinica iz gramati�ke perspektive, a zanemaruje se semanti�ka ili obrnuto. Pokazalo se, me(utim, da i najve�i zagovornici formalnog pristupa jeziku nisu mogli zaobi�i semantiku, jer se gramatika i semantika toliko prepli�u da gotovo ne postoji gramati�ka podela koja nije semanti�ki zasnovana. Navedena konstatacija dovodi nas do dva zaklju�ka: 1) svi gramati�ari su donekle i semanti�ari; 2) teško je biti samouveren u tvrdnji da u prvoj polovini dvadesetog veka nije bilo semanti�kih istraživanja u srbistici.

Slika stanja u srbistici uklapa se u opštu sliku u lingvistici u prvoj polovini 20. veka. Po re�ima Milke Ivi� (2001: 89), „u prvoj polovini dvadesetog veka, kao i u devetnaestom, najviše su obra(ivani i obra(eni glasovi [...] U drugoj polovini ovog veka, me(utim, u centar nau�ne pažnje postavljaju se sintaksa i semantika.“

Plodno tlo za razvoj nove faze u semanti�kim istraživanjima predstavljali su moderni lingvisti�ki pogledi Aleksandra Beli�a.

Rajna Dragi�evi�16

„Njegova velika zasluga leži u tome što je ukazao na zna�aj ispitivanja funkcije re�i u re�enici za razumevanje osnovnog principa organizacije jezika i tvorbe re�i i što je insistirao na potrebi da se, radi pravilnog osvetljavanja jezi�kih pojava, re�i ispituju istovremeno s pogledom na sve tri njihove dimenzije: na zna�enje, sintaksi�ku funkciju i oblik. Neke od njegovih teorijskih koncepcija, kao na primer shvatanje o tome da zna�enje imenice podrazumeva ‚zbir osobina‘, u izvesnom smislu anticipiraju teorijske stavove generativne seman-tike“ (Ivi� 2001: 138).

II. Semanti�ka istraživanja od 50-ih do 80-ih godina XX veka

Ovaj period bi se mogao okarakterisati kao vreme nastajanja semantike u srps-koj nauci o jeziku. Tome je pogodovao, s jedne strane, razvoj strukturalizma u svetskoj lingvistici, a sa druge strane uticaj Aleksandra Beli�a na srpske lingviste. Strukturalizam je u svetu po�eo da se razvija tridesetih godina proš-log veka, a tek pedesetih godina, Milka Ivi� i Irena Grickat, obrazovane i oba-veštene, tada mlade lingvistkinje, po�inju da ocenjuju i proveravaju radove strukturalista. Mora se re�i da su u to vreme one bile vrlo kriti�ne prema strukturalizmu. U �asopisu Južnoslovenski filolog br. XX, davne 1954. godine, Irena Grickat kritikuje strukturalisti�ki metod u istraživanju jednog danskog lingviste o slovenskim glagolima. Obrazovana u tradicionalnom gramati�kom duhu, ona smatra nedopustivim pristupanje jezi�kim faktima samo sinhronijski (isp. Grickat 1954: 308). Kritikuje i deduktivni na�in zaklju�ivanja, koji proizlazi iz potrebe strukturalista da uklapaju u sistem ve� poznate jezi�ke elemente, a ne da pronalaze i opisuju nove, što je bio osnovni zadatak tradicio-nalne gramatike (Grickat 1954: 309). Strukturalistima zamera što suviše brinu o metodi, pa u pogledu lingvisti�kih rezultata njihovi radovi „deluju sterilno“. „Strukturalisti�ko raspravljanje ostavlja sliku circulus vitiosus-a na onim mestima gde najavljuje nove rezultate, a dolazi samo do onoga od �ega se neminovno moralo po�i kao od poznatoga“ (Grickat 1954: 329). I Milka Ivi�godine 1954. kritikuje strukturalistu Hjelmsleva i njegove u�enike, a njihov pristup ocenjuje kao suviše isklju�iv.

Tako je u srpskoj lingvistici do�ekan strukturalizam. Otpor je o�ekivan, jer se decenijama pre toga negovao dijahronijski pristup gramatici, prikupljanje jezi�kih fakata, induktivno zaklju�ivanje. Me(utim, ubrzo posle toga, Milka Ivi� i Irena Grickat objavljuju prve radove posve�ene semantici, u kojima ima manje ili više elemenata strukturalizma.

U radovima Milke Ivi� ve� tada po�inje da se zapaža sintaksi�ko-seman-ti�ka metoda, kojoj je ona do danas ostala verna. Zna�enje lekseme se ostvaruje u odre(enom re�eni�nom kontekstu i zavisi od službe koju ona vrši u re�enici. Zato se u radovima Milke Ivi� prepli�u pitanja u vezi sa zna�enjem, oblikom,

Leksi�ka semantika u srbistici 17

službom i upotrebom leksi�kih jedinica. Njeni prvi radovi nalazili su teorijsko uporište u nekim elementima strukturalizma, a sedamdesetih godina i u elementima generativizma, iako Milka Ivi� nikada nije bila tipi�an predstavnik nijedne od ovih škola. Sedamdesetih godina, ona je sa puno nadahnu�a pisala o ovim pravcima (isp. Ivi� 1972; 1973; 1975; 92001).1

Nekoliko zapaženih radova iz oblasti semantike napisala je u ovom periodu i I. Grickat. Izra(uju�i Re�nik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti, ona je neka zapažanja do kojih je dolazila u živom kontaktu sa jezi�kom gra(om preto�ila u istraživanja o zna�enju demi-nutivnih glagola (1955), o antonimiji i problemima negacije (1961), o odnosu izme(u prideva i priloga (1961), o uticaju prefiksa na zna�enje glagola (1967), o platisemiji (1967) itd. Svi ovi radovi i danas predstavljaju nezaobilaznu litera-turu u leksikologiji. Ono što radovima Irene Grickat daje poseban zna�aj to je u njima iskazana samostalnost nau�nog mišljenja, nepovodljivost ni za jednom teorijom niti autoritetom. Irenu Grickat do zaklju�ka u istraživanju dovodi isklju�ivo gra(a, za �iju tananu analizu ona pokazuje izuzetan talenat, intuiciju, ali i znanje.2

Ne može se govoriti o periodu ra(anja semantike u srbistici, a ne setiti se imena Milivoja Pavlovi�a, nepravedno zanemarenog lingviste, koji je bio izu-zetno moderan za svoje vreme po izboru tema i po na�inu na koji ih je obra(ivao. On spada u prve srpske psiholingviste, jer je ve� 1920. godine napisao knjigu posve�enu ovoj oblasti (Le langage enfantin, Pariz, 1920), a 1969. godine u Beogradu objavio je knjigu posve�enu stilistici „Problemi i principi stilistike“. Valja skrenuti pažnju i na njegove �lanke posve�ene seman-tici, kao što su oni posve�eni zna�enju prideva sa sufiksom -ast (1953) ili o imenicama sa sufiksom -ost (1953). U ovim radovima, autor se pokazuje kao stru�njak za tvorbenu semantiku, što je za vreme u kojem su nastala ta istraži-vanja bilo neobi�no inovativno.

U ovom periodu (od 1967. do 1976. godine) objavljen je šestotomni Re�niksrpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske, a 1959. godine izašao je iz štampe prvi tom Re�nika srpskohtvatskoga književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti. Pred kraj ovog razdoblja nastao je i re�nik Sino-nimi i srodne re�i srpskohrvatskog jezika Miodraga Lalevi�a (1974), koji je, i

1 Detaljan prikaz semanti�kih istraživanja M. Ivi� isp. u Dragi�evi� 2008. 2 Kao primer sposobnosti lucidnog zapažanja I. Grickat izdvojili bismo njena razmišljanja

o platisemiji (1967) i o zna�enju „utiska na oko“ (1961). Za platisemiju (širokozna�nost) ona je osmislila termin i, verovatno, prva pisala o toj pojavi. Zna�enje utiska na oko ima prilog tužno u re�enici: Vrba stoji tužno nad ribnjakom. Ovo zna�enje mogu imati samo medijalni glagoli i prilozi koji ozna�avaju stanje.


pored kritika, do 2008. godine bio jedini re�nik sinonima u srpskom jeziku. Rad na ovim re�nicima ozna�avao je po�etak savremene srpske semantike.

III. Semanti�ka istraživanja u srbistici krajem 20. i po�etkom 21. veka

Prakti�an rad na re�nicima savremenog srpskog jezika uticao je na razvoj teorijske leksikografije i semantike u Srbiji. Dvadesetak godina nakon objav-ljivanja prvih tomova zna�ajnih re�nika, 1980. godine, održan je u Beogradu nau�ni skup o leksikografiji i leksikologiji. Na skupu je podneseno 70 referata. Zbornik radova s ovog skupa objavljen je 1982. godine. To je bio prvi nau�ni skup u Srbiji posve�en semanti�kim pitanjima i prvi zbornik srpskih autora posve�en, pre svega, pitanjima zna�enja leksema. Zbog toga bi se za�etak savremene srpske semantike mogao vezati za osamdesete godine dvadesetog veka.

Nakon zbornika radova Leksikografija i leksikologija iz 1982. godine, objavljeno je još nekoliko zbornika radova, �iji nazivi u nekoj meri mogu pokazati interesovanja srpskih semanti�ara: 1) Leksi�ka i gramati�ka sinonimija u srpskohrvatskom jeziku, zbornik radova sa Nau�nog sastanka u Vukove dane 12/1, Beograd, 1982; 2) Leksikografija i leksikologija, Novi Sad–Beograd, 1984; 3) Leksi�ko-semanti�ki sistem srpskohrvatskog jezika, zbornik radova sa Nau�nog sastanka u Vukove dane 22/2, Beograd, 1992; 4) O leksi�kim pozajmljenicama, Subotica–Beograd, 1996; 5) Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove, Novi Sad–Beograd, 2002; 6) Kognitivnolingvisti�ka prou�avanja srpskog jezika, Beograd, 2006; 7) Semanti�ka prou�avanja srpskog jezika, Beograd, 2008. Iz naziva zbornika naslu�uje se da su interesovanja srpskih semanti�ara još uvek prvenstveno vezana za rad na deskriptivnim re�nicima srpskog jezika, a da se poslednjih godina posve�uje pažnja kognitivnom pristupu semantici.

Analiza savremenih semanti�kih istraživanja u Srbiji može se uopštiti iz-radom preseka po nekoliko zna�ajnih parametara. Izabrali smo osam kri-terijuma za takvu analizu.

1. Jedan od upadljivijih kriterijuma je onaj prema lingvisti�kom pravcu. Od sedamdesetih godina dvadesetog veka, preko uticaja ruske semanti�ke škole (isp. B. I. Kosovski 1974; E. V. Kuznjecova 1982; M. I. Fomina 1973; Šmeljov 1973; 1977. itd.), u radovima srpskih lingvista preovla(uje komponencijalna analiza kao strukturalisti�ka metoda za analizu semanti�kog sadržaja leksema. Jedan od prvih �lanaka u vezi sa ovom metodom i teorijom iz koje se ona razvila napisala je Tatjana Batristi� (1982), a zna�ajniji predstavnici su Darinka Gortan-Premk i Milana Radi�-Dugonji�. Semanti�ki sadržaj lekseme se, prema ovom pristupu, može podeliti na komponente ili seme. Zna�enja leksema se


istražuju i porede analizom njihove semske strukture. Me(u semama postoji hijerarhija. Milana Radi�-Dugonji� piše o semanti�kom jezgru lekseme i semanti�koj periferiji (1999: 61–71). Arhisema i najvažnija sema nižeg ranga �ine semanti�ko jezgro lekseme, a preostale seme sa�injavaju semanti�ku periferiju. Seme mogu biti produktivne i neproduktivne. Aktivnoš�u produktiv-nih sema objašnjavaju se semanti�ki procesi, kao što je, na primer, polisemija. Najve�i broj magistarskih radova i doktorata iz oblasti leksikologije i semantike uopšte na univerzitetima u Srbiji, poslednjih dvadeset godina, zasnovan je na komponencijalnoj analiza kao teorijskom uporištu.

U poslednje vreme, u velikoj je ekspanziji kognitivisti�ki pristup zna�enju. Verovatno prva knjiga na srpskom jeziku kojoj se u naslovu navodi ovaj termin jeste monografija Vesne Polovine iz 1996: Prilozi za kognitivnu lingvistiku. Ona je posve�ena razli�itim aspektima razgovornog jezika. Veliki doprinos razvoju kognitivne lingvistike u Srbiji i njenoj primeni na gra(i iz srpskog jezika dala je Duška Klikovac. Ona je 2000. godine objavila knjigu o semantici predloga, a 2004. godine zbirku studija o pojmovnoj metafori. Ne sme se izostaviti ni monografija Katarine Rasuli� (2004), koja je istraživala konceptualizaciju vertikalne dimenzije u srpskom jeziku u odnosu na engleski, a Katarina Cvetkovi� (2003) prou�avala je konceptualizaciju glagola percep-cije. Stana Risti� (1999) je primenom konceptualne analize istražila lekseme duh i duša, a 2006. godine koncept emocije stida u srpskom jeziku, Milana Radi�-Dugonji� (1999) je istraživala srce, a Rajna Dragi�evi� ljutnju (2006) i tugu (2006b). Pošavši od osnovnih postulata kognitivne lingvistike, Predrag Piper (1997) je ispitivao konceptualizaciju razli�itih apstraktnih kategorija pro-stornim metaforama. U izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti, a pod uredništvom Predraga Pipera, 2006. godine objavljen je zbornik radova Kognitivnolingvisti�ka prou�avanja srpskog jezika.3

Ima i onih semanti�ara u srpskoj lingvistici koji su dobro obavešteni o osnovnim postulatima i metodama kognitivizma i drugih teorija i u �ijim se radovima (posebno u zaklju�cima) ose�a uticaj ovih teorija, ali se ti autori ne mogu smatrati njihovim tipi�nim predstavnicima. Takav lingvista je, recimo, Milka Ivi�.

Kognitivna lingvistika nije unela samo nov pristup u semanti�kim istraži-vanjima, ve� su otkriveni i novi objekti leksi�kih istraživanja. Do pojave kogni-tivne lingvistike u žiži interesovanja bilo je samo semanti�ko istraživanje imenica (posebno onih sa konkretnim zna�enjem), dok se ostale vrste re�i goto-vo uopšte nisu ispitivale. Neki semanti�ari su poneseni zaklju�cima do kojih su došli ispituju�i imenice, generalizovali neke odlike imenica na ceo leksi�ki 3 Detaljan pregled i analizu kognitivnolingvisti�kih prou�avanja srpskog jezika dao je P.

Piper (2006: 9–47).


sistem. Kognitivisti�ke procedure semanti�kih istraživanja pokazale su se vrlo efikasnim u ispitivanju glagola, predloga, imenica sa apstraktnim zna�enjem, pa se po prvi put ispituju ove kategorije leksema na materijalu srpskog jezika. Nažalost, izvan pažnje srpskih semanti�ara ostala je semantika koja se razvila u okrilju generativne gramatike, kao i ve�ina matemati�kih i statisti�kih pristupa leksi�kom zna�enju.

2. Srpska semantika se razvija pod istovremenim uticajem anglosaksonskih i slavisti�kih semanti�ara. Tako je, iz ruske škole (posebno iz radova J. Apresjana i J. D. Karaulova), u Srbiju stigla teorija univerzalne semantike, teorija jezi�ke li�nosti, pojam jezi�ke slike sveta i naivne slike sveta, integralni opis leksi�kih jedinica, semanti�ka istraživanja verbalnih asocijacija i asocija-tivna gramatika, teorija „Smisao – Tekst“, semanti�ki primitivi (isp. S.Risti� i M. Radi�-Dugonji� 1999, Lj. Popovi� 2008), dok iz anglosaksonske literature dolaze pojmovi i termini: pojmovna metafora (Klilovac 2004), zna�enjska podspecifikovanost (M. Ivi� 2005: 73–81), geštalt i frejm, prototip (R. Dragi�e-vi� 2007; Lj. Popovi� 2008), mentalno stajalište, mentalne o�i (M. Ivi� 2002) itd. Metode se razlikuju, ali osnovni cilj savremenog leksi�kog istraživanja i na istoku i na zapadu isti je – prou�iti uticaj �oveka, njegovog iskustva, kulture i pogleda na svet na zna�enje lekseme.

Uticaj drugih lingvisti�kih centara gotovo se ne ose�a u srpskoj semantici. Ima samo nekih posrednih uticaja. Tako je, na primer, veliki uticaj na seman-ti�ka istraživanja u Srbiji izvršila knjiga Danka Šipke: Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, a u njoj se, opet, ose�a upliv nema�kog semanti�ara Leonar-da Lipke i njegove poznate knjige: An Outline of English Lexicology.

3. Leksikologija još uvek uspostavlja predmet svojih istraživanja, a pošto joj je u centru pažnje leksema, ona se, prirodno, dodiruje sa mnogim drugim disciplinama. Ve�ina semanti�kih istraživanja izlazi iz sfere leksikologije i po predmetu istraživanja dodiruje se sa drugim disciplinama. Semanti�ka ispiti-vanja u srbistici mogu se podeliti i prema uplivu drugih disciplina u istraži-vanja. Nauke sa kojima se naro�ito dodiruje semantika u radovima srpskih semanti�ara su: leksikografija, tvorba re�i, sintaksa, dijalektologija, socio-lingvistika, psiholingvistika, pragmatika, kulturologija.

3.1. Verovatno je najviše radova u srpskoj semantici napisano sa ciljem da se unapredi leksikografija, posebno izrada Re�nika SANU. To nedvosmisleno pokazuje bibliografija radova objavljenih u zbornicima Leksikografija i leksikologija iz 1982., 1984. i 2002. godine. Zasnivaju�i i unapre(uju�i teorijsku leksikografiju, mnogi leksikografi Instituta za srpski jezik SANU istovremeno su razvijali i srpsku leksikologiju.4 4 Isp, na primer, radove u zborniku Leksikografija i leksikologija (1982): D. Gortan-Premk:

„O semanti�kom sadržaju leksikografske definicije“, M. Deši�: „Iz srpskohrvatske


3.2. U slavisti�kom svetu pa i u srbistici, nauka o tvorbi re�i se sve više bavi pitanjima zna�enja tvorenica, pa se razvija jedna nova poddisciplina koja pripada i leksikologiji i tvorbi re�i, a mogla bi se nazvati tvorbena semantika. Istražuje se semanti�ki odnos izme(u motivne i motivisane lekseme, analizira se semanti�ki potencijal tvorenica, zna�enja prefiksa i sufiksa, uticaj tvorbene osnove i afiksa na zna�enje derivata, derivaciona gnezda.5

3.3. Semantika u Srbiji je po�ela da se razvija u sadejstvu sa sintaksom, pre svega u radovima Milke Ivi�. Ona je osmislila sintaksi�ko-semanti�ku metodu u lingvisti�kim istraživanjima i pridržava je se i danas. Sve je više sintaksi�ara koji se okre�u zna�enju leksema i istražuju uticaj funkcije i oblika re�i u re�enici na njeno zna�enje.6

3.4. U Srbiji se sa velikom pažnjom neguju dijalektološka istraživanja. Dijalektolozi ispituju i leksiku odre(enih govora, pa u njihovim radovima ima i dosta semantike. Gra(a do koje se do(e na terenu �esto se može iskoristiti kao pokazatelj ili dokaz nekih semanti�kih procesa ili odnosa koji postoje i u leksici književnog jezika.7

3.5. Savremena semantika i u svetu i u Srbiji sve se više okre�e �oveku i iz ugla ljudskog iskustva i života u odre(enoj društvenoj i kulturnoj sredini, analizira zna�enja i upotrebu razli�itih jezi�kih jedinica. Zato se semantika sve više prepli�e sa sociolingvistikom. Izraziti predstavnici sociolingvisti�kog

polisemije“, M. Ivi�: „O regularnoj polisemiji u leksikološkoj teoriji i leksikografskoj praksi“, Dragana Mrševi�: „O kriterijumima koji obezbe(uju mesto obrade frazeologizama u re�niku“, Milica Radovi�-Teši�: „Arhaizmi i njihova obrada u Re�niku SANU“. I u ostalim semanti�kim zbornicima navedenim u ovom radu najviše je semanti�kih istraživanja koja su u vezi sa leksikografijom. D. Gortan-Premk (2004) se u svojoj knjizi posve�enoj polisemiji i organizaciji leksi�kog sistema �esto osvrtala na leksikografiju, polaze�i od nekih rešenja u Re�niku SANU ili predlažu�i ih.

5 Za semanti�ka istraživanja u okviru tvorbe re�i od velikog je zna�aja Semanti�ko-derivacioni re�nik srpskog jezika (2003; 2005), kao i Obratni re�nik srpskoga jezika (2000). Veliki doprinos u interesovanju za tvorbenu semantiku dala je knjiga D. Gortan-Premk (2004), kao i brojni radovi ove autorke objavljeni pre knjige.

6 Isp., na primer, novije radove Ljubomira Popovi�a, naro�ito Popovi� (2006). 7 Kao jedan od brojnih primera za navedenu tvrdnju naveš�emo rad R. Žugi� (1997):

„Pridevi koji se odnose na �ovekove osobine u govoru okoline Lebana“. Istraživanje je pokazalo da u tom govoru, kao i u srpskom književnom jeziku, ima mnogo više leksema koje ozna�avaju nepoželjne ljudske osobine nego poželjne. Izgleda da se ova konstatacija odnosi i na nadimke i drugu leksiku koja je motivisana pridevima sa zna�enjem ljudskih osobina (isp. Dragi�evi� 2001). U zbornicima Leksikografija i leksikologija ima mnogo radova koji se odnose na zna�enja dijalekatske leksike, npr. Ljubiša Rajkovi� (1982): „Leksi�ko bogatstvo timo�ko-lužni�kog govora“, Milija Stani� (1982): „Iz usko�ke leksike“, Mitar Pešikan (1984): „Opšta i specifi�na leksika u dijalekatskim i istorijskim re�nicima“, Milorad Simi� (1984): „Dijalekatska leksika i njen odnos prema književnoj leksici“, Dragoljub Petrovi� (2002): „Dijalekatska leksika i re�nik standardnog jezika“.


pristupa semantici su Ranko Bugarski (npr. u knjizi Žargon8 iz 2003. god.) i Duška Klikovac (isp. npr. njenu knjigu Jezik i mo� iz 2008. god.).

3.6. Psiholingvisti�ka dostignu�a i metode ove nauke tako(e predstavljaju uporište nekih srpskih lingvista za bavljenje semantikom. Pod uticajem zna�ajanog ruskog lingviste J. N. Karaulova u skoro svim slavisti�kim sredinama po�inje da se razvija asocijativna leksikografija. I u Srbiji je 2005. godine objavljen Asocijativni re�nik srpskog jezika. Razvija se i asocijativna metoda u semanti�kim istraživanjima kao jedan od na�ina kognitivne analize (isp. Dragi�evi� 2007). Organizacija asocijativnog polja koristi se kao polazište za ispitivanje organizacije mentalnog leksikona. Poslednjih godina u�vrstila se saradnja izme(u lingvista koji ispituju verbalne asocijacije i psihologa iz Laboratorije za psiholingvistiku na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Psiho-lingvisti�kim eksperimentima koji se izvode u Laboratoriji proveravaju se rezultati semanti�kih istraživanja do kojih se došlo lingvisti�kim metodama. Cilj psiholingvisti�ki orijentisanih leksikologa jeste unapre(ivanje leksikologije u vidu iznalaženja kriterijuma za opis organizacije leksi�kog sistema koji je psihološki zasnovan, a ne vešta�ki – samo za potrebe klasifikovanja.

3.7. U poslednje vreme �uju se glasovi nekih srpskih semanti�ara koji se zalažu za ispitivanje semantike iz ugla pragmatike. Poslednje takvo istraživanje objavio je novosadski semanti�ar Tvrtko Pr�i� (2008), koji je nedavno objavio drugo izdanje svoje knjige: Semantika i pragmatika re�i (2008). U ovoj knjizi se zavidno mesto daje pragmatici, što je uo�ljivo i iz naslova knjige. U radovima sociolingvisti�ki orijentisanih semanti�ara ima dosta elemenata pragmatike, isp., na primer, istraživanja Duške Klikovac ili Svenke Savi�(1983). Ova disciplina �e se tek razvijati u srbistici, naro�ito kad se uzme u obzir da �e se od slede�e školske godine izu�avati kao obavezan predmet na Katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu, a možda i nekih drugih fakulteta u Srbiji.

3.8. Poslednjih godina zna�ajni svetski semanti�ari okrenuli su se ka ispitivanju uticaja kulture na jezik (isp., na primer, Anna Wierzbicka, English. Meaning and Culture (2006), Zoltán Kövecses: Language, Mind and Culture (2006); ruski semanti�ar I. A. Sternin oformio je nauku o komunikativnom ponašanju). Uticaj ovih u�enja po�inje da se ose�a i u Srbiji (isp. radove Milke Ivi� o Vukovoj leksici, radove Rajne Dragi�evi� (2008; 2007) o metodi za prou�avanje uticaja kulture na jezik ili o uticaju kulture na jezik u nastavi srpskog jezika kao stranog, a i ranije je bilo takvih istraživanja koje je sprovodio, na primer, R. Bugarski ili D. Klikovac).

8 Orijentacija Ranka Bugarskog ka sociolingvistici evidentna je u mnogim njegovim

knjigama, npr. Jezik u društvu (1986), ali je Žargon najbolji primer semanti�kih istraživanja iz ugla sociolingvistike.


Na kraju ovog dela treba re�i i to da se srpska semantika, nažalost, ne razvija iz ugla ra�unarskih i matemati�kih disciplina i da je otvorena samo za humanisti�ke nauke.

4. Semanti�ari se u Srbiji mogu podeliti na one koji se semanti�kim istraži-vanjima bave samo u srpskom jeziku i na one koji semanti�kim problemima pristupaju komparativno, tj. porede�i situaciju u srpskom i nekom drugom jeziku. Komparativisti imaju zna�ajnu ulogu u širenju teorijskog uticaja stranih semanti�kih škola na semantiku u Srbiji. Tako su, recimo, zna�ajna komparativna, srpsko-engleska istraživanja Ranka Bugarskog, Borisa Hlebeca (2007), Tvrtka Pr�i�a (2008), Katarine Rasuli� (2004), Petra Vu�kovi�a (1995). *itamo radove Predraga Pipera, Jelke Matijaševi�, Bogoljuba Stankovi�a (1999) i drugih rusista, a s pažnjom smo pratili semanti�ka istraživanja na materijalu ruskog i srpskog jezika Milane Radi�-Dugonji� (1991; 1999). Ljudmila Popovi� vrši kognitivna semanti�ka pore(enja srpskog, ruskog i ukrajinskog jezika. Mihailo Popovi� je 2005. godine objavio zanimljivu knjigu o re�ima francuskog porekla u srpskom jeziku, a zapaža se i uticaj �eške tvor-bene semantike preko knjige Verice Koprivice (2006) o tvorbi imenica od prideva u �eškom i srpskom jeziku. Ivan Klajn u mnogim svojim radovima ispituje uticaj stranih leksema (naro�ito italijanskih, francuskih, engleskih, nema�kih) na leksi�ki sistem srpskog jezika (isp., na primer, Klajn 1996). Mariana Aleksi� (2006) prou�ava bugarsko-srpsku leksi�ku homonimiju i upoznaje nas sa pristupom bugarskih semanti�ara razli�itim leksi�kim pitan-jima.

5. Srpski semanti�ari se mogu (više uslovno) podeliti i prema predmetuistraživanja. Najviše je onih koji se bave zna�enjem jedno�lanih leksi�kih jedinica, pa je glavni tok semantike u Srbiji – leksikologija. Malo je autora koji se bave više�lanim leksi�kim jedinicama. Statusom više�lanih leksi�kih jedinica (tipa gajgerov broja�, hajdu�ka trava, beli bubreg) u leksi�kom sistemu bavila se Ljiljana Nedeljkov (2002), a frazeologiju srpskog jezika ve�decenijama sistematski, interdisciplinarno istražuje Dragana Mrševi�-Radovi�(1987; 2008), iako i drugi autori imaju radove iz ove oblasti, naro�ito o obradi frazeologizama u opisnim re�nicima (npr. Deši� 1984). )or(e Otaševi� (2007) je objavio Mali srpski frazeološki re�nik. Ne bi se moglo re�i da u srbistici ima autora kojima je specijalnost semanti�ka analiza širih jezi�kih jedinica, kao što je re�enica ili tekst. Mogao bi se izdvojiti tek poneki rad (npr. istraživanje Duške Klikovac (2004) o metafori kao sredstvu za razumevanje teksta, a mogli bi se izdvojiti i neki delovi knjige Svenke Savi� o diskurs analizi (1993)). O�ekujemo ekspanziju istraživanja u vezi sa semantikom teksta, jer �e se na Katedri za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu od slede�e godine predavati predmet Lingvistika teksta.


6. Leksi�kim jedinicama se u srpskoj lingvistici pristupa sinhronijski i dijahronijski. Više je autora koji prou�avaju zna�enje leksema sa sinhronijskog stanovišta, iz ugla stanja u savremenom srpskom jeziku. Manje je radova u kojima se zna�enju pristupa dijahronijski. Ovakav pristup neguju, na primer, etimolozi. Zna�enje je jedan od segmenata analize jezi�kih jedinica koje oni prou�avaju, ali i takva usputna istraživanja daju bogate rezultate (isp. radove Aleksandra Lome, Marte Bjeleti�, Jasne Vlaji�-Popovi�, Snežane Petrovi�). Posebno bih skrenula pažnju na dijahronijsku semantiku kojom se bavi Jasmina Grkovi�-Mejdžor (2007; 2008). Njena ispitivanja su za sada sasvim usamljena. Autorka modernim kognitivnim metodama ispituje semanti�ke promene i zapaža iste principe i zakonitosti semanti�kih promena na sinhronijskom i dijahronijskom nivou. Do sada je bilo uobi�ajeno da se u dijahronijskim istraži-vanjima koriste metode tradicionalne nauke o jeziku. Zbog toga radovi J. Grkovi�-Mejdžor deluju gotovo revolucionarno u srpskoj semantici. Izuzetno su inspirativni i radovi Milke Ivi� o razvoju zna�enja nekih leksema od Vuko-vog vremena do danas. U tim radovima se analizira semanti�ki razvoj od-re(enih leksema, ali analize uvek imaju i dublji zaklju�ak o uticaju kulture i �ovekovog iskustva i pogleda na svet na zna�enja leksema.9

7. Zna�enja leksi�kih jedinica prou�avaju se kroz njihov odnos prema drugim leksemama. Taj odnos može biti sintagmatski i paradigmatski. U srpskoj lingvistici ima istraživanja koja se zasnivaju i na jednom i na drugom pristupu. Sintagmatski pristup je naro�ito razvio Boris Hlebec u svojim novijim radovima (2007; 2008). On �ak zastupa (a moglo bi se re�i i zasniva) kolokacijsku metodu semanti�ke analize. Analizu zna�enja leksema na osnovu konteksta u kojem se ona javlja u mnogim svojim radovima zastupa Milka Ivi�. Posebnu pažnju izaziva i knjiga Ljiljane Gotštajn (1986): Sinonimija u koloka-cijama, u kojoj ona sabira dotadašnje rezultate istraživanja zna�ajnih lingvista o kolokacijama, a zatim sprovodi i sopstveno istraživanje. Darinka Gortan-Premk (2004) piše o semanti�koj poziciji lekseme i naglašava da se samo primarna, osnovna zna�enja leksema mogu ostvariti u slobodnoj poziciji, dok se sekun-darna zna�enja ostvaruju u poziciji sa semanti�kim determinatorom ili �ak sa obaveznim semanti�kim determinatorom. U osnovi kolokacijskog prou�avanja zna�enja obi�no stoji sintaksi�ko-semanti�ki pristup zna�enju, pa se mnogi gramati�ari u svojim radovima doti�u ove pojave. Osim toga, ona je iz razum-ljivih razloga važna i stru�njacima za prevo(enje i za nastavu stranih jezika.

Paradigmatski odnosi tako(e privla�e pažnju semanti�ara. Ispituju se tematske grupe leksema, naro�ito kao tema za izradu magistarskih radova i doktorata. Obra(ene su ili se obra(uju imenice koje ozna�avaju delove tela, delove ku�e, vrste vo�a, delove ode�e, pridevi koji ozna�avaju ljudske osobine, 9 O radovima Milke Ivi� u kojima se ona bavi istorijom re�i, isp. D. Gortan-Premk 2008.


glagoli kretanja itd. *eš�e se ispituje semantika imenica nego drugih vrsta re�i, pa se mnogo zna o imenicama, a malo o drugim vrstama re�i. Sve �eš�e se istovremeno ispituje i polisemija i derivacija leksema koje pripadaju jednoj tematskoj grupi, jer se polisemija i derivacija tretiraju kao pokazatelji statusa lekseme u leksi�kom sistemu. Lekseme koje imaju bogatu polisemiju, obi�no imaju i bogatu derivaciju, a to je indikator, ali i dokaz njihovog centralnog mesta u svojoj tematskoj grupi, a možda i u leksi�kom sistemu posmatranom u celini. I termini iz odre(enih oblasti tako(e predstavljaju tematske grupe leksema. Gordana Vukovi� (1988) je prou�avala termine u vezi sa ku�om i poku�stvom, Gordana Vukovi�, Žarko Bošnjakovi� i Ljiljana Nedeljkov (1984) analizirali su vojvo(ansku kolarsku terminologiju, Gordana Komadini� (1992) se bavila tka�kom leksikom Draga�eva, Žarko Bošnjakovi� (1985) je prou-�avao pastirsku terminologiju Srema itd.

Osim analize tematskih grupa, paradigmatska prou�avanja podrazumevaju i istraživanje leksi�kih odnosa poput sinonimije, antonimije, hiponimije, paroni-mije, homonimije. Sinonimiji je bio posve�en zbornik referata Nau�ni sastanak slavista u Vukove dane broj 12 iz 1982. godine i nekoliko pojedina�nih radova objavljenih u razli�itim nau�nim i stru�nim �asopisima. Nekoliko radova objavljeno je i o antonimiji (npr. Danko Šipka (1990b), Rajna Dragi�evi�(1996)). Puno pažnje posve�eno je homonimiji (Danko Šipka 1990a, 1999), a posebno me(ujezi�koj homonomiji i paronimiji, tj. lažnim prijateljima (Boris Hlebec, Milana Radi�-Dugonji�, Mariana Aleksi�, Mirjana Kosti�-Golubi�i�, Borisav Toši� itd).

8. Leksi�kim jedinicama se može pristupiti kao samostalnim jedinicama, nezavisno od njihovog statusa u leksi�kom sistemu ili sa stanovišta leksi�kograslojavanja. Pitanjima leksi�kog raslojavanja bavilo se dosta semanti�ara u srpskoj lingvistici. Posebnu pažnju zaslužuju dve monografije Stane Risti�(2004; 2006) o ekspresivnoj leksici u srpskom jeziku i o raslojenosti leksike srpskog jezika. )or(e Otaševi� (2008) prou�ava neologizme u srpskom jeziku. Pre desetak godina objavljen je zbornik radova O leksi�kim pozajmljenicama u srpskom jeziku (1996). Milan Šipka i Ivan Klajn predano prou�avaju strane re�i u srpskom jeziku, pa je kao rezultat njihovog rada, 2007. godine nastao Veliki re�nik stranih re�i i izraza. Ranko Bugarski je 2003. godine napisao knjigu o žargonu, a tom pitanju je posve�eno još nekoliko radova. Milica Radovi�-Teši�(1982) se bavila arhaizmima u srpskom jeziku. Stilisti�ari (i ostali semanti�ari), sa svoje strane, daju doprinos istraživanju funkcionalnog raslojavanja leksike srpskog jezika (isp., npr. radove Branka Tošovi�a, Radoja Simi�a, Milosava *arki�a, Duške Klikovac, Jelene Jovanovi� itd.).


IV. Specifi�nost srpske semantike

Na kraju ove analize zaklju�ili bismo da se srpski semanti�ari bave širokim spektrom semanti�kih tema, ali da se ne može govoriti o srpskoj semanti�koj školi. Ve� je i iz ovog izlaganja (kojem, doduše, iscrpnost nije bio primarni cilj) jasno da o svakoj od navedenih tema ima samo po nekoliko radova i da se nekoliko istih imena ponavlja u ve�ini podela koje su navedene. To zna�i da u Srbiji ima malo semanti�ara i da se ozbiljnije istraživanje bilo kojeg semanti�-kog problema ne može zamisliti bez koriš�enja strane literature, jer na srpskom jeziku nema dovoljno relevantnih radova. Ovo ne �udi s obzirom na to da je Srbija mala zemlja i da su u novije vreme srpski lingvisti bili daleko od izvora savremene literature i modernih pogleda na nauku o jeziku u svetu.

Kada se sve ovo uzme u obzir, postavlja se pitanje može li se govoriti o nekim dometima srpskih semanti�ara koji bi mogli doprineti svetskoj semantici ili bar o nekim specifi�nostima po kojima se srpski semanti�ari o�igledno razlikuju od semanti�ara širom sveta. Zahvaljuju�i geografskom položaju Srbije, uspostavljaju se kulturne, ekonomske i društvene veze i sa Istokom i sa Zapadom. Taj dvostruki uticaj vidi se i u nauci i mi bismo ga odvojili kao jednu dragocenost koja omogu�ava poseban kvalitet nau�nih istraživanja srpskih nau�nika. Lingvisti sa Zapada �esto nisu upoznati sa radovima slavista iz slovenskih zemalja, a i slavistima je, opet, �esto nedostupna anglosaksonska literatura. Zapazili smo jedan zanimljiv trend u srbistici, naro�ito poslednjih godina. Neki autori, naro�ito oni mla(i, u svojim radovima se pozivaju i na literaturu iz slavisti�kih zemalja i na literaturu iz zapadnih zemalja, a zatim preuzimaju ideje i jednih i drugih, kombinuju ih sa sopstvenim shvatanjima i tako pristupaju problemu koji prou�avaju.

Prema našoj oceni, srpska semantika je u�inila poprili�no velik korak u vezi sa ispitivanjem tvorbene semantike. Originalnim doprinosom smatramo, na primer, izradu Semanti�ko-derivacionog re�nika srpskog jezika Darinke Gortan-Premk i njenih saradnika, koji je samostalno osmišljen, a i omogu�ava brojna dalja semanti�ko-derivaciona ispitivanja srpskog jezika. U jezicima koji kao srpski poseduju derivaciju, mogu�e je uklju�iti i semantiku derivata u ispitivanje konceptualizacije. U Srbiji ima takvih radova u kojima se razvija metodologija za istraživanje konceptualizacije pojava iskazanih prostim re�ima na osnovu semantike i upotrebe njihovih derivata (isp. Dragi�evi� 2004). Tako(e, na originalan na�in neki srpski semanti�ari primenjuju kognitivisti�ke metode za analizu prefiksa ili sufiksa (npr. analiza zna�enja prefiksa raz- Duške Klikovac (1998; 2002)).10 Dosta je ura(eno i još se radi na razvijanju 10 Nije neobi�no to što su srpski semanti�ari postigli zna�ajnije rezultate u ispitivanju

tvorbene semantike od anglosaksonskih semanti�ara, jer engleski jezik zbog svoje


asocijativne metode kao posebne kognitivisti�ke metode za semanti�ka istraživanja, pa �ak i za istraživanje tvorbene semantike (isp. Rajna Dragi�evi�2007, Stana Risti� 2008)11. Predrag Piper je iskoristio osnovne postulate kognitivisti�ke teorije i zasnovao sasvim originalnu lokalisti�ku teoriju. Dakle, srpski semanti�ari uglavnom ne osmišljavaju sasvim nove pristupe semanti�kim problemima, ali produbljuju one ve� postoje�e.

V. Budu�nost srpske semantike

Budu�nost srpske semantike vidimo u intenzivnijim vezama semantike sa psiholingvistikom, sociolingvistikom, kulturologijom i drugim humanisti�kim disciplinama. Semanti�ari, kao i predstavnici svih drugih struka, moraju biti otvoreni ka interdisciplinarnom pristupu predmetu istraživanja. Pretpostav-ljamo da nas o�ekuju pomaci i u razvoju semantike iz ugla primenjene ling-vistike. Mnogo toga još treba uraditi u unapre(ivanju nastave srpskog kao stranog jezika, kao i u razvijanju savremene leksikografije sa ozbiljnom infor-mati�kom podrškom. Nadamo se da �e ovaj nau�ni skup predstavljati jedan od koraka ka približavanju nekim od ovih ciljeva.

Literatura

��, +. 2006. +�� -'�� ('��-��) �� ,� �� -��. -��: .�� .

��/�, 0. �. 1974. 1��/ �� . �� /�2�. +��.

��/�, 0. �. 1995. 3�'��2� ��2, �� II, 3��4�� /�2� �� / �� /. +��: 5�� „6�2�� 7 ��4��2“.

Batristi�, T. 1982. O komponentnoj analizi leksi�kog zna�enja. U: Leksikografija i leksikologija, Beograd – Novi Sad.

-��, 8. 1985. 9�� . :�� : .�� . 3�� ;�� .

strukture nema naro�ito razvijene mehanizme za tvorbu re�i. Sud o nekim prodorima u tvorbenoj semantici formirali smo na osnovu analize istraživanja koja su objavljena u zborniku Komisije za tvorbu re�i Slavisti�kog komiteta (Dragi�evi�, u štampi).

11 Podsticaj za analizu verbalnih asocijacija u lingvisti�kim istraživanjima dao je J. N. Karaulov. On je razvio asocijativnu gramatiku, me(utim nije zacrtao sve puteve za upotrebu verbalnih asocijacija u istraživanjima, jer to, naravno, nije mogu�e. Asocijacije predstavljaju gra(u koja se može koristiti na brojne na�ine i jedan od važnih zadataka istraživa�a jeste da nau�i kako da, u skladu sa ciljem istraživanja, osmisli asocijativni test i kako da koristi rezultate do kojih do(e. To nije monolitna metoda, ve� se mora redizajnirati za rešavanje svakog novog problema. Taj „redizajn“ zahteva kreaciju i originalnost koju su naši istraživa�i pokazali.


-��, �. 2003. 8��. 1�� . -��: -�'�� << ��. =��, �. 2003. +�� : ��

��. >: ��, ��, ��. 9�� -�� ,��. -��: .�� , 197-215.

Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osnove. Zbornik radova. Novi Sad – Beograd, 2002.

��, +. 1984. �� ,�� . >: 1�� . ?'��. :�� – -��, 53-67.

��, �. 2001. 9�� @��, ��'�� , ��'�� . -�'�� ;�� , �� , ��. 18, -��: 3�� :>.

��, �. 2004. T��' �� . >: ��, ��. VIII, 120-127.

��, �. 2006. 3�� @��. >: ��-�� , �� 9. 9��, -��: �� .

��, �. 2006. �� . >: �� IX/1-2, 309-325.

��, �. 2007. 1�� . -��: ?�� A'��. ��, �. 2007. � �� . >:

�� , �'�� , -��: .�� .

��, �. 2008. � �� , � ��,�� . >: � �� . -��: �� .

Dragi�evi�, R. 2008. Leksi�ka semantika. U: Lingvistika Milke Ivi�, urednici P. Piper i M. Radovanovi�, Beograd: XX vek, 233-255.

.� ��, +. 3. 1973. 1�� /�2�. +��: B2��/ ��. C��-9�� , �. 2004. 9��

��. �� . -��: ?�� A'�� . C��, D. 1986. �� (� ��

�� ). :�� : >�� :�� . .�� . C��, 3. 1954. 9�� , ��

��'�� . >: ��;�� XX, 307-332. C��, 3. 1955. �� ,�� . >: ��;��

�� XXI, 45-96. C��, 3. 1961-1962. � �� . >: ?'�� +��

��, '�. IV-V, 87-90. C��, 3. 1961-1962. � �� '�� ,�� . >:

��;�� XXV, 115-136. C��, 3. 1961. 9�� ,�� .

>: :� �� XI/3-4, 69-80. C��, 3. 1967. �� , ��. :� �� XVI/4, 218-

235. C��, 3. 1967. 5� �� (�� )

�� . >: :� �� XVI/3, 119-126. C��, 3. 1989. 9�� . >:

��;�� XLV, 1-26.


C��, 3. 1995. >: � �� '�� . >: ��;�� LI, 1-30.

C��-+��A��, �. 2007. �� . :�� : 3��;�� ?�� .

<��'��, -. 1997. ��-�� ;��, ��. -��: %��'��. Hlebec, B. 2007. English Semantics. Beograd: *igoja štampa. <��'��, -. 2008. �� (� ��

�;�). >: � �� . -��: �� .

Ivi�, M. 1954. O problemu padežne sisteme u vezi sa savremenim shvatanjima u lingvisti�koj nauci. U: Južnoslovenski filolog XX, 191-211.

Ivi�, M. 1972. Strukturalizam i lingvistika. U: Filosofija XVI/4, 33-44. Ivi�, M. 1973. Današnji razvojni nivo lingvistike i prakti�ne implikacije. U: Savremeno

obrazovanje IX/1-2, 19-26. Ivi�, M. 1975. Lingvistika u ovim sadašnjim, sedamdesetim godinama. U: Letopis Matice

srpske, god.CLI, 416/6, 827-832. Ivi�, M. 2001. Pravci u lingvistici I, II. Beograd: XX vek. ��, 0. :. 1976. �'E/ � ��/ �� /, +��.��, 0. :. 1987. ��27 /�2� � /�2��/ ��4, +��: :��. ��, 0. :. 1993. ��/ �� /�2�, +��. ��, 3. 1996. 1��. >: �� . �� +. ��.

-��: 3�� . ��;'�� .

��, 3. /5��, +. 2007. B�� , �� . :�� : 9�� . ��, �. 1998. � �� -

(�� ). >: :� �� XXXII/3-4, 153-167. Klikovac, D. 2000. Semantika predloga. Studija iz kognitivne lingvistike. Beograd: Filološki

fakultet. ��, �. 2002. � �� : �� '��

�� -. >: �� . :�� – -��: �� . +�� . 3�� :>, 185-195.

��, �. 2004. +�� @�� . -��: << ��. Klikovac, D. 2008. Jezik i mo�. Beograd: XX vek. Kognitivnolingvisti�ka prou�avanja srpskog jezika. Zbornik radova. Beograd, 2006. �� , C. 1992. %�� . -��: :�� . ��, B. 2006. %��' � �� . -��:

.�� . ��7 -. 3. 1974. �'E�� /�2��. >�� /�2�,

+��: B2�F7�/ ��. ��-C��'��, +. 1996. +�� ,� �� @��

'�� . >: ?'�� . -��: �� .�� ; �� '��.

��, G. B. 1982. 1��/ �� /�2�. +��: B2��/ ��. 1��, +. 2004. �� ,�� . .��

��, -��: :��. Leksikografija i leksikologija. Zbornik radova. Novi Sad – Beograd,1982. Leksi�ka i gramati�ka sinonimija u srpskohrvatskom jeziku. Zbornik radova. NSSVD, 12/1,

Beograd, 1982.

Documents

Srpska lingvistika Serbische Linguistikdownload.e-bookshelf.de/download/0000/1196/61/L-G-0000119661... · 1. Teorijska lingvistika – istraživanja u srbistici Rajna Dragievi