1

2

SRPSKI PČELAR ČASOPIS ZA PČELARSKU NAUKU I PRAKSU

MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”

IZDAVAČ-PUBLISHER

Društvo pčelara “Dubočica”

Leskovac

Ul. Slavka Zlatanovića br. 35

16000 Leskovac

GLAVNI I ODGOVORNI

UREDNIK - EDITOR

Dragoslav Ilić Šeš

Tel. 016 - 281 666

Mob.063 – 42 82 36

Email:

dragoslav.ses@gmail.com

REDAKCIJA-EDITORIAL:

prof. dr Kostadin Tričković

prof. dr Moma Denić

mr Naum Bandţov

dr. vet. med. Mihajlo Ilić

dipl. ing. polj.

Zoran Stamenković

dipl. ing. polj. Dejan Pešić

profesor Vlada ĐorĎević

LEKTOR

Ana Jovanović

3

S A D R Ţ A J

Čovek i pčele.......................................................................................4

Uticaj dima na osobine isparljivosti meda........................................10

Prolećni razvoj...................................................................................14

Raad košnica......................................................................................25

Topljenje voska.................................................................................30

Pčelar Time Jovanovski iz Vinice - R. Makedonija..........................34

Časopis Pčelar nastavlja sa uništavanjem srpskog pčelarstva

objavljivanjem štetnih članaka..........................................................36

Lajmska bolest...................................................................................44

Novi cirkus na skupštini SPOS-a......................................................46

Dopis SPOS-a Društvu pčelara Dubočica Leskovac.........................49

Odgovor Društva pčelara Dubočica Leskovac..................................50

Forum SPOS-a ispod minimuma ljudskog dostojanstva...................53

Skupština Društva pčelara Dubočica Leskovac................................62

Zahtev................................................................................................65

Kontrola uma.....................................................................................66

4

ĈOVEK I PĈELE

prof. dr Bojan Рrvulov

Sofija, Bugarska

I ako ljudi predstavljaju,

uporedno, beznačajan procenat

cele biomase na Planeti, efekat

njihovog delovanja ima ogro-

mne posledice na prirodu.

Razvoj tehnologije u velikojoj

meri dovodi do eksploatacije

prirodnih resursa. ZagaĎivanje

vazduha i vode, seča šuma,

sve toplija klima, iščezavanje

nekih vrsta biljaka i ţivotinja

su samo deo posledica lju-

dskog delovanja.

Čovek se smatra najvećim

dostignućem prirode. „Homo

sapiens“ je njen proizvod, ali

u suštini svojim misaonim i

stvaralačkim delovanjem de-

luje na nju negativno i stalno

je menjajući. Svedoci smo

ukupnog zagaĎenja, u čijem

rezultatu je povećanje ozonske

rupe (smanjenje ozonskog

omotača), povećanje tempera-

ture, topljenje leda na polovi-

ma i povećavanje nivoa

svetskih okeana. Stratosfera je

zagaĎena različitim štetnim

emisijama – takoĎe kao plod

čovekovih aktivnosti.

Teţeći da promeni deo

okoline u sopstvenu korist,

čovek je doprineo narušavanju

ekološke ravnoteţe, a rezultat

toga je stalno nestajanje

biljnih i ţivotinjskih vrsta sa

Zemlje.

Od pre nekoliko godina sve

češće se govori o iščezavanju

pčela u različitim reonima sve-

ta (Colony Collapse Disorder -

CCD). Okrivljuju se mnogi

fatori.

Prvo je potrebno da se

razjasni pitanje da li su ljudi

pri pripitomljavanju pčela

5

omogućili odgovarajuće uslo-

ve za ţivot i razvoj i da li su

napravili da im ţivot bude

bolji nego u prirodi.

Razmatrajući uzroke koji

deluju na normalne ţivotne

aktivnosti pčela prvo smo

duţni da zabeleţimo promene

u sredini u kojoj pčele ţive.

Za poslednjih 150 – 200

godina industrijska proizvo-

dnja u svetu je povećana više

puta. Iz nedara zemlje su

izvučene i produţava se

eksploatacija milijardi tona

podzemnih ruda koje u formi

sagorelih gasova i drugih za-

gaĎivača su zasitili površinu

zemlje i atmosferu različitim

otrovnim materijama. Strato-

sfera je takoĎe prezasićena

raličitim elektromagnetnim i

drugim zračenjima. Sve to nije

bilo prisutno pri razvoju pčela

i njihovom postojanju milioni-

ma godina.

Polietiološki, negativni fa-

ktori sredine neprestano deluju

na biološko prilagoĎavanje

pčela i često ih izbacuju iz

ravnoteţe što se izraţava razli-

čitim reakcijama – napušta-

njem košnice, raspadom gne-

zda i dr. i predstavlja nesavla-

divu barijeru pri utvrĎivanju

istinitih faktora.

„Pripitomljavajući“ pčele

čovek ih je odvojio od njiho-

vih prirodnih uslova ţivota i

postavio ih u one koji su po

njemu najbolji. Naseljavajući

pčele u šestostrane kutije,

zvane košnice, prinudio ih je

da se razvijaju u kubnoj formi

(kakva je forma košnice), a ne

u vidu klubeta uobičajenom

za pčelinje zajednice.

Prirodna košnica u stablu

6

Decenijama se vode spo-

rovi izmeĎu stručnjaka i

pčelara koji sistem košnice

najviše odgovara pčelama. Ne

zna se da li će u dogledno

vreme biti dat najbolji odgo-

vor na to pitanje. Kada se

procenjuju negativne i pozoti-

vne strane delovanja čoveka u

poslovima sa pčelama, vide se

samo subjektivni odgovori lju-

di, bez mogućnosti da se

dobije odgovarajući odgovor

druge strane – šta „misle“ pče-

le? Ono što odgovara pčelari-

ma, kako se odraţava na

pčelinji ţivot.

Veštačka košnica

Pitanja su sloţena i filozo-

fska. Tu ţelim da istaknem

dva momenta, ulogu čoveka

pčelara i ulogu čovečanstva

kao celine. Pčelari veoma uti-

ču na biologiju i ţivot pčela

kada ih postavljaju u uslove

koji su najpogodniji njima za

„eksploatatorske“ aktivnosti, a

čovečanstvo preko industrija-

lizacije menja im ţivotnu

sredinu.

Koji su osnovni negativni

momenti koji zavise od pčela-

ra u radu sa pčelama:

1 - prinuĎuje ih da ţive u

košnicama, kada ih uzima iz

duplji i pukotina u stenama

gde su ţivele milionima godi-

na;

2 - prinuĎuje ih da ţive na

mestima sa različitim geoma-

gnetnim zračenjima i vlaţno-

šću, a ne same da biraju

mesto;

3 - prinuĎuje ih da ţive na

10 – 20 cm od zemlje a ne na

visini poletanja (u dupljama);

4 - prisiljava ih da koriste

ulazne otvore na košnicama

koje je odredio i orijentisao

čovek;

5 - prisiljava ih da grade

ćelije voskom sa strane, na

7

veštački pripremljenim satnim

i druge osnovama, a ne na

prirodan način, kao u priro-

dnoj sredini (duplji);

6 - prinuĎuje ih da se često

adaptiraju i prilagoĎavaju pre-

ma različitim terenima, biljka-

ma i uslovima, pri premeštanju

s jednog na drugo mesto pri

pokretnom pčelarenju;

7 - prisiljava ih da konzu-

miraju različite industrijski

pripremljene hrane kao što je

šećer, belančevinasti dodaci i

dr. kakve nisu srele tokom

miliona godina ţivota u

prirodi i oduzima im nektarni

med za sopstvene potrebe;

8 - prinuĎava ih da norma-

lizuju klimu i vlaţnost u gne-

zdu posle svake intervencije

pčelara u njemu;

9 - prisiljava ih da konzu-

miraju ili ţive u sredini

zagaĎenoj različitim lekovima

kakve nisu srele u ţivotu do

današnjeg vremena;

10 - prinuĎuje ih da se

udruţuju sa pčelama iz različi-

tih pčelinjih zajednica različi-

tog genetskog potencijala (pri

8

objedinjavanju i pravljenju ro-

jeva iz više društava);

11 - prisiljava ih da pri-

hvataju matice različitog gene-

tskog nasleĎa, a često puta i

različitog roda (pri zameni

matica);

12 - često puta im uskra-

ćuje prirodni nagon za

razmnoţavanje (rojenje, pri

kome se pčele dele po oči-

nskoj liniji, razdvajajući roĎe-

ne sestre sa istim genetskim

nasleĎem) i pravi rojeve od

jednog društva (što je bolja

varijanta) ili više njih (što je

lošija - nasilno mešanje pčela

iz različitih društava i sa

različitim genima).

To je samo deo prinuda

koje čini čovek-pčelar pri

gajenju pčela. To što pčele u

izvesnim momentima podnose

te iznude čoveka ne znači da

je za pčelinje društvo tako

dobro i normalno.

Ima još mnogo faktora koji

su plod ljudskih aktivnosti a

nisu pomenuti, kao što su:

promena biosfere, otopljava-

nje, velike površine monoku-

ltura, genetski modifikovani

organizmi, zasićenost strato-

sfere industrijskim otpadom,

veštačka zračenja mobilnih

telefona, radija i televizija i

mnoga druga u kojima su

pčele prinuĎene da ţive.

Da li bi trebalo da se

čudimo što iščezavaju pčele u

različitim regionima sveta?

Više u industrijski razvijenim

zemljama, manje u zaostalim i

nimalo u mestima nedostu-

pnim čoveku.

Koliko su bili uviĎajni i

milostivi ljudi na početku

„odomaćivanja“ pčela nasta-

njujući ih u veštački izdublje-

nim stablima (nalik dupljama)

i vešajući ih na drveće u visini

na kakvoj su duplje? Rojevi se

hvataju na mestima u visini

poleta iz duplji i prema usta-

ljenim instinktima koji su

9

biološki utvrĎeni milionima

godina ţivota i razvitka.

U celom kompleksu uzroka

ne bi trebali izostaviti ni

varoatozu koja po vremenu

pojavljivanja pripada nestaja-

nju pčela. Najzad, u nekim

regionima pridaje joj se priori-

tetna uloga. Borba sa njom je

potrebno da bude stalna i

usmerena ka korišćenju ekolo-

ških sredstava i metoda da ne

bi dolazilo do štetnog delova-

nja na pčele.

Štetno delovanje varoe

na pčele

Poštovani čitaoci, nisam

negativno nastrojen prema lju-

dima i delu pčelara, to su moji

stavovi i ne nalaţem da se

uzmu zdravo za gotovo, ali

vas molim da razmislite o

mnogim prinudama koje pče-

lari vrše nad pčelama (nimalo

slučajno ne koristim svuda

ovu reč). MeĎu mnogim uzro-

cima koji negativno deluju na

ţivot pčela teško je ustanoviti

koji je najvaţniji. Ako uzme-

mo da svaki od njih deluje

štetno sa 5–6 %, šta se dobija?

Svako moţe sam da proceni.

Prinuda – nasilje nikad i

nikome ne odgovara, nezavi-

sno od toga što je prinuda

prisilila školjku da napravi od

peska biser. Biser je cenjen

jedino od čoveka, zbog njego-

ve sujete i nema nikakvu vre-

dnost za prirodu.

Pčelari nisu u stanju da

odstrane sve gore nabrojane

faktore, ali mogu da umanje

neke koji zavise samo od njih,

da se prilagode koliko je

moguće njima i praktikuju

pčelarenje koje je najbliţe pri-

rodnom. U protivnom proble-

mi će produţiti da se

produbljavaju.

10

UTICAJ DIMA NA OSOBINE

ISPARLJIVOSTI MEDA

Krisula Tananaki, Gunari S. Tasivulu, Cazani Th.T., GRČKA

Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdavač Dragoslav Ilić Šeš

UVOD

Med je vrsta hrane koju

priroda nudi čoveku u izobilju. Od trenutka njegovog saku-pljanja pa sve do trenutka konzumiranja, ljudska interve-

ncija u proizvodnji je minima-lna, a proizvod je zaista čisto prirodan.

Pored ugljenih hidrata, fru-

ktoze i glukoze, koji predsta-vljaju osnovne komponente

meda, tu su i brojne ostale supstance različitih hemijskih sastava i čestica raznih veliči-na. MeĎu njima, vaţni sastojci

su u potpunosti prirodna lako

11

isparljiva jedinjenja koja, zaje-

dno sa jedinjenjima koja daju ukus (organske kiseline, razni šećeri, ostale kiseline, tanini itd.) u potpunosti daju ukus

medu. Lako isparljiva jedinje-nja su vaţna ne samo zbog činjenice koja se odnosi na sklonosti potrošača, već i zbog

odreĎivanja autentičnosti bo-taničkog i geografskog porekla proizvoda (Radović i ostali, 2001, Sera Bonvehi i ostali,

1999).

Većina lako isparljivih jedi-

njenja proističe iz originalnog

izvora nektara (Vajt, 1975,

Knap, 1967), nekoliko njih se

javlja za vreme proizvodnje

meda ili njegovog skladištenja

(Viser i drugi, 1988, Buseta i

drugi, 1993) i na kraju neka od

njih vode poreklo od egzoge-

nih faktora koji se nalaze u

okolini koja nas okruţuje

(strani mirisi).

Zaista je iznenaĎujuće kako

je malo radova napisano o

prisustvu stranih mirisa u me-

du, iako je dobro poznato da

med moţe lako da apsorbuje

mirise iz okoline.

Jedan od izvora koji moţe

da napuni med stranim mirisi-

ma jeste jedinjenje iz dima, a

pčelari imaju običaj da koriste

dim kako bi manipulisali

pčelama prilikom oduzimanja

pčelinjeg saća. U ovoj studiji

opisan je rad sa društvom

pčela koje su bile dimljene u

različitim vremenskim perio-

dima. Analizom njihovog me-

da utvrĎeno je da se njegov

ukus promenio.

MATERIJALI I METODE

Sve pčelinje saće je bilo

uklonjeno a pčelama je bilo

dozvoljeno da izgrade novo

saće. Hranili smo ova društva

sirupom svakog dana, kako bi

povećala izgradnju novog sa-

12

ća. Dimljenje pre tretmana je

bilo minimalno.

Prvi uzorak meda se saku-

plja posle dimljenja društva

gorućim borovim iglicama u

trajanju od 20 sekundi. Zatim

se isto društvo dimi još doda-

tnih 10, 20, 40, 70 i 100 sek., a

nakon svakog tretmana saku-

plja se po uzorak meda.

Uzorke smo uzimali posebno

iz zapečaćenog i nezapečaće-

nog pčelinjeg saća. Sakupljeno

pčelinje saće smo zatim posta-

vili na cediljku za med i

zaštitili laboratorijskom čašom

zapremine preko 400 ml, a

zatim smo filtrirani med skla-

dištili u zamrzivač sve do

trenutka vršenja analize.

Isti tretman smo primenji-

vali i na novom pčelinjem

saću bez pčela. Na taj način

smo proučavali uticaj dima na

aromatični profil meda u zape-

čaćenom i nezapečaćenom sa-

ću sa ili bez pčela.

Sve uzorke smo analizirali

sledećim postupcima.

A) IZOLACIJA. Sistem či-

šćenja i zarobljavanja (O.I.

Analitiakal, 4500) smo koristi-

li za izolaciju isparljivih i

poluisparljivih jedinjenja iz

vodene tečnosti uzoraka meda.

Pomešali smo 10 grama iz

uzorka sa 5 grama vode i do-

dali 15 µl unutrašnjeg standa-

rda. Cev sa uzorkom se

podešava na 40oC a med se

direktno čisti helijum gasom

(20 ml/min.) a isparljivo jedi-

njenje se skuplja u posudu

(Tenaks). Na kraju, posuda se

odmah zagreva do 180oC u ro-

ku od 7 min. a supstance se

prenose u hromatograf gasa. B) HROMATOGRAFIJA

GASA - SPEKTROMETRIJA MASE. Izolovana jedinjenja, odvojena hromatografom gasa Agilent model 6980, zajedno sa Agilent 5973 detektorom mase. Interfejs (granica) i izvor temperature iznosili su 150

oC i 230

oC. Spektar impa-

ktne mase elektrona smo zapi-sali na 70Ev. Odvajanje smo izvršili na otopljenoj kapila-rnoj koloni SGE BPX5 (30m 0,25mm, df = 0,25µm). Pro-gram temperature je bio izote-rmalan na 40

oC u roku od

5min, a zatim se povećavao do 55

oC na 1

oC/min, do 120

oC na

3oC/min, do 230

oC na

10oC/min. i 280

oC na

13

20oC/min, i ova temperatura se

zadrţavala 5 min. Helijum smo koristili kao gas preno-snik pri protoku od 1ml/min, a temperatura brizgalice je izno-sila 220

oC. Identifikacija izo-

lovanih isparljivih jedinjenja se postiţe poreĎenjem spektra masa nepoznatih pikova (na-jviših vrednosti) sa onim piko-vima koje se nalaze u bibliote-ci Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST).

REZULTATI I KOMENTAR

Pčelari često koriste dim kako bi oterali pčele sa ramo-

va i kako bi mogli da izvade njihov med. Razni autori su ukazivali na negativan uticaj dima na aromu meda, a da

nisu definisali svoje izvore informacija. U ovom radu opi-sano je istraţivanje prilikom kojeg smo dimili pčelinja

društva u različitim vreme-nskim periodima i izvršili smo analizu isparljivih supstanci korišćenjem Sistema čišćenja i

zarobljavanja. Na profil arome meda, naročito iz nezapečaće-nih ćelija, značajno je uticao

dim koji je bio primenjen u

trajanju od 100 ili više seku-ndi. I manje količine dima uti-ču na med iz nezapečaćenih ćelija. Supstance toluol i furfu-

rol postoje u medu, a njihova srazmera raste nakon dimlje-nja. Jedinjenja 5-metil-2 flura-nkarboksaldehid, benzonitril i

benzoluron se javljaju u medu kao efekat dimljenja.

Prisustvo dodatnih jedinje-nja ili povećana srazmera

prethodno postojećih jedinje-nja moţe se pripisati rezultati-ma razlaganja šećera kao po-sledice vrućeg dima ili novim

jedinjenjima koja su se apso-rbovala u proizvod iz zapalje-nih borovih iglica.

HMF i aktivnost dijastaze

se nisu značajno promenile, ukazujući na činjenicu da pojačana ishrana ne menja kvalitet meda

14

PROLEĆNI RAZVOJ

Jovo Kantar, 11508 Grabovac, Vidanski kraj 54 D

Tel. 063 /69 - 40 -70

jovokantar@beogrid.net

Prolećni razvoj pčelinjih

zajednica pčelar priprema pre-

thodnog leta i jeseni, te ulazeći

u zimu i proleće sa snaţnim

društvima bere rezultate.

1. Zato edukovan pčelar,

tokom septembra sve slabora-

zvijene zajednice rasformira i

pripaja društvima srednje jači-

ne, čime postiţe dva cilja:

prvo, vrši masovnu pozitivnu

selekciju na pčelinjaku i dru-

go, pojačavanjem osrednjih

društava pčelama i hranom iz

rasformiranih košnica dobija

snaţne pčelinje zajednice i

optimalne zalihe hrane, što je

preduslov broj jedan za uspe-

šno zimovanje i izimljavnje, a

time i prevenciju protiv noze-

moze. Takav pčelar nema

problema sa proletnjim razvo-

jem.

2. Utvrditi stanje pčelinjih

društava pogledom na poleta-

ljku, bez otvaranja košnice.

Jake, izimljene pčelinje zaje-

dnice hitro izleću, posećuju

cvetonoše (lesku, dren, jago-

rčevinu...) i unose cvetni prah,

a slabe zajednice to ne rade,

jer nemaju energiju društva,

niti jedinke svoju minimalnu

snagu. Slabe zajednice imaju

mali broj izletnica koje opšte

sa prirodom i njih treba otvori-

ti i za sunčana dana rasfo-

rmirati.

Pčela na cvetu drena

15

3. Utvrditi zalihe hrane i

svim pčelinjim zajednicama

bez izuzetka dodati okvire sa

medom iz rezerve u količini

koja nije manja od 5kg meda i

2kg perge ili medno polensku

pogaču istog sastava. Pogače

proizvedene u kućnoj radinosti

komercijalnih pčelara opasne

su po pčelinje društvo koliko i

varoa destruktor, nozemoza,

mala košničina buba, kao i

propilela.

4. Prvi poslovi koje pčelar

obavlja u proleće, pored čišće-

nja i dezinfekcije podnjače,

jeste postavljanje pojila za

pčele.

Značaj pojila za pčele

proističe iz brojnih razloga, pa

pčelare valja podsetiti da je

voda pratila pčele na njihovom

dugom putu od 160 milion

godina i da su, pored nektara i

cvetnog praha, sa vodom

odrţale vrstu.

Bez vode pčelinja zajedni-

ca nije u stanju da uzgaja

leglo. Med, polen i voda u

izvedbi kućnih pčela, čine

smešu kojom pčele hrane

radiličke larve od četvrtog do

šestog dana starosti. Što je

intenzivniji razvoj legla, to su

i potrebe za vodom veće. Ako

se posmatra dnevno optereće-

nje pčela izletnica, vodonoše

imaju najviše posla, jer dne-

vno izleću i do 100 puta, dok

nektaruše poleću 10-15, a

polenarice samo 3-5 puta

(Lončarević).

Pojilo

U krajevima umerene ko-

ntinentalne klime, pčele troše

najveće količine vode za

vreme prolećnog razvoja, kada

se površina legla povećava

velikom brzinom i kada se

troše rezerve medne hrane u

košnici. U hrani za larve, koju

16

pripremaju pčele dadilje, nala-

zi se blizu 80% vode za prvi

dan rasta larve i oko 33% za

šesti dan. Ove potrebe su

nedovoljne u količini vode

sadrţanoj u medu (15–20%)

pa je stoga potrebna pomoć

pčelara da se, zbog nedostatka

optimalnih količina vode, ne

uspori razvoj legla.

Eksperimentima je utvrĎe-

no da su se pčelinja društva

bolje razvijala na vodi, nego

ona koja su dobijala šećerni

sirup, jer pčele i 10% rastvor

šećerne otopine stavljaju u

hranu, a ne koriste ga kao

vodu. Time je nedostatak vode

postao odlučujući faktor koji

utiče na izvoĎenje legla i ra-

zvoj pčelinjeg društva, i tako,

prema Dull-u u unutrašnjosti

ćelije saća u kojoj je zaleţeno

jaje, u trenutku raĎanja i u

periodu razvoja larve, relati-

vna vlaţnost, koja obezbeĎuje

pucanje jajne opne, mora biti

90–95%, jer inače larva se

neće izleći. Dull je utvrdio da

se pri relativnoj vlaţnosti od

50% izleţe samo 29% larvi što

predstavlja i donju granicu

ispod koje ne postoje uslovi za

pucanje jajne opne.

Slaba pčelinja društva

formiraju klube već kod

spoljašnje temperature vazdu-

ha od +13oC, i počinju da troše

dopunsku količinu meda radi

zagrevanja klubeta. Kada se

spoljna temperatura spusti na

+8oC, a to je često i dva

meseca ranije od snaţnih

pčelinjih zajednica, ima za

posledicu uvećanu potrošnju

hrane i ubrzano trošenje orga-

nizma pčela slabog društva.

Nejako društvo će već

krajem decembra i početkom

januara početi odgajati mlado

leglo i trošiti rezerve hrane za

odrţavanje temperature u klu-

betu. Trošenjem hrane stvara

se u organizmu radilica, prema

Mobusu, višak metaboličke

vode pod čijim dejstvom pčele

prisiljavaju maticu da polaţe

jaja, kako bi se, iz fiziološke

nuţnosti hranjenjem larvi,

oslobodile suvišne vode. A

hranjenjem ranog legla slaba-

šno društvance, uz „raubova-

nje“ organizma pčela potro-

šnjom hrane, još više se

iscrpljuje i oslabljeno ulazi u

proleće nesposobno za razvoj

martovskog legla.

17

Med jedina pčelinja hrana u toku zime

Da bi zimi odrţale optimalnu

temperaturu u središtu klubeta,

nejako društvance troši velike

količine hrane i time stvara vi-

šak metaboličke vode u orga-

nizmu pčela koje teţe da je se

oslobode hranjenjem larvi, na-

suprot vaţećem mišljenju da

pojava legla početkom januara

predstavlja nagon za odrţanje.

Slaba pčelinja zajednica je ne-

otporna zimi na vlagu koja po-

spešuje razvoj nozeme, dovodi

do ubrzanog trošenja belanče-

vina iz organizma pčele, što

ima za posledicu skraćenje

ţivota isti ma i razvoj gljivične

flore u košnici.

Tokom zime tako mala

društva će se, prema Mobusu

(1979), oslobaĎati viška meta-

boličke vode u organizmu

pčela i prinuditi maticu da već

početkom januara počne pole-

gati jaja, pa će pčele rano

početi da se fiziološki troše

negovanjem legla, čime će

ionako slabe još više oslabiti,

a znatan broj ih neće dočekati

mart mesec - proleće. Slabašna

društva tokom zimovanja po-

troše gotovo dva puta više

hrane od jakih zajednica.

Ogledima je utvrĎeno da je

pčelinja zajednica od 25.000

pčela potrošila 4,9 kg hrane, a

18

društvo od jednog kilograma

pčela, čak 9,54 kg ili za 94,4%

više. Jako društvo u toku zime

sa manje naprezanja odrţava

optimalnu mikroklimu unutar

klubeta i po jedinici mase

potroši srazmerno manje hrane

kao goriva za odrţavanje

toplotnog reţima gnezda.

U slabom društvu pčele

ulaţu mnogo energije na odr-

ţavanju potrebne mikroklime,

trošeći mnogo više hrane na

stvaranju neophodne tempera-

ture unutar klubeta i pri tom se

enormno iznuruju, te u proleće

uĎu sasvim iscrpljene i nespo-

sobne za bilo kakvu produ-

kciju.

Matematičkim modelom

pčelar Branko Relić je plasti-

čno pokazao da slabije dru-

štvo, uklubljeno u malom klu-

betu, izgubi za 25% više to-

plote po jedinici zapremine

nego jako. Naime da bi manje

klube odrţalo konstantnu te-

mperaturu površine, mora tro-

šiti više hrane po jedinici pče-

la. Većom potrošnjom hrane

pčele se iscrpljuju zbog poja-

čanog rada na proizvodnji to-

plote, čime im se umanjuje

sposobnost negovanja legla,

što ima za posledicu da se do-

biju mlade pčele lošeg kvalite-

ta i manje produktivnosti.

Iz predhodne analize proi-

zilazi zaključak, da zimske

pčele u slabom društvu, usled

veće iscrpljenosti zbog pojača-

nog napora u odrţavanju neo-

phodne toplote zimskog klube-

ta, imaju u znatnoj meri naru-

šenu sposobnost hranjenja le-

gla, te da su stoga pčele

radilice odgajene u takvom

društvu slabije konstitucije,

kraćeg ţivotnog veka i manje

produktivne od pčela radilica

odgajenih u jakom društvu,

čije su se pčele u toku zime

manje trošile. To je još jedan

dokaz da je neracionalno u

zimu ulaziti sa slabim društvi-

ma, koja s proleća spajamo,

nepotrebno pčele maltretiramo

i povećavamo obim posla

pčelara uz dodatak radova

koje je s jeseni trebalo obaviti.

5. Utvrditi stanje snage i

hrane u pčelinjim društvima.

Prihranjivanje pčela s pro-

leća, kojim mnogi pčelari

kompenzuju manjak hrane i

stimulišu pčele, treba smatrati

kao nuţno zlo za učinjene

greške i propuste u prethodnoj

19

sezoni, smatra Johansson. Sve

dok jedno društvo ima samo

do 5kg hrane, prihranjivanje

mu neće povećati nagon za

ekspanziju legla, iako klima-

tski i sezonski faktori to

dozvoljavaju. Joder (1885) je

utvrdio da jedna pčelinja

zajednica ne moţe da neguje

više larvi nego što ima pčela

negovateljica koje ih hrane.

Zato Dollitle i Miler preporu-

čuju da prolećno prihranjiva-

nje pčelar završi u jesen.

6. Slabe pčelinje zajednice

kod nedoučenih pčelara treba

rasformirati istresanjem slabi-

ća ispred pčelinjaka pre 15.

aprila, što je trebalo uraditi s

jeseni, ili pripajenjem slabića

društvima srednje jačine, u

završnim pripremama za

zimovanje.

7. Jako društvo sigurno

prezimljava i zdravo-jako izi-

mljava.

Kada otpočeti sa pripre-

mom "zimskih" pčela kad

znamo da je zima duga i

surova i bez milosti ubija sve

što je nezaštićeno i kada te

pčele treba da daju ţivot

pčelinjoj zajednici, kada treba

da odneguju podmladak.

Lične pripreme koje u tom

cilju pčele vrše, obavezuje

pčelara da im svojom poziti-

vnom aktivnošću u tome po-

mogne. Pomoć pčelara sastoji

se u uništavanju varoe, osta-

vljanju magacina zatvorenog-

poklopljenog bagremovog me-

da (koji sadrţi alkaloid robicin

za suzbijanje nozemoze) i ne

slabljenja snage društva nepri-

rodnim razrojavanjem.

"Dan roĎenja pčela", "dan

promocije u sabiračice" i "dan

umiranja pčela" izračunava se,

po metodu da se razlika u

broju dana do kraja meseca,

oduzme od standardnog broja

dana za koje se ispile pčele, tj.

od 21, odnosno od standardnih

20 dana "staţiranja" mladih

pčela u košnici, te od 17 dana

koliko pčele sabiračice dugo

ţive.

Primer.br. 1:

Matica je poloţila jaja 14. ju-

na. Mesec jun ima 30 dana; ra-

zlika izmeĎu 14. i 30. juna

iznosi 16 dana, od dana polo-

ţenih jaja u ćelije saća do dana

roĎenja pčela protekne 21 dan;

pčele će se roditi 5. jula, po

formuli relativnih brojeva

(+16) + (-21) = -5

20

Primer br. 2:

Pčele su roĎene 26. avgu-

sta. Mesec avgust ima 31 dan.

Razlika izmeĎu 26. i 31. avgu-

sta iznosi 5 dana. Od dana ro-

Ďenja pčela do dana kada one

postaju sabiračice protekne 20

dana rada u košnici na hranje-

nju legla i obavljanju drugih

kućnih poslova. Pčele će 15.

septembra postati izletnice po

formuli (+5) + (-20) = -15.

Jaka društva u toku zimo-

vanja odrţavaju temperaturu u

klubetu u pojasu od 34 do

35oC čime se štite od nozemo-

ze (Poltev). Slabija društva ne

mogu odrţavati takav tempe-

raturni reţim. Čim temperatu-

ra u klubetu padne ispod 34oC

do 22oC a u rezervi hrane

nema bagremovog meda u

kojem se nalazi i alkaloid

robicin koji sigurno suzbija

nossemu apis ili meda od

šećernog sirupa sa KAS-81,

javlja se nozemoza. Istraţiva-

nja Taranova potvrĎuju činje-

nicu da matica, u snaţnih

društava mase 1,6 - 1,8kg pče-

la, s proleća dnevno polaţe

1415 jaja, a u društvancu od

oko 1 kg teţine, ta ista matica

snese samo oko 900 jaja.

7. Kvalitet priprema za

zimovanje pčelinje zajednice

jednak stanju pčelinje zajedni-

ce početkom marta.

Slabe pčelinje zajednice

početkom marta nisu plod

prirode. One nisu mogle savla-

dati velike prepreke u čemu su

tokom evolucije uspela jaka

pčelinja društva. On ih je kao

slabiće, nedozvoljeno preneo u

zimu i proleće.

Slabe pčelinje zajednice su

produkt nedoučenog pčelara,

koji je proizveo lošu maticu,

koji nije očistio varou, pa ona

uznemirava pčelinja društva

koja uznemirena, troţe zimsku

hranu podstičući matice da

polaţu jaja, čime se angaţuju

na negovanju legla i time

iscrpljuju svoje masno tkivo,

prerano ostaju bez belančevi-

naste hrane i prerano ostare i

nestaju.

Slabe pčelinje zajednice

produkuje nestručan pčelar, jer

povodeći se manirom da veliki

pčelar ima veliki broj košnica

(a u našem narodu više je

cenjen broj od sadrţaja košni-

ce), nestručnim razrojavanjem,

od snaţne zajednice napravi

3–4 slabića koji, prepušteni

21

sami sebi, bez prihrane i

ojačavanja leglom, tavore, i

nedovoljno razvijeni ulaze u

zimu. Sa malo pčela i malim

rezervama nekvalitetne hrane

(jer pčelar je još pre razrojava-

nja oduzeo celokupnu količinu

meda), ako i preţive zimu, u

proleće se sporo razvijaju.

Ako i imaju kvalitetnu maticu,

ona neće više zalegati nego što

pčele mogu grejati i larve hra-

niti. Prema Taranovu (1961), u

malom društvu teţine 0,8–

1,2kg pčela, i najkvalitetnija

matica dnevno u sezoni

intenzivnog razvoja društva,

polaţe samo oko 900 jaja.

Takve pčelinje zajednice, već

u martu treba likvidirati.

8. Kakva setva takva ţetva

Poznato je da jaka društva

imaju veću sposobnost prezi-

mljavanja i gajenja ranog pro-

lećnog legla, nego šta to imaju

slaba. Radi jasnijeg razjašnje-

nja ovog problema citiraću dr

Valtera Brokera (l956). Zašto

treba spremiti jaka društva za

zimovanje? Jedan prost račun

to objašnjava. Mi znamo da

pčele, imaju svoj sopstveni na-

čin zimovanja. One se pred

zimu skupljaju u klube koje je

po obliku pribliţno lopti.

Uzmimo tri društva različite

jačine, čije lopte imaju 9, 12 i

18 centimetara u prečniku. Za-

premina male lopte iznosi

375cm3, srednje 900cm

3 i

velike 3.000cm3. PoreĎenje

ovih brojki pokazuje da velika

lopta, čiji je prečnik dva puta

veći od prečnika male, ima

zapreminu osam puta veću.

PoreĎenjem površine moţemo

da procenimo potrošnju. Po-

vršine klubeta ova tri društva

su: velikog 1.000cm2, srednjeg

450cm2 i malog 250cm

2.

Dakle, površina velikog

društva je četiri puta veća od

površine malog društva. Ako

uporedimo površine i zapremi-

ne, priouzilazi da kod malog

društva na 1 cm zapremine do-

lazi 0,666 cm2 površine, kod

srednjeg 0,5 cm2, a kod veli-

kog 0,333 cm2. Autor dalje

nastavlja: "Uporedimo zimsko

klube sa radijatorom. Ako u

klubetu toplota mora biti

stalna, mora se neprekidno

obnavljati količina izgubljena

zračenjem preko površine.

Ovde se vidi, dakle, da je

gubitak toplote kod malog

društva dva puta veći nego

22

kod velikog, a jedanipo puta

veći od srednjeg društva. Pod

pretpostavkom da za vreme

zimskog odmora potrošnja

meda i proizvodnja toplote

stoje u upravnom odnosu,

izlazi da jedna pčela iz male

košnice potroši dva puta više

meda od pčela iz velike

košnice. Dakle, ukoliko je

potrošnja za neophodnu toplo-

tu veća, utoliko je veće

iscrpljenje pčela. A ukoliko

ima više iscrpljenih pčela,

utoliko je opšte stanje celog

društva više poremećeno".

Autor izlaganje zaključuje

konstatacijom da su samo

zdrava i jaka pčelinja društva

osnov rentabilnog pčelarstva.

Kondratjev, Butlerov, Gu-

bin, Halifman (1998) ističu da

kućne pčele dadilje-hranitelji-

ce imaju odreĎeni uticaj na

neke morfološke karakteristike

prilikom uzgoja, njima tuĎeg

legla, odnosno larvi! I nalazi

Maţa (1956) korespondiraju

sa prethodno iznetom tvr-

dnjom o značajnoj ulozi pčela

hraniteljica na kvalitet pčelinje

zajednice kao biološke celine.

Maţ ističe da količina njenog

(matičinog, prim. J.K.) poroda

zavisi od dobre ili loše sredine

u kojoj sama matica treba da

bude odnegovana pošto se

izleţe iz jajeta, pa će hranite-

ljice prenositi svoje dobre

osobine na potomstvo koje

daje nova matica. Tako,

pojašnjava Maţ, kada jednom

osrednjem društvu dodamo

odabranu maticu, njegov kara-

kter se ni u čemu neće izmeni-

ti i ispoljavaće i dalje male

vrednosti. Ali ako se pak ova

ista matica ponovo vrati

dobrom društvu, njegovo sta-

nje neće se ni u čemu izmeniti.

To društvo će se i dalje pona-

šati kao dobro, jer će hranite-

ljice prenositi svoje dobre

osobina na potomstvo koje

daje nova matica.

“Putem hranjenja, negova-

nja i podraţavanja, radilice,

koje jedino u društvu deluju,

mogu prenositi svoje dobre ili

loše osobine primljene od svo-

jih predhodnica”, ističe Maţ i

pojašnjava: „Mendelovi zako-

ni gube svoju apsolutnost kod

pčela, zato što ovde roditelji

ne gaje svoje potomstvo. Čak

se i oni sami ne mogu da hra-

ne, već su u ovom pogledu

direktno i potpuno zavisni od

23

hraniteljica i pod uticajem

sredine”.

Male i nekvalitetne rezerve

hrane (najčešće neinvertovani

šećer, kao posledica što ga sla-

bašno društvo nije s jeseni pre-

radilo u med) iscrpljuje orga-

nizam pčela, a manje zalihe od

potrebnih negativno se odraţa-

vaju na razvoj društva, jer pče-

le gonjene instinktom slabije

hrane maticu, pa ona prekida

zaleganje jaja, pčele škrtare u

hranjenju larvi, pa se iz takvog

legla izvode male, zakrţljale,

slaboproduktivne, kratkovečne

i prema bolestima neotporne

pčele.

Nevskij (1914) je utvrdio

da pčele sa prolećnim zaliha-

ma hrane od 4kg meda po

košnici, su slabije letele na

pašu, slabije se razvijale i

unele sasvim malo meda.

Takav su zaključak izveli i

Jevdokimov i Snjeţnevski

(1927), i Muzalevskij (1929).

Biţjev (1963) je pokazao da je

u pčelinjim zajednicama sa

velikim zalihama hrane u pro-

leće, nosivost matice bila veća

i da je odgajeno više legla.

Rjamova (1979) je u svo-

jim istraţivanjima potvrdila

zaključke svojih prethodnika

da su zalihe hrane od 3 do 4kg

meda u poreĎenju sa rezerva-

ma od 6 do 8kg, odnosno 10-

12kg meda dale najlošiji

kvalitet pčela. Sa proleća u

društvu relativno mali broj

negovateljica hrani srazmerno

veliku količinu legla, odnosno

jednu larvu hrani jedna nego-

vateljica, a u pogoršanim uslo-

vima, jedna negovateljica hra-

ni i više od jedne larve. Sho-

dno tome, larve su oskudnije

hranjene, a i pčele izleţene iz

takvih larvi slabije su konstitu-

cije, brţe se iscrpljuju, kraće

ţive, skupljaju u svoj medni

mehur za 1,5 - 1,8 puta manje

nektara, vraćaju se u košnicu

sa teretom čija je masa za

45%-47% manje nego kod

jakih društava, a i njihov

ţivotni vek je kraći za 33,3%

od jakih društava.

Slaba društva se s jeseni

sporije razvijaju utvrdili su na

Naučnoistraţivačkom institutu

Ribnoje. Sredinom avgusta

izmerili su u slabijim društvi-

ma više otvorenog legla nego

u snaţnim zajednicama. U

proleće pri nestabilnom vre-

menu, utvrdili su pouzdano

24

niţu temperaturu legla u sla-

bim društavima, od temperetu-

re u gnezdu snaţnih zajednica,

što pogoduje razvoju nozemo-

ze. Naime, u Naučno istraţiva-

čkom pčelarskom institutu

Ribnoje, u periodu 1976 - 78.

godine svakih 12 dana merili

su sva društva da bi utvrdili

količinu zatvorenog i otvore-

nog legla, meda i perge. U

gnezdo svake grupe pčelinjih

društava stavljali su po jedan

ram svetlo-mrkog saća sa

jajima jedne te iste matice.

Dvaput dnevno su merili

temperaturu u centru svakog

dela s leglom sve do izlaska

pčela iz ćelija.

U toku trogodišnjeg istraţi-

vanja izvršili su 2.800 merenja

temperature u gnezdima opi-

tnih društava (tri zajednice

srednjoruske i tri društva sivo-

planinske kavkaske rase pčela)

i utvrdili da se slaba društva u

jesen duţe razvijaju, nego sna-

ţna. Čim društva dostignu

jačinu od 2kg, smanjuje se

količina legla odnegovanog na

jedinicu mase. Po jedinici ţive

mase izmereno je sredinom

avgusta u slabijih društava

38.000 ćelija prema 30.000 u

srednjoruskih, odnosno 67.000

prema 49.700 ćelija kod sivih

planinskih kavkaskih pčela. U

prolećnom periodu pri nestabi-

lnom vremenu, temperatura u

rejonu legla slabih društava

pouzdano je niţa nego kod

snaţnih. Snaţna društva obeju

eksperimentalnih rasa, u maju

pri spoljnoj temperaturi od 15

do 170C, i u junu izmeĎu 19 i

230C, temperatura u rejonu le-

gla bila je veća nego u slabjih

društava. U avgustu je utvrĎe-

no smanjenje temperature od

0,40 do 1,0

0C u gnezdima

snaţnih društava. Obrazovanje

klubeta kod snaţnih društava

počinje pri niţoj spoljnoj

temperaturi, nego kod slabih.

U prolećnjem periodu pri

nestabilnom vremenu temera-

tura u rejonu legla u jakih

društava pouzdano je veća

nego u slabih društava.

25

KOŠNICE (IV deo) Pripremio Dragoslav Ilić Šeš

RAAD KOŠNICA

Raad košnica

26

Raad Košnicu je konstrui-

sao gospodin Chr. H. J. Raad

iz Holandije. On je ovu svoju

inovaciju objavio, a takoĎe i

pisao o pčelarstvu uopšte, kroz

nekoliko članaka u časopisu

„De levende natuur“, od 1896.

godine pa nadalje. Relevantne

članke je objedinio u brošuri

1907 godine.

Košnica Raad je dvostruka

kvadratna kutija sa unutra-

šnjim merama 375mm x

375mm.

Plodište Raad košnice

Visina spoljnog zida nasta-

vka je 220mm, a unutrašnjeg

zida 210mm. U gornjoj zoni

na sve četiri strane ima falc.

Ovo omogućava postavljanje

ramova u hladni i topli polo-

ţaj, kao i ukrštanje nastavaka.

Slobodni falcevi, oni na koje

ne naleţu satonoše, su ispunje-

ni letvicama.

Nastavak ove košnice ima

duple zidove od dasaka deblji-

ne 1 cm, koji su meĎusobno

povezani. IzmeĎu zidova je

prazan prostor od 30mm koji

je stalno ispunjen suvom

slamom kao izolacionim mate-

rijalom. Posle punjenja, komo-

ra sa izolacionim materijalom

je zatvarana drvenom letvicom

27

širine 30mm, debljine 10mm.

Ukupna debljina zida nastavka

iznosila je 50mm. U desetogo-

dišnjem ispitivanju gospodin

Chr. H. J. Raad nije imao

stradanja pčela zbog hladnoće

i niskih temperatura.

Košnica ima 10 ramova, a

rastojanje od sredine sata

jednog rama do sredine sata

susednog rama je 37,5mm.

Posle zime sa svih strana su

stizale informacije o katastro-

falnim stradanjima pčelinjih

društava, dok su sva pčelinja

društva u košnicama Raad

bila u dobrom stanju a pčele

pri pojavi prvih toplih dana

izletale na pročisni let. Gospo-

din Chr. H. J. Raad je smatrao

da je njegova duţnost da svoju

košnicu pribliţi što širem kru-

gu pčelara. Tokom dugogodi-

šnjeg pčelarenja sledio je sle-

deće ciljeve: da i prilikom

osrednjeg uloţenog rada pčeli-

nje društvo sakupi dosta meda

u njegovoj košnici, da pčele

mogu lako da zaštite sebe i

med, da društvo moţe lako da

se kontroliše, da košnica bude

čvrsta, trajna i sa niskim tro-

škovima odrţavanja, da hibe-

rnacija pčela bude uvek

uspešna, da je laka za seobu, i

još nekoliko manje vaţnih

zahteva. Dokazano je da ko-

šnica u potpunosti zadovoljava

sve ove zahteve.

Satonoša se sastoji iz dva

dela. IzmeĎu dve polovine sa-

tonoše satna osnova se stegne i

čekićem se zakucaju dva ekse-

ra, tako se spoje dve polovine

satonoše i izmeĎu njih fiksira

satna osnova tako da oţičava-

nje uopšte nije potrebno.

28

Ram Raad košnice

Poletaljka je široka 12cm.

Zadnja strana poletaljke koja

naleţe na košnicu je pod

uglom tako da poletaljka stoji

koso sa vrhom naniţe. Na taj

način je sprečen ulazak vode

kroz leto u košnicu. Učvršćena

je sa dve šarke. Prilikom seobe

pčela košnica se zatvara tako

što se poletaljka podigne gore

i uhvati rajberom.

U početku košnica nije

imala limene nosače okvira,

ali su kasnije i oni postavljeni.

Za seleće pčelarenje prepo-

ručeni su nazubljeni nosači

okvira, sa usecima u širini

satonoša tako da ramovi ne

mogu da klize tokom seobe

pčela.

Podnjača nema bočne stra-

nice, kao ni prednju i zadnju

letvicu. Plodište naleţe dire-

ktno na podnu dasku.

Leto je usečeno na dnu pre-

dnjeg zida plodišta i dimenzija

je 200mm x 10mm.

Spoljne, vertikalne ivice

krova prelaze dimenzije nasta-

vka tako da se voda sa krova

sliva van gabarita košnice.

Košnica je tokom vremena

imala poboljšanja tako da

1940. nije izgledala isto kao

1907 godine.

Mnogi smatraju da je

košnica Rodna Voja kopija

ove košnice tako da čitaoci

mogu sami da uporede ove

dve košnice.

29

NIKOT APARAT

NAJBOLJI APARAT NA SVETU ZA PROIZVODNJU

MATICA

MATICA POLAŢE JAJA DIREKTNO U MATIĈNJAKE

KADA KUPITE MATICU KUPILI STE MAĈKU U DŢAKU,

KADA JE SAMI PROIZVEDETE ZNATE ŠTA STE

PROIZVELI

OD KVALITETA MATICE ZAVISI CELOKUPAN ŢIVOT I

RAD PĈELINJEG DRUŠTVA I VAŠI PRIHODI

DA BISTE IZBEGLI SINDROM NESTAJANJA PĈELA

MATICE PROIZVODITE SAMI

Prednja strana aparata sa

matičnom rešetkom gde se

matica izoluje

Zadnja strana aparata sa

matičnjacima u kojima matica

polaže jaja

ISPORUKA POŠTOM ZA: SRBIJU, CRNU GORU, BH,

HRVATSKU, SLOVENIJU, MAKEDONIJU I BUGARSKU

NE OKLEVAJTE! NARUĈITE NA VREME!

TEL. 016/ 281 666, MOB. 063/ 42 82 36

30

TOPLJENJE VOSKA

Profesor Vlada ĐorĎević, Leskovac, tel. 064/041-80-30.

ProizvoĎač pogača.

Pored meda propolisa, po-

lena, mleča i pčelinjeg otrova

vosak je jedan od najznačajni-

jih pčelinjih proizvoda. To je

obično svetloţuta, narandţasta

ili svetloţuta materija sasta-

vljena od cerotinske kiseline,

polmitina ili miricina specifi-

čne teţine od 0,961 – 0,966

koja se topi na temperaturi od

80˚C do 84˚C. Od najstarijih

vremena pa do danas ljudi su

koristili vosak u različite

svrhe. Grci i Rimljani su na

voskom premazanim pločama

oštrim, zašiljenim predmetima

pisali, zatim su osvetljavali

prostorije, balsamovali leševe

i lečili brojne bolesti. Danas se

vosak u velikim količinama

primenjuje u raznim industri-

skim granama, ali se ipak

preko 80% koristi u pčelarstvu

za izradu satnih osnova. Pošto

je satna osnova baza savreme-

nog pčelarenja potrebno je

obratiti posebnu paţnju na

njen kvalitet. U tom smislu

koliko se paţnja poklanja

kvalitetu satne osnove, toliko

se paţnje poklanja i samom

pčelarenju. Za kvalitetnu satnu

osnovu potreban je kvalitetan

pčelinji vosak bez ikakvih

dodataka kao što su parafin,

cerezan, kalafonijum ili loj.

Prirodni vosak se jedino moţe

dobiti topljenjem pčelinjeg sa-

ća, zaperaka i mednih poklo-

paca.

U pčelarskoj praksi obično

se primenjuju dva osnovna

načina topljenja voska. To su

takozvano suvo i mokro to-

pljenje voska. Prvi način se

sprovodi u sunčanom topioni-

ku ili topioniku koji se zagreva

pomoću struje, drva ili gasa

slično kao rerna u običnom ili

električnom štednjaku. Sunča-

nim topionikom se vosak topi

sporo a funkcioniše samo kad

je sunčan dan. Ovi nedostaci

su ograničavajući faktori nje-

31

gove primene, tako da je

jedino opravdana njegova

primena na manjim pčelinja-

cima. Drugi način topljenja je,

takoĎe, nepodesan jer visoka

temperatura u topioniku uglje-

niše ostatke voska i propoliasa

na ramu, tako da je potrebna

naknadna aktivnost pčelara da

te ostatke očisti. Zbog ovih

nedostataka suvog topljenje

voska mnogo efikasniji i

ekonomičniji način topljenje je

tzv. mokro topljenje voska

koje se realizuje parnim topio-

nikom i ruskom presom. U

svojoj pčelarskoj praksi kori-

stim parni topionik za uţičane

ramove prohromskom ţicom u

osam vertikalnih redova i

modifikovanu rusku presu

izraĎenu na moj način.

Parni topionik (slika 1)

koga koristim je izuzetno efi-

kasan tako da sam više nego

zadovoljan njegovom prime-

nom. Rad sa njim je jednosta-

van. Pre uključivanja ureĎaja

sipa se voda od 12 do 20 lita-

ra, a zatim se u topionik stave

12 ramova DB, LR ili 16 AŢ.

Količina istopljenog voska za-

visi od starosti saća. Tako npr.

12 ramova DB – svetlo saće

daje 2,2kg voska, braon saće

daje 1,8kg voska, a crno saće

1,2kg. Vreme trajanjna toplje-

nja-ciklusa je od 10 do 12 mi-

nuta. Inače topionik je izraĎan

od prohroma sa grejačima

snage 4kw/380v i 2kw/220v.

Ovaj parni topionik ispunjava

sve uslove koji se zahtevaju od

ovakvog ureĎaja: visoka efika-

snost, dezinfekcija rama i što

je takoĎe veoma vaţno ţica

ostaje netaknuta tako da nema

potrebe za novim oţičava-

njem.

Slika 1. Parni topionik

Jevtinija varijanta mokrog

topljenja voska je topionik

sopstvene izrade koji se sastoji

iz kazana za topljenje voska i

32

modifikovane ruske prese sl.

3. Ovu presu čini telo prese

napravljeno od gvozdene plo-

če 60 x 60 x 2 cm, zatim zate-

znog vijka prečnika 50 mm i

klipa od kruškovog drveta

prečnika 45 cm x 5 cm deblji-

ne. Klip ulazi u doboš od veš

mašine koji je skraćen za

jednu trećinu a u donjem delu

ojačan perforiranim obručem.

U kazanu zapremine 120 l sipa

se 20 – 30 l vode u koju se

ubace zdrobljeni delovi saća

(50 – 60 DB ramova). Na vatri

se masa zagreva do ključanja i

ostavi da vri dok se saće ne

otopi i na površinu ne pojavi

pena od voska. Treba biti

posebno oprezan sa dozira-

njem broja ramova jer ukoliko

ih je previše a i vatra malo

jača nego što je potrebno moţe

doći do izlivanja voska iz

kazana i doći do njegovog

paljenja. Zbog ove stalne

opasnosti potrebno je da na

dohvat ruke bude kofa puna

hladne vode koja kada se sipa

u uzavrelu masu voska smiruje

njegovo vrenje.

Kada vosak počne da klju-

ča u kazanu, ispod prese se

postavi plinska boca koja se

uključi da zagreva telo tj. dno

prese. Ovim zagrevanjam pre-

se omogućavamo njen rad i na

nešto niţim temperaturama na

kojima je njen rad ograničen.

Kada je masa spremna za

presovanje pristupa se radu.

Pomoću specijalne crpaljke sa

dugom drškom zahvata se

vrela masa i sipa u jutanu

vreću koja se nalazi u dobošu

od veš mašine. Tajna dobrog

presovanja leţi u količini

materijala koji ćese presovati.

Obično sipam do 8 litara vrele

mase i tečnog voska koji

prolazi kroz jutanu vreću i

rupica na dobošu slivajući se

limenim jezičkom u posudu

ispod prese. Kada se sipa

odreĎena masa pristrupa se

zatezanju klipa pomoću

poluge koja se nalazi na

zateznom vretenu. Kada sam

završio zatezanje do krajnjih

granica uzimam cev od 2m

koji sluţi kao produţena polu-

ga. Ovu cev stavljam u ručicu

vretena i svom snagom preko

poluge-prekreta vršim zateza-

nje klipa koji neverovatnom

silom presuje sada već vosko-

varinu. Kada prestane oticanje

voska olabavljuje se presa,

33

vadi jutana vreća sa ostacoma

maksimalno isceĎene vosko-

varine. Zatim postupak se

ponavlja sve dok ima vosko-

varine u kazanu. Efikasnost

prese je velika tako da jedan

radnik za jedan radni dan

moţe istopiti od 30 do 50 kg

voska. Kada se sutradan vosak

izvadi iz posuda i očisti od

prljavštine, koja se nalazi sa

donje strane voska, radi dobi-

janja voska visokog kvaliteta

potrebno je taj vosak ponovo

istopiti i homegenizirati. To se

radi u emajliranom kazanu

konusnog oblika tako kada se

vosak ohladi moţe lako da se

izvadi iz njega. Naravno iz

kazana se vosak moţe naliti i

u manje kalupe. Ovakav vosak

je spreman za dalju proizvo-

dnju u specijalizovanjm radio-

nicama satnih osnova gde će

se iznova filtrirati i sterilizova-

ti na 120˚C u trajannju 30

minuta.

Ovi opisani načini topljenja

i ceĎenja voska pomoću

parnog topionika i ovako

modifikovane ruske prese

obezbeĎuju visoku efikasnost

topljenja koju moţemo obe-

zbediti na ovaj način. Naravno

industrijskim putem u specija-

lizovanim laboratorijama mo-

gući su još efikasniji načini

dobijanja voska, ali za nas

pčelare ovo je sasvim dovo-

ljno i ekonomski isplativo.

34

PĈELAR TIME JOVANOVSKI

IZ VINICE, R. MAKEDONIJA

Time Jovanovski

Najbolji pčelar u opštini

Vinica i udruţenja “Matica” iz

Vinice, R. Makedonija je

Time Jovanovski.

Time Jovanovski je roĎen

09.03.1951. godine u selu Ma-

kedonska Kamenica. Još kao

učenik se preselio u Vinicu

gde i danas ţivi. Pčelarstvom

je počeo da se bavi 1983.

godine kada mu je njegov tast

poklonio jedno pčelinje dru-

štvo. Kroz nekoliko godina na

njegovom pčelinjaku je bilo

osamdesetak društava. Kao

vlasnik firme za postavljivanje

električnih instalacija u graĎe-

vinskim objekatima imao je i

sredstva i vremena da se bavi

pčelarstvom. Trenutno se bavi

poslovima konfekcije. Gospo-

din Jovanosvski se pčela-

rstvom nije bavio zbog eko-

monske koristi već isključivo

iz ljubavi ne štedeći ni pare ni

snagu. To ga čini pravim

pčelarom, jer se više raduje

ramu sa leglom nego sa

medom. Ali med je svakako

dobrodošao. To je, takoreći,

slatka muka.

Med slatka muka

35

Pčelinjak Time Jovanovskog

Išao je na sva predavanja i

savetovanja. TakoĎe je poseći-

vao sve sajmove u Republici

Srbiji. Ljubav prema pčelama

odvela ga je i na Apimondiji u

Lozani 1993. godine. Knige je

kupuvao i čitao i za par godina

već je bio jedan od boljih pče-

lara kod nas. Za njega je

najbolja kniga bila “Praktično

pčelarstvo” Vojina Todorovi-

ća. Time Jovanovski je i

osnivač pčelarskog udruţenja

“Matica” iz Vinice zajedno sa

Dončev Vančo, Gorgi Mitev i

Blaţe Ilievski. Sada je prese-

dnik Regoinalnog Saveza

“Blagovec” za region Vinica,

Berovo, Delčevo i Pehčevo.

Momentalno ima oko 200

pčelinjih društava. Njegovo

znanje o pčelama je preneo

zetu, suprugu svoje ćerke, i

zajedno sa njim pčelari već

sedam godina.

Autor teksta

Ilco Kostadinovski

36

ĈASOPIS PĈELAR NASTAVLJA SA

UNIŠTAVANJEM SRPSKOG

PĈELARSTVA OBJAVLJIVANJEM

ŠTETNIH ĈLANAKA

Časopis Pčelar je dugi niz

godina uništavajući faktor

srpskog pčelarstva. Pored zlo-

upotreba u pogledu laţnog

informisanja u njemu je sve

više nestručnih članaka. Auto-

ri članaka svoju „stručnost“

uglavnom dokazuje samo tvr-

dnjama bez pruţanja odgova-

rajućih dokaza. Odgovornost

za štetne članke nije samo na

autorima članaka, već i na

uredniku časopisa Pčelar, re-

dakciji i izdavačkom savetu, i

to u većoj meri. Da li oni

imaju sposobnosti da vide

koliko je časopis Pčelar nepi-

smen i nestručan? Urednik bi

morao da štetne članke odbaci

ili naloţi autoru da izvrši

ispravke. Za tako nešto potre-

bna je stručnost urednika.

Drskost autora članaka je

nezamisliva, ne poštuju se au-

torska prava, ne citira se tekst i

ne navodi se izvor. Navodi se

objavljuju dvosmisleno, tako

da tuĎa otkrića, saznanja i me-

tode mogu se shvatiti kao

njihova. Svi pokazatelji govo-

re da je časopis Pčelar postao i

prepisivački časopis.

Autori članaka očigledno

smatraju da je objavljivanje

37

njihovog članka u časopisu

„Pčelar“ dokaz njihove pčela-

rske stručnosti. MeĎutim oni

gube iz vide da to moţe da

bude i pisani dokument o nji-

hovom neznanju za sva vre-

mena.

Kako pčelari mogu da ima-

ju štete od ovakvih članaka

neophodno je da se ukaţe na

njihov sadrţaj.

U prošlom broju Srpskog

pčelara je analiziran jedan čla-

nak, i iz te analize se vidi ka-

kve sve gluposti se objavljuju

u Pčelaru. Iz istog razloga

analiziraće se i sledeći članak.

OSVRT NA ĈLANAK „ODGAJANJE MATIĈNJAKA UZ

PRISUSTVO MATICE U AŢ KOŠNICI“ OBJAVLJENOG U

ĈASOPISU PĈELAR BROJ 3, MART 2011. STR. 134

AUTORA DEJANA MILOŠEVIĆA IZ SELA DRMNO

Dejan Milošević, već u

drugom pasusu kaţe: „Olakši-

ca za pčelare je to što više ne

mora da formira odgajivačko

društvo bez prisustva matice

za odgajivanje matičnjaka, već

se to odvija u pčelinjoj zaje-

dnici gde se u jednom telu

nalazi matica koja obavlja

svoje svakodnevne aktivnosti,

a u drugom telu je okvir na

kome pčele neguju matičnjake

i gde nema neţeljenih posledi-

ca ni po maticu ni po odgaja-

nje matičnjaka.“ Iz citiranog

proizilazi da je Milošević

izmislio „olakšicu za pčelare“,

a iz reči „više ne mora“ da je Dejan Milošević

iz sela Drmno

38

izmislio novo rešenje tj. novu

metodu po kojoj se za odgaji-

vačko društvo moţe koristiti

svako društvo sa maticom. O

čemu se ovde radi, da li je

Milošević potpuno neupućen

da je reč o poznatoj metodi

koja je već objavljena u

stručnoj literaturi, ili je u

pitanju nešto drugo?

U trećem pasusu Milošević

govori o presaĎivanju larvi pa

kaţe: „Ako se pčelar odluči za

metodu presaĎivanja pčela-

rskom iglom, tu je u prednosti,

jer ubrzava proces proizvodnje

za četiri dana , tako na svaka 4

turnusa. Ako se odluči za

Jenterov aparat presaĎivanjem

pčelarskom iglom za isto

vreme moći će da izvede pet

turnusa.“ Ova misao je veoma

konfuzna, tako da nije baš

jasno šta je autor hteo da kaţe.

To je zaista napisano tako da

reči prate njegove misli tako

konfuzno da su misli jasne

samo njemu. Ako je hteo da

kaţe da presaĎivanje iglom

ubrzava proces za četiri dana u

odnosu na presaĎivanje Jente-

rovim aparatom to ni u kom

slučaju ne moţe da bude

tačna. Embrionalni razvoj koji

se odvija u jajetu traje tri dana,

bez obzira da li se jaje nalazi u

Jenterovom aparatu, u saću ili

Nikotovom aparatu. Četvrtog

dana se izleţe larva i tada se

ona presaĎuje bez obzira da li

je u pitanju Jenterova tehnolo-

gija ili kineska igla. U slučaju

da je hteo da kaţe da pčelar

uvek kad poţeli moţe da uzme

iglu u ruke, da izvadi ram sa

leglom iz košnice i izvrši

presaĎivanje larvi onda je to

teška zabluda. Ni jedan pčelar

koji misli dobro sebi i svojim

pčelama ne radi tako. Pčelar

mora da ima apsolutnu kontro-

lu nad starošću larvi za presa-

Ďivanje, pa se zato presaĎiva-

nje larvi iglom vrši samo iz

rama izolatora. Jenterov aparat

je u stvari mali ram izolator

koji omogućuje potpunu ko-

ntrolu starosti larvi i premešta-

nje celokupnog dna radiličke

čelije sa larvom u osnovu

matičnjaka. Šta god da je hteo

da kaţe po ovom pitanju

Milošević je u zabludi.

U daljem tekstu se kaţe:

„PresaĎivanje treba uraditi u

što kraćem vremenskom perio-

du, u zagrejanoj i vlaţnoj

prostoriji kako se ne bi

39

narušila mikroklima (koja

treba da bude što sličnija

uslovima unutar pčelinjeg dru-

štva).“

Ovde autor teksta gubi iz

vida da je velika većina

pčelinjaka u polju i šumi bez

ikakve zgrade na pčelinjaku.

Čak i ako postoji zgrada, ne

postoje uslovi u njoj da se

obezbedi mikroklima slična

uslovima unutar pčelinjeg dru-

štva. Ova tvrdnja moţe da

odvrati pčelare, za koje su

predloţeni uslovi nemoguća

misija, od presaĎivanja larvi.

Larve imaju svoju prirodnu

vitalnost tako da presaĎivanje

moţe da se obavi i na samom

pčelinjaku bez ikakvih štetnih

posledica po buduću maticu.

Na str. 135 u šestom pasusu

stoji: „Kao i kod presaĎivanja

i kod odgajanja matičnjaka

postoje dva načina.“ Ova

tvrdnja je zaista apsurdna jer

postoji mnogo veći broj nači-

na. To što je Milošević čuo

samo za dva to je njegov pro-

blem, ali to što dovodi u

zabludu veliki broj pčelara je

mnogo širi problem.

U istom pasusu dalje piše:

„Starter formiramo najčešće

na petoramnom nukleusu, gde

će tri okvira, po jedan po

strani sa malo polena i dosta

meda i centralni deo zauzeti

okvir sa izobiljem polena.

Ostaju dva prazna mesta levo i

desno od središnjeg rama za

dodavanje okvira sa presaĎe-

nim larvicama. Formiranje

startera treba odraditi najma-

nje tri sata pre presaĎivanja,

poslepodne, oko 14 časova.

Treba izabrati jedno jako

pčelinje društvo kome ćemo

oduzeti što više mladih pčela...

Izdvojimo pet do šest satova

sa što više mladog otvorenog

legla, jer za negu takvog legla

uposlene su mlade pčele koje

su nam itekako potrebne za

negovanje matičnjaka. Istresa-

nje ramova obavlja se što je

brţe moguće, jer pčele poku-

šavaju da napuste nukleus...

Kada završimo istresanje pčela

nukleus poklapamo mreţastim

okvirom sa blago podignutim

poklopcem radi ventilacije, jer

nam je leto zatvoreno. Posle

tri časa pristupamo presaĎiva-

nju i dodavanju okvira sa la-

rvicama u starter. Pre otvara-

nja startera potrebno ga je

malo poprskati vodom i izdi-

40

miti da bi se pčele malo

smirile, jer će veliki broj

napustiti starter prilikom doda-

vanja larvica, a to nam nije

cilj. Kada smo dodali dva

okvira sa larvicama u takvom

stanju nukleus ostaje narednih

dvadeset četiri časa, samo se u

hranilicu doda malo vode.“

Ovo što je opisao Dejan

Milošević je dobar primer

kako nikako ne treba raditi.

Ovako formiran starter nije

pravi starter, već samo imitaci-

ja startera. Nikad se ne radi sa

ovako slabim starterom. Po-

znato je da broj startovanih

larvi u direktnoj zavisnosti od

jačine startera. Ovaj slabi

Miloševićev starter startovaće

mali broj larvi koje se nikad

neće razviti u kvalitetne mati-

ce. Formiranje ovakvog starte-

ra zahteva mnogo bespotre-

bnog rada, a efekat je najgori

mogući. Kako i zašto je Milo-

šević odredio da starter treba

formirati oko 14h najverova-

tnije ni on sam ne zna, jer to

nije obrazloţio. Pošto, po

njegovom uputstvu starter se

formira najmanje 3h pre pre-

saĎivanja larvi, znači da samo

presaĎivanje, treba obaviti oko

17h. Ovo, takoĎe, ni u kom

slučaju ne moţe da bude ispra-

vno. PresaĎivanje larvi se oba-

vlja onda kada larve dostignu

potrebnu starost za presaĎiva-

nje. Šta ako larve dostignu

potrebnu starost u 7h ujutru?

Da li će Milošević i njih presa-

diti u 17h? Tada će biti kasno,

onda će larve biti prestare za

presaĎivanje i nikad od tih

larvi neće nastati kvalitetne

matice.

Larve se presaĎiju u vremenu

potrebne starosti

Milošević sa 5 – 6 ramova

otvorenog legla istresa pčele u

nukleus. Ram sa otvorenim

leglom nikad ne treba da se

istresa jer veliki broj larvi

završi na zidu ćelije i kasnije

41

bude izbačen od strane pčela.

Pčelar nikad ne treba da

primenjuje neku metodu koja

mu nanosi štetu. Sem toga

pčele kada se istresaju u tuĎu

košnicu, u ovom slučaju u

nukleus, nastoje da je što pre

napuste. Tako dok Milošević

istrese sa šest ramova pčele,

pola pčela je već napustilo

nukleus. Sve vreme Milošević

vrši teško maltretiranje pčela, i

one se nalaze u teškom stre-

snom stanju. Pčele je u šok

stanje dovelo: istresanje, nepo-

znata košnica, dimljenje, pr-

skanje vodom, gubljenje mati-

ce i zarobljenost zbog zatvore-

nog leta. Nuţan je bio samo

stres gubitka matice. Nijedan

drugi stres nije bio potreban i

opravdan. Takve pčele nisu

nizašta, a po najmanje za tako

vaţnu funkciju kao što je

startovanje matičnih larvi. Za

razliku od ovog unakaţenog

Miloševićevog startera postoje

starteri čije je formiranje la-

kše, jednostavnije i brţe, a

dobija se daleko veći broj

matičnih larvi najboljeg mogu-

ćeg kvaliteta.

Da vidimo šta kazuju slede-

će njegove reči: „Nakon što

smo zatvorili nukleus pristupa-

mo odabiru odgajivačkog dru-

štva koje, naravno, treba da

ima sve one osobine koje je

trebalo da ima i društvo od

koga smo uzeli larvice, a to su:

dobre radne sposobnosti, da

nije agresivno, da je otporno

na zarazne bolesti, da nije

sklono rojidbenom nagonu

itd.“ Milošević nabraja osobi-

ne koje mora da ima odgajiva-

čko društvo najverovatnije iz

vlastitog ubeĎenja da odgaji-

vačko društvo prenosi osobine

na buduću maticu. Odgajiva-

čko društvo ne mora da ima

nijednu navedenu osobinu.

Odgajivačko društvo jedino

mora da ima izuzetne negova-

teljske osobine, tj. da su

njegove pčele dobre dadilje.

Milošević očigledno ne pozna-

je osnove genetike. Buduća

matica uopšte ne zna u ka-

kvom je društvu odgajana i od

njega ne dobija ništa sem

hrane i potrebne nege. Sve

osobine mlada matica će

naslediti od svojih roditelja,

(od matice iz čijeg jajeta se

izlegla i truta koji je oplodio

njenu majku maticu), preko

gena.

42

Dalje se navodi: „Kada

smo odlučili koje će društvo

biti odgajivačko pristupamo

otvaranju plodišta, pronalazi-

mo maticu i okvir sa maticom

i još jednim ramom zatvore-

nog legla, podiţemo u medište

u centralnom delu. U plodište

nalazimo dva rama sa pole-

nom i moramo jedan okvir,

obično je to okvir sa medom,

ukloniti iz plodišta jer je višak

i na njegovo mesto narednog

dana dodati okvir sa započe-

tim matičnjacima. U sredini

plodišta ostavlja se mesto za

dodavanje započetih matičnja-

ka, levo i desno postavljaju se

okviri sa polenom i društvo se

tako ostavlja naredna dvadeset

četiri časa... Zbog boljeg kva-

liteta nege matičnjaka prepo-

ručljivo je da po jednom dru-

štvu ne stavljamo više od 20

do 22 matičnjaka.“

Ovde takoĎe ima potpuno

nepotrebnog rada, gubljenja

vremena i muvanja po košnici.

Nema nikakve potrebe da se

matica traţi i sa dva rama

legla prebacuje u medište, jer

će ona opet sići u plodište.

Sem toga matica će navučena

prebačenim ramovima sa

leglom u medište širiti leglo i

u medište, pa će doći do

uništavanja meda i nanošenja

finansijske štete. Silno tumba-

nje ramova u plodištu proizila-

zi iz Miloševićevog nepozna-

vanja biologije pčela. On

najverovatnije premešta ramo-

ve sa polenom neposredno

pored rama sa matičnim

larvama smatrajući da će tako

naterati pčele da više jedu

polen, neznajući da pčele

upotrebljavaju polen samo u

granicama biološke potrebe,

bez obzira gde se on nalazi u

plodištu. Odlaganje stavljanja

matičnih larvi za 24h je bez

ikakvog opravdanog razloga.

Stavljanjem malog broja mati-

čnih larvi od 20 do 22 se ništa

ne dobija. Svako je mogao da

vidi kako njegovo društvo u

rojevnom nagonu odgaja i po

stotinak mladih matica.

Dalji tekst glasi: „Drugi

način po samom presaĎivanju,

je isti kao ovaj postupak pri-

preme odgajivačkog društva, s

tim što se on odraĎuje 24 sata

pre presaĎivanja larvica da bi

mlade pčele obrazovale klube

izmeĎu dva rama sa polenom

gde narednog dana dolazi ram

43

sa presaĎenim larvicama i one

odmah zaposedaju osnove

matičnjaka. Samo da napome-

nem da se ovom metodom

zaobilazi jedan postupak, a to

je formiranje startera, ali je

prijem larvica u ovom slučaju

manji nego kod rada sa

starterom.“

Iz ovog teksta se vidi da je

Milošević upoznat sa pozna-

tom metodom startovanja i

odgajanja matičnjaka uz prisu-

stvo matice, ali njegove reči

potvrĎuju da je on to loše

naučio ili nije u potpunosti

shvatio. Na ovaj način Miloše-

vić ne moţe nikada da odgaji

ni jedan matičnjak. Pčelinje

društvo sa maticom startuje

presaĎene larve i nastavlja da

ih neguje samo ako izmeĎu

nastavka u kome se nalazi

matica i nastavka sa presaĎe-

nim larvama postoji matična

rešetka.

Milošević dalje preporuču-

je: „Naredna četiri dana odga-

jivačko društvo mora imati

konstantno stimulativnu hranu

u hranilici.“ Ovaj savet Milo-

ševića ne moţe da pruţi

ţeljene rezultate, jer je

pogrešan, prekasno i premalo

se vrši prihranjvanje.

U zadnjem pasusu članka

se opet predlaţe bespotrebno

traţenje matice, premetačina

ramova, maltretiranje pčela i

samog sebe.

Sve ovo o čemu Milošević

piše opisano je u stručnoj

literaturi, tako da Milošević

sve to treba prvo da nauči, pre

svega sebe radi, pa tek onda da

krene u edukaciju drugih.

Nuţnost je da se i ubuduće

vrše analize članaka objavlje-

nih u časopisu Pčelar koji

mogu da budu štetni za

pčelare.

Autor teksta

Dragoslav Ilić Šeš

44

LAJMSKA BOLEST

Lajmsku bolesti izaziva

spiroheta borrelia burgdorferi,

bakterija slična mikroorgani-

zmu koji izaziva sifilis. Preno-

si se jedino ubodom zaraţenog

krpelja, koji je bezbolan i na-

jčešće se ne oseti. Posle ubo-

da, krpelj ostaje čvrsto pripijen

svojom rilicom za koţu dok se

ne nasisa krvi. Za to vreme,

moţe da doĎe do zaraţavanja

ubodene osobe, ukoliko su se

u krpelju nalazile borelije.

Krpelj sisa krv iz kože čoveka

Ova bolest je bakterijska

sistemska zaraza koja napada

ceo organizam, a posebno

koţu, nervni sistem, zglobove

i srce.

Kada krpelj zarazi čoveka,

prvi znaci bolesti se javljaju

posle prvog dana ili do mesec

dana. Na mestu uboda krpelja

javlja se bubuljica i prstenasto

crvenilo koje se širi. To je

siguran znak početne faze

bolesti (I stadijum).

Početna faza bolesti

Uz to se moţe javiti i

povišena telesna temperatura,

glavobolja, bolovi u zglo-

bovima i mišićima. Lokalne

limfne ţlezde mogu takoĎe da

budu uvećane i bolne. Ako se

u početnoj fazi bolesti ne

pristupi lečenju posle 6 do 8

nedelja i više, moze doći do

45

zapaljenja moţdanih opni ili

nerava, zglobova, srčanog

misića i drugih organa (II

stadijum).

Ukoliko se lajmska bolest

ne leči u II stadijumu, posle

nekoliko meseci ili više

godina, moţe da doĎe do

trajnog oštećenja zdravlja (III

stadijum).

Krpelj se nalazi u prirodi

na zelenim površinama. Ovaj

parazit koji se hrani sisanjem

krvi čoveka i ţivotinja i na taj

način prenosi uzročnika la-

jmske bolesti.

Krpelj je u toku godine

aktivan od ranog proleća do

kasne jeseni, najviše u junu.

Ako je došlo do uboda,

odstranjivanje krpelja iz koţe

treba da se uradi bez čupanja,

gnječenja i kidanja.

Pre vaĎenja krpelja ne treba

stavljati benzin, etar, alkohol,

insekticid, ulja i druga hemi-

jska sredstva.

Krpelja treba odstraniti

hvatanjem rilice pincetom što

blize koţi, a posle odstranjiva-

nja mesto uboda dezinfikovati.

Otvor u koži čoveka posle

odstranjvanja krpelja

Mesto uboda krpelja mora

da se posmatra do mesec dana.

Pojava crvenila dokaz je zara-

ze uzročnikom lajmske bolesti

i mora da se leči.

Krpelj se često hvata na

pčelare za vreme njihovog

intenzivnog rada na pčelinja-

ku. U tom slučaju ujed krpelja

moţe da se pomeša sa ubodom

pčela. Ipak, pčelari su delimi-

čno zaštićeni melitinom otrova

pčela. Radi svake sigurnosti,

pčelari koji su imali ubod

krpelja trebali bi bar jednom,

krajem sezone da izvreše labo-

ratorijsku analizu krvi.

Dragoslav Ilić Šeš

46

NOVI CIRKUS NA SKUPŠTINI SPOS-a

Tekst preuzet sa sajta Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine

Skupština SPOS-a od 26.

marta 2011. godine, nije se

razlikovala od prošlogodišnjeg

sastajanja najvišeg organa pče-

larskih organizacija Srbije: bio

je to lanjski cirkus u novom

izdanju!

Maratonsko većanje Verifi-

kacione komisije o utvrĎivanju

broja prisutnih delegata sa

overenim i potpisanim odluka-

ma svojih udruţenja, najavilo

je novu bruku i sramotu onih

koji su na čelu pčelarske

organizacije Srbije.

Izvršni odbor i Nadzorni

odbor Skupštine SPOS-a u dva

navrata su odbijali zahteve 15

udruţenja pčelara Bačke da se

izbor ĐorĎa Sovilja za člana

Izvršnog odbora (imao je po-

dršku 5 udruţenja), proglasi

nezakonitim, jer je od 159

delegata, koliko je prošle godi-

ne prema izveštaju Verifikaci-

one komisije prisustvovalo

Skupštini, dobio samo 58

glasova.

ĐorĎe Sovilj iz Novog Sada

47

Dostavljali smo i pravno

tumačenje poznatih advoka-

tskih kancelarija pomenutog

presedana, ali je predsednik

Nadzornog odbora Vučko

Jovičić potpisao odluku po

kojoj je izbor ĐorĎa Sovilja

bio zakonit?! Isti stav zauzeo

je i Izvršni odbor SPOS-a.

Vučko Jovičić iz Čačka

Predsednik Nadzornog odbora

Ove godine 15 društava

Bačke dostavilo je zahtev da

se ĐorĎe Sovilj razreši, odno-

sno opozove s duţnosti člana

Izvršnog odbora, jer ne obave-

štava udruţenja pčelara Bačke

o odlukama Izvršnog odbora

niti ih posećuje, što je njegova

obaveza i po Statutu i po

Pravilniku o radu Izvršnog

odbora SPOS-a. Sovilj je izja-

vio da ovo nije Narodni front i

1948. godina i da mu ne pada

na pamet da posećuje udruţe-

nja pčelara Bačke. Blagajniku

Društva pčelara „Jovan Ţiva-

nović“, čiji je predsednik,

zabranio je da prikuplja člana-

rinu za SPOV i uručuje časo-

pis „VojvoĎanski pčelar“. Reč

je o čoveku koji razbija jedi-

nstvo SPOS-a i SPOV-a.

Kompletan sastav Nadzornog

odbora DP „Jovan Ţivanović“

podneo je ostavku zbog

samovolje ĐorĎa Sovilja. Za

ostavku je glasalo 10, a protiv

9 delegata Skupštine DP

„Jovan Ţivanović“ u Novom

Sadu?! Toliko je delegata pri-

sustvovalo na kraju Skupštine

od ukupno 180 članova?! I to

je sve legalno i legitimno?!

Izvršni odbor SPOS-a

odbio je i poslednji zahtev da

u dnevni red Skupštine uvrsti

predlog o razrešenju, odnosno

opozivu ĐorĎa Sovilja duţno-

sti člana Izvršnog odbora

Skupštine SPOS-a.

Na Skupštini SPOS-a

odrţanoj 26. marta 2011.

godine, sa 68 glasova za u

dnevni red Skupštine SPOS-a

uvršteno je i da se ĐorĎe

Sovilj razreši odnosno opozo-

ve s duţnosti člana Izvršnog

48

odbora SPOS-a. To je za ljude

koji drţe do morala isto-

vrmeno značilo i smenjivanje

Izvršnog i Nadzornog odbora,

jer nisu prihvatali sasvim

legitimno pravo 15 udruţenja

Bačke. Tačnije, delegati Sku-

pštine SPOS-a svojom odlu-

kom su ustanovii da su i Izvr-

šni odbor i Nadzorni odbor

postupili nezakonito. Ali, oni-

ma koji ne biraju sredstva da

bi nastavili da vladaju SPOS-

om, to nije bilo ni na kraj

pameti!

O opozivu ĐorĎa Sovilja

izjasnila su se ukupno 72

delegata, a većina je bila da se

razreši duţnosti člana Izvršnog

odbora SPOS-a. Predsedavaju-

ći Skupštine ĐorĎe Mrkić

objavio je rezultate glasanja i

saopštio da je ĐorĎe Sovilj

razrešen duţnosti člana Izvr-

šnog odbora SPOS-a.

MeĎutim, predsednik Na-

dzornog odbora Vučko Jovičić

je još jednom sebe proglasio

znalcem prava, iako je pravna

nauka za njega velika nepo-

znanica i rekao da Sovilj nije

smenjen!

Predsednik SPOS-a Rodo-

ljub Ţivadinović, koji nije bio

prisutan za vreme glasanja,

predloţio je da se ponovo

glasa! Zakasnio je s predlo-

gom, jer je ogromna većina

delegata već napustila amfitea-

tar Veterinarskog fakulteta u

Beogradu.

Obaveštenje koje je dao

predsedavajući Skupštine

SPOS-a ĐorĎe Mrkić da je

ĐorĎe Sovilj razrešen duţnosti

člana IO SPOS-a za nas je

konačno. Sovilj nije ni pre-

dstavljao pčelare Bačke, jer

pre godinu dana nije ni bio

izabran. Ne sumnjamo da će

Nadzorni odbor SPOS-a nasta-

viti da proglašava pravdu

nepravdom.

Vreme je da nadleţni sud

dobije reč.

U ime 15 udruženja

pčelara Bačke

Milorad Prijić

49

DOPIS SPOS-a DRUŠTVU PĈELARA

DUBOĈICA LESKOVAC OD 29.11.2010.

S obzirom da je na prošloj

Skupštini SPOS-a, odrţanoj

31. januara 2010. usvojen novi

Statut SPOS-a, koji je nakon

toga i potvrĎen od strane na-

dleţnog drţavnog organa,

Agencije za privredne register,

i objavljen u časopisu Pčelar, a

njime je izmenjen način pre-

dstavljanja udruţenja/društva

pčelara na Skupštini Saveza,

ovim putem Vas obaveštava-

mo da je IO SPOS-a raspisao

izbore za delegate Skupštine

odgovarajućim odredbama, a

prema broju članova u 2010.

godini, na narednoj Skupštini

SPOS-a imate pravo na 1

delegata.

Udruţenja/društva pčelara

treba u narednom period da

izaberu svoje delegate za Sku-

pštinu Saveza, na svojim orga-

nima, u skladu sa njihovim

Statutima (najčešće na svojim

skupštinama).

Poslednji rok za dostavlje-

nje podataka o delegatu (ime i

prezime, adresa i kontakt po-

daci) odreĎenom da zastupa

udruţenje/društvo pčelara u

Skupštini SPOS-a u naredne

dve godine, koliko traje ma-

ndat delegata, jeste 1. mart

2011. godine, kako bi stručna

sluţba SPOS-a mogla pravo-

vremeno da pošalje izabranim

delegatima material za Sku-

pštinu.

50

Da bi udruţenja/društva

pčelara imala dovoljno vreme-

na da na svojim organima

donesu takvu odluku, a shodno

činjenici da se skupštine udru-

ţenja/društva odrţavaju ugla-

vnom u decembru, januaru ili

februaru, Izvršni odbor SPOS-

a je doneo odluku da osno-

vnim pčelarskim organizacija-

ma pruţi dovoljno vremena da

izvrše izbor, te je Skupštinu

SPOS-a pomerio, i zakazao za

subotu 26. mart 2011. Godine.

SAVEZU PĈELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE Molerova 13

11000 Beograd

O D G O V O R DRUŠTVA PĈELARA

DUBOĈICA LESKOVAC

Ovim odgovaramo na Vaš

dopis br.68/2010 od

29.11.2010. godine.

Naš stav u vezi usvajanja

novog Statuta SPOS-a izneli

smo u časopisu Srpski pčelar

br.14, mart 2010, odmah na-

kon odrţane izborne Skupštine

SPOS-a i dostavili ga na uvid

pčelarskoj javnosti širom

sveta, s obzirom da se naš

časopis distribuira po celom

svetu, što je bilo u interesu

srpskih pčelara.

Vi već u prvoj rečenici

Vašeg dopisa tvrdite: „S obzi-

rom da je na prošloj Skupštini

SPOS-a, odrţanoj 30. januara

2010, usvojen novi Statut

SPOS-a, koji je nakon toga i

potvrĎen od strane nadleţnog

drţavnog organa, Agencije za

privredne registre, i objavljen

u časopisu Pčelar...“

MeĎutim u časopisu Srpski

pčelar u tekstu pod naslovom:

„Izborna sednica skupštine

SPOS-a sramota za ljudski

rod“, stoji: „Novo rukovo-

dstvo, sa starim voĎom, nasta-

vlja sa zloupotrebama časopisa

„Pčelar“, iznoseći laţi u vezi

sa odrţanom Skupštinom,

nameravajući da obmane

51

pčelare. Tako u broju 4, april

2010, na str. 194, pod naslo-

vom „Izveštaj o radu SPOS-

a”, u podnaslovu „Detaljan

izveštaj sa izborne Skupštine

SPOS-a“ iznose se neistinite

informacije. Pre svega, da je

usvojen novi Statut SPOS-a.

Ovo pitanje po vaţećem

Statutu SPOS-a reguliše slede-

ći član koji glasi: Ĉl. 17 –

Skupština punovaţno odlu-

ĉuje ako je prisutno više od

polovine izabranih predsta-

vnika-ĉlanica i ako je postu-

pak sazivanja Skupštine

sproveden u skladu sa Statu-

tom. Skupština odluĉuje

većinom glasova prisutnih

predstavnika. Prevaru oko usvajanja

novog Statuta organizator je

osmislio tako što je ovu tačku

dnevnog reda stavio kao

poslednju, a samo glasanje je

obavljeno kada je veliki broj

delegata napustio sednicu

Skupštine (slika 1).

Predsedavajući Skupštine

Mrkić nije utvrdio da li postoji

kvorum za rad Skupštine i što

je još vaţnije, koliko je dele-

gata glasalo za usvajanje no-

vog Statuta. Predsedavajući je

Slika 1. Skupština posle

izlaska nezadovoljnih delegata

morao da utvrdi tačan broj

delegata koji su glasali „ZA“,

kao i tačan broj onih koji su

bili protiv. Videvši da nema

dovoljno glasova za usvajanja

Statuta Mrkić je samo konsta-

tovao da je: „većina za“ i da je

novi Statut „usvojen“. Kao što

se vidi sa fotografije, koja

pokazuje ukupan broj prisu-

tnih, kako delegata tako i

gostiju, a fotografisana je u

četrnaest časova i četrnaest

minuta, neposredno pre glasa-

nja za usvajanje Statuta, na

Skupštini nije bilo kvoruma za

rad (slika 2).

Prema tome, Statut se ne

usvaja tako što ga predsedava-

jući proglasi usvojenim, već

kada za njega glasa većina

prisutnih delegata. Dakle novi

Statut nije usvojen.”

52

Slika 2. Skupština SPOS-a neposredno pre glasanja za usvajanje

statutau 14,14h – nije bilo većine za izglasavanje novog statuta

Kako su SPOS i članovi

IO redovni primaoci časopisa

Srpski pčelar, a napred citirani

tekst niste demantovali, bili

smo ubeĎeni da se slaţete sa

iznetim tvrdnjama.

Sem toga, kao dokaz usvo-

jenosti Statuta navodite da je

potvrĎen od nadleţnog drţa-

vnog organa. Naše mišljenje u

ovom pogledu je sasvim su-

protno Vašem. Naime, nadle-

ţni drţavni organ, u ovom

slučaju Agencija za privredne

registre samo potvrĎuje da je

podnešeni Statut u skladu sa

zakonom Republike Srbije, a

ne bavi se pitanjem da li je

podnešeni Statut usvojen na

Skupštini ili nije, da li je

usvajanje laţirano ili ne, da li

je posle Skupštine falsifikovan

ili nije i slično?

Dalje u Vašem dopisu stoji

da je IO SPOS-a raspisao

izbore za delegate Skupštine

na osnovu novog Statuta,

meĎutim IO SPOS-a ne moţe

da donosi odluke po osnovu

novog, neusvojenog Statuta,

već mora da radi po starom

vaţećem Statutu.

Zamolili bismo Vas da nam

dostavite ime odgovornog lica,

ili imena ako ih je više, da

bismo mogli da protiv njega

(njih) pokrenemo odgovaraju-

ći postupak predviĎen vaţećim

53

pravnim aktima SPOS-a, kao i

pred nadleţnim organom

Republike Srbije.

KOMENTAR

Po vaţećem pravnom aktu

SPOS-a na sve dopise koji

stignu u savez odgovara se u

pisanoj formi u roku od 14

dana. Pored toga što smo 5-6

puta telefonom intervenisali

kod sekretara SPOS-a Predra-

ga Martinovića i njegovih

obećanja da ćemo dobiti

odgovor, do danas odgovor

nije stigao. To ni malo nije

iznenaĎujuće s obzirom da u

SPOS-u vlada potpuno

bezakonje.

Društvo pčelara Dubočica

Leskovac nije delegiralo dele-

gate za beznadeţnu skupštinu

SPOS-a jer nije ţelelo da

saučestvuje u bezakonju dikta-

torskog reţima. Sem toga sva-

kom poštenom čoveku je

ispod časti da učestvuje u radu

ovakve skupštine.

_______________________________________________________

FORUM SPOS-A ISPOD MINIMUMA

LJUDSKOG DOSTOJANSTVA

Forum je zajednička ra-

sprava o nekoj temi, ili više

njih, debata, polemika ili

javno iznošenje ličnog mišlje-

nja, ljudi sličnog interesova-

nja. Na svim demokratskim

forumuma članovi foruma mo-

gu da se registruju pod pravim

imenom, pseudonimom, izmi-

šljenim imenom pa čak i

šifrom. Mogu da stave svoju

fotografiju, fotografiju glumca

ili sličicu crtanog junaka, sva-

ko po sopstvenoj ţelji, potpu-

no demokratski, jer je na

forumu jedino bitna demokra-

tska rasprava. MeĎutim na

forumu SPOS-a nije tako. Po

pravilniku o radu foruma

SPOS-a svi članovi moraju da

se registruju punim imenom i

prezimenom, i imaju pravo da

stave samo svoju fotografiju.

Razlog za tako nešto je jako

providan, na ovaj način vrši se

potpuna kontrola članova i

eliminišu kritike. Pčelari koji

zavise od pčelarstva ne smeju

da kritikuju vladare koji mogu

da im naude .

54

Na ovom forumu svi imaju

pravo na „demokratsko“ je-

dnoumno mišljenje, ali niko

nema pravo na sopstveno

različito mišljenje. Ako se

neko usudi da iznese to svoje

različito mišljenje onda proĎe

kao infobirovac, bude progla-

šen za antielementa, a kasnije i

bude „poslat na Goli otok“ tj.

izbačen je. Tako u temi „Nove

cene meda u 2011. godini,

SrĎan Veličković iz Vladiči-

nog Hana 09.03.2011. u

19:36:48h kaţe: „Posmatram i

čudim se zašto ovde trpite

ovakve ubačene antielemente .

Ako ga već ne banujete onda

ga jednostavno ignorišite ,

mada se takvima i na taj način

čini velika čast“. To podrţava

Rodoljub Ţivadinović iz sela

Ţitkovca u istoj temi, istog

dana u 21:19:4h rečima: „Dra-

go mi je što neko tako razmi-

šlja. To je sasvim dovoljno“.

Podršku takoĎe daje i Marko

Pokrajac, naselje Rušanj,

opština Čukarica. Zatim je

usledila mera onemogućavanja

„antielementa“ da diskutuje na

diktatorskom forumu. Stav

Veličkovića, Ţivadinovića i

Pokrajca otkriva karakter nji-

hove ličnosti i foruma SPOS-

a, tako da nikakav komentar

nije potreban. Inače ovo je

uobičajna, uigrana taktika za

„antielemente“, naročito za

one čiji komentari ne odgova-

raju Ţivadinoviću.

Evo šta kaţe jedan od

članova foruma: „Pre sajma

sam čuo, a na sajmu mi je

potvrĎeno da su na ovom

forumu formirane ekipe za

delovanje protiv neţeljenih

tema. Te ekipe privatnim

porukama i telefonom primaju

nareĎenja i dogovaraju se o

potrebnim merama. ProsleĎuju

samo one poruke koje njima

odgovaraju, a neodgovarajuće

bacaju u korpu“.

Ukoliko neko iznese supro-

tno mišljenje od reţimskog na

njega se obrušava neko iz

vladajućeg klana, što je ujedno

znak za sve ostale pristalice

reţima da izvrše napad. Situa-

cija podseća na prizor kada

čovek vozi biciklu a za njim

trče i laju kučići.

Uobičajne taktike na foru-

mu SPOS-a su: provokacija,

zastrašivanje, pretnje, osuda

omalovaţavanje, vreĎanje itd.

U tome najupečatljiviji je ure-

55

dnik foruma Nenad Ilić iz

Kruševca koji zastrašuje lo-

mljenjem zuba rečima: „A ovo

bez zuba...to je moj stil razra-

čunavanja privatno, moţda je

surovo ali je tako. Neke ne

moţe čovek da uvede u

normalne tokove sem tako.“

Stevan Banković iz Beo-

grada u diskusiji na forumu za

sebe kaţe da je novinar, ure-

dnik, direktor novina i predse-

dnik upravnog odbora velike

dnevne novine, otvoreno je

štitio čelnika reţima Ţivadi-

novića. Dana 09.01.2009.

Banković izjavljuje da je u

saradnji sa Ţivadinovićem

pokrenuo rubriku o pčelastvu

svakog četvrtka u dnevnim

novinama Glas Javnoisti, a

15.02.2011. braneći Ţivadino-

vića kaţe da ga poznaje veoma

površno. Ovaj postupak Ba-

nkovića nije ništa neobično.

Postoje novinari koji pozitivno

pišu, i štite Gadafija, mada ceo

svet osuĎuje Gadafijevu dikta-

turu. Inače Banković pčelari

od 1992. godine a na forumu

je postavio pitanje: „Da li

matica jede osim mleča još

nesto“? IzmeĎu ostalog i kaţe:

„Inače imam jedan mini

inkubator za japanske prepeli-

ce. Na njemu je potrebno

samo promeniti parametre

temperature i vlage, i zameniti

nosače (umesto za jaja, staviti

za kaveze)“. Dakle sam

Bankovićevev postupak i reči

dovoljno govore o njemu

samom.

Kada diskusija krene u

neţeljenom smeru po vladare

onda se „lopta“ prebacuje na

privatne poruke i telefone i

tamo preokreće situacij. Tako

Ţivadinović kaţe bivšem ure-

dniku Predragu Brajkoviću:

„Da to ne bi dalje činio,

najbolje je da se čujemo, ali ja

nemam tvoj telefon“. Brajko-

vić kao principijelan čovek

odgovara: „Što se tiče telefo-

nskog razgovora, na tu temu

zaista nema potrebe, jer to nije

pitanje izmeĎu dva čoveka. To

je pitanje koje se tiče svih nas,

to je pitanje principa i morala,

pitanje meĎuljudskih odnosa.

Kakve koristi od toga da se

preko telefona ubeĎujemo? Šta

ima neko koristi od toga, kad

smo mi kao individue toliko

minorni i taj razgovor bi ostao

u telefonskoj ţici. Beznača-

jno“.

56

TakoĎe i urednik foruma

Nenad Ilić iz Kruševca poku-

šava da diskusiju prebaci na

privatne poruke pa kaţe:

„Poslao sam ti na PP Ivo“.

Kada reţim gubi bitku u

diskusijama onda neko od

„gazde“ foruma predlaţe da se

tema zaključa, pristalica po-

drţava a urednik prihvata.

Tako u temi „Statut“ kada su

pojedini forumaši dokazali da

novi statut nije usvojen kao što

tvrdi reţim, Ţivadinović „pre-

dlaţe“: „Da ne bi više

licitirali, predlaţem da se tema

zatvori“. Urednik Nenad Savić

uvaţava „predlog“, obrazlaţu-

ći to rečima: „...vidite ovu na-

šu neslogu teranje maka na

konac čitaju svi pošto je forum

javna institucija čitaju nas

dobronamerni i oni koji nisu

po mom skromnom mišljenju

takve stvari nisu nam sad

potrebne trebamo dići ruke od

ranih nadmudrivanja pa ću

ovu temu zaključati“...

To isto se dešava i u temi

„Bivši urednik pita“. Modera-

tor Marjanović Slobodan „za-

moljava“: „Molim administra-

tora da ovu temu zaključa

nezavisno šta ko o tome misli.

Bilo je dosta. Vratimo se pce-

larstvu“. Administrator foruma

Dragoljub Krstić se, normalno,

slaţe, pa kaţe: „I ja se slaţem

da je vreme da se vratimo

pčelarstvu“. Krstić je time

temu zaključao. „Demokrate“

foruma ne shvataju da se tema

zaključa sama od sebe onda

kada prestane interesovanje, a

dotle niko nema prava da brani

ljudima da diskutuju na

forumu. Marjanoviću i Krstiću

niko ne brani da se vrate

pčelarstvu, ali bez silovanja

uma drugim članovima

foruma.

VreĎanje je privelegija vla-

dara i pristalica reţima. U tom

pogledu se izdvajaju Ţivadino-

vić, Nenad Ilić i Dragan Tucić

iz Srpskog Itebeja.

Spomenko Todorović iz

Bajine Bašte u odgovoru Ţiva-

dinoviću kaţe: „Nije u redu

što se rugate i omalovaţavate

bilo koga, mene...“

Zoran Sević iz Ljubovije

takoĎe se oseća uvreĎenim i

odgovara Ţivadinoviću: „Ja

nikoga ne vreĎam, a ovo je

već vreĎanje! Samo imam

pravo da razmišljam, a to mi

niko ne moţe uskratiti, ma ko

57

to bio u pitanju! Treba napisa-

ti da se ne sme drugačije

razmišljati u temamam, pa to

staviti u pravila“!

Predrag Ivanković iz Bara-

jeva ima 28 godina i smatra da

časopis Srpski pčelar vrši

trovanje. Neverovatno je da

danas u 21 veku jedan mladi

čovek razmišlja na taj način.

Marin Marinić iz So-

mbora smatra da tema Srpski

pčelar treba da se briše i da se

časopis ne spominje nikad

više. TakoĎe i Belić Saša iz

Koceljeva, Stojanović Predrag

iz Vlasotinca, Dragan Miliće-

vić iz Valjeva, kao i moderator

foruma Zdravko Obradović iz

Bačke Palanke. Jedan od čla-

nova foruma je na ovo

odgovorio: „Gospodine Zdra-

vko Obradoviću za Vas i

demokrate poput Vas imam

jednu ţalosnu vest. Sve strani-

ce ovog foruma su odštampa-

ne i svi komentari se mome-

ntalno štampaju, tako da će

ove Vaše filozofske reći biti

na pisanom dokumentu koji će

Vas pratiti do kraja ţivota.

Izvinite. Ţao mi je“.

Na ovom forumu ima zaista

neverovatnih stvari, tako je

Zoran Petrović primetio da

pojedinim urednicima neko

piše poruke, pa Slobodanu

Jevtiću iz Starog Kostolca

kaţe: „Gospodine uredniče

Slobodane, Vi u svakoj poruci

kršite Pravilnik o radu foruma,

diskutujući potpuno van teme.

Svaki urednik na forumu ima

svoju funkciju, Vi ste vatroga-

sac, sipate vodu u vatru. Za

Vas se prvi put čulo kada je

Vaše ime bilo spomenuto u

Srpskom pčelaru. Baš bi bilo

interesamtno da pišete o Vašoj

saradnji sa ovim časopisom,

da li je ta saradnja bila

odskočna daska za Vas i da li

se stidite ili ponosite tom

saradnjom. Analizirao sam

Vaše poruke i primetio da ih

nije pisali jedno već dva lica

različitih misli, različitog kara-

ktera i različite pismenosti, sa

različitim fondom reči. Posle

mog ukazivanja, svako moţe

da obrati paţnju na to i uveri

se da je to tačno. U Vašem je

interesu da to istinito objasni-

te“. U odgovoru Slobodan

Jevtić priznaje da je saraĎivao

sa Srpskim pčelrom ali nije

dao odgovor ko mu je pisao

poruke.

58

Na forumu se stalno

izbacuju nove teme koje su

potpuno beznačajne za pčelare

i pčelarstvo. Te teme i nemaju

za cilj da unaprede pčelarstvo,

već da zavaraju naivne i

lakoverne pčelare da se njiho-

vo rukovodstvo ubija od rada,

i tako skrenu paţnju sa vlastite

nesposobnosti.

Forum SPOS-a ima oko

2500 članova, ali je veoma

mali broj onih koji diskutuju,

svega oko 5%. To govori sve o

ovom forumu. Učestvuju ugla-

vnom pripadnici i simpatizeri

reţima. Velika većina neće da

učestvuje u nedemokratskom

forumu. Sem toga jako je

opasno reći bilo šta, što nije u

skladu sa politikom reţima.

Onda preti opasnost od

pljuvanja i isključenja.

Primer koji dokazuje

da je zaista tako je taj da je

Rodoljub Ţivadinović primiti-

vno provocirao Zorana Petro-

vića da diskutuje rečima: „ Pa

diskutuj, Zorane, ko ti brani.“

Kao i drugom porukom: „Ja

rekoh Zoranu da piše, a on se

izgubi. Šta mu bi?“

Pomagao mu je urednik

foruma Marjanović Slobodan

iz Uţica: „Ma video čovek da

je pogrešio pa se sad kaje.“

MeĎutim, vidi vraga, kada je

Petrović kulturno i argumento-

vano odgovorio 14.02.2011.

godine, Rodoljub Ţivadinović

nezadovoljan njegovim odgo-

vorom 14.02.2011. godine u

22h, 52min. i 24sek. kao poli-

cajac, traţi od Petrovića

legitimaciju i preti mu da će

biti izbačen sa Foruma.

Rodoljub Ţivadinović i Zoran

Petrović su bili ravnopravni

članovi Foruma, te Ţivadino-

vić nije imao nikakvih prava

da usred noći legitimiše

Petrovića, a još manje da mu

preti isključivanjem sa Foru-

ma. To takoĎe nije u skladu sa

pravilnikom o radu foruma.

Sem toga od 2500 članova

ovog foruma nikom nije zatra-

ţena lična legitimacija, jedino

Zoranu Petroviću. U 23h.

18min. i 54sek. Ţivadinoviće-

va je realizovao svoju pretnju,

diktatorski pčelarski reţim

Srbije onemogućio je Zorana

Petrovića da učestvuje na

forumu.

Ovo pokazuje da se sve na

ovom forumu odigrava po

Ţivadinovićevim ţeljama i

59

potrebama, a da su urednici

samo tasteri koji se prema

potrebi pale i gase.

Kao grom iz vedra neba na

forumu se pojavila informaci-

ja da su administrator i jedan

urednik podneli ostavku. Za

v.d. administratora postavljen

je glavni urednik Dragoljub

Krstić, a da su svi ostali ure-

dnici smenjeni zbog loših

meĎuljudskih odnosa. Tema je

odmah „demokratski“ zaklju-

čana po „molbi“ Ţivadinovića,

a „molbu“ izvršio Dragoljub

Krstić i tako u startu pokazuje

zašto je postavljen za v.d.

administratora. Ovaj postupak

takoĎe govori da u savezu

vlada potpuno bezakonje.

Ukoliko postoji odgovornosti

urednika, treba pokrenuti de-

mokratski postupak, po vaţe-

ćim pravnim aktima saveza, a

ne da se sve odvija po

samovolji pojedinaca, staljini-

stički, bez suĎenja, metak u

čelo. Pojedini urednici su

traţili objašnjenje i „plakali“,

a nisu se pitali kako je bilo

forumašima kada su oni bili

nekorektni. Protiv pojedinih

urednika je sigurno trebao po-

vesti postupak zbog vreĎanja,

omalovaţavanja i pljuvanja u

njihovim temama, a protiv

drugih zato što su se stavili u

sluţbi diktatorskog reţima.

Nenad Savić je takoĎe

istakao svoje nezadovoljstvo

njegovom smenom. MeĎutim

Saviću je bilo sve jedno što su

se mnogi forumaši osećali

nezadovoljno kada je on neo-

pravdano udario katanac na

temu Statut, kada su forumaši

dokazali da novi statut nije

usvojen i tako pomogao u

zataškavanju laţiranja usvaja-

nja novog statuta. Da li

ovakav rad Savića ima svoju

pozadinu u tome što se forum

zloupotrebljava za reklamira-

nje njegovog biznisa. Sem

toga u njegovim tekstovima na

forumu ne postoji veliko

slovo, tačka niti zarez, reči se

pišu sastavljeno, što je u

suprotnosti sa pravilima foru-

ma, a moţda i sa pismenošću.

Slobodan Ilić iz Kalgarija-

Kanada ocenjuje rad pojedinih

urednika: „Pojedinci su zaslu-

ţili da budu smenjeni i ranije

jer su svojim ponašanjem i

neuvaţavanjem ostalih učesni-

ka doveli ovaj forum na nizak

nivo i loše meĎuljudske odno-

60

se a iz tog razloga mnogi

iskusni i stručni pčelari se nisu

javljali za diskusije. Na to sam

upozoravo i o tome pisao ali

su moji tekstovi brisani uz

opomene i čak grube reči, ali

to je prošlost hajdemo dalje.

Nadam se više neću dobivat

PP poruku urednika gde kaţe

,,Tvoj komentar bi bio u redu

da si mi se obratio sa VI i ovo

ti je poslednja opomena pred

isključenje“, Napisao sam

,,imenjače“ umesto VI i ako je

to dovoljan razlog da budem

izbačen pored svi prljavi stvari

koje su objavili, sami napisali

pa opet sami povukli i sklonili

ja sam odlučio da se sam

isključim i tako sam i uradio“.

Nikola Petković iz Čačka

izmeĎu ostalog kaţe: „Ni

jedna ozbiljna tema na Foru-

mu nije mogla da zaţivi.

Nastupala je grupa urednika

da je unište . U komunikaciji

birali su šatrovačke izraze,

ponašali su se nedolično, smu-

šeno-, nepismeno, stavljali u

usta posetiocima Foruma ono

što nikada nisu rekli. Nije

svako za ovaj posao. Iţivljava-

li se brišući postove, upućivali

nenormale kritike, dominantno

upotrebljavali šatrovačke izra-

ze. No, i pored svaga izraţa-

vam zahvalnost svim urednici-

ma , jer su uloţili veliki rad.

Sad što nisu ozbiljano shvatili

svoj posao ne treba ih usuĎi-

vati, jer nisu za taj posao“.

Kad oseti silu Ţivadinović

popušta, pa pod pritiskom fo-

rumaša poziva urednike da se

vrate. Dostojanstveno se su-

protstavio Predrag Brajković

koji izmeĎu ostalog kaţe: „Pi-

sši više šta hoćeš i nemoj nas

praviti više blesavima, da niko

od nas ništa ne zna. Zato što si

ubeĎen da samo ti sve znaš,

zato je i izbio ovaj kuršlus“.

Urednici koji su odbili da

se vrate, nisu dozvolili da

budu poniţeni i sačuvali svoje

dostojanstvo su: Predrag Bra-

jković, Vladimir Kovačević,

Nusret Preljević i Igor Radu-

nović.

Vratili su se: Marjanović

Slobodan iz Uţica, Jevtić Slo-

bodan iz Starog Kostolca, Ne-

nad Ilić iz Kruševca, Nenad

Savić iz Ripnja i Zoltan Varga

iz Temerina.

Jedina ţena urednica, Ta-

tjana Mrdak iz Sivca je morala

61

da plati ceh i ode, da bi hrabri

muški urednici ostali.

Forum SPOS-a pored nave-

denog je i pun nestručnosti i

nepismenosti, sa dostoja-

nstvom ispod ljudskog mini-

muma, a u nekim temama čak

ispod ţivotinjskog.

Pojedine diskusije sa foru-

ma SPOS-a koje diktatorski

pčelarski reţim Srbije prika-

zuju u pravom svetlu su pro-

sleĎene Apimondiji sa predlo-

gom da se Savezu pčelarskih

organizacija Srbije suspenduje

članstvo u Apimondiji sve dok

je ovaj reţim na vlasti.

Apimondija koja se dekla-

riše kao Pčelarske ujedinjene

nacije mora da vodi brigu o

demokratiji u svakoj svojoj

članici.

_______________________________________________________

DIMNI TOP

SVETA MED LESKOVAC

CENA SAMO 2 900 DIN.

TEL. 016 / 22 – 00 – 48 MOB. 061 / 172 17 61

62

SKUPŠTINA DRUŠTVA PČELARA

DUBOČICA LESKOVAC

Radno predsedništvo

Krajem zime kada pčelari

uţurbano vrše pripreme za

početak nove sezone, odrţana

je redovna godišnja Skupština

Društva pčelara "Dubočica" –

Leskovac. U večernjim časo-

vima 22. marta 2011. godine

sednici Skupštine prisustvova-

lo je više od 90 % članova

ovog Društva. Na Dnevni red

rada Skupštine stavljena su

akutuelna pitanja kao što su:

usvajanje finansijskog izvešta-

ja i i zveštaja o radu iz pretho-

dne godine, usvajanje progra-

ma rada za 2011. godinu,

preregistraciji udruţenja u

skladu sa zakonom Republike

Srbije, i predlog članova dru-

štva za dodelu priznanja

SPOS–a.

Sve donešene Odluke Sku-

pština je jednoglasno donela

što govori o jedinstvu i dobroj

63

saradnji ičlanova Društva

"Dubočica".

U toku rada Skupštine uru-

čena su i priznanja SPOS–a

dodeljena zasluţnim članovi-

ma Društva za rad u pretho-

dnom periodu. Diploma "Prof.

Jovan Ţivanović" uručena je

Nebojši Coniću iz Leskovca.

Nebojša Conić

Zlatna značka Trojanu

Stojkoviću iz sela Donje

Brijanje.

Povelja Branku Tasiću iz

Leskovca.

Trojan Stojković

Pohvalnica Branku Rajkovi-

ću iz sela Velika Grabovnica.

Branko Rajković

64

Druga pohvalnica uručena

je Zoranu Mišiću iz sela

Nakrivanj.

Zoran Mišić

Zahvalnica je uručena Siniši

Stanisavljeviću iz Leskovca i

SrĎanu Trajkoviću iz Lesko-

vca.

Siniša Stanisavljević

SrĎan Trajković

Posle skupštine velepčelar

sa 300 društava, zv. „Dragan

pčela“ iz Leskovca odrţao je

veoma korisno predavanje.

Dragan pčela

65

SAVEZU PĈELARSKIH ORGANIZACIJA SRBIJE

Molerova 13

11000 Beograd

Z A H T E V

Izvršni odbor Društva

pčelara Dubočica Leskovac je

dana 18.11.2010.godine na

svom dnevnom redu imao

izmeĎu ostalog i: „Razmatra-

nje opravdanosti troškova

funkcionera SPOS-a na puto-

vanja u inostranstvo“. Kako je

prikaz ovih troškova u finansi-

jskim rashodima SPOS-a obja-

vljenim u časopisu Pčelar dat

nejasno, pa čak i zakamufli-

rano, što navodi na sumnju,

odlučeno je da se od SPOS-a

zatraţi: „Detaljan finansijski

izveštaj, za sva putovanja u

inostranstvo, za sva lica koja

su išla o trošku SPOS-a, po

svim stavkama pojedinačno od

Apimondije u Francuskoj

2009. pa do danas“.

Pošto su sredstava SPOS-a

naša sredstva i sredstva ostalih

članica SPOS-a, traţeni fina-

nsijski izveštaj će pored ra-

zmatranja u našem udruţenju

biti objavljen u časopisu

Srpski pčelar.

ODGOVOR SPOS-a

U odgovoru SPOS-a br.

82/2010, od 22.12.2010. izme-

Ďu ostalog stoji:

1) „objasnite vaše navode, jer

su nam nejasni“;

2) „precizno, jasno i transpa-

rentno precizno navedite

koje podatke ţelite da vam

dostavimo, jer se to ne vidi

iz vašeg dopisa koji je

uopštene i nejasne prirode“;

KOMENTAR

Svako moţe da vidi da je

zahtev Društva pčelara Duboči-

ca Leskovac krajnje jednosta-

van i jasan. Da li je inteligenci-

ja nadleţnih u SPOS-u na ta-

kvom nivou da zaista ne mogu

da shvate ovako jednostavan

dokument ili je reč o izbegava-

nju davanja podataka, zaključi-

te sami.

66

KONTROLA UMA

Nikakva tajna nije da se

vrlo lako moţe prodreti u

ljudski mozak i tako naterati

čoveka da se ponaša onako

kako to neko hoće.

Očigledno je da je cilj

diktatorskog pčelarskog reţi-

ma Srbije da ima poslušne

članove. To postiţe preko

kontrole uma kojim se moţe

usmeriti ponašanje pojedinca

ili velikog broja članova

SPOS-a. Ovo je specijalni i

stari metod koji se koristi za

odrţavanje velikog broja ljudi

u poslušno i korisno „stado“.

Tako se ljudi mogu mnogo

bolje programirati od ţivotinja

i dovesti u stanje poslušnosti,

izvršavanja zadataka i zadovo-

ljstva sa onim što imaju.

Forum i sajt SPOS-a, kao i

časopis Pčelar su informativna

sredstva preko kojih vladari

SPOS-a ostvaruju svoj cilj.

Pčelari preko njih dobijaju

nebitne i nekorisne informa-

cije. Te informacije su za

površno razmišljanje ili ne

zahtevaju bilo kakvo razmi-

šljanje. Čovek i ţivotinjne

znaju šta se jede a šta ne, ali

hranjenje mozga je potpuno

van kontrole čoveka. Mnogi

pčelari otvaraju svoj mozak za

veliku količinu mentalnog Ďu-

breta SPOS-a. To dovodi do

teškog trovanja mozga i psiho-

loškog drogiranja koje izaziva

nagomilano SPOS-ovo „Ďu-

bre“, a da oni toga uopšte nisu

svesni.

Udarne informacije u ko-

ntroli uma pčelara zauzimaju

aktivnosti vladara SPOS-a u

vezi marketinga, subvencija i

povoljnih kredita. Kad se bolje

pogleda to su beznačajne akti-

vnosti, koji svode pčelare

samo na pasivne posmatrače

dogaĎanja koja se odvijaju po

nečijoj tuĎoj volji. Takvim

„informativnim“ programom u

njihovu svest ulaze razne

skrivene i neprimetne „poru-

ke“. One svakom pčelaru

jasno stavljaju na znanje da je

67

on jedna beznačajna osoba

koja ništa u svom ţivotu sam

ne moţe da promeni, te je zato

potrebno da pokorno sledi one

koji će to učiniti za njega „čim

se steknu uslovi“. Pčelar treba

samo da sledi njihove „mudre“

reči i da čeka. Spas i bolja

budućnost će uskoro doći.

Kada pčelar otvori mozak i

proguta mamac on postaje

zavisnik i ima grozničavu

potrebu da prati dogaĎanja i da

čeka „promenu na bolje“ u

svom ţivotu. Proizilazi da

njihov ţivot ne zavisi od njih

samih, već od vladara SPOS-a.

Pored toga, posebno je va-

ţno širenje straha od neprijate-

lja. Neprijatelji su falsifikatori

meda i Srpski pčelar. Po potre-

bi drţavne institucije i drţavni

finkcioneri. TakoĎe i svi poje-

dinci koji se suprotstave reţi-

mu. Za funkcionere SPOS-a

postojanje stalnih neprijatelja

je veoma vaţna stvar, da bi

pčelari bili napeti, zabrinuti i

„borbeno pripravni“. Zato im

se stalno nameće iluzija da su

neprekidno u sukobu sa

neprijateljem.

Ako ste pošten čovek, vaš

uspavani i „izuzetno“ informi-

sani um koji razmišlja u

skladu sa časopisom Pčelar,

sajtom i forumom SPOS-a, vi

ćete onda razumeti i podrţati

„ogromne napore“ funkcione-

ra SPOS-a.

_______________________________________________________

CRNI BISERI

OVOM PRILIKOM IZDVAJAMO DISKUSIJE VOJE

BRSTINE NA FORUMU SPOS-a

- Dragane, i jedna matica je

puno. matica tokom prole-

ća kada su odgovarajuće

dnevne temperature i kada

ima dovoljnih količina

unosa cvetnog praha i

68

nektara zaleţe preko

3.000 jaja dnevno dok se

ta količina u vreme kišnih

dana značajno smanjuje.

Tokom lošeg perioda ta

količina pada i ispod 1500

jaja ako već ima dosta

zaleţenog legla.

- Zajednica sa ograničenim

i odgovarajućim plodi-

štem izblokira maticu,

pojede joj sva zaleţena

jaja pa čak i jedan broj

larvi i odmah na samom

početku paše usmerava se

na iskorišćenju paše i na

toj za DB košnice laganoj

i slaboj paši, i usmeri se u

iskorišćavanje paše, dok u

košnicama sa velikim

plodištem širi i othranjuje

leglo, ovamo u RV samo

donosi i preraĎuje med.

VIC

U Niškoj klinici student

medicine i pčelar polaţe

završni ispit tema autopsija,

profesor kaţe:

- Vidim da ste dobro

savladali gradivo, ostaje

da vidimo dali ste

gadljivi.

Pokaza prst studentu, i lešu

koji je potrbuške leţao na

stolu ugura prst u dupe, zatim

izvadi prst, stavi prst u usta i

oliza ga.

- Sada vi kolega.

Student isto to uradi i kada

oliza svoj prst profesor mu

reče:

- Vidim da niste gadljivi ali

niste ni dovitljivi, ja sam

gurnuo srednji prst a sta-

vio u usta i olizao kaţi-

prst.

Naljuti se student, ode sa

klinike te mu tako ne upisaše

niti overiše kolokvijum.

Rašić Nenad

Beograd

69

NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA

MEDVEĐI BRLOG

Oduţi se ova zima,

reĎaju se hladni dani,

hoćel’ zima najzad stati,

pčelari bi hteli znati?

Na prognozu TV fiksnu,

prognozeri često kiksnu.

Iskustvo nam staro kaţe

samo mečka još ne slaţe.

Ako na Sretenje

iz brloga izaĎe meda

i svoju senku ugleda

pa se ponovo u brlog vrati,

zima će još potrajati.

Zbog saznanja ovoga

krenusmo do prvog brloga.

Zavejane vode staze,

al’ se one tiho gaze,

da nas zveri ne opaze,

ka opasnom ovom skupu,

idemo pravo na mečkinu rupu.

Stiţemo do brlog,

dr. Mede vrlog,

da zvirnemo šta se radi,

stanje u njegovom kabinetu,

prezentujem celom svetu.

Najmudrija medveĎa glava,

dr. Meda predsedava.

Skupila se medveĎa svita,

upravo je sad vizita,

medveĎa je to elita.

Dr. Meda se klati iz fotelje,

čepuje vino „Monpelje 2009“,

nešto brunda saće-ţvaće,

niz njušku med mu curi,

u flašu vinsku zuri.

Oko njega društvo fino,

konzumira isto vino.

Dr. Medo glavna njuška,

s papirima nekim šuška.

To su na početku mandata,

obećanja naivnima olako data.

S papirima njušku briše,

oko njega papiri lete,

te „salvete“ ko’ konfete.

S medvedima on se kuca,

nazdravlja i štuca.

Odpozdravlja meda Šljivko,

gadno se i on nasvirko.

Kao pravi lokal-patriota

cuga šljivku, nije ga sramota.

Ţeli svima mnogo sreće,

dnevnica, mandata i

da budu plate veće.

Jedan lego, ko da spava

70

zavaljena njemu glava,

glava puca, bunca, brunda,

uflekana njemu bunda,

pa izgleda kao prase.

Drugi lego potrbuške,

pa iz gajbe jede kruške.

Treći, peti i svi tako,

bruku ovu gledati nije lako

u čekanju i sunce zaĎe

iz brloga niko ne izaĎe.

U brlogu njima fino,

čepuje se strano vino.

O pčelari, jadne li nam majke,

Na medvede podiţimo hajke.

Stanje ovo intelekt nam vreĎa,

da ovim medvedima

što pre vidimo leĎa.

Branko Antić Gulit

Banatsko KaraĎorĎevo