Радмила Жежељ-Ралић

ПРИРУЧНИК ЗА УЧИТЕЉЕ УЗ УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ

СРПСКИ ЈЕЗИКЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

2

Приручник за учитеље уз уџбенички комплетСрпски језик за четврти разред основне школедруго издање

Ауторка: Радмила Жежељ-РалићРецензенти: др Свенка Савић, професор, Филозофски факултет у Новом Саду

Радиша Ђорђевић, дипломирани педагог Ивана Васиљевић, професор разредне наставе, ОШ „Уједињене нације“ у Београду

Графичко обликовање: , Нови СадЛектура: мр Горан Зељић

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11000 Београд Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић-ОрлићУредник: Александар Рајковић

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

3

Уместо предговора.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Шта садржи приручник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Уџбенички комплет за српски језик за четврти разред . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Кратак осврт на Наставни план и програм за четврти разред

и планирање наставе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Методичка ризница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Садржај читанке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

1. целина: НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

2. целина: У ОЛДАНИНИМ ВРТОВИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

3. целина: ОСЛУШНИ СРЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

4. целина: ИЗ СРПСКЕ СТАРИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

5. целина: МЕСЕЧЕВЕ ПРИЧЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

6. целина: ТИ МОЖЕШ НАЈВИШЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

7. целина: ТЕБИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Усмено и писмено изражавање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Мала ризница идеја у настави граматике и правописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Уместо одјаве. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

САДРЖАЈ

4

„Имао сам у животу само једног правог, искреног пријатеља – књигу.“

Волтер

„Рај на земљи налази се на грудима жене,на леђима коњаи на страницама књига.“

Арапска пословица

Књига

У последње време, са разних страна, чују се разни гласови о крају и пропа-сти књиге. Пред налетом компјутера, телевизије и филма, књига је осуђена на коначну пропаст и ишчезнуће из људског живота. С друге стране, никад до-сад у историји човечанства није штампано више књига, никад није било толи-ко писаца и никад није више продавано књига. У Немачкој се за један једини дан прода милион примерака књига, ако је то тачно. У Италији за недељу дана изађе милион примерака разних књига, ако је то тачно.

Књига, шта је то? Какав је то производ људског духа, каква је то вредност, не-пролазна вредност која прети да по трајности превазиђе египатске пирамиде?

„Књига је вреднија од свих споменика украшених сликама, рељефом и дубо-резом, јер она сама гради споменике у срцу онога који чита“ (египатски натпис из Новог царства).

Одавно већ је углед књижевника прерастао углед генерала, председника, глумаца... одавно већ су књижевници постали савест човечанства. Ту, недав-но, један писац је рекао: „Данас писац замењује свештеника... он теши, осуђује, пророкује. Његов глас не одјекује у броду цркве већ се громогласно разлеже с једног на други крај света.“ То што је речено није речено баш ту недавно, то је речено пре 150 година, а то је рекао Балзак. Никада, чини ми се, није придаван већи значај писцу и његовом мишљењу и никад писци нису мање имали ути-цаја на историјске и друштвене догађаје него данас. /.../

Књига, шта је то? Учитељ у младости, саветник у животу, утеха у болести, тузи и старости. Књига је најбољи чoвеков пријатељ. Књига је најлепша ствар, како кажу Бугари. /.../

Позориште је измишљено за неписмене, филм је измишљен за неписмене, телевизија је измишљена за неписмене, само је књига измишљена за писмене, то јест за оне који читају сваки дан, који једноставно без књиге не могу. А так-вих је у Србији данас мало, врло мало. Једва нешто више од педесет хиљада људи, ако ту не рачунамо ђаке, студенте и професоре, дакле, оне који читају зато што морају. /.../

УМЕСТО ПРЕДГОВОРА

5

Књига је светлост разума, кроз књигу најбољи и најумнији људи прошлости разговарају са вама. Има ли лепшег друштва од друштва Хомера, Платона, Шек- спира, Шопенхауера, Достојевског, Толстоја и Чехова? И других, многих дру-гих.

Као што Сунце обасјава свет, тако и књига обасјава човекову душу. „Соба без књиге је као тело без душе“ – рекао је Цицерон. Исто то, само мало другачије, рекли су Италијани : „Књиге су за душу оно што је храна за тело.“

Станоје Макрагић (из „Политике за децу’’)

6

Приручник има неколико целина. У првој целини представљена је кон-цепција уџбеничког комплета за српски језик за четврти разред. Комплет чинe читанка „Речи чаробнице“ и радни уџбеник о језичко-граматичким садржајима „О језику“.

У другом делу дат је кратак осврт на нови Наставни план и програм као и на планирање и програмирање наставе српског језика у четвртом разреду основ-не школе уз примену овог уџбеничког комплета.

Централно место и у овом приручнику припада дидактичко-методичким идејама и упутствима у раду са читанком, односно уџбеником „О језику“. Циљ и ове мале ризнице је да обогати методичку праксу сваког учитеља понаособ и да им омогући да што квалитетније реализују циљеве и задатке постављене Наставним планом и програмом за четврти разред.

Ризница прати садржај читанке „Речи чаробнице“ и уџбеника „О језику“.Идеје о организацији часова разрађене су пре свега за обавезни део про-

грама.Полазећи од уверења да је учитељима добро позната традиционална ме-

тодика, ауторка приручника се трудила да прикупи и опише и оне технике о којима се мало података може наћи у важећим уџбеницима методике српског језика.

Напомињемо да идеје дате у овом приручнику нису обавезујуће, оне пред-стављају само један од могућих начина за успешну реализацију наставе српског језика и књижевности. Идеје је могуће сажимати и проширивати, међусобно повезивати или раздвајати, дограђивати и домаштавати, а све у зависности од припреме наставника и предиспозиција одељења у коме се примењују.

ШТА САДРЖИ ПРИРУЧНИК

7

Циљ ове читанке је да уведе младог читаоца у величанствени свет уметнос-ти, да формира његов књижевни укус и да му развије читалачку културу и љу-бав према читању.

Читанку сачињава прописани избор лектире који чине одабрани текстови, лирски, епски, драмски и научнопопуларни, као и један број текстова који представљају ауторски избор и који могу имати допунски, односно факулта-тивни карактер.

Садржај читанке распоређен је у седам тематски сродних целина. На крају сваке целине отвара се прича о једном медију масовне комуникације, почев од књиге као најстаријег медија, преко фотографије, радија, стрипа, филма, те-левизије до Интернета.

Читанка започиње обраћањем читаоцима и позивом да слободно закораче у чудесни свет чаролије сачињене од љубави и људског сна. Након тога читао-ци се могу упознати са садржајем читанке где су обавезни текстови обележени звездицом.

Читанку прати сликовни речник постављен на маргинама. На крају читанке налази се списак непознатих и мање познатих речи са упутством за правилно коришћење речника, затим белешке о писцима под називом „Они су писали за нас“ које читаоца упућују на време када је одређени стваралац живео, као и на најзначајнија дела за децу која је написао. Индекс књижевнотеоријских појмова и врста (важне речи у читанци) има за циљ да учини пречицу у про-налажењу њихових значења. На крају читанке је и одјава у облику завршног ауторкиног обраћања ученицима.

Све текстове прате дидактичко-методичке апаратуре, водичи за ученике и учитеље, чији је циљ да ученику олакшају учење и сналажење у свету књижев-ности, а учитељима дају смернице за квалитетно огранизовање наставе. Апа-ратуре су подељене у неколико целина са циљем да омогуће комуникацију са текстом на више нивоа сложености. Посебно истичемо апаратуре у рубрици „Хајде да стварамо“, чији је циљ да продубе и подстакну креативни потенцијал ученика.

Читанку прати језичко-граматички додатак под називом „О језику“. У њему су обрађени граматички и правописни садржаји предвиђени програмом за четврти разред. Овај уџбеник конципиран је као радна књига у којој сваку тему прати низ задатака за вежбање и утврђивање знања. Нове садржаје пре-зентују два наратора, Свитац и Рода, ликови из читанке за трећи разред, са којима су се ученици радо дружили. Садржаји у уџбенику презентовани су у облику стрипа што би требало да привуче пажњу ученика и олакша им пои-мање предвиђених граматичких појмова, пре свега због наглашеног хумора и досетки.

На крају уџбеника налази се попис најчешћих правописних недоумица на које наилазе ученици овог узраста. Ове недоумице сврстане су по азбучном реду.

УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД

8

Визуелни идентитет комплета осмислила је проверена екипа стручњака за ову област са циљем да се задовоље естетске потребе ученика четвртог разре-да и да се њиме појача функционалност поменутих уџбеника.

Читанка „Речи чаробнице“ избор је срца и знања. Тамо где је законодавац превише уозбиљио програм, ауторка је додала изданке сопственог цветника.

Понуђени избор, уколико се определите за њега, свакако може задовољити и најзахтевније потребе у вези са наставом књижевности и језика. Уђите у њега као у партнерство за игру или направите други избор.

Врлина овог уџбеничког комплета јесте савремен приступ настави српског језика уз могућност избора задатака који разигравају дечје знање и дух. Уз читанку се добија компакт диск на којем одабране текстове читају наши познати глумци.

9

Наставни план и програм за четврти разред чине три подручја: књижевност, језик и језичка култура. Свака од ових целина има своја ужа предметна под-ручја без чијег познавања се учење тешко може успешно организовати.

Тако за успешно планирање наставе треба имати на уму да је законодавац прописао четрдесет наслова предвиђених за часове лектире. У том броју садр-жано је шеснаест лирских текстова, деветнаест епских, три драмска и два науч-нопопуларна текста. Уз то, један број текстова треба да одаберу и обраде сами ученици и учитељи из различитих часописа и енциклопедија за децу.

Значајан број текстова није се појављивао у досадашњим наставним плано-вима, што учитеља обавезује да их претходно пронађе и добро проучи како би могао успешно да планира свој рад.

Оквиран број за реализацију наставе књижевности на годишњем нивоу мо-гао би бити 90 часова.

Настава језика представљена је кроз три предметна подручја: граматика, правопис и ортоепија, па би, с обзиром на укупан број постављених захтева, за ове садржаје требало планирати око четрдесет часова. Такође, треба имати на уму да се настава језика не реализује само на посебно планираним часовима језика, већ на сваком часу и у свакој ситуацији погодној за тумачење одређене језичке појаве.

Треће и последње предметно подручје чини језичка култура, у коју спадају садржаји усменог и писменог изржавања (препричавање, причање, описивање, извештавање, ортоепске и ортографске вежбе, лексичке и семантичке вежбе, синтаксичке и стилске вежбе и др.). За ово подручје у току планирања треба предвидети око педесет часова. Међутим, како је ово предметно подручје нај-директније везано и за наставу књижевности и за наставу језика, то ће се ње-гови садржаји реализовати готово свакодневно.

Будући да се наведена предметна подручја међусобно прожимају и чине це-лину у којој је тешко повући оштре границе, у току планирања треба имати флексибилан приступ.

Како четврти разред представља заокружен циклус у току школовања уче-ника, треба имати на уму да је ово права прилика за обнављање, утврђивање и систематизацију свих наставних садржаја обрађених у прва четири разреда.

Планирање наставе даће најбоље ефекте ако се сачини добра годишња структура наставног плана и програма, а онда приступи детаљном месечном планирању. Услов за успешан план јесте добро проучавање циљева, општих и посебних задатака наставе српског језика и, када је год могуће, тематска пове-заност међу садржајима српског језика и осталих наставних предмета.

Сваки наставник у току планирања наставних јединица, али и месечног и годишњег планирања, морао би себи да постави неколико питања која ће му олакшати планирање и саму реализацију планираног.

Прво би требало да размислимо о значају одређене наставне јединице (теме) и њеној вези са већ обрађеним градивом, као и са наставним једини-цама које следе. После тога треба размислити о томе какве све могућности

КРАТАК ОСВРТ НА НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД И ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ

10

у погледу развоја дечјег мишљења и закључивања пружа одређени садржај, на који начин ће се нове идеје истраживати и преносити ученицима, како се предвиђени садржаји могу повезати са другим наставним предметима (темат-ско повезивање садржаја), као и шта ученик треба већ да зна и које вештине да поседује да би успешно савладао планирано градиво. Затим треба размишља-ти о потребном времену и ресурсима који су неопходни за реализацију часа. У току планирања наставне јединице треба предвидети време за проверу ус-војености знања (мини-проверавање) како бисмо имали представу о томе како су ученици схватили одређени садржај и шта још треба да ураде.

Такође, увек треба размишљати на који начин ћемо мотивисати ученике за наставне јединице које се њима чине небитним. На пример, настава граматике на овом узрасту важна је и због лакшег савладавања страних језика.

Било би пожељно да се за сваки час планира и време када и како ће ученици процењивати степен и квалитет свог учешћа у раду, као и задовољство постиг-нутим резултатима. Самооцењивање и самопроцењивање сопственог учешћа и рада појачава мотивацију за учење, обезбеђује објективност у сагледавању сво-га знања, развија самосвест, подстиче сарадничке односе у одељењу. Тако на-ставник престаје да буде „противник“, а постаје партнер на истом задатку. Да би самооцењивање било успешно, треба поставити прецизне критеријуме о томе шта се и како оцењује и оно мора бити јавно и свеобухватно.

У вези са претходно изложеним предлажемо да се ученици на почетку сва-ког месеца упознају са планираним програмом рада како би и сами могли да допринесу његовој успешнијој реализацији, на пример, кроз прикупљање од-говарајућег писаног материјала, видео материјала, обезбеђивања средстава за рад на часу (папири у боји, слике, фотографије, материјали са Интернета и сл.). Такође, ученици се могу оспособити да самостално или у групама израђују одређена наставна средства, посебно применом рачунарске технологије.

11

Подсетићемо се најпре на етапе општег модела у обради књижевног те-кста:

1. Емоционално-интелектуална припрема (мотивациони разговор)

2. Најава наставне јединице (текста)

3. Изражајно (интерпретативно) читање

4. Локализовање текста (ужа и шира локализација по месту и времену

радње)

5. Гласно, усмерено и истраживачко читање

6. Тумачење непознатих речи и израза

7. Разговор о непосредном доживљају и утисцима

8. Анализа (интерпретација) текста: садржинска, идејна, етичка, психолошка

9. Обрада (интерпретација књижевног лика)

10. Језик и стил

11. Синтеза (уопштавање)

12. Самостални и стваралачки рад ученика

13. Домаћи задатак

За разлику од нормативне, стваралачко-истраживачка методика не при-хвата строге и шаблонизоване моделе, већ подстиче флексибилност дечјег мишљења, отвореност за идеје, комплексно посматрање људи и појава, кри-тички приступ тексту, слободу у изношењу властитих идеја и ставова, као и трагање за новим, необичним и духовитим решењима, отвореност за нове идеје и естетску осетљивост духа, неговање индивидуалности и богаћење ин-телектуалних и емоционалних доживљаја ученика.

Циљ ове ризнице је да се искористе све предности савремене методичке науке и обогате дечје знање и фантазија.

МЕТОДИЧКА РИЗНИЦА

12

НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ – Мошо Одаловић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10KAD DEDICA NE ZNA DA PRIČA PRIČE – Đani Rodari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12ДОКТОР ГРОЗОЗО МАЛО ХАРА ПО СВЕТУ – Владимир Андрић . . . . . . . . . . . . . . . 14КО ДА ТО БУДЕ – Стеван Раичковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17ЈУНАЧКА ПЕСМА – Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19ЉУБОМОРНО ДУГМЕ – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22ГРАД – Јанко Веселиновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24ЈЕСЕН – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27ПОЗНО ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО – Исидора Секулић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29ЧАРОЛИЈА РЕЧИ – КЊИГА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

У ОЛДАНИНИМ ВРТОВИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33BESKRAJNA PRIČA – Mihael Ende . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34OLDANINI VRTOVI – Grozdana Olujić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38САЊА – Момо Капор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42MALI PRINC – Antoan de Sent-Egziperi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46АЛИСА И ВЕЛИКО РУЖИНО ДРВО – Луис Керол . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49PČELICA MAJA – Valdemar Bonsels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51РУЖНО ПАЧЕ – Ханс Кристијан Андерсен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53TRNOVA RUŽICA – Braća Grim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56ЧАРОЛИЈА СВЕТЛОСТИ – ФОТОГРАФИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

ОСЛУШНИ СРЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61ДРУГ ДРУГУ – Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62ПАУКОВО ДЕЛО – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64МРАВ ДОБРА СРЦА – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66КАД СЕ СНОВИ ОСТВАРЕ – Рене Гијо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70ШТА СЕ СВЕ МОЖЕ ШЕШИРОМ ОД ЦРНЕ КОЖЕ – Раде Обреновић . . . . . . . . . . . 74СТЕФАНОВО ДРВО – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76AŽDAJA SVOME ČEDU TEPA – Ljubivoje Ršumović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80LUCKASTA PESMA – Federiko Garsija Lorka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81ЧАРОЛИЈА ЗВУКА – РАДИО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

ИЗ СРПСКЕ СТАРИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83НАЈБОЉЕ ЗАДУЖБИНЕ – народна легенда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87НАДЖЊЕВА СЕ МОМАК И ДЕВОЈКА – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90СТАРИ ВУЈАДИН – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92ШЉИВЕ ЗА ЂУБРЕ – народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94ПЕПЕЉУГА – народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96PEPELJUGA – Aleksandar Popović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

САДРЖАЈ ЧИТАНКЕ

13

ЈЕЛЕНЧЕ – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107ЧАРОЛИЈА ЦРТЕЖА И РЕЧИ – СТРИП . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

МЕСЕЧЕВЕ ПРИЧЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109ТЕСЛИН МАЧАК – Миодраг Новаковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110МЈЕСЕЧЕВА ПРИЧА – Григор Витез . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115PRIČA O DEČAKU I MESECU – Branko V. Radičević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118JUTRO NA MESECU – Herbert Džordž Vels . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121СУНЧЕВ ДАР – Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124ЦИГАНИН ХВАЛИ СВОГ КОЊА – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126МЕСЕЦ – Момо Капор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129ЧАРОЛИЈА ПОКРЕТНИХ СЛИКА – ФИЛМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

TИ МОЖЕШ НАЈВИШЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131БОСОНОГИ И НЕБО – Бранислав Црнчевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132ЧИК, ДА ПОГОДИТЕ ЗБОГ ЧЕГА СУ СЕ ПОСВАЂАЛА ДВА ЗЛАТНА БРАТА – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136PODELA ULOGA – Gvido Tartalja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140ОД ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА – Михаило Пупин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143ЗЛАТНА РИБИЦА – Душко Трифуновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148VIOLINA – Miroslav Demak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149ЧАРОЛИЈА ГЛЕДАЊА И СЛУШАЊА НА ДАЉИНУ – ТЕЛЕВИЗИЈА . . . . . . . . . . . . . 152

ТЕБИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153ПРВА ЉУБАВ – Бранислав Нушић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154ТЕБИ – Драгомир Ђорђевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158ПЛАВИ ЗЕЦ – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159ТРЕШЊА У ЦВЕТУ – Милован Данојлић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162ПРИМЕР ЗА УГЛЕД – Влада Стојиљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163NAVIJAM ZA VIOLETU – Nedeljko Popadić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166УСПАВАНКА ЗА Д. – Перо Зубац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167ЗЛАТНО ЈАГЊЕ – Светлана Велмар-Јанковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168ЛЕГЕНДА О ДЕЧАКУ ИЗ ЊУЈОРКА – Драган Лакићевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174КАО КРАТАК ЛЕП САН – Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177ВОЛЕО БИХ – Недељко Попадић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181ЧАРОЛИЈА РАЧУНАРСКОГ СВЕТА – ИНТЕРНЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182

РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183ОНИ СУ ПИСАЛИ ЗА НАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187ВАЖНЕ РЕЧИ У ЧИТАНЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

САДРЖАЈ ЧИТАНКЕ

14

1. Мошо Одаловић: На захтев публике

1. Разговор са ученицима започети тако што ћемо их подсетити да је летњи распуст тек завршен и замолити их да се сете шта им је на распусту било пријатно, а због чега су желели да се он што пре заврши. Замолити да поди-гну руке најпре они који би желели да распуст још траје, а потом они који су се ужелели школе. Тражити да образложе своје ставове.

2. Питати ученике да ли им је познато значење речи публика. Тражити да се сете како се понаша публика у бископу, позоришту, на спортским утакмица-ма...

3. Најава циља: Данас ћемо читати песму познатог српског песника за децу Моше Одаловића „На захтев публике“. Уочите ко је публика у овој песми и какав захтев има.

4. Изражајно читање песме. 5. Разговор о доживљају: О чему сте размишљали док сте слушали песму?

Да ли делите пишчево мишљење? Зашто? 6. Анализа песме не основу апаратура датих у читанци. 7. Интерпретативно читање песме. 8. Презентовање проширеног садржаја песме у облику монолога. 9. Стваралачко изражавање: решавање задатака постављених у делу „Хајде да

стварамо“.10. Читање и анализа задатака.11. Поделити ученицима празне папире и замолити да их поделе на два јед-

нака дела повлачећи вертикалну линију по средини листа. На левој страни папира треба да напишу изреку „Лепа реч и гвоздена врата отвара“, а на десној своје тумачење изреке. Могу користити речи и цртеже.

12. Презентација радова.13. Евалуација (процена) часа.

2. Добрица Ерић: Свитац пшеничар и воденичар*

1. Игра 1: Ти си воденичар. Опиши своје занимање.2. Игра 2: Замисли сад да си свитац! Коме би светлео твој фењер?3. Питати ученике да ли знају шта значе следеће речи: поточара, жижак, воде-

ница, жрвањ, софра, лула, сутон. У ком окружењу се сусрећу ове речи? Како је настала реч воденица? Које још речи у себи имају реч вода?

4. Изражајно читање песме (учитељ или звучна читанка, компакт диск) са циљем да се разуме садржина (необично пријатељство).

1. целина: НА ЗАХТЕВ ПУБЛИКЕ

15

5. Прва сазнања о садржини песме, разговор о доживљају. Какве мисли и осећања је у вама побудила ова песма? Какав је утисак на тебе

оставио воденичар? Зашто су свитац и воденичар постали пријатељи? 6. Истраживачко читање: прочитај песму у себи и откриј што више млинаревих

особина. 7. Како и чиме је писац задржао твоју пажњу? 8. Да си ти песник, да ли би нешто променио/променила у песми? Шта? 9. Која је порука овог текста? Да ли ти је познато још неко необично прија-

тељство?10. Рад на стваралачким задацима из читанке.11. Повратна информација.

Напомена: Час се може организовати и само на основу задатака из читанке.

3. Ђани Родари: Кад дедица не зна да прича приче

1. Час започети тако што ће ученици наводити своје омиљене приче – народне и ауторске.

2. Подсетити се шта су приче.3. Најавити циљ часа и прочитати причу. 4. Следећи кораци могу се организовати на основу задатака у читанци.5. На крају ученицима можемо поставити и овакво питање (задатак): Да си ти

писац, шта би променио/променила у причи?

4. Владимир Андрић: Доктор Грозозо мало хара по свету

Напомена: Овај час може се планирати у оквиру разговора о телевизији или на часовима када ученици бирају текстове о којима ће говорити. Уз текст је понуђено доста задатака па учитељ може одабрати оне који одговарају кон-цепцији часа који планира. Ученике треба обавестити да Пустолов није само телевизијски, већ и књижевни лик. Можемо им препоручити да прочитају књи-гу Владимира Андрића „Гудуре Обреновца“.

16

5. Стеван Раичковић: Ко да то буде*

1. Час започети разговором: Шта значи бити усамљен?2. Шта је усамљеност?

За кога се каже да је усамљеник? Од које речи је настала реч усамљен/усамљена? Зашто људи постају усамљени? Да ли је усамљеност пријатна? О чему маштају усамљени?

3. Најава циља часа и читање песме.4. Разговор о доживљају, тумачење речи ленгер, палуба, банути...5. Које је осећање наговештено у песми? На основу чега то закључујемо?6. Која је строфа посебно задржала твоју пажњу? Зашто?7. Које је твоје омиљено превозно средство? Да ли знаш када и где је настало?

Потражи податке о томе! 8. Остатак часа планирати користећи задатке из читанке.9. Подсетити се раније обрађених текстова Стевана Раичковића.

6. Мирослав Антић: Јуначка песма*

1. Час можемо почети користећи технику „анализа семантичких обележја“.На графофолији нацртамо табелу. Ученици на одређено место треба да упи-шу знак + да би тврдња била тачна. Списак дела одабирамо на основу тога шта је ученицима познато (шта је обрађено).

песма

народна ауторска

прича

нар. аутор.

бајка

нар. аутор.

басна

нар. аутор.

Цврчак и мрав

Јуначка песма

Пепељуга

Шљиве за ђубре

Олданини вртови

Стари Вујадин

Легенда: нар. = народна; аутор. = ауторска књижевност.

17

Ученици имају задатак да саопште одговоре како бисмо попунили табелу. Дозвољено је да користе садржај читанке као помоћ.

Ова техника погодна је и за завршне активности на часу, посебно за утврђи-вање знања.

2. Подсећање на текстове Мике Антића које смо до сада упознали. Ако смо у могућности, показати ученицима књигу „Плави чуперак“. (Она се може обра-дити као дело по избору учитеља за час лектире.) Ко су најчешћи јунаци/ју-накиње Антићевих песама?

3. Најава циља: „Јуначка песма“, Мирослав Антић.4. Читање песме, тумачење непознатих речи, разговор о доживљају...5. Зашто се ова песма зове „Јуначка песма“? О каквим јунацима је овде реч?

Колико има јунака? Шта закључујеш о дечаку из песме? Упореди ову песму са песмом „Кад сам био велики“.

6. Анализа песме на основу задатака у читанци.7. Издвојити разлоге због којих се дечак диви капетанима.8. За кога се каже да он/она то може левом руком, а за кога да падне на леђа,

разбио/разбила би нос?9. Питати ученике шта би у овој песми било друкчије да су је они писали. Идеје

бележити на графофолији или на табли. Следећа строфа у песми могла би да гласи: Срео сам четвртог капетана. - Заједничко писање песме или приче.

10. Презентација радова и процена успешности часа.11. Стваралачки задатак ученици могу да ураде код куће. Ученици бирају само

један задатак.

7. Бранислав Црнчевић: Љубоморно дугме

На почетку часа разговарати о емоцијама, када се јављају и како их препо-знајемо. Изражавање емоција мимиком. Шта је љубомора? Како дугме испоља-ва своју љубомору?

Рад на тексту организовати на основу задатака у уџбенику.

8. Јанко Веселиновић: Град*

Час можемо почети тако што ћемо саопштити да ће ученици радити „мозга-лицу“ у пару, а то значи да ће заједнички записивати све што знају о граду. Рад траје неколико минута, а онда се провери шта ученици знају. Учитељ кључне

18

речи из мозгалица може да запише на табли. Разговарати о личним доживљаји-ма временских непогода (олуја, пљусак, бура, град и сл.).

Сада ћемо чути како је једну временску непогоду описао познати српски писац Јанко Веселиновић. Изражајно читање текста и разговор о доживљају након краће паузе.

О чему говори овај текст, шта је тема? Препознати промене у природи и смењивање слика природе. Изборно читање: Колико целина можемо издвојити у тексту? Како изгледа село пре града, како у току, а како после града? Дати ученицима задатак да сами прочитају текст и да обележе делове који су

на њих најснажније деловали. У разговору о тексту користити питања из читанке.Скренути ученицима пажњу на улогу придева, именица, посебно збирних, и

глагола у овом опису природне непогоде.Поредити слике природе са осећањима писца. Једна од техника које је могуће користити у раду са овом текстом јесте

„двоструко вођени дневник“. Ученицима дамо задатак да повуку вертикалну линију по средини листа свеске. На левој страни бележе сликовите изразе из текста (описе), а на десној те сликовите изразе употребљавају у новим речени-цама.

У посебну свеску у којој воде дневник читања ученици могу да забележе опи- се (мисли) које су им се посебно допале.

Стваралачки задатак можемо дати као домаћи задатак.На другом часу увежбавати изражајно читање (подстицати ученике на ва-

ријације у ритму, јачини и боји гласа, логичке паузе код три тачке, цртице, за-пете, везника у функцији истицања појединих слика и осећања).

У другом делу часа предвидети вежбе за богаћење речника ученика:- функција акцента у хомонимима: град (невреме) – град (насеље); пас (живо-

тиња) – пас (појас); кос (нагнут) – кос (птица)... Тражити да ученици смисле још примера.

- речи различитог облика а истог значења: ваљати – котрљати; крхати – ломити; жеже – пржи, врећа – џак и сл.

- речи супротног значења (антоними): тешки – лаки; јуре – стоје; бране – нападају;

- речи које значе умањено и речи које значе увећано: прозорчић – прозорчина.

Илустрација једне природне појаве (како природа показује своје ћуди).

19

9. Војислав Илић: Јесен*

Овај час пожељно је реализовати у рану јесен након боравка у природи.Уводна активност може бити осмишљена применом технике „грозд“. На таб-

ли нацртамо круг и упишемо реч јесен. Ученици треба да смисле што више при-дева који описују јесен. Кад „грозд“ буде попуњен, следи кратак коментар.

Разговарати са ученицима о томе са чим/ким можемо упоредити јесен. Ако неки ученик помене реч царица, прекидамо поређења и најављујемо циљ часа. Ако се ученици не сете, подсетићемо их.

Изражајно читање песме.

Разговор са ученицима о доживљају и очекивањима која су имали кад су чули наслов песме. Тумачење непознатих и мање познатих речи.

О чему песник пева?Каква осећања буди у вама ова песма? Подстицати ученике да открију ле-

поту и богатство јесењих призора, препознају благи немир и предосете тугу касне јесени.

У песми је дато неколико снажних слика јесени. Пронађите их.Понављање појмова: песма, песник, строфа, стих.Где је јесен сликовитија, у селу или у граду?Разговор о песми водити на основу апаратура у читанци.Обновити појам песничке слике и шта је описна песма.Разговарати са ученицима о јесени у граду. Поређење са сликама из песме.Овај час треба реализовати у корелацији са наставом ликовне и музичке кул-

туре.Уочити како различити уметници доживљавају јесен.

10. Исидора Секулић: Позно јесење јутро*

Час планирати за крај новембра.1. На почетку часа један ученик рецитује песму „Јесен“ В. Илића. Шта је супротно

раној јесени? Кад неко каже касна (позна) јесен, на шта прво помислите?Какво расположење буди у вама касна јесен?

2. Најава циља и читање текста. Локализација и тумачење непознатих речи. Доживљај текста: О чему сте размишљали док сте слушали текст? Да ли вас је овај текст подсетио на песму иако није написан у стиху? Зашто? Објаснити појам пејзаж у природи и у уметничком делу.

3. Замолити ученике да прочитају текст у себи и да обележе одељке.4. Поделити ученике у осам група игром меморије „јесење лишће“. Први ученик

треба да каже назив једног листопадног дрвета, следећи другог и тако треба навести осам назива (храст, буква, багрем, јавор, јасен, кестен, бреза, липа).

20

Следећих осам ученика треба да запамте редослед и понове називе дрвећа и тако до краја, сваком ученику се придружује назив једног дрвета – листа.На основу ових назива формирати осам група, у свакој групи је иста врста лишћа. Свака група добија део текста који треба да прочита, да кратак назив, а онда га представи цртежом.

5. Представници група излазе, показују цртеж, а остали треба да погоде о ком делу текста је реч.

6. Ученицима дати задатак да индивидуално одговоре на питања из рубрике „Кажи ми, кажи“.

7. Читање и процењивање радова.8. Самоевалуација часа.

На следећем часу можемо планирати обраду градивних придева користећи примере из текста (ледена кора) и обнављање знања о придевима.

11. Чаролија речи – књига

Овај текст само наговештава причу о медијима масовне комуникације. До-бар повод за разговор о књизи и њеном значају за човечанство даје уводни текст у овом приручнику. Ученици би требало да сазнају како настаје књига. То је добро реализовати кроз радионицу у којој ће ученици одиграти све етапе у настанку књиге, од писца до издавача.

Шта је књижара, а шта библиотека?Које издавачке куће знају?

Ево још неких података које ученицима можемо дати у вези са књигом:

Писма и књигеЉуди почињу да пишу из жеље да забележе оно што се догађа. У прошлости

људи су на различите начине записивали догађаје. Северноамерички Индијан-ци уплетали су шкољке у облику појасева и кругова. Шаре су имале своја зна-чења. Перуанци су везивали „квипу“ конопе у чворове како би се подсетили на ствари које су желели да запамте.

Како су људи почели да пишу? Египћани и Сумерци измислили су сликовно писмо пре око 5 000 година.

Египатско сликовно писмо зовемо хијероглифи. Сумерци су своје знакове ис-писивали заоштреном трском на глиненим таблицама. Касније, њихово сли-ковно писмо прерасло је у клинасте знакове (писмо).

21

Учење словаВећина писама које данас људи користе вероватно је потекла од ранијег сли-

ковног писма. Римско слово „А“ вероватно је потекло од старијег сликовног знака за вола.

Људи пишу у различитим правцима. Кинески се може писати одозго надоле и попреко.

Од папируса до папираЕгипћани су писали на папиру израђеном од пресоване биљке папирус. Мас-

тило су правили од дрвеног угља, воде и лепка.Касније, људи су израђивали пергамент од животињских кожа. Пергамент је

био бољи и трајнији од папируса.Кинези су измислили папир од коре дуда. Арапски трговци донели су тајну

прављења овог папира у Европу.

Прве књиге

Тек у средњем веку књиге су попримиле изглед какав данас имају, са корица-ма и илустрацијама. Калуђери у манастирима који су научили да пишу звали су се писари. Они су преписивали књиге и украшавали их лепим илустрацијама.

Било је потребно дуго времена и много напора да се ове књиге израде руч-но. Такве књиге могли су да приуште само богати људи и црква.

Штампарске машинеПрву штампарску машину измислио је пре нешто више од 550 година

Немац Јохан Гутенберг. Била је на ручни погон, а започела је револуцију у штампарству.

Савремене штампарске машине раде на електрични погон. Штампају боје једну за другом на довољно великом папиру за израду неколико страница. Штампане стране слажу се по редоследу. Након тога секу се по мери и повезују да би се направила књига.

Читање врховима прстијуПостоје књиге и за слепе особе. Оне су штампане са уздигнутим тачкицама

које се зову Брајева азбука. Тачкице представљају слова која читалац препо-знаје врховима прстију.

22

Ово је целина у којој живе становници фантазије. Предлажем да се планира тако да ученици могу да стекну целовиту слику о њеним ликовима.

1. Михаел Енде: Бескрајна прича* (одломак)

„Бескрајна прича“ је роман. Било би пожељно да га ученици прочитају пре обраде овог одломка. Најновије издање приредила је ИК ‘’Дерета’’ из Београда.

Објаснити контекст у ком је настала ова књига – Немачка после Другог свет-ског рата. Због свега шта се Немцима десило, машта је скоро била заборављена у њиховој књижевности за децу. Упознати ученике укратко са делом Михаела Ендеа. 1. Питати ученике о чему најчешће маштају. Има ли у њиховој машти и

необичних, фантастичних догађаја и ликова? Како изгледају? 2. Да ли ученици знају шта значи реч роман? 3. Најавити циљ часа: Данас ћемо читати одломак из романа „Бескрајна прича“.

Ово је дело са много ликова и догађаја, а ми ћемо се данас подсетити на само неке.

4. Читање (слушање) текста. 5. О чему сте размишљали док сте слушали текст? 6. Какав је утисак на вас оставила Детиња Царица? 7. Шта сазнајемо о Бастијану? 8. Како је писац задржао твоју пажњу? 9. Да ти пишеш овај текст, шта би променио/променила?10. Садржинску анализу вршити на основу задатака у читанци.11. Стваралачки рад такође организовати на основу задатака из читанке.

2. Гроздана Олујић: Олданини вртови*

1. Обновити знања о бајкама: шта су бајке, како се деле, које су карактеристике народних бајки (почетак, ликови, борба добра и зла, бројеви у бајкама, фантастични елементи и ликови, улога најмлађег, крај...). Овом часу трба да претходи читање бајки Гроздане Олујић са задатком да се уоче ликови и теме о којима пише.

2. Најава циља: Данас ћемо упознати бајку наше познате списатељице Гроздане Олујић. Ова бајка има необичан назив „Олданини вртови’’.

3. Мозгалица: Шта мислите шта су Олданини вртови?4. Слушање бајке и анализа на основу апаратура из читанке.5. Издвајање фантастичних ликова и догађаја, изглед и особине.6. Карактеристике ауторске бајке, сличности и разлике у односу на народну бајку.7. Објаснити мисао „Срећа која се не дели – није срећа’’.

2. целина: У ОЛДАНИНИМ ВРТОВИМА

23

8. Игра: откриј најлепшу мисао у тексту.9. Која је порука ове бајке?10. Решавање задатака из читанке.11. Разговор о осталим бајкама Гроздане Олујић; попис ликова, илустровање.

3. Момо Капор: Сања (одломак)

1. Игра: Кажи своје омиљено женско име. Зашто ти се допада?2. Да ли се сећате Светлооке из приче „Стакларева љубав“? Шта се са њом

десило на крају приче? Зашто?3. Слушаћете сада причу о једној Сањи. Упоредите Сању и Светлооку.4. Читање приче.5. Истраживачко читање приче са циљем да се обележе непознате речи.6. Ко су ликови у овој бајци? Шта мислиш о Сањи, а шта о Вањи?7. Рад на тексту организовати на основу апаратура датих у читанци.Напомена: Ово није обавезни текст, али због своје снажне поруке требало би

да га ученици упознају.8. Правилно писање назива места, држава и континената који се помињу у тексту.

4. Антоан де Сент-Егзипери: Мали принц* (одломак)

1. Ученицима можемо показати слику (илустрацију) Малог принца и питати их да ли знају ко је то. Ако знају, питати их шта знају о њему, а ако не знају, замолити их да кажу шта су прво помислили кад су видели слику.

2. Утврдити да ли су ученици прочитали „Малог принца“ и какве утиске носе о књизи. Ко су главни ликови? Ко је писац „Малог принца’’?

3. Сада ћемо чути један одломак из „Малог принца“. 4. Да ли су очекивали да ће чути овај одломак? Да су могли да бирају, шта би

они одабрали као најинтересантнији одломак? Зашто? 5. Какав утисак је на њих оставио необични дечак? 6. Шта можемо закључити о Малом принцу? Особине. 7. Која је порука овог текста? 8. Детаљну анализу вршити на основу апаратура из читанке. 9. На крају часа/часова можемо дати задатак да напишу једну поруку за Малог

принца.10. Објаснити мисао „Срећу треба тражити у малим стварима“.

24

5. Луис Керол: Алиса и велико ружино дрво* (одломак)

Попут „Малог принца“ и ову би књигу требало у целини прочитати, а тек на-кон тога обрадити понуђени одломак.

Како замишљате призор када карте боје руже? Колико је овај поступак оправдан?Шта је смешно у овом одломку? Шта мислите о људима који су дволични?Знате ли значење ове речи?Чега се плаше Петица и Седмица?Какав је њихов однос према Краљици?Зашто не смеју да јој саопште истину?Шта мислиш о свету одраслих?Даљи разговор о делу водити на основу идеја у читанци.Сазнати ко је био Луис Керол.

6. Валдемар Бонселс: Пчелица Маја (одломак)

„Пчелица Маја“ је дело које је инспирисало настанак истоимене цртане се-рије за децу.

Рад на тексту организовати коришћењем апаратура из читанке.Најважније је издвојити Мајине карактеристике и размишљати како је Маја

успела да се спасе.

7. Ханс Кристијан Андерсен: Ружно паче*

1. Игра: Представљање појмова унапред, рад у пару. Парови добију картончиће на којима су написане следеће речи: скок у воду, село, упорност, гнездо, патка, пачићи, нераспукнуто јаје, страшно велико паче. Ученици треба да предвиде како те речи функционишу у тексту.

2. Откривање текста који је тема часа и најава циља часа.3. Слушање текста са компакт диска или изражајно читање.4. Разговор о доживљају текста, тумачење непознатих речи.5. Анализа текста на основу задатака из рубрике „Кажи ми, кажи“.6. Техником реципрочног подучавања ученици у пару треба да одговоре на

питања из рубрике „Шта мислиш? “ и то тако што један ученик поставља питање а други одговара, а онда замене улоге и тако до краја.

7. Саопштавање одговора пред целим одељењем.8. Анализа ликова, акценат на лик мајке (стрпљива, правична, посвећена својој

деци, сигурна у своја уверења, непоколебљива, нежна, брижна...).9. Анализа лика старе патке.

25

10. Сажето препричавање бајке.11. Препричавање у улози мајке, у улози најкрупнијег детета.12. Како се осећају они који су по нечему друкчији? Шта мислиш о праву на

различитост?13. Предвиђање шта ће бити даље, измена тока и краја бајке.14. Уочавање описа природе и његова функција у тексту; илустровање детаља

бајке по жељи.15. Шта знамо о Андерсену? – зидне новине.

8. Браћа Грим: Трнова Ружица* 1. Игра: Слободно писање. Ученици пет минута пишу шта знају или шта желе

да сазнају о браћи Грим. 2. Читање радова око 5 минута, подсећање на познате бајке. 3. Најава циља часа: Данас ћемо обрадити још једну бајку браће Грим. Бележимо наслов на табли: Трнова Ружица 4. Слушање (читање) текста. 5. Разговор о доживљају текста, локализација и тумачење непознатих речи и

израза. 6. Садржинска анализа бајке, ликови и ток радње. 7. Фантастични елементи. 8. Улога броја 13. 9. Веровања везана за број 13.10. Поређење са народним бајкама.11. Подела текста на целине.12. Препричавање на основу плана.13. Решавање задатака датих у читанци, стр. 59.14. Евалуација часа.

9. Чаролија светлости – фотографијаРазговор о фотографији најавити читањем текста на стр. 60. Водити разговор

о фотографијама које ученицима много значе, када и где су настале, ко их је снимио, зашто. Објаснити шта је и како се прави фото-репортажа. Одабрати ва-жан догађај у одељењу (маскенбал, рођендан, посета позоришту) и представи-ти га низом фотографија. Паралелан задатак може бити да једна група исти до-гађај опише, наслика речима. Упоређивање радова. Инсистирати на критичком приступу теми. Да ли се на фотографијама види све што смо желели? Шта се све види на фотографији, а да ми то нисмо желели? Која је предност описивања?

Ученици у оквиру одељењске заједнице могу направити једне зидне новине под насловом „Ово смо ми“, где ће налепити своје фотографије и укратко се представити, нацртати облачић и записати нешто о себи.

26

1. Драган Лукић: Друг другу*

1. Игра поређења: Ученици треба да доврше реченицу: Другарство је као... 2. Читање реченица и бележење најоригиналнијих мисли на табли. 3. Најава циља часа: Обрадићемо песму „Друг другу“, бележимо наслов на табли. 4. Шта је тема ове песме? 5. Која ваша размишљања је потврдио песник? Којим стиховима? 6. Како разумете стих „Друг је само другу друг“? 7. Разговор на основу питања из читанке. 8. Тумачење појма порука. 9. Писање порука ове песме.10. Изражајно читање песме.11. Решавање стваралачког задатка.12. Презентација радова.13. Шта је било најзанимљивије на овом часу?

2. Десанка Максимовић: Пауково дело*

1. Игра: Римовање речи. Један ученик зада једну двосложну реч, а остали треба да смисле још најмање две речи које се са њом римују.

2. Ко прави најбоље риме? Ко су ваши омиљени песници/песникиње?3. Најава циља: Данас ћемо читати песму наше познате и једне од најплоднијих

српских песникиња. У трећем разреду читали смо њену песму „Вожња“. Да ли знате ко је она? Слушати песму са компакт диска.

4. Након читања и краће паузе ученицима поставити питања: Да ли сте некад размишљали како пауци праве своје мреже и шта се дешава кад их неко покида? Шта мислите о песникињином поступку?Да ли је паук осетио страх кад му се песникиња приближила? О чему је песникиња размишљала? А о чему паук када је поштедела његово плетиво? Рад на овој песми може се организовати и на основу задатака у читанци. Обновити појам риме, стиха и строфе.

3. Бранислав Црнчевић: Мрав добра срца*

1. корак: „мозгалица“: примена технике „грозд“ о речи мрав; ученици раде у пару и треба да се сете што више асоцијација на реч мрав и да их убележе у „грозд“. На пример:

3. целина: ОСЛУШНИ СРЦЕ

27

2. корак: прављење заједничког „грозда“ на табли или хамеру; сваки пар излистава своје асоцијације, а учитељ бележи (без понављања) идеје ученика и на крају даје кратак коментар „грозда’’.

3. корак: најава циља часа: обрада песме „Мрав доброг срца“ Б. Црнчевића; објашњење како ћемо радити.

4. корак: техника „читање са предвиђањем“: учитељ унапред подели песму на предвиде шта ће се даље десити постављајући питања која подстичу машту и логику ученика.

5. корак: разговор о тексту: да ли су ученици очекивали овакав крај; користи-ти идеје из читанке.

6. корак: опис младог мрава који се побунио, како исказује незадовољство. Када си личио/личила на мрава из песме?

7. корак: изражајно читање песме (више ученика). 8. корак: процењивање поступка младог мрава, солидарност са онима који су

у невољи. 9. корак: процена часа – како ми се допао час и зашто, записивање. 10. корак: научити напамет део песме (по избору ученика).

МРАВ ДОБРА СРЦА

Три милиона и један мрав живе, раде и спавајуУ мрављем граду,

Прекинути читање и питати ученике: Шта мислите где се налази мрављи град? Како изгледа? Како се живи у том граду? Ево шта каже песник. Наста-вити читање.

мравињак

мрав

киселина

цврчак басна

Лафонтен

ситан

црнвредан товар

28

Испод велике крушке, у хладу,Они имају куће на спрат, на три, на девет спратова,Они навијају будилнике на пет, да би се на време пробудили.

Тачно у пет зазвони милион сатова,Шта тада раде мрави?

Тада мрави устају, галаме, праве збрку,Облаче се, перу зубе у трку.Када зазвони шест, нема никога у граду;

Где оду мрави? Зашто?Сви су на раду.

Ујутро мравље старешине по списковима прозивају:

Мрав тај и тај.Мрави се по именима одазивају.Свак мора да каже: Ту сам! И: здрав;Када се јави три милиона и један мрав,Тада је списку крај.

Пре три дана, тек што се јутро заплавило,Мрави се три пута у групе престројавалиИ три пута пребројавали.

Шта мислиш зашто су прозивани три пута? Како су се осећали?Старешине су из спискова прозивали:Мрав тај и тај.Мрави се, по именима, одазивали.Како год окренеш: три милиона мрава!И крај!Шта је са једним мравом? Зар спава!

Сутрадан исто, и прекосутра исто,Три милиона мрава тресе главом:Ту има нешто чудно! Ту нешто није чисто!

Зашто су мрави били сумњичави? Шта их је чудило?

То занимљиво постаје,Зашто и који мрав недостаје?Нема мрава који је највише певао и галамиоОн се, због нечег, осамио.

Шта му је? – чуде се три милиона мраваУ мрављем граду,Испод велике крушке у хладу.Шта му је?Зашто самује?

Шта ви мислите зашто тај мрав самује? Шта тиме жели да постигне? Зашто?

29

Три дана ни реч није прозборио,Мрави који са посла кући хитајуЊегову мајку питају:

Каква питања постављају његовој мами? Шта им она одговара?

Да ли се одобровољио? Да ли је проговорио?

Три дана ништа није ручао,Сам је по граду лутаоИ замишљено ћутао,Или на степеништу чучао.

Сви се питају: Шта му је?Шта му је? Зашто самује?

Шта сада мислите, зашто је сам, зашто градом лута, ћути и не једе? Са ким је желео да се солидарише?

Све је у мрављем граду збунио.Мрвицу кекса су му нудили,А он се узјогунио:Није ни прстом макнуо, није је такнуо.

А јутрос, тек што се дан заплавио,Неко је бучно прозор отвориоИ мрављем граду јавио:„Проговорио је! Проговорио!“Зашто је мрав три дана ћутао?Што није ручао?Што је замишљен градом лутао?И на степеништу чучао?

Шта ти мислиш зашто је проговорио, зашто је променио одлуку? Шта је рекао?

- Пре неколико дана – вели – мој је татаОтерао гладног цврчка са врата.И, сада, нећу ни да се макнем.

Зашто мрав није хтео да се макне? Шта га је мучило? Са чим није хтео да се помири? Шта је захтевао?

Док не доведете цврчка да са мном ручаНећу ништа да такнем!

Па садаУ мрављем градуИспод велике крушке у хладу,Три милиона мрава трчкаИ тражи цврчка.

Где мрави траже цврчка? Да ли цврчак очекује овакав гест? Шта ће се десити кад мрави нађу цврчка? Упореди ову песму са познатом басном о цврчку и мравима. Какве су поруке?

30

Напомена: Техника „читање са предвиђањем садржаја“ погодна је за текстове са развијеном фабулом, а који ученицима нису познати одраније. Питања за предвиђање могу се допунити у зависности од циља који смо себи поставили на почетку часа.

4. Рене Гијо: Кад се снови остваре*

Проверити да ли су ученици прочитали књигу „Бела Грива“. Подсетити се ко су главни ликови. Да бисмо лакше пратили ток радње, Рене Гијо је овај роман поделио на једанаест глава или поглавља: Чергари, Отмица, Стари гардијан Ан-тонио, Бели витез, Плен, Кад се снови остваре, Пролећни витешки турнир, Бела Грива је нестао, Свечаност у Арлу, Господар коња, Као у лепом сну. 1. Игра: Мозгалица у пару: Сети се што више парова необичних пријатеља,

један је човек, а други није...На пример: Растко и Сиви, Деда Триша и мачак, воденичар и свитац, паук и песникиња, Тесла и мачак, плави зец и ловац... Неко ће можда споменути дечака Фолка и Белу Гриву.

2. Презентација парова и кратак коментар. 3. Најава циља часа: Читање приче о још једном пару необичних пријатеља – о

сиромашном рибару и дивљем коњу. 4. Читање приче и кратка пауза. 5. Разговор о првим утисцима (користити питања дата у читанци). 6. Разумевање значења приче на основу задатака у рубрици „Шта мислиш? “. 7. Одређивање појма пријатељство. 8. Симболика пријатељства између дивљег коња и дечека без родитеља. 9. Особине ликова, посебно лика власника манаде (веома окрутан).10. Илустровање једног дела приче.11. Утисци о часу.12. Ако си се растужио/растужила читајући овај роман, слободно смисли

друкчији, срећнији крај...

5. Раде Обреновић: Шта се све може шеширом од црне коже

Ово није обавезни текст, а ако се учитељ определи за његову обраду, посао ће му олакшати апаратуре из читанке. Тражити одговоре на питање поставље-но у наслову и смишљати нове. Песма може да се настави у облику стиха или сликом. Циљ часа на коме би се обрађивала ова песма могао би да буде подсти-цање ученика да маштају. Питати ученике зашто људи носе капе. Забележити најдуховитије одговоре.

31

6. Светлана Велмар-Јанковић: Стефаново дрво*

Овај текст треба планирати у време када се из природе и друштва говори о прошлости Србије због трансфера знања.

1. На графофолији презентовати неколико тврдњи о Београду. После сваке тврдње ученици треба да подигну руку ако им је та тврдња позната, а да ставе руку изнад очију да би показали да су заинтересовани да то науче.- Београд спада међу најстарије престонице у Европи.- Најстарија грађевина у Београду је Калемегдан.- На Калемегдану је споменик деспоту Стефану Лазаревићу.- Име Стефан значи круном овенчан.- Београд је први пут постао престоница Србије у Стефаново време.- Стефан Лазаревић је био веома образован, а био је и писац.

2. Најава циља часа и читање текста (слушање са компакт диска). Идеја водиља у току читања текста треба да буде да су и велики некад били деца (мали).

3. Одредити место и време о коме се говори у тексту. 4. Ликови и њихове особине. 5. Тема: Како је Стефан победио страх? 6. Стварно и бајковито у тексту; зашто Стефан није знао бајку о Снежани и

патуљцима? 7. Историјска личност као књижевни лик, примери: сличности са његовим

стварним животом и разлике. 8. Улога родитеља у животу деце. 9. Лик Стефанове мајке.10. Лик шумског духа.11. Препричавање приче из различитих улога (Стефан, шумски дух, мајка, отац)

на основу заједнички сачињеног плана. 12. Изражајно читање текста.13. Писање приче „Један мој успех“ или „Да знам где расте моје дрво“.14. Упоредити шумског духа са Малим принцом.

7. Љубивоје Ршумовић: Аждаја своме чеду тепа*

Игра: Сети се што више назива за фантастичне ликове из бајки и митова.Пример: аждаја, ала, змај, џин, горостас, колос, чудовиште, див...Питати ученике да ли знају шта је аждаја. Упутити их на речник.Када слушате приче о свим тим страшним ликовима, да ли сте некад раз-

мишљали о томе да ли они имају потомке? Како би они могли да се зову?Најава циља часа: Читаћемо песму која говори о аждаји која има дете.Шта мислите како се зове младунче аждаје? Читање песме (слушање са ЦД-а).

32

Кратка пауза и разговор о песми на основу задатака у рубрици „Кажи ми, кажи“. Изражајно читање песме. Продужавање песме по избору.

Научити песму напамет.

8. Федерико Гарсија Лорка: Луцкаста песма*

Питати ученике да ли знају шта значи реч луцкаст. За кога се каже да је луц-каст? Ако се једна песма зове „Луцкаста песма’’, шта мислите о чему она пева?

Сада ћемо открити тајну. Изражајно читање песме (компакт диск). Разговор о песми на основу апаратура у читанци. Уочавање дечакових жеља и мајчиних одговора исказаних кроз дијалог. Функција знака узвика на крају сваке реченице. Ко најчешће изговара „ти си моје злато“, „ти си мој ђердан од злата“? Подсетити се да речи имају основно и пренесено значење. Навести још неколико примера. Изражајно читање песме.

9. Чаролија звука – радио

Питати ученике да ли су некад чули причу о веровању да у радију живе мали људи. Како им се допада та идеја?

Испричати ученицима причу како је 30. октобра 1938. године тачно у 20 ча-сова настала невиђена паника у Њујорку када је емитована ненајављена ра-дио-емисија (радио-драма) Херберта Џорџа Велса под називом „Рат светова“. (Један његов текст налази се у нашој читанци.) Драматична прича о томе како Марсовци долазе на Земљу и како се приближавају Њујорку била је толико сугестивна, будући да је одједном прекинут програм „укључењем са места до-гађаја“, да су људи у паници почели да напуштају своје станове.

Иако је све деловало потпуно стварно, реч је била о режији за потребе ра-дија. На овом примеру уочавамо како и само звукови (говор, музика, шумови) могу без слике деловати на слушаоце.

Спикер који је у овој емисији читао текст био је млади Орсон Велс, коме су после ове радио-драме била отворена врата Холивуда... Објаснити појам ра-дио-драме. На основу текста у читанци информисати ученике о настанку ра-дија. Осмислити једну радио-емисију, на пример о Николи Тесли. Користити задатке из читанке. Подсетити ученике да постоје две врсте емисија:

- емисије које су снимљене на лицу места, а да нису унапред режиране, нпр. спортски пренос, разговор са неком особом, анкете слушалаца...

- емисије које се унапред планирају, режирају, како би биле што занимљи-вије слушаоцима (забавномузичке емисије, квизови итд.).

33

Ово је целина у којој се налазе одабрани примери српске народне књижев-ности. Изузетак је бајка за приказивање „Пепељуга“ Александра Поповића која је инспирисана причом о Пепељуги. Нашла је место у овој целини да би учени-ци могли да пореде како се једна идеја може обрадити, допунити, изменити, а да остане препознатљива.

1. Народна легенда: Најбоље задужбине*

Час можемо почети игром асоцијација чије је решење свети Сава:Имао је старију браћу. У детињству је био помало усамљен.Волео је да чита књиге. Добио је име по храсту, друговао је са једним вуком.Његова мама се звала Ана а отац Стефан. Није желео да буде владар.Свој живот је посветио цркви, био је први српски архиепископ. Био је први српски

учитељ, писац, лекар, градитељ... Обновио је са својим оцем манастир Хиландар.Кад ученици одгонетну асоцијације, подсетимо се текстова из ранијих читан-

ки о светом Сави. Како је народни приповедач доживео светог Саву?Знате ли нека места која су по Сави добила име? (Савово, Савинац, Савине

стене, Савина вода, Савини Лонци, Савина чесма, Каца Светог Саве...).Најава циља: Данас ћемо обрадити још један текст о светом Сави. Пажљиво

слушајте и размислите о начину на који је свети Сава подучавао народ.Након читања направити кратку паузу, а онда питати ученике како им се до-

пала ова прича. Шта мисле о Савином поступку? Колико целина се може уочити у овој причи? Који број се посебно истиче? Шта се све дешава за три године?

Како свети Сава коментарише поступке двојице богаташа? Које задужбине више цени просветитељ? Зашто? Да ли ти делиш Савино мишљење?

Како ти поступаш кад се неко у твојој близини нађе у невољи?Шта мислиш о људима који чине добра дела? Како разумеш изреку „У не-

вољи не вреди плакати, већ лека тражити“? Стваралачке задатке ученици би-рају сами. Подсетити се шта су легенде.

2. Народна песма: Јетрвица адамско колено*

Разговор започети разговором о родбинским односима. Написати на папирним тракама следеће речи и поставити их на таблу: тетка, стриц, ујак, синовац, сестра, свекрва, девер, јетрва...

Ако ученици не знају сва значења ових речи, треба их сликовито објаснити извођењем ученика и давањем одређених улога. Поента је да схвате да су јетр-

4. целина: ИЗ СРПСКЕ СТАРИНЕ

34

ве жене два брата. Питати ученике чији тата има брата. Шта су њихове жене?Саопштити ученицима да ће на данашњем часу чути једну народну песму

која говори о животу двеју јетрви и њихове деце.Изражајно читање песме.После краће паузе питати ученике какво осећање је пробудила у њима ова

песма. Зашто?Разговор о песми водити на основу апаратура датих у читанци.Испричати својим речима фабулу .Важно је да ученици из свог доживљаја песме изнедре поруке.Научити један део песме напамет.Стваралачки задатак може се реализовати и на часу одељењске заједнице.

3. Народна песма: Наджњева се момак и девојка*

Питати ученике шта знају о лирским народним песмама. Можемо одсвирати или отпевати неутралним слогом мелодију песме „Ми идемо... “. Питати ученике када се певала ова песма, којим поводом. Подсетити се на народне успаванке, здравице, ђурђевданске песме... Примери ових песама налазе се у приручнику за учитеље уз читанку за трећи разред, стр. 55.

Народне песме певане су и за време радова у пољу. Назив су добијале према врсти послова уз које су се певале.

Забележити на табли наслов песме. Питати ученике шта мисле којој врсти би могла да припада ова песма. Шта значи надигравати се, а шта наджњевати?

Шта је жетва? Када се она одвија? Подсетити ученике на причу о руковетима и „Руковетима“ Стевана Мокрањца.

Изражајно читање песме.Разговор о песми обавити на основу идеја у читанци.Пронаћи још неколико посленичких песама за одељењски пано.

4. Народна песма: Стари Вујадин*

Час можемо почети разговором о хајдуцима. Шта ученици знају о хајдуцима? Који су значајни датуми везани за хајдуке? Ко су били јатаци?

Како се зову песме које певају о јунацима и њиховим подвизима? Шта је де-сетерац?

Најава циља: Данас ћемо упознати још једног хајдука. Пажљиво слушајте пе-сму и размислите о главном јунаку.

35

Изражајно читање песме. Разговор о доживљају песме и објашњење непоз-натих речи. Коришћење речника.

Предлог за разговор о песми:Шта сазнајемо о времену и месту о којима говори народни певач?Ко су ликови у песми? Како су одевени?Шта је видела девојка једног дана? Како се тада осећала?Како су се понашали заробљени хајдуци?Шта је Вујадин саветовао својим синовима? Како им се обраћао?За кога кажемо да је соко?Како се Турци опходе према хајдуцима?Да ли њихова окрутност поколебава Вујадина? Шта им он саопштава?Шта мислите о старом Вујадину?Особине: храбар, издржљив, постојан, поносан, пркосан, брижан отац, непо-

колебљив, веран пријатељ, достојанствен...Шта мислите како су се држали његови синови?Која је порука ове песме?Препричавање песме у улози једног од ликова (Вујадинових синова, девојке,

Турака). Обновити знања о епским народним песмама и њиховим јунацима.

5. Народна прича: Шљиве за ђубре

Ово је прича уз коју је дата опширна апаратура у читанци.Ученицима је можемо представити у оквиру слободног избора из наше на-

родне књижевности. То може бити најава за лирске народне песме.Ученици могу да драматизују ову причу и да планирају и певање свадбених,

посленичких и других песама.Тумачити народну изреку:Лако ти је сјетовати мудра,још је лакше преварити луда.Шта значи „да је неко стао на танак лед“?Како тумачиш кад чујеш да је неко „обрао зелен бостан“; (бостан – лубеница),

или „прошао као бос по трњу“?

6. Народна бајка: Пепељуга*

Обновити знања о бајкама, шта су, како се деле, како већ у првим реченица-ма препознајемо народне бајке, ко су ликови, шта значи да нешто има бајковит крај. Које народне бајке ученици знају?

36

Ко је заслужан што су многе народне бајке сачуване од заборава?Било би добро да, због обимности текста, ученици код куће упознају садржај

ове бајке и уз помоћ речника разјасне непознате и мање познате речи.Најава циља часа: Данас ћемо читати једну нашу народну бајку. Њен основни

садржај сигурно вам је познат, па вас молим да, док будете слушали текст, раз-мислите по чему се наша верзија „Пепељуге“ разликује од „Пепељуге“ браће Грим или од анимираног филма?

Читање текста или слушање бајке са компакт диска.Шта је највише привукло вашу пажњу док сте слушали бајку?Како Пепељуга губи мајку? Шта одлучује њен отац? Како се маћеха опходи

према Пепељуги? Шта мења Пепељугин живот?Који бајковити елементи остављају на тебе највећи утисак? Зашто?Шта мислите о Пепељугином оцу?Карактеризација ликова: Пепељуга, отац, маћеха, маћехина кћер.Подела бајке на пет делова и израда плана за препричавање.Препричавање бајке према плану.Текст прати обимна апаратура коју треба свакако искористити у разговору

о овој бајци.Урадити кратку драматизацију бајке.Стваралачки задатак не треба прескочити јер он провоцира дечју машту,

подстиче мишљење и комбиновање идеја и познатих садржаја.

7. Александар Поповић: Пепељуга*

Обновити знања о позоришту и позоришним комадима. Како изгледају драмски текстови? Шта је дијалог? Подсетити се драмских текстова које учени-ци знају.

Упознати ученике да је наш познати писац Александар Поповић бајку о Пе-пељуги прилагодио сценском извођењу. Данас ћемо упознати неке делове из тог правог позоришног текста. Читање текста.

Разговор о доживљају. Како су се осећали док су слушали текст?По чему се овај текст разликује од народне бајке? Како су представљени његови ликови? Колико сестара има Пепељуга? Како се оне зову? Како се понаша Пепељугин отац? Шта закључујемо о цару и његовим поданицима?Како је писац проширио бајку? Шта је тиме постигао? Издвој најсмешнију

слику из бајке. Какав је хумор у овом тексту?Какву наредбу је најавио цар? Шта мислите о тој наредби?Шта значи „смејати се горко“? Читање бајке по улогама.

37

8. Народна приповетка: Међед, свиња и лисица*

Написати на табли реч ОРТАК. Питати ученике да ли знају шта значи ова реч.Ако не знају, дати објашњење (сарадник у неком послу), а ако знају, питати их

да ли знају неке ортаке из живота или литературе.Најава циља: Данас ћемо читати једну причу о необичним ортацима. Њихова

имена су медвед, свиња и лисица. Шта мислите у чему су они могли да се уор-таче?

Након неколико идеја од стране ученика, дајемо им задатак да самостално прочитају текст. Кад се заврши читање, поставимо им следећа питања:

О чему сте размишљали док сте читали текст? На којим местима у причи сте се насмејали?

Који лик је на тебе оставио најјачи утисак? Зашто?Које особине показују медвед, свиња, лисица?Да ли сте задовољни завршетком приче? Како је писац задржао твоју пажњу?Да ти пишеш овај текст, шта би променио/променила?Која је порука овог текста?Које су ти речи биле необичне у току читања?Колико тематских целина можемо издвојити у тексту?Зашто је лисица била незадовољна? Како процењујеш њену освету?Која је порука ове приче?Обновити знања о причама о животињама. Утврдити по чему се оне разли-

кују од басни. Стваралачки задатак дат је у читанци.Тумачити народну изреку:Ко зло чини и дочекаће га.Објаснити разлику између басне и приче о животињама: прича о животиња-

ма слична је басни само утолико колико су њени ликови животиње. Међутим, она нема директан алегоријски смисао, композиција јој је сложенија, испричан је цео догађај. Животиње се не сликају директно као носиоци људских особина иако подсећају на њих. Циљ приче о животињама је да забави, у њој је порука присутна као у сваком књижевном делу.

9. Народна песма: Јеленче*

Подсетити ученике да су родитељи и деца честа инспирација за настајање књижевних дела.

Час започети мозгалицом о несташној деци из песама и прича: љутито мече, врапчић Пудик, мрав добра срца, Месец...

38

Данас ћемо упознати дете које не прихвата мајчине савете.Интерпретативно читање песме.Разговор о осећањима и расположењима која је песма побудила у њима.Објаснити реч „лелекати“.Организовати рад у пару. На графофолији истаћи задатке:Истраживачко читање песме са циљем да се уоче:- две целине различите по тону и расположењу (безбрижност одрастања под

окриљем мајке, прерано одвајање и страдање ланета);- краће поетске слике: јеленче у гори са мајком, излазак у поље, непажња,

ловац у пољу, туга мајке за дететом...Разговор о песми водити на основу претходно постављених истраживачких

задатака.Порука песме: непослушност и непромишљеност јеленчета доводе до не-

воље.Поредити песму са књигом или филмом „Бамби“.Поредити јеленче са врапцем Пудиком.Дати ученицима задатак да кратко известе о једном доживљају кад су били

непослушни.

10. Чаролија цртежа и речи – стрип

Овај час треба припремити тако што ћемо претходно замолити ученикe да донесу у школу своје омиљене стрипове. Направити одељењску изложбу. Раз-говарати о познатим јунацима стрипа, а направити посебан осврт на „Полити-кин забавник“.

Објаснити ученицима како настаје стрип. Како се распоређују ликови и дија-лози у једном кадру?

Самостални рад: Одабрати једну кратку басну и приказати је у облику стри-па.

39

Ово је целина у којој централно место заузимају текстови о Месецу. Циљ им је да подстакну ученике на размишљање како и нежива природа инспирише уметнике и ствараоце уопште.

1. Миодраг Новаковић: Теслин мачак

Ово је један од текстова који се може планирати за обраду текста по избору учитеља и ученика. Обраду текста треба везати за велики јубилеј који је пос-већен српском генију Николи Тесли.

Добро би га било реализовати у корелацији са наставом природе и друштва.Ученици могу да направе стрип о Тесли, да направе драмски текст о његовом

детињству, да ураде зидне новине и слично. Повод за све то може бити овај текст.

Разговор о тексту може се организовати на основу апаратура у читанци.Објаснити ученицима шта су графити.

2. Григор Витез: Мјесечева прича

Ову песму можемо да обрадимо на посебном часу или да нам она послужи као мотивација за рад на тексту „Прича о дечаку и Месецу“.

Ако се определимо за прву варијанту, час можемо започети мозгалицом о Месецу применом технике „грозд“. Ученици треба да напишу што више асо-цијација на реч месец. Читање и кратки коментари.

Изражајно читање песме.Анализу песме урадити према апаратурама у читанци.Упоредити број и дужину стихова у строфама. На крају ученицима поставити питање „Шта Месец ради дању? “ и замолити

их да смисле што духовитије одговоре.

3. Бранко Ћопић: Мјесец и његова бака*

Игра: Направите што више речи од речи месец. Бележење речи на табли.Тумачење значења записаних речи (месечина, месечни, месечарити, месе-

чар, месечно, месец дана).А да ли сте некад размишљали о томе да Месец има баку? Како је замишља-

те? Послушајте како то изгледа!

5. целина: МЕСЕЧЕВЕ ПРИЧЕ

40

Било би добро да ученици чују целу песму како би имали целовит доживљај. Изражајно читање песме.

Шта сте замишљали док сте слушали песму? Одредите тему. Где живе Месец и његова бака? Какви су њихови двори? Где се налазе? Зашто баш тамо?

Какав је утисак на тебе оставила бака? Како се понаша док чека унука? Шта се деси кад се унук врати?

Ко је у песми шумски обавештајац? На основу чега сазнајемо да бака много воли свога унука?Какав је Месец? Шта мислиш зашто му је песник дао особине дечака?За кога навијате у овој песми?У другом делу организовати активности применом технике „двоструко вође-

ни дневник“. Ученици ће поделити страницу своје свеске вертикално на јед-наке делове. На левој страни уписивати сликовите описе из песме, а на десној преводити песничке описе на свакодневни начин споразумевања.

На пример:

У шуми старој огањ гори У старој шуми гори ватра.

Дремљива поноћ по шуми луња Поноћ је и сл.

После десетоминутног рада ученици ће прочитати своје записе.Функција придева у Ћопићевој песми.На крају записати стихове који су се ученицима највише допали.Направити кратак извештај о животу Месеца и његове баке. Изражајно чи-

тање песме са акцентом на бакине претње и свракина упозорења.

4. Бранко В. Радичевић: Прича о дечаку и Месецу*

Замолити ученике да направе породицу речи за реч прича (причати, при-чање, испричати, препричати, напричати се, причица, причаоница, причали-ца, причанка, препричавање...).

Слушали смо причу о Месецу и његовој баки, а сад ћемо упознати и причу о једном дечаку и опет о Месецу.

Изражајно читање песме.Локализовање текста: Ово је прича нашег познатог приповедача Бранка В.

Радичевића. У трећем разреду упознали смо његов текст „Мој дечак“.Како започиње ова прича? Од кога је писац чуо ову причу?Усмерено читање у себи са задатком да се обележе непознате речи и да се

обрати пажња на ликове и супротности међу њима, као и на следеће мисли које ћемо дати на графофолији.

41

- Мајка је причала бајку о добру и злу.- Месец је ушетао у собу малог Радојице.- „У селу само један човек није изашао да види чудо.“- А дечак је читао и учио много...- Знамо да су многи људи учењем победили зло, незнање, беду...

Разговор о непосредном доживљају и утисцима. Који део приче је оставио на вас најјачи утисак?Интерпретацију текста урадити на основу апаратура у читанци.Истраживање лирских места у бајци.Чиме је дечак досегао светлост и бољи живот?Обележити у тексту најлепше речи и реченице о дечаку Радојици.Препричавање приче у улози Радојице и у улози Месеца.На одабраним реченицама из текста обновити знања о врстама и служби

речи у реченици.

5. Херберт Џорџ Велс: Јутро на Месецу

Замолити ученике да у белешкама о писцима пронађу податке када је живео Херберт Џорџ Велс. Шта мислите зашто је ово научнофантастична прича? Кад су први људи ступили на Месец? Припремити се за овај час. Подсетити ученике на Велсову радио-драму која је уздрмала Америку. Велс као писац фантастич-них прича.

Анализа приче на основу апаратура у читанци.

6. Милутин Миланковић: Сунчев дар*

Учитељ би пре обраде овог текста требало да се упозна с Миланковићевим делом „Кроз васиону и векове“. То је збирка замишљених путописа којима на-учник покушава својој пријатељици да открије тајне небеске физике. То чини на начин разумљив широкој читалачкој публици. Међутим, сва поглавља нису примерена узрасту ученика четвртог разреда. Определили само се за овај од-ломак јер је Сунце тема о којој ученици имају основна знања.

Замолити ученике да у белешкама о писцима пронађу податке о Милути-ну Миланковићу. Данас се сматра да је уз Теслу Милутин Миланковић други највећи Србин у свету науке. Аутор је најпрецизнијег календара на свету.

Питати ученике шта би могао да буде Сунчев дар. Како би свет изгледао да нема Сунца?

42

Након читања текста детаљно анализирати сваку целину.Користити апаратуре из читанке.Напомена: Ракса је планински врх у Аустрији. Миланковић се школовао и јед-

но време радио као инжењер у Аустрији. Ипак, вратио се у Београд и радио као универзитетски професор на Београдском универзитету, чији је био и један од оснивача. Био је велики пријатељ Мике Аласа, нашег познатог математичара.

Зашто се Миланковић диви Сунцу?Делиш ли његово мишљење?Како су египатски фараони доживљавали Сунце? Шта мислите о њиховој цивилизацији?Истраживачки задатак у корелацији са наставом Природе и друштво „Сазнај о Сунцу“.

7. Јован Јовановић Змај: Циганин хвали свог коња*

Циљ овог часа је да се подстакне лични доживљај песме, обогати речник ученика, анализира лик Рома, да се ученици подстакну на стваралаштво кроз изношење сопствених искустава и ставова и да се подстакне сарадња у групи и кооперативно учење.

Ученике поделити у пет група на следећи начин: на већим картонима напи-сати називе група – именице, заменице, глаголи, придеви, бројеви. Услов је да текст планирамо у време када је све то ученицима познато.

На мањим картонима написаћемо примере за сваку врсту речи.- Именице: коњ, вашар, продавац, купац, сено, слама.- Заменице: ја, ти, она, ми, ви, оне.- Глаголи: хвалити, продавати, јахати, волети, бринути, куповати.- Придеви: брз, питом, умиљат, здрав, скроман, млад.- Бројеви: први, сто, један, двеста, пети, троје.Када ученици заузму своја места, учитељ истиче следеће речи написане на

папирним тракама или на графофолији:- онај који путује- онај који мисли- онај који сања- онај који тражи- онај који шапуће- онај који се хвалиКада стигнемо до речи хвалиша, најављујемо текст.Увођење у доживљај песме: Ученици имају задатак да слушају текст и да за-

мисле Рома и његовог коња.Након кратке паузе, учитељ их замоли да сами још једном прочитају текст и

означе непознате речи.

43

Тумачење непознатих речи и разговор о доживљају: Шта мислите о песми? Шта је тема песме? Ко је главни лик? Какав је његов живот?

Зашто продаје свога коња?Шта је монолог?Шта данас људи продају кад нема много коња?Поделити ученицима задатке по групама. Све групе добију листић са свим

задацима, а онда изаберу задатак који им највише одговара. Усмерити избор задатака тако да свака група узме друкчији задатак.

Задаци:1. Преведите ову песму у прозни текст и замислите да сте ви купци коња.2. Опишите главног јунака на основу података из песме и сопственог за-

мишљања.3. Смислите рекламну поруку за продају коња. Користите идеје из песме.4. Продужите песму и откријте нам да ли је Ром на крају продао коња или...5. Један/једна од вас у групи је власник/власница опеваног коња. Остали су

новинари. Смислите питања, направите интервју!Сви ученици пажљиво слушају извештаче група, а потом додају и сучељавају

своја мишљења и ставове. Следећи задатак предвиђен је за индивидуални рад: Сваки ученик треба да обележи у песми део који му се највише допада и да га прочита наглас.

На крају часа разговарати са ученицима о томе шта су из Змајевих стихова сазнали о животу Рома у прошлости.

Прочитати и прокоментарисати текст у апаратури „Да ли знаш?“.Домаћи задатак: Научити песму напамет.

8. Момо Капор: Месец

Ово није обавезни текст и можемо га прочитати ученицима када будемо раз-говарали о телевизији наглашавајући како медији могу да манипулишу гледао-цима... Да ли увек и без резерве верујемо медијима?

На крају спровести синтезу знања и искустава о Месецу као инспирацији књижевника. Урадити „грозд“ као асоцијацију на све обрађене текстове.

Један час може бити планиран за размену стихова и лепих мисли о Месецу.

9. Чаролија покретних слика – филм

Повод за разговор о филму могао би да буде заједнички одлазак у биоскоп и гледање анимираног филма или неког другог филма за децу.

44

Игра асоцијација:Носио је цилиндар и штап.Имао је изношено одело.Имао је бркове.Смешно је ходао.Како се зове тај глумац?Кратак разговор о Чарлију Чаплину. Да ли су ученици гледали неки његов

филм?Шта он ради, како се понаша, које особине има, какав је према другима?Ако постоји могућност, треба погледати неки његов филм, а онда водити овај

разговор.О чему можемо разговарати након гледања једног филма за децу?- Догађаји, место и време радње (шта се догађа, где и када?)- Ликови (ко су, како изгледају, особине) - Боја и фотографија на филму (веселе, тужне...)- Музика (колико има музике на филму, улога музике у филму, напете ситу-

ације...)

Испричати ученицима да су први филмови били црно-бели, па су редитељи у почетку покушавали ручно да их обоје. Касније су то чинили хемијским путем све док нису почели да се производе филмови у боји који бележе све онако како видимо у стварности.

Бојом у филму документујемо стварност, међутим, бојом можемо нешто на-гласити, учинити лепшим, радоснијим, непетијим, необичнијим и сл.

Подсетити ученике шта су бајке – приче о немогућим и чудесним ликовима и догађајима. У њима се сукобљавају добро и зло. Обично побеђује истина и правда. Филмске бајке приказују исти такав свет. Цртани филм је као створен за филмс-ке бајке јер се у њему лако могу приказати нестварни ликови, места и догађаји.

Подсетити ученике на цртану серију о грчкој митологији или на Дизнијеве филмске бајке.

Да се подсетимо:Покрет у анимираном филму остварује се низањем сличица (кадрова): 24 сли-

чице у секунди треба да прођу кроз пројектор да би настала слика у покрету. Направи и ти слику у покрету! На сваку страницу блокчића (можеш га и сам/сама направити) нацртај по

једну сличицу, на пример, цвет који се расцветава, лептир у лету, фудбалер који шутира лопту и сл. Свака сличица од следеће мора се разликовати по неком детаљу, листови су већи, а латице се више отварају, лептир се подиже, лопта је све више итд. Кад завршиш цртање, брзо листај странице блокчића и имаћеш утисак да се лик са твога цртежа креће.

На крају, добра идеја је да у одељењу почнемо да правимо „филмски реч-ник“, а да ученицима дамо задатак да у свесци за лектиру воде и дневник гле-даних филмова (назив филма, режисер, сценариста, кратка садржина филма, најлепша места у филму).

45

1. Бранислав Црнчевић: Босоноги и небо*

Сетите се примера када се ваша мишљења и мишљења ваших родитеља не слажу. Размена искустава. Ученичке примере можемо бележити на хамеру.

Данас ћемо упознати једног дечака кога одрасли нису разумели, скоро да га нису волели, а деца су га напросто обожавала.

Шта мислите, зашто?Пре читања ученицима дати задатак да посебно обрате пажњу на околности

у којима Босоноги живи и на доказе који говоре о томе како су одрасли оцењи-вали Босоногог.

Разговор о тексту:По чему сазнајемо у каквим породичним приликама живи Босоноги?Ко казује причу о њему? Како је Босоноги допринео да дечацима свет постане занимљив?На који начин је то постизао?Како су дечаци доживљавали његове приче?Како је Босоноги добио надимак? Пронађите део текста који о томе говори.(Туђе ципеле неколико бројева веће, није могао да оде на море, често је био

гладан, тражио је да дечаци понесу џем...)Какав је свет о коме машта Босоноги?Како својом маштом дарива оне око себе?Зашто су се дечаци скоро разболели кад Босоногог нису видели три дана?Због чега дечаци његове приче чувају само за себе? Какве су његове приче? Пронађите и поткрепите свој одговор причом о запаљеном мору, о дрвећу

које хода, о болесном дуду, о небу које је пољубио и сл.Због чега Босоноги измишља овакве приче?Пронађите у причи доказе да дечаци имају бескрајно поверење у Босоногог.

Како и сами учествују у домаштавању прича које прича Босоноги?По чему знамо да нам је неко потребан и да га волимо?Сетите се ситуације кад сте се и сами понашали као Босоноги.Може ли се тврдити да је сваки човек који је загледан у своје небо Босоноги?

Како разумете мисао да су дечаци били босоноги без Босоногог?Овај час може се реализовати на више начина. Свакако, за анализу оваквог текста један час није довољан. Пошто треба наћи одговоре на бројна питања, настава се може планирати

за групни рад, где ћемо понуђена проблемска питања прилагодити и поделити групама.

На крају треба извршити синтезу писањем десетоминутног састава „Мој пријатељ Босоноги“.

Ученици могу да цртају Босоногог, да праве стрип о њему, да направе сцена-рио за радио-драму.

6. целина: ТИ МОЖЕШ НАЈВИШЕ

46

2. Добрица Ерић: Чик, да погодите због чега су се посвађала два златна брата*

Обновити знања о драми и драмским текстовима. Подсетити се које смо драмске текстове до сад упознали. Ко су ликови који су вам посебно остали у сећању?

Прочитамо наслов новог драмског текста. Питамо ученике шта мисле ко су два златна брата.

Читање текста.Разговор о доживљају и очекивањима.На кога нас подсећају златна браћа?Чега су се они досетили?Чиме је писац највише задржао твоју пажњу?Да ти пишеш овај текст, да ли би нешто мењао/мењала? Шта?Анализа текста на основу задатака у читанци.Читање текста по улогама.Ако постоје могућности, овај текст треба извести на школској позорници.

3. Гвидо Тартаља: Подела улога*

Подсетити се на то шта је скеч. Какви су скечеви које смо до сада читали? (Смешни, „Лед се топи“, „А зашто он вежба“, „Фатално глупа глава“...)

Разговарати са ученицима о томе како се један драмски текст припрема за извођење на сцени.

Када се глумци упознају са садржајем текста, врши се подела улога.На данашњем часу упознаћемо једну драмску дружину која није могла да се

усагласи око поделе улога. Који је разлог био за то, сазнаћете из овога текста.Изражајно читање текста.Разговор о утисцима. Шта је смешно у овом тексту?Како почиње заплет? Како се разрешава?Зашто нико неће да глуми Магарца?Објашњавање стереотипа у понашању (веза са грађанским васпитањем).Подсећање на порекло овог стереотипа. Какав је магарац у баснама?Анализа текста на основу задатака у читанци.Читање текста по улогама.

47

4. Михаило Пупин: Од пашњака до научењака*

Овај текст можемо планирати у корелацији са наставом природе и друштва, а у оквиру теме о значајним личностима наше прошлости.

Питати ученике да ли су некад чули реч ПУПИН. Да ли знају какве везе има Пупин са причом о телефонима?

Објаснити кратко ко је био Михаило Пупин.Најавити аутобиографски текст „Од пашњака до научењака“.Шта је аутобиографија?Изражајно читање текста.Анализа на основу апаратура у читанци.Самостални стваралачки задатак такође је дат у читанци.

5. Душко Трифуновић: Златна рибица

Кад неко помене златну рибицу, на шта прво помислите? Подсетити се на бајку Александра Пушкина о рибару и златној рибици.

Данас ћемо чути још један текст о рибару и златној рибици.Након изражајног читања текста, обраду песме урадити на основу предлога

у читанци.Поредити старог рибара из Пушкинове бајке са рибаром из ове песме.Стваралачки задатак може се урадити и на часу одељењске заједнице.

6. Мирослав Демак: Виолина*

Слушати дело Едварда Грига „Лептир“ или неко друго ученицима познато му-зичко дело које се изводи на виолини.

Тражити да ученици препознају дело и музички инструмент.Шта ученици знају о виолини?Питати их затим да ли знају ко је Стефан Миленковић. Како се зове човек који свира виолину? А гитару, трубу, добош, хармонику?Данас ћемо обрадити текст који говори о једном виолинисти и његовој ви-

олини. Док будете слушали текст потрудите се да запамтите што више поједи-ности о изгледу и животу старог виолинисте.

Краћи разговор о прочитаном тексту, утисци ученика, непознате речи.

48

Ко се све помиње у причи? Који ликови су могући, а који не? Ко је главни лик? Како је свирао стари музичар? Шта је иза себе оставио? Коме је завештао виолину? Ко може највише? Зашто?

Анализу текста урадити према апаратурама из читанке. Рад на овом тексту планирати као блок час.

Други предлог је да у обради приче „Виолина“ користимо технику читања са предвиђањем.

Ученике можемо поделити у групе игром меморије „Весели музички квар-тет“. Објаснити ученицима да је квартет састав од 4 музичара и да прва четири ученика треба да наброје четири гудачка инструмента, а остали да понављају док сви не добију неко име инструмента. Направити 4 групе: виолина, виола, виолончело, контрабас. Све групе добију задатак да направе мозгалицу под називом „Виолина“. Кад групе заврше рад, направити одељењску мозгалицу бележећи идеје на табли. После тога најавимо циљ часа и замолимо групе да се активно укључе у рад.

ВиолинаМирослав Демак

Stari violinista je umro.Bio je to čudotvorni muzičar. Znao je sve pesme na svetu i znao je da ih zasvira

bolje od bilo koga drugog. Kada je svirao, duga bela kosa vijorila mu je iznad čela kao da sama svira pesmu južnog vetra. Violinista je uvek dolazio neznano otkud, ali uvek u trenutku kada je ljudima bio najpotrebniji. Donosio im je radost i smeh.Dolazio je sa pesmom, darivao je njome ljude i ponovo odlazio neznano kuda. Svi su govorili da ima čudotvornu violinu.

Шта мислите зашто су људи говорили да виолиниста има чудесну виоли-ну? Како је изгледала та чудесна виолина? Од чега је била направљена?

Како је виолиниста набавио виолину? Шта је виолиниста најрадије сви-рао? Ко је највише волео његову музику и радовао јој се?

Sada je stari violinista umro. Iza sebe je ostavio najlepše pesme, zaveštavajući ih svim ljudima. Osim pesama, iza njega je ostala samo njegova violina. Nju nije dao nikome.

Шта мислите зашто виолиниста никоме није дао виолину? Да ли је он био себичан? Шта је желео да се деси да би виолина некоме припала?

Pre nego što je poslednji put sklopio oči, pozvao je sebi dva svoja najbolja druga – slikara i pesnika.

– Ostavljam je onome ko može najviše – reče, dade im violinu i oprosti se s njima.

Slikar i pesnik pogledaše jedan drugog i u istom trenutku pomisliše:

49

Шта су помислили његови пријатељи? Да ли су се сложили у мишљењу? Зашто?

„Ja ću dobiti čudotvornu violinu, jer ja mogu više nego ti! “ Bila su dva sjajna umetnika. I onи su već bili u godinama, poznavali su svet, a

iznad svega su bili majstori svog zanata.Чиме су се бавили пријатељи старог виолинисте? – Moji stihovi mogu da zatalasaju more, skinu sa neba najsjajniju zvezdu, da

opčine ljude i životinje – reče pesnik.– Ispod moje kičice poteći će reka zamućena jesenjim kišama, od mojih boja u

proleće procvetaju trešnje – odgovori slikar.Dugo su se umetnici prepirali, sve dok ih sunce nije upozorilo da je već podne.

Tada su se postiđeni oprostili od svog prijatelja violiniste.– Pođimo u svet – predloži slikar – možda ćemo negde naći dokaz ko od nas

dvojice može više.Pesnik je bio saglasan:Куда су кренули песник и сликар? О чему су успут разговарали?Да ли су усагласили своја мишљења?– Ali ako nađemo nekog ko može još više od nas, njemu ćemo dati violinu. Stari

violinista je upravo to hteo – da njegovu violinu dobije najbolji, pa bilo ko to bio.Krenu oni u svet da traže ko može najviše. Već prvog dana na putu nađoše se

ispod neba čija je jedna polovina bila prljava, a druga čista i plava.Зашто је небо овако изгледало? Ко је очистио једну половину неба? Чиме?

Како је стигао до неба? Pogledaše okolo i odjednom ugledaše na dugačkim merdevinama nekog

dugajliju sa priborom za pranje prozora. Na merdevinama je bilo okačeno džinovsko bure sa vodom kojom je dugajlija prao nebeski svod.

– Lepog li posla! – rekoše umetnici, ali još nisu bili sigurni da li ovaj dugajlija svojim lepim poslom može više nego drugi.

Pozdraviše perača nebeskog svoda i produžiše svojim putem.Noć je postepeno padala, ali umesto da bude sve tamnije, nebo je počelo da

svetli od nekog neobičnog vatrometa. Vatromet je čas bliže čas dalje šikljao prema nebu. Dva umetnika odluče da se tu odmore i sačekaju jutro.

Шта су уметници угледали кад је свануло? Ко је и како палио џиновски ватромет? Колико је ватромет трајао?

Ujutro ugledaše nekog garavog čoveka kako trčkara sa velikom odžačarskom četkom. Tek tada shvatiše da je sinoćnji vatromet bila vatra iz vulkana, a ovaj garavko je čistio začepljena grla vulkana.

– Sjajne li zabave, ali bez muzike. Možda bi trebalo ovom garavku dati violinu, pa da vatromet dopuni muzikom – pomisliše umetnici.

Ipak se nisu mogli odlučiti, pa pođoše dalje.Išli su dugo. Najzad u nekoj šumi nađoše čovečuljka sa tankim prutićem u ruci,

okruženog mnoštvom ptica.Чиме се бавио овај човечуљак?Зашто су птице биле у његовој близини?Bile su to nesrećne ptice koje u mladosti nisu stigle da nauče pevanje od roditelja,

pa ih je tome učio ovaj mali dirigent.

50

– Ovaj zasigurno zaslužuje da mu damo violinu. S njom bi lakše obavljao svoj posao – rekoše umetnici, ali se na to još nisu mogli odlučiti. Jer, još je mnogo krajeva i puteva bilo pred njima i ko zna gde je onaj koji može najviše.

Idući dalje, sretoše starca koji je na nepreglednim livadama, u maloj kući pokrivenoj slamom /.../

Како замишљате његову кућицу? А ливаду? Да ли је живео сам или је имао породицу? Шта је старац радио на непрегледним ливадама?

/.../ mešao mirise za sve cveće sveta. Taj starac je odbio violinu, jer on osim spravljanja mirisa ništa drugo nije znao. Zatim su dva umetnika srela farbara trava, frizera morskih talasa, mlinara najfinijeg peska nepreglednih plaža... i stotine drugih ljudi, od kojih je svako mogao biti dostojan starčeve violine.

Да ли је неки од ових људи добио на крају виолину? Зашто?Na svakom koraku nalazili su dokaze da je lepota ljudima i te kako potrebna, da je

život bez nje prazan, ali nisu mogli da donesu odluku o tome ko može najviše. Najzad, pored puta ugledaše dečeka koji je od peska pravio zamak i pevao dečju

pesmicu.Како је изгледао дечаков сусрет са уметницима? Да ли се зачудио због не-

надане посете? Шта их је питао? Шта су му одговорили уметници?Је ли дечак некад свирао виолину? Шта су одлучили уметници? Зашто?Slikar uze violinu i pruži je dečaku, govoreći: – Tebi pripada violina, dete, jer ti možeš najviše. Od tebe može biti slikar poput

mene, pesnik kao moj drug ili bilo šta drugo. Ti možeš sve nas prevazići i graditi neki sasvim nov, nama nepoznat svet. Ti stvarno možeš najviše.

На основу чега су уметници закључили да дечак може највише? Како вам се допада одлука да виолину добије дете? Шта сада мислите о песнику и сликару?

Dečak je uzeo violinu, prislonio je uz lice i počeo da svira. On još nikada nije imao u rukama violinu, pa je njegova svirka podsećala na škripu vrata, ali dva umetnika su u njoj odmah raspoznala čudotvornu muziku svoga starog prijatelja.

Шта су уметници распознали у свирању дечака? Шта све могу деца?Који вам се део приче највише допао? Који је најнеобичнији лик на кога су

наишли уметници тражећи новог власника виолине? Нацртајте га.Изложба и коментар радова.

У наставку часа групама дамо задатак да осмисле интервју са дечаком који је постао славни виолиниста. Групе извештавају о свом раду.

На крају у оквиру синтезе увежбавамо изражајно читање текста.

51

7. Чаролија гледања и слушања на даљину – телевизија

Сваки ученик треба да код куће направи топ-листу омиљених ТВ емисија.У школи направимо одељењску листу и прокоментаришемо какве емисије

ученици прате. Питати ученике у чему је разлика између радија и телевизије.Слушалац, слушајући радио, ствара своје слике о свету, машта. Телевизија нуди готове слике, слике онако како их други виде. Да ли филмске бајке увек испуне ваша очекивања? Разговор о едукативним ТВ емисијама за децу, на пример „Чаробни аутобус“

на Каналу „Д“. Шта су научили из те емисије?Како се прави план за праћење ТВ програма?Треба ли на телевизији све гледати или се мора правити избор?Шта су лоше стране телевизије?Шта би радио/радила да се на седам дана искључе све телевизијске куће?Прочитати текст Харијет Дилер „ТВ програм“.

Јутро је. Почетак нове недеље. Понедељак. Мама је саопштила лошу вест: – Ове недеље нећемо укључивати ТВ – рекла је смешећи се. – Суделујемо у једном истраживању Градске библиотеке.

– Шта? – упитао сам зачуђено.– Врши се истраживање шта породице раде и како живе без ТВ пријемника.

Замолили су нас да водимо дневник. Описиваћемо како проводимо време без ТВ-а.

Тешко сам уздахнуо. Можемо ли нешто друго, паметније? На пример, колико дуго могу да седим на зубарској столици или могу ли се истовремено попра-вљати зуби и гледати омиљена серија.

– Жао ми је – рече мама. – Библиотекари су нарочито заинтересовани за ис-ход овог истраживања.

– Нећу више никад крочити у библиотеку! Шта пишеш, мама?– Пишем поруку – одговори она. Хоћеш ли је, молим те, залепити преко ТВ

екрана?Протестовао сам, али сам ипак урадио оно што ме је замолила. На папиру је

писало: НЕ УКЉУЧУЈ ТВ АКО ТИ ЈЕ ЖИВОТ МИО!Будући да сам самога себе и свој живот веома волео, нисам укључивао ТВ

кад сам се вратио из школе. Нисам се усуђивао. Све је захватила истраживачка грозница. Нико није укључивао ТВ и то захваљујући библиотекарима.

– Мој дневник ће бити занимљиво штиво. Устао, отишао у школу. Вратио се из школе. Умро од досаде – рекох мами, помажући јој да припреми вечеру (на-име, чистио сам кромпир).

Мама се насмејала и рекла: – Нећеш умрети од досаде. Помажеш ми и јако сам срећна због тога. Када си ми последњи пут нешто помагао? До бесконач-ности буљиш у ТВ и не мариш ни за шта и ни за кога.

52

Морао сам признати да се не сећам. Те сам вечери отишао рано у кревет и започео да пишем дневник. Шта сам друго могао да радим?

Следећег дана такође нисам имао шта да запишем, али сам наставио.УТОРАК: Уморио се од буљења у поруку: НЕ УКЉУЧУЈ ТВ АКО ТИ ЈЕ ЖИВОТ

МИО!Изашао из куће. Пронашао неке старе даске и саградио кућицу за пријатеље.

Након вечере спремио собу без молби са стране. Сигурно сам полудео!СРЕДА: Обрисао прашину са старих играчака на полици. Са Дином и Ратком

играо монопол два сата.ЧЕТВРТАК: Учио. Читао. Помагао мами.ПЕТАК: Полудео и одшетао у град до оног места – библиотеке. Позајмио две

књиге.СУБОТА: Читате дневник очајника. Кажите ми, шта се суботом ујутро, осим

гледања цртаћа, може радити?Касније, током суботе: Напокон сам се запослио. Очистио складиште играча-

ка. Организовао продају непотребних, и то на мамин савет.НЕДЕЉА: Купио два модела авиончића и два цртана романа. Тата нија могао

да састави један авиончић. После сам помагао мами да спреми торту. Увече сам читао, пио млеко и... уживао.

ПОНЕДЕЉАК: Ваш верни писац је у стању шока. Управо ме мама подсетила да смо на крају седмодневног истраживања. Драги читаоче, немој да мислиш да сам пошашавио, али данас НЕЋУ да укључим ТВ. Морам да довршим роман и саставим други модел авиона. Можда је ово истраживање пореметило мој мозак? Чак и не бринем ако вечерас пропустим најбољи филм свих времена „Инвазија џиновских краставаца“. Ионако сам га гледао већ седам пута. Можда ћу ТВ да гледам сутра, а можда и нећу. Могу да се забавим нечим лепшим и занимљивијим.

53

1. Бранислав Нушић: Прва љубав*Подсетити се шта је аутобиографија. Замолити ученике да се сете неког смеш-

ног доживљаја из своје биографије.Најавимо циљ часа. Питамо ученике да ли су чули за Бранислава Нушића.

Шта знају о њему?Рад на тексту организовати према апаратурама у читанци.

2. Драгомир Ђорђевић: ТебиДа ли сте некад пожелели да напишете песму? Шта вас је инспирисало?Шта мислите како неко постане песник/песникиња?Слушајте песму „Теби“ и кажите шта мислите коме је песник посветио ову пе-

сму? Коме бисте је ви поклонили? Који стих вам се највише допада?Шта је тема ове песме? Шта се може рећи само једним осмехом?Читање песме. Ова песма је компонована. Научите да је певате.

3. Душан Радовић: Плави зец*

Питати ученике да ли знају за које се приче каже да су ловачке. Знају ли неку такву причу? Какве приче је деци причао Босоноги? Која је улога маште у човековом животу? У којим професијама је машта незаменљива?

Какве су песме и приче Душана Радовића? Пре интерпретативног читања песме замолити ученике да усмере пажњу на

елементе песме који су плод песникове маште.Разговор о песми организовати на основу апаратура датих у читанци.Акценат ставити на маштовитост песме и ритам. Које се речи често понављају

у песми? Зашто? Функција глагола у песми. Опис зеца.

4. Милован Данојлић: Трешња у цвету*Пре обраде ове песме било би добро да ученике поведемо у природу да пос-

матрају расцветало дрвеће и/или грмље.Написати на табли глагол зузорити. Шта значи овај глагол? Ко зузори? Када

се највише зузори? Зашто? Замислите расцветалу крошњу трешње. Какав се мирис шири простором? Ко улепшава овај призор.

Најава и читање песме. Разговор о песми водити на основу апаратура у чи-танци. У оквиру стваралачког рада дати задатак да ученици компонују песму. За домаћи задатак научити песму напамет. Ова песма може послужити као увод у причу о стваралаштву Милована Данојлића.

7. целина: ТЕБИ

54

5. Влада Стојиљковић: Пример за углед

Ово је песма која може бити добра најава за причу о томе какви смо. Разговор о песми водити на основу идеја датих у читанци. Можемо осмислити акцију „Да сви будемо Цока“. Ученике подстаћи на сарадњу, толеранцију, кооперативност, дружење...

6. Недељко Попадић: Навијам за Виолету

Поделити ученицима стикере и замолити их да напишу особине које воле код својих пријатеља. Ставити стикере на таблу и прочитати мишљења. Издвојити најчешће особине.Шта се дешава кад је неко различит? Имају ли људи право да буду различити?Најава и читање песме.Разговор о песми на основу апаратура у читанци.

7. Перо Зубац: Успаванка за Д.

Обновити знања о успаванкама. Шта родитељи показују деци кроз успаванке?Знају ли ученици неку народну успаванку? Рецитовање.Многи песници опробали су се у писању успаванки. Данас ћемо упознати

једну ауторску успаванку.Читање (слушање) песме.Разговор о песми и стваралачки рад организовати на основу апаратура у чи-

танци.

8. Светлана Велмар-Јанковић: Златно јагње*

Ово је текст који се налази и у читанци „Река речи“ за трећи разред и био је ауторски избор. Претпоставља се да је већина ученика упознала текст.

За оне који нису радили овај текст у трећем разреду, настава се може орга-низовати на основу идеја датих у читанци. Било би добро да се овај текст веже за легенду „Најбоље задужбине“.

Поредити причу са текстом „Стефаново дрво“.По чему су слични Растко и Стефан?Како су они разрешили своје проблеме?

55

9. Драган Лакићевић:Легенда о дечаку из Њујорка

Игра: Времеплов у будућност. Како замишљате своје потомке за сто година?Размена идеја.Објаснити ученицима да је ово одломак из романа за децу „Витез Вилине

горе“ и да је посвећен великом српском јунаку Милошу Обилићу. Кристофер је дечак који је нашао стари запис свога деде о српској средњовековној историји и заинтересовао се за њега.

Препоручити ученицима ову књигу у оквиру изборног програма.

10. Милутин Миланковић: Као кратак леп сан

Разговор о хобијима. Како људи бирају свој хоби?Ово је прича о животу великог српског математичара Михаила Мике Аласа.Његов надимак заправо је био његово друго занимање, алас.Шта су аласи?Напоменути да су аутор овог текста и велики математичар били блиски

пријатељи и сарадници, што потврђује и овај текст. Мика Алас је писао одличну путописну прозу, али о себи непосредно није ништа забележио. Његов особе-ни живот описао је његов пријатељ Милутин Миланковић.

Коме се додељује диплома са именом великог научника?

11. Чаролија рачунарског света – Интернет

Разговор о Интернету водити на основу текста у читанци.Акценат на предностима и лошим странама Интернета.Час се може организовати применом технике „ЗА“ Интернет и „ПРОТИВ“

њега.Објаснити ученицима шта је глобализација и каква је улога Интернета у ње-

ном ширењу.Шта је електронска пошта?Како се пишу електронска писма?Ако у школи постоји могућност, све поменуто и практично показати, сарађи-

вати са наставником информатике. Замолити ученике да после свега напишу своју дефиницију Интернета.Изложити радове ученика.

56

Често су у овој ризници идеја ученици позивани да нешто усмено или писме-но изразе. У следећем тексту изложићемо кратак подсетник о овој теми.

1. ПРЕПРИЧАВАЊЕ је репродукција садржине текста, филма, позоришне представе, телевизијске емисије или слично. То је сигурно најпопуларнији об-лик усменог изражавања у млађем школском узрасту. Препричавају се приче и епске песме. Лирске песме се не препричавају.

Најчешћи облици препричавања јесу:– ДОСЛОВНО ПРЕПРИЧАВАЊЕ има чисто репродуктивни карактер и не

захтева ствaралачки напор.– СЛОБОДНО ПРЕПРИЧАВАЊЕ дозвољава ученику да унесе промене у текст

који препричава, иако у суштини остаје веран значењско-фабуларном току.– САЖЕТО ПРЕПРИЧАВАЊЕ подразумева сажимање садржаја текста. Ученик

мора да осети шта је најважније у тексту и само то изложи. Успешније је ако га радимо према плану.

– ОПШИРНО ПРЕПРИЧАВАЊЕ дозвољава да ученик догађаје и појединости износи опширно, са много појединости. Не захтева нарочит стваралачки напор, већ добру меморију ученика.

– ПРЕПРИЧАВАЊЕ ПРОШИРИВАЊЕМ ПРИЧЕ захтева стваралачки напор уче-ника, систематичност и креативност. Дозвољено је да ученик уведе нове ликове и осмисли нове епизоде, па прича понекад може да изгуби своје изворно значење.

– ПРЕПРИЧАВАЊЕ НА ОСНОВУ ПОСТАВЉЕНИХ ПИТАЊА веома је корисно у почетку рада са ученицима јер се на тај начин правилно усмеравају у препричавању. Постепено ученике треба ослободити од везаности за пи-тања и осамосталити их у овом смислу.

– ИНФОРМАТИВНО ПРЕПРИЧАВАЊЕ нуди обавештење о битним елементима неког садржаја (филм, књига, спортска представа).

– ПРЕПРИЧАВАЊЕ ПО АНАЛОГИЈИ подстиче ученика да на основу једне про-читане приче по аналогији, коришћењем маште и асоцијација, осмисли другу причу у основи сличну изворној.

– ПРЕПРИЧАВАЊЕ С ПРОМЕНОМ ГРАМАТИЧКОГ ЛИЦА јесте стваралачки об-лик препричавања. Ученик мења граматичко лице и граматичко време и снажно се уживљава у лик о коме говори.

– ПРЕПРИЧАВАЊЕ СА ПРОМЕНОМ СТАНОВИШТА омогућава да ученик у току причања промени становиште јунака или приповедача, на пример, може да промени етичку позицију јунака или да коригује поступке појединих ликова.

– ПРЕПРИЧАВАЊЕ СА ИЗМЕНОМ ЗАВРШЕТКА САДРЖАЈА захтева од ученика веће мисаоно ангажовање.

– ПРЕПРИЧАВАЊЕ САДРЖАЈА У ЦЕЛИНИ ИЛИ ПО ДЕЛОВИМА– ФЛЕКСИБИЛНО ПРЕПРИЧАВАЊЕ дозвољава ученику да искаже своју

вештину препричавања јер сам бира места у тексту којима ће дати посебан смисао правећи узбудљиве епизоде које снажно делују на слушаоца.

УСМЕНО И ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

57

2. ПРИЧАЊЕ је репородуковање садржине неког догађаја или доживљаја, стварног или замишљеног. Оно нема готов садржај, композицију, ликове, већ их производи машта ученика. Ова врста изражавања захтева самосталност и сигурност.

– ПРИЧАЊЕ ДОЖИВЉАЈА И ДОГАЂАЈА– ПРИЧАЊЕ НА ОСНОВУ МАШТЕ– ПРИЧАЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ УМЕТНИЧКОГ ТЕКСТА– ХУМОРИСТИЧКО ПРИЧАЊЕ– ПРИЧАЊЕ ПО ЗАДАТИМ РЕЧИМА ИЛИ РЕЧЕНИЦАМА– ПРИЧАЊЕ ПРЕМА СЛИЦИ СА ЦЕЛОВИТИМ САДРЖАЈЕМ– ПРИЧАЊЕ ПО НИЗУ СЛИКА– ПРИЧАЊЕ НА ОСНОВУ ДАТОГ ПОЧЕТКА ИЛИ КРАЈА ПРИЧЕ– ПРИЧАЊЕ У ОБЛИКУ ДИЈАЛОГА– ПРИЧАЊЕ ИЗ МУЗИКУ– ПРИЧАЊЕ НА ОСНОВУ САЖЕТЕ ФАБУЛЕ– СЛОБОДНО ПРИЧАЊЕ (ДАТ ЈЕ САМО НАСЛОВ)

3. ОПИСИВАЊЕ најчешће користимо да бисмо приказали спољашње особи-не предмета, бића, пејзажа и сл. У овом облику изражавања ученици ангажују различита чула: вид, слух, додир, мирис, укус. С обзиром на позицију онога који описује, опис може бити:

– СУБЈЕКТИВНИ

– РЕАЛИСТИЧКИ

– РЕПРОДУКТИВНИ

– РОМАНТИЧНИВише информација о описивању може се наћи у уџбенику „О језику’’.

4. ЛЕКСИЧКЕ ВЕЖБЕ

– ОПОНАШАЊЕ ЗВУКОВА (ОНОМАТОПЕЈЕ): хуји, хучи, звижди, завија, цвили, клокоће, ромиња...

– ДЕМИНУТИВИ И АУГМЕНТАТИВИ– СИНОНИМИ, ХОМОНИМИ– ПОРОДИЦЕ РЕЧИ– ТЕМАТСКИ РЕЧНИК (именски, придевски, глаголски)– РЕЧНИК ОСЕЋАЊА– ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ ДОДАВАЊАМ СУФИКСА ИЛИ ПРЕФИКСА

58

ЈЕЗИЧКЕ ИГРЕ

– преметаљке

– палиндромне речи и реченице (АНА ВОЛИ МИЛОВАНА)

– састављање речи од слова

– састављање реченица од датих речи

– ребуси

– укрштене речи

– испуњалке и допуњалке

– лавиринти

– риме

– измишљање нових речи

– игре асоцијације

– загонетке и сл.

59

Настава граматике треба да се заснива на савременој методичкој теорији и пракси у којој су тачно утврђени путеви и поступци. Циљ ове наставе није да ученик само схвати одређену језичку појаву, већ су битне и сазнајне операције. У настави граматике ученик најпре треба да уочи језичко-граматичку појаву, после је препознаје у новом језичком контексту, дефинише је, репродукује, примењује и на крају аутентично примењује (стваралачки ниво).

Методичар наставе граматике мора, пре свега, бити добар зналац језика да би на та знања надоградио методичка знања. Обрнуто није добро.

За успешан час граматике, између осталог, важно је да учитељ одабере до-бар полазни текст. То може бити одломак из познатог књижевног дела који је засићен примерима одређене језичке појаве и прилагођен потребама наста-ве граматике. Кажемо да је то везани текст. Могу да га чине одломак из текста, краћа прича, басна, песма, пословица, загонетка, говорни текст и сл. Важно је да полазни текст буде кратак, јасан, примерен узрасту, разумљив, занимљив и сл.

Другу врсту полазног текста чине реченице које не морају чинити целину, али имају довољно потребних примера језичке појаве.

Треба уочити да у четвртом разреду нема много нових правописно-грама-тичких садржаја. Тако циљ ове наставе треба да буде да се обнове и утврде претходно стечена знања и да се допуне неким новим. У вези са тим уџбеник „О језику“ нуди доста примера задатака за вежбање и утврђивање знања.

Већина наставних јединица изложена је у облику стрипа са жељом да уче-ници што пре стигну до језичког проблема о коме ће бити реч. Коришћене су духовите досетке да би појачале пажњу ученика и учиниле им рад пријатним и забавним.

1. Да се упознамоЗамолимо ученике да размисле како би се представили у суседном одељењу.

Треба да употребе 5–6 реченица.После тога следи упознавање са новим уџбеником и понављање начина на

које све људи могу да комуницирају. Како се споразумевају са странцем чији језик не говоре?

Посматрање слика у уџбенику и препознавање начина комуникације.Кратак осврт на ликове у уџбенику: Свитац, Рода, Ива, Марко.

2. Да се подсетимо: реч, реченица, глас Поставити на табли неколико трака на којима пише А, ТАТА КУВА, САН, М,

КРОФНА, К, СЛОВО, МАМА ПИШЕ КЊИГУ. Замолити ученике да прочитају написано и да направе ред.

МАЛА РИЗНИЦА ИДЕЈА У НАСТАВИ ГРАМАТИКЕ И ПРАВОПИСА

60

Циљ је да открију да су на тракама слова, речи и реченице.Најавити циљ часа и замолити ученике да прочитају стрип на стр. 6.Зашто је дошло до неспоразума?На који све начин порука може бити послата?Како се људи најефикасније споразумевају?Рад на примерима у уџбенику и решавање задатака.Проверу знања у вези са овом наставном јединицом (стр. 8) можемо урадити

на овом часу или је посебно планирати.Повратна информација и разговор о часу.

2. Значење речиРазговор са ученицима о томе шта су породице речи и како оне настају.Ученици могу дати једноставније примере, на пример, породица од речи рад.Дати ученицима задатак да самостално реше задатке на стр. 9.Проверавање резултата и разговор о проблемима ако их је било.У другом делу часа решавати задатке на стр. 10.

3. Променљиве и непроменљиве речиНа графофолији или плакату написати текст Мите Митића:

За време летњих суша на неким местима Морава скоро пресуши. Али, с пролећа, кад се снегови топе, чује се снажно хучање набујале Мораве... Тада Морави не можеш прићи. А када поплави околна поља, Мораву не можеш познати. Тада људи узвикују: „Ој, Мораво, шта учини! С Моравом је тешко, али без ње је још теже!“ Тако људи говоре о Морави.

Уочавање свих облика именице Морава. Исписивање на табли.Рад на тексту „Прича о дрвету’’. Извођење закључка да су именице проме-

нљива врста речи.Такође, ученицима треба предочити да су и придеви променљиве врсте речи

као додаци именици.Примену знања извршити на задацима на стр. 12 и 13.

4. ИменицеНа основу стрипа и дијалога између Свица и Роде, обновити знања о имени-

цама. Шта су именице и како се деле? Како се правилно пишу?Уочити да именице имају природни и граматички род.Обновити знања о броју именица. Решавање задатака на стр. 15.

61

5. Врсте именица: властите и заједничке именице

Игра: На именицу, на именицу.Један ученик треба да каже једну заједничку именицу. Следећи треба да

уочи којим словом се завршава та именица, па да на то слово смисли следећу именицу и тако редом. Најавити циљ часа.

Посматрати стрип на страни 16.Разговор о властитим и заједничким именицама. Писање властитих имени-

ца, употреба великог слова. Решавање задатака на стр. 17.Повратна информација и разговор о часу.

6. Градивне именицеРазговор: Шта је било потребно (који материјали) да се направе предмети у

нашој учионици? Добићемо одговоре: дрво, пластика, метал, стакло, камен...Од чега је неправљена наша гардероба?Погледајте сада слику у уџбенику: Како се обукао Свит кад је кренуо у посету

код Роде?Читање и анализа текста. Разговор о посебно истакнутим именицама.Извођење закључка о градивним именицама.Примери градивних именица:метали: злато, цинк, бакар, сребро, алуминијум...индустријске сировине: стакло, свила, памук, лан...течности: вода, млеко, уље, нафта...прехрамбене намирнице: шећер, брашно, со...Напомена: Неке именице тешко је строго класификовати јер се мешају са

заједничким именицама које означавају готове производе и врсте производа: хлеб, чоколада, салама, бомбоне...

Задаци:1. Направи списак намирница које су потребне за твоју омиљену торту.2. Напиши три реченице у којима ћеш именицу земља употребити као власти-

ту, затим заједничку, а онда као градивну именицу.3. Допуни следеће реченице:Гитара је направљена од _______________.Марама је исткана од ______________.Хлеб се прави од _____________.

7. Збирне именицеУченици техником мозгалице могу да се подсете шта су све учили о имени-

цама.

62

На табли написати текст:Зелено жбуње код високог дрвећа бр. 3, прилаз из Опалог лишћа.На шта вас асоцира ова реченица?Проверити да ли су у праву упознавањем стрипа на стр. 19.Прочитати стрип и прокоментарисати садржај.Шта су збирне именице?Примери збирних именица.Решавање задатака у уџбенику, стр. 20.Повратна информација и анализа протеклог часа.Увежбавање знања о именицама на стр. 21.

8. Описни придевиОбновити знања о придевима. Дати једну именицу и замолити ученике да

дају што више описних придева који је ближе одређују. Уочавање слагања при-дева у роду и броју са именицом.

9. Присвојни придевиПосматрање стрипа у уџбенику. Које су речи посебно истакнуте? Шта оне озна-

чавају? Значење присвојних придева и примери. Решавање задатака на стр. 24.

10. Градивни придевиИгра: Пролећна мода – треба дати што више назива одеће и од чега је она

направљена.Записати неколико примера: кожна сукња, памучне чарапе, свилена марама...Читање стрипа из уџбеника.Уочавање и дефинисање значења градивних придева.Решавање задатака у уџбенику, стр. 26.

11. Провера знања о придевима, стр. 28.

12. Заменице

Обновити знања о глаголским лицима.Посматрање примера у уџбенику. Разумевање значења личних заменица.Решавање задатака, стр. 29.

63

13. Лична заменица Ви из почастиПосматрање примера у уџбенику, стрип о заменици Ви.Разумевање значења и примена у комуникацији – персирање.Писање заменице Ви из почасти. Решавање задатака у уџбенику, стр. 30 и 31.

14. БројевиИгра: Кажи један број. Претвори га у редни број.Шта знамо о бројевима из математике? Шта означавају основни, а шта редни

бројеви?Посматрање примера у уџбенику.Шта су збирни бројеви? Како настају?Појам и врсте бројева. Правилно писање бројева.Решавање задатака у уџбенику, стр. 33.Увежбавање и провера знања, стр. 34.

15. Глаголи: значење, лице и број глаголаОбновити знања о глаголима: појам и врсте глагола.Служба глагола у реченици. Решавање задатака на стр. 35.

16. Глаголска времена: прошлост, садашњост, будућност

Обнављање, утврђивање и примену знања о глаголима урадити на приме-

рима из уџбеника, стр. 36 и 37.

17. РеченицеОбновити и утврдити знања о појму и врстама реченица према значењу, об-

лику и саставу. Примена знања на примерима из уџбеника, стр. 38.

18. Предикат – глаголски предикатОбновити знања о предикату као главном делу реченице. Појам предиката,

глагол у служби предиката. Шта је глаголски предикат? Дефинисање глагол-ског предиката и примена знања у решавању задатака на стр. 39.

64

19. Именски предикатПосматрање примера у уџбенику, стр. 40.Како да помогнемо Свицу? Има ли предиката у овим реченицама?Увести појам и објаснити шта је помоћни глагол бити. Презент помоћног глагола бити:једнина: јесам (сам),јеси (си), јесте (је);множина: јесмо (смо), јесте (сте),јесу (су).Творба именског предиката: презент помоћног глагола бити + именица, за-меница, придев, број.Примена знања, уџбеник, стр. 40 и 41.

20. Додаци предикату: објекатПосматрање слике у уџбенику. Шта раде Ива и Марко?Одредити субјекат и предикат у реченицама:Ива прави лутку. Марко прави робота.Шта су лутка и робот у овим реченицама? (предмети радње)Појам и значење објекта: реч која допуњује глагол и означава предмет на

коме се врши радња.Ученици задају реченице у којима треба пронаћи објекат.

21. Прилошке одредбе за место, време и начин

Посматрање слике и текста у уџбенику. Обновити знања о речима које озна-чавају место, време и начин вршења радње. Научити да су то прилошке одред-бе. Примена знања у задацима стр. 43 и 44.

22. Додаци субјекту: атрибутИсписати на графофолији или плакату текст из уџбеника. Посматрати посеб-

но истакнуте речи. Шта мислите шта је функција ових речи у реченици? Уз коју врсту речи оне стоје? Дефинисати појам атрибута.

65

Рад на примерима из уџбеника, уочавање атрибута као додатка субјекту и атрибута који је додатак именици а налази се у служби објекта.

Примена и провера знања на задацима, стр. 46.

23. Ред речи у реченициЧас реализовати на основу примера у уџбенику, а вежбања се врше на свим

часовима кад се подстиче комуникативна компетенција ученика.

24. Управни и неуправни говорОбновити знања о управном и неуправном говору.Шта је управни говор? Колико модела управног говора постоји?Анализа примера у уџбенику. Примери и претварање модела.Како се управни говор претвара у неуправни. Речца да.Примена и утврђивање знања на задацима у уџбенику, стр. 49.

25. РазговорЗаписати на табли тврдњу:Разговор је усмена размена порука између говорника и слушаоца.Ученици се слажу или негирају ову тврдњу уз образложење.Посматрање примера у уџбенику: Ко разговара, ко су саговорници? О чему разговарају наши саговорници?Када у разговору долази до неспоразума?

26. Препричавање догађајаО препричавању смо већ говорили у оквиру усменог и писменог изража-

вања. Посматрање стрипа у уџбенику.Разговор на основу предложених апаратура.Читање примера из уџбеника. Уочавање разлике између опширног и саже-

тог препричавања.

27. Препричавање доживљајаЧас реализовати на основу примера у уџбенику, стр. 54.

66

28. Опис ликаОпис лика није нова тема. Циљ овог часа је да се прошири и систематизује

знање о овој теми.Значење речи портрет. Шта треба да урадимо да некога успешно опишемо?

Користити примере из уџбеника, стр. 57 и 58.

29. Опис животињеЧас реализовати на основу идеја из уџбеника, стр. 58.

30. Опис животињеОвај час може се повезати са темом фауна Србије, корелација са наставом

Природе и друштва. О чему треба водити рачуна кад се описује животиња?Користити примере из уџбеника, стр. 58. Везати за опис Беле Гриве.

31. Опис пејзажаОпис пејзажа биће најуспешнији ако се припрема за час уради у природи

или се ученицима покаже краћи видео запис.Користити пример из уџбеника, стр. 59.

32. Акценат или наглашени слог у речиОбновити знања о акценту. Шта је акценат или нагласак?Игра: Кажи вишесложну реч и одреди акценат.Подсетити ученике да је у речи обично један слог наглашен, а остали су не-

наглашени.Примери акцента у двосложним речима (увек је на првом слогу):кућа, Маја, рука, поље.Акценат у тросложним речима: - на првом слогу: ливада, трчати, сличица... - на другом слогу: тежина, сељаци, дечачић...Четворосложне речи: - на првом слогу: Степојевац, дохватити, неповољан... - на другом слогу: огледало, пахуљица, говорити... - на трећем слогу: пријатељство, бубамара, Шумадинац...

67

33. Дуги и кратки наглашени слогови Час организовати на основу примера у уџбенику. Можемо га планирати на-

кон обраде текста „Град“ Јанка Веселиновића.

33. Наглашене и ненаглашене речиО овој теми може се разговарати након обраде текста „Босоноги и небо“ Бра-

нислава Црнчевића. Пример у уџбенику потиче из тог текста.Час организовати на основу примера на стр. 62 и 63.

34. Разликовање гласова Ч иЋ, Џ и Ђ

Ово није тема на коју ће се указивати само на једном часу. Вршићемо ко-рекцију и указивање на разлике увек кад се појави потреба за тим.

Задатке у уџбенику можемо искористити у оквиру систематизације знања.

34. Употреба великог словаО употреби великог слова ученици већ имају довољно знања из претходних

разреда. Као и многе друге, ни ово није тема којом се бавимо само на посебно планираним часовима. Употреба великог слова део је укупне писмености уче-ника и увежбава се од првог разреда.

Примери који су дати у уџбенику ученицима треба да послуже као подсетник. У оквиру укупне систематизације знања треба искористити задатке понуђене у уџбенику. У зависности од потреба одељења, задаци се могу допуњавати но-вим примерима.

35. Наводници и заградеУ току четвртог разреда ученици треба да усвоје да се наводници пишу код

навођења туђих речи, у управном говору и код писања назива уметничких дела (књиге, часописи, филмови). Заграде се користе код накнадних објашњења.

Дати задатке у којима ће се ова знања применити, на пример, диктат.

36. Сугласник ЈУченици су често у недоумици када се пише овај сугласник. Добар повод за

разјашњење недоумице може бити рад на тексту Мирослава Демака „Виолина“. Вежбати на примерима из уџбеника, стр. 71 и 72.

68

37. СкраћеницеО скраћеницама је било доста речи у трећем разреду. Сад је прилика да се

провери да ли су их ученици усвојили и да ли их правилно користе у писању.

Пример вежбе:

1. Шта означавају следеће скраћенице?

m – ________________, t – ____________, ℓ – _____________,

стр. – _______________, и др. – _____________, уч. – _________________,

др – ________________, РС – _______________________________.

2. Напиши следећи текст користећи скраћенице где је то могуће.

Моја кућа удаљена је од школе дванаест километара. Устајем у шест сати ујутро да бих на посао стигла на време. Сачекам аутобус број деведесет један и кренем. Са мном путује магистар Јовић. Он је некад био ученик наше школе. Сада је професор хемије у гимназији.

69

ДЕЦА УЧЕ ОНО ШТО ЖИВЕ

Ако дете живи уз критику, научиће да осуђује.Ако дете живи уз непријатељство, научиће да напада.Ако дете живи уз подсмех, научиће да буде стидљиво.Ако дете живи уз стид, научиће да се осећа кривим.

Ако дете живи уз толеранцију, научиће да буде стрпљиво.Ако дете живи уз подршку, научиће да буде самопоуздано.Ако дете живи уз признање, научиће да цени.Ако дете живи уз поштење, научиће да буде праведно.Ако дете живи уз сигурност, научиће да има поверења.Ако дете живи уз одобравање, научиће да воли себе.Ако дете живи уз прихватање и пријатељство, научиће да пронађе љубав у свету.

Бертран Расел

УМЕСТО ОДЈАВЕ

70

1. Вучковић, Мирољуб: Методика наставе српскохрватског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1984;

2. Зиндовић, Гордана и сарадници: Pars pro toto, Центар за аудиовизуелне медије „Медија фокус“, Београд, 2001;

3. Јовановић, Александар: Како предавати књижевност, Београд, 1984;

4. Маринковић, Симеон: Методика креативне наставе српског језика и књи-жевности, Креативни центар, Београд, 1995;

5. Мијата, Кети: Како постати добар говорник, Креативни центар, Београд, 2004;

6. Николић, Милија: Методика наставе српскохрватског језика и књижевнос-ти, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1988;

7. „Службени гласник РС“ – „Просветни гласник“, бр. 2 од 22. фебруара 2006;

8. Цветановић, Владимир: Самостални и стваралачки рад у настави српског језика, „Bodex“, Београд, 1996;

9. Церовић-Ковач, Тинде и сарадници: Игром до спознаје, Центар за антиратну акцију, Београд, 1993.

ЛИТЕРАТУРА