Šta je kolika?

Sindrom – simptom (ne i oboljenje) Jak abdominalni bol

Uglavnom usled oboljenja digestivnog trakta

Ponekad i renalne kolike

Organi GIT-a A. Želudac

B. Tanko crevo -

C. Cekum

D. Kolon

E. Mali kolon

F. Rektum

Osnove anatomije i fiziologije GIT

Biljojed, hranu dobro žvaće - stanje zubala

Monogastrična, relativno malen želudac 7-9l

Valvula – ne može povratiti niti regurgitirati –nakupljanje gasa

Duodenum visi na kratkom mezenterijumu

Jejunum oko 20m na dugačkom mezenterijumu –volvulus, inkarceracija

Ileum se nastavlja na jejunum a završava u cekumu

Cekum se proteže od paralumbalne jame desno. Prema ksifoidnoj hrskavici – 30 litara

Iz cekuma sadržaj prelazi u desni ventralni kolon preko ceko-količne valvule

Cekum je naširoko povezan za trbušnim zidom što uglavnom onemogućava njegovo okretanje i promenu položaja

Desni ventralni kolon 20-25 cm promer, je podeljen tenijama i haustrama koje prave kompartmane

Sternala fleksura

Levi ventralni kolon – širok vrećast – slobodan, torzija

U predelu karlice levi ventralni kolon se sužava i pravi fleksuru pelvinu i prelazi u dorzalni levi kolon –slobodan - torzija

Dijafragmatska fleksura

Levi dorzalni kolon – čvrsto pričvršćen širok

Transferzalni kolon – čvrsto pričvršćen uzak 10 cm –opstipacija

Mali kolon (colon descendes) – 3m

Vaskularizacija A. coeliaca (jetra, pankreas, želudac, slezena)

A. mesenterica cranialis, larve strongilida

Tipovi kolika

Gasne kolike: nakupljanje gasa u digestivnom traktu

Impakcijske kolike: začep creva stvrdnutim sadržajem

Opstrukcijske kolike: enteroliti

Infarkt krvnih sudova: larve strongilida

Spastične kolike: spazam glatke muskulature creva

Intestinalni akcidenti: torzija, uvrnuće, hernija

Simptomi kolike Ne uzima hranu

Oglašavanje

Kopanje prednjom nogom

Gledanje prema trbuhu

Nemir

Valjanje

Udaranje u abdomen

Puls (> 60 bpm)

Povećana frekvenca disanja

Intenzivno znojenje

Sedanje kao pas

Slaba peristaltika

Dijagnostika kolike Cilj kliničkog pregleda kod kolike:

Odrediti lokalizaciju procesa

Odrediti tip procesa (obstrukcija, upala, strangulacija...)

Odrediti težinu bolesti

Odrediti metabolički status (acidoza)

Konji sa strangulacijom i opstrukcijom moraju se hitno operisati, dok upalni procesi, nakupljanje gasa i sl se mogu lečiti medikamentozno.

Klinički pregled

Prethodno sondirati želudac Puls odrasli konji: 28-40, blaga opstrukcija do 60,

strangulacija 80-90 Frekvencija raste zbog bola, hipotenzije i

hemokoncentracije Temperatura, uglavnom nije povišena kod kolike, porast

temp ukazuje na infeciju ili pak zapaljenski proces, peritonitis, niža temperatura – šok

CRT normalno oko 1,5 sec, produženo - skraćeno Boja sluznica Vlažnost sluznica Turgor kože

Klinički pregled - auskultacija

Cekum na desnoj strani

Tanko crevo na levoj strani visoko

Kolon nisko levo

Intestinalni šum sinhron sa napadom kolike –impakcija enteritis

Gas , punjenost organa gasom ili ileus

Zvuk pretakanja tečnosti, kolitis dijareja

Izostanak zvučnih fenomena – detorijacija stanja

Klinički pregled - perkusija Možemo utvrditi povećanje organa

Cekum desno

Kolon levo

Klinički pregled – rektalna pretraga

Aorta A. mesenterica cranialis Duodenum Bazu slepog creva Mokraćna bešika Ingvinalni prsten Karlična fleksura Slezena Levi bubreg Materica Količina i konzistencija sadržaja, napetost, bolnost,

edematoznost

Laboratorijske analize Krv Kks, Ht, pH,

Urin Glukoza - stres

Peritonealna tečnost Boja (prozirna do blago žućkasta)

Broj ćelija (5000/µl uglavnom mononukleari)

Diferencijacija ćelija

Proteini (<2,5 g/dl)

Laktat

Klinički značaj laktata u peritonealnoj tečnosti http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16028624

Porast laktata ukazuje na anaerobni metabolizam što je slučaj kod strangulacijske opstrukcije i ishemije

189 konja u istraživanju

Laktat 8,4mmol/l kod strangulacije

Laktat 2,09mmol/l kolika druge etiologije

Lapartomija kod konja

Ventralni pristup

Medijalana laparatomija (A)

Paramedijalna laparatomija (B)

Suprapubična medijalna (C)

Ingvinalni pristup (D)

Umbilikalni pristup (E)

Lateralni pristup u

fossa paralumbalis

LEČENJE KOLIKE Medikamentozno

Svi slučajevi se leče medikamentozno

Hirurško

Oko 10% slučajeva se mora lečiti i hirurški

Lečenje kolika Analgezija

Spazam muskulature ili distenzija organa

NSAIL Fluniksin meglumin, ketoprofen, fenilbutazon

Sedativi: ksilazin, detomidin (smanjuju protok krvi)

Lečenje kolika

Terapija tečnostima

I.V. Ili per os?

Kod strangulacije tankog creva davati vodu per os nije svrsishodno.

Endotoksini

Daje se subterapijska doza fluniksina koja nece prikriti bolove, a sprečiti će nastanak prostaglandina u mononuklearima

Lečenje kolika Laksativi i lubrikanti

Često je urok kolike opstrukcija debelog creva sasušenim sadržajem blizu zdelične fleksure ili u desnom dorzalnom kolonu

Mineralno ulje 2litra 2x dnevno nazogastričnom sondom

Voda nazogastričnom sondom

Magnezijum sulfat

I.V.

Ako nakon 3-4 dana ne dođe do pražnjenja hirurški zahvat.

Hirurško lečenje kolika Indikacije

Izuzetno jaka količna bol

Slabo reagovanje ili izostanak reakcije na terapiju

Refluks želudačnog sadržaja više od 3 litra

Peritonealna tečnost patološki izmenjena

Napeto crevo rektalno

Kontraindikacije

Jak pad hematokrita

Izrazit pad leukocita

Visoka temperatura

Stupor, koma

Količna oboljenja Dilatacija želudca

Nemogućnost podrigivanja i povraćanja

Prejedanje

“Gutači vazduha”

Opstrukcija tankog creva – refluks

Sondiranje

Želudac je nedostupan kod laparatomije

Količna oboljenja

Tanko crevo

Začep ileuma

Volvulus

Invaginacija

Začepljenje creva askaridama

Trombembolija mezenterijalnih arterija

Proksimalni jejunitis

Strangulacija pendularnim lipomom

Inkarceracija

Ingvinalna hernija

Količna oboljenja Začep ileuma

Mehanički gruba hrana i seno

Paralitički ileus nakon spazma muskulature

Medikamentozna terapija: NSAIL, ulje, tekućina

Hirurška terapija: enterotomija na proksimalnom jejunumu

Količna oboljenja Začep creva askaridima

Parascaris

Tanko crevo

Izlučuju antiperistaltičke supstance

Nakon terapije jakim helmintikom mogu da uginu i da “začepe” ileocekalnu valvulu

Zbog toga kod suspektne visoke infestiranosti prvo se daju antihelmintici koji imaju slabije delovanje (fenbendazol)

Količna oboljenja Invaginacija creva

Intussusceptum B

Intussuscipiens A

Napeta tanka creva

Refluks iz želudca

Količna oboljenja Strangulacija Pendularni lipom

Količna oboljenja Trombembolija mezenerijalnih arterija – larve

strongilida

Količna oboljenja Debelo crevo

Začep , impakcija

Torzija i volvulus

Enterolitijaza

Količna oboljnja Začep – impakcija kolona

Uglavnom kod starijih konja

Gruba hrana

Smanjen unos vode

Količna oboljenja Volvulus velikog kolona

Levi ventralni i dorzalni kolon su slobodni

Mogu da se uvrnu i da naprave torzju ili volvulus

Količna oboljenja Enteroliti

Uglavnom glatki i loptasti

Koncentrične naslage struvita oko centralnog nidusa

Mehanička smetnja

Opstrukcija

Hvala na pažnji