Pančevo 2012.

Standardizacija priizradi planova

Tim za impementaciju projekta:

Anđelija Cvetić, menadžer projektaDaniel Mrvoš, koordinator projektaČedomir Markov, PR projektaBranislava Kališki, koordninator za institucionalnu saradnjuVesna Petković Borovnica, koordinator za ekologijuZoran Ljubinković, saradnik za softverVojkan Stojanov, stručni saradnik za plansku dokumentacijuMarijana Romčev, saradnik za ekologijuMarko Zindović, saradnik za plansku dokumentacijuOlivera Subotić, saradnik za prostorne podatkeBiljana Maslić, računovođaDejan Vujić, koordinator projekta partnera

Posebna zahvalnost:

Ivana Orlov Gajan i Ivana Maksić

Grafički dizajn i priprema za štampu:

Agencija NEXUS

Štampa:

PASSAGE GROUP, Pančevo

Tiraž:100

Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Unapređenje GIS-a u Pančevu“ koji je grad Pančevo realizovao u partnerstvu sa gradom Šapcem. Projekat je trajao od 1.4.2012. do 31.3.2012. godine, finansiran je od strane Evropske unije a realizovan uz tehničku podršku Stalne konferencije gradova i opština.

Ova publikacija je napravljena uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržaj ove publikacije isključivo je odgovoran grad Pančevo i ona ne predstavlja zvanični stav Evropske unije.

SADRŽAJ

1. Kome je priručnik namenjen? .............................................................................................. 6

2. Pojmovi ................................................................................................................................. 8

3. Šta je u stvari problem? ........................................................................................................ 9

4. Iskustvo grada Šapca u pripremi Generalnog plana u GIS-u ............................................... 10

5. Zašto je standardizacija potrebna? ..................................................................................... 12 a. ISO standari ............................................................................................................ 13 b. OGC standardi ........................................................................................................ 14

6. Regulatorni okvir za pripremu podataka kompatiblinih GIS-u ............................................ 15 - Zakon o planiranju i izgradnji .................................................................................... 16 - Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata ....................... 17 - Stručno uputstvo za izradu i održavanje digitalne baze katastra vodova, Verzija 1.0 ............................................................... 18

7. Izrada grafičkih priloga planskih dokumenata i organozovanje podataka u AutoCAD-u i GIS-u .................................................................. 22

8. Podaci ................................................................................................................................. 26

a. Podaci u GIS-u: prostorni, alfanumerićki podaci i metapodaca .............................. 27 b. Kvalitet podataka .................................................................................................... 34 c. Prebacivanje podataka iz jednog oblika u drugi (skeniranje, digitalizacija, konverzija) ..................................................................... 35

9. Podaci relevantni za GIS lokalnih samouprava ................................................................... 36 a. Podaci RGZ-a ........................................................................................................... 36 b. Prostorni plan i urbanistički planovi ....................................................................... 38

10. Nacionalni i evropski okvir: NIGP i INSPIRE direktiva ....................................................... 42

11. Državni referentni sistem i geopozicioniranje .................................................................. 44

12. Zaključak ........................................................................................................................... 46

13. Korišćeni izvori i literatura ................................................................................................ 47

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “6

1. Kome je priručnik namenjen?

Priručnik je namenjen široj javnosti koja je zainteresovana za geografske informacione sisteme (GIS) ali i stručnjacima koji žele da se upoznaju sa razvojem GIS-a na lokalnom nivou.

On predstavlja dopunu i nadgradnju priručnika „Čemu služi GIS?“ i ima za cilj da sagleda i unapredi nivo razumevanja problema sa kojima se Pančevo, Šabac i druge lokalne samouprave u Srbiji susreću kada žele da postojeću plansku dokumentaciju unesu u GIS.

Neposredan moti v da se bavimo ovim pitanjem proizašao je iz predhodnog iskustva grada Pančeva u razvoju GIS-a. Grafi čki delovi urbanisti čkih planova u gradu Pančevu ne izrađuju se na način kompati bilan GIS-u i grafi čke priloge nije moguće jednostavno prilagoditi sistemu. U predhodnom periodu Pančevo je angažovalo eksternu podršku kako bi Generalni plan i četi ri plana detaljne regulacije bili prilagođeni GIS-u. Novi Zakona o planiranju i izgradnji koji je usvojen 2009. godine doneo je obavezu da se izvrši usklađivanje Generalnog plana grada Pančeva sa Zakonom. Na taj način smo se našli u situaciji da Generalni plan koji postoji u GIS-u više nije ažuran a da nije moguće na jednostavan način pronaći razliku koja postoji između starog i novog dokumenta.

Skupšti na grada Pančeva je decembra 2009. godine donela:

• Odluke o usklađivanju Prostornog plana grada Pančeva i Generalnog plana Pančeva sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji

• Odluke o izradi planova generalne regulacije svih 9 naseljenih mesta i• Odluke o izradi planova detaljne regulacije za 17 celina za koje Generalni plan odnosno

Prostorni plan grada Pančeva predviđaju dalju razradu

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 7

Kada se ovome dodaju i drugi važeći planovi, jasno je da govorimo o nekoliko deseti na planskih dokumenata i o tome da je neisplati vo za sve njih angažovati spoljnu poršku kako bi grafi čki delovi planova bili tehnički prerađeni i prilagođeni GIS-u.

Pravo rešenje ovog problema jeste uvođenje standarda u pogledu grafi čkih delova planskih dokumenata koji bi bili defi nisani zakonom, pravilnikom ili uredbom. Dok to ne bude uređeno, lokalne samouprave će biti ograničene u pogledu planova koje bez većih teškoća mogu da predstave putem svojim lokalnih geografskih informacionih sistema.

U okviru priručnika ćemo predstaviti inicijati ve na nacionalnom nivou, značaj standardizacije i standarde koji postoje u ovoj oblasti i osvrnućemo se na vrstu i kvalitet podataka. To, naravno, neće značiti da će kolege koje se bave izradom planskih dokumenata dobiti jednostavan priručnik za izradu grafi čkih delova planova ali će bolje razumeti problem i biće i prilici da doprinesu da se u narednom periodu on zajedničkim naporima prevaziđe.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “8

2. Pojmovi

GIS – geografski informacioni sistem

AutoCAD (Computer Aided Design) – računarski program namenjen grafi čkom predstavljanju objekata u različiti m oblasti ma kao što su mašinstvo, građevinarstvo, arhitektura...

Portal – web sajt koji je početna ili pristupna tačka mnogobrojnim web sajtovima, stranama i online servisima

Geoportal – web portal za pronalaženje i pristup prostornim informacijama i pridruženim servisima

Geo podaci (geoprostorni podaci) – podaci sa direktnom ili indirektnom vezom sa određenom lokacijom ili geografskom oblasti

Metapodaci – podaci o podacima

Georeferenciranje – postupak kojim se obezbeđuje dovoljan broj podataka za jednoznačno pozicioniranje objekta u geografskom prostoru

DBMS (Data Base Management System) – soft verska aplikacija koja se koristi za kreiranje, održavanje i obezbeđivanje kontrolisanog pristupa korisničkim bazama

Digitalni ortofoto (DOF) – georeferencirana, digitalna slika dela površine Zemlje određenih dimenzija, koja ima karakteristi ke ortogonalne projekcije

Digitalni plan katastra vodova – prostorni informacioni sistem sačinjen od komponenti : podaci, soft ver, hardver i korisnici čiji je zadatak prikupljanje, obrada, održavanje, analiza i distribucija sadržaja

DTK (Digitalni topografski ključ) – skup podataka i pravila o prikazu topografskih znakova – grafi čkih simbola, za pojave i objekte sadržane u digitalnoj bazi katastra vodova, u formi kataloga u digitalnom obliku

INSPIRE (Infrastructure for Spati al Informati on in the European Community) – Infrastruktura za prostorne informacije u Evropi

NIGP - Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (eng. NSDI – Nati onal Spacial Data Infrastructure)

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 9

3. Šta je u stvari problem?

Geografski informacioni sistem predstavlja efi kasan alat za sveobuhvatno upravljanje podacima, izradu specijalizovanih analiza i donošenje odluka. Vrednost GIS-a i njegova upotrebljivost meri se količinom podataka koji su u njemu dostupni.

Preko 30 lokalnih samouprava u Srbiji je otpočelo da razvija lokalni GIS ili je u ovom poslu značajno napredovalo. Kada imamo u vidu nadležnosti lokalnih samouprava, republičkih i pokrajisnkih insti tucija a pre svega kada razumemo ulogu i nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda, jasno je da su lokalne samouprave upućene na druge organe upravljanja i ustanove kako bi ovaj sistem učinile sadržajnim i korisnim.

Ipak, jedan od važnih izvora podataka koji su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave upravo jeste izrada prostornih i urbanisti čkih planova. Poteškoća je što ni ovi podaci, a inače potpuno dostupni, ne mogu bez većih poteškoća da se unesu u GIS, upravo zato što ne postoje odgovarajuća pravila odnosno standardi koji se poštuju kod izrade grafi čkih delova planova. Standardi bi prevashodno defi nisali način izrade i organizovanja podataka u AutoCAD-u, uobičajenom programu za izradu karata.

Pitanje standarda ili opšti h pravila koja važe za sve gradove i opšti ne u Srbiji defi nišu se zakonima i podzakonskim akti ma. Ipak, dok se to ne ustroji, i lokalne samouprave pokušavaju da daju doprinos ovoj temi i da prevazuđu problem. Ovim priručnikom nećemo rešiti problem niti dati striktna upustva za buduću izradu planova, ali ćemo povećati nivo razumevanja i opšte informisanosti stručne javnosti zainteresovane za razvoj GIS-a na lokalnom nivou.

U poglavlju „Prostorni plan i urbanisti čki planovi“ ćemo predstaviti rezultate rada pilot projekta koji nastoji da nađe rešenje za problem nekompati bilnosti planskih dokumenata sa GIS-om, ali pre toga ćemo pružiti druge važne informacije kako bi se ovaj problem sagledao i bolje razumeo.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “10

4. Iskustvo grada Šapca u pripremi Generalnog plana u GIS-u

U ovom poglavlju će biti predstavljeni problemi sa kojima su se stručnjaci za GIS grada Šapca suočavali prilikom konverzije Generalnog plana Grada Šapca iz CAD-a u GIS. Navedeni problemi jesu standardne prepreke na koje nailaze svi koji se bave ovom problemati kom, a ukazane greške i stečena iskustva su korisna gradu Pančevu i drugim lokalnim samoupravama.

Najveće količina digitalnih prostornih podataka, odnosno digitаlnе mаpе pоdаtаkа bilо kоје vrstе, nastale su najčešće upotrebom AutoDESK alata, odnosno nekog od alata iz bogate AutoCAD porodice ili sličnih soft verskih proizvoda drugih komercijalnih proizvođača. Sve više su prisutni i besplatni alati koji su najčešće otvorenog koda, koji koriste iste formate (.dwg, .dxf itd.). Kоnvеrziја CАD crteža u GIS je jеdаn оd kriti čnih momenata formiranja GIS baza podataka.

Nајnоviјe verzije GIS alata značajno olakšavaju prеnos CАD crtеžа u GIS shаpе-fајlоvе ili gеоdаtаbаsеs, аli mnоgi problemi i greške i dаlје pоstоје u trаnsfеru fајlоvа zbоg bitnih rаzlikа u fоrmаti mа. Zbog toga je važno primeniti kоrаk-pо-kоrаk mеtоd prеnоsа prilikom kоnvеrzije CАD pоdаtаkа u GIS fоrmаt.

CАD i GIS crtеži su krеirаni zа rаzličitе nаmеnе, а kао rеzultаt tоgа mоdеli pоdаtаkа su inhеrеntnо drugаčiјi, a fајlоvi sе rаzlikuјu i svojom građom i sadržajem (аtributi ma).

CАD crtеži su јеdnоstаvnо crtеži – i nе sаdržе dоdаtnе аtributе. Svi CАD еlеmеnti bilо da su tаčkе, liniје, ili pоliliniјe (linija sаstаvlјеnа оd kоnti nuirаnоg nizа liniја) sаdrže sаmо pоtrеbnе infоrmаciје o dеblјinаmа liniја (dеblјinа), ti pu liniје (kоnti nuirаna, isprеkidаnа), o bојi i slојu. GIS, s drugе strаnе, imа i dоdаtnu funkciоnаlnоst, njеgоvi elementi mоgu sadržаti оgrоmnе kоličinе pоdаtаkа kојi оpisuјu kаrаktеristi kе (tо јеst, pоligоn mоžе dа sаdrži infоrmаciје о svakom pojedinačnom elementu (površina, obim, broj odeljenja, adresa, broj spratova, namena, porez i sl.). Таkоđе, GIS pоdаci su „prоstоrnо defi nisani“. Јеdnоstаvnо rеčеnо, CАD је crtеž, a GIS је prоstоrnа bаzа pоdаtаkа.

CАD crteži su оrgаnizоvаni pо slојеvimа, kојi mоgu sаdržаti tаčkе, liniје, pоligоne, anotacije, pa čak i sve njih zajedno, za razliku od GIS soft vera gde svaka klasa sadrži samo za nju defi nisanu

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 11

vrstu geometrije. Svаki od nabrojanih objekata pripаdа оdrеđеnоm slојu. Svi objekti koji dele jedno ili više ključnih obeležja trebalo bi da pripadaju istom sloju.

Kаdа se CАD crtеž uveze u GIS shаpеfi lе, slojevi CАD crtеža postaju pоlјa u tаbеli аtributа GIS shаpеfi lе-a. Nоva tаčkа, liniја, pоligоn shаpе-fајlоvi mоgu se onda izdvојiti na osnоvu slојeva kojima pripadaju (drvеćе, zgrаdе, putеvi, itd.).

Pоštо nе pоstојi prihvаćеnа kоnvеnciја zа imеnоvаnjе CАD slојеvа i оgrаničеnjа dužine imеnа slojeva, čеstо је tеškо zа nоvоg kоrisnikа dа dеšifruје imena slojeva CАD crteža. Nа primеr, imе slоја LI-PA-DR-BI-PO mоglо bi dа znаči listоpаdnо drvо i da pripada kategoriji «biljni pokrivač». Mnоgi CАD crtеži sаdržе slојеvе kојi nisu dоvоlјnо „čisti “, štо znаči da sadrže takozvane «lutаlice». Odnosno liniјe ili tаčke kоје treba po svojim karakteristi kama da pripаdајu јеdnоm slојu mоgu se pојаviti pоtpunо nеpоvеzаno u okviru drugog slојa, mogu biti duplirane ili оstаci liniја i tаčаka kојe su korišćene kao pomoćna sredstva u izradi crtеžа. Оvе nеdоslеdnоsti nisu veliki prоblеm u CАD crtežima, аli u GIS uvоde nepreciznosti i mоgu bаzu pоdаtаkа učiniti nerelevantnom.

CАD crtеži čеstо kоristе rаzličitе kооrdinаtnе sistеme. Imajući u vidu podatak da je CAD prvenstveno projektantski alat, često se srećemo sa situacijom da je crtež urađen bez prethodno defi nisanog koordinatnog sistema. Takvi crteži moraju se prvo georeferencirati , odnosno pozicionirati u prostoru. Idеnti fi kacija kооrdinаtnog sistеma CАD crtеža је vеоmа vаžna zа precizan trаnsfеr u GIS.

Pоštо su CАD crtеži sаmо crtеži (oni najčešće i bukvalno izgledaju kao crteži na papiru i u tom smislu su zadržali vezu sa preddigitalnom erom), čеstо је tеškо оdrеditi аutоrа, cilј, izvоrе, razmeru, tаčnоst i drugе vаžnе infоrmаciје о crtеžu (navedeni podaci često se mogu naći u zaglavlju crteža). Stvаrаnjе kоmplеtne dоkumеntаciјe о CАD crtеžu је sušti nski kоrаk kа kreiranju mеtаpоdаtаkа (podaci o podacima). Nеdоkumеntоvаni pоdаci su nepotpuni podaci i značajno umanjuju vrednost celog truda oko kreiranja baze podataka.

Korišćenjem jedinstvenog digitalnog ključa (JDK) ako ne na nacionalnom nivou, onda bar na nivou obrađivača planskog dokumenta, lako bi prevazišli pogubnu naviku svakog pojedinačnog

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “12

fazera u procesu izrade plana da koristi svoj „ključ“ i da ga pritom nedosledno koristi i menja od plana do plana. Slojevi u okviru CAD crteža se samo gomilaju, dodaju i dodaju bez namere bilo koga u procesu planiranja da se pozabavi njihovim brojem, sadržajem i opravdanošću postojanja. Neretko smo bili u situaciji da jedan .dwg crtež sadrži po nekoliko stoti na slojeva koji, da stvar bude gora, imaju potpuno neshvatljive nazive slojeva. Slojevi su većinom «prljavi», odnosno sadrže nepotrebne i pogrešne delove drugih slojeva, a opet u nekim slojevima nedostaju pojedini delovi crteža jer se nalaze u okviru drugih slojeva koje je gotovo nemoguće identi fi kovati . Nikada u praksi nismo se sreli sa situacijom da je uz CAD crtež došao papir ili fajl koji nam govori o sadržaju crteže, odnosno koji sadrži metapodatke, koji bi u mnogome u pojedinim slučajevima olakšali konverziju crteža. Među ljudima koji se bave GIS-om kruži gorka šala da onaj ko se nije bavio konverzijom CAD-a u GIS i ne zna šta je prava muka. Isti ni za volju tome nimalo nisu doprineli ni CAD ni GIS. Potrebno je samo malo razumevanja, dobre volje i koordinacije da izbegnemo velike muke. JDK, doslednost u kreiranju slojeva u CAD-u uz poštovanje nekoliko osnovnih pravila crtanja za početak bi rešilo veći deo problema, a izrada Vodiča (Pravilnika) za konverziju CAD-a u GIS bila bi pravi odgovor na probleme u ovoj oblasti .

5. Zašto je standardizacija potrebna?

Standard je dokument utvrđen konsenzusom i odobren od priznatog tela, kojim se utvrđuju pravila, smernice ili karakteristi ke za akitvnosti i njihove rezultate a radi posti zanja opti malnog nivoa uređenja u datom kontekstu. Standardi nastaju i razvijaju se kao rezultat dosti gnuća u nauci i tehnici, kao i na osnovu iskustva i dobre prakse u svim oblasti ma.

Kada pričamo u standardima i značaju standardizacije važno je imati u vidu da je postojanje standarda u proizvodnji ili pružanju usluga način da se poveća efi kasnost i efekti vnost procesa i poveća kvalitet usluge. Standard treba da obezbedi da je određeni proizvod zadovolji propisane uslove ili unapred defi nisan kvalitet.

Stadardizacija u pogledu izrade planskih dokumenata treba zapravo da obezbedi defi nisanje radnih procedura u procesu izrade planova.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 13

Procedura je serija akti vnosti , zadataka, koraka i drugih procesa, koja kada se preduzima u zadatom redosledu, daje propisani rezultat. Praćenje procedura treba da proizvede ponovljene rezultate za iste ulazne okolnosti . Zbog ovoga se formalizovane (pisane) procedure koriste kako bi obezbedili sigurnost i konzistentnost. Zapisane procedure se najčešće nazivaju instrukcije a procedure visokog nivoa povremeno se deinišu kao metode.

Digitalni geografski podaci nastaju apstrakcijom i modelovanjem realnog sveta. Jasno defi nisane pretpostavke i ograničenja sprečavaju pogrešnu upotrebu prostornih podataka. Uloga standarda je višestruka:

• povećanje dostupnosti podataka• povećanje mogućnosti za višestruku upotrebu isti h podataka• mogućnost integrisanja setova podataka i kreiranje novih informacija• mogućnost prostorne analize podataka• bolje razumevanje podataka• manji troškovi kreiranja i održavanja podataka

Za GIS su posebno važni međunarodni standardi ISO i OGC.

a. ISO standari

ISO (Internati onal Organizati on for Standardizati on) – internacionalna organizacija za standardizaciju ima ISO/TC 211 set standarda posebno značajnih za prostorne podatake.

ISO/TC 211 opisuje ISO 19100 seriju standarda. ISO 19100 serija standarda obuhvata 45 standarda iz oblasti geografskih podataka. Cilj ISO/TC 211 je da razvije grupu standarda koji će:

• omogućiti razumevanje i korišćenje geografskih podataka• povećati dostupnost, pristup, integraciju i deljenje geografskih informacija, omogućiti

interoperabilnost geoprostornih računarskih sistema• doprineti objedinjenom pristupu utvrđivanja globalnih ekoloških i humanitarnih

problema

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “14

• olakšati uspostavljanje geoprostornih infrastruktura na lokalno, regionalnom i globalnom nivou

• doprineti održivom razvoju

Često se pominje ISO 19115: Geographic information – Metadata koji definiše šemu potrebnu za opis geografskih infromacija i servisa. Daje informacije o identi fi kaciji, proširenju, kvalitetu, prostornoj i temporalnoj šemi, prostornoj referenci i distribuciji geografskih podataka.

b. OGC standardi

OGC (Open Geospati al Consorti um) – OGC je neprofi tna međunarodna organizacija koja razvija standarde posti gnute konsenzusom svojih članova. Osnovni zadatak OGC konzorcijuma je razvoj otvorenih standarda koji omogućavaju interoperabilnost i integraciju prostornih informacija, soft vera za njihovu obradu i prostornih servisa. Prostorne informacije i njihova obrada obuhvataju geografske informacione sisteme (GIS), daljinsku detekciju, premer i mapiranje, navigaciju, lokacijski bazirane servise, pristup prostornim bazama podataka, senzorski web i druge prostorne tehnologije i izvore informacija. U OGC konsenzusnom procesu, preko 250 vladinih, privatnih i akademskih organizacija kooperati vno defi niše, razvija, testi ra, dokumentuje, validira i odobrava interfejse i standarde za kodiranje koji prevazilaze probleme interoperabilnosti .

Interoperabilnost je:- mogućnost pronalaženja informacija i alata za obradu kada su neophodni bez obzira gde su fi zički locirani- mogućnost razumevanja i upotrebe otkrivenih informacija i alata, bez obzira koja ih platf orma podržava, bilo da je lokalna ili udaljena.

Izdvajamo OGC apstraktne specifi kacije i OpenGIS(R) Standarde.

OGC tehnički komitet (TC) je razvio arhitekturu da podrži svoju viziju geoprostornih tehnologija i interoperabilnosti podataka, koja se naziva OpenGIS apstraktna specifi kacija. Apstraktna

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 15

specifi kacija daje konceptualni temelj za većinu razvojnih akti vnosti vezanih za OGC specifi kacije. Ona obezbeđuje referentni model za razvoj OGC implementacionih specifi kacija.

Implementacioni standardi se razlikuju od apstraktnih specifi kacija po tome što su pisani za tehnički auditorijum i specifi ciraju detalje oko strukture interfejsa između soft verskih komponenti . Za specifi kaciju interfejsa se smatra da je na implementacionom nivou detalja ako, kada se implementi ra od strane dva različita proizvođača nezavisno jedan od drugog, rezultujuće komponente interreaguju na tom interfejsu. Sve šeme koje podržavaju odobrene implementacione standarde su javno dostupne na OGC sajtu.

6. Regulatorni okvir za pripremu podataka kompati blinih GIS-u

Kao što smo u uvodu i napomenuli Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim podzakonskim akti ma nije defi nisana obaveza izrađivača planova da grafi čke priloge izrađuju na način kompati bilan GIS-u. To u praksi znači da iako se grafi čki prilozi već godinama izrađuju u digitalnom obliku, najčešće uz upotrebu programa AutoCAD, oni se ne mogu na jednostavan način implementi rati u sistem zato što nisu blagovremeno poštovana određena pravila. Za pitanje defi nisanja sadržaja i načina obrade grafi čkih priloga prostornih i urbanisti čkih planova usklađenih sa GIS-om od posebnog značaja su:

• Zakon o planiranju i izgradnji• Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata i• Stručno uputstvo za izradu i održavanje digitalne baze katastra vodova, Verzija 1.0

Zbog toga ćemo ova tri dokumenta posebno analizirati , imajući u fokusu nadležnosti lokalne samouprave.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “16

Zakon o planiranju i izgradnji(„Službeni list RS“ br. 72/09 i 81/09 – ispravka)

Zakon o planiranju i izgradnji defi niše da je jedinicama lokalne samouprave (JLS) poverena izrada i sprovođenje prostornog plana, generalnog urbanisti čkog plana (za sedište jedinice lokalne samouprave koje ima preko 30.000 stanovnika), planova generalne regulacije, planova detaljne regulacije. Član 29 precizira da su sastavni delovi prostornog plana JLS i urbanisti čkih planova:

1) pravila uređenja;2) pravila građenja;3) grafi čki deo.

Član 32 navodi da se grafički deo plana izrađuje na overenom katastarsko-topografskom, overenom topografskom planu ili overenom katastarskom planu. Grafički deo plana, osim plana detaljne regulacije, može se izrađivati i na ažurnim georeferenciranim ortofoto podlogama.

Zakonom je propisana i obaveza da se planovi izrađuju u analognom i digitalnom obliku.

Član 49 Zakona precizira da nacrt planskog dokumenta pre izlaganja na javni uvid podleže stručnoj kontroli. Stručna kontrola obuhvata proveru usklađenosti planskog dokumenta sa planskim dokumentima šireg područja, odlukom o izradi, Zakonom o planiranju i izgradnji, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog rešenja. Stručnu kontrolu planskih dokumenata JLS vrši komisija za planove.

Predmet nesporazuma između lokalnih samouprava i RGZ-a predstavlja tumečenje člana 40 kojim se defi niše da za potrebe izrade ili izmene planskog dokumenta ministarstvo, AP odnosno JLS imaju pravo na kopije topografskog i katastarskog plana, digitalne zapise, katastar podzemnih instalacija i ortofotosnimke bez naknade. Takođe, postoji obaveza lokalnih samouprava da planski dokument bude dostupan na uvid javnosti u toku važenja u sedištu donosioca. Pošto JLS imaju obavezu da izrađuju dokument na topografskom odnosno katastarskom planu one smatraju da polažu pravo da ove podatke u celosti stave na uvid javnosti . Sa druge strane RGZ

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 17

smatra da su informacije o parcelama u njihovom vlasništvu i da se bez naknade ne mogu ustupiti trećim licima.

Evidencija parcela jedan od ključnih podataka u lokanom GIS-u i JLS su vrlo moti visane da dođu do ovih podataka i da ih učine dostupnim građanima. Takođe, zbog ograničenih budžeta i činjenice da JLS predstavlja javni sektor, lokalne samouprave uglavnom nisu spremne da plaćaju digitalnu evidenciju katastarskih parcela RGZ-u. Trenutno, većina lokalnih samouprava u Srbiji nema u okviru lokalnog GIS-a evidenciju katastarskih parcela a nadamo se da će ovaj nesporazum ubrzo biti prevaziđen.

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata(„Službeni list RS“ br. 31/10, 69/10, 16/11 – prečišćen tekst je na snazi od 12. 03. 2011. godine)

U članu 65 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata se navodi da je planski dokument dostupan i putem internet strane organa nadležnog za donošenje planskog dokumenta (npr. jedinica lokalne samouprave) ali nije precizirano u kom formatu i na kakav način planski dokumenti (tekstuačni i grafi čki) treba da budu dostupni.

Članom 26 definisano je da grafički deo planskog dokumenta čine karte koje se izrađuju kao digitalne karte i analogni prikaz (štampane karte). Član 27 precizira da su digitalne karte planskog dokumenta vektorski podaci koji se izrađuju u softverskim paketima zasnovanim na GIS i CAD tehnologiji. Digitalne karte se izrađuju i predaju u jednom od sledećih formata: .shp, .mxd, .dwg, .dxf, .mif, .dgn, .kml, ili .xml.

Pravilnik u članu 34 ponavlja mere propisane Zakonom o planiranju i izgradnji o pravu lokalne samouprave da u roku od 30 dana bez naknade pribavi kopije topokrafskog i katastarskog plana od nadležnog organa odnosno digitalne zapise, katastar podzemnih istalacija i ortofotosnimke. Tačka 2 istog člana navodi da se za izradu planskog dokumenta mogu pribaviti i koristi ti satelitski snimci i odgovarajuće karte iz geografskog informacionog sistema.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “18

Pravilnik takođe bliže određuje nadležnost i postupak stručne kontrole planskog dokumenta predhodno defi nisanog Zakonom ali ne postoji eksplicitan zahtev i uloga komisije za planove u pogledu tehničkih aspekata grafi čkog dela plana. Pravilnik, dakle, ne daje jasna uputstva u pogledu standarda za način organizovanja podataka u okviru tematskih mapa odnosno referalnih karti .

Kao i Zakon i Pravilnik se u jednom delu osvrće na obavezu dostupnosti planskog dokumenta putem objave u službenom glasniku insti tucije koja je nadležna za donošenje plana i elektronskim putem. Postoji obaveza da je planski dokument dostupan i putem internet strane organa nadležnog za donošenje plana ali nije preciziran format dokumenata. U Pančevu je grafi čki deo prostornog plana i urbanisti čkih planova dostupan na sajtu grada u pdf formatu. Na istom mestu moguće je preuzeti i tekstualni deo planskih dokumenata.

Stručno uputstvo za izradu i održavanje digitalne baze katastra vodova, Verzija 1.0

Republički geodetski zavod je 2005. godine doneo Stručno uputstvo za izradu i održavanje digitalne baze katastra vodova (verzija 1.0) kojim se defi niše da se u digitalnoj bazi katastra vodova vodi evidencija o nadzemnim i podzemnim vodovima sa pripadajućim postrojenjima i uređajima za koje postoji obaveza pribavljanja odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole i to za: vodovodnu, kanalizacionu, toplovodnu, parovodnu, elektroenergetsku, telekomunikacionu, naft ovodnu, gasovodnu i drenažni mrežu.

Klase podataka - digitalna baza katastra vodova se vodi uz pomoć objekata grupisanih u tri klase:

• Tačka (eng. point) – njom se predstavljaju pojave koje nemaju dužinu ili površinu• Polilinija (eng. polyline) – njom se predstavljaju pojave koje imaju dužinu ali ne i

površinu• Poligon (eng. polygon) – njom se predstavljaju pojave koje imaju površinu

Treba imati u vidu da je ova podela na klase usklađena na načinom grupisanja podataka u GIS-u.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 19

Tematska podela – u digitalnoj bazi katastra vodova se nalaze podaci grupisani po sledećim temama:

1. Vodovodna mreža 2. Kanalizacona i drenažna mreža 3. Toplovodna mreža 4. Elektroenergetska mreža 5. Telekomunikaciona mreža 6. Naft ovodna mreža 7. Gasovodna mreža 8. Zajednički objekti

Elementi pojedinačnih tematskih vodova defi nisani su na osnovu Pravilnika o katastru vodova („Službeni glasnik RS“ br. 46/1999) i dostupni su u Stručnom uputstvu.

Sadržaj digitalne baze katastra vodova razvrstan je po klasama point, polyline i polygon. Tako se, na primer, klasom point obeležavaju arterski bunari, vodomeri, slivnici, venti li, javna rasveta, antenski i televizijski stubovi, klasom polyline priključci, vodovi u zašti tnoj cevi, a klasom polygon se prikazuju vodotornjevi, fi lterska instalacija, toplane, kotlarnice, telefonske centrale i drugo. Postoji i skup objekata koje je moguće prikazati i point/polygon odnosno polyline/ polygon što zavisi od karatkeristi ke objektka koji se prikazuje.

Svakom objektu se, poštujući unapred defi nisana pravila, u digitalnoj bazi katastra vodova dodeljuje jedinstveni identi fi kator tog objekta u okviru Republike Srbije (skraćeno DPKVID). RGZ vrši dodeljivanje i održavanje DPKVID.

Digitalna baza katastra vodova formira se za područje katastarske opšti ne ili njenog dela na osnovu glavnog projekta. Podaci se mogu prikupljati primarnim ili sekundarnim metodama, preuzimanjem podataka ili kombinacijom pomenuti h metoda. Primarne metode podrazumevaju ortogonalno, polarno i globalno pozicioniranje a sekudarne uključuju digitalizaciju planova digitajzerom i digitalizaciju skeniranih analognih planova. Za prikupljanje podataka koje se vrši skeniranjem analognih planova potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “20

1) službeni format je TIFF 2) planovi se skeniraju skenerima koji imaju rezoluciju minimum 450 dpi (tačaka po inču) i

imaju odgovarajuću površinu za skeniranje 3) skenirani analogni planovi moraju biti transformisani i georeferencirani tj. da su otklonjene

sistemske greške analognih planova i sistemske greške nastale u postupku skeniranja 4) rezultat georeferenciranja treba da bude TIFF World datoteka.

Format za razmenu podataka je ESRI SHAPE koji čuva geometriju i atribute u posebnim datotekama za svaku klasu podataka. ESRI SHAPE format za razmenu podataka sadrži tri datoteke za svaku klasu:

• .shp – osnovni fajl• .shx – indeksni fajl• .dbf – datoteka sa atributi ma

Datotete .shp i .shx su binarne a struktura im je defi nisana ESRI formatom za SHAPE fajlove. Datoteke .dbf su dBASE datoteke.

Uz ovo podatke postoji obaveza dostavljanja meta baze podataka koja sadrži:

1. Osnovne podatke – naziv i svrha projekta, status datoteke2. Vremenski ciklus podataka – vreme nastanka, završetka i vremenski ciklus podataka3. Kreiranje podataka - naziv, mesto, adresa i odgovorno lice izvođača radova4. Podatke o kreiranju, čuvanju i pristupu podacima – naziv datoteke, vreme kreiranja,

format, veličina i opis datoteke, soft ver u kome je kreirana i podatke o putanji5. Podatke o mediju na kome su podaci memorisani – vrsta medija, serijski broj i kapaciter,

podaci o mediju6. Prostorne podatke (koordinatni sistem) – podaci o koordinatnom sistemu, projekciji i

jedinicama mere7. Prostorne podatke (klase objekta) – podaci o klasi (ti p geometrije i ukupan broj elemenata)

Meta baza podataka je u .txt formatu.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 21

Digitalna baza katastra vodova se za potrebe uvida i izdavanja podataka kartografski prikazuje pomoću digitalnog topografskog ključa i pravila. Sem podataka, digitalna baza katastra vodova sadrži:

- geodetsku osnovu,- podatke digitalnog katastarskog plana (katastarska opšti na, parcele i objekti ) ili rastersku

podlogu katastarskog plana - podatke adresnog registra (naziv ulice i kućni broj)

Digitalna baza katastra vodova može se staviti na uvid ili predati zainteresovanim korisnicima u celosti ili delovima. Ovo je moguće ostvariti na sledeće načine:

• uvidom u digitalnu bazu katastra vodova• preko datoteka u nekom od standardnih formata za razmenu podataka na pogodnom

digitalnom mediju• štampanjem i plotovanjem listova.

Druga mogućnost je posebno važna za razvoj geografskih informacionih sistema lokalnih samouprava u Srbiji.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “22

7. Izrada grafi čkih priloga planskih dokumenata i organozovanje podataka u AutoCAD-u i GIS-u

AutoCAD je računarski program koji se kod nas koristi za tehničke crteže u oblasti arhitekture, građevinarstva, saobraćaja, mašinstva... Sa setom alata koji je dostupan, moguće je linije i površine organizovati u različiti m layerima (slojevima) i jednostavno vršiti promene nad grupom objekata. Postoji mogućnost u programu navesti i tekstualna objašnjenja ili uvesti tabelarni prikaz, ali je ovo sekundarna akitvnost. U osnovi, tekst koji se pojavljuje u AutoCAD-u služi da objasni tehnički crtež a ne da pruži detaljne informacije.

U okviru ovog priručnika AutoCAD ima važnu ulogu zbog uobičajene prakse, rasporstranjene na teritoriji Republike Srbije, da se grafi čki prilozi planskih dokumenata upravo izrađuju u ovom programu. Treba imati u vidu da i Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonska akta u osnovi grafi čke priloge treti raju kao štampani materijal. Zbog toga nije razvijen detaljan sistem za organizaciju podataka, a uzimajući u obziri da je reč o digitalnom dokumentu (.dwg fajlovi). Ovo se može zapaziti kada se pažljivije pogledaju tematske mape – česti su preklopljeni spojevi, razilaženja pojedinih objekata, ponavljanje jedne informacije više puta i drugi elementi koje crtež čine „neurednim“. Takva vrsta grafi čke nepreciznosti ne predstavlja problem u štampanoj verziji mape ili u mapi koja se iz AutoCAD-a izveze u .pdf format. Razlog tome je razmera prikazivanja ali i svojstvo da pojedini slojevi mogu da se „prikriju“. Treba napomenuti da ovo nije samo pitanje izbora stručnjaka koji se bave izradom planskih dokumenata, već i posledica neadekvatnih podloga i priti ska da se plan što pre nađe u skupšti nskoj proceduri. Tako su zaposleni u urbanisti čkim zavodima u prilici da uvoze mape i podloge iz različiti h dokumenata kako bi prikupili neophodnu količinu prostornih informacija potrebnu za izradu planskog dokumenta. Drugi problem predstavlja odsustvo standarda u imenovanju slojeva u kojima se organizuju podaci. Najčešće je ovo prepušteno izboru lica koje crta grafi čki prilog i deo je ličnog „rukopisa“. Neretko su nazivi slojeva i lične asocijacije koje zbunjuju ostale korisnike digitalne karte. Broj slojeva je preveliki a podaci iz iste grupe često nisu organizovani u istom sloju. Sve ove primedbe prave značajan problem kada ovako izrađen dokument treba uneti u GIS.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 23

Geografski informacioni sistem, sa druge strane, omogućava jednostavno skladištenje i „kombinovanje“ različiti h vrsta podataka. Podaci u GIS-u su, kao što će u nastavku biti pojašnjeno, grafi čki, alfanumerički i meta podaci. Ono što je vrlo važno i što pojednostavljuje rad korisnicima jeste svojstvo GIS-a koje omogućava da se podaci iz različiti h baza podataka vežu za određenu tačku/koordinatu u prostoru. Na taj način smo u prilici da saznamo i druge važne informacije o nekom objektu ili području, koje nisu grafi čke prirode. Sa druge strane, GIS je pogodan u zadacima koje je u CAD-u nemoguće obaviti : pretraga po specijalizovanim upiti ma. Mnoštvo podataka koji se odnose na okruženje čini ovu pretragu bez pomoći računara mukotrpnom a često i nemogućom.

AutoCAD crteže (u slučaju lokalnih samouprava grafi čke delove planskih dokumenata) je moguće uvesti u GIS ako su poštovana pravila za organizaciju podataka i način njihovog prikaza. Najčešći problem javlja se zato što izrađivači planova kod crtanja površina (bilo da je u pitanju objekat ili zemljište) koriste alatku line (linija) a ne polyline (polilinija). Kada se oštampa tako iscrtan mnogougao, sti če se uti sak da je u pitanju fi gura, međuti m GIS ne prepoznaje zasebno spojene linije kao površinu. Drugi problem je veliki broj slojeva koje je mukotrpno reorganizovati . Takođe, GIS ne „trpi“ višak linija, neprecizno zatvorene poligone, duplirane podatke. Sistem prepoznaje ove propuste bez obzira na razmeru koju koristi mo.

Navedena svojstva otežavaju unos planskih dokumenata u GIS. Da bi se to uradilo, potrebno je naknadno uložiti mnogo truda kako bi se grafi čki prilozi „sredili“ da budu pogodni za GIS. Ovaj posao je moguće obaviti angažovanjem sopstvenih resursa ili poveravanjem posla trećim licima. U oba slučaja to znači mnogo radnih sati i posledično značajan trošak. Kada se ima u vidu broj planskih dokumenata koji je poveren lokalnim samoupravama i da postoji obaveza da svi oni budu dostupni javnosti onda je jasno koliko je sredstava potrebno da bi se mape svih važećih planskih dokumenata našle u lokalnom GIS-u. Zbog toga je mnogo racionalnije i dugoročno jedino održivo da stručnjaci koji se bave izradom planova počnu da poštuju pravila prilikom crtanja grafi čkih priloga, koja će omogućiti da mape budu kompati bilne GIS-u prilikom same izrade, a količina dodatnog rada će biti drasti čno manja.

Pravo rešenje ovog problema biće podizanje ovih pravila na nivo uredbe ili pravilnika, ali da je problem značajan i da otežava razvoj lokalnog GIS-a, govori iskustvo većeg broja lokalnih samouprava u Srbiji.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “24

Podaci organizovani u AutoCAD-u i tabela podataka (slojeva) organozovanih u AutoCAD-u

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 25

Podaci organizovani u GIS-u i tabela podataka (slojeva) organozovanih u GIS-u

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “26

8. Podaci

Podatak je činjenica o nekom predmetu, događaju ili pojavi koja se može predstaviti na odgovarajuć način kao što je broj, reč ili slika. Podatak sam po sebi nema značenje, tek kada se interpreti ra na odgovarajući način dobija značenje i postaje informacija.

Informacija je rezultat analize i organizacije podataka na način da daje novo znanje primaocu. Čine je podaci kojima je dato značenje putem relacijskih veza, odnosno organizovani podaci koji su uređeni za bolje shvatanje i razumevanje. Informacija postaje znanje kada je interpreti rana, odnosno stavljena u kontekst ili kad joj je dodato značenje. Znanje čine organizovane informacije koje se mogu koristi ti za stvaranje novih značenja i podataka.

Termin analogni podaci (papirne verzije / hard copy) se često koristi da označi bilo koji skup podataka koji su predstavljeni na papiru. Sa druge strane, digitalni podaci (soft copy) su dostupni u obliku fajla koji se mogu jednostavnije prenositi , umnožavati , čuvati ili štampanjem pretvoriti u analogni oblik. Da bismo koristi li podatke u GIS-u potrebno je da oni budu u digitalnom obliku. Ako to nije slučaj, potrebno je izvršiti prenos iz analognog u digitalni zapis.

Veza podatka, informacije i znanja

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 27

a. Podaci u GIS-u: prostorni, alfanumerički podaci i metapodaca

Za podatke u GIS-u je karakteristi čno to što se oni prostorno mogu odrediti tj. georeferencirati . Ono što GIS čini tako široko primenjivim je činjenica da veliki deo podataka ima svoju prostornu komponentu. Tako, na primer, različiti izvori navode da je oko 80% podataka od značaja za lokalnu samoupravu moguće pozicionirati u prostoru. Podaci u GIS-u imaju dve važne komponente:

• geografska pozicija (gde je nešto?) • atribut ili osobina (šta je to?)

Prostorni podaci se odnose na lokaciju ili prostornu dimenziju geografskog enti teta i podatake povezuju sa određenom lokacijom u prostoru, najčešće preko različiti h funkcija na mapi.

Atributi / tabelarni podaci se odnose na svojstvo pozicioniranih podataka. Podaci su često stati sti čki ali mogu biti i tekstualani, grafi čki ili multi medijalni. Oni su povezani u GIS-u prostornim podacima.

Podaci u GIS-u mogu biti prostorni, alfanumerički i metapodaci. U nastavku ćemo objasniti osnovne karakteristi ke za svaku od navedenih grupa.

Karakteristi ke podataka

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “28

Prostorni podaci mogu biti prikazani u dva osnovna oblika: vektorski i rasterski.

Vektorski podaciVektroski podaci predstavljaju prikaz objekata iz stvarnog okruženja organizovanih u tri grupe objekata:

• Tačka (eng. point) – bezdimenzionalni objekat, defi nisan koordinatama X i Y • Polilinija (eng. polyline) – dvodimenzionalni objekat, predstavljen nizom jednog ili više

linijskih segmenata, defi nisan sa dve ili više tačaka• Poligon (eng. polygon) – dvodimenzionalna, zatvorena fi gura sa najmanje tri strane

koje opisuju površinu

Različiti formati podataka koji se unose u GIS

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 29

Rasterski podaciRasterski podaci se sastoje iz niza pojedinačnih elemenata (ćelija) koji zajednički grade celinu. Ovi elementi su poznati ji kao pikseli i predstavjaju najmanji element digitalne slike za koji se vodi digitalna karakteristi ka. U rasterskom sistemu tačka se prikazuje kao serija pojedinačnih piksela, polilinija kao set povezanih piksela a poligon kao zatvoreni niz ćelija koje se nastavljaju jedna na drugu. Broj piksela određuje detaljnost neke slike. Što je slika detaljnija to su podaci tačniji ali je veličina fajla veća pa je manipulacija sporija. Rezoluciju rasterskog formata treba prilagoditi svrsi za koju se podatak koristi , tako da ne gubi mnogo na svojoj tačnosti a zbog svoje detaljnosti da što manje usporava obradu i procesiranje.

Broj piksela određuje detaljnost slike koju prikazujemo

Elementi za prikaz vektorskih podataka

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “30

Uporedni prikaz vektorskih i rasterskih podataka

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 31

Način prikazivanja objekata iz stvarnog sveta putem vektorskih i rasterskih podataka

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “32

U GIS-u se koriste i vektorski i rasterski podaci i svaki od njih ima i svoje dobre i loše strane. U nastavku ćemo izneti osnovne prednosti i nedostatke i jednog i drugog načina prikaza podataka.

Vektorski podaci Rasterski podaci

Prednosti - kompaktna struktura podataka- efi kasni kod kodiranja topologije- tačno predstavljanje oblika

- dobri za kompleksne analize- efi kasni kod preklapanja lejera- uobičajena struktura podataka za slike

Nedostaci- složena struktura- operacije preklapanja teške- može da pruži lažan osećaj tačnosti

- veliki fajlovi- teško je predstaviti topologiju- mape su manje realisti čne

Tipični rasterski podaci u GIS-u su: ortofoto snimci, prikaz reljefa, nauti čke mape. Tipični vektorski podaci u GIS-u su: autoputevi, gradski blokovi, javni objekti , mreža geografske širine i dužine.

Vektorski podaci mogu lako biti konvertovani u rasterske i soft veri najčešće imaju tu funkciju integrisanu. Nasuprot tome, konverzija iz rastera u vektor još uvek nije rešena na zadovoljavajući način i uglavnom je ručno podešavanje neophodno.

Uvećanje rasterskog podatka dovodi do smanjenog kvaliteta što nije slučaj kod vektorskih podataka

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 33

Alfanumerički podaci su podaci prikazani u tabelama ili bazama podataka i pomoću prostornih podataka su u vezi sa konkretnom lokacijom. Određuje ih FID (Feature Identi fi er) koji predstavlja jedinstveni identi fi kator.

Metapodaci predstavljaju podatke o podacima. To su informacije koje opisuju setove prostornih podataka i njihove servise, omogućavajući njihovo pronalaženje, popisivanje i upotrebu. Metapodaci:

1) obezbeđuju dokumentaciju za postojeće interne resurse geoprostornih podataka (inventar)

2) omogućavaju struktuiranu pretragu i poređenje prostornih podataka iz različiti h izvora (katalog)

3) snabdevaju krajnje korisnike adekvatnim informacijma za preuzimanje podataka i korišćenje u odgovarakućem kontekstu (dokumentacija).

Veza alfanumeričkih i prostornih podataka

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “34

Za geografske podatke metapodaci moraju prikazati :

• kako, kada, gde i na koji način su kreirani podaci• tačnost i pouzdanost podataka• bezbednost i distribuciju podataka• projekciju, razmeru i rezoluciju

Sastoje se od atributa i dokumentacije.

b. Kvalitet podataka

Podaci predstavljaju srž svakog GIS-a. Vrsta i količina podataka dostupnih u sistemu određuje broj korisnika i njegovu upotrebljivost i zato podacima treba posveti ti posebnu pažnju. Ono što je od ključne važnosti za upotrebljivost sistmeta jeste kvalitet podataka koji se u njemu nalaze. Generalno gledano, podaci su visokog kvaliteta ako zadovoljavaju potrebe korisnika u poslovanju, donošenju odluka i planiranju. Zavisno od ti pa podataka o kojima je reč, osobine kojima se defi niše kvalitet podataka se u nekoliko razliku. Imajući u vidu da nas prevashodno interesuju geoprostorni podaci namenjeni GIS-u, možemo izdvojiti pet osobina koje su važne da budu zadovoljene kako bismo imali kvalitetne prostorne podatke.

• Ažurnost podataka - podrazumeva da se podaci koji se nalaze u sistemu ponovo unose i koriguju u skladu sa dinamikom promene u realnom svetu. Poželjno je bazu ažurirati što češće zato što to unapređuje njenu pouzdanost ali troškovi ponekad to ne dozvoljavaju. Veliki deo fi zičkih fenomena koji se mogu prikazati u GIS-u podrazumevaju česte promene na terenu. Pomenimo samo izgradnju objekata, izradu planske dokumentacije, broj stanovnika, evidenciju vlasništva...

• Preciznost podataka – ona određuje sa kojom detaljnošću ćemo prikupljati određene podatke. Kako evidencija samih podataka podrazumeva uopštavanje, u situaciji smo da pojedine podatke eliminišemo što uti če na preciznost. Kada govorimo o rasterskim podacima, treba biti racionalan u detaljnosti npr. ortofoto snimka koji se unosi u sistem zato što se preveliki fajlovi usporeno učitavaju i umanjuju konfor korisnika.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 35

• Tačnost podataka – podrazuemeva nivo podudaranja stvarne situacije na terenu i prikupljenog podatka. Do neslaganja dolazi usled georeferenciranja podataka, prikupljanja ili klasifi kacije.

• Potpunost podataka – potpunost podarazumeva da je prikupljeno što više kategorija podataka potrebnih da bi se neki prostor ili fenomen objekti vno sagledao. Izostanak važnih karakteristi ka može nas odvesti do pogrešnih zaključaka ili neobjekti vnih analiza. Kriterijum treba da bude defi nisan u odnosu na nemenu GIS-a.

• Konzistentnost podataka – podrazumeva odsustvo neslaganja odnosno proti vrečnosti između različiti h podataka. Podaci nisu konzistentni ako postoji dupliranje, ako su podaci neprecizno uneti pa među njima postoji proti vrečnost, ako postoji grafi čko odstupanje kod vektorskih podataka.

Izvori koji treti raju kvalitet podataka takođe navode ove kategorije osim što se umesto konzistentnosti navodi poštovanje standarda, ali bismo ovu kategoriju smatrali širom u odnosu na napred identi fi kovane. Neki drugi autori precizirajući kvalitet podataka za GIS navode: pouzdanost, verodostojnost, tačnost i značajnost što bi moglo da se uporedi sa već obrazloženim kategorijama: ažurnost, preciznost, tačnost i potpunost.

Pošto u Srbiji ne postoji set kriterijuma koje treba ispuniti kako bi se podaci smatrali kvalitetnim, ovo su ipak karakteristi ke o kojima treba voditi računa kada se bavimo prikupljanjem, unosom, korišćenjem i ažiriranjem podataka u GIS-u.

c. Prebacivanje podataka iz jednog oblika u drugi (skeniranje, digitalizacija, konverzija)

Prikupljanje podataka može se vršiti primarnim, sekundarnim, kombinovanim metodata ili preuzimanjem podataka.

Primarno prikupljanje podataka podrazumeva neposredno merenje i formiranje baze podataka. Ovo je najpouzdaniji ali i najskuplji i najzahtevniji način prikupljanja podataka. Strategija uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u Republici Srbiji za period 2010. do 2012. godine upućuje na princip da podaci treba da se prikupljaju na mestu njihovog stvaranja i da

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “36

se kao takvi integrišu u zajednički sistem. Upravo je u opisu trenutnog stanja u Srbiji dupliranje napora i troškova prilikom prikupljanja podataka navedeno kao ključan problem.

Digitalizacija je postupak prevođenja podataka iz analognog u digitalni oblik.

Sekundarna metoda prikupljanja podataka je digitalizacija analognih podataka. Kada su grafi čki prikazi u pitanju (različite vrste planova) onda se primenjuje metoda skeniranja.

Skeniranje je postupak kojim se analogni (štampani) podaci putem skenera prevode u digitalni oblik. Što je kvalitet mape koja se skenira veći, bolji će biti i kvalitet digitalizovanog fajla. Skeniranjem se dobijaju rasterski podaci i njihova preciznost određena je rezolucijom skeniranog sadržaja. Smatra se uobičajenim da se tekst skenira detaljnošću od 150 dpi (tačaka po inču) a grafi čki prilozi sa 300 dpi. Skenirani sadržaj je moguće georeferencirati u skladu sa koordinatnim sistemom u GIS-u.

Konverzija je još jedan od često korišćenih termina za obradu podataka. Ona podrazumeva transformaciju podataka iz jednog oblika u drugi, iz jedne merne jedinice u drugu ili iz jednog oblika klasifi kacije u drugi. Za razliku od ranije defi nisanih metoda, ona podrazumeva manipulaciju na digitalnim podacima koji ostaju u digitalnom obliku.

Ne treba posebno isti cati da je jednom digitalizovane podatke lako moguće ponovo „vrati ti “ u analogni oblik njihovim štampanjem.

9. Podaci relevantni za GIS lokalnih samouprava

Za GIS lokalnih samouprava su posebno relevantni podaci u nadležnosti Republičkog geodetskog zavoda i to:

• Katastar nepokrentnosti – osnovni i javni registar o nepokretnosti ma i imaocima pravima na njima

• Katastar vodova – evidencija podzemnih i nadzemnih vodova sa pripadajućim postrojenjima

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 37

• Adresni registar – označavanje ulica, trgova i naseljenih mesta, označavanje zgrada i građevinskih parcela kućnim brojevima i vođenje evidencije ovih podataka

• Digitalni ortofoto – digitalna georeferencirana slika dela površine Zemlje nastala snimanjem iz vazduha (aviosnimanje)

Katastar nepokretnosti posebno sadrži grafi čki prikaz katastarskih opšti na, grafi čki prikaz parcela, evidenciju brojeva parcela i evidenciju imaoca prava na njima.

Katastar vodova posebno sadrži

1. vodovodnu mrežu2. kanalizacionu i drenažnu mrežu3. toplovodnu mrežu4. elektroenergetsku mrežu5. telekomunikacionu mrežu6. naft ovodnu mrežu7. gasovodnu mrežu8. zajedničke objekte vodova.

Imajući u vidu poslove koji su povereni lokalnim samoupravama, može se konstatovati da je evidencija vodovodne, kanalizacione, drenažne, toplovodne i gasovodne mreže dostupna lokalnim samoupravama a preko javnih komunalnih preduzeća kojima su povereni poslovi održavanja i upravljanja ovim sistemima.

Lokalnim samoupravama dostupni su i drugi podaci kao što su: evidencija zelenila, mesta odlaganja otpada, evidencija lokalnih puteva (kategorisanih i nekategorisanih).

Lokalnim samouprava poverena je i izrada Prostornog odnosno urbanisti čkih planova i to: Generalnog urbanisti čkog plana, planova generalne regulacije i planovi detaljne regulacije. Pošto su planski dokumenti značajan izvor podataka, a u nadležnosti su lokalnih samouprava, upravo je zato posvećena posebna pažnja ovom segmentu. Planski dokumenti pružaju podatke o postojećem stanju (kao što su objekti javne namene), planiranoj nameni površina, pravilima

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “38

građenja, indeksu izgrađenosti i zauzetosti parcela. Kako su lokalne samouprave vrlo moti visane da pruže informacije o slobodnim lokacijama za ulaganje, GIS je odličan alat da se podaci o ovim zonama i pojedinačnim parcelama predstave na lako dostupan način.

Ne treba zanemariti ni poslove kao što su davanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup koji je poveren lokalnim samoupravama i na osnovu kog posla gradovi i opšti ne ostvaruju značajne prihode. Evidencija ukupnog državnog zemljišta, evidencija zemljišta koje je dato u zakup, evidencija izmirenih i neizmirenih obaveza koje iz ovoga proizilaze se efi kasno mogu obavljati upotrebom GIS alata.

b. Prostorni plan i urbanisti čki planovi

Već smo napomenuli da će problem nekompati bilnosti grafi čkih delova prostornog i urbanisti čkih planova efi kasno biti rešen tek kada se izmeni Zakon i podzakonska akta i kada izrađivači planova budu u obavezi da podatke u mapama vode na način kompati bilan geografskom informacionom sistemu. Ovo je iskustvo i drugih lokalnih samouprava u Srbiji, više puta ponovljeno na tematskih skupovima posvećenim razvoju lokalnog GIS-a, a koje se nalaze u sličnom problemu kada nastoje da u lokalni GIS implementi raju što više značajnih podataka.

Ipak, treba imati u vidu da zahtevi koji proizilaze iz GIS tehnologija nisu u koliziji sa Zakonom i drugim akti ma i da bi stručno uputstvo moglo da pruži značajnu pomoć izrađivačima planova, a da ti movima za GIS omogući efi kasan rad.

Postojeće stanje skoro da dovodi do neslaganja i tenzija između 1. izrađivača planova 2. onih koji sprovode planove i 3. ti mova na lokalnom nivou koji su zaduženi za razvoj GIS-a. Jedan od uzroka ovog nerazumevanja je razlika u znanju u pogledu načina funkcionisanja sistema i dobiti koje on može da pruži široj zajednici.

U okviru projekta „Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji“ priprema se model standardizovanih prostornih podataka koji će biti testi ran u Čačku. Prva

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 39

faza projekta je usmerena na razvoj i testi ranje novih instrumenata u urbanisti čkom planiranju i upravljanju zemljištem na lokalnom nivou, kroz pilot projekte, i realizuje se od 2010. do 2012. godine. Druga faza projekta uključuje formulisanje preporuka za unapređivanje zakonskog i insti tucionalnog okvira i biće sprovedena od 2013. do 2015. godine.

Projekat je prepoznao da je neophodno razviti standardizovanu klasifi kaciju namena površina kao osnovu za konverziju svih prostornih i urbanisti čkih planova u kompati bilan vektorski orijenti san format.

Platf orma standardizacije procesa urbanisti čkog planiranja u Srbiji podrazumeva dva koraka:

• Identi fi kacioni podaci o svakom planu prikupljeni na uniforman i konzistentan način, i dostupni primenom GIS-a i srodnih alata a koji će uz podršku GIZ/Ambero-Icon omogućiti defi nisanje Modela i katalog osnovnih metapodataka plana

• Podaci planskih rešenja prikupljeni na uniforman i konzistentan način, i upravljivi primenom GIS i srodnih alata alata a koji će uz podršku GIZ/Ambero-Icon omogućiti defi nisanje Modela i katalog podataka za urbanisti čke planove

U nastavku ćemo pojasniti pomenute modele. Podaci su preuzeti iz prezentacije „Prilog standardizaciji geopodataka u urbanisti čkom planiranju“ koja je održana u okviru projekta „Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji“.

Model osnovnih metapodataka za urbanisti čke planove

Za svaki urbanisti čki plan informacije o:– nazivu, sadržaju i vrsti ; – jeziku tekstualnog dela; – geografskoj poziciji i prostornom obuhvatu;– rezoluciji i koordinatnom sistemu u kome su podaci prikupljani ili se čuvaju;– fazi ciklusa urbanisti čkog planiranja;– bitnim datumima (usvajanja, objavljivanja – stupanja na snagu, periodu važenja, itd.);– uslovima i ograničenjima pristupa i korišćenja;

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “40

– odgovornim licima;– načinu čuvanja i učestalosti ažuriranja;– usklađenosti sa važećim standardima; itd.

Defi nicija osnovnih elemenata metapodataka za urbanisti čke planove

Red.br.: Redni broj elementa metapodataka u okviru skupa osnovnih metapodataka za urbanisti čke planove (1-34)

Naziv elementa: Naziv elementa metapodataka (ISO19115)Tip vrednosti : Tip ili domen vrednosti elementa metapodataka (char, string, int, code list, decimal)

Defi nicija: Defi nicija elementa metapodataka (string)Opis: Opis elementa metapodataka (string)

Uslov: Oznaka obaveznosti unosa vrednosti elementa metapodataka (opti onal/mandatory/conditi onal)

Brojnost: Broj mogućih unosa vrednosti elementa metapodataka (1/0…1/0…*/1…*)Primer: Primer elementa metapodataka

Izvor: Izvor elementa metapodataka (ISO19115/Plan4All)

Model podataka za urbanisti čke planove

Za svaki urbanisti čki plan čuva:- podatke o samom planu i svakom enti tetu plana (fi čeru); - administrati vne podatke o planu;- podatke o prostornom i tekstualnom delu plana;- podatke o regulati vi relevantnoj za plan u celini i enti tet plana (fi čer) pojedinačno;- uslovima i ograničenjima za razvoj na prostoru obuhvaćenom planom;- podatke o ti povima urbanih celina i pravilima gradnje, kao i dozvolama za realizaciju

planiranih rešenja;- podatke o ti povima korišćenja/namene prostora, odnosno pretežnom i/ili dominantnom

korišćenju/nameni zemljišta; itd.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 41

Defi nicija podataka za urbanisti čke planove

Naziv klase fi čera ili podataka urbanisti čkog plana

Podklasa od: Naziv nadređene – generalizovane – klase podatakaDefi nicija: Defi nicija klase podataka (string)

Opis: Opis klase podataka (string)Stereoti p: UML ti p klase podataka

Izvor: Izvor elementa podataka (ISO19115/Plan4All)Atribut: Naziv atributa klase podataka

Tip vrednosti : Tip ili domen vrednosti atributa (char, string, int, code list, decimal)Defi nicija: Defi nicija atributa (string)

Opis: Opis atributa (string)Uslov: Oznaka obaveznosti unosa vrednosti atributa (opti onal/mandatory/conditi onal)

Brojnost: Broj mogućih unosa vrednosti atributa, Broj mogućih unosa vrednosti elementa metapodataka (1/0…1/0…*/1…*)

Predlog klasifi kacija namene zemljišta Predloženo rešenje sadrži 4 klasifi kacije korišćenja, odnosno namene zemljišta za urbanisti čke planove:

Funkcionalna klasifi kacija zemljištaMakro klase zemljišta Prostorni plan jedinice lokalne samouprave

Generalni ti povi namene zemljištaProstorni plan jedinice lokalne samouprave (delovi)Generalni urbanisti čki planPlan generalne regulacije

Specifi čni ti povi namene zemljišta Plan generalne regulacije (delovi)Plan detaljne regulacije

Druge klase teritorije

Prostorni plan područja posebne nameneProstorni plan jedinice lokalne samoupraveGeneralni urbanisti čki planPlan generalne regulacije

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “42

Kako se u zaključku navodi standardi predstavljaju:

• osnovu za izgradnju baze podataka i primenu GIS alata • osnovu za defi nisanje konkretnih pravila, procesa i procedura izrade i sprovođenja

urbanisti čkih planova• osnovu za praćenje i implementaciju planova

i uz njihovu primenu moguće je efi kasno i efekti vno upravljanje zemljištem.

10. Nacionalni i evropski okvir: NIGP i INSPIRE direkti va

Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka ili skraćeno NIGP predstavlja strategiju, tehnologiju, pravila, standarde i ljudske resurse koji su potrebni za prikupljanje obradu, čuvanje, pristup, razmenu i opti malno korišćenje geoprostornih podataka Republike Srbije (defi nicija preuzeta iz Zakona o državnom premeru i katastru). Prostorne informacije ujedinjene u zajedničku infrastrukturu obezbeđuju mnoštvo mogućnosti za unapređenje javnih servisa, onemogućavajući dupliranje i nekonzistentnost podataka.

NIGP je defi nisan Zakonom o državnom premeru i katastru i odnosi se na digitalne geopodatke i servise geopodataka za teritoriju Republike Srbije. Oni su u nadležnosti organa državne uprave, lokalne samouprave, javnih preduzeća, pravnih lica kojima je povereno upravljanje geopodacima i pravnih lica koja koriste geopodatke i servise zahvaljujući kojima pružaju usluge. NIGP obuhvata:

• metapodatke za skupove i servise geopodataka• skupove i baze geopodataka• servis geopodataka• tehnologiju umrežavanja.

NIGP je usklađen sa principima defi nisanim INSPIRE direkti vom. Osnovni principi, ciljevi i način realizacije defi nisani su Strategijom uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u Republici Srbiji za period 2010. do 2012. godine.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 43

INSPIRE (Infrastructure for Spati al Informati on in European Community) – Infrastruktura za prostorne informacije u Evropi. INSPIRE predstavlja direkti vu Evropske unije koja je stupila na snagu maja 2007. godine i postavila je temelje sveobuhvatnoj harmonizaciji geoinformacija sakupljenih za potrebe upravljanja životnom sredinom. Jedinstvena infrastruktura omogućava razmenu geopodataka i njihovu dostpunost putem interneta na nacionalnom i evrpskom nivou. INSPIRE direkti va se zasniva na infrastrukturi prostornih podataka koja je uspostavljena u 27 država članica Evropske unije. Direkti va obuhvata 34 grupe tematski organizovanih podataka čije su specifi čnosti defi nisane kroz tehnička pravila za implementaciju. Ovo INSPIRE čini jedinstvenim primerom razvijenim i zakonski uređenim na regionalnom nivou. Direkti va 2007/2/EC podrazumeva zajedničko sprovođenje pravila (Implementi ng Rules - IR) i ona su obavezujuća za sve članice. Na ovaj način se osigurava da podaci budu kompati blini i upotrebljivi na evropskom nivou.

Teme podataka u okviru INSPIRE direkti ve defi nisane su putem tri aneksa:

Aneks I1. Referentni koordinatni sistem2. Geografski grid sistem3. Geografski nazivi4. Administrati vne jedinice5. Adrese6. Katastarske parcele7. Saobraćajna mreža8. Hidrografi ja9. Zašti ćena područja

Aneks II1. Visine2. Pokrivenost tla3. Orto-snimci4. Geologija

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “44

Aneks III1. Stati sti čke jedinice2. Zgrade3. Tlo4. Korišćenje i namena zemljišta5. Zdravlje i zašti ta ljudi6. Vodovi i državni servisi7. Praćenje životne sredine8. Proizvodni i industrijski kapaciteti 9. Poljoprivreda i poljoprivredni kapaciteti 10. Demografi ja11. Upravljanje zemljištem, zone regulacije i ograničenja12. Zone prirodnih rizika13. Atmosferski uslovi14. Meteorološke-geografske karakteristi ke15. Okeanografske karakteristi ke16. Morska područja17. Bio-geografska područja18. Stanovanje i biotopi19. Raspodela životnih i biljnih vrsta20. Energetski resursi21. Mineralni resursi

11. Državni referenti sistem i geopozicioniranje

Državni referentni sistem je koordinatni sistem i čini ga skup numeričkih konstanti neophodnih za defi nisanje položaja tačaka u prostoru Republike Srbije. U njemu se vrši horizontalno i verti kalno pozicioniranje parcela, objekata, vodova, terena, topografskih objekata. U okviru državnog referentnog sistema određuje se:

1. prostorni (trodimenzionalni) referentni sistem2. horizontalni (dvodimenzionalni) referentni sistem3. verti kalni (jednodimenzionalni) referentni sistem

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 45

4. gravimetrijski referentni sistem5. astronomski referentni sistem.

Prostorni referentni, horizontalni referentni, verti kalni referentni sistem, referentni sistem gravimetrijskih određivanja i astronomski referentni sistem materijalizuju se odgovarajućim referentnim okvirima Republike Srbije, odnosno skupom materijalizovanih tačaka i trodimenzionalnim, odnosno dvodimenzionalnim pravolinijskim ili krivolinijskim koordinatama.

Prostorni i horizontalni referentni sistemi defi nisani su referentnom mrežom Republike Srbije – SREF i mrežom permanentnih stanica Republike Srbije – AGROS.

Svi GIS podaci imaju neku vrstu prostornog referentnog sistema. Na taj način se omogućava da svi elementi budu povezani sa odgovarajućom lokacijom. Prostorna referenca je proizvoljna mreža za koju se elementi vezuju. Početna lokacija je određena i sadrži jedinice mere a ostali elementi sistema se vezuju u odnosu na nju. Važno je da u GIS-u bude kreirano nekoliko vrsta prostornih referentnih mreža koje mogu da zadovolje različite potrebe. Mreža defi nisana geografskom širinom i dužinom je prostorno referentna i zasnovana na uporednicima i meridijanima i tačna pozicija elementa defi nisana je koordinatama.

Georeferenciranje je postupak kojim se obezbeđuje dovoljan broj podataka za jednoznačno pozicioniranje objekta u geografskom prostoru. Podaci koji se unose u sistem a formirani su u AutoCAD-u ili predstavljavu skupove podataka nastalih u GIS-u ponekad imaju sopstvene referentne sisteme i treba voditi računa i prilagoditi ih usvojenom referentnom sistemu u GIS-u. Georeferenciranje podrazumeva biranje prostornih tačaka iz stvarnog sveta uz korišćenje najmanje dva izvora - nereferentni sistem kao što je rasterska mapa i referentni izvor područja. Osnovni postupci uključuju biranje tačaka i transformaciju u slučajevima kada je, na primer, skenirana analogna mapa i pretvorena u elektronski fajl a skenirani dokument nije u vezi sa stvarnim koordinatnim sistemom. Postupkom georeferenciranja se uspostavlja veza između slike tj. piksela i lokacije u stvarnom svetu. Georeferenciranje je određeno povezivanjem tačaka na izvornoj slici (skeniranom dokumentu) sa poznati m koordinatama površine te lokacije u stvarnom svetu. Stvarne koordinate se povezuju sa odgovarajućom koordinatama mreže piksela tako da se svakom piskelu dodeljuju vrednosti koordinata iz stvarnog sveta.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “46

12. Zaključak

Lokalni geografski informacioni sistem polako postaje standard u gradovima i opšti nama Srbije. Na ovo upućuju zakoni, strategije, planovi i brojni projekti . Kao što Strategija uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka navodi, ključni faktor za razvijanje GIS-a predstavlja saradnja različiti h aktera.

U tom poslu lokalne samouprave su značajno oslonjene na podatke Republičkog geodetskog zavoda i podatke drugih pokrajinskih i republičkih insti tucija. Ipak, postoji jedan broj podataka koji je u nadležnosti lokalnih samouprava i upravo je važno da se za njih što pre stvore uslovi kako bi se oni nesmetano našli u GIS-u.

U grupi podataka koji su gradovima i opšti nama dostupni posebnu pažnju zavređuju prostorni i urbanisti čki planovi. Veoma je važno da se što pre stvore uslovi za njihov unos u GIS. Na taj način će rad javnog sektora na lokalnom nivou biti jednostavniji i transparentniji a efi kasnost u pružanju usluga građanima značajno veća.

Uspostavljanje i razvoj GIS-a je višegodišnji proces za svaku lokalnu samoupravu. Nadamo se da će pitanje standardizacije izrade planskih dokumenata biti podignuto na odgovarajući nivo i da će izrađivači planova i komisije za planove u skorijoj budućnosti imati jasna uputstva u pogledu tehničkih zahteva grafi čkih delova planova. Kada ovo bude regulisano Zakonom ili podzakonskim akti ma, biće otklonjena velika prepreka u bržem razvoju geografskih informacionih sistema na lokalnom nivou.

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “ 47

13. Korišćeni izvori i literatura:

- Stručno uputstvo za izradu i održavanje digitalne baze podataka, Verzija 1.0, Republički geodetski zavod, Beograd, 2005.

- CLUP GIS Guidebook: A Guide to Comprehensive Land Use Data Management, 2007.- htt p://www.cookbook.hlurb.gov.ph/0-0-gis-cookbook- BGIS Introducti on to GIS by David J. Buckey - htt p://bgis.sanbi.org/gis-primer/page_01.htm- Geodata Structures and Data Models - htt ps://geodata.ethz.ch/geovite/tutorials/

L2GeodataStructuresAndDataModels/en/html/index.html

Korišćeni zakoni, pravilnici, uredbe i strategije

- Zakon o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“ br. 72/09)- Uredba o načinu čuvanja, korišćenja i razgledanja podataka premera, katastra zemljišta,

katastra nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“ br. 47/03) i Urеdbа о prеstаnku vаžеnjа Urеdbе о nаčinu čuvаnjа, kоrišćеnjа i rаzglеdаnjа pоdаtаkа prеmеrа, kаtаstrа zеmlјištа, kаtаstrа nеpоkrеtnоsti i vоdоvа („Službеni glаsnik RS“, brој 96/12)

- Urеdbа о utvrđivаnju srеdnjоrоčnоg prоgrаmа rаdоvа nа оsnivаnju i оdržаvаnju Nаciоnаlnе infrаstrukturе gеоprоstоrnih pоdаtаkа zа pеriоd оd 01. јаnuаrа 2011. dо 31. dеcеmbrа 2015. gоdinе („Službеni glаsnik RS“, brој 43/11)

- Uredba o primeni tehnologije globalnog pozicionog sistema u okviru premera nepokretnosti („Službеni glаsnik RS“, brој 69/02)

- Urеdbа о digitаlnоm gеоdеtskоm plаnu („Službеni glаsnik RS“, brој 15/03, 18/03 i 85/08)- Uredba o visini naknade za korišćenje podataka premera i katastra i pružanje usluga

Republičkog geodetskog zavoda („Službeni glasnik RS“ br. 45/02)- Urеdbа о izmеnаmа i dоpunаmа Urеdbе о visini nаknаdе zа kоrišćеnjе pоdаtаkа prеmеrа i

kаtаstrа i pružаnjе uslugа Rеpubličkоg gеоdеtskоg zаvоdа („Službеni glаsnik RS“, brој 15/10)- Urеdbа о izmеnаmа i dоpunаmа Urеdbе о visini nаknаdе zа kоrišćеnjе pоdаtаkа prеmеrа i

kаtаstrа i pružаnjе uslugа Rеpubličkоg gеоdеtskоg zаvоdа („Službеni glаsnik RS“, brој 9/11)

S�������������� ��� ������ �������

P r o j e k a t „ U n a p r e đ e n j e G I S - a u P a n č e v u “48

- Pravilnik o načinu čuvanja, uvida i izdavanja podataka premera, katastra nepokretnosti i vodova („Službеni glаsnik RS“, brој 95/12)

- Prаvilnik о digitаlnоm оrtоfоtоu („Službеni glаsnik RS“, br. 27/10)- Strategija uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u Republici Srbiji za period 2010.

do 2012. godine („Službеni glаsnik RS“, br. 30/10)- Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni list RS“ br. 72/09 i 81/09 – ispravka)- Pravilnik o sadržini, načinu i postupki izrade planskih dokumenata („Službeni glasnik RS“ br.

31/10, 69/10, 16/11)- Pravilnik o sadržini, načinu izrade, načinu vršenja stručne kontrole urbanisti čkog plana, kao i

uslovima i načinu stavljanja plana na javni uvid („Službeni glasnik RS“ br. 12/04)

Drugi korisni izvori o GIS-u i primeni standarda

- INSPIRE - htt p://inspire.jrc.ec.europa.eu- ISO/ TC 211 – Geographic Informati on / Geomatric - htt p://www.isotc211.org/- OGC standardi - htt p://www.opengeospati al.org/