stanovanje

8/8/2019 stanovanje

http://slidepdf.com/reader/full/stanovanje 1/16

UDK: 728.2 (045)

ANALIZA ODNOSA STRUKTURE PORODICE

I ORGANIZACIJE I STRUKTURE STANA

Milena Dini}1

Rezime

Problematika prostorne organizacije i strukture stana kao osnovne ~ovekove potrebe je uvek aktuelna. Ona je ujedno i veoma sloèna - mora se uvek posmatrati u okvirima savremenih dru{tvenih okolnosti jer se promene u dru{tvu neminovno odraà- vaju i na porodicu kao njegovu osnovnu jedinicu. Stan, kao najuà fizi~ka sredina ~oveka, predstavlja primarno mesto u kome porodica, kao najuà socijalna sredina ~oveka,ostvaruje svoje osnovne i dru{tvene funkcije.

Potrebe porodice u stanu predstavljaju zbir individualnih potreba njenih ~lanova i zajedni~ke potrebe nje kao celine. U ovom radu razmatra}e se prvenstveno potrebe porodi~ne grupe kao celine. Dinamika porodice uslovljena je razvojnim fazama kroz koje

prolaze njeni ~lanovi, odnosno takozvanim ”porodi~nim ciklusima”. Kako se tokom porodi~nih ciklusa menjaju prostorne potrebe, stan treba da se prilagodi razvoju i ivotu porodice, {to uslovljava organizovanost, sadràjnost i humanizaciju stana.

Klju~ne re~i: porodica, potrebe, organizacija stana, struktura stana

1. STAN KAO FIZI^KA I PORODICA KAO SOCIJALNAKOMPONENTA ÔVEKOVE SREDINE

Porodicu moèmo posmatrati i kao specifi~an oblik dru{tvenog grupisa-nja (zbog njenih osobenosti u odnosu na druge dru{tvene grupe), ali i kao uni-

verzalnu dru{tvenu grupu (jer njena op{ta i trajna svojstva egzistiraju nezavisnood konkretnih prostornih i vremenskih dru{tvenih prilika) [11]. Porodica kakvu da-nas poznajemo i prou~avamo zapo~inje svoju genezu u trenutku kada se smenju- ju dve epohe: predindustrijska i industrijska. Promene u na~inu proizvodnje, indu-strijska revolucija i promene dru{tvenih odnosa uslovile su i promene u porodi-~nom ìvotu: proizvodna funkcija izlazi iz porodi~nog okvira u druge organizacije,

1 Milena Dini}, d.i.a., asistent-pripravnik Gra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{unapomena: Ovaj rad je ra|en u okviru poslediplomskih studija na Gra|evinsko-arhitektonskom fakulte-tu u Ni{u; Kurs: Stanovanje; Predmet: Relevantni parametri organizacije prostora stana i stambenezgrade; Mentor: prof.dr. Du{an Ili}.

8/8/2019 stanovanje


Analiza odnosa strukture porodice i organizacije i strukture stana

136

~lanovi porodice se zapo{ljavaju van doma}instva, doma}instvo se orijenti{e kapotro{nji. Zapo~inje proces podru{tvljavanja porodice na svim nivoima. Pro{irenaporodica koja je dominirala ranijim epohama ustupa mesto nuklearnoj porodici,smanjuje se broj ~lanova i formira porodi~no jezgro, odnosno dvogenercijskaporodica sastavljena od roditelja i dece. Menjaju se i odnosi unutar porodice: zarazliku od ranije patrijarhalne porodice koju karakteri{e dominacija i segregacijaizme|u polova i generacija i gde je autoritet otac porodice, u savremenoj egali-tarnoj svi su ~lanovi jednaki, ravnopravni i slobodni. Za transformaciju tradicio-nalne porodice bitan momenat je jo{ i nova podela rada, koja dovodi do eman-cipacije i zapo{ljavanja ène. Stan, kao jedina zajedni~ka ìvotna sredina svim~lanovima porodice, obezbe|uje porodici zadovoljavanje osnovnih individualnihpotreba, kao {to su potreba za jelom, stanovanjem, odmaranjem, obavljanjem

fiziolo{kih potreba i sli~no. Tako|e, stan omogu}ava razli~ite dru{tvene aktivno-sti: socijalne kontakte, razgovore, zabavu, podizanje dece. Zato je stan op{ta,stalna, nezamenljiva i neodloìva ~ovekova potreba. Stan je dakle najuà fizi~kasredina, a porodica najuà socijalna sredina ~oveka.

2. PROSTORNI USLOVI U STANU U FUNKCIJIZADOVOLJAVANJA POTREBA PODODICE TOKOMPORODI^NIH CIKLUSA

2.1. Dinamika porodice i podela potreba

Dinamika porodice uslovljena je razvojnim fazama kroz koje prolazenjeni ~lanovi, odnosno takozvanim ”porodi~nim ciklusima”. Porodi~ne cikluse ka-rakteri{e ispoljavanje razli~itih potreba u stanovanju, kako porodice kao celine,tako i njenih ~lanova kao individua. Razlikujemo ~etiri stadijuma u razvoju poro-di~nog ciklusa [7]: mladi bra~ni par; porodica koja se uve}ava; stabilizovanaporodica; porodica koja se smanjuje. Osim prve faze-mladi bra~ni par (koja vrlobrzo prerasta u porodicu koja se uve}ava), ostala tri ciklusa (uve}anje, stabiliza-cija i smanjivanje), u zavisnosti od broja dece i razlike me|u njima, traju 22-30godina. Ciklus porodice koja se uve}ava prelazi u stadijum stabilizovane porodi-ce otprilike sedam godina nakon ro|enja poslednjeg deteta, odnosno kada sepotrebe porodice stabili{u. Na osnovu prethodnog, moèmo grupisati osnovnepotrebe u stanovanju na [6]:

• biolo{ke (fiziolo{ko-zdravstvene): glad, spavanje-odmor, seks, podiza-nje dece, pro{irenje porodice itd;

• psiho-sociolo{ke: ljubav, pripadni{tvo, druènje, pose}ivanje, zajedni-{tvo, sigurnost, za{tita, osamostaljivanje, izdvajanje-usamljivanje, sa-mopo{tovanje itd;

• edukativno-kulturne: vaspitanje, u~enje, samo-obrazovanje, usposta-vljanje kontakata i sli~no.

Sve ove grupe potreba su od podjednakog zna~aja za ~oveka u stanu, amnoge od njih su i me|usobno uslovljene. Potrebe porodice u stanu defini{u sekao zbir individualnih potreba njenih ~lanova i zajedni~ke potrebe nje kao celine.

8/8/2019 stanovanje


Milena Dini}

137

2.2. Organizacija stana

U cilju pove}anja upotrebne vrednosti, me|usobni odnos prostorija ustanu i na~in njihovog grupisanja zasniva se na potrebama porodi~ne grupe.Pomenute su neke klasifikacije stanova koje analiziraju organizaciju stana [2]:

• Klasifikacija stanova prema rasporedu osnovnih grupa prostorija: dne-vni boravak—spavanje, higijena—doma}instvo. Na~in grupisanja prika-zan je preko tri sheme (sl.1).

Slika1. Shema1, teorijski obra|ena u radovima Aleksandra Kleina, svaku od ove tri grupe prostorija povezuje neposredno sa ulazom; Shema2 proizilazi iz predhodne sheme,kada se deo hodniha prekida i dodaje dnevnoj sobi ili kuhinji, koje tako postaju prolazne; Shema3 svakoj prostoriji obezbe|uje neposredan prilaz iz hodnika, {to omogu}ava da prostorije u toku eksploatacije stana promene svoju namenu pomeranjem pregradnih zidova.

• Klasifikacija stanova prema mogu}nostima povezivanja prostorija ustanu u odnosu na smer ulaznog kretanja (sl.2).

Slika2. Grupa X, u kojoj ulaz u stan kao pravac kretanja razdvaja funkcije doma}instva od prostorija za intimni ivot. Neposredna kru`na veza uspostavlja se preko zajedni~kog prostora (dnevna soba); Grupa Y, u kojoj ulazni pravac kretanja odvaja neposrednu vezu izme|u zajed-

ni~kog boravka i prostorija za intimni ivot. Kru`na veza moè se ostvariti preko doma}instva; Grupa Z, u kojoj ulazni pravac kretanja razdvaja neposrednu vezu izme|u dnevnog boravka i doma}instva.

Savremeni parametri organizacije stana, zasnovani na teoriji potreba~oveka u stanovanju (potrebe biolo{ke, psiho-sociolo{ke i edukativno-kulturne pri-rode) su [7]: biolo{ki ritam—dnevne i no}ne aktivnosti; individualne i zajedni~kepotrebe u porodici; dru{tveni kontakti sa posetiocima; komplementarnost funkcijau stanu. Prva tri ~inioca zasnivaju se na ljudskim potrebama, dok ~etvrti omo-gu}ava prostorno grupisanje me|usobno trpeljivih, odnosno homogenih aktivnosti.

8/8/2019 stanovanje



138

U skladu sa tim, usvojena je podela stana na slede}e grupe prostorija: spavanje —boravak—pripremanje hrane i vo|enje doma}instva—odr avanje higijene—komunikacije.

2.3. Struktura stana

Struktura stana je po~etni element u postupku projektovanja. Sa aspe-kta potreba porodice, osim broja, veli~ine i vrste prostorija u stanu, strukturastana mora da obezbedi i razdvajanje funkcija na relacijama roditelji-deca i inti-mnost-zajedni~ki ìvot.

Fizi~ka sredina uti~e na neke oblike individualnog i grupnog pona{anja.

Tako je veli~ina prostora u kome ~ovek boravi determinisana osnovnim karakte-ristikama ~oveka kao individualnog i socijalnog bi}a i njegovim osnovnim potre-bama za izdvajanjem i ostvarivanjem zajedni{tva bez prinude. Prou~avaju}i odnosizme|u veli~ine i strukture stana i veli~ine i strukture porodice, u cilju odre|iva-nja stambenih minimuma, sociolog de Lov ustanovio je dve va`ne vrednosti.”Patolo{ki prag” iznosi 8-10m2 stambenog prostora po osobi, a vrednosti ispodove kod ~oveka izazivaju psiho-fizi~ke poreme}aje. Ovaj parametar je minimalnikriterijum da bi se moglo tvrditi da porodica uop{te ima stan. ”Kriti~ki prag” iznosi12-14m2 po osobi, a manje vrednosti od ovih poremeti}e porodi~nu ravnote u.

Kada se radi o odre|ivanju optimalne povr{ine stana za odre|enu stru-kturu porodice, pojavljuju se takozvane ”granice rasta”. Ovaj termin podrazume-va da svako odabrano re{enje stana ima svoju donju i gornju granicu povr{ine,unutar kojih daje najpovoljnije vrednosti u pogledu upotrebljivosti stana i materi-

jalnih tro{kova uslovljenih povr{inom.Struktura stana treba da omogu}i prostorne uslove koji }e stimulativno

uticati na u~vr{}enje i dalji razvoj porodice kroz individualni i zajedni~ki ìvot~lanova i porodice kao celine, da obezbedi neometan psiho-fizi~ki i socijalni raz-voj dece, kao i da stvori pogodne uslove i porodici kao celini i svakom njenom~lanu ponaosob da ostvaruju raznovrsne socijalne odnose u stanu.

2.4. Zajedni~ki ìvot u porodici

Da bi porodica normalno funkcionisala, potrebno je utvrditi dobar odnosu zadovoljavanju individualnih potreba ~lanova i zajedni~kih potreba porodice

kao celine. Dana{nja porodica, u kojoj su zapo{ljena oba roditelja, radnim danomokuplja se u popodnevnim ~asovima, a samo vikendom tokom celog dana. Po-ve}ala se koli~ina vremena koja ostaje jednovremeno porodici kao celini. Otacse ravnopravno uklju~uje u svakodnevne aktivnosti.

Tokom porodi~nih ciklusa menjaju se potrebe za izdvajanjem i zajedni{-tvom, a samim tim i prostorne potrebe. Prostorne uslove u stanu analiziramo saaspekta porodice sa decom, iz vi{e razloga: deca u najve}oj meri formiraju po-trebe ~itave porodice; vremensko trajanje ove faze u razvoju porodice je vrlo zna-~ajno; vrsta i intenzitet potreba u ovoj fazi razvoja se stalno menjaju; potreba zaizdvajanjem ne postoji kod porodica bez dece (mladi i stariji bra~ni par); itd.

8/8/2019 stanovanje


Milena Dini}

139

Potreba za zajedni{tvom se ne mora odnositi samo na ~itavu porodi~nugrupu, jer su i uì oblici zajedni{tva izme|u pojedinih ~lanova porodice u su{tinielementi op{teg zajedni{tva grupe. Za stabilnost porodi~ne grupe zna~ajni suprostorni uslovi u stanu kojima se omogu}uje zadovoljavanje potreba za zajedni{t-vom: 1) ène i mu{karca, tj. majke i oca, i 2) dece i roditelja, tj. porodice kao celine.

2.4.1. Zajedni{tvo majka-otac

Zajedni{tvo mu{karca i ène u porodici ima biolo{ki i psiho-socijalniaspekt. Biolo{ka potreba za zajedni{tvom spada u intimnu sferu ìvota roditelja,a prostorni uslovi zadovoljavaju se posebnom sobom za spavanje. Roditeljskasoba danas se isklju~uje iz dnevnih aktivnosti i grupi{e zajedno sa drugim so-bama za spavanje u takozvani no}ni boravak (sl.3).

Za pravilan psiho-fizi~ki razvoj deteta neophodno da u prvim godinamaìvota bude u stalnom kontaktu sa majkom, {to podrazumeva i spavanje u rodi-teljskoj sobi. Izdvajanje roditelja u posebnu sobu predstavlja u stvari izdvajanjeod dece i trajnog je karaktera. Ovu potrebu treba zadovoljiti po navr{enoj tre}ojgodini ìvota deteta, odnosno najkasnije sa {est godina dete treba izdvojiti uposebnu sobu. Obzirom na prirodu i motive izdvajanja roditelja, neophodno jeprostorno razdvajanje roditeljske i de~je sobe i to prostorom u kome se ne spa-va (dnevna soba, ru~avanje, kuhinja, sanitarni ~vor) (sl.4), jer samo pregradni zidizme|u roditeljske i de~je sobe ne pruà uslove za dovoljnu intimnost roditelja(sl.5).

slika3. Pariske Komune/ slika4. Duvani{te III/ slika5. Pariske Komune/ niz A4/ lam2 lam A2 nizC2/ lam B

Psiho-sociolo{ka priroda zajedni{va roditelja obuhvata zajedni~ko oba-vljanje svakodnevnih poslova u ku}i, zajedni~ke obaveze i odgovornosti u podi-zanju i vaspitavanju dece, zajedni~ko u~estvovanje u dru{tvenim kontaktima. Pro-storni uslovi u stanu treba da pospe{e proces prevazilaènja tradicionalnog odno-sa mu{karca i ène u porodici i podelu posla koja se na njemu zasniva. Saaspekta aktivnog zajedni{tva u porodici najve}u va`nost za prostornu analizuima tretman ishrane, jer obuhvata ~itav niz aktivnosti: pripremu hrane, kuvanje,

8/8/2019 stanovanje



140

obedovanje, raspremanje i pranje posu|a. Zato prostorno re{enje kuhinje sa as-pekta veli~ine, tretmana i poloàja u odnosu na ostale prostorije u stanu trebada omogu}i: 1) da bar dve osobe mogu jednovremeno da obavljaju neku aktiv-nost, i 2) da osoba koja u kuhinji posluje bude vizuelno i ~ujno povezana saostalim ~lanovima porodice, {to je mogu}e kada se kuhinja javlja kao deo {iregprostora. Pored aktivnog zajedni{tva mu{karca i ène, ovim se omogu}uje: po-ve}anje neangaòvanog vremena za oba partnera istovremeno i smanjenje ilieliminisanje prinudne izolacije ~lana porodice koji posluje u kuhinji (naj~e{}emajke) (sl.6).

Poluaktivno i pasivno zajedni{tvo roditelja iziskuje prostorna re{enja kojaomogu}uju vizuelnu i ~ujnu komunikaciju me|u u~esnicima i kada se bave ne-zavisnim aktivnostima. To je mogu}e posti}i ili jednim jedinstvenim prostorom ili

povezivanjem dva ili vi{e prostora. Ovo se naro~ito odnosi na dnevnu sobu,prostor za ru~avanje i kuhinju (sl.7), i na radnu sobu (sl.8).

slika6. Vojvode Mi{i}a 92 slika7. investitor: slika8. Cviji}eva ulica/ ”DELTA-MATIC” D.O.O.Ni{ lam 2

2.4.2. Zajedni{tvo deca-roditelji

Dete kao socijalno bi}e karakteri{e potreba za zajedni{tvom, koja je mno-go izraènija nego kod odraslog ~oveka. U odnosu na kvantitet i kvalitet zajedni{-

tva sa roditeljima, razlikujemo tri perioda razvoja deteta:• dete pred{kolskog uzrasta ima intenzivnu potrebu za zajedni{tvom

sa roditeljima, koja je i biolo{ke i psiholo{ke prirode;• dete {kolskog uzrasta do navr{ene 12. godine ima delimi~nu ili

povremeno intenzivnu potrebu za zajedni{tvom sa roditeljima;• dete starijeg uzrasta je u zavr{nom procesu formiranja li~nosti i ima

druga~iju potrebu za zajedni{tvom.

Imaju}i u vidu prethodno, soba za dete uzrasta do 13 godina treba dabude vizuelno i ~ujno povezana sa prostorijama gde tokom dana borave roditelji

8/8/2019 stanovanje


Milena Dini}

141

(sl.9). Nakon ovog uzrasta kod deteta se javlja potreba za izdvajanjem od osta-lih ~lanova porodice, pa je potrebno de~ju sobu locirati u blizini ulaza u stan(sl.10). U vremenskom smislu, potreba za povezano{}u de~je sobe sa drugimprostorijama traje 7-10 godina, a potreba za izdvajanjem de~je sobe od drugihdelova stana narednih 10-12 godina. Kod porodica sa dvoje dece zadovoljava-nje potreba dvokrevetnom de~jom sobom nije povoljno re{enje (sl.11) jer je nje-na upotrebna vrednost vrlo kratkog veka, ~ak i nezavisno od pola dece. Smatrase da i deca istog pola treba da imaju svoje zasebne sobe, jer je to njihovapsiho-socijalna potreba. Kao racionalno re{enje predlaè se ono sa dve ”udvoje-ne” jednokrevetne sobe2, jer omogu}ava pro{irenje delova jedne sobe na ra~undruge (sl.12).

slika9. Pariske Komune/ niz A4/ lam3 slika11. Duvani{te III/ lam38

slika10. Duvani{te III/ lam38 slika12. nas.”Stevan Sin|eli}”/ lam20

Zajedni{tvo porodi~ne grupe u stanu moè biti aktivno, poluaktivno ipasivno. Ova podela se u izvesnoj meri odnosi na periode razvoja deteta i pro-mene njegovih potreba.

Aktivno zajedni{tvo defini{e se kao neposredan i aktivan li~ni kontakt~lanova porodice. Ovaj vid zajedni{tva karakteri{e porodicu tokom ~itavog nje-nog ciklusa i predstavlja potrebu svih njenih ~lanova kao individua. Podrazume-va dve grupe aktivnosti: 1) zadovoljavanje biolo{kih i drugih potreba, kao {to su

2 ”Udvojene” jednokrevetne sobe podrazumevaju gra|evinsku celinu koja se moè potpuno podeliti uz jednake uslove za obe jedinice.

8/8/2019 stanovanje



142

obedovanje, ku}ni poslovi; 2) psiho-socijalne potrebe ~lanova porodice, na pr.razgovori i igra sa decom.

Poluaktivno zajedni{tvo podrazumeva situacije kada se svi ~lanovi poro-dice bave odre|enim aktivnostima pojedina~no ili grupno, koje se povremeno pre-kidaju radi uspostavljanja druga~ijeg zajedni{tva svih ~lanova. Ova vrsta zajedni{-tva karakteristi~na je za porodice sa decom {kolskog i starijeg uzrasta, jer onimogu i samostalno da se zabavljaju, mada se moè ostvarivati i kod porodicasa decom pred{kolskog uzrasta.

Pasivno zajedni{tvo u stanu predstavlja psiholo{ku potrebu svih ~lanovaporodice. Prostorni uslovi u stanu treba da detetu u svakom trenutku omogu}esaznanje gde su mu roditelji i ostali ~lanovi porodice, da bi sa njima lako i brzo

moglo da uspostavi kontakt, i imalo ose}aj sigurnosti i bezbednosti.

2.5. Socijalni kontakti porodice u stanu

ôvek kao socijalno bi}e ima potrebu za kontaktiranjem sa drugim ljudi-ma. Stan predstavlja prostorni okvir za uspostavljanje i negovanje dru{tvenih kon-takata, na koje je tako|e uticala industrijska revolucija:

• emancipacija ène i njen novi dru{tveni poloàj otvorili su novemogu}nosti za uspostavljanje dru{tvenih kontakata;

• demokratizacija porodi~nih odnosa i poklapanje neangaòvanog vre-mena mu{karca i ène doveli su do aktivnog u~e{}a svih ~lanova

porodice u socijalnim kontaktima;• uvaàvanje prava dece i pozitivan uticaj druènja na njihovu socija-

lizaciju ~esto su povod za uspostavljanje kontakata u stanu premapotrebama dece i kriterijum za odabir porodica sa kojima }e seodràvati kontakti.

Za uspostavljanje socijalnih kontakata i razvijanje dru{tvenog ìvota po-rodice i njenih ~lanova, prostorni uslovi u stanu treba da omogu}e(6):

• ravnopravno u~e{}e svih ~lanova porodice u uspostavljenom konta-ktu u stanu, bez prinudnog isklju~ivanja;

• da se deca mogu zabavljati u istoj prostoriji sa odraslima ili u po-sebnom prostoru koji je u dobroj vizuelnoj vezi sa njom;

• da deca mogu odràvati dru{tvene kontakte sa svojim vr{njacima ustanu, {to predstavlja vid socijalizacije li~nosti i zadovoljava njihovupotrebu za ovakvim druènjem.

Da bi svi ~lanovi porodice ravnopravno u~estvovali u uspostavljenomdru{tvenom kontaktu u stanu, potrebni su slede}i prostorni uslovi:

• ve}i broj mesta za trpezarijskim stolom od broja ~lanova porodice;• dovoljno mesta za sedenje u dnevnoj sobi i ve}a slobodna povr{i-

na poda gde }e se zabavljati deca;

8/8/2019 stanovanje


Milena Dini}

143

• prostorije u kojima se boravi preko dana i sobe za decu do 13godina treba da budu u vizuelnoj i ~ujnoj vezi; svojom veli~inom ime|usobnim odnosom ove prostorije treba da omogu}e zajedni{tvocele grupe u okviru jedinstvenog prostora i mogu}nost izdvajanjamanjih grupa radi razgovora, igre ili gledanja televizije.

• {iroko prostorno i vizuelno povezana kuhinja sa prostorijama zaokupljanje u stanu.

Stoga se ne preporu~uju re{enja gde je dnevna soba izdvojena i zatvo-rena (sl.13), gde je kuhinja vizuelno odvojena od prostorija za okupljanje porodi-ce (sl.14) i gde su de~ije sobe za decu do 13 godina izdvojene od prostorija zadnevni boravak.

Dru{tveni kontakti dece sa vr{njacima igraju zna~ajnu ulogu u procesusocijalizacije dece. Deca pred{kolskog uzrasta u druènju sa svojim vr{njacimanemaju potrebu za skrivanjem od pogleda odraslih, pa nemaju ni potrebu zaigrom u zasebnoj prostoriji-de~joj sobi. Kako je nadzor roditelja nad decom ovoguzrasta neophodan, a da druènje dece tog uzrasta u stanu ne bi roditeljimapredstavljalo smetnju za obavljanje njihovih svakodnevnih aktivnosti, de~ja sobatreba da bude vizuelno i ~ujno povezana sa prostorijama gde se tokom danaroditelji zadràvaju. Kod dece {kolskog uzrasta od 7. do 12. godine potreba zanadgledanjem od strane roditelja jo{ uvek je prisutna, ali u manjoj meri (sl.15).

slika13. slika14. slika15.Branka Krsmanovi}a/ Vojvode Mi{i}a (”Vojvotkinja”) Bulevar Lenjina/ niz C3/ lamE niz A3/ lam2

[to se ti~e dece {kolskog uzrasta do 13 godina, njima ovakva re{enjane predstavljaju smetnju jer kod njih jo{ uvek nije formirana potreba za izdvaja-njem, a u svojoj sobi mogu se i duè baviti nekom aktivno{}u. Posle 13.godine,potreba za druènjem sa vr{njacima u okviru porodi~nih poseta potpuno prestaje.

8/8/2019 stanovanje



144

2.6. Prostorije za zajedni~ki boravak u stanu

Prostorne potrebe za zajedni{vom ~itave porodice naj~e{}e se ispolja-vaju kroz zahtev za posebnom sobom koja je zajedni~ka svim ~lanovima poro-dice i u kojoj niko ne spava. Dnevni boravak treba da omogu}i zadovoljavanjeslede}ih individualnih i zajedni~kih potreba, pre svega psiho-sociolo{ke i edukati-vno-kulturne prirode: odmor, opu{tanje (provo|enje slobodnog vremena); dru{t-veni kontakti; intelektualni rad i hobi aktivnosti. Dnevni boravak ~ine slede}eprostorije: dnevna soba —ru~avanje —radna soba.

2.6.1. Dnevna soba

Dnevna soba je najzna~ajnija iz grupe prostorija za boravak tokomdana, jer svojom veli~inom, opremom i dispozicijom opreme predstavlja centarokupljanja porodice i omogu}ava aktivno zajedni{tvo. Ukoliko se dnevna sobapoveè ~ujno, vizuelno i komunikativno sa drugim prostorima i prostorijama, zado-voljeni su i uslovi za ostvarivanje i poluaktivnog i pasivnog zajedni{tva. Dnevnasoba zadovoljava i potrebe za okupljanjem u stanu, za zajedni~kim aktivnostimaunutar porodi~ne grupe, ali i potrebe za odràvanjem dru{tvenih kontakata sadrugim licima. Kako dru{tveni kontakti u stanu sa licima izvan porodice u odre-|enoj meri naru{avaju intimnost porodi~ne zajednice, potrebno je omogu}iti takvaprostorna re{enja gde ne moraju svi ~lanovi porodice da u~estvuju u socijalnomkontaktu. To dalje podrazumeva direktnu vezu dnevne sobe sa ulazom u stan.

Dnevne sobe moèmo grupisati prema:• funkcijama koje sadrè (sa ru~avanjem ili bez);• komunikacijama u stanu (prolazna, neprolazna, holska).

Dnevna soba bez ru~avanja ~esto se sre}e u na{oj stambenoj praksi.Broj mesta za sedenje treba da bude bar za dva ve}i od broja ~lanova porodi-ce da bi svi u~estvovali u ostvarenom socijalnom kontaktu.

slika16. Blagoja Parovi}a/ niz A1/ lam3 slika17. Pariske Komune/ niz A4/ lam2'

Dnevna soba sa ru~avanjem (sl.16) javlja se kada ne postoji posebnaprostorija za ru~avanje ili kada nije re{eno prostorno nezavisno od kuhinje.Ovakva dnevna soba, zbog mnogobrojnih razli~itih funkcija koje prihvata (bora-vak, ru~avanje, rad), zahteva grupisanje opreme sa odgovaraju}im komunikativ-nim i manipulativnim prostorom.

8/8/2019 stanovanje


Milena Dini}

145

Neprolaznu dnevnu sobu (sl.17) karakteri{e to da ne predstavlja jedinukomunikacionu vezu izme|u ulaza i drugih prostorija u stanu. Dnevne sobe po-vezane sa drugim prostorijama tako|e spadaju u neprolazne, ukoliko su tedruge prostorije povezane sa ulazom.

Prolazna dnevna soba javlja se uglavnom kod stanova gde je ulaz po-stavljen periferno. Takva organizacija stana nalazi opravdanje u ~injenici da setime smanjuju povr{ine za komunikaciju. Upotrebna vrednost ove dnevne sobe je umanjena jer se takvim re{enjem favorizuje zajedni{tvo u porodici. Komunika-tivna zavisnost soba za spavanje od dnevne sobe se negativno odraàva na dru{-tvene kontakte. Ovo se naro~ito ispoljava kod socijalnih kontakata dece starijeguzrasta u stanu gde se time ograni~ava njihova individualna sloboda. Smatra seda su neprihvatljiva ona re{enja prolaznih dnevnih soba gde je: 1) kupatilo odvo- jeno od soba—naru{ena je intimnost korisnika soba za spavanje, i 2) pravackretanja kroz dnevnu sobu dijagonalan ili sasvim periferan—remeti se organizacija dnevne sobe.

Dnevna soba holskog tipa preuzima sve nu`ne komunikacije u stanu.Smanjuje se povr{ina pod ~istim komunikacijama, a sve prostorije individualnogpodru~ja u stanu upu}ene su na dnevnu sobu. Kod ovakvih re{enja individualniìvot u stanu podre|en je zajedni~kom, jer u svim doga|anjima u dnevnoj sobinu`no u~estvuju svi uku}ani. Ovakva projektna re{enja dnevnih soba odgovaraju porodicama sa decom mla|eg uzrasta.

2.6.2. Prostor za ru~avanje

Osim dnevne sobe, prostor za ru~avanje moè tako|e predstavljati cen-tar okupljanja porodice. U trpezariji se pored biolo{kih potreba (ishrana) zadovo-ljavaju i socijalne potrebe (okupljanje porodice). Izdvajanje ru~avanja pove}avaupotrebnu vrednost stana iz vi{e razloga: pove}ava se prostor za boravak;dnevna soba se rastere}uje nekih funkcija i omogu}ava se raznovrsniji dru{tveniìvot; stvaraju se alternativni prostorni uslovi za odràvanje zajedni~kih aktivnostiu slu~ajevima kada se dnevna soba ne moè koristiti. Time se omogu}ujemultifukcionalno kori{}enje prostora za ru~avanje i aktivno, poluaktivno i pasivnozajedni{tvo porodice.

Da bi pored osnovne namene mogao da ima i funkciju centra okuplja-nja, potrebno je prostoru za ru~avanje obezbediti: pove}anje povr{ine, poveza-nost sa kuhinjom i direktnu vezu sa ulazom (sl.18). U prostoru za ru~avanje

treba obezbediti dovoljno slobodne podne povr{ine za igru dece pred{kolskoguzrasta. Da bi u uspostavljenom socijalnom kontaktu koji se odvija za stolommogli da u~estvuju svi ~lanovi porodice, broj sedi{ta treba da bude ve}i za dvaod broja ~lanova. Veza sa kuhinjom treba da bude najkra}a mogu}a i daopsluìvanje ne ometa osobe za stolom (sl.19). Povoljnije je re{enje kada jeova veza direktna. Kod indirektne veze preko ulaza put preno{enja hrane jedug, pa se u kuhinji predvi|a prostor za ”malo ru~avanje”3.

3”Malo ru~avanje” podrazumeva da se kuhinja koristi za doru~ak, ve~eru ili pojedina~no uzimanje hrane. U timslu~ajevima prostorija za ru~avanje ima reprezentativni karakter.

8/8/2019 stanovanje



146

slika18. nas.” Ćele kula”/ blok4/ B11 slika19. Branka Krsmanovi}a/ niz C1/ lamA

2.6.3. Me|usobni odnos prostorija boravka

Centar dru{tvenog okupljanja podrazumeva one prostorije stana u koji-ma mogu da se odvijaju zajedni~ke aktivnosti svih ~lanova porodice i socijalnikontakti sa drugim licima van porodice. U strukturi stana kao centri okupljanjamogu se pojaviti dnevna soba i prostorija za ru~avanje4. Neophodan preduslovza to je direktna veza ovih prostorija sa ulazom. U zavisnosti od me|usobnogodnosa dnevne sobe i prostora za ru~avanje sa pro{irenim funkcijama, uobi~a-

jeno je da se stan posmatra kao stan sa jednim ili dva centra okupljanja.Stan sa jednim centrom podrazumeva takvu strukturu i organizaciju sta-

na gde je: 1) ru~avanje re{eno u sastavu dnevne sobe, i 2) ru~avanje prostor-no formirano, ali nije direktno povezano sa ulazom. Ovi prostorni uslovi omogu-}avaju ~itavoj porodici da u~estvuje u socijalnim kontaktima sa posetiocima, paorganizacija stana sa jednim centrom okupljanja vi{e odgovara porodicama sadecom mla|eg uzrasta.

U slu~ajevima kada ru~avanje nije direktno povezano sa ulazom, pove-zivanje dnevne sobe i ru~avanja moè biti komunikativno i prostorno.

Komunikativna veza ovih prostorija je logi~na posledica komplementar-nih aktivnosti koje se u njima odigravaju, i koje se ~esto vremenski nadovezuju.Prostorija za ru~avanje sluì prvenstveno svojoj osnovnoj nameni, a samo

povremeno za okupljanje porodice {to, uz njene uobi~ajeno male dimenzije,uslovljava i monofunkcionalnost prostorije (sl.20).

[iroka prostorna veza dnevne sobe i ru~avanja integri{e boravak u jednuprostornu celinu, {to omogu}ava da ~lanovi porodice, bez obzira kojom seaktivno{}u bave, budu u ~ujnom i vizuelnom zajedni{tvu (sl.21).

4”Kuhinja sa ru~avanjem” (ru~avanje i kuhinja su potpuno prostorno jedinstveni) moè da prihvati ulogu centra, i tou slu~ajevima kada je dnevna soba sa ru~avanjem jedini centar okupljanja u stanu. Neophodni preduslovi za to bibili pove}anje dimenzija kuhinje i povezivanje sa ostalim prostorijama u stanu. ”Radna kuhinja sa ru~avanjem”(ru~avanje se javlja ili u produètku dvotraktne kuhinje ili u nastavku jednotraktne kuhinje) tako|e moè da prihvatifunkciju odràvanja socijalnih kontakata u prostoru za ru~avanje. Prostor za ru~avanje se tada povezuje sadnevnom sobom, koja je centar okupljanja, ali se ovakav stan tretira kao stan sa jednim centrom okupljanja.

8/8/2019 stanovanje


Milena Dini}

147

Stanovi sa dva centra pruàju korisnicima vi{e mogu}nosti za organizo-vanje dru{tvenog ìvota. Smatra se da je dobro ono re{enje gde su dva centraprostorno povezana, sa mogu}no{}u da korisnici, ukoliko je to potrebno, privre-meno prekinu takvu vezu. Moèmo ih podeliti u dve grupe. Prvu grupu karakte-ri{u re{enja sa ru~avanjem u ”pro{irenoj komunikaciji”5, koja je {iroko prostornopovezana sa dnevnom sobom (sl.22). Ovaj prostor, pored osnovnih namena(komuniciranje i ru~avanje), prihvata i funkciju kra}ih socijalnih kontakata sa po-setiocima, bez ometanja aktivnosti u dnevnoj sobi. [iroka prostorna veza izme-|u ovakvog ru~avanja i dnevne sobe omogu}ava njihovu prostornu integraciju i{ira socijalna okupljanja, ali donosi i odre|ene nedostatke. Da bi se postigla pro-storna nezavisnost individualnog od zajedni~kog podru~ja u stanu, poèljna sure{enja gde je bar jedna od soba povezana direktno sa ulazom (sl.23), ili gde

postoji mogu}nost formiranja ”kru`ne veze”6 kojom se zaobilazi podru~je boravka.

slika20. naselje slika21. Bulevar Lenjina/ slika22. Duvani{te III/ ”Stevan Sin|eli}”/ lam20 niz A2/ lam2 lam A2

slika23. Vojvode Mi{i}a 92 slika24. Pariske Komune/ niz A4/ lam2

5 ”Pro{irena komunikacija” je vi{enamenska prolazna prostorija koja, pored osnovne funkcije kretanja, moè daprihvati i druge aktivnosti koje osnovna ne}e ometati.(7)6 ”Kru`na veza” podrazumeva neposredne komunikativne veze izme|u prostorija u stanu, kojima se pospe{ujusociointegrativni procesi u porodici i ublaàvaju nedostaci pojedinih organizacionih {ema stanova.(7)

8/8/2019 stanovanje



148

Drugu grupu stanova sa dva centra okupljanja ~ine dve podgrupe: sta-novi sa dva razdvojena, i stanovi sa dva povezana centra okupljanja.

Me|usobno odvojeni centri (sl.24), gde je dnevna soba prostorno uda-ljena od ru~avanja, retki su u na{oj projektantskoj praksi jer ne re{avaju prob-lem potreba za ve}im prostornim celinama u stanu.

Organizacija stana sa dva me|usobno povezana centra gde je svakikomunikativno nezavisno povezan sa ulazom (sl.25) ima visok nivo upotrebnevrednosti. Organizaciona {ema ima uglavnom dva re{enja individualnog podru~jastana: koncentrisanu ili disperzionu postavku soba.

U prvom slu~aju, sobe se koncentri{u oko jednog centra okupljanja, naj~e-{}e ru~avanja, gde se odvija gotovo celokupan porodi~ni ìvot i sve zajedni~ke

aktivnosti. Drugi centar (dnevna soba) ostaje izvan porodi~nih aktivnosti, name-njen je gostima i ima reprezentativni karakter. Prostor za ru~avanje postaje drugadnevna soba porodice, odnosno ”porodi~na soba”. Porodi~na soba naj~e{}e se javlja kao dnevna soba holskog tipa, direktno povezana sa gotovo svim prosto-rijama. Tako svi ~lanovi porodice, bez obzira gde se nalazili u stanu, moguodràvati vizuelni, ~ujni i komunikativni kontakt. To naro~ito pogoduje porodicamasa decom mla|eg uzrasta, a dru{tveni ìvot roditelja neometano se moè odvijatiu dnevnoj sobi. [iroka prostorna veza izme|u dnevne i porodi~ne sobe ugrozila biintimnost porodi~ne sobe, pa se preporu~uje njihovo komunikativno povezivanje.

slika25. Cviji}eva ulica/ lam2 slika26.Branka Krsmanovi}a/ niz C3/ lamF

Ukoliko {ema sa koncentrisanim sobama oko jednog centra ima dega`-man ispred soba, ru~avanje nema ulogu porodi~ne sobe, ali se ipak vi{e koristiod dnevne sobe za svakodnevna porodi~na okupljanja. U ovom slu~aju prepo-ru~uje se {iroko prostorno povezivanje ru~avanja i dnevne sobe (sl.26). Upotre-bnu vrednost stana kod ovog re{enja moèmo pove}ati: formiranjem kru`neveze (povezivanjem dega`mana i ulaza), i povezivanjem jedne sobe sa ulazom,{to odgovara porodicama sa decom starijeg uzrasta.

8/8/2019 stanovanje


Milena Dini}

149

Re{enje stana sa disperzionom postavkom soba ima trajnu upotrebnuvrednost bez obzira na uzrast dece. Ova organizacija stana omogu}ava istovre-meno nezavisno uspostavljanje dva razli~ita socijalna kontakta u stanu: maladeca sa roditeljima u jednoj prostoriji, starija deca sa vr{njacima u drugoj. Pose-bnu vrednost imaju re{enja gde tokom eksploatacije roditeljska i de~ja sobamogu da zamene mesta, ili gde postoji mogu}nost da formiranjem jo{ jednogulaza od jednog stana postanu dva.

3. ZAKLJU^CI O STRUKTURI I ORGANIZACIJI STANA UCILJU POVE]ANJA NJEGOVE UPOTREBNE VREDNOSTI

Vrednovanje stana vr{i se prema potrebama, broju osoba i strukturi poro-dice koju stan treba da primi. Broj soba kao samostalan parametar ne pruà do-voljno podataka za realnu ocenu jer se uglavnom radi o razli~itim pristupimaorganizacije stana. Za uspe{nu organizaciju savremenog stana neophodno funkci-onalno odvajanje grupa prostorija namenjenih intimnom ìvotu i prijemu posetilaca.

Potrebe porodice menjaju se tokom vremena u zavisnosti od smenjiva-nja porodi~nih ciklusa. Kako potrebe dece u najve}oj meri ~ine potrebe savre-mene porodice, to se i prostorni uslovi u stanu moraju analizirati sa tog aspekta.Minimalni socijalni uslovi koje stan treba da obezbedi su zadovoljenje individua-lnih potreba svakog ~lana i zadovoljenje potreba porodice kao celine kroz mo-gu}nost u~e{}a u zajedni~kim manifestacijama. Moè se zaklju~iti da jednosobnii jednoiposobni stanovi ne zadovoljavaju prostorne potrebe porodica sa decom.

Potencijalni centri okupljanja u stanu su dnavna soba i prostorija za ru-~avanje, pa razlikujemo organizacije stanova sa jednim i sa dva centra okuplja-nja. Re{enja stanova sa dva me|usobno povezana centra imaju veliku upotre-bnu vrednost jer pruàju mogu}nost odvajanja dru{tvenog ivota dece i roditelja.

Dete u prvim godinama ìvota boravi u roditeljskoj sobi. Nakon navr{e-ne tre}e godine dete bi trebalo da dobije svoju sobu, a najkasnije kada napuni{est godina. Moè se zaklju~iti da dvosobni stanovi zadovoljavaju samo potrebeporodice sa malim detetom uzrasta do {est godina. Deca razli~itog pola trebalobi da budu u posebnim sobama od po~etka, a najkasnije kada starije dete dos-tigne uzrast od 10 godina. Kako deca istog pola tako|e treba da dobiju pose-bne sobe najkasnije sa 12-14 godina, zaklju~ujemo da dvokrevetna soba nezadovoljava potrebe porodica sa dvoje dece, bez obzira na pol. De~ja soba za

decu uzrasta do 13 godina treba da se integri{e sa podru~jem dnevnih aktivno-sti porodice, a nakon ovog uzrasta veze de~je sobe i boravka treba ukinuti.Roditeljska soba zahteva intimnost, pa je treba vizuelno i ~ujno razdvojiti odde~je sobe prostorom u kome se ne spava.

Kuhinja u stanu treba da se integri{e u podru~je stana za zajedni~kednevne aktivnosti i da svojim dimenzijama i organizacijom omogu}i neometanoposlovanje bar dve osobe. Time se elimini{e prinudna izolacija ~lana porodicekoji u kuhinji posluje i podsti~e porodi~no zajedni{tvo kroz prevazilaènje tradici-onalne podele ku}nih poslova i po{tovanje potreba dece.

8/8/2019 stanovanje



150

4. LITERATURA

[1] Aleksi}, B.: Stambena sredina, humane-prostorne osnove , Arhitektonskifakultet Univerziteta u Beogradu, Poslediplomske studije, kurs—stanovanje1975, Beograd.

[2] Baylon, M.: Stanovanje; Tema 1: Organizacija stana , Arhitektonski fakultetUniverziteta u Beogradu, Poslediplomske studije, kurs—stanovanje 1977-1979,Beograd.

[3] Baylon, M.: Stanovanje; Tema 2: Stanovanje u kolektivu, Tema 3: Naja- mni stan, Tema 4: Individualna ku}a-stan, Tema 5: Neka pitanja stana u SFRJ, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Poslediplomske stu-dije, kurs—stanovanje 1979-1981, Beograd.

[4] Baylon, M.: Stanovanje; Tema 7: Grupisanje , Arhitektonski fakultet Univer-ziteta u Beogradu, Poslediplomske studije, kurs — stanovanje 1983-1985,Beograd.

[5] Damjanovi}, V.: Prostorne relacije stanovanja i mesta rada , Arhitektonskifakultet Univerziteta u Beogradu, Poslediplomske studije, kurs—stanovanje1981, Beograd.

[6] Ili}, D.: Stan i porodica , Gradina, Ni{ 1983.

[7] Ili}, D.: Projektovanje stambenih zgrada , Univerzitet u Ni{u, 1991.[8] Kora}, @.: ôvek i grad , Glas, Beograd 1978.

[9] Kosti}, C.: Sociologija grada , ISPU, Beograd 1973.

[10] Mileknovi}, B.: Nauka o prostoru , Arhitektonski fakultet Univerziteta uBeogradu, Poslediplomske studije, kurs—stanovanje 1983-1985, Beograd.

[11] Mili}, A.; Pe{i~, V.: Porodica i dru{tvo , Arhitektonski fakultet Univerziteta uBeogradu, Poslediplomske studije, kurs—stanovanje 1981-1983, Beograd.

[12] Stefanovi}, D.: Urbanizacija—Prilog istra ivanju me|uzavisnog razvoja stanovi{ta, delatnosti i ivotne sredine ljudi u savremenom svetu , ISPU,Beograd 1973.

[13] @ivkovi}, M.: Uvod u sociologiju stanovanja , Arhitektonski fakultet Univerzi-teta u Beogradu, Poslediplomske studije, kurs—stanovanje 1975, Beograd.

Documents

stanovanje