Diplomski rad - Ekološki prihvatljivo stanovanje

7/24/2019 Diplomski rad - Ekoloki prihvatljivo stanovanje

1/30

Marko Jovanovi Ekoloki prihvatljivo stanovanje

UVOD

Stambeni objekti danas troe oko 40% ukupne svetske energije. Taj procenatje mogue smanjiti veom zastupljenou bioklimatske arhitekture, koja istovremeno

doprinosi utedi energije koriene za grejanje i klimatizaciju, kao i utedi u potronjivode. Smanjenje potronje energije, a samim tim i emisije ugljendioksida u atmosferu,mogue je ostvariti efikasnim urbanistikim planiranjem i projektovanjem zgrada,

primenom principa bioklimatskog planiranja i projektovanja i korienjem obno-vljivih izvora energije.

Geometrijski oblik omotaa zgrade, njegova kompaktnost, aerodinaminost iorijentacija, graevinska masa, stepen izolacije, kao i raspored i veliina prozora,odreuju energetsko ponaanje objekta. Stvaranje odrive arhitekture podrazumeva,

posebno voenje rauna o okruenju, zatim korienje pasivnih solarnih sistema,zatitu od nepovoljnih uticaja klime, buke i primenu savremenih materijala.

Ovakva, organska, arhitektura proizilazi iz lokalnog okruenja. Potujuiprirodne uslove klime, konfiguracije terena i druge uslove, potpuno se uklapa uokolinu, kao njen organski deo.

_____________________________________________________________________4


2/30


EKOLOKI PRINCIPI

este debate u arhitekturi se vode oko vanosti ekologije u reavanju svih onihproblema koje pred arhitekte postavlja okolina. U tim debatama, ini se, nema

dogovora oko toga kakva veza treba da postoji izmeu Nauke o ekologiji iArhitekture.

Jednu antropocentrinu grupu, izmeu ostalih, predstavljaju Zaha Hadid, ToyoIto i Itsuko Hasegawa, argumentujui da arhitektura inspirisana ekologijom gradiusko bioloko razumevanje ljudskih uslova. Posledice su, smatraju oni, tehnolokegrae-vine koje se usmeravaju na bioloki opstanak ljudskog roda i okoline na raunestetike i drutvenih vrednosti.

Druga, ne-antropocentrina grupa koju predstavljaju arhitekte kao to su:Robert Brown Butler, Nancy Todd, Ken Yeang,Design Outlaws(Izgnanici dizajna) ilanoviNorvekih arhitekata za odrivi razvoj(Norwegian Architects for SustainableDevelopment - NABU ), smatraju da neophodna potreba ouvanja okoline moerezultovati novim tipom odgovornog dizajna, izvedenog iz ekolokog znanja ivrednosti sredine. Oni smatraju da nov nain razmiljanja o graevinama i dizajnumoe doprineti reavanju krize okoline i pomirenju dualizma izmeu ljudi i prirode.

Trea, malo manja grupa, koju predstavljaju dizajneri: Ben van Berkel, WinyMaas (MVRDV), Renzo Piano i Hashim Sarkis, razvili su trei put zasnovan na snaziove dve polarizovane grupe. (Preuzeto iz: P. Anker, Centar za razvoj i okolinu, Univerzitet u Oslu)

Tozo Ito

Winy Mass

Zaha Hadid

Ken Yeang

Ben Van Berkel Hasim Sarkis

Ben van Berkel

FUTURE SYSTEMS

_____________________________________________________________________5


3/30


IZBOR TERENA I ORIJENTACIJA

Jedna od najznaajnijih karakteristika lokacije je njena mikroklima koju kara-

kteriu lokalna klimatska odstupanja od regionalne klime. Do ovih odstupanja dolaziusled razlika pojedinih lokacija u odnosu na nadmorsku visinu, nagib i njenu orijen-taciju, konfiguraciju i blizinu velikih vodenih povrina. Poloaj objekta treba kreirati

prouavajuci istoriju i svrhu mesta, lokalnu mikro-klimu i preovlaujue vetrove ivremenske obrasce, solarnu orijentaciju, dostupnost javnog transporta i formu okolnihgraevina.

Najpogodniji oblik parcele je pravougaonik, sa irom stranom okrenutom upravcu istok-zapad, a uom stranom u pravcu sever-jug, radi razvijanja objekta duose istok-zapad (pasivno solarno grejanje) i provetravanja.

Optimalni nagib terena je prema jugu sa blagim padinama nagiba 15, jerobezbeuju bolju izloenost Suncu, poboljavaju mikroklimu, olakavaju ukopavnje

objekata i omoguavaju lake odvodnjavanje.Ukopavanje objekta i korienje zemljekao izolatora i toplotnog skladita prua velike pogodnosti. Stalna, konstantnatemperatura pod zemljom (oko 12C), stvara velike utede za zagrevanje i hlaenje

prostora.Idealna lokacija u odnosu na vetar, je na nagibu okrenutom ka jugu, u kom

prirodni reljef lokacije omoguava zatitu od severnih vetrova, uz istovremenuizloenost Suncu. Zaklon se moe obezbediti drveem, bunjem i arhitektonskimkarakteristikama zgrade. Studiranjem uticaja promena tokova vazduha i razmatranjemvrsta vetrova za specifinu lokaciju mogu se obezbediti podaci koji e omoguiti

postavljanje hvataa vetra, i time umanjiti potrebu za mehanikom ventilacijom.

ORGANSKA ARHITEKTURA

Organska arhitektura proizilazi iz lokalnog okruenja, potujui prirodneuslove klime, konfiguracije terena i druge uslove, i uklapa se sasvim u okolinu, kaonjen organski deo. Oblik objekta je jedan od faktora koji najvie utiu na kvalitetivota u njima i mogunost za pasivno solarno grejanje. Istorijat ideje o korienjuSuneve energije potie jo iz neolita, o emu postoje dokazi na osnovu arheolokihiskopa-vanja iz Lepenskog vira, naselja starih vie od 8000 godina. Pronaene osnovekua u ovom nalazitu imaju oblik trapeza, okrenutog irom stranom ka jugu, tako da

se kua zimi maksimalno zagreva, a leti hladi.

ENERGIJA

Energija koja se troi za potrebe urbanih struktura (grejanje prostorija i vode,hlaenje) iznosi gotovo polovinu dananje potronje energije. S obzirom da se velikekoliine energije troe na komunalne potrebe u domainstvima - koja ne zahtevajuvisoke temperature - apsurdno je troiti energiju visokih temperatura nastalusagorevanjem. Suneva energija je upravo idealna za ove svrhe. U procesu gradnje,upotrebe i odravanja objekta poeljno je koristiti energiju iz obnovljivih resursa.

_____________________________________________________________________6


4/30


OPREMA

Oprema koja se ugrauje u objekte treba biti visoko tedljive energetske klase(npr. fluorescentna rasveta, koja troi i do pet puta manje energije). Klimatizacija i

provetravanje mogu biti pogonjene vetrom ili alternativnim izvorima energije. Upo-treba vode moe se znatno smanjiti upotrebom savremene opreme u kupatilu i kuhinji.Atmosferska voda se moe reciklirati i koristiti za ispiranje wc koljki. Odlaganjeotpada se moe unaprediti upotrebom opreme dizajnirane da podrava reciklau.

PASIVNO SOLARNO GREJANJE

Sutina ovog koncepta u arhitekturi je da se poznavanjem i primenom fizikihi prirodnih zakona (zagrevanja, hlaenja, cirkulacije vazduha i toplotne izolacije)

postigne da se sama kua ponaa kao regulator toplote. Solarno grejanje je idealno zanase podneblje. Veliki broj sunanih dana rezultira veim iskoriavanjem sistemagrejanja. Prednost solarnog grejanja u odnosu na druge naine grejanja je u njegovojekolokoj prihvatljivosti, a takoe i u njegovoj autonomnosti (primenljivo je i tamogde nema komunalne infrastrukture). Kod pasivne solarne arhitekture, prirodni faktoriokruenja uzimaju se kao najznaajniji elementi sistema prijema energije, odnosno

ponaanja zgrada kao energetskih objekata.Glavnu fasadu sa objekta treba postaviti ka jugu i koristiti prednosti pasivnog

solarnog grejanja. Postoje vie naina ovakvog grejanja: staklenom batom, vaz-dunim kolektorima ili Trombeovim zidom. Staklenik ili staklena bata kao kolektori-

prijemnici Suneve energije su osnovni elementi solarne zgrade, koji utiu na njeno

energetsko pasivno funkcionisanje. Ovi prostori nijansiraju razliku izmeu spoljneg iunutranjeg, javnog i privatnog.

RASPORED I VRSTA ZELENILA

Dobar raspored zelenila stvara povoljniju mikroklimu (temperaturu, vlanostvazduha i umanjuje dejstva vetra). Listopadno drvee postavljeno ispred staklenih

bati (kod pasivnog solarnog grejanja) leti spreava prodor sunevog zraenja ipregrevanje objekta, a zimi dozvoljava prolaz velike koliine svetla i toplote.

Ozelenjeni krovovi smanjuju temperaturu vazduha, zadravaju estice praine

i reguliu konstantnu temperaturu unutar objekta.

UPOTREBA MATERIJALA

Sirovine za gradnju treba da su od obnovljivog, prirodnog i reciklirajuegmaterijala i locirani u radijusu do 60 kilometara da bi umanjili utroak energije zatransport. Poeljno je izbegavati upotrebu materijala iz neobnovljivih izvora ili onihkoji ne mogu biti ponovo upotrebljeni ili reciklirani, naroito u strukturama kratkogveka.

_____________________________________________________________________7


5/30


MEUSOBNI ODNOSI ZGRADA

Postojanje okolnih objekata je jedan od stvorenih uslova koji utie naosunanje objekta. Pasivni solarni objekti se zato lociraju tako da njihova juna fasa-

da, odnosno povrina koja prikuplja energiju, nikada ne bude u senci drugih objekata.Ovaj uslov je ispunjen onda kada se objekat ne nalazi u senci postojeih objekata nadan zimskog solisticija, kada sunevi zraci padaju pod najmanjim uglom i formirajunajvee senke.

TRAJNOST

Trajnost je centralna tema kada govorimo o ivotnom okruenju. Trenutno seovo znaenje tumai literalno: mora dugo da traje. Prevedeno na graevine i grae-vinske materijale: morali bi biti u upotrebi prilino dugo. Prevedeno na energetskeizvore: moraju trajati dugo pre nego to nestanu, ili drugim reima moramo proreditiupotrebu energetskih zaliha koje su pri kraju. Ovo je jednostrano objanjenje oveteme kada je u pitanju povezanost problema ivotne sredine sa terminom trajan. Naengleskom je izabran terminsustainable- odrivo, a ne trajno. Drugim recima, ivotnistil mora biti odriv za mnoge generacije. Ideja o trajnosti nije da sve mora da trajeto due ve da moramo da budemo vie efikasni sa energijom, materijalima i

prostorom koji su nam ostali. Pre nego to oskudica zapreti i nus-produkti naihaktivnosti ne promene ivotnu sredinu!

Drugi argument protiv nove solidnostije uslovljen brzim tehnolokim unapre-

enjem projekata koji su sada vieni kao ekstremno efikasni a mogu da potroerelativno mnogo energije u budunosti. Maine za pranje vea su dizajnirane na osno-

vama ovih inovativnih predvianja. Baziran na oekivanju novih tehnologija svesnose pravi izbor - proizvode se maine ije je trajanje unapred ogranieno do sledeegrazvojnog pomaka. ING zgrada u Amsterdamu,arhitekata Alberts & van Huut, bila je dugovremena perjanica ekoloke gradnje. U

poreenju sa najnovijim ekolokim projektimaova zgrada sada ima osrednje performanse.Zbog svoje cvrste konstrukcije ING zgrada etrajati decenijama, i moda postati ozloglaeni

potroac energije u buducnosti.Amsterdam, Alberts & Van Hut

(Pasus Trajnostpreuzet od: Jacques Vink and Piet Vollaard)

_____________________________________________________________________8


6/30


LOKACIJA

Lokacija je bez sumnje generator urbane forme i to sa mnogih aspekata, odnosivosti tla i njegovog sastava do klimata, geomorfologije i reljefa. Punim isko-riavanjem prirodnih elemenata reljefa, vode i zelenila mogu se ostvariti znaajnefunkcionalne i kompozicione vrednosti kompleksa.

Nagib terena diktira formu kompleksa i osnovne karakteristike arhitekture.

Objekat je lociran u Sremskoj Kamenici, izmeu ulice Vojvode Putnika inastavka ulice Institutski put, na samoj petlji mosta Slobode.

Od centra Novog Sada udaljen je oko 4,5 kilometara, a od centra SremskeKamenice nepuna 2 kilometra.

Parcela se nalazi na blagoj junoj padini koja obezbeuje bolju izloenostSuncu, poboljava mikroklimu, olakava ukopavanje objekta i omoguava lakeodvodnjavanje.

Najpogodniji oblik parcele je pravougaonik, sa irom stranom okrenutom upravcu istok-zapad, a uom stranom u pravcu sever-jug. Razvijanja objekta du oseistok-zapad je neophodno zbog pasivnog solarnog grejanja i provetravanja.

Podruje Mieluka je, prema generalnom planu grada Novog Sada, do 2021.godine planirano kao stambeno podruje sa centralnim sadrajima i drugim prateimsadrajima javnih slubi. Osnovne namene su vieporodino stanovanje i porodinostanovanje, optegradski centar, povrine za javne slube i saobraajne povrine.

Zona stanovanja obuhvata vieporodino stanovanje na 17,01 ha i porodinostanovanje na 13,69 ha. Vieporodino stanovanje je spratnosti od P+2 do P+4 saizgradnjom na regulaciji blokova, uz potovanje postojee parcelacije, a porodino jespratnosti najvie tri etae.

_____________________________________________________________________9


7/30


stanovanje spratnost Ha %

vieporodino, lokali u prizemlju P+3 - P+4 10.66 9.06

vieporodino P+2 6.35 5.40

porodino, individualno P - P+1 13.36 11.35

porodino, individualno, uz radne aktivnosti P - P+1 0.33 0.28

ukupno 30.70 26.08

Ukupno stanovanje zauzima 30.70ha (26.08%) od podruja Mieluka obuhvaenogregulacionim planom.

Na ovoj lokaciji planira se izgradnja osnovne i srednje kole, kulturni centar sabibliotekom, dom zdravlja, deije ustanove i dom za stare.

_____________________________________________________________________10


8/30


PRIMERI

BedZED

Helios Road, Wallington, LondonObjekat zavren: 2002. godineArhitekta: Bill Dunster

Beddinton Zero energy Development,ili BedZED, je najvee Britansko eko-naselje. Locirano u Wallington-u, juniLondon, BedZED ima 82 stana, zaje-dnike prostore i radni prostor za 100

ljudi. Useljeno je u martu 2002. Dizaj-nom i opremom BedZED-a potpuno jeeliminisana potreba za konvencional-nim sistemom zagrevanja. Objekattroi samo 10% energije na grejanjekoju utroe objekti klasine gradnje.

Kljune BedZED ideje:oristi samo energiju iz obnovljivih resursa

obradom

da objekta je okrenuta ka jugu i koristi

wc koljki, navo-

jali za gradnju su od obnovljivog i reciklirajueg materijala i

pool (vie

BedZed se sastoji od niza objekata postavljenih u pravcu istok-zapad. Objektiaju t

Kombinacijom takozvane super-izolacije, ventilacije, kojoj pogon prua vetar,

i pasivne solarne energije (skupljene u termalnim rezervoarima masivnih zidova itavanica) postiu se velike utede energije.

Zero-energy projekat k Visoki kvalitet stanovi su izvedeni sa najkvalitetnijom zavrnom

potujui visoke standarde gradnje

Energetski efikasno glavna fasaprednosti pasivnog solarnog grejanja, ima troslojnu staklenu fasadu i visokutoplotnu izolaciju (debljina izolacionog materijala je 30 cm)

Voda sva atmosferska voda se skuplja i koristi (ispiranjednjavanje). Ugraeni ureaji su visoko efikasni, tede vodu i recikliraju je gdegod je to mogue

Materijal materilocirani u radijusu do 60 km. da bi umanjili utroak energije za transport.

Reciklaa otpada oprema za odlaganje otpada podrava reciklau Transport broj parking mesta je ogranien, a stanari koriste car-

stanara se voze jednim automobilom). Automobili su na elektrini pogon i

koriste fotoelije postavljene na krovu objekta za dopunu energije.

im ri etae sa krovnom batom. Lokali i radni prostori su smeteni u senovitomprizemlju, tako da se na njihovom krovu nalaze bate i spoljni prostori stanova, kojipruaju stanovima dobro prirodno osvetljenje, u isto vreme titei lokale od preko-mernog pregrevanja leti. U samom sklopu se nalaze stanovi raliitih veliina i

pristupa pri projektovanju U okviru kompleksa je obdanite, trening sala i jedanjavnistan u kom se moe provesti neko vreme i uveriti se u kvalitet ivota u BedZED-u.

_____________________________________________________________________11


9/30


Prozori i svetlarnici objekta su od troslojnog stakla sa meuprostorimaispunjenim argonom. Stakla su dodatno presvuena da bi se smanjila emisija toplote.

pokree krovnim "hvataima vetra" bez utroaka elektrine energije.

i toplote. Zadizanje je upotrebljena suvina zemlja nastala pri izradi temelja, na taj nainanju

Gubljenje toplote preko ventilacije je svedeno na minimum. ak 70% toplote

koritenog vazduha zagreva dolazei sve vazduh odvojenim sistemima. Ventilacijase

Prostorije koje se nalaze u severnom delu objekta su izdignute izmeu 0.7 i2.0 metra tako da imaju junu orijentaciju sa dovoljno dnevnog svetlaizsm ju se trokovi transporta.

_____________________________________________________________________12


10/30


Innsbruck, Austria

Objekat zavren:

Arhitekti: Baumschlager-Eberle

Tipologija zgrada, visokokvalitetna termalnaizolacija i optimalni ventilacioni i grejni sistem na

bazi solarne energije, rezultiraju veoma malimzahte-vima za toplotnom energijom sa oko 20kWh/m2/ godinje. Uteda na godinjem nivou zazagrevanje i toplu vodu je oko 860 MWh za 298apartmana, ija je ukupna povrina oko 21 500 m2.Ova uteda je jednaka 86 000 litara goriva i 237

tona CO2 - to je godinja potreba za toplotnomenergijom i emisijama za 120 nisko-energetskihkua, prema austrijskim standardima.

pokretni fasadni paneli

Ventilacija i grejanje - hladan vazduh se uzima preko krova svake odgraevina. Za vreme zime, hladan okolni vazduh se zagreva do 10C prekosolarnog skladita. U sluaju ekstremno niske temperature vazduha ili slomasistema, ukljuuje se grejni sistem na gas. Hladan vazduh se onda zagreva od16 do 20C preko toplotnog kolektora u ventilacionim jedinicama. Bezikakvog meanja, 80% energije korienog vazduha se prenosi na dolazeihladan vazduh. Ako dobici u toploti i osvetljenju ili solarnoj energiji

proizvode jednu prihvatljivu okolnu temperaturu, vazduh se ventilie uprostorijama, bez potrebe za dodatnim zagrevanjem. U sluajevima kada jepotrebna via temperatura, vazduh se zagreva od 30 do 40C preko maletoplotne pumpe u ventilacionoj jedinici. Hladan vazduh se dovodi do

prostorija za boravak i spavaih soba preko izolovanih cevi ugraenih ubetonsku tavaninu plou. Specifino dizajniran ventilacioni sistem omogu-ava komforno i tiho snabdevanje vazduhom, bez problema sa promajom.

Ustajali vazduh se sakuplja u kuhinji, kupatilu i toaletu. Iz prostora za boravaki spavaih soba hladan vazduh preseca prazan prostor izmedju vrata i ostaveprema hodniku, kuhinji i kupatilu bez potrebe za dodatnim sistemom zaprovoenje. Kuhinjski mirisi se izvlae zasebno preko konvencionalnogventilacionog sistema koji koristi filtere na bazi aktivnog karbona. Nakon

prolaska kroz proces sakupljanja toplote, ustajali vazduh se evakuie prekootvora na krovu.

Solarni paneli- sa povrinom od 140 do 190 m2po svakoj zgradi - zagrevajuvodu uskladitenu u specijalnim tankerima od 80 do 150 m3po svakoj zgradi.Ovi tankeri sa vodom su smeteni u uglovima podzemnih parking prostora.

Samim tim nije potreban ekstra prostor van objekta. Ukupna povrina solarnihkolektora je 990 m2, sa skladinim tankerima koji primaju ukupno 560 000

_____________________________________________________________________13


11/30


litara vode. Za vreme leta topla voda se zagreva od 40 do 60C u solarnimtankerima pre nego to se distribuira u bojlere u svakom apartmanu. Zatimsledi dodatno zagrevanje preko malih grejnih pumpi (65% je ekonominije odelektrinih radijatora). Solarni energetski sistem pokriva oko 70% godinjih

potreba za toplom vodom. Zimi se solarna energija koristi da prethodno

zagreje hladan vazduh u mehanikom ventilacionom sistemu.Temperatura uskladinim tankerima moe pasti i do 10C, u kom sluaju su solarni paneliveoma efikasni, podiui temperaturu do 20C. Kao rezultat, imamo veomavisoke enrgetske dobitke - oko 450 kWh po m2 solarnog panela, koristeikonvencionalni tip kolektora.

Reciklaa vode- kinica se sakuplja sa krova i koristi za ispunjavanje toaletnihcisterni. Prema hidrometeorolokom zavodu, godinje padavine u Innsbruck-u1996. god. bile su 933 litara: sledi da je iznos padavina 5 400 m3godinje zacelokupnu krovnu povrinu celog rezidencijalnog kompleksa, dok je ukupna

potronja na godinjem nivou za 1000 stanara oko 9 750 m3. Na ovaj nain se

preradom kinice obezbeuje 55 % ukupnih potreba.

_____________________________________________________________________14


12/30


Waldspirale, Darmstadt, Germany

Objekat zavren: 2000. godineDizajner: Friedensreich Hundertwasser

Arhitekta: Heinz M. Springmann

Waldspirale (spiralna uma) je naziv stambenog kompleksa u Darmstadt-u uNemakoj graenog od 1990. do 2000. godine. Objekat je dizajnirao beki umetnikFriedensreich Hundertwasser, a planove i izgradnju nadgledao je arhitekta Heinz M.Springmann.

Objekat sadri 105 stanova, garau, manje lokale i kafe-bar koji se nalazi navrhu spirale. Unutranje dvorite sadri prostore za igru dece i malo vetako ostrvo.Osnova zgrade je u obliku latininog slova Utako da objekat ima jedinstvenu fasadukoja ne prati uobiajenu organizaciju i fenestraciju. Prozori izgledaju kao da igraju

oko zamiljene ose, sa ponekim prozorom iz kog viri drvo-stanar, drvee koje rastekroz prozore. Spiralni krov - rampa je ozelenjen travom, grmljem, cveem i drveem.U najvioj taki spirale zgrada ima 12 spratova.

Prozori Spiralne ume, kojih ima preko 1000 su svi jedinstveni, ne postoje dvaista prozora. Ista je stvar i sa ulazima u stanove i vratima, svaka su potpuno drugaija.

Neki od stanova su dekorisani u Hundertwasser stilu. Kuhinje i kupatila su obloenaraznobojnim ploicama koje su karakteristine za njegov rad. Svi uglovi u ovimstanovima su zaobljeni i nema otrih ivica i pravih linija. Iz ekonomskih razloga samonekoliko stanova je obraeno po nacrtu Hundertwasser-a.

_____________________________________________________________________15


13/30


Habitat, Montreal, KanadaObjekat zavren: 1967. godineArhitekta: Moshe Safdie

Moshe Safdie je 1967. godine projktovao stambeni kompleks Habitat,sastavljen od 158 stambenih jedinica, izloen na EXPO-u 67 u Montrealu. Habitat,sastavljen od 354 tipska 3D modula, zamiljen je kao kompleks koji prua privatnost,

sve vazduh i osunanost, sa imidom predgraa na urbanoj lokaciji, gde je krovjedne jedinice, balkon jedinici iznad. Objekat se sastoji od trinaest etaa, od kojih jeprvi nivo garaa za 175 automobila. Poetna zamisao je bila izgraditi 1000 armiranobetonskih tipskih kontejnera, u 15 varijacija, zavisno od veliine i prostornogkoncepta. Iako je ideja ovog projekta bila smanjenje trajanja procesa gradnje ismanjenje cene izgradnje, na kraju su trokovi bili mnogo vii od planiranih i daljaizgradnja je obustavljena. I pored toga, nakon 40 godina ovaj projekat predstavljavizionarski primer mogue prefabrikovane kolektivne stambene gradnje, kao i vrlo

poeljno mesto za ivot u Montrealu.

Objekat je dobar primer kolektivnogstanovanja proirenog sadraja. Svaka jedi-nica opremljena je batom sa intenzivnimzelenilom. Ovaj koncept prua vie mogu-nosti i prostora za dodatne aktivnosti iadaptacije. Habitat se ne moe uvrstiti ugrupu objekata visoke energetske efikasno-sti. Prevelika razuenost stambenih jedinicai velika povrina spoljanjeg omotaa, zatimslaba upotreba pasivnog i aktivnog solarnoggrejanja, upotreba materijala koji se teko

recikliraju, komplikovana infrastruktura suneke od nedostataka ovakve gradnje. Jednaod najveih prednosti Habitata je postojanje velikih balkona za svaku stambenu

jedinicu. Komunikacije postaju mesta socijalizacije (postoje javni, polujavni i privatniprostori), to jest izbegavanje da se komunikacije unutar objekta, shvate i kategoriu,kao prostori koji slue samo za prilaz stanu. Veliki broj varijacija stambenog prostora,u dispoziciji, veliini i poloaju stana. Ovakav pristup projektovanju omoguavadobru osunanost i provetravanje. Pri projektovanju ovog kompleksa Moshe Safdie

posebno obraa panju na detalje koji doprinose kvalitetu ivota i komfora u stano-vima. Dobar primer ovakvog pristupa je i dispozicija ogledala u stanovima, koja susmetena nasuprot otvorima ili pod uglom od 90 stepeni u odnosu na otvore. Ovaj

naizgeled banalan detalj poveava dnevnu koliinu svetlosti i toplote u stanovima iprua oseaj veeg prostora.

_____________________________________________________________________16


14/30


The Cliffs of Moher visitor centre, Ireland

Objekat zavren: 2007. godineArhitekta: The Reddy Architecture and Urbanism Group

Objekat je projektovan tako da to manje izmeni veoma osetljiv i autentianpejza. Kompletna graevina ukljuujui i njene pratee sadraje i infrastrukturu,nalazi se ispod zemlje. Sve krovne povrine prekrivene su travom. Sadanji centar jemnogo manje upadljiv i vidljiv od originalnog, mnogo manjeg, centra koji se nalaziona mestu sadanjeg.

Objekat se prostire u dva nivoa sa visokim svodnim prostorom za izlaganje.Centar ima stalnu postavku koja se bavi lokalnom kulturom i nasleem, geologijom i

biljnim i ivotinjskim svetom okeana. Pored toga objekat ima restoran, kafe, prodav-nice suvenira i zanatlijskih proizvoda. Svi prostori unutar objekta kao i sam pristupobjektu omoguavaju nesmetano kretanje osobama u invalidskim kolicima i osobamasa deijim kolicima.

Solarne elije obezbeuju oko 60-70% potreba za toplom vodom. Atmosferskavoda se koristi za ispiranje wc koljki. Sve vazduh se dovodi cevima koje suukopane u teren i na taj nain se vazduh prethodno zagreva, odnosno hladi.

Ovaj projekat je odlian primer organske arhitekture, po svojoj formi iuspenom integrisanju u specifian pejza.

Izgled fasadeCentra na liticama Mohera Glavni ulaz u Centar

_____________________________________________________________________17


15/30


Porodina kua, Nemanovci, Novi Sad

Objekat zavren: 1979. godineProjektant: Aleksandar Nikolii Veljko Milkovi

Objekat je postavljen po podunoj osi istok-zapad, svi pro-zori kue gledaju ka jugu i ima korisnu povrinu od 140m. Ceoobjekat je prekriven zemljom osim june fasade koja ne prozorimaima postavljene reflektujue plohe za dovod dodatnog sunevog

zraenja. Reflektujue povrine predstavljaju najjeftiniji solarniureaj koji pored toplotnog dejstva, slui i za poveanje unutranjeosvetljenosti objekta. Na taj nain se ostvarila uteda u osvetljenjuod oko 30% kod novosadske eko kue.

Zbog masivne zemljane zatite, ova zemunica je racionalna, samogrejna eko-loka kua. Uteda koja se ostvaruje za grejanje je izmeu 60 i 80%. Krov zemunice

prekriven je slojem zemlje od 50cm. Kua je prethodno ukopana na dubinu od 1m, aiskopana zemlja je iskoriena za nasipanje. Objekat ne poseduje nikakav drugi sistemgrejanja, sem Suneve energije. U izuzetno hladnim danima objekat se dogreva na

prenosnu plinsku pe. Kada je zimi sunan dan temperatura u objektu narasta na

itavih 27 stepeni celzijusa.

Proraun zagrevanja napravljen je tako da maltene celo leto u zemunici neulazi Sunce. Najvea temperatura u kui je 25 stepeni celzijusa.

_____________________________________________________________________18


16/30


House Bonnier, France

Objekat zavren: 1998. godineArhitekta: Bertrand Bonnier

Kua Bonnier se sastoji izstarog dvoetanog kamenog objektakoji je rekonstruisan, i novog dela,lamele duge skoro 30 metara. Zate-eni objekat je spoljnih dimenzija 4.8x 8.5 metara, a novoizgraeni deo jedimenzija 4.4 x 30 metara. Ukupna

povrina je 170 m. Kao i svi objektikoji koriste pasivno solarno grejanje

postavljen je du ose istok-zapad.

Ovaj projekat je dobar primer prilagoavanja zadatoj lokaciji kada imamonepravi

lnu ili veoma usku parcelu. Arhitektura kue je jednostavna, a upotrebljenimaterijali su armirani beton, staklo i drvo. Pritom ostvaruje znatne energetske utedeuz minimalna uloena sredstva. Samim poloajem na terenu, zatim metalnom

pergolom koja je ozelenjena listopadnim brljanom i ravnim krovom na kom rastulokalne biljke. Sa severne strane objekta ostavljena je tanka traka prozora celomduinom objekta zbog to manjih toplotnih gubitaka.

Kua Bonnier u letnjem periodu Kua Bonnier u zimskom periodu

_____________________________________________________________________19


17/30


Dune House, Florida

Objekat zavren: 1974. godineArhitekta: Wiliam Morgan

Dune houseje konstruisana kao betonska koljka. Projektovana je u peanimdinama atlantske obale Floride.Organski oblik kue je statiki veoma pogodan daodoli pritisku zemlje. Unutranja temperatura u kui je skoro konstantna i iznosi oko20 stepeni celzijusa. Projektom je obezbeena unakrsna ventilacija i u kombinaciji sazemljom koja okruuje celu zgradu, spreava se pregrevanje. Kua je tako uklopljenau okolni teren da se gotovo i ne primeuje, to moe da bude i prednost i nedostatak.

Na juno orijentisanoj padini, jedno od povoljnih reenja je to vee uvlaenje kua uteren, do praktino gubitka severne i polovine bonih fasada i eventualnog zasipanjazemljom.

Osnova i presek DUNE HOUSE

_____________________________________________________________________20


18/30


Prototip za Green house

Arhitekte: Future system i Ove Arup

Future Systems predstavljaju optimistini, inovativni i istraivaki pristupdizajnerskoj praksi. Njihov biro sa seditem u Londonu vode dvoje partnera, JanKaplicky (Prag, 1937.) i Amanda Levete (Bridgent, 1955.), iji rad preispituje i upu-uje izazove tradicionalnim predrasudama o prostoru i tehnologiji.

Osnova za ovakvu arhitekturu se krije u preciznosti industrije naoruanja:osvetljenost, strukturalna krutost i snaga forme avionskih konstrukcija - vizijatehnoloke arhitekture Kaplickog.

Briga za ekoloka pitanja je vaan princip u veini njihovih radova. FutureSystems su bili ukljueni u dva obimna istraivaka projekta, kada je ova tema u

pitanju jedan u saradnji sa Ove Arup Partners i drugi, zajedniki projekat sa MartinCentrom, na Cambridge Univerzitetu.

Prvospomenuta saradnja rezultirala jeZelenom graevinomkoja je za veinuarhitekata prototip tech-a. Godine 1989. firma Ove Arup pozvala je arhi-tektonskufirmu Future Systems da zajedniki dizajniraju objekat u kojem bi principi boljegradnog mesta bili integrisani sa poslednjim klimatskim tehnikama. U meu-vremenutehnike predstavljene kroz ovaj dizajn bile su usvojene mnogo puta u projektimaFostera, Rogersa i drugih high-tech arhitekata. Meijer i van Schooten (ING office1998) uspeli su da prevedu ideje u holandsku graevinsku praksu, kara-kteristinu porelativno malim investicionim budetima.

Oblik graevine i urbano planiranje podeeni su graenju koje je bazirano naenergetskim principima. Prizemni nivo je ostao otvoren i slobodan kako bi dopustiogradskim aktivnostima ispod objekta da se nesmetano nastave. Graevina se uzdie17m iznad nivoa tla kako bi dozvolila vazduhu da se obnavlja ispod nje. Na ovojvisini, iznad ulice, vazduh je ist. Vazduh se deli, u centralnom atrijumu premakancelarijama, gde je voen kroz duplu fasadu do vrha zgrade. Zagrevanje putemsunevog zraenja formira protok vazduha kroz duplu fasadu. Prirodna ventilacijazapoinje ovim protokom vazduha. Na slemenu zgrade smeten je razmenjiva

toplote - toplota se uzima od vazduha i koristi da zagreje nadolazei vazduh izpodnoja graevine.

_____________________________________________________________________21


19/30


Van-centralne pumpe na vodu, koje se napajaju toplom protonom vodom,odgovorne su za zagrevanje i hlaenje prostorija. Radni prostor je takoe osvetljendnevnim svetlom, uz dodatnu upotrebu reflektora.

Forma graevine je rezultat pristupa omotau objekta kao drugoj koi. Omota

objekta ini da krov i fasada izgledaju kao jedinstvena struktura. Zavisno od uslovaspolja i unutra, omota doputa prodiranje vie ili manje vazduha, svetla i toplote.Ovakav dizajn pokazuje da tema energetske efikasnosti moe voditi do potpuno novearhitekture. Ovo je prototip eco-tech-a zato to pokuava da postigne smanjenjeenergetske potronje kroz upotrebu tehnikih reenja.

Dizajn i prototipovi Future Systems (istraivaki predlozi za NASU i mnogidrugi primeri high-tech dizajna) esto su bili izvan hrabrosti njihovih moguihklijenata, ali zbog dizajna su realizovani.

Jedan od fantastinih primera njihovih prototipova je i predlog za poslovnu

zgradu sa integrisanom vetro-elektranom. Objekat je formiran oko centralnog otvorakoji ima ulogu koncentratora snage vetra i pokretanja velike vetroturbine.Fotoelektrine elije integrisane u rubove objekta, pruaju dodatni izvor energije.

_____________________________________________________________________22


20/30


Wales house, Pembroke, WalesObjekat zavren:Arhitekte: Future System

Objekat je lociran u blizini grada Pembrok-a u Velsu. Izuzetna diskretnost

arhitektonskog reenja grupeFuture systemomoguila je dobijanje planske dozvole uNacionalnom Parku. Future System je odgovorio na osetljivu lokaciju ukopavanjemobjekta u padinu terena, inei ga skoro nevidljivim delom pejzaa.

Upravo kako su klijenti i zahtevali, ova kua omoguava nepregledne vizure imaksimalno otvoren i neformalan enterijer. Jednostavan temeljni prsten i vrstatavanina ploa, napravljeni su od armiranog betona. Lea objekta ojaana su jakimlenim podupiruim zidom, sa lakim elinim pojaanjem za stabilnost, imodifikovana prema zaobljenosti osnove. Svi delovi objekta koji su u kontaktu satlom, napravljeni su od zemljanog materijala; cement i blokovi su bazirani na

pozolanik-u, substanci vulkanskog porekla.

Kako je najveci deo omotaa ukopan, objekat je prirodno izolovan i unutranjetemperature ostaju skoro neizmenjene. U preseku objekta, vidljiva je mala prepreka za

protok vazduha preko litice, to predstavlja prevenciju prekomerenom hlaenju, dokje za vreme najsunanijeg dana, objekat dovoljno duboko to veobezbeuje da unu-tranjost ostane hladna. Kua se snabdeva elekrinom energijom i ima podno grejanje.

_____________________________________________________________________23


21/30


KONCEPT

Pri projektovanju i planiranju stambenog kompleksa, glavne odrednice su mibile: izbor lokacije, energetska efikasnost, upotreba zdravih materijala, reciklaa

atmosferske vode, visok stepen toplotne izolacije objekata, organski dizajn, olakanpristup hendikepiranim osobama i intenzivna upotreba zelenila. Osnovna idejaprojekta je stvaranje ivotnog prostora po meri oveka i identiteta lokacije.

Postavljanjem fizike barijere prema saobraaju i pojedinim komunikacijama,nastaje ograeni prostor ili spoljna soba. Sutina ovog projekta je stvaranje doma,

bivanje u prostoru tj. identifikacija sa mestom. Perforacija zida-barijere prua sagle-davanje okolnog prostora u fragmentima, budei interesovanje za okolni frukogorski

pejza, nizanjem slika ovegalerije na otvorenom.

Mrea peakih staza povezuje grad u razumnu emu: ona povezuje mesto samestom, stepenicama, mostom, osobenom podnom arom, ili ma kojim moguimsredstvom sa jednim uslovom: da se odrava kontinuitet i mogunost pristupa.Saobra-ajni tokovi bezlino tutnje, dok postojana i vedra peaka mrea stvarahumani grad. Ponekad drska i ekstrovertna, ona moe da se sinhronizuje s monimsaobraajnim tokovima ili s radnjama i poslovanjem, dok je u drugim sluajevima

povuena i ozelenjena, ali mora biti povezana u jedinstvenu celinu. (Gordon Cullen).

Peake staze stvaraju dinamian doivljaj prostora. Kretanjem nailazimo naveliki broj mikrolokacija (prostori za igru, itanje, odmor, posmatranje...). Svehorizontalne i vertikalne komunikacije se presecaju u jednoj centralnokj taki.

Hodanje peakom stazom ne prua banalno sagledavanje celine, tek na po nekomplatou nazire se kompletna struktura naselja. Naputajui kompleks i izdiui se na

viu kotu terena demistifikujemo ovu igru komunikacija. Do tog trenutka, uzmikrolokacije niu se i mikronarativi oformljeni u pregradama, vizurama, mobilijaru irazliitoj artiku-laciji. Pod ovim podrazumevam razliite likovne i kompozicijskeceline. Promena nivoa podrazumeva i ovekovu emocionalnu reakciju na njegov

poloaj u prostoru. Ispod nivoa proizvodi intimnost, dok iznad nivoa vodioduevljenju, ovladavanju i superiornosti. in sputanja podrazumeva silaenja u

poznato, dok in penjanja podrazumeva odlazak u nepoznato.

Sutina ovakvog pristupa je da po povratku iz spoljnog sveta, sa posla, iz

kole, pozorita ili doma starih, ne moramo odmah ui direktno u svoju stambenujedinicu, vemoemo koristiti isto tako kvalitetno ili ak kvalitetnije, javni i polujavniprostor u okviru celine. Mikrolokacije upravo pokuavaju da ostvare praktian dijalogsa korisnicima eljnih druenja, samovanja, igre, odmora ili jednostavnog

promatranja. Malih dimenzija, od toplih i prirodnih materijala, zatiena odnepoeljnih uticaja ovi unutranji prostori pruaju kvalitetan oblik proirenogstanovanja. Oni su ujedno i konani proizvod peakih komunikacija, mesta na kojevas te staze dovode. Bez ograenog prostora, peaki saobraaj postaje besmislica.

_____________________________________________________________________24


22/30


Postavljanje kompleksa na specifinu lokaciju pruilo je mogunost da se uzminimalne intervencije na morfologiji terena, izgledu pejzaa i prirodnom okruenjuostvari visok nivo kvaliteta ivota. Sve zelene povrine, koje su zaposednutegradnjom objekata, vraene su prirodi preko ozelenjenih krovova. Na taj nain, peta

fasadaovog naselja skoro u potpunosti izgleda kao zateeno stanje terena.

Kod svih tipova stambenih jedinica i kod razvijenijih oblika stanovanja u nizu,osim organske povezanosti svakog objekta s prirodom, potrebno je uspostavitimeusobne srazmere pojedinih delova kua. Takoe neophodne su i harmonine

povezanosti spoljnog izgleda kue i unutranje opreme zgrade, ureenjem kue iokunice.

_____________________________________________________________________25


23/30


PROJEKTNI PROGRAM

Projektom kolektivnog stanovanja na Mieluku treba predvideti niz stambenihjedinica razliite veliine i funkcionalne eme, zatim podzemnu garau spojenu

vertikalnom komunikacijom sa centrom stambenog kompleksa, lokale, javne ipolujavne prostore i peake komunikacije.

Sve stambene jedinice moraju imati izrazito junu orijentaciju, sa staklenombatom kao oblikom pasivnog solarnog zagrevanja. Krovovi stambenih jedinicamoraju biti prohodni i ozelenjeni.Kompleks sadri ukupno 20 stanova, Stambene

jedinice su veliine: 45m (4stana), 63m (3 stana), 77 m (7stanova), 84 m (3 stana) i105 m (3 stana). Pomone prostorije su biciklana (23 m) i lift kuica hidraulinoglivta povrine (12 m). Na parceli se nalaze prodavnica prehrambene robe (220 m),kafe (180 m) i dva manja lokala ukupne povrine 45 m.

Lokaciju koja je namenjena za izgradnju kolektivnog stanovanja treba zadratiu prvobitnom stanju, bez vee izmene morfologije terena. Sva tri platoa treba povezatihorizontalnim i vertikalnim komunikacijama, i to u vidu peakih staza, stepenica ilifta (koji mogu koristiti i hendikepirana lica), koji opsluuje sve nivoe od podzemnegarae do poslednjeg platoa.

Pojasom zelenila i vertikalnim zidnim platnom potrebno je ostvariti fizikubarijeru ka saobraajnici, sa visokim intenzitetom saobraaja.

Parking prostori su predvieni u podzemnoj garai kompleksa (ulaz sa ulice

Institutski put) i na poslednjem platou (prilaz sa ulice Vojvode Putnika). Povrinagarae je 980 m i ima 44 parking mesta. Parking prostor za hendikepirana lica morabiti irok minimalno 2.9 m za lice koje se kree pomou taka, a 3.3m za lice uinvalidskim kolicima. Dimenzije garanog mesta moraju biti poveane na 3.5-3.6 m.

Ulazna vrata moraju biti iroka minamalno 90cm, a nijedna vrata ne smeju bitiua od 70cm. Elektrini prekidai, utinice, dugmad koja se koriste moraju bitiinstalirani na visini od 90-120cm.

Projektom su predvieni odvojeni prostori za igru dece, boravak starih ljudi(igru aha, boanje), itanje i druenje.

_____________________________________________________________________26


24/30


ARHITEKTURA I PRINCIPI OBLIKOVANJA

Prostorni reper, ina taka, i organska arhitektura su osnovni principioblikovanja kompleksa. Ne naruiti prirodu, nego je unaprediti i istai oblikovanjem.

Ostvariti unutranji prostor ka spoljnom, uz slobodno kretanje jednog ka drugom. Nadcelim kompleksom dominira komunikacijska vertikala, kubus.

Stambene jedinice su jednostavnih formi, izvedenih od osnovnihgeometrijskih oblika i povri. Sloeniji oblici nastaju deobom, ukrtanjem i razlikomgeometrijskih tela.

_____________________________________________________________________27


25/30


KONSTRUKCIJA

FUNDIRANJE

Objekti su fundirani na trakastim temeljima od nabijenog betona, na dubini od120cm (posmatrano sa prednje strane objekta). irina temeljne trake je od 60 do100cm. Ispod garanog dela objekta, nalaze se temelji samci koji preko stubova

prihvataju optereenje tavanice garae i sloja zemlje iznad nje.

ZIDOVI

Zidovi koji su pod zemljom tj. Ukopani, sastoje se od termoizolacionog bloka,

sloja termoizolacije (debljine 30 cm), opeke, hidroizolacije i zatitnog sloja. Ukupnairina spoljnih zidova je 60cm. Poto su objekti poluukopani, mora se izvesti i drenaaza odvod padavina i podzemne vode. Hidroizolacija je izvedena bitumenskim

premazima i trakama, i zatiena je polistirenskom folijom.

Iako na ovoj lokaciji nema podzemnih voda, poeljno je izvesti drenau zbogmogueg skupljanja atmosferske vode i stvaranja pritiska na hidroizolaciju. Drenaase izvodi pomou drenanih slojeva ljunka, peska i drenane cevi. Pri tome, ne trebadozvoliti stvaranje mulja.

Fasadni zid, ispred kog se nalazi staklena bata, sastsoji se od sloja termoizola-

cionog bloka, termoizolacije (debljine 10cm), opeke i maltera. Fasadni zid, koji je udodiru sa spoljnom sredinom, istog je preseka kao i u ukopanom delu objekta, bezhidroizolacije, sa zavrnim slojem od maltera. H

TERMOIZOLACIJA

Kod klasinih individualnih objekatanajvei gubici toplote su: kroz dimnjak (30%),

prozore i vrata (30%), kroz krov zavisno odnagiba (od 20% - 10%), ako je ravan vie, a

strmiji manje, kroz zidove (od 12% - 20%) ikroz pod (od 6% - 10%).

U cilju poboljanja energetske efikas-nosti i smanjenja emisije ugljendioksida uatmosferu, objekat je izolovan upotrebom termal-ne izolacije u debljini od 25-30cm za spoljne zidove i troslojnog izolacionog stakla.Severna strana objekta je delimino ukopana i prekrivena zemljom, koja je odliantoplotni izolator.

dobro izolovan objekat term. Izol. 30cm

_____________________________________________________________________28


26/30


MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE

Meuspratna konstrukcija je izvedena kao sitnorebrasta, oslonjena na masivnenosee zidove. Tavanica u garai je izvedena kao monolitna peurkasta armirano-

betonska tavanica, oslonjena na stubove.

KROV

Krovovi su ravni intenzivno ili ekstenzivno ozelenjeni. Pored klasinekonstrukcije ravnog krova ovi krovovi imaju dodatne slojeve. Razlog za to nije

primarno estetski. Nivo termike zatite krovova pokrivenih tresetom i travnjacima,toliko je visok da ove graevine ne zahtevaju intenzivno grejanje, ak ni pri otrojzimi.

Intenzivno zelenilo obuhvata travnate povrine, iblje i nisko drvee. Po svomviestrukom korienju i kreiranju, slini su biljkama koje su u slobodnom prostoruvezane za odreeno tlo. Sadnice se moraju zalivati i negovati. Drenani sloj jeneophodan - na primer onaj od filterskog ljunka. Gaenje ovih povrina jedozvoljeno.

Ekstenzivno zelenilo su takvi oblici vegetacije koji se u znatnoj meri samiodravaju, dalje razvijaju i menjaju svoj izgled. Oni se ne moraju zalivati niti

podsecati. Ekstenzivno zelenilo je povoljno i iz statikih razloga. Gaenje ovihpovrina je predvieno samo za sluajeve radova na odravanju.

1. vodonepropusna termoizolacila2. zatitni i drenani sloj3. drenani sloj4. sloj za zaustavljanje korenja5. sloj zemlje6. vegetacija

Padovi krova odreeni su nagibom od 3% i zavravaju se olunim slivnicima. Olunevertikale sprovedene su kroz objekat i van njega izlaze u garanom delu gde se

prikljuuju na postojei rezervoar za reciklau. U sluaju obilnih padavina i potpunogpunjenja rezervoara viak vode se odvodi u gradsku kanalizacionu mreu.

Horizontalne povrine staklene bate opremljene su fotonaponskim elijama zaproizvodnju elektrine energije. Energija nastala na ovaj nain, koristi se zapokretanje dodatnog ventilacionog sistema i za utedu energije kod klasinogmrenog napajanja.

_____________________________________________________________________29


27/30


VENTILACIJA I GREJANJE

Koncepti prirodne ventilacije i hlaenje zgrada se zasnivaju na raspodeli

pritiska u zgradi, koja je u funkciji temperaturne razlike unutranjeg i spoljanjegvazduha i dejstva vetra. Cirkulacija vazduhakroz objekat se intenzivira formiranjemtornjeva, koji se izdiu iznad krova. U njimavetar stvara negativan pritisak i izazivaisisavanje unutranjeg vazduha. Kod veihobjekata i sloenijih sistema ventilacije postojimogunost preuzimanja toplote saiskorienog vazduha na sve vazduh, bezikakvog meanja sveeg i upotrebljenogvazduha. Ovaj sistem zahteva komplikovaniju

infrastrukturu i retko se kori-sti na objektimamalih dimenzija.

Svaka stambena jedinica je opremljena sa zasebnim dimnjakim kanalom kaododatnim nainom zagrevanja u sluaju havarije ili remonta.

SPOLJNA OBRADA

Spoljna obrada zidova je izvedena u cementnom malteru i zatitnim bojama.

Neki delovi kompleksa nemaju zavrnu obradu tj. ostavljena su u natur betonu,izrazite teksture. Sve staklene povrine, koje su u dodiru sa spoljnom sredinom,izvedene su od troslojnog stakla ispunjenog argonom, i dodatno presvuena, da bi sesmanjila emisija toplote. Staklene povrine unutar objekta su izvedene od klasinogdvoslojnog termo stakla.

UNUTRANJA OBRADA

Unutranja obrada stambenih jedinica se sastoji od malterisanih zidova izavrnih premaza. Podovi su izraeni od brodskog poda irine 14cm, postavljenim na

rotilj od tafli sa termoizolacionim slojem. Podovi u kuhinji i kupatilu su izvedeni ukombinaciji keramike i drveta. Podovi u staklenoj bati su bele boje, sa sjajnimpremazom, radi bolje refleksije svetlosti.

INSTALACIJE

Kompleks je prikljuen na gradsku vodovodnu, kanalizacionu i toplotnumreu. Kontrola postrojenja se vri u za to posebno predvienoj prostoriji. Elekro-instalaciona mrea razvedena je iz trafoa koji se nalazi van objekta. Dodatna kanali-zaciona mrea je razvedena za prikupljanje i reciklau atmosferske vode.

_____________________________________________________________________30


28/30


PROTIVPOARNA ZATITA

Unutar zajednikih prostora objekta, predvieno je razmetanje protivpoarnih

aparata, prema vaeim propisima. Primenjeni materijali spadaju u otporne protiv-poarne materijale. Armirani beton se moe smatrati homogenim materijalom, jerbeton i armatura zajedniki deluju. Radi vee otpornosti prema vatri, izvren jeodgovarajui izbor agregata, koga ine: prirodni separisani reni ljunak, pesak ireciklirana opeka.

Kod stambenih jedinica u nizu, postoje protivpoarni zidovi, koji se prostirucelom visinom objekta.

OTPADNE VODE

Sva atmosferska voda sa gornjeg platoa, krovnih ravniobjekta i drenanih cevi se prikuplja i koristi za odravanjezelenila i upotrebu u toaletima (ispiranje wc koljki). Sistemse sastoji iz tri komore. U prvoj se obavlja preliminarnoienje, taloenje grubog otpada (br1). Ista komora slui kaorezervoar za taloenje mulja. Mehaniki tretirana voda odlaziu biofilm reaktor (br2). U ovoj komori biofilm, stvoren na

paljivo dizajniranim biomedijima, (uplji plastini valjiinaseljeni mikroorganizmima koji preiavaju vodu), po-

uzdanoisti polutante. Kasnije voda odlazi u komoru nasekundarni tretman (br3) i otie u drenani sud. Rezervoar za preiavanje

_____________________________________________________________________31


29/30


ODLAGANJE OTPADA I RECIKLAA

Odlaganje kunog otpada se vri selektivno po grupama, u specijalnim

podzemnim kontejnerima. Glavni deo ovog sistema, nalazi se ukopan pod zemljom, isastoji se iz etiri kontejnera, postavljenih na hidraulinu platformu, od nerajuegelika. Ovaj sistem ima viestruke prednosti:

ne zauzima puno prostora poboljava higijenske uslove lake se upotrebljava nema irenja neprijatnih mirisa i mogunosti za prosipanje otpada nema kontakta sa otpadom kontejneri su zatieni od unitavanja i poara selekcija otpada se vri unapred

vizuelno je prihvatljiviji

Sistem poseduje senzore za kontrolu iskorienosti kapaciteta kontejnera. Usluaju da prostor koji zauzima otpad pree nivo od 80% zapremine jednog odkontejnera sistem automatski alje poruku u vidu e-mail-a ili sms-a operateru ugradskoj istoi. Sadraj kune kante prosenog domainstva, sa etiri lana sadri:33% papira, 20% organskog otpada, 18% razno, 4% tekstil, 10% stakla, 8% metala i7% plastike. Preko 50% kunog otpada je mogue uspeno reciklirati.

_____________________________________________________________________32


30/30


LITERATURA

Knjige:

1. Mirjana Luki, Solarna arhitektura, Nauna knjiga, Beograd, 1994.2. Slobodan Krnjetin, Graditeljstvo i zatita ivotne sredine, Prometej,Novi Sad, 2001.3. Mila Pucar, Milan M. Pajevi, Milica JovanoviPopovi: Bioklimatsko planiranje i

projektovanje, Zavet, Beograd, 1994.4. Ervin Ginder, Vojvoanske kue od naboja,Pesa, Novi Sad, 1996.5. Mjeislav Tvarovski, Sunce u arhitekturi, Graevinska knjiga, Beograd, 1969.7. Slobodan Krnjetin, Graditeljstvo i zatita ivotne sredine, Prometej,Novi Sad, 2001.6. Phaidon: Atlas of Contenporary Word Architecture, Phaidonpres, London, 2004.7. Diran: Pregled predavanja, Graevinska knjiga, Beograd, 1999.8. Arhitektura i urbanizam: asopis za arhitekturu, urbanizam i prostorno planiranje,

tema broja: energetska efikasnost, urbana regeneracija i rekonstrukcija, Grafolik,Beograd, 2006.

9. Gordon Cullen, Gradski pejza, Graevinska knjiga, Beograd, 1990.10. Veljko Milkovi, Ekoloke kue, tiim-nt, 1990.

Internet strane (Web sites):

www.expeditio.org odrivi razvoj i ekologijawww.greenroofs.net ozelenjeni krovoviwww.tsb.wetterau.de primer ekoloki prihvatljive kue

www.eartharchitecture.org gra

evine napravljene od zemljewww.ecoisland.co.uk oprema za reciklau otpada

www.lundgaardtranberg.dk prezentacija arhitekatawww.edouardfrancois.com prezentacija arhitekatawww.bourilletarchitecte.com prezentacija arhitekatawww.williammorganarchitects.com prezentacija arhitektewww.sauzet-gouzy.com- prezentacija arhitekatawww.future-systems.com- prezentacija arhitekatawww.toyo-ito- prezentacija arhitekte

www.aia.org ameriki institut za arhitekturuwww.integerproject.co.uk ekoloki prihvatljiva gradnjawww.designforhomes.org projekti stambenih zgradawww.zedfactory.com eko naselje u Engleskojwww.arcspace.comwww.archiseek.comwww.idea-architecture.org primeri izvedenih projekatawww.veljkomilkovic.com ekoloska kua i pronalasci
http://www.expeditio.org/http://www.greenroofs.net/http://www.tsb.wetterau.de/http://www.eartharchitecture.org/http://www.ecoisland.co.uk/http://www.lundgaardtranberg.dk/http://www.edouardfrancois.com/http://www.bourilletarchitecte.com/http://www.williammorganarchitects.com/http://www.sauzet-gouzy.com/http://www.future-systems.com/http://www.toyo-ito/http://www.aia.org/http://www.integerproject.co.uk/http://www.designforhomes.org/http://www.zedfactory.com/http://www.arcspace.com/http://www.arcspace.com/http://www.archiseek.com/http://www.archiseek.com/http://www.idea-architecture.org/http://www.veljkomilkovic.com/http://www.veljkomilkovic.com/http://www.idea-architecture.org/http://www.archiseek.com/http://www.arcspace.com/http://www.zedfactory.com/http://www.designforhomes.org/http://www.integerproject.co.uk/http://www.aia.org/http://www.toyo-ito/http://www.future-systems.com/http://www.sauzet-gouzy.com/http://www.williammorganarchitects.com/http://www.bourilletarchitecte.com/http://www.edouardfrancois.com/http://www.lundgaardtranberg.dk/http://www.ecoisland.co.uk/http://www.eartharchitecture.org/http://www.tsb.wetterau.de/http://www.greenroofs.net/http://www.expeditio.org/

Documents

Diplomski rad - Ekološki prihvatljivo stanovanje