SEMINARSKI RAD, EKONOMIJA

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja

Tema: tednja (akomulacija kapitala) i ekonomski rast i razvoj

Sadraj

Uvod...............................................................................................................2Formiranje domae tednje.3

tednja domainstva...................................................................................6tednja privrede.........................................................................................7tednja drave.............................................................................................8Funkcije potronje i njihove poruke za politiku finansiranja privrenog razvoja.......................................................................................................10Meuzavisnost stope tednje i dinamike privrednog rasta...................12

Finansiranje razvoja stranom tednjom.................................................16Zakljuak...16Literatura..18

UvodU ekonomskoj literaturi se veoma esto upotrebljavaju izrazi privredni rast i privredni razvoj, kako u kontekstu objanjenja identinih kompleksa, tako i u cilju tumaenja fenomena koji se znaajno kategorijalno razlikuju. Imajui u vidu da se u svakom sluaju, radi o razliitim ekonomskim sadrajima, nunim se namee njihovo precizno pojmovno odreenje. Neki istraivai razlike izmeu pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja uporeuju slikovito sa rastom i razvojem oveka. Pri tom, oni privredni rast kompariraju sa fizikim rastom oveka, to jest sadrinu ovog fenomena slikovito indetifikuju sa poveanjem njegove teine i visine, dok privredni razvoj poistoveuju sa fizikim napredovanjem praenim kvalitativnim razvojem psihofizikih performansi, a pre svega sa poveanjem sposobnosti adaptiranja oveka promenljivim uslovima ivota i rada.

Privredni rast oznaava poveanje vrednosti nacionalne proizvodnje tokom vremena. Drugim reima, privredni rast znai uveanje realnog bruto nacionalnog proizvoda u odreenom periodu u odnosu na njegovu veliinu u prethodnom vremenskom intervalu. Sajmon Kuznetc privredni rast definie kao trajno poveanje dobara neophodnih za zadovoljenje individualnih i zajednikih ljudskih potreba, mereno veliinom proizvodnje po stanovniku.

Privredni razvoj je kompleksna kategorija koja obuhvata itav spektar, u kvalitativnom smislu vrlo razliitih drutvenoekonomskih promena, karakteristinih za proces kontinuiranih transformacija privrede i drutva. Pored toga to podrazumeva rast obima nacionalne proizvodnje u vremenu, odnosno pored sadraja koji karakterie kompleks privrednog rasta, fenomen privrednog razvoja obuhvata i sloene strukturne, institucionalne, organizacione i tehnoloke promene privrede, koje omoguavaju da se uveana proizvodnja realizuje i distribuira u okviru nacionalne ekonomije i ire. Najsaetije, pojam privrednog razvoja obuhvata promene u obimu proizvodnje i sloene transformacije u kompoziciji i strukturi privrede.

Akomulacija odnosno tednja je bitna pretpostavka privrednog razvoja, na ijoj osnovi moe da se ostvaruje i vii nivo blagostanja. U tom smislu, svako drutvo je prinueno da akomulira, kako bi moglo da opstane i da se neprekidno razvija. U razvijenim zemljama sveta (SAD, Nemaka, Japan i dr.) u poslednjih 50 godina stopa tednje - udeo tednje u BDP-u, proseno je iznosila od 18%-34%. To je zasigurno bitna pretpostavka za bri ekonomski rast nacionalnih ekonomija i svetske privrede, posebno sa stanovita poveanja veliine domaeg proizvoda i ivotnog standarda.Formiranje domae tednje

Osnovni izvor finansiranja investicija na nivo pojedinih nacionalnih ekonomija je domaa tednja. Kad bi se celokupna proizvodnja pojedinih zemalja plasirala u tekuu potronju, to bi znailo potpunu stagnaciju i nemogunost privrednog rasta. Najkrae, tednja predstavlja dobrovoljno odricanje potronje u sadanjosti u cilju vee potronje u buduem vremenu. Razumljivo da svako odlaganje potronje podrazumeva smanjenje korisnosti pojedinih dobara u budunosti analogno pomeranju vremena njihovog korienja. tednja je po pravilu dobrovoljna. Meutim, postoji i nevoljno ili prinudno odricanje jednog dela sadanje potronje. Primera radi, kada se smanjuje realna kupovna mo novca dolazi do prinudne tednje. Prinudna tednja se javlja u uslovima inflacije izazvane visokom monetarnom ekspanzijom. U krajnjoj distanci, svako prisilno smanjenje potronje moe se oznaiti nevoljnim oblikom tednje. Svi porezi su tradicionalni oblici prisilne tednje. Kao poseban nain formiranja tednje mogu se oznaiti mere deficitnog finansiranja. Njima se stvara tednja koja ima za cilj aktiviranje neangaovanih ili nedovoljno iskorienih izvora.Davanje preciznog odgovora na pitanje koji sve agregati ine nacionalnu tednju podrazumeva prethodno odreenje kljunih privrednosistemskih atributa zemlje koja se posmatra i precizno poznavanje logike funkcionisanja njenih osnovnih institucionalnih sektora. Imajui u vidu model trine privrede proizilazi da se apstrahovanjem spoljnoekonomskih odnosa posmatrane zemlje sa inostranstvom, komleks domae tednje kao kljune pretpostavke finansiranja investicija i privrednog razvoja mora locirati u miljeu lokacija karakteristinih za tri institucionalizovana sektora: domainstva, preduzea i drave.Osnovne odnose izmeu ova tri institucionalizovana sektora u svakoj trinoj ekonomiji najveim delom determiniu formalna pravila i privrednosistemski atributi ureeni zakonima. Meutim, valja napomenuti da institucionalizovanu infrastrukturu svake zemlje odreuje i itav niz neformalnih pravila (tradicije, navike, odnos prema poslu i tednji) iji je znaaj u prouavanju formiranja tednje na nacionalnom nivou inzvaredno veliki. ta vie, za raliku od neformalnih pravila koja karakterie izuzetna dinaminost i relativno jednostavna promenljivost, izmena neformalnih pravila ponekad podrazumeva vremenski period od vie desetina godina.

Poimo od elementarne pretpostavke drutvenih rauna da je u nacionalnoj ekonomiji agregatna ponuda jednaka ukupnoj tranji. Koristei dobro poznat makroekonomski indetitet po kome se ukupna ponuda u sluaju zatvorene privrede sueljava sa tri standardna vida finalne tranje, agregatnom linom potronjom C, investicionom tranjom I, javnom potronjom G, moemo pisati Y=C+I+G. Y tretiramo kao vrednost bruto ili neto domaeg proizvoda, tj. vrednost nacionalnog dohotka.Potronja domainstva (C) ukljuuje rashode ovog institucionalizovanog sektora za trajna dobra kao i za dobra koja slue za tekuu potronju. U ovaj iznos meutim nisu ukljueni izdaci za kupovinu stanova. Bruto investicije (I) ukljuuju ulaganja u osnovne proizvodne fondove (maine, oprema, alat), investicije u graevinske objekte i zalihe robe i materijala. Treba primetiti da je u teoriji i politici privrednog razvoja termin investicije daleko iri i sveobuhvatniji u poreenju sa makroekonomijom. Naime, za razliku od makroekonomije u kojoj kategorija investicija nedvosmisleno podrazumeva ulaganja u nove zgrade, maine, opremu i zalihe, u teoriji i politici privrednog razvoja ovaj kompleks obuhvata i ulaganja u vrednosne papire. Razumljivo je da se izdaci na ime kupovine vrednosnih papira ne mogu oznaiti investicionim rashodima. Ovo iz jednostavnog razloga to se u sluaju kupoprodaje vrednosnih papira nije nita realno promenilo u privredi jedne zemlje sem to je dolo do promene vlasnitva nad njima. I najzad, izdaci drave (G) obuhvataju trokove neophodne za funkcionisanje dravnog aparata, izgradnju i odravanje infrastrukturnih objekata, trokove namenjene finansiranju vojske itd.Logino je da iza svake stavke agregatne tranje stoje odgovarajui dohoci subjekata koji se na tritu nalaze u ulozi kupca. Finansijsko pokrie tranje za potronim dobrima su zarade kao cene upotrebe faktora rada, investicije se finansiraju prihodima od kapitala (ukljuujui u njih i vrednost amortizacije), dok se javni (dravni) izdaci finansiraju poreskim tj. javnim prihodima.Ukupna domaa tednja moe se dobiti i kada se od raspoloivog dohotka (ukupan nacionalni dohodak umanjen za veliinu poreza) oduzme lina potronja.Uloga ukupne nacionalne tednje (privatne tednje i tednje drave) je da finansira ukupna investiciona ulaganja, dok je svrha poreza finansiranje javnih izdataka. tednja i investicije su time povezane ne samo u pogledu njihove visine ve i mehanizmom njihovog kreiranja.Domaa tednja je svakako najvaniji izvor finansiranja investicija u skoro svim zemljama sveta. Njen obim zavisi od veliine bruto domaeg proizvoda u per capita izrazu i od stope nacionalne tednje. Industrijski razvijene zemlje otuda svoj razvoj po pravilu zasnivaju na investicijama koje finansiraju domaom tednjom. U veini zemalja u razvoju daleko najvei problem predstavlja nedovoljnost domae tednje. Posebno u najsiromanijim regionima hitna tekua potronja takmii se sa investicijama kod upotrebe oskudnih faktora. Rezultat su premalene investicije u proizvodni kapital koji je tako neophodan za brz ekonomski napredak. Zbog toga zemlje u razvoju svoje investicije delom finansiraju dopunskom tednjom iz inostranstva.

Veliina domae tednje direktna je funkcija visine bruto domaeg proizvoda i per capita i stope tednje. tavie, pouzdano se moe tvrditi da visok nivo nacionalnog dohotka per capita podrazumeva visoku stopu tednje i obratno. Budui da visoko razvijene privrede imaju visok nivo tednje logino je da izraeniji procenat na veliki iznos ima za posledicu dovoljan iznos sredstava za nesmetano finansiranje investicionih aktivnosti. Valja imati na umu sledee injenice. Prvo, stopa tednje je takoe funkcija privrednog i finansijskog sistema. Na njenu visinu odreenog uticaja ima makroekonomska politika razvoja, posebno monetarna i fiskalna. Drugo, dobar deo tednje sektora stanovnitva, meutim, nikada ne dolazi na finansijsko trite. Brojni su razlozi takvoj pojavi.Stopa tednje je od prvorazrednog znaaja za dinamiku privrednog rasta. Prema poznatom teoretiaru privrednog razvoja Votsonu Rostouu, neophodni uslov za izlazak pojedinih nacionalnih ekonomija iz nerazvijenosti je stopa tednje izmeu 10% i 15%. Meutim, valja uvek imati u vidu da poveanje stope tednje ne znai per se dinaminiju stopu privrednog rasta. tavie, kada stopa tednje pree odreeni nivo, onda ona moe biti jedan od uzroka nezadovoljavajue dinamike privrednog rasta.Stopa bruto tednje u Japanu jedna je od najviih na svetu. Mnogi ekonomisti smatraju da je visoka stopa tednje jedan od kljunih uzroka postignutog ekonomskog uspeha ove zemlje u proteklih tridesetak godina.

tednja domainstva

tednja domainstva predstavlja osnovni izvor finansiranja privrednog razvoja u industrijski razvijenim zemljama. Ona ukljuuje i tednju onih preduzea koja nisu deo neke korporacije, kao to su privatna i partnerska preduzea. ak i u zemljama u razvoju tednja domainstva zauzima vano mesto u finansiranju vlastitog privrednog razvoja. Dominacija domainstva u formiranju tednje potie otuda to se kod njih stiu i prihodi od rada i prihodi od vlasnitva.Veliki je broj faktora koji opredeljuju veliinu tednje domainstva: nivo raspoloivog dohotka, starosna struktura, nestabilnost izvoza, distribucija dohotka, priliv kapitala, spoljna zaduenost, inflacija, budetski deficit, realna kamatna stopa. U ekonomskoj literaturi se sugerie da je nivo dohotka najvanija determinanta tednje domainstva. Svako domainstvo moe usmeriti svoj dohodak na potronju i na tednju. Stav o tome koji e se deo dohotka potroiti, a koji deo utedeti predstavlja jednu od kljunih mikroekonomskih odluka. Ukoliko domainstvo preferira potronju u sadanjem trenutku, ono e, po pravilu biti u mogunosti da manje troi u budunosti. Analogno tome, deo dohotka domainstva koji nije usmeren ka finalnoj potronji predstavlja tednju. Ako domainstvo troi manje a tedi vie, ta uteevina e biti potroena za finansiranje vee potronje u nekom drugom periodu.Bitna su tri momenta koja objanjavaju zato se vea budua veliina vrednosno izjednauje se sadanjom. Prvo, sadanja potronja vie vredi od budue. Odricanje od sadanje potronje predstavlja svojevrsnu rtvu za koju se dobija odreena nagrada u vidu veeg fizikog obima potronje u budunosti nego to iznosi potronja koja bi se tim dohotkom danas ostvarila. Drugo, sadanja potronja sa delom dohotka koji se namenjuje tednji bila bi sasvim izvesna, dok je budua potronja na osnovu sadanje tednje neizvesna i nije sigurno da e se ostvariti. I taj rizik zahteva nadoknadu. I najzad, svaka tednja pretpostavlja promiljenu investicionu upotrebu. Nju e koristiti subjekat kome svoju tednju poveri domainstvo koje ju je izdvojilo iz svog dohotka. Mnogo je privrednih subjekata koji bi rado ponuenu tednju investirali. Domainstvo treba da odabere onog koji mu nudi najvei prinos sa to manjom neizvesnou.tednja privredeKada se analizira institucionalizovani sektor privrede kao izvor formiranja tednje, odnosno finansiranja investicija na nivou nacionalne ekonomije pojedini autori imaju u vidu iskljuivo tednju korporacija, dok drugi tu ubrajaju i tednju inokosnih i ortakih preduzea.

Vlastiti izvori u finansiranju korporativnih preduzea se mogu razvrstati na: eksterne i interne. Najjednostavnije reeno, u prve spada akcionarski kapital, a u druge reinvestirani profit i amortizacija. Budui da su vlasnici kapitala uloenog u neko preduzee pored maksimizacije iznosa dividendi zainteresovani i za rast i razvoj svog preduzea kao ivora buduih prihoda oni e nastojati da jedan deo profita reinvestiraju na raun smanjenih aktuelnih dividendi. U konteksti makroproblematike finansiranja privrednog razvoja treba pomenuti da je uloga profita u formiranju tednje sektora privrede, a time i ukupne nacionalne tednje navela ekonomiste da profitu prepiu glavnu ulogu u privrednom razvoju.

U sutini, neto tednja privrede je uglavnom negativna veliina, jer preduzea vie pozajmljuju od finansijskih institucija radi investiranja no to u te institucije unose sredstva u vidu tednje. U zemljama u razvoju tednja privrede u obliku nerasporeenih profita je daleko ispod realnih potreba tako da je tranja za zajmovima od domaih finansijskih institucija srazmerno vea nego u privredno razvijenim zemljama. Izraen problem u zemljama u razvoju je nerazvijenost domaeg trita hartija od vrednosti. ak i u sredinama u kojima su ova trita prisutna, privlaenje dodatnog kapitala putem emisije deonica nije ba praktino, s obzirom da ih je vrlo teko prodati. Naime, u ovim zemljama trita hartija od vrednosti su esto vrlo mala. Posmatrajui vei broj zemalja u razvoju u kojima danas funkcionie trite akcija, primetno je da se u nekima od njih na tritu kotiraju akcije vrlo ogranienog broja kompanija. Razliiti su razlozi zbog ega su trita hartija od vrednosti mala. Neka od njih su zatvorena za strance, dok su druga ograniena samo za zajednike fondove. Jo jedna specifinost u zemljama u razvoju je ta to je vei deo domaih preduzea u rukama porodica koje su osnivai, a ti deoniari i nemaju neku izraeniju elju da dele vlasnitvo sa drugima. Daleko ee deoniari ulaze u direktnu meusobnu trgovinu to im omoguuje izbegavanje najrazliitijih dravnih regulativa pri prodaji hartija od vrednosti.tednja drave

Vaan izvor finansiranja privrednog razvoja u jednom broju industrijskih zemalja predstavlja tednja drave. U razvijenom svetu u pojedinim godinama dravna tednja je uestvovala i sa oko 25% u finansiranju ukupnih investicija.

Dva su osnovna izvora javne tednje:

viak budetskih prihoda nad rashodima tj. budetski suficit

tednja javnih preduzea.

Kada kaemo prihod drave mislimo pre svega na prihod po osnovu oporezivanja, dok pod dravnim rashodom podrazumevamo sva davanja, javna dobra i usluge, kao i sredstva neophodna za realizaciju programa redistribucije dohotka. Kad drava vodi politiku budetskog suficita, suficit moe biti iskorien za finansiranje privrednog razvoja. Plasiranjem budetskog suficita na trite kapitala stimulie se efikasnost alokacije investicionih sredstava i deluje na dinamiku privrednog rasta. Meutim, zemlje u razvoju retko koriste budetski suficit za kreditiranje razvoja privrednog sektora na komercijalnoj i konkuretnoj osnovi. Mnogo je ee sluaj da drava sama investira u odreene projekte, ak i kada takvi projekti nisu posebno profitabilni. Zbog toga razvojni ekonomisti preporuuju plasiranje sredstava budetskog suficita na trite kapitala, ime bi se pored efikasnije alokacije sredstava mogao poveati i nivo domae tednje.U sluaju da drava troi vie no to joj njeni ukupni prihodi dozvoljavaju ona e morati da pokrije budetski deficit pozajmljivanjem sredstava ili kod kue (od privatnog sektora) ili iz inostranstva (preko kredita, zajmova i inostrane pomoi). Kada na nivou drave postoji budetski deficit, govorimo o negativnoj neto tednji drave.Javne prihode je mogue poveati podizanjem postojeih poreskih stopa i/ili proirenjem poreske osnove. Pri tome efekti na tednju mogu biti razliiti. Dodatni porezi mogu poveati tednju drave, ali se njime u daleko izraenijem stepenu moe smanjiti privatna tednja.

U razvijenim trinim privredama najee se dravna preduzea javljaju u sledea tro oblika:

preduzea pod upravom ministarstva (eleznice, elektroprivreda, PTT)

preduzea sa zajednikom stopom akcija; odnosno meovita preduzea kod kojih se u dravnom vlasnitvu nalazi deo akcija koji omoguava kontrolu i presudni uticaj na karakter poslovanja

javne korporacije u kojima se reprezenti javne vlasti nalaze na kljunim rukovodeim i preduzetnikim poloajima.Njihovo poslovanje karakterie odsustvo direktne konkurencije u sektorima u kojima deluju. Najee se sreu u oblastima u kojima postoji prirodni monopol. Javne korporacije ne mogu imati formu akcionarskih drutava i analogno toj injenici ne mogu pribavljati sredstva za finansiranje privrednog razvoja mehanizmom emitovanja akcija.

U veini zemalja u razvoju tednja javnih korporacija je na niskom nivou je je sektor mali. To je razumljivo kada se zna da one nisu toliko uspene u zemljama u razvoju za razliku od javnih korporacija u industrijski razvijenim zemljama.

Namee se logino pitanje da li u dravnom budetu postoje stavke koje predstavljaju rasipanje, suvinu potronju ili neefikasno korienje tednje domainstva? Najkrae, u veini zemalja u razvoju postoje veoma izraeni ovakvi sluajevi. Moe li se ovakav oblik potronje ograniiti? Odgovor je potvrdan, ali valja znati da je esto jedan od uzroka neekonominog ponaanja vlada u zemljama u razvoju politike prirode. Naime, esto drava tednju graana ne usmerava na finansiranje ekonomskog razvoja ve je korist za najrazliitije oblike nagraivanja svojih politikih istomiljenika. Najrazliitiji su oblici ovog delovanja, a kao posebno izraeni se mogu navesti sledei: rast birokratskog aparata,

forsiranje uticaja pristalica odreenih politikih grupa,

ulaganje u projekte koji imaju naglaen politiki znaaj,

ogromni vojni izdaci i tome slino.

Konano, mogue je zakljuiti da postoje mnogi javni izdaci ije smanjenje moe biti u funkciji poveanja sredstava namenjenih finansiranju investicija na makroplanu. Sigurno je da postoje neki oblici javnih izdataka koji bi u sluaju da su smanjeni oslobodili sredstva za aktivnosti pomou kojih bi se poveala proizvodna ulaganja u fiziki i ljudski kapital i ubrzao ekonomski razvoj. Da li e ova prilika biti uskoro iskoriena je teka stvar politike i socijalne psihologije. Mora se naglasiti da se oima obinog posmatraa zapaa prividna iracionalnost odreenih odluka koje se odnose na javnu potronju. Sa aspekta vladajue partije, esto izdaci namenjeni finansiranju odreenih dravnih preduzea i vojske je raconalna, pa ak i potrebnija ako partija eli da se odri na vlasti.Nakon ovoga to je reeno o javnim izdacima, potrebno je ostati obazriv. Moe se preterati u kritici. Plima estokog negodovanja osamdesetih godina bila je upuena protiv meanja drave u privredni ivot u visoko industrijskim zemljama. Ovo gledite je imalo znatan uticaj na institucije koje pruaju pomo, kao i na razvoj ekonomske teorije uopte. Meutim, i najei kritiari dravnog intervecionizma priznaju da infrastrukturu, transport, komunikacije, zdravstvo, prosveta podrazumevaju aktivnu dravnu brigu. U odreenim sluajevima smanjenje prevelikih javnih izdataka moe smanjiti nivo privrednih investicija i usporiti dinamiku privrednog rasta.Funkcije potronje i njihove poruke za politiku finansiranja privrenog razvoja

U prethodnom podnaslovu istaknuto je da tednja domainstva predstavlja osnovni izvor finansiranja privrednog razvoja u svim industrijski razvijenim zemljama. Da bi se razumela uloga i znaaj tednje ovog institucionalizovanog sektora u razvojnom procesu neophodni je formulisati odgovor na pitanje zato domainstva (pojedinci) tede? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva istraivanje funkcije potronje budui da su veliine potronje i tednje u najdirektnijoj meuzavisnosti, odnosno da potronja i tednja pretstavljaju sastavne komponente kategorije raspoloivog dohotka i domainstva.Domainstva mogu uiniti tri stvari sa svojim dohotkom: da ga potroe, da ga tede i da plate porez. Kada domainstva iz dohotka plate porez dravi, deo koji ostaje naziva se raspoloivi dohodak. Svako domainstvo svoj raspoloivi dohodak moe usmeriti na potronju ili na tednju. Odluka o tome koji e se deo dohotka potroitu, a koji tedeti predstavlja jednu od kljunih mikroekonomskih odluka ali i jednu od najvanijih odluka u privredi kao celini. Ukoliko domainstvo preferira potronju u sadanje trenutku, ono e biti manje u mogunosti da troi u budunosti. Analogno tome, deo dohotka koji nije usmeren u finalnu potronju predstavlja tednju. U posmatranom vremenskom intervalu domainstvo moe troiti manje ili vie u odnosu na raspoloivi dohodak u tom periodu. Ako domainstvo troi manje, a tedi vie, ta tednja e biti utroena za finansiranje privrednog razvoja, odnosno za finansiranje vee potronje u nekom od sledeih perioda. Suprotno, u sluaju da domainstvo troi vie u sadanjem periodu, nee biti sredstava za finansiranje privrednog razvoja te e njegova potronja u buduem periodu morati biti smanjena. Razumljivo da je u odreenom periodu mogue troiti vie od raspoloivog dohotka ukoliko se troi iz uteenog dohotka u nekom od ranijih perioda, ili ukoliko se troi na raun imovine steene u prethodnom periodu. Mogue je svakako u datom periodu vremena troiti vie od dohotka na teret zaduivanja. U makroekonomskoj literaturi ova pojava se oznaava kao negativna tednja (dissaving).Funkcija potronje i njen teorijski pandan funkcija tednje su od kapitalne vanosti prilikom istraivanja politike finansiranja privrednog razvoja. Imajui u vidu injenicu da se tematika finansiranja privrednog razvoja kvalitetno razlikuje, pored ostalog, i u zavisnosti od toga kojoj funkciji potronje i tednje pojedini istraivai daju prednost, vri se neto detaljnija analiza najznaajnijih teorija potronje domainstva i ini pokuaj uoavanja najvanijih njihovih poruka za finansiranje privrednog razvoja.Kljune poruke pojedinih teorija potronje za politiku finansiranja razvoja na osnovu istraivanja Kejnsa, Disenberija, Fiera, Modiljanija i Fridmana mogue je istraivati finansiranjem funkcija potronje. Kejns je smatrao da potronja u znaajnoj meri zavisi od tekueg dohotka. Docniji istraivai su tvrdili da se potroai uvek nalaze pred problemom intertemporalnog izbora potronje i tednje. Potroai, naime, okrenuti budunost prognoziraju svoje resurse i potrebe, to predpostavlja korienje sloenijih funkcija potronje u odnosu na funkciju potronje koju je predloio Kejns, a koja polazi od tvrdnje da je potronja funkcija tekueg dohotka. Kasnija istraivanja umesto ove formule predlau drugu: potronja je funkcija tekueg dohotka, akumulirane imovine, budueg dohotka i kamatne stope. Drugim reima, ukupnu potronju pored veliine tekueg dohotka determinie itav niz drugih ekonomski veliina. Ekonomisti se meutim, i danas spore po pitanju relativnog znaaja ovih faktora u odreivanju veliine ukupne potronje. Posebno se razilaze po pitanju inteziteta uticaja kamatne stope i nemogunosti pozajmljivanja na veliinu ukupne potronje.Meuzavisnost stope tednje i dinamike privrednog rasta

U ekonomskoj literaturi postoji zakljuak da su stopa privrednog rasta i stopa tednje meusobno uslovljeni. Razume se da bi bilo krajnje simplicifirano privredni razvoj shvatiti jedino kao funkciju veliine tednje, ali joj se ne moe osporiti zaista izuzetno znaajna uloga u razvojnim procesima. Veliki je broj faktora koji utiu na visinu tednje u nekoj nacionalnoj ekonomiji. Na nivou nacionalne ekonomije sklonost tednji zavisi od: veliine nacionalnog dohotka zemlje, raspodele dohotka, postojanja odgovarajuih finansijskih institucija, makroekonomskih mera kojima se stimulie tednja, sistem vrednosti koji moe da naglaava poseban znaaj akomulacije bogatstva, bilo zbog verskih, bilo zbog svetovnih razloga i itav niz drugih inilaca.

Granina sklonost tednji je vea u razvijenim u poreenju sa nerazvijenim ekonomijama. Kako istie D. Marseni to je neka zemlja nerazvijenija, tj. to je u njoj nii nacionalni dohodak po stanovniku, to su joj manje mogunosti da izdvaja za tednju, pa se i minimalna izdvajanja ispoljavaju kao dramatian drutveni in. Meutim postoje izuzetno velike razlike u graninoj sklonosti tednji i izmeu privredno najrazvijenijih zemalja. Dobar primer takvih razlika su stope nacionalne tednje SAD i Japana. U SAD kao vodeoj ekonomskoj sili savremenog sveta stopa tednje je na neuporedivo niem nivou u odnosu na zemlju koja ima najizraeniju tendeciju uveanja svog ekonomskog bogatstva u vremenu posle Drugog svetskog rata. Namee se logino pitanje zbog ega SAD tede manje od ostalih zemalja? Prvo, SAD ima veliki budetski deficit, dok veina industrijski razvijenih zemalja imaju budetski suficit. Drugo, demografski faktori imaju veliki uticaj. Tree, lake je pozajmljivati u SAD nego u mnogim drugim zemljama. U drugim dravama ljudi moraju da tede da bi obavili vee kupovine, kue ili kola, dok u SAD mogu pozajmiti i ostvariti taj cilj. Ovi razlozi ipak ne objanjavaju u potpunosti postojanje meunarodnih razlika u stopi tednje. Neki ekonomisti zakljuuju, na kraju, da postoje jednostavno razlike u nacionalnim stavovima prema tednji.

U ekonomskoj literaturi se sreu mnoge polemike u vezi pitanja da li rast dohotka i posebno da li rastua nejednakost u raspodeli nacionalnog dohotka poveava nivo tednje u nacionalnom dohotku.

Jedan od vanijih faktora koji utiu na politiku stimulisanja domae tednje je adekvatno finansijsko okruenje i finansijski uslovi u zemlji koji deluju na prikupljanje i kanalisanje tednje od tedia preko finansijskih posrednika, pa do preduzea koja e investirati. Nestabilnost finansijskog trita ne pogoduje rastu nacionalne tednje, jer kada su realne kamate na tedne uloge promenljive i niske, a ne retko i negativne, tedie e svoj novac preneti u inostranstvo, gde e dobiti veu kamatnu stopu, ili e svoju tednju usmeriti u kupovinu neproduktivnih dobara, na primer zlata. U modernim privrednim sistemima, trite kapitala nudi mogunost formiranja vee stope i mase tednje u njima jer je svaki primalac novanog dohotka potencijalni uesnik u formiranju tednje budui da mu se za to nude raznovrsne mogunosti.Svako ko tedi dobija naknadi u vidu kamate ili dividende. Zato se ini loginim da je prirodni nain poveanja tednje, rast naknada tediama. Ilustracije radi, pretpostavimo da svako ko tedi prima kamatu od 5% na svaki dinar godinje. Sigurno da bi poveanje kamatnih stopa od, recimo 10%, uinilo da ta osoba vie tedi. Ovakvo razmiljanje imalo je povremeno uticaja na poresku politiku odreenih zemalja. Ali, da li bi zaista trebalo oekivati da e poveanje kamatne stope izazvati poveanje tednje? Tano, kada kamatna stopa raste, tednja je mnogo atraktivnija. Meutim to je manje bitno. Uzmimo za primer pojedinca koji je odluio da tedi iznos koji e mu omoguiti 1000 novanih jedinica godinje kada bude bio u penziji. Pretpostavimo da je kamatna stopa 5% godinje i da taj pojedinac tedi i na ime kamate dobija 1000 novanih jedinica godinje. U sluaju da kamatna stop poraste na 10% pojedincu e biti potrebno da manje tedi da bi obezbedio 1000 novanih jedinica na ime kamate, to znai da ovo poveanje kamatne stope na tedne uloge moe smanjiti ukupnu nacionalnu tednju.

ta injenice pokazuju? Da li tednja raste kada se kamatna stopa poveava jer svaka uteena novana jedinica omoguava veu nagradu? Ili se ona smanjuje budui da je realna potreba da se tedi manja imajui u vidu injenicu da se sa manjim iznosima obezbeuje dati nivo budueg dohotka? Odgovori koje pruaju podaci su dvosmisleni. Mnogi istraivai su razmatrali ova pitanja, ali samo nekoliko njih je nalio snaan pozitivan uticaj kamatne stope na visinu nacionalne tednje. Veina istraivaa dokazuju da su uticaji mali i da se do njih teko dolazi.Od spremnosti drave da na razvojne izazove odgovori adekvatnim merama, zavisi rast nivoa domae tednje, a samim tim i tempo privrednog rasta. Politika stimulisanja domae tednje podrazumeva dobro kreiranu makroekonomsku politiku privrednog razvoja u okviru koje pored fiskalne posebno mesto pripada monetarnoj politici. Monetarna politika koja obezbeuje stabilne cene je od prvorazrednog znaaja za makroekonomsku razvojnu politiku, budui da inflacija negativno deluje na tednju. Sasvim pouzdano se moe tvrditi da je uticaj inflacije na tednju domainstva negativan. U sluaju inflatornih oekivanja umesto novane tednje dolazi do gomilanja dobara, posebno trajnog potronog karaktera. Stabilna domaa valuta je vaan uslov rasta tednje. Uticaj hiperinflacije na privredni rast je uvek negativne prirode. U vremenu hiperinflacije stanovnitvo nastoji da to pre pretvori domai novac u neku od stranih valuta. Kada vlade pokuaju da spree ove transakcije dolazi do pojave crnog trita. Crno trite i pretvaranje domaeg novca u devize znai eo ipso smanjenje dravnog budeta i rast inflacije zato to se smanjuje poreska osnova. Smanjenje poreza na tednju i kampanje tednje takoe su vani instrumenti kojim raspolae drava u pravcu poveanja tednje domainstva. Na prvi pogled paradoksalno, ali kljuno pitanje je kako poveati poverenje sitnih tedia da svoj novac stave na tednju u banku. Komercijalne banke, naime, daleko tee upravljaju krupnim u poreenju sa sitnim tednim ulozima. Mnoge drave kombinuju tednju i osiguranja i osnivaju penzione fondove i potansku tednju sa niskim ulozima.

Evidentno je da se proces tednje ne odvija zahvaljujui iskljuivo promenama materijalne baze ve i zahvaljujui ozbiljnim pomacima u razmiljanju ljudi, u njihovom ponaanju, meusobnom komuniciranju. esto je oslobaanje od obiaja i tradicija osnovni preduslov tednje. Potovanje religioznih obiaja i obreda moe bitno da ogranii trajanje radnog dana. Sem toga, znatna sredstva koja bi se mogla iskoristiti u svojstvu investicija, odlaze na obavljanje razliitih religioznih ceremonija. Npr. itelji seoskih sredina u Indiji troe za crkvene obrede priblino 7% svog linog dohotka. Ako oveka ue da je sve prodreeno od boga onda on u skladu sa tim ne povezuje rezultate svojih radnji sa tim radnjama. Prema svemu to se deava on e se odnositi kao i prema neizbenom. Takav odnos prema ivotu ispoljava se u svemu: u tednji, u investiranju, u osmiljanju dugoronih perspektiva, to se odrava na linu inicijativu. Ako se poveanje ivotnog standarda i bogaenje posmatra kao dar provienja, a ne kao rezultat intezivnog rada i tednje, onda se gubi svaki smisao tednje, intezivnog rada, inovacija i preduzetnike aktivnosti.

Kada se istrauje nacionalna tednja kao osnovni izvor finansiranja privrednog razvoja u zemljama u razvoju valja obratiti panju na sledee injenice:

1. Poveanje domae tednje za zemlje u razvoju je mnogo znaajnije u razvojnom procesu od njihove sposobnosti privlaenja stranog kapitala. esto su inostrana sredstva namenjena finansiranju konkretnih investicionih projekata usled ega je sloboda i fleksibilnost njihovog korienja vrlo ograniena. Zbog toga je vano da drava svojim instrumentima i merama stvori ambijent koji e podsticajno delovati na veliinu domae tednje.

2. U veini zemalja u razvoju daleko najvei deo tednje koji funkcionie na tritu kapitala je tednja domainstva.

Razmotriemo sada faktore institucionalnog karaktera koji destimulativno deluju na proces tednje. U mnogim zemljama u razvoju poreski sistem obino je nekonzistentan, komplikovan i gui podsticaje za tednju i investiranje. esto se odreene makroekonomske odluke donose polazei od razloga meunarodnog prestia a ne u cilju podravanja tednje, investicija i privrednog rasta. Mora se primetiti da mnoge opisane osobine zemalja u razvoju istovremeno predstavljaju i uzroke i posledice njihove nerazvijenosti. One su i dalje siromane jer su od poetka siromane! Osnovno obeleje svih ekonomski zaostalih zemalja je niski prihod po glavi stanovnika. Prodice praktino nemaju mogunosti ni podsticaja da tede. tavie, niska produktivnost znai nizak nivo bruto nacionalnog dohotka per capita i samim tim skromnu tranju. Kao posledica toga, oskudni resursi sa jedne i nedostatak stimulansa s druge strane, oteavaju proces tednje i investiranja u fiziki i ljudski kapital. To znai da produktivnost rada ostaje niska. Mnogi strunjaci smatraju da se taj zaarani krug moe prekinuti uz pomo poveanja domae tednje.

Finansiranje razvoja stranom tednjom

Pored domae vaan oblik finansiranja privrednog razvoja je strana tednja. Alokacija domae i strane tednje u najprofitabilnije investicione programe je jedna od kljunih pretpostavki dugoronog privrednog rasta a time i jedan od osnovnih uslova makroekonomske efikasnosti. U zemljama u razvoju koje imaju nerazvijene finansijske sisteme tednja se po pravilu usmerava u delatnosti iz koje potie. Suprotno, u zemljama sa razvijenim finansijskim sistemom tednja se koncetrie dok se investicioni rizici diverzifikuju. Kljuni razlog uvoza stranog kapitala je nedovoljnost domae tednje. Angaovanje strane tednje moe biti u obliku:

1. direktnih investicija inostranih preduzea u domaoj privredi,

2. pozajmljivanja na svetskom tritu kapitala ili od meunarodnih finansijskih institucija.Kada se imaju u vidu manje razvijene zemlje onda strana tednja moe imati i oblik finansijske pomoi dobijene od industrijalizovanih zemalja. Znaaj strane tednje je tim izraeniji to je drutveni proizvod per capita na niem nivou. Drugim reima, to je nii dohodak po stanovniku tee je finansirati privredni razvoj bez zaduivanja u inostranstvu.

Zakljuak

U centru problematike finansiranja privrednog razvoja nalaze se problemi akomulacije i efikasne alokacije kapitala. Stvarna akomulacija kapitala zahteva briljiv odnos drutva kako prema poveanju njenog volumena tako i prema samom inu ulaganja, tj. investiranju. Zbog toga su i relacije izmeu sredstava namenjenih investicijama tj. tednji i privrednog rasta ivotno vano polje ekonomskih prouavanja, posebno za iroku grupu zemalja u razvoju i privreda u tranziciji koje se sukobljavaju sa mnogim razvojnim problemima i dilemama i koje u manje ili vie izraenom sistemskom vakumu intezivno nastoje da u ambijentu meunarodne otvorenosti afirmiu trine metode alokacije kapitala.Kompetetno istraivanje kompleksa finansiranja privrednog razvoja podrazumeva poznavanje kljunih teorijskih postulata teorije i politike privrednog razvoja, logike funkcionisanja mehanizma trine alokacije resursa, a dobrim delom i politike meunarodnih finansija. Teoretiari privrednog razvoja makroekonomski agregat domae tednje (akomulacije) smatraju centralnom polugom dugoronog privrednog rasta i vanom pretpostavkom makroekonomske efikasnosti. Razume se da svaka analiza nacionalne tednje kao kljunog izvora finansiranja privrednog razvoja imperativno mora uvaavati razliku izmeu drutveno-ekonomskog ambijenta karakteristinog za visoko razvijene ekonomije, s jedne, i zemlje u razvoju, s druge strane. Prve imaju povoljnu strukturu tednje s obzirom da je domaa valuta konvertibilna i da ne postoji razlika izmeu tednje u domaoj i tednje u inostranim valutama. U privredno razvijenim zemljama novana tednja je pokrivena realnom akomulacijom, tj. proizvodnjom dobara u ijoj strukturi, po pravilu, dominiraju proizvodi visokih tehnolokih performansi. Dok se zemlje u razvoju odlikuju niskom tednjom.

Iz kojih izvora se mogu formirati sredstva naophodna za finansiranje privrednog razvoja? Generalna poruka klasine ekonomske teorije je da se finansiranje investicija odvija iz neradnih dohodaka, tj. iz profita i rente. Kejns je u sredite svojih istraivanja stavio pitanje efikasnog i to potpunijeg korienja kapitala. Po njemu svi mikroekonomski subjekti svojom tednjom doprinose uveanju proizvodnih fondova. Preciznije reeno, kapital se po Kejnsu novano uveava tednjom svih vlasnika dohotka (domainstva, preduzea, drava). Po miljenju autora monografije ovo je bila vana teorijska inovacija u poreenju sa klasinom ekonomskom teorijom i njen znaaj u teoriji i politici finansiranja privrednog razvoja izuzetno veliki do dananjeg dana. Pisac monografije takoe decidno apostrofira relevantnost Kejnsovog stava za teoriju i politiku finansiranja privrednog razvoja da kapital donosi profit ne zbog toga to je produktivan ve zbog toga to je redak faktor, kako u nerazvijenim tako i u razvijenim zemljama.Literatura

Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja, dr arko Risti, dr Slobodan Komazec, dr Jovan Savi i dr Todor Petkovi, aak, 2006.1) Herrick, B., Kindleberger, Ch., Economic Development, 4.ed., McGraw-Hill, 19832) Lewis, A., Economic Development with Unlimited Supplies of Labor, The Economics of Underdevelopment, New York 1963

3) Samuelson , P., Nordahaus, W., Ekonomija, 14. izdanje, Mate, Zagreb, 1992.

4) Rostow, W., The Economics of Take-off into Sustained Growth, 1963.

5) Lewis, A., Development Planing, G Allen, London, 1966.

6) Hogerdorn, J., op. Cit.

7) Marseni, D., Ekonomika Jugoslavije, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996.

8) Prof. dr Jovan Jednak, Osnovi ekonomije, Beograd, 2005.

www.ekonomit.co.yuwww.eto.org.uk www.wikipedia.com Herrick, B., Kindleberger, Ch., Economic Development, 4.ed., McGraw-Hill, 1983., p. 21.

Privredni razvoj predstavlja ekonomsko napredovanje praeno promenama strukture privrede i promenama u kvalitetu i sastavu finalnog proizvoda, Napoleoni, C.,Ekonomska misao XX stolea, CKD, Zagreb, 1981.,s., 181.

Lewis, A., Economic Development with Unlimited Supplies of Labor, The Economics of Underdevelopment, New York 1963., p. 416.

Samuelson , P., Nordahaus, W., Ekonomija, 14. izdanje, Mate, Zagreb, 1992., s. 698.

Rostow, W., The Economics of Take-off into Sustained Growth, 1963.

Lewis, A., Development Planing, G Allen, London, 1966, p.p. 120-121.

Hogerdorn, J., op. Cit., p. 107.

Marseni, D., Ekonomika Jugoslavije, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996., s. 112.

_____________________________________________________________________