Milorad Radoj~i}

publicista

Vaqevo

STO GODINA [KOLE U POPU^KAMA

APSTRAKT: ^lanak je posve}en osnivawu i radu Osnovne {kole u Popu~kama

od 1901. do 2001, ~ime se nastavqa tradicija pisawa istorije razvoja {kol-

stva u vaqevskom kraju. U te`i{tu rada nalazi se izgradwa {kolske zgrade i

obezbe|ivawe finansijskih sredstava i u~ila, analiza nastavnog programa i

vannastavnih delatnosti, broj u~enika i popis nastavnog osobqa sa wihovim

kratkim biografijama.

Tokom vi{edecenijskog robovawa pod tu|inom srpski narod u celini jebio u podre|enom materijalnom i svakom drugom polo`aju, pa pismenosti iobrazovawu nije poklawao dovoqnu pa`wu. Svoju kulturu prevashodno je za-snivao na narodnim predawima, obi~ajima i usmenom kazivawu. Prema tome,pismenost kao velika civilizacijska tekovina dugo nije bila dostupna na-{em narodu.

Prota Mateja Nenadovi}1 u svojim Memoarima, pored ostalog, napisao je:„U to vreme u Srbiji ni traga od {kole, pa svaki |ak koji je ‘eleo {ta u~itimorao je popu ili u manastir i}i.“ Sli~no je pisao i Vuk Stefanovi} Ka-raxi}. Me|utim, ni to mnogima nije bilo dostupno, pa se samouko u~ewe svevi{e {irilo. Bio je to te`ak na~in opismewavawa ali su pojedinci uz po-mo} srodnika, prijateqa i poznanika nau~ili da ~itaju, pi{u i ra~unaju, tesu smatrani pismenim.

U prilog ovoj tvrdwi ide i podatak da su Popu~ke i pre osnivawa osnovne{kole u selu, pa i u bli`oj okolini (Vaqevu, Brankovini i Rabrovici) ima-le pismenih qudi. Ostalo je zabele`eno 1675. godine da je jeromonah Dioni-sije, proiguman manastira Ra~a kod Bajine Ba{te, rodom iz Popu~aka,pomogao {tampawe neke kwige.2 I Prota Mateja Nenadovi} na kwizi „Pro-

17

UDK = 373.3/.4(497.11 Popu~ke) "1901/2001"

1 Pre Prvog srpskog ustanka parohijski sve{tenik u Popu~kama

2 Qubomir Stojanovi}:STARI SRPSKI ZAPISI I NATPISI, Sr. Karlovci, 1923,

kwiga ~etvrta, zapis pod br. 7013

log“, {tampanoj u Moskvi 1795. godine, a koja se ~uva u crkvi u Brankovini,1802. godine, zapisao je da mu je tu kwigu poklonio Nikolaj Radoji~i}3, ‘i-teq popu~anski, pa se osnovano pretpostavqa da je i Nikolaj bio pismen.

Poznato je da su Terzi}i iz Popu~aka tokom XVIII, XIX i po~etkom XX ve-ka dali ~ak sedam sve{tenika te da je wihov rodona~elnik bio terzija. Zna seda je i Jakov Radosavqevi}, vi{egodi{wi kmet popu~anski i delegat Sveto-andrejske skup{tine4 bio pismen ~ovek, pa su ga me{tani zvali „|ak“, te da jekao takav biran u skup{tinski odbor za pretres zakonskih projekata. Jo{osamdesetih godina me{tanin Milorad Grbi} poha|ao je nastavu na Velikoj{koli u Beogradu a onda napustio studije i posvetio se u~iteqskom pozivu.Iz tog perioda pomiwe se kao u~iteqica i jedna devojka iz popu~anske poro-dice Ravi}a, koja je bila udata u ~uvenu beogradsku porodicu Gec.5

U skladu sa op{tim dru{tvenim promenama mewao se i odnos na{eg naro-

da prema {koli i pismenosti {to je pre svega rezultiralo formirawem mno-

gih {kola i wihovim pretvarawem u istinske centre prosvete i kulture.

Osamdesetih godina XIX veka broj osnovnih {kola zna~ajnije je porastao. Sa

614 {kolske 1879/80. godine na 1101 {kolske 1899/1900. godine. Porastao je i

broj u~iteqa od 817 na 1940. i |aka sa 35 939 na 102 408.6

1. OSNIVAWE [KOLE

I posle toga najve}a nepismenost bila je me|u seoskim stanovni{tvom.

Tako je, na primer, Vaqevski okrug 1874. godine imao svega 2,5% pismenog

stanovni{tva. Pred sam kraj XIX. veka pismenost se ne{to ubrzanije {iri-

la, te je 1900. godine u ovom kraju bilo pismeno 20.266 stanovnika ili 19,6%.

Naravno, i daqe najve}a nepismenost bila je kod seoskog stanovni{tva7. To

va`i i za Popu~ke jer su |aci iz ovog, jednog od najve}ih sela u Srezu vaqev-

skom, uglavnom i{li u {kolu u Rabrovici8, udaqenu vi{e.

Nije suvi{no podsetiti da je 1892. postojala politi~ka Op{tina popu-

~anska i da su je ~inila sela: Dupqaj sa 87, Jasenica sa 42 i Popu~ke sa 187 po-

reskih glava. Zanimqivo je da je Op{tina popu~anska tada pripadala Srezu

podgorskom9, koji je sa srezovima posavskim, tamnavskim i kolubarskim ~i-

nio Okrug vaqevski i da Gori} u to vreme nije imao status samostalnog sela

ve} je tretiran kao zaselak Popu~aka. Ina~e, Popu~ke su u{le u sastav Op-

{tine lukavi~ke10 ukazom kraqa Milana i od 18. februara 1886, kojim je us-

Nedeqko Radosavqevi}

18

3 Branko Vujovi}: BRANKOVINA, Beograd, 1983, str.161

4 Koja je zasedala od 12. decembra 1858. do 12. februara 1859. godine i sa srpskog prestola svrgnu-

la kneza Aleksandra Kara|or|evi}a a na presto ponovo vratila kneza Milo{a Obrenovi}a

5 Kazivawe Ivana Grbi}a i Vere Gu`gulove, penzionera iz Popu~aka u Beogradu

6 Vladeta Te{i}: [KOLA I NASTAVA – u Istoriji srpskog naroda, V/2,507

7 Mom~ilo Isi}: PISMENOST U VAQEVSKOM KRAJU DO 1940. GODINE, „Vaqevski

almanah“, Beograd, 2001, sv. 3, str.278

8 Zaseoku sela Divci, prema Lukavcu

9 Stevan M. Koturovi}: RE^NIK MESTA U KRAQEVINI SRBIJI, Beograd, 1982, str.22

10 "POLICIJSKI GLASNIK" Beograd, br. 9, 11. 03. 1901, str. 1

postavqena nova administrativno-teritorijalna podela u na{em kraju. U to

vreme politi~ku op{tinu Lukavac sa~iwavaju sela: Veselinovac, Gori},

Divci, Dupqaj, Klanica, Loznica, Lukavac, Popu~ke, Slovac i Sto{i}. Po-

tom je bila ponovo obrazovana Op{tina popu~anska koja je kasnije opet ukinu-

ta ukazom od 31. januara 1899. godine11. Ukazom W. V. Kraqa Petra I odobreno je

re{ewe Narodne skup{tine od 21. februara 1907. godine, kojim se, pored osta-

lih, ponovo u Popu~kama obrazuje op{tina.12

[kolsku op{tinu u Rabrovici ~inila su sela Veselinovac, Divci, Dup-

qaj, Klanica, Loznica, Lukavac i Popu~ke iz tada{weg podgorskog i Kla-

{ni}a iz kolubarskog sreza. U to vreme u Rabrovici radi jedna od najstarijih

{kola u na{em kraju, koja je tokom svog postojawa {irila pismenost i kulturu

me|u me{tanima susednih sela. [kolska sagra|ena je 1874. godine13. To je pri-

zemni objekat karakteristi~ne arhitekture, pokriven ~etvorovodnim krovom,

sa dva ulaza, detaqno rekonstruisan 1949. i potpuno obnovqen pre neku godi-

nu. Ova {kola kao i susedna crkva ~ine ambijentalni kompleks i stavqene su

pod za{titu dr`ave. U Rabrovici su ro|ene ili su se {kolovale mnoge poznate

li~nosti14.

1.1. Inicijativa za obrazovawe {kole

Ose}aju}i potrebu za opismewavawe svoje dece, doma}ini iz Popu~aka vi-

{e puta pokretali su inicijativu za osnivawe {kole u svom selu. Podatke o

tome prona{li smo u dokumentima koji se ~uvaju u Arhivu Srbije u Beogradu.

Na jednom od wih zapisano je da je ra|en 17. septembra 1900, u Sudu op{tine

lukava~ke i na selskom zboru. U nastavku pi{e: „Danas na drugom seoskom

sastanku gra|ani sela Popu~aka pristado{e dobrovoqno i sami sudu, pa

izjavi{e... Kako nam je zajedni~ka {kola sa ostalim selima u Rabrovici vrlo

udaqena od na{ih domova naro~ito {to deca – |aci na{i, moraju putovati

najmawe od ku}e do {kole punih tri sata, pa ba{ i onda kad je vrlo hr|avo

vreme i kad pre do|e reka Rabas, te se time na{a deca satiru i bolest dobijaju

pa ~ak i umiru od prozeba, jedno je to, a drugo ~esto se doga|a, da deca zbog

hr|avog vremena ne mogu {kolu uredno poha|ati, te se zbog toga pojedini ro-

diteqi |a~ki i ka`wavaju zato {to svoje dete uredno ne {aqu u {kolu, a tre-

}i je razlog i taj: {to kod sada{we {kole u Rabrovici nema dovoqno lokala

da bi na{a deca kod {kole no}ivala.“15

Daqe se navodi da se za budu}u {kolu u Popu~kama mo`e koristiti zgrada

„u kojoj je stanovao op{tinski sud, ona je podesna da se pripremi za privre-

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

19

11 "SRPSKE NOVINE", Beograd, br.31, od 31 .01. 1899. godine

12 "POLICIJSKI GLASNIK", Beograd,br.12, od 18. 03. 1907. str. 1

13 Prema drugim podacima ta {kola sagra|ena je jo{ 1844. godine. Pre }e biti da je tada otvo-

rena prva {kola u Rabrovici

14 Pesnikiwa Desanka Maksimovi}, filolog Pavle Stefanovi}, fizi~ar Sreten [qivi},

ginekolog Dobrivoje Luki}, iguman Nikanor (Savi}), rediteq Dejan Mija~ itd.

15 Arhiv Srbije, Beograd, Fond Ministarstva prosvete ( daqe: Fond MPs), F 41, r. 24/16

menu u~ionicu |a~ku za ovu zimu“. Tim povodom nagla{ava se da su me{tani

spremni prilagoditi tu zgradu za budu}e namene i da }e za slede}u {kolsku

godinu sagraditi novu {kolsku zgradu, te da }e u woj obezbediti i stan za

u~iteqa. Zatim dodaju: „Radi ovoga mi rado pristajemo da se i potrebnim

prirezom u {kolskom buxetu za nastupaju}u {kolsku godinu opteretimo, jer

za sme{taj zgrada {kolski kupili smo potrebno zemqi{te koje }e dovoqno

biti i za {kolsku ba{tu...“16

Ovo obrazlo`ewe i zahtev za otvarawe {kole u Popu~kama podr`ali su:

Dragi} Filipovi}, Petar Savi}, Jovan Rankovi}, Andrija Rankovi}, Qubo-

mir Rankovi}, Tanasija Raduki}, Dragomir Stoji}, Nedeqko ^ubrovi}, Tri-

vun Ravi}, Milo{ Ravi}, Nenad Ni}iforovi}, Uro{ Raduki}, @ivko St.

Filipovi}, Qubomir Janki}evi}, Radivoj Filipovi}, Ivan Simi}, Rado-

mir A. Antonijevi}, Svetozar Raduki}, Marko Mati}, Ivan Mati}, Niko-

din Mati}, Obrad ^ubrovi}, Velimir Grbi}, Ranko Grbi}, Mijailo Pani},

Milivoj Petrovi}, Vladimir Ravi}, Radomir J. Antonijevi}, Radomir Mi-

lovanovi}, Ivan Brankovi}, Aksentije Mitrovi}, Sava ^ubrovi}, Rajko

Mil~evi}, Milo{ Mirkovi}, Milorad Terzi}, Milija Bogdanovi}, Sveto-

zar Antonijevi}, Paun Jeremi}, Velisav Stani}evi}, Radomir Jelisav~i},

Panta Markovi}, Trivun Terzi}, Nedeqko Ni}iforovi}, Mijailo Marko-

vi}, Milo{ Markovi}, Jevrem Bogi}evi}, Sava Despotovi}, Marko Bogi}e-

vi}, Andrija Jeremi}, Gaja Jeremi}, Milan Markovi}, Gavrilo Terzi},

Blagoje Milovanovi}, Gavrilo Despotovi}, Milo{ Mati}, Svetozar Grbi},

Timotije Filipovi}, Svetozar Rankovi}, Mihailo Rankovi}, Jovan Anto-

nijevi}, Marinko Paji}, Dragojlo Raduki}, Obren Raduki}, Bogdan Bogdano-

vi}, Radomir Despotovi}, Dragutin Koji}, Jovan Jelisav~i}, Radovan

Jelisav~i}, Danilo Stojanovi}, Marko Bogdanovi}, Petar Radosavqevi},

Manojlo Radoji~i}, Milorad Mirkovi}, Vladimir Vojisavqevi}, Milorad

Savi}, Nedeqko Radosavqevi}, Milo{ Markovi}, Trivun Ra{i}, Milorad

Jerosimi}, Ranko Stani}evi} i Vujica Vukosavqevi}. Sve wih u spisak je

upisao Dragi} Filipovi}, delovo|a na ovom zboru, jer pretpostavqamo da je

me|u wima bilo dosta nepismenih lica. Da su se svi oni – wih 82 dobrovoqno

i bez bilo kakvog pritiska izjasnili za ovu inicijativu svojim potpisima

potvrdili su: predsednik Suda op{tine lukava~ke Radivoje Mati} i sudije

Marko Mati} i Mil. Stojkovi}.

1.2. Izdvojeno odeqewe rabrovi~ke {kole

Nije dovoqno jasno kakva je bila daqa sudbina ovog zahteva, ali se zna da

je {kolske 1900/01. u Popu~kama radilo istureno odeqewe {kole u Rabrovi-

ci. To se mo`e posredno zakqu~iti iz vi{e dokumenata do kojih smo do{li.

Pre svega iz akta koji su 26. juna 1901. okru`nom {kolskom nadzorniku upu-

tili Mijailo Jakovqevi}, Gavrilo Terzi}, Ivan Simi}, Marko Mati}, Mi-

Nedeqko Radosavqevi}

20

16 Isto

hailo Rankovi} i Dragi} Filipovi} gra|ani sela Popu~aka, Sreza i Okruga

vaqevskog. Oni taj dopis po~iwu ovim re~ima: „Prema odluci seqana sela

Popu~ke, od 17. septembra 1900. godine, br. 2557 obrazovano je odeqewe {kol-

sko od {kole Rabrovi~ke, kao wen sastavni deo u selu Popu~kama i ve} je ovo

odeqewe dejstvovalo za ovu {kolsku godinu“. U prilog toj konstataciji idu

i navodi iz izve{taja Qubomira M. [qivi}a17, upraviteqa Osnovne {kole

u Rabrovici, od 2. oktobra 1901, gde se navodi da je u ovu {kolu iz Popu~aka

bilo upisano 52 u~enika: 10 u prvom; 15 u drugom; 17 u tre}em i 10 u ~etvrtom

razredu. On potom dodaje: „Imaju}i u vidu dovoqan broj u~enika i odsustvo

prostora u Rabrovici [kolski odbor Rabrovi~ke {kole nije imao ni{ta

protiv izdvajawa ovog odeqewa, pa je i upraviteq {kole dao svoju sagla-

snost na to razdvajawe.“

Da je {kolske 1900/01. u Popu~kama postojalo i radilo izdvojeno odeqewerabrovi~ke {kole, vidi se i iz akta kojim {kolski nadzornik ka`wava u~i-teqa u Popu~kama {to je zakasnio na sednicu Nastavni~kog ve}a, odr`anu 28.januara 1901. u Vaqevu. U svojoj ‘albi na izre~enu kaznu u~iteq obja{wava ka-ko je i za{to do{lo do tog zaka{wewa, detaqno opisuju}i kako je tog dana pu-tovao od Popu~aka do Vaqeva. U prilog tvrdwe da je godinu dana postojalo iradilo izdvojeno odeqewe rabrovi~ke {kole u Popu~kama, svedo~i i spor ko-ji je u~iteq tog odeqewa vodio sa mati~nom {kolom u Rabrovici oko isplatenaknade stambenih tro{kova. [kolske vlasti odbijale su da mu isplate tetro{kove uz obja{wewe da je stanovao u {kolskoj zgradi u Popu~kama, a on jedokazivao da je zaposlen u rabrovi~koj {koli i da to nije wen stan.18

Nije suvi{no podsetiti da je u vreme obrazovawa ovog odeqewa u Po-pu~kama u Srbiji radilo 1.107 {kola koje je poha|alo 94.220 u~enika. Sawima je radilo 1.992 prosvetna radnika. Za izdr`avawe tih {kola 1901. go-dine potro{eno je 3.779.149,51 dinara. Prema tome, tro{kovi {kolovawa pojednom u~eniku te godine iznosili su 37,37 dinara.19

1.3. Obrazovawe samostalne {kole

Da bi ovo odeqewe nastavilo sa radom imenovana grupa ‘iteqa Popu~a-

ka 26. juna 1901. pismeno se obratila okru`nom {kolskom nadzorniku s mol-

bom da preduzme potrebne mere u tom ciqu. Istovremeno je ponudila zgradu

biv{eg suda op{tine popu~anske za {kolsku zgradu. Ve} sutradan on je od

Na~elstva okruga vaqevskog zatra`io da se obrazuje stru~na komisija koja }e

pregledati ponu|enu zgradu i utvrditi da li postoje elementarni uslovi da

se u woj organizuje rad. Re{ewem od 27. juna 1901, koje je potpisao Rad. Rado-

savqevi}, okru`ni na~elnik, obrazovana je komisija u sastavu: Qubomir

Pavlovi}, okru`ni {kolski nadzornik; dr Mihailo Cvijeti}, okru`ni fi-

zikus, i ^edomir Gagi}, okru`ni in`ewer.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

21

17 Otac Sretena [qivi}a poznatog fizi~ara i univerzitetskog profesora

18 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs, f. 19, r. 3/901

19 "PROSVETNI GLASNIK", Beograd, januar 1908. godine, str. 88 i 89

Drugog jula 1901. imenovana komisija iza{la je na teren u Popu~ke i na

licu mesta konstatovala: 1) da je zgrada duga~ka 8,80 a {iroka 8,60 metara; da

ima tri odeqewa: kujnu, sobu za u~iteqe i jednu ve}u sobu za u~ionicu, da je

zidana od bondra~uka a pokrivena crepom i da su wene unutra{we strane vi-

soke 2,50 metara; 2) da se zgrada nalazi u sredini sela na oceditom mestu, koja

je okrenuta jugoistoku i da se u blizini we nalazi dobra pija}a voda20. Svoj

izve{taj ~lanovi navedene komisije zavr{ili su re~ima: „Iako nema ba{

svih predvi|enih prostorija, smatramo da se ova zgrada mo`e primiti kao

privremena {kola za godinu dana, po{to su seqani re{ili da jo{ idu}e go-

dine podignu zgradu za stalnu {kolu.“21

Istaknuti prosvetni i kulturni radnik Qubomir Pavlovi}22, tada u

ulozi okru`nog {kolskog nadzornika, sve ove dopise prosledio je Minis-

tarstvu prosvete i crkvenih poslova Kraqevine Srbije 10. jula 1901. Pro-

pratni akt po~iwe re~ima: „^ast mi je u prilogu ovog akta sprovesti molbu

seqana sela Popu~aka da se odvoje od dosada{we rabrovi~ke {kolske zaje-

dnice i da sami za se jo{ u toku ove godine obrazuju novu {kolsku op{tinu

pod nazivom Popu~anska i da im se za {kolsku zgradu otvori op{tinska

zgrada u istom selu.“ Zatim dodaje: „Seqacima ovog sela veoma je potrebno

otvoriti ovu zgradu i proglasiti je {kolskom iz razloga {to selo broji vi-

Nedeqko Radosavqevi}

22

20 Radi se izvoru poznatom pod imenom {kolska (|a~ka) ~esma, udaqenom stotinak metara od

{kolske zgrade, koji je sada zapu{ten

21 Arhiv Srbije, Beograd, Fond Mps, F XLI, red. 24/1901

22 Poznati antropogeograf i autor vi{e zapa`enih studija o nastanku naseqa i poreklu sta-

novni{tva u ovom kraju, veoma je zaslu`an za otvarawe ove {kole

{e od 300 poreskih glava, {to ima, a i uneloje u buxet novac za podizawe nove {kolskezgrade i {to je selo od Rabrovice odvojeno r.Rabas koji im smeta da deca uredno pohode{kolu i {to je za {est meseci potpuno ne-prohodan, a za to vreme rabrovi~ka {kola nemo`e da primi wihovu decu na preno}i-{te.“23

Na ovaj dopis reagovao je ministar pro-

svete i crkvenih poslova, svojim dopisom od

1. septembra 1901, upu}enim Na~elstvu Ok-

ruga vaqevskog, u kome pi{e: „Odobravam da

se u selu Popu~kama otvori privremena

{kola i da ovo selo ~ini za se {kolsku op-

{tinu. Preporu~ujem Na~elstvu da ovo sa-

op{ti seqanima Popu~aka i Rabrovice ra-

di znawa i samoga svoga upravqawa. Op-

{tinskom sudu i [kolskom odboru u Po-

pu~kama neka Na~elstvo naredi da najmarqivije prikupqaju prirez za zi-

dawe nove {kolske zgrade i da pripremaju gra|u za ovu kako bi se mogla opo-

~eti praviti na prole}e.“24

Iz ovoga jasno proizilazi da je Osnovna {kola u Popu~kama po~ela sa ra-

dom {kolske 1901/02. godine, mada je i prethodne radila ali kao izdvojeno

odeqewe rabrovi~ke {kole25. U to vreme ministar prosvete i crkvenih dela

u vladi dr M. Vuji}a bio je Qubomir Quba Kova~evi} poznati istori~ar i

profesor Velike {kole u Beogradu.26

1.4. Izgradwa prve {kolske zgrade

Ve} slede}e {kolske godine u Popu~kama sagra|ena je nova {kolska zgra-

da, ali i oko wene izgradwe postoje izvesne nedore~enosti. U selu je dosta

rasprostrawena pri~a da je plac za podizawe te {kole poklonio me{tanin

Milorad Grbi}, koji je u to vreme kao u~iteq radio u Dowoj Kamenici kod

Kwa`evca. Me|utim, u arhivskoj gra|i koju smo imali prilike videti pi{e

da je kupqeno zemqi{te za izgradwu {kolske zgrade. Tako|e, iz tih dokume-

nata proizilazi da su prikupqana nov~ana sredstva putem prireza za

izgradwu nove {kolske zgrade. Me|utim, tada{wi {kolski nadzornik

Qubomir Pavlovi}, koji je i sam to ranije pisao kasnije je zabele`io da je

me{tanin Mi(h)ailo Jakovqevi} „bez ikakvog uticaja sa strane i bez ikakve

vlasti i gotovo svojim novcem podigao novu {kolsku zgradu zbog ~ega ga selo

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

23

Qubomir Pavlovi},

antropogeograf

23 Arhiv Srbije, Beograd, fond MPs, kut. 5, fas. 41, r. 24

24 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs, f. 41, r. 24/1901

25 Milorad Radoj~i}: VEK [KOLE U POPU^KAMA, „Napred“, Vaqevo, 25. 05. 2001

26 Poreklom od Kova~evi}a iz Gorweg Lajkovca kod Mionice a ro|en u Petnici kod Vaqeva

i danas hvali“.27 Wegov kolega Milan Duki} u svom izve{taju nagla{ava da

se niko nije posebno istakao oko izgradwe te {kole. Nakon svega ovog te{ko

je zakqu~iti {ta je ta~no.

Prema datom obe}awu {kolska zgrada sagra|ena je za po~etak nove {kol-

ske godine. Nadle`na komisija je izvr{ila pregled i konstatovala neke ne-

dostatke, o ~emu je okru`ni {kolski nadzornik, svojim aktom od 7. februara

1903, obavestio Odbor {kole popu~anske. Na sednici, odr`anoj 20. februara

1903, ~lanovi odbora informisani su o primedbama i odlu~ili da ih otklo-

ne kad se stvore potrebni uslovi.

Prvi put {kola u Popu~kama osve}ena je povodom Savindana 1903. Tim

povodom organizovana je velika narodna sve~anost. Prema zapisnicima

[kolskog odbora, ta sve~anost je organizovana u nedequ 12. januara 1903. go-

dine28. U~iweno je to ne{to ranije no {to je bilo planirano, jer je mesni pa-

roh bio zauzet drugim obavezama pa nije mogao predvi|enog dana

~inodejstvovati. Odbor je odlu~io da se iz sredstava {kolskog buxeta za tu

sve~anost kupi akov vina, 12 kg {e}era, 2 kg kafe, 3 lampe, 1 funta sve}a, fi-

tiq i 2 kg baruta za prangije.29

Ima podataka da je ovo slavqe trajalo do kasno u no} po{to je obele`ava-

na velika radna i dru{tvena pobeda. To je i razumqivo ako se zna da su me-

{tani prvi put pokazali ve}u slogu i na taj na~in stvorili uslove da wihova

deca ne moraju naporno pe{a~iti od ku}e do {kole i natrag. Okupqeni me-

{tani i wihovi gosti uz jelo i pi}e dugo su pevali i igrali. Zvuci muzike i

pucwava prangija odjekivali su na sve strane. O tome se kasnije dugo pri~alo

i prepri~avalo po ovom ali i okolnim selima.

1.5. Staro {kolsko zvono

Me|u prisutnima bila je i delegacija {kolskih vlasti iz Rabrovice, koja

je novoosnovanoj {koli u Popu~kama poklonila veliko {kolsko zvono,

izliveno od bronze i te{ko oko 60 kilograma. Na jednoj strani tog zvona pi-

{e: „Poklon {koli Popu~anskoj od {kole Rabrovi~ke – na Savindan 1903.

god. ^lanovi {kolskog odbora: D. Filipovi}, Q. [qivi}, M. @uwi}, S.

Petrovi} i V. Terzi}“. Na wegovoj drugoj strani stoji da su ga izlili radni-

ci Vojno-tehni~kog zavoda u Kragujevcu.

Ovo zvono sa~uvano je do dana{wih dana a imalo je burnu i zanimqivu

pro{lost. Prema kazivawu starijih qudi ono je godinama bilo postavqeno

visoko izme|u dva velika bresta, te se wegov zvuk ~uo i na udaqenosti od 7 ki-

lometara. Wegova zvowava ozna~avala je po~etak i zavr{etak ~asova u {ko-

li. Kako su u prvoj polovini 20. veka ~asovnici u Popu~kama bili prava

Nedeqko Radosavqevi}

24

27 Qubomir Pavlovi}: ZANIMQIVI QUDI, „Srpski kwi`evni glasnik“, Beograd,

XI/1911, sv. 4, str. 268 – 276

28 Po starom kalendaru

29 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ Popu~ke, Zapisnik sa sastanka [kolskog odbora

retkost, to su na zvuk ovog zvona me{tani zapo~iwali ili zavr{avali mnoge

zna~ajne i precizne poslove.

^im je po~eo Prvi svetski rat, okupator je po~eo pqa~kati i oduzimati

sve, a naro~ito metale i druge dragocenosti. Me{tani su se na vreme doseti-

li da im ovo mamutsko zvono mo`e biti interesantno pa su ga sklonili na si-

gurno mesto. Kad se prokleti rat zavr{io, zvono je vra}eno tamo gde je i pre

bilo pa je opet slu`ilo u iste svrhe.

O~ekuju}i sli~ne reakcije Nemaca tokom Drugog svetskog rata me{tani

Borislav – Borko Janki}evi} i @ivojin M. Radoji~i} organizovali su akci-

ju da se ono opet skine sa drve}a i sa~uva. Ovog puta zakopali su ga pod patos

jedne od u~ionica. Kad su taj posao obavili, pozvali su Borivoja Kulin~evi-

}a, de~aka iz susedstva {kole, i saop{tili: „Ako mi izginemo, ti zapamti

gde je zvono zakopano pa u~itequ poka`i“.30 Na sre}u i oni su pre`iveli sve

te ratne strahote a zvono je ponovo “radilo” svoj posao.

Posle Drugog svetskog rata bilo je postavqeno izme|u dva velika bagre-

mova stabla u {kolskom dvori{tu do puta. Na tom mestu stajalo je sve do se-

damdesetih godina pro{log veka dok bagremovi nisu po~eli da se su{e i

propadaju. Kad je zapretila opasnost da popuste pod wegovim teretom i ugro-

ze de~iju bezbednost skinuto je i danas se nalazi u holu {kolske zgrade. Vi{e

nije u upotrebi ali svojom veli~inom, izgledom i patinom predstavqa ret-

kost i kod starijih posetilaca {kole budi nostalgi~na se}awa na davna pro-

hujala vremena.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

25

Staro {kolsko zvono

30 Kazivawe Radomira Radoji~i}a, penzionera iz Popu~aka, sina @ivojinovog

2. ORGANIZACIONE PROMENE

Kao {to je ve} re~eno, organizovan i sistemati~an rad na obrazovawu i

vaspitawu pripadnika najmla|ih generacija ovog sela po~eo je {kolske

1900/01. godine. Tada je u Popu~kama radilo izdvojeno odeqewe Osnovne

{kole u Rabrovici. Ve} slede}e godine ovde se osniva samostalna ~etvorora-

zredna Osnovna {kola. U~enici sva ~etiri razreda u~ili su u jednom kombi-

novanom odeqewu.

Narednih godina broj u~enika raste pa dolazi do obrazovawa i drugog

odeqewa i anga`ovawa novog u~iteqa. Takvo stawe }e dugo potrajati s

mawim ili ve}im promenama u broju u~enika. Prema tome, nekad su svi u~ili

u jednom, nekad u dva, pa i u tri odeqewa. Tek krajem pedesetih godina us-

taquje se broj u~enika i od tada svaki ni`i razred radi u posebnom odeqewu.

Posledwih godina ima primera da se u ni`im razredima obrazuju i po dva

odeqewa.

Dru{tvenim planom razvoja sreza Vaqevo (1961-1968) predvi|eno je da

jo{ dve seoske ~etvorazredne {kole u op{tini Vaqevo dobiju i vi{e razrede.

Op{tim naporima dru{tva i podr{kom me{tana stvoreni su uslovi da,

{kolske 1961/62. godine, i u Popu~kama bude otvoren peti razred, a narednih

godina i slede}i razredi. Me|utim, ve} 1968. godine, u Srezu vaqevskom pri-

hva}en je sistem mati~nih i centralnih {kola, pa je pokrenuta inicijativa

da se {kole: u Popu~kama pripoje Dowoj Grabovici, Goloj Glavi, Brankovi-

ni, Pri~evi}u i Stavama.

Zaposleni u {kolama u Popu~kama i Dowoj Grabovici na referendumu,

odr`anom 6. XI 1970. godine, doneli su odluku o spajawu ove dve {kole u jednu

sa sedi{tem u Dowoj Grabovici, pa je {kola u Popu~kama nastavila rad kao

weno izdvojeno odeqewe. Istine radi treba naglasiti da ‘iteqi sela pa i

kolektiv {kole nije bio za tu integraciju. Prvi referendum nije uspeo. Dru-

gi je uspeo pod jakim pritiskom politi~kih struktura i izvr{ne vlasti.31 Za

direktora te {kole postavqen je nastavnik Dobri Rangelov (Plo~e, Dimi-

trovgrad, 1927), dotada{wi direktor {kole u Dowoj Grabovici, dok je ne-

davno preminula Miroslava Trnavac, dev. @ivi} (Ra~a Kragujeva~ka, 1931 –

Vaqevo, 2002), dotada{wi direktor {kole u Popu~kama, imenovana za pomo-

}nika.32 Posle Rangelova, neko vreme direktor te {kole bio je Milan Jova-

novi}33. Prinudna integracija kasnije se odrazila na me|uqudske odnose i

ukupan rad, pa je bila uvedena i prinudna uprava a za v.d. direktora imenovan

je @ivadin Rankovi}34. Po ukidawu prinudne uprave, za direktora je izabran

Borislav Mati} (Gorwa Tre{wica, Qubovija, 1934) u~iteq, od 1966. godine

Nedeqko Radosavqevi}

26

31 Kazivawe Tome Luki}a, nastavnika u penziji iz Popu~aka

32 Arhiva Osnovne {kole „Desanka Maksimovi}“ Vaqevo

33 Po razre{ewu du`nosti direktora radio na pitawima fizi~ke kulture u Vaqevu

34 Kasnije radio kao referent prosvete u organima uprave op{tine Vaqevo

direktor Osnovne {kole u Dowoj Qubovi|i kod Qubovije. Od 1967. godine

bio je direktor ove {kole do odlaska u penziju.

Osam godina posle spajawa ovih {kola, sagra|ena je nova velika i velele-

pna {kolska zgrada u vaqevskoj prigradskoj mesnoj zajednici Novo naseqe,

kasnije nazvanoj „Bratstvo-jedinstvo“. U wene prostorije preseqava se u~e-

ni~ki i nastavni~ki kolektiv {kole iz Dowe Grabovice i tako se obrazuje

sedma vaqevska {kola, prvo nazvana „Vaqevski narodnooslobodila~ki par-

tizanski odred“ a sada „Desanka Maksimovi}“. Po{to je nova {kola imala

izuzetne uslove za rad, odlu~eno je da se vi{i razredi u Popu~kama zatvore i

da se u~enici dovoze specijalnim autobusima na nastavu u Vaqevo. Pored ma-

terijalnih, organizacionih i vremenskih problema, ova odluka izazvala je i

niz drugih te{ko}a. Zato se posle nekoliko godina aktivira ranija odluka

da se ponovo u Popu~kama organizuje nastava i u vi{im razredima. Nakon to-

ga ovde radi izdvojeno odeqewe Osnovne {kole „Vaqevski NOP odred“ iz

Vaqeva. U to vreme direktor je nastavnik Milinko Stojanovi} (Gori},

Vaqevo, 1934) a od 1984. godine pomo}nik Toma Luki} (Sova~, Vaqevo, 1935),

nastavnik matematike iz Popu~aka, koji je istovremeno bio rukovodilac

ovog isturenog odeqewa. Posle odlaska Stojanovi}a i Luki}a u penziju, di-

rektor postaje profesor Dragi{a Petrovi} a za pomo}nika je postavqen To-

mislav Sandi}, prvo u~iteq a potom nastavnik razredne nastave u isturenom

odeqewu u Dupqaju.

Na predlog Ministarstva prosvete Republike Srbije, 1. septembra 1999,

ovo izdvojeno odeqewe transformisano je u samostalnu {kolu. Zna~ajan do-

prinos toj odluci dao je biv{i u~enik ove {kole Borislav Radoji~i}35, u to

vreme odbornik Popu~aka u Skup{tini op{tine Vaqevo i predsednik wenog

Izvr{nog odbora, a posle osamostaqivawa {kole, i prvi predsednik wenog

{kolskog odbora. Nakon sprovedenog konkursa, za direktora je postavqen

Tomislav Sandi} (Vrelo, Ub, 1950), koji je u me|uvremenu stekao i visoku

{kolsku spremu, pa se i sada nalazi na toj du`nosti.

3. USLOVI @IVOTA I RADA

Novi Zakon o osnovnim {kolama, od 13. februara 1883, dosta je jasnije i

odre|enije regulisao izdr`avawe osnovnih (narodnih) {kola i obaveze

wihovih osniva~a. Najva`nija novina u tom zakonu je osnivawe {kolskih op-

{tina koje prakti~no preuzimaju obaveze oko izdr`avawa {kola, posebno

kada se radi o ubirawu {kolskog prireza i wegovom namenskom tro{ewu.

Zbog siroma{tva seoskih op{tina i brojnih obaveza, stalno se kuburilo sa

nedostatkom finansijskih sredstava i {kole su bile slabo opremqene. Tim

zakonom regulisano je da se {kole mogu osnivati ako ima najmawe trideset

|aka i ako su obezbe|ene osnovne materijalne pretpostavke za wihov rad.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

27

35 Diplomirani ekonomista, sada direktor AD „Inos-Angrosirovina“ u Vaqevu

3.1. [kolski odbor

Uvedena je obaveza osnivawa {kolskih odbora koji se staraju o obezbe-

|ewu stanova i ogreva za {kole i u~iteqe; o nabavci {kolskog inventara i

u~ila; da |aci redovno poha|aju nastavu a mogli su izricati i „zakonske san-

kcije prema neodgovornim roditeqima“, itd. Te odbore sa~iwavali su: pred-

sednik politi~ke op{tine u kojoj je {kola, odnosno kmet, a ako je on spre~en,

u~iteq ili upraviteq i po jedan gra|anin iz svakog sela ili zaseoka koji ~i-

ni {kolsku op{tinu.

U skladu sa tim zakonom, jo{ u jesen 1901, u Popu~kama je osnovan prvi

{kolski odbor u sastavu: predsednik Petar Radosavqevi} (Jakovqevi}) i

~lanovi Dragi} Filipovi}, Nenad Ni}iforovi} i Mijailo Jakovqevi},

u~iteq Milan Ranisavqevi}, kao poslovo|a. Prva sednica tog odbora

odr`ana je 10. oktobra 1901. godine a pored upoznavawa sa aktima okru`nog

{kolskog nadzornika razmatrana su i neka aktuelna pitawa. Odlu~eno je da

se ispi{e Dragoslav, sin @ivojina Milanovi}a, a da se umesto wega upi{e

Rosa, k}i Ranka Grbi}a.36

Iz zapisnika sa sednica tog tela mo`e se saznati niz zanimqivih detaqa

iz ‘ivota i rada ove {kole. Tako su, na primer, na sednici ovog odbora,

odr`anoj 11. decembra 1901, za |ake ove {kole prihva}eni su: Milan Panti},

u II, a Svetislav i Svetomir Stojanovi} u III razred, dotada{wi u~enici

osnovne {kole u Vaqevu, svi iz Gori}a. Postavqeno je pitawe kako je u ovu

{kolu upisan Bo`idar, sin Ranisava Jakovqevi}a iz Pri~evi}a, i doneta

odluka da se kupi jo{ nekoliko |a~kih klupa.37

Na IV sednici [kolskog odbora, odr`anoj 28. decembra 1901, odato je pose-

bno priznawe {kolskom nadzorniku Qubomiru Pavlovi}u za nesebi~nu po-

mo} i podr{ku oko otvarawa {kole. Istovremeno, odlu~eno je da se kazne, od

0,20 do 5,00 dinara, roditeqi ~ija deca neredovno poha|aju nastavu. Od tih ka-

zni napla}eno je 12 dinara i deo je iskori{}en za nabavku nekih alata.38

Odluka da se u {kolsku op{tinu prime i ‘iteqi zaseoka Pimi}i u

Dupqaju doneta je na sednici Odbora, 25. avgusta 1902. godine. Me|utim, ona

nije bila kona~na sve dok je nije odobrio Okru`ni {kolski odbor, 24. janu-

ara 1904. Na narednoj sednici usvojen je program rada za nastupaju}u {kolsku

godinu. Tada je ustanovqen odmor, od 23. do 30. septembra 1902, za berbu je-

sewih plodova. Bilo je re~i i o obezbe|ewu ogreva za predstoje}u zimu i

zakqu~eno da se to pitawe re{i preko |a~kih roditeqa39.

Sli~nih aktivnosti ovog odbora bilo je mnogo. Skoro svake godine

mewao se deo ~lanova tog odbora, pa je kroz wega pro{lo dosta qudi. Predse-

dnici bili su: Dragi} Filipovi}, Jeremija Janki}evi}, Milovan Grbi},

Nedeqko Radosavqevi}

28

36 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ u Popu~kama, Zapisnici sa sednica [kolskog odbora

37 Isto

38 Isto

39 Isto

Miailo Despotovi}, Bo`idar Antonijevi}, Dragutin Staki}, Milosav Mi-

lovanovi} i drugi.

3. 2. [kolske zgrade

Ve} je re~eno da je Osnovna {kola u Popu~kama po~ela sa radom u staroj

op{tinskoj zgradi.40 Jedan od razloga {to {kolske zgrade nisu br`e i u ve-

}em broju gra|ene bila je vrlo duga~ka i dosta komplikovana procedura koja

je prethodila ovim poslovima. Zna se da je jo{ Vasa Pelagi} pisao: „Svaka

{kola, ili mora biti sagra|ena po planu nauke o zdravqu, ili boqe da je

nema.“

Nova {kolska zgrada podignuta je tokom 1902. Nema preciznijih podata-

ka o wenoj veli~ini, izgledu i rasporedu prostorija. Zna se da je bila sazida-

na od cigle i da je u woj postojala |a~ka soba, u kojoj su |aci iz udaqenijih

ku}a boravili posle nastave, obedovali i spavali. Tako|e, ostalo je zabe-

le`eno da su prekora~eni planirani tro{kovi za wenu izgradwu u iznosu od

2 390,35 dinara. Za pokri}e tih dugovawa uzet je kredit od Vaqevske zadruge.41

[kolska zgrada u Popu~kama vi{e puta je renovirana, ponovo zidana i

dogra|ivana. Nakon Drugog svetskog rata ona je imala samo dve u~ionice, sa

75 kv m. povr{ine i 55 u~eni~kih mesta. Tokom 1950, putem samodoprinosa

prikupqena su sredstva za wenu dogradwu i adaptaciju. Te godine ona je te-

meqno rekonstruisana i dogra|ena je jo{ jedna u~ionica42. Krajem pedesetih

godina dogra|ena je jo{ jedna u~ionica, pro{ireni u~iteqski stanovi i

izvr{ena popravka krovne konstrukcije.

[kolske 1962/63. godine zaveden je novi mesni samodoprinos u novcu i ra-

dnoj snazi a uzet je i kredit. Tada je kupqeno 6.000 komada cigle, 2.500 komada

crepa, 70 kubika {odera, 60 kubika peska, 10 kubika dasaka, itd. Potom je te-

meqno rekonstruisana i dosta pro{irena {kolska zgrada. Projekat je ura-

dio Aleksandar Trnavac, gra|. in`ewer iz Vaqeva.43 Ovom aktivno{}u

stvoreni su najosnovniji uslovi za organizaciju i izvo|ewe predmetne nasta-

ve. U razgovorima o ovoj dogradwi Miodrag Luka Terzi}, zemqoradnik iz

Popu~aka, na sednici [kolskog odbora, odr`anoj 1. oktobra 1963, vizionar-

ski je predlagao da se u okviru nove {kole grade u~eni~ke radionice i fis-

kulturna sala i zato dao vi{e argumenata.

Ne{to kasnije u {kolskom dvori{tu sagra|ena je stambena zgrada u kojoj

se nalaze ~etiri stana za prosvetne radnike. Ona je dobro do{la za prihvat

svih koji su dolazili sa strane ali i za obezbe|ewe deficitarnih kadrova.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

29

40 [kolski odbor na sednici odr`anoj 20. 05. 1929. doneo odluku da dve prostorije u toj zgra-

di ustupe na kori{}ewe Popu~anskoj zadruzi za poqoprivredni kredit

41 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ Popu~ke, Zapisnici sa sednica [kolskog odbora

42 NN: VELIKO U^E[]E ^LANOVA FRONTA U POSEBNIM BRIGADAMA, „Novi da-

ni“, Beograd,br. 1 od 07. 01. 1950, str. 4

43 Wegova supruga Miroslava Trnavac kasnije }e postati jedan od direktora ove {kole

Pre neku godinu temeqno je rekonstruisana. Sada u woj stanuju: Milena Jova-

novi}, Milivoje Zori}, Zvonko Leki} i Ratko Jorgi}.

[kola u Dupqaju otvorena je tridesetih godina kao izdvojeno odeqewe

{kole u Rabrovici. Sada{wa {kolska zgrada sagra|ena je 1947. godine.

U vezi sa {kolskom zgradom u Zabrdici, podignutoj u lepom seoskom am-

bijentu, postoje neke nejasno}e. Prema nekim podacima, jo{ 1923. godine u

ovom selu po~ele su pripreme za izgradwu {kolske zgrade. Kraqevska banska

uprava Drinske banovine iz Sarajeva je navodno zbog politi~ke podeqenos-

ti sela, 27. avgusta 1920. godine, donela odluku da se u ovom selu sa oko 120 ku-

}a i od 180 do 190 poreskih glava i 40-ro dece za {kolovawe grade dve {kole.

Koliko znamo to nije realizovano, ve} je pred Drugi svetski rat sagra|ena

zgrada koja se i sada koristi.

3.3. [kolsko dvori{te

Od samog osnivawa {kola u Popu~kama imala je prostrano i lepo dvori-

{te, u povr{ini od 90 ari. Prakti~no je podeqeno na tri-~etiri dela: pros-

tor oko {kolske zgrade, sa ili bez nastavni~kih stanova, koji se koristi za

okupqawe, dru`ewe i igru |aka; drugi deo su tereni za male sportove i deo

koji je trenutno neobra|en a nekad je slu`io za ba{tu ili vrt. Ostalo je zapi-

sano da je nekad u tom delu bilo 25 stabala {qiva, 10 kru{aka, 5 jabuka, 10 du-

dova i sli~no. To {kolsko imawe pod rukovodstvom u~iteqa Milorada

Grbi}a mnogima je slu`ilo kao uzor.

I kasnije na tom prostoru bivala je {kolska ba{ta. U woj su se |aci obu-

~avali osnovnim poqoprivrednim radovima. Proizvodi iz we uglavnom su

kori{}eni za |a~ku kuhiwu, ali su i u~iteqi imali deo svoje ba{te. Neko

vreme o toj ba{ti brinula je |a~ka zadruga ali se to pokazalo nerentabil-

nim. Kada je uvedena nastava iz poqoprivrede, slu`ila je i kao poligon za

prakti~ne ve`be. \aci su povremeno anga`ovani i za obavqawe lak{ih se-

zonskih poslova na imawima Poqoprivrednog dobra „Iverak“ i Zemqora-

dni~ke zadruge Popu~ke, odnosno Vaqevo, kada joj se pripojila popu~anska

zadruga.

Nekada je u {kolskom dvori{tu, pored vo}a, bilo borova, topola, smre~a

i drugog ukrasnog drve}a. Tu su bile i lepe cvetne aleje, pa je odavalo lep uti-

sak, naro~ito u prole}e kad sve ozeleni i procveta. Ovde su ranije organizo-

vani seoski va{ari i druga slavqa, naro~ito povodom Spasovdana i

Ivawdana. Da bi se za{titili travwaci i ru`i~waci, {kolske vlasti su

izdavale zabrane da se koristi u te svrhe, kao i {kolske prostorije za igran-

ke i neke druge aktivnosti.

Za{tita {kolske imovine i stvarawe sigurnog i bezbednog ambijenta za

prihvat |aka zahtevali su da {kolsko dvori{te bude ogra|eno. Zato se to pi-

tawe ~esto nalazilo na dnevnom redu sednica [kolskog odbora. Jo{ 10.

aprila 1902. godine, doneta je odluka da se {kolsko dvori{te ogradi plotom.

Kasnije je, u vi{e navrata, kori{}ena perda, a u leto 1975, postavqena je i be-

Nedeqko Radosavqevi}

30

tonska armatura sa metalnom ogradom. Na tom poslu naro~ito su se anga`o-

vali nastavnici: Tomislav Luki}, Dmitar Stojanov i Qubivoje Adamovi} i

Radovan Raleti}, sekretar {kole.44 Drugi deo {kolske imovine obi~no je

bio ogra|en ‘ivom ogradom, ili bodqikavom `icom.

Pored glavne {kolske zgrade, u ovom dvori{tu nalazili su se jo{ neki

objekti. Prvo je tu bio op{tinski ~ardak u kome je ~uvana hrana za pomo} se-

oskoj sirotiwi. Po{to mu tu nije bilo mesto, a ve} je i dotrajao, na sednici

[kolskog odbora 2. februara 1902, odlu~eno je da se pismeno od Op{tine lu-

kava~ke zatra`i da izda nalog kmetu da se on poru{i i da se skloni wegova

gra|a da daqe ne propada.

U {kolskom dvori{tu uvek je bilo drugih objekata, poput bunara ili

pumpe za vodu, {kolskih klozeta, {upa za ogrev i sli~no. Do {ezdesetih go-

dina tu su bile: staja za stoku, sviwaci, koko{iwci, pa i p~elarnik. U {kol-

skom buxetu za 1911. godinu bila su planirana sredstva za podizawe {kolske

zvonare, ali izgleda da to nije realizovano, po{to se o tome razgovaralo i na

sednici [kolskog odbora, 23. oktobra 1940. godine.

Tokom 1996, asfaltiran je put od Druma45 do {kole i deo {kolskog dvori-

{ta gde je podignut sportski poligon, odnosno tereni za male sportove (ko-

{arku, odbojku, rukomet i mali fudbal).

3. 4. Oprema

Kao i ve}ina seoskih {kola u na{em kraju i ova je stalno kuburila sa ne-

dostatkom {kolskog inventara i u~ila. Pokojni Radoje ^ubrovi}, u~enik je-

dne od prvih generacija, kazivao mi je kako u po~etku nisu imali ni dovoqno

stolica i klupa za sedewe te su morali donositi trono{ce ili pawi}e. Da

ovo svedo~ewe nije bez osnova, pokazuje i podatak da se ~esto na sednicama

[kolskog obora razgovara o nabavci {kolskih klupa46, raznog sitnog in-

ventara i alata. Izgleda da se u neko vreme dosta mu~ilo i sa vodom kada su

nabavqane kace, burad, vidrice i druge posude za vodu.

Zna~ajnu stavku u {kolskom buxetu svake godine predstavqalo je kre~ewe

i teku}e odr`avawe {kolske zgrade. Sve do {ezdesetih godina, {kola nije

imala elektri~nog osvetqewa, ni {kolski toaleti vode. [kolski odbor

brinuo je o obezbe|ewu ogreva za {kolu i u~iteqa. Neretko taj problem je re-

{avan tako {to su zadu`ivani roditeqi koji }e dati drva, izvr{iti wihovu

se~u, dovu}i ih i uskladi{titi.

Pored klupa, u~ionice su bile opremqene samo tablama, nastavni~kim

stolovima i stolicama. O nastavnim u~ilima te{ko da se mo`e i govoriti.

Imali su po koju ra~unaqku, globus, kartu, reqef, sliku i sli~no. Za-

nimqivo je da su do Drugog svetskog rata skoro svake godine u {kolskom

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

31

44 Q. Adamovi}: [KOLSKO DVORI[TE – PRIMER", Vaqevo, br.1383, 25. 07. 1975, str. 5

45 Raskrsnice zna~ajnih putnih pravaca koji su ve} bili asfaltirani

46 Pre svih skamija

buxetu bila planirana sredstva za nabavku slika W.v. Kraqa.47 Ostaje dile-

ma da li su one tako brzo uni{tavane da bi se nabavila nova i lep{a slika,

ili je ne{to tre}e u pitawu.

Ni pojedina~ni standard |aka nije bio mnogo boqi. Dok sada{wi |aci nose

ogromne torbe i ran~eve pune raznih uxbenika, pribora i opreme, u prvih pede-

setak godina naj~e{}i rekviziti bili su bukvar, tablica i kreda. Crna „kame-

na“ tablica, uokvirena drvenim ramom, iscrtana belim ili crvenim linijama,

zamewivala je mnoge sveske, ve`banke, blokove, rokovnike i ko zna {ta jo{. Uz

pomo} krede ili kakve druge tvr|e pisaqke, koja je ostavqala tragove, slu`ila je

za pisawe, ra~unawe, pa i crtawe. Vodom natopqen sun|er~i}, ili kakva krpi-

ca, sve bi to za tren izbrisali i po woj se moglo ponovo pisati.

Mnoga deca u {kolu su dolazila slabo obu~ena i obuvena, a i sa hranom se

oskudevalo. Ve}ina je nosila na sebi po dve prtene ili kle~ane torbice. U je-

dnoj su kwige, sveske i {kolski pribor48, a u drugoj49 dnevni obrok hrane, po-

{to se u {koli ostajalo dugo. Naj~e{}e su no{ene po dve-tri kri{ke hleba

namazane kajmakom, xemom ili pekmezom, po koje par~e slanine ili suvog me-

sa, glavica luka, bareno jaje i ne{to sli~no.

Povremeno u ovoj {koli bio je organizovan rad |a~ke kuhiwe. Poznato je

da je ta kuhiwa 1965. godine imala prihod od 197.920, a rashod od 183.099 di-

nara, {to zna~i da je ostvarila vi{ak od 14.281. dinara. Preko Crvenog

krsta i drugih humanitarnih organizacija dobijano je mleko, bra{no, kon-

zerve i jo{ poneka namirnica.

Lo{i uslovi rada, slaba ode}a i neadekvatna ishrana dovodili su do pov-

remenih pojava epidemija pa i kra}ih prekida nastave. Tako je, na primer, od

20. januara 1902. do 2. februara 1903. godine bio obustavqen rad ove {kole

zbog velikih bogiwa. I 1907, pa i nekih drugih godina, dolazilo je do priv-

remene obustave nastave u {koli zbog pojava epidemija. Da bi se ubla`ile ne-

gativne posledice, 12. januara 1905, osnovan je \a~ki fond, nastao

prikupqawem dobrovoqnih sredstava. Ve} na po~etku imao je na raspola-

gawu 248,90 dinara.

3.5. Finansije

Ministarstvo prosvete obezbe|ivalo je plate u~iteqima i drugim pro-

svetnim radnicima. Svi drugi tro{kovi padali su na teret {kolskih op-

{tina koje su sredstva ubirale putem prireza i na druge na~ine, pa se do wih

izuzetno te{ko dolazilo. Zato je u {kolama bio stalni zahtev da se obezbedi

wihovo finansirawe iz sigurnijih izvora.

Evo kako je izgledao buxet ove {kole za {kolsku 1903/04. godinu, kada je

trebalo obezbediti 939 dinara. Najve}e stavke bile su plata {kolskog po-

Nedeqko Radosavqevi}

32

47 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ Popu~ke, Zapisnici sa sednica [kolskog odbora

48 Zvana kwi`ara

49 Zvanoj hlebara

slu`iteqa (300 din.), izgradwa {kolskog nu`nika (200 din.), za ogradu oko

dvori{ta (160 din.), za pretplatu na listove i ~asopise (73 din.), za nabavku

kwiga za nagrade najboqih u~enika itd. Sre}om te godine zna~ajna sredstva po-

tra`ivana su od Op{tine lukava~ke na ime sakupqenih prireza za decu iz Pimi-

}a i Lukavca, koja su ovde poha|ala nastavu a {kolarina nije upla}ivana.50

Skoro svake godine najve}i deo raspolo`ivih sredstava tro{en je za odr`a-vawe i zagrevawe {kolske zgrade. Drugi deo i{ao je za plate poslu`itequ i na-bavku osnovnih nastavnih sredstava. Iz zapisnika {kolskih odbora uo~qivi subrojni i raznovrsni primeri tro{ewa i ovako skromnih {kolskih sredstava.Tako su, na primer, u {kolskom buxetu za 1905. predvi|ena sredstva za nabavkukalemarskog pribora i organizaciju kalemarskog te~aja.

[kolski odbor 16. oktobra 1906. ima pred sobom materijalno-finansij-sko poslovawe u prethodne tri godine, a bio je prisutan poznati u~iteqMarko Antonovi}, kao ~lan Okru`nog {kolskog odbora iz Vaqeva. Konsta-tovano je da ne postoji sva potrebna dokumentacija o poslovawu za 1904. i1905. godinu, pa je dat nalog da se uo~eni nedostaci otklone u roku od 8 dana iobezbede sva potrebna dokumenta.51

Na istu temu razgovaralo se i 4. decembra 1906. pa su utvr|ena dugovawa izprethodnog perioda i zakqu~eno da se ne mogu ubrzo namiriti, jer slobodnihsredstava nema, a nisu ni planirana u buxetu. Dugovalo se, pre svega, Dr`av-noj {tampariji za pretplatu na „Srpske novine“ i „Prosvetni glasnik“;Vladimiru Mati}u, kwi`aru iz Vaqeva, za uzeta u~ila; Marinku Mati}u, zaobavqene radove oko {kole, i za kwigu „Znameniti Srbi“.52

Godinama je ova {kola bila pretpla}ena na desetak poznatih listova, ~a-sopisa i drugih publikacija. Usled nedovoqnih finansijskih sredstava,[kolski odbor je doneo odluku da se wihova daqa pretplata otka`e. I sadaima sli~nih problema, posebno kada je re~ o u~e{}u na takmi~ewima, odla-zak na ekskurzije ili prisustvo manifestacijama od {ireg dru{tvenog zna-~aja. Ti problemi se obi~no re{avaju sponzorstvom i donatorstvomimu}nijih |a~kih roditeqa.

4. NASTAVA I NASTAVNI PLANOVI

Po Zakonu o osnovnim {kolama, koji je stupio na snagu 1. septembra 1898, i

po kome je po~ela raditi Osnovna {kola u Popu~kama, zadatak osnovne {kole,

kao op{te vaspitne ustanove, bio je „da u~i i vaspitava ‘ensku i mu{ku decu od

5. do 15. godina“. U to vreme ova {kola je imala ~etiri razreda a u woj su se izu-

~avali slede}i predmeti: nauka hri{}anska, osnovi prirodnih nauka i jestas-

tvenica, ra~unica i geometrijski oblici, poqoprivredne nauke53, crtawe i

krasnopis, gimnastika, ru~ni rad i pouke za doma}ice54.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

33

50 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ Popu~ke, Zapisnici sa sednica [kolskog odbora

51 Isto

52 Isto

53 U~ile su se samo u seoskim osnovnim {kolama

54 U~ila su samo ‘enska deca

[kolska godina u seoskim {kolama po~iwala je 1. septembra a zavr{ava-

la se 15. juna naredne godine. Osim u toku letweg raspusta predavawa nisu

odr`avana u nedeqne i prazni~ne dane, svakog ~etvrtka po podne, o Bo`i}u

od 23. decembra do kraja kalendarske godine55, o Uskrsu od Velikog ~etvrtka

do Tomine nedeqe. Seoske {kole nisu radile i sedam dana u vreme berbi naj-

zna~ajnijih poqoprivrednih proizvoda, kada to mesni {kolski odbor

odredi.

Svako mu{ko i ‘ensko dete, po zakonu, bilo je du`no da zavr{i osnovnu

{kolu. Primana su deca koja 1. septembra ne budu mla|a od sedam ni starija

od deset godina. Prvenstveno su upisivana mu{ka deca i ‘enska koju su rodi-

teqi hteli da {koluju. Svako dete upisano u {kolu moralo je redovno poha-

|ati nastavu a za neuredno dola`ewe ka`wavani su roditeqi.

Ako u {koli nema vi{e od 70 u~enika, sa wima je radio jedan u~iteq. Odbor

{kole popu~anske, ve} 19. jula 1903. godine, konstatuje da postoji slobodna

u~ionica, da ima dovoqan broj |aka i da ima stan za u~iteqa, pa predlo`i da

se ovde obrazuje i drugo odeqewe. [kolski nadzornik obavestio je mesni

{kolski odbor da je ministar prosvete i crkvenih poslova svojim aktom od 26.

avgusta 1903. dao saglasnost za dva nova odeqewa. Po tom dopisu, prvo

odeqewe sa~iwavali su u~enici drugog razreda a ostala tri drugo.

4.1. Do Prvog svetskog rata

Dinasti~ka promena na prestolu Srbije, maja 1903. nije donela samo odla-

zak sa vlasti posledweg Obrenovi}a i povratak Kara|or|evi}a, ve} je imala

odraza i na sistem {kolstva kod nas. Usvajawem Zakona o narodnim {kolama,

od 2. maja 1904. do{lo je do vi{e promena, pa i izvesne demokratizacije. Je-

dna od zna~ajnijih novina u wemu je da se veronauka smatra ravnopravnim

predmetom sa drugima, ~ime prestaje dominantan uticaj crkve u na{em {kol-

stvu. Po jednoj normi tog zakona {kolska godina traje od 1. septembra do 1.

jula slede}e godine. Odredba o besplatnom {kolovawu omogu}ila je da {kola

postane dostupna i siroma{noj deci. Zna~ajna novina tog zakona je i uvo|ewe

roditeqskih sastanaka.

Kraq Petar I Kara|or|evi} 19. aprila 1914. potpisao je novi Zakon koji

{kolama daje zadatak „da vaspitaju decu u narodnom duhu i da ih spremaju za

gra|anski ‘ivot, a naro~ito da {ire prosvetu i narodnu pismenost u narodu“.

4.2. Proslava stogodi{wice Prvog srpskog ustanka

Povodom stogodi{wice po~etka Prvog srpskog ustanka u Srbiji organi-

zovana je velika op{tenarodna svetkovina. Tim povodom Qubomir Stojano-

vi}, tada{wi ministar prosvete i crkvenih poslova, dopisom P. br. 99 od 3.

januara 1904. zatra`io je da se u tu proslavu ukqu~e sve narodne {kole na te-

Nedeqko Radosavqevi}

34

55 Po starom kalendaru

ritoriji Srbije, pa pi{e: „Se}aju}i se velikih dela na{ih predaka razvija-

}e se qubav prema Otaxbini i wihovim patriotskim ose}awima u du{ama

mladih u~enika, a ako se za ovu svetkovinu zgodna prilika uka`e i ako pro-

gram bude lepo pode{en, nesumwivo je da }e ova proslava uspe{no poslu`iti

i izvo|ewu najvi{eg vaspitnog zadatka koji imaju narodne {kole, kao prve i

najva`nije {kole.“

Zato je preporu~io {kolskim nadzornicima da se dogovore sa u~iteqimakada }e ko svetkovati ovu godi{wicu i kakav }e program pripremati. Istov-remeno svima wima sugerisano je da se to organizuje u toplije dane, po mogu-}nosti u prirodi – negde u poqu ili {umi.

Ve} 9. februara 1904. novi ministar prosvete i crkvenih poslova QubomirDavidovi}, svojim dopisom, podse}a {kolske i druge vlasti da se povodomovakvih jubileja u drugim i bogatijim zemqama podi`u spomenici i spo-men-ku}e. Po{to na{ narod jo{ uvek nema tih mogu}nosti on predla`e da u~e-nici narodnih {kola u~ine jo{ lep{e i plemenitije delo. „Oni mogu zasaditisvako u svom vrtu ili dvori{tu poneko drvo {iroko i blagorodno i da je dugogveka, pa kad ostare preda}e taj ‘ivi spomenik u amanet svojim mla|ima. Pre-dla`emo da urede i zasade drve}e u {kolskom dvori{tu, da po{ume neki golibreg, da ukrase put kojim se ide ka {koli, itd.“- stoji u wegovom dopisu.56

Ostalo je zapisano da se [kolski odbor [kole popu~anske upoznao saovim dopisima 11. aprila 1904. godine i da je podr`ao predlog da se {kola iweni |aci ukqu~e u tu proslavu. Na‘alost, nismo do{li do saznawa kada sui na koji na~in to ostvarili.

4.3. Rad za vreme Prvog svetskog rata

Ratni vihori koji su tokom balkanskih i Prvog svetskog rata zahvatiliove prostore, naneli su dosta neprilika srpskom {kolstvu pa i {koli u Po-pu~kama. Mnogi u~iteqi, biv{i u~enici a pogotovo |a~ki roditeqi na{lisu se u borbenim jedinicama koje su imale zadatak da brane slobodu i nezavi-snost zemqe. Me|u onima koji su bili u poziciji da i na delu potvrde svoj pa-triotizam na{li su se tada{wi u~iteq {kole popu~anske Milorad Grbi},wegov prethodnik Milan Ranisavqevi}, ali i jedan od onih koji }e kasnijeslu`bovati u ovoj {koli Milorad Ba}a Milisavqevi}. Sre}om, svi supre`iveli te ratne strahote, ali nemali broj |a~kih o~eva te`e je rawen, ne-ki su poginuli a svi zna~ajno osiroma{ili.

Tokom Prvog svetskog rata, Osnovna {kola u Popu~kama skoro da nije ra-dila. Wenu zgradu izvesno vreme koristila je okupatorska vojska, ali onatom prilikom nije bila zna~ajnije o{te}ena. Me|utim, {kolska u~ila i dru-gi inventar bili su skoro uni{teni. O{te}ewa na name{taju procewena suna 14.800 a na u~ilima jo{ 2.100 dinara. Ukupna {teta procewena je na16.900.57 Ipak, okupatorske vlasti su dosta u~inile da {kolske 1917/18. godi-

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

35

56 "PROSVETNI GLASNIK", za 1904. godinu, Beograd

57 mr Mom~ilo Isi}: STRADAWE OSNOVNIH [KOLA U VAQEVSKOM KRAJU U PRVOM

SVETSKOM RATU, Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, Vaqevo, br.19/1984, str. 143-149

ne po~ne nastava u mnogim {kolama, pa i u Popu~kama. O tome da li je {kolate godine radila postoje opre~na mi{qewa.

4.4. Rad u me|uratnom periodu

Nastavni planovi i programi u me|uratnom periodu su vi{e puta

mewani. Posle Prvog svetskog rata primewivan je nastavni plan i program

Kraqevine Srbije iz 1904, koji je inoviran dono{ewem izmena i dopuna Za-

kona o narodnim {kolama od 19. aprila 1914. I nakon toga su{tina plana i

programa ostala je ista a unete su izvesne dopune u programe istorije i

zemqopisa s obzirom da je u me|uvremenu obrazovana nova dr`avna zajednica.

Po tom zakonu nastava je izvo|ena sve do avgusta 1926. kada je usvojen novi i

jedinstveni nastavni plan i program za celu dr`avnu teritoriju.

Prema tom zakonu nastavni predmeti u na{im {kolama bili su: nauka o

veri sa moralnim poukama, srpsko-hrvatsko-slovena~ki jezik, istorija58,

zemqopis, ra~un s osnovama geometrije i geometrijskog crtawa, poznavawe

prirode, prakti~na privredna znawa i umewa prema potrebama konkretnog

kraja, higijena, doma}instvo, ru~ni rad, crtawe, lepo pisawe, pevawe i tele-

sne ve`be po sokolskom sistemu.59

[kolske 1934/35. primewen je, sa mawim izmenama, novi nastavni plan i

program.

4.5. Rad pod okupacijom tokom Drugog svetskog rata

Dramati~ni doga|aji tokom Drugog svetskog rata imali su vi{estruko

negativan uticaj na {kolstvo u celoj zemqi. Veliki problem bio je nedosta-

tak stru~nih kadrova a i deca su neredovno dolazila u {kolu. Ratni sukobi

uzrokovali su i pove}awe tro{kova ‘ivota. Zato u izve{taju Okru`nog na-

~elstva Vaqevo, upu}enom 15. avgusta 1942. Ministarstvu unutra{wih po-

slova pi{e: „Materijalno stawe nastavnika i ~inovnika prosvetne struke je

vrlo te{ko. Naro~ito je te{ko osigurawe wihove ishrane. Mizerne prina-

dle`nosti u sravwivawu sa tr`i{nim cenama i nemogu}nost nabavqawa ‘i-

votnih namirnica ovu situaciju jo{ vi{e ote`avaju. Potrebna nam je hitna

pomo}.“

Prvih ratnih godina kori{}eni su nastavni planovi i programi iz pre-

dratnog perioda. Te`i{te celokupne aktivnosti bilo je usmereno ka naci-

onalnom vaspitawu i obrazovawu, {to je nalazilo izraza i u parolama:

„Mir, red, rad i sloga to je spas Srbije“, „Bog ~uva Srbiju“ i sli~no. U~i-

teqi i drugi prosvetni radnici bili su du`ni polagati zakletvu na vernost

i obavezu da }e se boriti protiv komunisti~ke i masonske delatnosti. Sti-

Nedeqko Radosavqevi}

36

58 U pojedinim krajevima – narodna povest

59 ZAKON O NARODNIM [KOLAMA od 5. decembra 1929. godine – I; SA IZMENAMA I

DOPUNAMA od 7. jula 1930. godine – II deo, Beograd, 1930, str. 10

cao se utisak da je sve bilo usmereno ka stvarawu privida da su prilike u

zemqi normalne.

Radikalnije promene izvr{ene su 30. januara 1943. dono{ewem novog nas-

tavnog plana i programa za sve osnovne {kole na teritoriji Srbije. Iz pret-

hodnog plana i programa zadr`ani su samo predmeti: nauka o veri s

moralnim poukama, ra~un s osnovama geometrije i pevawe. Umesto telesnih

ve`bi po sokolskom sistemu uvedene su samo telesne ve`be i de~je igre. Na

mesto poznavawa prirode i nauke o zdravqu uveden je predmet priroda i ~o-

vekov rad, dok je umesto istorije i zemqopisa uveden jedinstven predmet pod

nazivom otaxbina i wena pro{lost. I na kraju umesto narodnog

srpsko-hrvatsko-slovena~kog jezika uveden je samo srpski jezik i dato mu je

vi{e {est ~asova nedeqno.

I kao {to obi~no biva u sli~nim prilikama rat je zavr{en a ‘ivot je

nastavqen. Jedan od prvih u~iteqa u Popu~kama, Milorad Grbi}, nije do~e-

kao oslobo|ewe. I dosta biv{ih |aka ove {kole ostavilo je svoje kosti na ne-

kom od mnogobrojnih ratnih popri{ta. Neki od wih su poginuli kao

partizani, drugi, kao ~etnici, tre}i kao qoti}evci. Svi oni su verovali da

se bore za slobodu i nazavisnost otaxbine. Palim u partizanskim redovima

podignuta je spomen plo~a na zidu {kolske zgrade.

4.6. Od Drugog svetskog rata

[kolstvo u Srbiji posle Drugog svetskog rata do`ivelo je velike prome-

ne kako u organizacionom tako i u sadr`inskom smislu. Oktobra 1945. donet

je Op{ti zakon o sedmogodi{wem obrazovawu za celu zemqu kojim se na dru-

ga~iji na~in reguli{u vaspitnoobrazovni ciqevi i zadaci. Dono{ewe tog

zakona predstavqalo je jedan od izuzetnih doga|aja u istoriji na{eg {kol-

stva. Me|utim, uslovi za wihovo ostvarewe bili su izuzetno nepovoqni. Ni-

zale su se brojne te{ko}e. Ose}ao se nedostatak {kolskih prostorija,

nastavnih sredstava i drugih u~ila, pa i uxbenika. Dugo vremena kao jedini

uxbenik kori{}ena je ~itanka. Zato su mnogi u~iteqi predavali a |aci vodi-

li bele{ke. Oskudevalo se i u pogledu {kolskog pribora a naro~ito sveski,

blokova, olovaka itd. To je naro~ito bilo izra`eno 1948. godine, u vreme

ekonomske blokade na{e zemqe. Ose}ala se i nesta{ica ode}e i obu}e a u

odeqewima sedeo je veliki broj |aka.

Ve} 1945. donet je prvi nastavni plan i program za osnovne {kole od

prvog do ~etvrtog razreda. On je kratko vreme bio u upotrebi pa je ostao za-

pam}en kao Privremeni nastavni plan i program. U wemu su izvr{ene izme-

ne i dopune u skladu sa promewenim politi~kim okolnostima i novim

socijalisti~kim dru{tvenim odnosima koji su po~eli da se izgra|uju. Zato je

najvi{e promena bilo u sadr`aju predmeta istorija, jer se velika pa`wa po-

klawala zna~aju, ulozi i toku narodnooslobodila~ke borbe. Tim planom bi-

li su obuhva}eni ovi predmeti: srpski jezik, istorija, zemqopis, ra~un,

poznavawe prirode, pisawe, pevawe, telesne ve`be, crtawe i veronauka.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

37

Ve} tokom slede}e godine pripremqen je i donet novi nastavni plan i

program, koji je po~eo da se primewuje od po~etka {kolske 1946/47. godine. U

wemu su bili zastupqeni svi predmeti kao i u prethodnom. I nakon toga bi}e

jo{ izmena i dopuna tih planova i programa sve do 8. jula 1959. kada }e se

usvojiti zajedni~ki nastavni plan i program za jedinstvenu osmogodi{wu

{kolu, odnosno od prvog do osmog razreda. Wegove osnovne karakteristike

su jedinstven plan na celoj teritoriji SR Srbije i uvo|ewe op{tetehni~kog

obrazovawa od IV do VIII razreda.

U godinama posle Drugog svetskog rata velika pa`wa poklawala se opi-

smewavawu odraslih, pa su i ovde organizovani brojni analfabetski te~ajevi.

Prvi takav te~aj po~eo je u jesen 1945. a zavr{en je 25. marta 1946. godine. Poha-

|alo ga je 104 polaznika a vodila ga je Lepa @ivanovi}. Potom je organizovano

jo{ nekoliko sli~nih te~ajeva koje su uglavnom vodili Dragoqub Cveti} i Jele-

na Negi}. Kolika se pa`wa poklawala ovom pitawu, govori i podatak da je 24.

januara 1947. godine obrazovana Komisija za borbu protiv nepismenosti u koju

su u{li: Radovan Koji} i Radisav Grbi}, ispred Mesnog narodnog odbora, Pe-

tar Milosavqevi}, ispred Narodnog fronta, Velimir Vojisavqevi}, ispred

Sindikata, Jovanka Jakovqevi}, ispred AF@, Srboqub Radoji~i}, ispred Om-

ladine, i u~iteqi Jelena Negi} i Dragoqub Cveti}.

Reformom od 1959. primewen je i novi sistem ocewivawa i znatno je

smawen broj u~enika koji ponavqaju razred. Poboq{ani su ukupni rezultati

rada {kola.

U {kolskoj 1963/64. godini uvedena je poqoprivreda kao predmet u VII i

VIII razredu a slede}e godine dolazi i do obrazovawa razrednih zajednica.

Posledwih desetak godina pri Osnovnoj {koli u Popu~kama radi i jedna

vaspitna grupa dece pred{kolskog uzrasta. Rad te grupe organizuje Ustanova

za dnevni boravak dece „Milica No`ica“ iz Vaqeva a {kola obezbe|uje po-

treban prostor. Sa tom grupom dugo je radila vaspita~ica Alma Anti} a sa-

da radi Jelena Rafajlovi}, dev. ]iri}. Zahvaquju}i radu grupe deca se mnogo

br`e i lak{e prilago|avaju obavezama vezanim za polazak u {kolu60.

Godinama se posebna pa`wa poklawala saradwi {kole sa dru{tvenom

sredinom. Pored u~e{}a nastavnog osobqa u svim zna~ajnim akcijama u selu,

treba podsetiti da je {kola bila steci{te raznovrsnih aktivnosti, da su

wenu biblioteku koristili i me{tani, da se na {kolskim terenima odigra-

vala raznovrsna nadmetawa mladih. Mnogi u~enici, pa i nastavnici, {kole

bili su veoma anga`ovani u radu mesnih kulturnoumetni~kih i sportskih

dru{tava. Krajem {ezdesetih i sedamdesetih godina KUD iz Popu~aka imao

je dramsku, literarnu, muzi~ku i folklornu sekciju i davao i po tridesetak

predstava u jednoj sezoni. Tokom 1967. godine Popu~ke su dobile tre}u repu-

bli~ku nagradu a akciji „Tra`imo najure|eniju ku}u i oku}nicu“ a za najure-

|eniju u selu progla{ena je ku}a Miodraga Luke Terzi}a.

Nedeqko Radosavqevi}

38

60 Kazivawe Vesne Burni}, nastavnice razredne nastave u Popu~kama

4.7. Rad {kolskih nadzornika

Verovatno zbog blizine grada i utvr|enih obaveza ovu {kolu redovno su

pose}ivali {kolski nadzornici i drugi koji su bili du`ni kontrolisati

wen rad. Prvi pisani trag o obilasku ove {kole ostavio je okru`ni {kolski

nadzornik Qubomir Pavlovi} 26. marta 1902. Ve} slede}e godine ovde bora-

vi Milan K. Duki}. Kasnije su to ~inili i Mihailo D. Maksimovi}61 i mno-

gi drugi.

U svom izve{taju od 1. oktobra 1920. {kolski nadzornik Jovan Jovanovi},

pored ostalog, pi{e i ovo: „Pohodio sam danas Osnovnu {kolu u Popu~kama,

pregledao rad {kolskog odbora u pogledu snabdevawa i izdr`avawa {kole,

pa sam konstatovao: da je {kola u takvom stawu da jo{ ne mo`e otpo~eti rad

jer je neopravqena i nesnabdevena, ali su {kolu kre~ili i ofarbali vrata i

prozore a u pripremi je i nabavka najnu`nijeg name{taja i nastavnih sred-

stava. Konstatujem tako|e, sa zadovoqstvom, da je i snabdevawe {kole drvima

za ogrev u toku.“62

Taj isti nadzornik 27. juna 1921. ponovo je posetio ovu {kolu i zapisao:

„Pregledao sam rad {kolskog odbora i konstatovao da je snabdevawe i

izdr`avawe {kole nedovoqno i da su {kolske zgrade neopravqene. U smislu

raspisa Gospodina ministra prosvete ON br. 19211, od 9. maja 1921. godine,

nare|ujem: 1. Da se sve {kolske zgrade okre~e i oprave; staja u dvori{tu i

nu`nik }e se potpuno opraviti a {kolsko dvori{te i ba{ta }e se ograditi.

2. Da se nabavi name{taj: 1 orman za kwi`nicu; 3 stola i 6 stolica za u~i-

teqa; 2 stola i 4 klupe za |ake; {kolska tabla }e se nabaviti; 4 nove klupe

skamnije i opraviti one koje {kola ima. 3. Da se nabave nastavna sredstva: ge-

ografske karte, ra~unaqka, metri~ke mere i slovarica. Sve ovo izvr{i}e se

do 15. avgusta ov. g.“63

5. PROSVETNI RADNICI

Prosvetni radnici oduvek su bili jedan od zna~ajnijih faktora u organi-

zaciji i realizaciji nastavnovaspitnog procesa. Ovde je radila ~itava ple-

jada dobrih prosvetnih radnika koji zaslu`uju da bar budu pomenuti. Nekada

su oni bili pokreta~i mnogih akcija u selu, pa i bivali administratori,

zdravstveni radnici, bibliotekari, animatori i rediteqi prigodnih pro-

grama, poqoprivredni stru~waci i sli~no. @iteqi ovog sela kad nisu zna-

li {ta im je pametno ~initi odlazili su kod svog „u~e“ po savet. Zbog svega

toga prosvetni radnici u Popu~kama bili su vi|eni, po{tovani i ceweni,

pa su ovde rado slu`bovali, a neki od wih i trajno nastawivali.

Pouzdano se zna da je prvi u~iteq u Popu~kama bio Milan Ranisavqevi}

(Lukavac, Vaqevo, 1875 – Vaqevo 1963) koji je pre dolaska u Popu~ke radio u

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

39

61 Otac pesnikiwe i akademika Desanke Maksimovi}

62 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ u Popu~kama, Zapisnici [kolskog odbora

63 Isto

Du{niku kod Ni{a i Rabrovici kod Vaqeva.64 O wegovom pedago{kom radu u

Popu~kama nema mnogo pisanih tragova sem one dve epizode vezane za

ka`wavawe zbog zaka{wewa na sednicu Nastavni~kog ve}a i spora oko nado-

knade tro{kova stanovawa. Ostalo je zabele`eno da je 1902. godine imao go-

di{wu platu od 800 dinara.65 Stariji me{tani su govorili da je bio

odgovoran i savestan ~ovek i dobar u~iteq. Potom je slu`bovao u Ose~ini,

Goloj Glavi, Dowoj Grabovici i Vaqevu. Bio je nosilac Albanske spomeni-

ce, odlikovan je Ordenom Svetog Save a neko vreme radio je i kao {kolski

nadzornik.

Trinaestog septembra 1903, u crkvi u Rabrovici, sklopio je brak sa kole-

ginicom Nade`dom Nadom Ugrinovi} (]elije66 Vaqevo, 1879 – Vaqevo, 1953),

koja je nakon udaje uzela wegovo prezime. Ve} {kolske 1903/04. pridru`uje mu

se u Popu~kama.67 Do tog dolaska slu`bovala je u Tekiji kod Doweg Milanov-

ca i Dowoj Toplici kod Mionice. U braku su imali dve k}eri i tri sina, fa-

kultetski obrazovana68.

U~iteqski i bra~ni par Nada i Milan Ranisavqevi}, 14. maja 1904. godi-

ne, u dopisu Ministarstvu prosvete i crkvenih poslova pi{u: „Prema ~lanu

35 Zakona o narodnim {kolama u~tivo molimo Gospodina ministra da nas

izvoli postaviti za u~iteqe Osnovne {kole popu~anske, u srezu i okrugu

vaqevskom, gde smo i sada. Prema istom ~lanu Zakona imamo pravo na varo-

{icu, no mi smo zadovoqni i sa mestom u kome smo. U ovoj {koli ima stan za

jednog nastavnika, odnosno dvoje kad su mu` i ‘ena u~iteq i u~iteqica. S

toga u~tivo molimo Gospodina ministra da nas izvoli postaviti za u~iteqe

istog mesta.“69 Wihovoj molbi nije udovoqeno, pa su oni „po potrebi“ slu`be

pred po~etak {kolske 1904/05. godine preme{teni u varo{icu Ose~ina, Sre-

za podgorskog Okruga vaqevskog.70 Posle godinu dana provedenih u Ose~ini,

skoro dvadeset godina rade u Goloj Glavi.71

Od 1. septembra 1904. u Popu~kama radi tako|e u~iteqski i bra~ni par

Persa i Milorad Grbi}, koji su do tada slu`bovali u Starom Axibegovcu,

Srez velikoora{ki, Okrug smederevski.72 On je postavqen za u~iteqa prvog,

tre}eg i ~etvrtog razreda, a woj je poveren rad sa drugim razredom. Oboje su

dobili godi{wu platu od po 1.300 dinara.

Nedeqko Radosavqevi}

40

64 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs,f. 40, r. 50. ili „PROSVETNI GLASNIK“ Beograd, br.

11, od novembra 1901, str.1418

65 dr Marija Isailovi}: OSNOVNE [KOLE U VAQEVSKOM KRAJU 1804 – 1918, Vaqevo,

1985, str. 306

66 Odnosno Leli}, u u~iteqskoj porodici, od oca Jovana i majke Angeline

67 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs, f. 50, r. 27 – 3 i f. 50, r. 128

68 Najstariji Branko Ranisavqevi}, ro|en 1904. u Popu~kama, zavr{io je prava i za vreme

Drugog svetskog rata bio sreski na~elnik u Ubu i Belanovici

69 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs, f. 43, r. 362/904

70 "PROSVETNI GLASNIK", Beograd, br. 10, oktobar 1904, str. 404

71 Grupa autora : GOLA GLAVA I WENA [KOLA, Vaqevo, 1989

72 "PROSVETNI GLASNIK" Beograd, br. 9, septembar 1904, str. 286

I wihovom novom postavqewu pretho-dio je zajedni~ki dopis Ministru prosvetei crkvenih poslova. U pismu upu}enom izStarog Axibegovca, 9. maja 1904, pi{e:„Proveli smo u~itequju}i 14 – 16 godina ponajzaba~enijim selima isto~ne i jugoisto-~ne Srbije. ^estim preme{tawem tolikosmo kiwili zdravqe svoje a i troje deceizgubili, dok su pojedinci dobijali mestakoja su hteli a i materijalno su osigurani.Da bi o~uvali i podigli zaostalo dvoje decei oronulo zdravqe popravili nu`no je dasmo u mestu, gde ima lekara a i da smo kodsvoje familije, pa stoga molimo ministraprosvete da nas izvoli postaviti za u~i-teqa u gradu Vaqevu ili Leskovcu.“73

Ina~e, Milorad Grbi} ro|en je 1866.godine u Popu~kama, od oca Radivoja i majke Marije. Posle Osnovne {kole u

Rabrovici, ni`e gimnazije u Vaqevu i vi{e gimnazije u Beogradu, zapo~eo je

studije na Velikoj {koli u Beogradu. Zbog naru{enog zdravqa, prekinuo je

studije, polo`io u~iteqski ispit i posvetio se u~iteqskom pozivu. Pripa-

dao je plejadi narodnih prosvetiteqa koja je neumorno i predano radila na

mnogim poqima. Pored svakodnevnog rada sa |acima, anga`ovao se na opi-

smewavawu odraslih, razvoju zemqoradni~kog zadrugarstva, {irewu kwiga,

organizovawu sportskih i diletantskih dru`ina, promeni rasnog sastava

stoke i ve}em uzgoju ‘ivine, uvo|ewu novih ratarskih i povrtarskih kultura

i kalemqewu vo}a. Va`io je za jednog od najboqih p~elara u Srbiji i godina-

ma bio predsednik P~elarskog dru{tva u Vaqevu. Po~etkom 20. veka u Sta-

rom Axibegovcu biran je za narodnog poslanika sa liste Radikalne stranke.

Aktivno je u~estvovao u oslobodila~kim ratova od 1912. do 1918. godine. Sa

najstarijim sinom Borivojem pre{ao je i preko Albanije. Mada u poodma-

klim godinama tokom Drugog svetskog rata pomagao je NOP. Uhvatili su ga

qoti}evci i te{ko premlatili, pa je nakon devet dana umro, 18. marta 1942, u

Loznici, gde je ~uvao mlin svoje starije k}erke.74

Wegova supruga Persida Persa Grbi}, dev Jovanovi} ro|ena je u Leskovcu, a

bila je vredan i odgovoran prosvetni radnik. U Popu~kama je radila sve do penzi-

onisawa 1924. godine. Pored rada u nastavi, dosta se anga`ovala u radu sa ‘ena-

ma, na organizovawu ~itala~kih ~asova i pripremi raznovrsnih kulturno-zabav-

nih programa. Podizala je i svojih ~etvoro dece – dva sina75 i dve k}eri.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

41

Milorad Grbi}, u~iteq

73 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs , f. 44, r.49/904

74 Biografija objavqena u kwizi „NA RATI[TIMA I STRATI[TIMA 1941-1945", Beo-

grad, 1985, tom I, str. 197 i 198

75 Wihov sin Ivan Grbi}, ro|en 1908. godine u Popu~kama zavr{io je elektrotehniku i veoma ra-

no postao komunista, a 1932. godine pobegao je u Rusiju i imao veoma buran i uzbudqiv ‘ivot

Posle penzionisawa Perside Grbi}, za u~iteqa dolazi @ivojin Tokovi}

(U`ice, 1866 – Vaqevo, 1923) koji je zbog naru{enog zdravqa ve} bio penzi-

onisan, ali je usled nedostatka u~iteqskog kadra reaktiviran. Po{to mu se

zdravqe znatno pogor{alo, nije mogao zavr{iti ni {kolsku 1922/23, pa je

privremeno anga`ovana Persa Grbi} da okon~a zapo~eto.

[kolske 1925/26. ovde radi u~iteq Milutin Stojanovi} za koga nemamo

detaqnijih podataka. U leto 1926. ovamo dolazi Kosara Nikoli} (Vaqevo,

1906) kojoj je ovo prvo zaposlewe i radi slede}e tri godine. Me{tanima je os-

tala u lepoj uspomeni i pamte je po upornom nastojawu da organizuje bogatiji

i raznovrsniji kulturno-zabavni ‘ivot76. Posebno je dosta radila na

{irewu kwiga u narodu i organizovawu rada Narodne kwi`nice i ~itaoni-

ce u selu.

Od 1929. do 1932. ovde slu`buje Milorad Ba}a Milisavqevi}77, (Vaqevska

Kamenica, 1899 – Vaqevo, 1984). U Popu~ke je do{ao iz Pauna a potom je dugo

‘iveo i radio u Vaqevu, gde je pored rada u {koli obavqao i vi{e drugih

zna~ajnih poslova78. U Prvom svetskom ratu bio je na radu u vojnim stanica-

ma u Uro{evcu i Prizrenu a zatim je pao u bugarsko zarobqeni{tvo. Se}aju-

}i se dana provedenih u ovom mestu, pri~ao je: „Za vreme mog slu`bovawa u

Popu~kama radilo se u veoma skromnim uslovima. Pored {kolske zgrade

imali smo jo{ jednu zgradu sa tri odeqewa. Jedno od wih iskoristio sam da

bih organizovao rad |a~ke kuhiwe. Istovremeno, organizovao sam popravku

{kolskog inventara i krova {kolske zgrade. Sa u~enicima i wihovim rodi-

teqima nisam imao ve}ih problema mada sam sam radio u {koli.“

^etrnaestog februara 1930. godine, u Popu~ke je do{ao u~iteqski i bra-

~ni par Darinka i Qubivoje Mati}, koji su sa malim prekidom ovde radili

do po~etka Drugog svetskog rata. Qubivoje Mati} ro|en je 1905. godine u Du-

dovici kod Lazarevca, a Darinka Mati}, dev. Malivukovi}, 1909. godine u

[apcu. Oboje su u~iteqsku {kolu zavr{ili u wenom rodnom gradu a u Po-

pu~ke su do{li iz vaqevskih Ba~evaca. Odavde su oti{li 28. jula 1942. godi-

ne u Ose~inu a otuda u Cvetanovce kod Qiga. Od po~etka ratnih sukoba on se

opredelio za ~etni~ki pokret i dospeo je do polo`aja komandanta ~etni~kog

sreza, te je kao takav po okon~awu rata streqan. Va`io je za strogog u~iteqa

i ~oveka koji je mnogo pa`we poklawao sokolskim ve`bama. Me{tani ga pam-

te po ~estim odsustvima iz {kole; zahtevu da svaki u~enik ima pu{ku na-

pravqenu od drveta. U arhivskim dokumentima nailazili smo da su ga

nadle`ne prosvetne vlasti negativno ocewivale, pre svega, zbog nea`urnos-

ti u vo|ewu {kolske administracije.79

Nedeqko Radosavqevi}

42

76 Kazivawe Jovana Stoji}a, novinara iz Vaqevu, rodom iz Popu~aka

77 Ro|en u poznatoj u~iteqskoj porodici

78 Honorarni nastavnik Zanatske {kole, sekretar Okru`nog odbora Crvenog krsta, povere-

nik Srpske kwi`evne zadruge itd

79 Arhiv Srbije, Beograd – Odeqewe u @elezniku, Fond MPs, personalni dosije Q. Mati}a

Od septembra 1941. do 23. januara 1942. {kola u Popu~kama nije radila.

Umesto odsutnih Mati}a, za u~iteqa dolazi Vojislav Jovanovi} (Ki~evo,

1911 – Vaqevo, 1983) koji je {u{kao kad govori, pa su ga |aci i prijateqi zva-

li „Voja {ve{ka“. O svom radu u Popu~kama pri~ao je: „Nakon ovog prekida

nastavu u {koli poha|alo je samo desetak |aka te sam radio samo u jednoj u~i-

onici. Pre podne radio sam sa prvim i drugim a popodne sa tre}im i ~e-

tvrtim razredom.“ Ve} {kolske 1943/44. godine pre{ao je u Mionicu i u

Gra|anskoj {koli predavao matematiku, fiziku i latinski jezik. Odatle je

preme{ten u Stepojevac kod Lazarevca. Kasnije je zavr{io Vi{u pedago{ku

{kolu (grupa za matematiku) i bio i pedago{ki savetnik. Va`io je za stro-

gog, veoma pedantnog i odgovornog ~oveka.

Slede}e {kolske godine slu`bu u Popu~kama dobija Sreten Smiqani},

(Ka~ulice, ^a~ak, 1889 – Vaqevo, 1973). Ovde je ostao do zavr{etka Drugog

svetskog rata. Ostavio je dobar utisak i va`io za veoma dobrog i komunika-

tivnog ~oveka. Kao u~iteq slu`bovao je u vi{e mesta ovog kraja.

Umesto Jovanovi}a, u Popu~ke dolazi Leposava Lepa @ivanovi} (^a~ak,

1915 – Beograd 1973), koja je zavr{ila U~iteqsku {kolu u Beogradu 1935.

Pred dolazak u Popu~ke radila je u Gorwoj Trep~i kod ^a~ka i kao pristali-

ca NOP-a bila otpu{tena sa posla. Odmah po prispe}u u Popu~ke povezuje se

sa svojom zemqakiwom a izgleda i {kolskom drugaricom Milicom Pavlo-

vi} Darom, profesorkom, ~lanom i sekretarom Okru`nog komiteta KPJ za

Vaqevo i radi za NOP. Po oslobo|ewu, dosta se anga`uje na obnavqawu pro-

svete i intenzivirawu rada dru{tveno-politi~kih organizacija. Uz rad,

zavr{ila je Filozofski fakultet (grupa za pedagogiju) i radila kao na~el-

nik odeqewa u Ministarstvu prosvete Srbije i Institutu za pedago{ka is-

tra`ivawa u Beogradu.80

Odlukom nadle`nih vlasti Lepa @ivanovi} postavqena je za {kolskog

inspektora Sreza tamnavskog, pa na mesto we, 21. avgusta 1946. godine, dolazi

Dragoqub Cveti} (Cvijeti}) do tada u~iteq u selu Sepci, Srez lepeni~ki,

Okrug kragujeva~ki. Ovde ostaje godinu dana a onda odlazi u Kikindu, gde je

okon~ao svoj radni i ‘ivotni put. Zavr{io je VP[ i predavao matematiku.

Vi{e od trideset godina bio je dopisnik „Politike“, „Prosvetnog pregle-

da“ i jo{ nekih listova iz mesta u kojima je slu`bovao. Za svoj rad dobio je

vi{e nagrada i drugih priznawa, a za rad na opismewavawu odraslih u Po-

pu~kama bio je posebno pohvaqen.

Od 4. jula 1946. godine ovde je vi{e godina radila i Jelena Negi}, dev.

Maksimovi}, ro|ena 01. 01. 1903. godine u Vaqevu, od oca Vladimira i majke

Dragiwe, koja je u vi{e navrata bila upraviteq ili zastupala upraviteqa

ove {kole a bila je udata za Ivana Negi}a (1898-1958), sudiju u Vaqevu, ro|e-

nog u Radu{i kod Uba. Umrla je u Vaqevu 26. jula 1997. Sa wom je {kolske

1947/48. radila i Nedeqka Sitnikova, udata za veterinara Sitnikova, koji je

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

43

80 "PROSVETNI PREGLED", Beograd, 12. 12. 1973, str. 6

pedesetih godina oti{ao u Etiopiju. Po odlasku iz Popu~aka, radila je u

osnovnim {kolama „@ikica Jovanovi} [panac“ i „Mi{a Dudi}“ u Vaqevu,

gde je predavala i vi{e stru~nih predmeta

Oktobra 1948. u Popu~ke dolaze dve mlade vredne, ambiciozne i energi~ne

u~iteqice, poznate po nadimcima Jula i Bela. Za wih se znalo da su sestre od

tetki a pri~alo se da su sestri~ine Mitre Mitrovi} \ilas, poratnog minis-

tra prosvete. Obe su zavr{ile U~iteqsku {kolu u U`icu i ovde su dobile

prvo zaposlewe. Imale su dosta ideja i energije, pa su dosta radile sa mladi-

ma. U leto 1949. i{le su su sa vaqevskom brigadom na izgradwu autoputa Beo-

grad – Zagreb kod [ida, gde su vodile i omladinu iz Popu~aka i drugih sela.

Pored rada na opismewavawu nepismenih organizovale su folklornu grupu,

pripremale programe, u~estvovale na takmi~ewima i pobe|ivale.81

Julijana Jula Tanovi} ro|ena 17. oktobra 1926. godine u Po`egi, 17. sep-

tembra 1950. udala za Jevrema Raleti}a, revizora Zadru`nog saveza u Vaqevu

a potom pre{la na slu`bu u Gorwu Grabovicu kod Vaqeva. Kasnije zasniva

drugi brak sa kolegom Aleksandrom Radovanovi}em ([abac, 1921 – Beograd,

1986), koji je radio u vi{e mesta vaqevskog i {aba~kog kraja i bio pomo}nik

direktora Narodnog pozori{ta u [apcu, gde i ona sada ‘ivi kao penzioner-

ka. Kao mlada, lepo je svirala harmoniku, okupqala omladinu i organizova-

la kulturno-zabavni ‘ivot.82

Stefanovi} (udata Pavlovi}) Qubodraga Persida, zv. Bela, ro|ena je 21.

11. 1926. u Po`egi. Posle godinu dana provedenih u Popu~kama i ona se udala

oti{la na poro|ajno bolovawe.83 Po povratku sa bolovawa jo{ kratko vreme

radila je u Popu~kama a potom se pridru`ila Juli u Gorwoj Grabovici. Sada

je u penziji i ‘ivi u Beogradu u doma}instvu sa k}erkom84.

Od decembra 1949. u Popu~kama slu`buje i @ivota Kusurovi} Kusur

(Bawani, Ub 1908 – Vaqevo, 1957) a radio je u vi{e mesta ovog kraja, pa i

Dupqaju. Umro je u Vaqevu, gde je bio stalno nastawen. [kolske 1949/50.

dolazi @arko Ili} (Mili~inica, Vaqevo, 1896 – Vaqevo, 1953) koji je godi-

nama radio u Peckoj kod Ose~ine i bio organizator intenzivnog kultur-

no-zabavnog ‘ivota. U Popu~kama radi i Milo{ Bjelovi} (U`ice, 1905) koji

je pre Drugog svetskog rata bio u Malom Borku a kasnije i u Vaqevu, Lajkovcu

i jo{ nekim mestima.

Tokom 1951. godine u Popu~ke dolaze Branka i Nikola Nikoli} i ovde }e

osetiti narednih desetak godina.

Nikola Nikoli} (\akovica, 1910 – Vaqevo, 1965) zavr{io je u~iteqsku

{kolu 1929. godine i slu`bovao je u Mi{i}ima kod Bosanskog Grahova, Juni-

ku kod \akovice i Orlatu u Podrimqu. Pred Drugi svetski rat radio je u Ru-

Nedeqko Radosavqevi}

44

81 Iz pisma Perside Pavlovi} u~iteqice u penziji iz Beograda

82 Kazivawe Jovana Stoji}a, novinara u Vaqevu, rodom iz Popu~aka

83 Iz pisma Perside Pavlovi}, u~iteqice u penziji iz Beograda

84 Geofizi~arom na Rudarsko-geolo{kom fakultetu u Beogradu i zetom Dragi{om Vu~ini-

}em, biv{im poznatim ko{arka{em

govu a okupaciju je proveo u Jo{anici kod Kraqeva. Po zavr{etku rata bio je

na slu`bi u rodnoj \akovici.85 Iz Popu~aka prelazi u Vaqevo i radi u

Osnovnoj {koli „Sestre Ili}“. Bio je dobar i samopregoran prosvetni i

dru{tveni radnik.

Wegova supruga Nikoli} dev. Gruji} Cvetka Branka ro|ena je 1921. u Mi-

onici, u porodici poznatog kafexije. Posle osnovne {kole zavr{ila je Gim-

naziju u Vaqevu. Usled nedostatka u~iteqskog kadra polo`ila je u~iteqski

ispit i ceo radni vek radila kao u~iteqica u prosveti. Iz Popu~aka pre{la

je u Vaqevo na rad u Osnovnu {kolu „@ikica Jovanovi} [panac“. Umrla je

7. jula 1991. Isticala se blago{}u i takti~no{}u u radu sa decom a naro~ito

srda~nim odnosima sa saradnicima i |a~kim roditeqima.

Sa wima je neko vreme radio Josif Josip Joca Bunijevac u~iteq iz Srpskih

Moravica. Mada je u vreme slu`bovawa u Popu~kama imao oko ~etrdeset godina,

nije bio o`ewen. Dobro je svirao na harmonici a aktivno se bavio sportom, po-

sebno fudbalom, pa je dosta radio na okupqawu omladine i organizovawu kul-

turno-zabavnog i sportskog ‘ivota. Umro je 17. oktobra 1991. godine.

Posle wegovog odlaska dolaze u~iteqi Olga i Vladimir Andri}, koji su

se ven~ali 10. avgusta 1952. Olga Andri}, dev. Radosavqevi} (Beograd, 1930)

pre udaje radila je u Kalinovcu kod Uba a Vladimir Andri} (Vaqevo, 1930) u

Kr~maru kod Mionice. Potom su ~etiri godine radili u Kr~maru i dve godi-

ne u Ose~enici kod Mionice. Zavr{ili su u~iteqsku {kolu a on i Pedago-

{ku akademiju. U Popu~kama su bili veoma po{tovani i ceweni a odavde su

oti{li u Vaqevo. Ona je ceo radni vek provela u prosveti, a on je du`e vreme

radio kao referent za prosvetu u organima uprave Op{tine Vaqevo a bio je

direktor Centra za odmor i rekreaciju u Vaqevu. Sada su penzioneri u

Vaqevu.86

Narednih godina dolazi do zapo{qavawa ve}eg broja qudi i ~e{}ih pro-

mena radnih mesta, pa nam prostor ne dozvoqava da ih sve pomenemo a kamoli

da o svakom od wih pone{to ka`emo. Zato neka nam bude dopu{teno da pome-

nemo samo neke od wih. Posle Vladimira Andri}a, upraviteqi {kole u Po-

pu~kama bili su: Bogoqub Ni}iforovi}, Svetislav Joki} (Gorwi Mu{i},

Mionica, 1926)87, Miodrag Antonijevi} (Vaqevo, 1931 – Vaqevo, 2001)88, Ra-

dovan Po{arac (Pambukovica, Ub, 1933)89, nedavno preminula Miroslava

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

45

85 "PROSVETNI PREGLED", Beograd, br. 21/2 za 1966. godine

86 Wihov sin Vojislav Andri} je poznati rukometa{, magistar matemati~kih nauka, neka-

da{wi potpredsednik Narodne skup{tine Srbije, sada{wi savezni sekretar za sport i om-

ladinu i direktor Gimnazije u Vaqevu

87 Prethodno je bio direktor Osnovne {kole „Luka Spasojevi}“ u Gorwoj Toplici kod Mi-

onice a potom je uglavnom predavao odbranu i za{titu u Sredwoj ekonomskoj {koli u

Vaqevu. Sada je u penziji

88 Kasnije zavr{io fakultet i bivao direktor Me{ovite {kole za KV radnike i pomo}nik

direktora Sredwe tehni~ke {kole u Vaqevu

89 Potom radio kao sekretar i pomo}nik direktora Osnovne {kole „Andra Sav~i}“ u Vaqevu.

Zavr{io je fakultet i bio istaknuti sindikalni aktivista. Sada je u penziji

Trnavac. Du`e vreme rukovodilac ovog isturenog odeqewa bio je Toma Lu-

ki}, nastavnik matematike, koji sada kao penzioner ‘ivi u Popu~kama. I su-

pruga mu Spomenka Luki}, dev. Lazi} (Vrelo, Ub, 1941 – Popu~ke 1992)

godinama je bila u~iteqica u ovoj {koli93.

Jedan od onih koji je u Popu~kama ostavio vidnog traga, bio je Bogoqub Ni-

}iforovi} (Popu~ke, 1927), koji je du`e vreme radio u Osnovnoj {koli „Ilija

Bir~anin“ na Stavama kod Vaqeva, potom kra}e vreme u Vaqevskoj Kamenici i

Stubu. Aktivno je u~estvovao u dru{tveno-politi~kom ‘ivotu sela i skoro ni-

jedna akcija nije se mogla zamisliti bez wega. Za svoj rad dobio je vi{e odliko-

vawa, nagrada i drugih priznawa. Sada je u penziji i ‘ivi u Popu~kama.

Me|u prosvetnim radnicima koji su du`e vreme radili u Popu~kama i os-

tali u se}awima me{tanima treba pomenuti: Branislavu Branku Lazarevi},

Anastasiju Nastu i Dragutina Dragana Staki}a, Dragojlu Seku i Milana

Milosavqevi}a, Qubivoja Adamovi}a, Olgu i Milovana Simi}a, Dmitra

Stojanova, Milana Mandi}a i Du{ana Ne{i}a. Trenutno sa najdu`im

sta`om u Popu~kama je Stanka Cuka (Bosiq~i}) Janki}evi}, rodom iz Stu-

blenice kod Uba udata za me{tanina @ivotu Bibana Janki}evi}a. Poodavno

ovde radi i u~iteqica Milena Jovanovi} iz Slatine kod Uba, koja je pretho-

dno radila u Dupqaju. Od predmetnih nastavnika u Popu~kama najdu`e radi

Milorad Davidovi}, nastavnik ruskog jezika, rodom iz Leli}a kod Vaqeva.

Vi{e decenija u izdvojenom odeqewu u Zabrdici radio je Stanoje Cane \ur-

|evi} iz susednog sela Blizowa94. Petnaestak godina u izdvojenom odeqewu u

Dupqaju radili su Spasenija Cana i Jeftimije Jevta Jankovi} koji su potom

pre{li u mati~nu {kolu u Vaqevo. Od 1. marta 1983. godine u tom odeqewu

radi Raza Sandi}, a neko vreme radio je i wen suprug Tomislav Sandi}.

U~iteqi i drugi prosvetni radnici ovde su lepo primani pa su se neki

ovde i trajno nastanili. Jedan od wih je i Toma Luki}, koji na na{e pitawe –

^ega se najradije se}a? – ka`e: „Bilo je mnogo lepih trenutaka. Te{ko mi je da

izdvojim samo jedan detaq. Ali ako moram, najradije bih izdvojio sindikal-

ne sastanke. Na wih smo naj~e{}e i{li u okolna mesta. Posle sastanka obi-

~no smo imali i po neko predavawe. Nakon toga doma}ini bi zaklali i

ispekli poneko prase ili jagwe te bi zajedno ru~ali. Obi~no se tu na|e i po-

Nedeqko Radosavqevi}

46

94 Wegova k}i Qiqana \ur|evi}, udata za Srboquba Terzi}, ekonomistu iz Popu~aka, nas-

tavnik razredne nastave radila je neko vreme u Zabrdici a sada je u O[ „Desanka Maksimo-

vi}“ u Vaqevu

92 Familijazi

neki instrumentalista, pa bi nastavili da se dru`imo i veselimo. Bile su to

prilike da se upoznamo, zbli`imo i na{alimo, ali i da razmenimo is-

kustva.“

Da bi {kola mogla normalno da radi, ona je zapo{qavala i vi{e drugih

radnika. Nekada su to bili samo poslu`iteqi92 kasnije kuvarice i servirke

u |a~koj kuhiwi. Sada ima i administrativno-finansijskih i drugih stru-

~nih radnika (pedagoga, bibliotekara). U po~etku poslu`iteqi izgleda nisu

bili u stalnom radnom odnosu, pa se u dostupnoj arhivi pomiwu imena: Dra-

gomir Mitrovi}, Spasoje Stoji}, Blagoje Milovanovi}, Dragoqub Antoni-

jevi} i @ivorad Tufegxi}. Du`nost poslu`iteqa ove {kole najdu`e je

obavqao @ivorad @ika Simeunovi}. U |a~koj kuhiwi radile su Stana Voji-

savqevi} i wena sestra Vera Tripkovi}. Hleb za kuhiwu iz Vaqeva prvo je

dopremao Mihailo Rankovi} a potom Milomir Ravi}.

6. U^ENICI

Po ~lanu 14. Zakona o narodnim {kolama, svako mu{ko i ‘ensko dete koje

‘ivi u Srbiji du`no je da zavr{i osnovnu {kolu. Prema dopuni tog Zakona,

od 6. oktobra 1899. godine, srpski gra|ani koji ‘ele da im deca u~e kod ku}e, u

privatnom zavodu ili „na strani“ bili su du`ni da zatra`e odobrewe od mi-

nistra prosvete i crkvenih poslova. Tim povodom zapre}eno je visokim ka-

znama, pa pi{e „svako ko ne postupi po ovom zakonu prve godine kazni}e se 50

do 300 dinara a svake idu}e godine sa 100 do 1000 dinara“.

Postupaju}i po ovom zakonu Popu~anci su posle obrazovawa {kole u

svom selu sve redovnije slali decu u wu. Vremenom broj u~enika se pove}avao,

ali je i varirao. Obi~no u godinama neposredno posle ratova rastao je broj

upisanih u~enika, dok je u godinama kada su za upis stizala deca ro|ena u ra-

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

47

\aci i u~iteqi pred starom {kolom92 Familijazi

tnim godinama bitnije opadao broj. I ovde kao i u ve}ini seoskih mesta u

Srbiji mu{ka deca su redovnije poha|ala nastavu. U prvoj polovini 20. veka

{kolu u Popu~kama poha|aju i deca iz Gori}a i zaseoka Pimi}i u Dupqaju. U

drugoj polovini, a naro~ito otkad u Popu~kama rade vi{i razredi osnovne

{kole, ovde na nastavu dolaze i deca iz celog Dupqaja, Dowe Zabrdice i poje-

dinih delova sela Lukavac, kao {to su romski zaselak Dubqe i familije Gu-

dovi}a, Panti}a i druge.

Tokom balkanskih ratova, {kola u Popu~kama uglavnom je radila {to ni-

je bio slu~aj i tokom Prvog svetskog rata. Osnovni razlog bila je blizina

fronta i ratnih dejstava, pa samim tim i ugro`enost de~ije bezbednosti. Po-

red toga, u~iteq Milorad Grbi} aktivno je u~estvovao u tom ratu a i okupa-

tor je povremeno koristio {kolske objekte za svoje potrebe.

Prema dostupnim podacima, {kola u Popu~kama po~ela je sa radom 27.

novembra 1917. godine a nastavu su poha|ala 44 de~aka i 41 devoj~ica, ukupno

wih 85 |aka. Ve} 8. juna 1920. godine u ovoj {koli bilo je 119 u~enika i to 97

de~aka i 22 devoj~ice. Istine radi treba re}i da postoje dva razli~ita po-

datka o po~etku rada {kole u Popu~kama nakon Prvog svetskog rata. Za ra-

zliku od dr Marije Isailovi} koja pi{e da je ova {kola po~ela sa radom u

jesen 1917. godine dr Mom~ilo Isi} tvrdi da je {kola u Popu~kama po~ela sa

radom tek marta 1919. godine.

Odlukom ministra prosvete Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 10.

februara 1919. godine, a na osnovu ~lana 1. i 6. Zakona o regulisawu {kol-

skog rada zbog Prvog svetskog rata i wegovih posledica, propisano je da nas-

tava u narodnim {kolama treba da se izvodi po skra}enom programu i kroz

te~ajeve, sem u prvom razredu, dok su svi u~enici formalno bili podeqeni u

slede}ih {est kategorija:

1. Deca koja su stigla za upis 1914, 1915, 1916. i 1917. godine.

2. Deca koja su stigla za upis {kolske 1918. godine.

3. U~enici (u~enice) koji su pre rata svr{ili I ili II razred osnovne {ko-

le a ne produ`uju svoje {kolovawe u sredwoj ili kojoj drugoj {koli.

4. U~enici koji su pre ili za vreme rata svr{ili III ili IV razred osnovne

{kole i ne produ`avaju {kolovawe u sredwoj ili sli~noj {koli.

5. U~enici koji su po~etkom rata svr{ili koji god razred osnovne {kole

6. U~enici koji su osnovnu {kolu svr{ili za vreme rata mawi broj razre-

da nego {to bi svr{ili bez ometawa.

Malo je sa~uvanih pisanih podataka o broju u~enika u periodu izme|u dva

svetska rata. Me|utim, osnovano se pretpostavqa da se on ve} ustalio sa bla-

gim oscilacijama. Registrovano je da da su se {kolske 1927/28. godine u I ra-

zred ove {kole upisala 42 |aka, po 21 de~ak i 21 devoj~ica. Dve godine kasni-

je, bilo je 38 prvaka.

Dr`avna narodna {kola u Popu~kama radila je {kolske 1941/42. samo pet

meseci. Sva ~etiri razreda bila su podeqena u dva odeqewa sa 70 de~aka i 26

devoj~ica i samo jedanim u~iteqem. Slede}e {kolske godine nastava traje de-

Nedeqko Radosavqevi}

48

set meseci i sa 89 de~aka i 59 devoj~ica rade dva u~iteqa. I naredne 1943/44.

skoro da je isto: deset meseci, dva u~iteqa 89 de~aka i 42 devoj~ice.

Posledwe ratne godine {kolu u Popu~kama poha|ala su 103 de~aka i 41 devoj~i-

ca: u I razredu 20 de~. i 9 dev.; u II 24 de~. i 8 dev.; u III 40 de~. i18 dev. i u IV 19 de~. i 6

dev . Me|u wima je 33 odli~na, 10 vrlo dobrih, 25 dobrih i 35 nedovoqnih. Svi, sem

jednog, imali su primerno vladawe. Zanimqivo je da je te {kolske godine nastavi

nije pristupilo jo{ 46 u~enika, navodno 10 usled siroma{tva, 2 zbog bolesti i 34

iz raznovrsnih razloga. Me|u wima je 19 u~enica i 27 u~enika.

Prve posleratne godine nastavu u Popu~kama trebalo je da poha|a 225 ma-

li{ana: od 7 do 10 godina – 145; od 11 do 14 wih 80. Me|utim dolazi 195 i to

145 iz grupe od 7 do 10 i 50 od 11 do 14 godina. Te {kolske godine zado-

voqavaju}i uspeh ostvarilo je 113 a ponavqalo 24 u~enika. U I razredu je 61

(41 m. i 20 ‘.) u~enik; u II 21 (15 m. i 6 ‘.); u III – 22 (19 m. i 3 ‘.) i u IV – 33 (28 m.

i 5 ‘.). Iz ovog izve{taja jasno se vidi da je i daqe mali obuhvat ‘enske dece.

Ve} u slede}oj {kolskoj godini evidentno je zna~ajnije smawewe broja u~enika.

Na dan 31. januara 1947. je 60 |aka u prvom, 49 u drugom, 30 u tre}em i samo 15 u ~e-

tvrtom razredu. I {kolske 1949/50. nastavqa se pad: u prvom razredu je 29, u dru-

gom 27, u tre}em 53 i ~etvrtom 47 u~enika. Zanimqivo je da se u toku ove godine iz

{kole ispisalo {est |aka zbog odseqewa. Tim povodom vredi podsetiti da je ovo

period industrijalizacije i masovnog odlaska qudi iz sela u grad.

Vredi ista}i da su svi u~enici prve generacije vi{ih razreda Osnovne

{kole u Popu~kama93 produ`ili {kolovawe.

6.1. Fakultetski obrazovani u~enici

U proteklih sto godina {kola u Popu~kama bila je istinski rasadnik pi-

smenosti i kulture. Deo wenih u~enika posle zavr{ena ~etiri razreda ostajao je

na selu i nastavqao da se bavi tradicionalnim poqoprivrednim poslovima.

Me|u wima ima vi{e dobrih ratara, sto~ara i vo}ara, re~ju dobrih doma}ina.

Dosta wih slu`i se savremenom mehanizacijom i rado primewuje agrotehni~ke

mere ostvaruju}i rekordne rezultate u proizvodwi kojom se bave.

Retki su bili pojedinci koji su pre Drugog svetskog rata nastavqali

{kolovawe, a naro~ito su malobrojni oni koji su zavr{avali fakultete.

Prema podacima do kojih smo do{li, bili su to: agronom Borivoje Bo{ko

Grbi}, elektroin`ewer Ivan Grbi}, lekar dr Bo`idar Simi}, pravnici Sa-

va Peji} i Nikola Jakovqevi} i ekonomista Mom~ilo Janki}evi}.

Posle Drugog svetskog rata sve vi{e je biv{ih u~enika ove {kole koji su

nastavqali zapo~eto {kolovawe. Me|u wima najvi{e je onih koji su izu~ava-

li razne zanate i tako postali dobri industrijski i zanatski majstori. Zna-

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

49

93 Sem Milovana Jakovqevi}a kome otac nije dao da nastavi {kolovawe u ‘eqi da ga zadr`i

na imawu, mada je bio vrlo dobar u~enik. Iako je ispunio roditeqsku ‘equ, kasnije se i sam

zaposlio u dru{tvenom sektoru

tno mawi broj wih nastavqao je {kolovawe u nekoj od sredwih {kola, a

posebno je bilo malo onih koji su se opredeqivali za studije.

[ezdesetih godina pro{log veka po~iwe masovnije {kolovawe biv{ih u~e-

nika ove {kole. Sada je sve vi{e onih koji se upisuju u sredwe stru~ne {kole i

gimnazije. Pojedinci iz sredwih {kola i skoro svi gimnazijalci nastavqaju

{kolovawe na visokim i vi{im {kolama. Ve} poodavno je preko sto svr{enih

u~enika ove {kole steklo fakultetsku diplomu. Najvi{e je in`ewera razli~i-

tih struka, pravnika, ekonomista, ali ima i lekara94 i stru~waka drugih profi-

la. Me|u wima ima dosta uspe{nih privrednika, ali i stru~waka raznih

zanimawa kojima su poveravane najodgovornije du`nosti.95

Ima i prosvetnih radnika96 a neki od wih su se vratili u svoju {kolu da bi i

sami bili vaspita~i mla|im generacijama. Pored ve} pomiwanog Bogoquba Ni-

}iforovi}a, u ovoj {koli kao vaspita~i radili su weni biv{i |aci: Jovan Ter-

zi}, Milovan Simi}, @ivota Janki}evi} Biban, Vesna Radoj~i} (udata

Burni}), Slavica Luki}97 i Milovan Jovanovi}, koji je zavr{io Ma{inski fa-

kultet, ali je neko vreme predavao matematiku u vi{im razredima.

Me|u biv{im |acima ove {kole dvojica imaju najvi{a akademska zvawa –

doktora nauka Radivoje Ra{a Grbi}, zavr{io je Medicinski fakultet u Beo-

gradu i specijalizirao gastroenterologiju. Prvi je u Srbiji i biv{oj Jugo-

slaviji po~eo primewivati ultrazvuk u dijagnostici. Pored rada na

klinici radio je u svim nastavni~kim zvawima na mati~nom fakultetu. ^ak

je dva puta biran za prodekana a ~etiri puta za dekana te najve}e visoko{kol-

ske ustanove na Balkanu. Od 1990. je vanredni a od 1995. godine i redovni ~lan

Nedeqko Radosavqevi}

50

94 Lekari su: Bo`idar Simi}, Slobodan Ni}iforovi}, Radivoje Grbi}, Milan J. Jovanovi},

Milan M. Jovanovi}, Borivoje Stanojevi} i Ana Simi}

95 Radovan Grbi} bio je direktor „Elinda“ u Vaqevu; @ivorad Jakovqevi} vaqevskog „Feru-

ma“, Rajko Antonijevi} jednog preduze}a u Krupwu i RZ KPOP „Kru{ika“ u Vaqevu; Rada

Mati} „Ister-in`eweringa“ u Vaqevu; Slobodan Terzi} – {e}erane u Sremskoj Mitrovi-

ci; dr Slobodan Ni}iforovi}, direktor Doma zdravqa u Vladimircima, Zavoda za za{ti-

tu zdravqa u [apcu i poslanik; prim. dr. Milan M. Jovanovi}, v. d. direktora

Medicinskog centra u U`icu i upravnik Bolnice u Vaqevu; dr @ivorad Despotovi} bio je

direktor Doma zdravqa u Peckoj a sada Doma zdravqa u Lajkovcu; Jovan Terzi} je direktor

O[ „Mi{a Dudi}“ u Vaqevu; Bogosav Jakovqevi} bio je sudija Okru`nog suda u Vaqevu a

Dikosava Jakovqevi}. sudija Okru`nog suda u Beogradu, Nikola Jakovqevi} je, tako|e bio

sudija; Borislav Radoj~i} je direktor „Inos-Angrosirovine“ u Vaqevu; Veroqub Mil~e-

vi}, direktor „Kopova UB“; autor ovih redova bio je direktor Novinske i radio-ustanove

„Napred“ u Vaqevu i sekretar za odbranu Podriwsko-kolubarske me|uop{tinske zajednice.

Neka bude opro{teno ako smo jo{ nekog sli~nog izostavili jer to nismo namerno u~inili..

Posledwih godina sve vi{e u~enika ove {kole uspe{no se dokazuje u privatnom biznisu

96 Vladan Mati} ceo radni vek predavao je matematiku u Sredwoj poqoprivrednoj {koli a

wegova k}i Branka je magistar matemati~kih nauka i profesor neke vi{e {kole u [apcu;

Milena Raki}, udata Radoji~i} i Jovan Jerosimi} predaju u O[ „Nada Puri}“; Andrija Ter-

zi}, Negosava Mil~evi}, udata Terzi}, Milica Terzi}, Julijana ^ubrovi}, Dragoqub Ter-

zi}, Dobrinka @ivanovi} dev. Terzi}, Tawa Antonijevi} su poznati prosvetni

radnici;@ivodarka Dragumilo, dev. Markovi} dugogodi{wi je pedagog jedne beogradske

osnovne {kole, a mu` joj je univerzitetski profesor medicine

97 Kra}e vreme mewala je odsutnu u~iteqicu

Akademije medicinskih nauka i ~lan Ev-

ropskog udru`ewa za izu~avawe jetre.

Bo`idar Brankovi} (prethodno Vu~i}e-

vi}) zavr{io je Rudarsko-geolo{ki fa-

kultet u Beogradu a 1984. odbranio

doktorat iz oblasti rudarskih nauka. Go-

dinama je radio u privrednim organiza-

cijama u oblasti rudarstva na

odgovornim du`nostima. Objavio je vi{e

stru~nih i nau~nih radova, a pre nekoli-

ko godina bio je i poslani~ki kandidat

na izborima.

Zanimqivo je da me|u svr{enim u~eni-cima, pa i nastavnicima ove {kole, imamalo poznatih umetnika, sportista, sve-{tenika i drugih retkih i zanimqivihprofesija. Donekle izuzetak je nastavniksrpskog jezika u ovoj {koli QubivojeAdamovi}98 koji se nakon odlaska u pen-ziju posvetio kwi`evnosti i ve} objaviodve kwige. Jovi{a ^ubrovi} (1913 – 2000), biv{i u~enik i sudski ~inovnik,vi{e od {est decenija bio je ~lan Amaterskog pozori{ta „Abra{evi}“ izVaqeva i ostvario mnoge zapa`ene uloge, a posebno }e ostati zapam}en kaoPera pisar u kultnoj predstavi „Gospo|a ministarka“. Magistar matema-ti~kih nauka Vojislav Andri} ovde je zavr{io pet razreda osnovne {kole agodinama je igrao rukomet za vaqevski „Metalac“ i {aba~ku „Metaloplas-tiku“. Biv{i u~enik ove {kole Jovan Stoji}, poznati novinar – dopisnikbeogradske „Politike“ iz Vaqeva, radio je i za vi{e drugih listova, radio i TVstanica a jedan je od osniva~a dopisni{tva TV Beograda iz Vaqeva. Tako|e, u~e-nik ove {kole Slavko Pu{i} bio je novinar Radio Novog Sada i dopisnik RTVBeograd iz Novog Sada a sada ima svoje izdava~ko preduze}e. Milan Jakovqevi}Jare (1951 – 2002) godinama je aktivno igrao fudbal u mnogim klubovima, pa i unekim drugoliga{kim. Nekada{wi nastavnik likovnog vaspitawa u ovoj {koliDu{an Ne{i} u mladosti se aktivno bavio boksom a sada slikarstvom.

7. U GODINI JUBILEJA

[kolska 2001/02. obele`ava se kao godina velikog jubileja – sto godina

postojawa i uspe{nog rada. Obrazovan je odbor i dogovorene najva`nije ak-

tivnosti. Centralna proslava odr`ana je povodom imenovawa {kole i pro-

slave tradicionalne {kolske slave – Savindana. Prava je {teta {to ovaj

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

51

prof. dr Radivoje Grbi}

98 A wegova k}i Sne`ana Adamovi}, biv{i u~enik ove {kole, magistar i profesor srpskog je-

zika i kwi`evnosti u Sredwoj ekonomskoj {koli u Vaqevu, ve} ima dve objavqene kwige i

~lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije

veliki jubilej nije boqe iskori{}en za stvarawe povoqnijih uslova za daqi

rad {kole, pa i wenu afirmaciju.

7.1. Materijalno-tehni~ki uslovi

U godini jubileja nastava se izvodi u tri {kolska objekta: u Popu~kama

(potpuna osnovna {kola), u Dupqaju i Zabrdici (kombinovana odeqewa).

Objekat u Popu~kama sagra|en je sredinom sedme decenije pro{log veka. U

me|uvremenu je vi{e puta adaptiran i dogra|ivan. Nakon posledwih radova

obezbe|eno je oko 600 kvadratnih metara korisne povr{ine. Time je zna~ajno

pro{iren radni prostor i poboq{ani uslovi rada. Okon~awem tih radova

dobijeno je 7 u~ionica, kancelarija za direktora, nastavni~ka kancelarija,

kancelarije za saradnike, prostorija za biblioteku i informatiku, prostor

za {kolsku radionicu, kotlarnicu i jedna pomo}na prostorija, hodnik i

hol. Po{to je {kola imala poqske nu`nike, ove godine na {kolsku zgradu

dogra|en je i prikqu~en sanitarni ~vor.

Grejawe je na ~vrsto gorivo ali planira se uvo|ewe centralnog grejawa.

Navodno, za te namene u op{tinskom buxetu planirano je 1.200.000 dinara.

Podovi su od sintetike i pogodni za odr`avawe. Hodnik i hol su prekriveni

kerami~kim plo~icama. Prirodno osvetqewe je dobro {to se ne mo`e re}i i

za elektri~no zbog oscilacija u naponu.

Po proceni zaposlenih {kola je opremqena tek sa 50% u odnosu na propi-

sane normative. Najve}i problem je nedostatak fiskulturne sale, zaostajawe

u opremawu specijalizovanih {kolskih kabineta i nabavci informati~ke

opreme. Ni u pogledu nabavke ostalih nastavnih sredstava i u~ila nije mno-

go boqa situacija jer {kola raspola`e sa samo dva grafoskopa, dva dijapro-

jektora, dva kompjutera, jednim {tampa~em i kasetofonom.

Do po~etka ove {kolske godine u~eni~ka biblioteka imala je oko 2.600

kwiga. Obele`avawe jubilarne godi{wice iskori{}eno je da se taj kwi`ni

fond upotpuni. Biv{i u~enik ove {kole a sada direktor Vaqevske gimnazije

mr Vojislav Andri}, preko u~enika svoje {kole, prikupio je i ovoj {koli po-

klonio preko hiqadu kwiga. I autor ovog rada iz svoje li~ne biblioteke

izdvojio je i dao sto kwiga za sto godina rada {kole a preko Udru`ewa

Vaqevaca u Beogradu vodi akciju za prikupqawe novih kwiga. U kwi`nom

fondu dominira {kolska lektira, dela doma}ih i svetskih klasika, a ima i

izvestan broj stru~nih i serijskih publikacija. Svi u~enici su ~lanovi bi-

blioteke a kwige mogu koristiti i drugi `iteqi sela.

Podru~no odeqewe u Dupqaju sme{teno je u {kolskoj zgradi sagra|enoj

1946. godine. Pre 6-7 godina zgrada je adaptirana i temeqno sre|ena. Ona ima

dve u~ionice, kancelariju, hodnik i kuhiwu. [kolski prostor je solidno

opremqen i u sklopu wega je i stan za u~iteqa.

Nedeqko Radosavqevi}

52

I istureno odeqewe u Zabrdici radi u samostalnoj {kolskoj zgradi sa-

gra|enoj u ~etvrtoj deceniji XX veka. Nedavno je na woj popravqana krovna

konstrukcija i ura|ena nova fasada. U sastavu objekta su dve u~ionice99, ho-

dnik, prostor za |a~ku kuhiwu i stan za u~iteqa. Pre godinu dana sagra|ena

je i jedna pomo}na zgrada povr{ine 32 kvadratna metra.

Oba ova podru~na odeqewa opremqena su u~ilima sa blizu 90% od propi-

sanih normativa. Drugim re~ima, ona imaju skoro sva najnu`nija nastavna

sredstva, pa i jo{ pone{to.

7. 2. Nastava i druge aktivnosti

Osnovna delatnost {kole organizovana je po konceptu polugodi{weg ra-

da sa u~enicima. U mati~noj {koli radi se u dve smene. Prva smena po~iwe sa

radom u 7.30 a zavr{ava u 12.50 ~asova. Druga smena traje od 13.00 do 18.15 ~a-

sova. Celokupan obrazovno-vaspitni rad organizovan je na osnovu zaje-

dni~kog nastavnog plana i programa.

Navedenim programom predvi|eno je da ova {kolska godina traje 36 se-

dmica ili 180 radnih dana, za prvih sedam razreda, a za osmi razred, zbog

pripreme i polagawa prijemnih ispita za sredwe {kole, 34 sedmice ili 170

radnih dana. Prvo {kolsko polugodi{te po~elo je 1. septembra a zavr{i}e

se 31. decembra 2002. godine, dok je drugo po~elo 14. januara a treba da se zav-

r{i 16. odnosno 30. juna 2002.

Celokupan rad odvija se kroz redovnu, dopunsku i dodatnu nastavu, dru-

{tveno-koristan i proizvodni rad. Zna~ajna pa`wa poklawa se fizi~kom i

zdravstvenom vaspitawu, unapre|ewu ‘ivotne i radne sredine, organizaciji

kulturno-zabavnih i sportsko-rekreativnih aktivnosti. S tim ciqem orga-

nizovan je rad u vi{e sekcija i klubova. One imaju zadatak da daqe razvijaju i

unapre|uju de~ije sklonosti i sposobnosti.

U skladu sa ostvarenim rezultatima, |aci ove {kole u~estvuju na takmi-

~ewima i drugim javnim manifestacijama. Ove {kolske godine ostvarenim

rezultatima na takmi~ewima isti~u se Slobodan Radovanovi} i Jelena Ma-

le{evi}. Pre pet-{est godina bio je to Miroslav Grbi}, koji je u~estvovao

na republi~kom takmi~ewu iz fizike. Tih godina Gordana Brankovi} bila je

tre}a na okru`nom takmi~ewu iz istorije. Zapa`ene rezultate imala je i

Stanka Savi}, Biqana Stoji} i jo{ neki |aci. Sne`ana Raki} za pri~u „Sta-

ra ku}a“ osvojila je drugo mesto na jednom literarnom konkursu, dok je Jasmi-

na Ivanovi}, tada u~enica V razreda, u konkurenciji u~enika svih sedam

vaqevskih {kola, nagra|ena za likovni rad „Pepequga“. Ovakvih i sli~nih

rezultata bilo je i u prethodnim generacijama.

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

53

99 Jedna je ure|ena u leto 2001. godine

7. 3. U~enici

Tokom {kolske 1997/98. Osnovna {kola „Vaqevski NOP odred“ iz Vaqe-

va imala je 1.259 u~enika u 47 odeqewa. U wenom izdvojenom delu u Popu~ka-

ma radilo je ukupno 14 odeqewa, odnosno po jedno odeqewe prvog i tre}eg

razreda dok je preostalih {est razreda radilo u po dva odeqewa. Uz to, u se-

lima Zabrdica i Dupqaj, radilo je po jedno kombinovano odeqewe. U prvom

selu bilo je ukupno 11 a u drugom 16 u~enika, dok je u Popu~kama bilo 277

u~enika.

Zanimqivi su podaci o upisu u~enika u prvi razred u prethodne tri godi-

ne. Tako se {kolske 1994/95. u prvi razred ove {kole upisalo dva odeqewa;

slede}e godine samo jedno odeqewe, a {kolske 1996/97. opet dva. Te godine u

Zabrdici upisalo se 4 a u Dupqaju 5 prvaka. Posredstvom ovih ali i nekih

drugih podataka daju se uo~iti velike oscilacije o prilivu dece za {kolu.

U godini kada se obele`ava sto godina od osnivawa ove {kole mati~na

{kola u Popu~kama radi sa deset odeqewa. Pored wih su i kombinovana

izdvojena odeqewa u Zabrdici, sa 17, i Dupqaju, sa 19 u~enika. Nastavu u

ni`im razredima u Popu~kama poha|a 91 a u vi{im 121. Na kraju {kolske

2001/02. ova {kola imala je svega 258 u~enika.

Stawe po razredima u Popu~kama je slede}e: u prvom 18, u drugom 25, u tre-

}em 24, u ~etvrtom 19; u Zabrdici prvi razred u~e 2, drugi 4, tre}i 5 i ~etvrti

6, a u Dupqaju u prvom razredu ima 4, u drugom isto toliko, u tre}em 6 i u ~e-

tvrtom 5 u~enika. Stawe u vi{im razredima izgleda ovako: u petom razredu

30, u {estom 38, u sedmom 26 i u osmom razredu 32 u~enika.

Ve}inom su to deca iz seoskih porodica, mada nije mali broj ni dece ~iji

su roditeqi u radnom odnosu. Wih 74 imaju stalno zaposlenog oca a 14 i maj-

ku. Me|u u~enicima ove {kole ima desetoro dece koja imaju tretman socijal-

nog slu~aja. Tu je i 12-toro dece izbeglica i jedno dete sa statusom interno

raseqenog lica. Iz razvedenih porodica poti~e 9 u~enika dok je po {est u~e-

nika bez oca ili majke. Jedno dete je hendikepirano u razvoju.

Po{to me|u u~enicima ima i onih koji putuju po pet i vi{e kilometara,

to je uprava {kole ugovorila svakodnevni prevoz za u~enike i radnike sa

„Lasta-Strelom“ iz Vaqeva. Wihovi autobusi saobra}aju tri puta dnevno na

relaciji: Vaqevo – Iverak – Bojevi}a grob – Drum – Lukavac – Dupqaj, i

obrnuto, kako bi se uklopili u po~etak i zavr{etak {kolske smene. Usluge

ovog prevoza koristi 19 radnika i oko 60 u~enika. U zimskom periodu taj

broj se pove}ava. Skup{tina op{tine Vaqevo finansira tro{kove prevoza

u~enika sa 75% a roditeqi pla}aju preostali deo.

7. 3. [kolski kadar

Na realizaciji nastavnih planova i programa, organizaciji ‘ivota i ra-

da u ovoj {koli na po~etku jubilarne {kolske godine bila su anga`ovana 33

radnika. Wihova kvalifikaciona struktura je slede}a: 11 sa visokom, 13 sa

Nedeqko Radosavqevi}

54

vi{om, 3 sa sredwom {kolskom spremom, jedan je kvalifikovani a pet nekva-

lifikovanih radnika.

Pored direktora {kole profesora Tomislava Sandi}a, sa 29 godina

sta`a, na realizaciji stru~nih poslova anga`ovan je {kolski pedagog Kata-

rina Tomi}, diplomirani pedagog sa 3 godine radnog iskustva. Poslove bib-

liotekara obavqa Dragan Pavlovi}, profesor sa 11 godina radnog iskustva.

Na administrativno-finansijskim poslovima radi ekonomski tehni~ar

Milka Mirosavqevi} sa 3 godine sta`a. Ulogu domara obavqa KV stolar Ra-

doje Paji} sa 17 godina iskustva. Kao pomo}ni radnici u Popu~kama rade:

Ratko Markovi} (27), Stana Jeremi} (9) i Slobodanka Paji} (6) u Popu~kama,

dok te poslove obavqaju – u Dupqaju Vojislav Mijatovi} (16) a u Zabrdici

Milomir Obradovi} (27).

U ni`im razredima sa vi{om {kolskom spremom rade: Stana Janki}evi}

(29), Vesna Burni} (11), Nada Panteli} (10), Raza Sandi} (31) i Dragan Male-

{evi} (13), dok Milena Jovanovi} (32) ima u~iteqsku {kolu. Na realizaciji

predmetne nastave, sa visokom stru~nom spremom rade profesori srpskog je-

zika i kwi`evnosti Sne`ana Stupar (4)100, engleskog Milica @ivkovi}

(11), matematike Milivoje Zari} (16), istorije Svetlana Mi}i} (11), geogra-

fije Zvonko Leki} (20) i biologije Branislava Radovi} (21). Na istom zadat-

ku anga`ovani su nastavnici srpskog jezika i kwi`evnosti Danijela

Stojkovi} (3), ruskog jezika Milorad Davidovi} (32), matematike Ratko Jor-

gi} (24), biologije Ivanko Nedi} (36), hemije Gojko Krsti} (19), likovne kul-

Problemi istra`ivawa lokalne istorije...

55

Nastavni~ki kolektiv 2001/02.

100 Umesto we sada radi Sla|ana Ko{anin apsolvent

Nedeqko Radosavqevi}

56

ture Dragan Mandi} (3) i fizi~kog vaspitawa Stevo Radulovi} (34).

Tehni~ko obrazovawe i informatiku predaje in`ewer Aleksandar @uwi}

(3), sa vi{om {kolskom spremom, a muzi~ku kulturu Qiqana Ko~i} (14) sa

sredwom {kolom.

Mada je kvalifikaciona struktura zaposlenih veoma dobra i stru~na zas-

tupqenost nastave vrlo povoqna, jedan broj zaposlenih radnika vanredno

studira u ‘eqi da obezbedi ve}i stepen stru~ne spreme. Utisak je da je ovo so-

lidan kolektiv dobro ukomponovan, u kome ima onih sa bogatim ‘ivotnim i

radnim iskustvom, kao i po~etnika, ali i radnika u najboqim godinama.

[kolom rukovode [kolski odbor i direktor {kole. Predsednik [kol-

skog odbora je Dragan Bogdanovi}, privatni preduzetnik i odbornik Popu-

~aka u Skup{tini op{tine Vaqevo.

7.4. IMENOVAWE

Me|u prvim {kolama u Kolubarskom okrugu Osnovna {kola u Popu~kama

ponovo je po~ela da slavi staru {kolsku slavu Savindan. Pre desetak godina

u~inila je to grupa prosvetnih radnika i predstavnici Mesne zajednice Po-

pu~ke, mada tada{we vlasti nisu blagonaklono gledale na taj wihov postu-

pak. Me|utim, oni su to u~inili u uverewu da je to skrivena ‘eqa skoro

svakog |aka ove {kole i ve}ine ‘iteqa Popu~aka i te`wom da ispo{tuju i

daqe neguju najboqe obi~aje i tradicije svojih predaka.

Izgleda da je to bio i jedan od razloga da ova {kola u godini svog velikog

jubileja dobije ime velikog narodnog prosvetiteqa, kwi`evnika, duhovnika

i politi~ara Rastka Nemawi}a – Svetog Save, koji je davno prevazi{ao gra-

nice svoje dr`ave }e se ubudu}e zvati Osnovna {kola „Sveti Sava“ u Po-

pu~kama. U duhovnoj brizi za prevaspitawe svoga naroda, odri~u}i se svega

li~nog, potpuno se posvetio svom narodu i slu`ewu wegovim interesima.

REZIME

[kola u Popu~kama sada obuhvata podru~ja mesnih zajednica Popu~ke, Dupqaj i deli-mi~no Lukavac i Zabrdica. U proteklih sto godina ona je organizovala sistematsku i delo-tvornu vaspitnoobrazovnu aktivnost. Zahvaquju}i tome opismeweno je vi{e hiqada mladihqudi i sada u Popu~kama nema nepismenih. Ve}ina starijih zavr{ila je samo ~etiri razre-da i posvetila se poqoprivredi. Me|u mla|ima dosta je onih koji nastavqaju {kolovawe,pa me|u svr{enim |acima ove {kole preko sto wih ima fakultetsko obrazovawe.

U pro{losti {kola je mewala organizacioni status, ali je uvek imala dobru sa-radwu sa dru{tvenom sredinom. Sve to doprinelo je da ona postane i ostane istin-ski rasadnik pismenosti i kulture, mada spada u red mawih seoskih {kola. Za ostva-rene rezultate velike zasluge pripadaju i plejadi izuzetnih u~iteqa, nastavnika,profesora i drugih radnika koji su u prethodnih godina radili u ovoj {koli

.SUMMARY

School in Popu~ke now includes the territories of boroughs Popu~ke, Dupljaj and parti-ally Lukavac and Zabrdica. In the last hundred years it has organized a systematic and effici-