DEO I: RAZVOJ MENADŽMENTA

GLAVA 2: GLAVNI PERIODI RAZVOJA

STRATEGIJSKI MENADŽMENT

KADA JE ZAPRAVO NASTAO MENADŽMENT?

KADA JE NASTAO MENADŽMENT KAO NAUČNA DISCIPLINA?

PRIVREDNE ERE (TRI TRANZICIJE)

INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE

INDUSTRIJALIZACIJA

Migracija stanovništva Modernizacija poljoprivrede

Naseljavanje gradova

Industrijalizacija

Smanjenje učešća poljoprivrede i rast udela industrije

Upravljanje

Donošenje odluka posledica hijerarhije

Vlasnici prenose nadležnost na menadžere

Težište upravljanja nije na izveštajima o perfromansama već na predviđanju i proceni konteksta

Industrijsku eru karakterišu ograničeni resursi (materijalni resursi)

Informatiču eru karakteriše izobilje resursa (nematerijalni resursi)

GLAVNI PERIODI RAZVOJA MENADŽMENTA

1. ERA MASOVNE PROIZVODNJE

2. ERA MASOVNOG MARKETINGA

3. INFORMATIČKA ERA

INFORMATIČKA ERA Novo društveno-ekonomsko okruženje

Informatičko društvo (postindustrijsko društvo)– stvaranje, distribucija i korišćenje informacija postaje bitna socijalna, kulturna i ekonomska aktivnost

Informatička privreda = “elektronska” privreda = privreda “znanja” – vrednost se stvara pre svega na bazi eksploatacije znanja, a ne prirodnih resursa.

Pojava novih grana (nano tehnologija, life science)

Doba neizvesnosti, diskontinuiteta = posledica IKT i globalizacije

Imperativ promene („jedino su promene stalne“)

Tajming je kritičan

Middle income trap (deficit tekućeg bilansa i deficit kapitalnog bilansa)

Karakteristike IT

Cena manja od potencijala

Tehnologija je uvek „agent“ promena

IT je uticala na dalji rast produktivnosti u industriji

Broj zaposlenih u industriji opada

Smanjenje učešća industrije u privredi

Trend reindustrijalizacije, da li se nalazimo na prevojnoj tački?

INFORMATIČKA ERA

Najveći izazovi informatičke privrede:

Način razmišljanja: Iskoristi promene na način da se hendikepi pretvore u prednosti; inovativnost i fleksibilnost; sedi i čekaj nije opcija.

Organizacija: Rešetkasta i mrežna organizacija (povezivanje pomoću Interneta), dominiraju nematerijalni resursi – informacije i humani kapital (znanje, sposobnosti, energija, talenat itd.)

Ponašanje konkurenata: Inovatori i sledbenici (stvorena vrednost određuje pobednika); posmatrači gube

Restrukturiranje i konsolidacija za zrele grane

Velika stopa smrtnosti preduzeća – ranjiva ili, zapravo, agilna?

Konkurentska prednost (kolabirativni marketing, fokus strategije na ključne kompetencije):

Faktori konkurentske borbe

Savezništvo pa eksterni rast

Gerilsko ratovanje

INFORMATIČKA ERA

Nova tehologija

U početku je koriste samo manji broj ranih prihvatilaca

Kasnije postaje infrastruktura koja se široko koristi

Karakteristike/Elementi IT:

Tehnologija je mogućnost

Računar (hardver) – bitni tehnološki prodori se javljaju jao posledica fundamentalnog naučnog otkrića

Kanali komunikacije (od lokalnih ka globalnoj mreži (Internet))

Oprema za korišćenje/prilagodjavanje informacija - programi (softver)

Brzina kretanja informacija

1620 - Brodu Mayflower je trebalo 3 meseca da predje Atlantik

1924 - Lindberg je preleteo Atlantik za 24h

Danas:

Concorde ga preleti za 3 sata

Bojeva raketa za 30 minuta

Informacija za manje od 1 sekunde

U takvom kontekstu brzina organizacije u prilagođavanju i donošenju odluka postaje kritična karakteristika (timing is crucial)

INFORMATIČKA ERA: Promene u biznisu

Elektronska trgovina (novi biznis modeli)

Brick and click (cigla i klik)– trgovinski lanci, avio kompanije– tradicionalno poslovanje plus prodaja na internetu

Pure click, Piont and Click – Amazon.com, Google, Yahoo.com – poslovanje na internetu

Elektronsko poslovanje (E-business)

Uvođenje IKT u poslovanje, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju, komunikaciju između zaposlenih, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima (pionir IBM)

Elektronsko preduzeće (E-enterprise)

Poslednji stadijum, dematerijalizacija, virtuelizacija preduzeća (paperless)

Poslovna mreža

Umreženi učesnici – članovi lanca snabdevanja – dobavljači, preduzeće, kupci/klijenti, partneri na osnovu uvida u zajedničke baze podataka, definišu strategiju, biznis plan i plan akcije

B2B (business-to-business)

Poslovna saradnja dva preduzeća povezana putem interneta

Zaključak - Glavne promene se odnose na

Pojavu poslovnih mreža i elektronskog poslovanja

Promenu biznis modela (elektronska trgovina)

Kolaborativni marketing (saradnja sa kupcem/klijentom u mreži)

INFORMATIČKA ERA: Promena paradigme

Dešava se sa promenom igre (nove grane) ili promenom pravila igre (unutar postojećih grana)

Informaciono-komunikacione tehnologije su doprinele promeni pravila igre

Menja se način poslovanja (kompjuterizovana proizvodnja, prodaja putem interneta, drugačiji marketing, povezivanje sa stejkolderima preko interneta i sl.)

Promena pravila igre objašnjava se, između ostalog:

1. Odnosom informacija i informacija za akciju (promena prirode informisanja)

2. Odnosom između automatizacije i integracije

PROMENA PARADIGMEOdnos domet informacija/ informacije za akciju u industrijskoj eri

DIREKTNA PRODAJA(informiše se mali broj ljudi ali su info kvalitetne)

TV PROPAGANDA

Informacije

za akciju

Snaga i interaktivnost

IT menja tradicionalnu

klakalicu

kvalitet/domet

Broj potencijalnih kupaca

Informacije za akciju su kvalitetne informacije na bazi kojih se može doneti odluka o kupovini

Domet informacije odnosi se na broj potencijalnih kupaca koji je primio informaciju

PROMENA PARADIGME Odnos domet informacije/ informacije za akciju u informatičkoj eri

Informacije za

akciju

Internet omogućuje da

se u svakom trenutku

informiše neograničen

broj potenc kupaca

Broj potencijalnih kupaca

PROMENA PARADIGMEAutomatizacija vs. Integracija

FOKUS:JAČANJE VEZA

FOKUS: PROMENA GRANICA

X X

EFEKAT AUTOMATIZACIJE EFEKAT INTEGRACIJE

• U IND eri glavni cilj je bio automatizovati proizvodni proces kako bi se omogućila masovna proizvodnja standardizovanog proizvoda (ekonomija obima). Ispunjenje tog cilj značio je kreiranje proizvodnog procesa koji teče neprekidno (povezivanje aktivnosti), nezavisno od drugih funkcija (aktivnosti) u organizaciji. Postojale su vidne granice između funkcija (marketing, finansije i sl.) u organizaciji (tj. slaba komunikacija između njih) i praktično sve su bile podređene proizvodnji.

• U INF eri cilj je da se sve funkcije i aktivnosti povežu informacijama kako bi se obezbedila brza prilagodljivost i reagovanje na promene u okruženju (brišu se jasne granice između funkcija). Marketing dobija veći značaj zbog blizine kupcima i informacijama, a proizvodni proces postaje fleksibilan, prilagođava se promenljivim zahtevima tržišta.

Automatizacija i integracijaIndustrijska vs. Informatička era

Industrijska era

Automatizacija je imala primat (proces koji samostalno teče, koji je samoregulišući i nezavistan od eksternih uticaja)

Cilj automatizacije je zamena ljudskog faktora mašinom, smanjenje troškova i masovna proizvodnja standardizovanog proizvoda

Automatizacija podrazumeva povezivanje aktivnosti vezanih za fizički tok inputa, poluproizvoda i proizvoda. Proces je nefleksibilan.

Integracija podrazumeva povezivanje fizičkog toka i toka informacija (svih delova preduzeća)

Preduzeća iz industrijske ere nisu u stanju da se brzo prilagođavaju promenljivim zahtevima kupaca zbog isključivo vertikalnog toka informacija i automatizovanog procesa koji je nefleksibilan

U IND eri, integracija se vršila pomoću vertikalnog kretanja informacija (hijerarhijska organizacija)

Informatička era

• Integracija ima primat (povezivanje svih delova u celinu )

• Integracija postoji kada između svih delova organizacije postoji brz protok informacija (komunikacija)

• Post-industrijsko, odnosno informatičko društvo karakteriše globalna konkurencija, brze promene, skraćeni životni ciklus i povećani zahtevi kupaca

• Preduzeće koje je dobro integrisano (svi delovi su dobro povezani informacijama) je efikasnije, brže se prilagođava, obezbeđuje veći kvalitet i prilagođava proizvod kupcu (holistička organizacija)

• Proizvodnja više nije rigidna, nezavisna od promenljivih zahteva, robotizovana je, fleksibilna, pojavljuju se kompjuterom podržan dizajn (CAD) i kompjuterom integrisana proizvodnja (CIM)

PROMENA PARADIGMEInteraktivnost

a. Industrijska era

Nabavka Proizvodnja

Procesipodrške

OtpremaAsemblažaPrimarniprocesi

b. Informatička era

Primarni procesi

Procesi podrške

Primarni procesi (fizički tok inputa, poluproizvoda i autputa) imaju primat.

Procesi podrške su podređeni automatizovanom fizičkom toku proizvoda.

Svi procesi su međusobno povezani informacijama (u interakciji su) i zajedno učestvuju u stvaranju vrednosti za kupce.

Primarni procesi se prilagođavaju promenama u eksternom okruženju (konkurencija, promena ukusa i zahteva kupaca i sl.)

PROMENA PARADIGME

INFORMATIČKA ERA: Transformacija organizacije

KLASIČNA ORGANIZACIJA

Malimozak

Velikotelo

ADAPTIVNA ORGANIZACIJA

Samomozak

Beztela

INFORMATIČKA ERA: Transformacija organizacije

INFORMATIČKA ERA: Menadžment principi u industrijskoj i informatičkoj privredi

U industrijskoj privredi Princip hijerarhijske strukture

Princip poslovnih funkcija

Princip aktivnosti

Princip (de)centralizacije

Princip vođstva

Princip ispunjenja misije

Princip vremenskog perioda

Princip vrste izvršilaca

Informacioni princip

Princip komuniciranja

Princip kontrole

Princip nagrađivanja

Princip širine menadžerske nadležnosti

U informatičkoj privredi Princip vođstva

Princip dometa menadžerske nadležnosti

Princip kontrole

Princip nagrađivanja

Princip vrste radnika

Princip stvaranja vrednosti

Informacioni princip

Princip koordinacije

Princip dinamičke ravnoteže

Princip projektne organizacije posla

Princip oblikovanja organizacije

Princip strategijske orijentacije

Princip timskog rada

Princip komunikacije

Princip timske nadležnosti

Princip realnog vremena

Princip povratne sprege

Princip rešavanja konflikta

Princip oportuniteta

Princip granice

Isti i u ind i inf eriSamo u indSamo u inf