AKT O PROCENI RIZIKA

STRUG1. OPIS RADNE OKOLINE

Obrada na strugu tj. sama strug kao deo opreme za rad smeten je u pogonu za mainsku obradu metala rezanjem koja se naziva rezaonica. Rezaonica je deo graevinskog objekta u krugu fabrike izgraen od vrstog materijala. Prostorija rezaonice je iste visine 4m, irine 25m i duine 25m, slobodnog prostora po zaposlenom 2m2 i slobodnom zapreminom po zaposlenom od 20m3 . Pod rezaonice je izraen od fero betona.Zidovi do visine od 2.5m od poda sa punom ispunom a zatim do visine 4m zastakljeni.Prozori se otvaraju runo ruicom koja se nalazi na zidu visine 1.5m. Rezaonica je veoma loe pokrivena dnevnom svetlou. Pod je zamaen od ulja i tenosti za hlaenje i podmazivanje jer se u radionici nalaze i druge maine za obradu metala rezanjem.Krov (tavanica) je prekriven durisol-ploama i limom. Ispod tavanice sputa se glavni kanalni razvod za el. energiju, komprimirani vazduh, ventilacija i zagrevanje. U krovu su ugraene kupole i imaju funkciju da obezbede prirodnu ventilaciju rezaonice.Mehanizam za otvaranje i zatvaranje istih je runo i poluga sa ruica se nalazi na visini dohvata ruke zaposlenog kada stoji na podu. Prilaz do radnog mesta je sa glavnog transportnog puta irine 3m, obeleenog punom linijom ute boje, izmeu drugih maina sa prolazima izmeu njih 2m. Osvetljenje je opte, pomou ivinih sijalica koje su sputene sa tavanice do visine od 3m od poda. Osvetljenje je nedovoljno usled pregorelih sijalica. Postoji i lokalna rasveta na samom strugu.Pomone prostorije ( toaleti, garderobe,trpezarija i magacin ...) su na propisnoj udaljenosti od radnog mesta i snabdeveni su sa svom opremom i u adekvatnom broju i veliini.Grejanje pogona kao i radionice vri se preko kalorifera toplim vazduhom sa visine sa 2.5m. grejanje je nedovoljno iz dva razloga i to: nedovoljni ulazni parametri za grejanje i jedan broj neispravnih kalorifera. Hemiska tetnost i buka u odreenim momentima prelazi dozvoljene koncentacije odnosno nivoe. Zaposlenima su data lina zatitna sredstva sa rokom trajanja po grupisanim poslovima HK- Proletera i to:

Kapa sa titnikom, naoare sa bonom zatitom- bezbojne, cipele plitke sa gumenim onom, radno odelo (keper-teget), kone rukavice sa pet prstiju i rukavice od sintetike gume sa pet prstiju za poslove sa primenom rashladnih sredstava.Radni komadi su od metala (elik). Do radnog mesta se dovoze u sabirnim sredstvima (metalnim sanducima) uz pomo dizel- viljukare.

2. OPIS RADNOG MESTA I ORGANIZACIJE RADA

Strugovi su u rezaonici smetene u obliku riblje kosti izmeu pojedinih strugova nalaze se paravani na udaljenosti od 2.5m sa jedne strane i glodalicama, bualicom i mainama za savijanje cevi sa druge strane.Strug se pokree el. energijom iji el.orman sa osiguraima nalazi na propisnoj udaljenosti od struga. Kabal za napajanje el. ormana preko GMR izveden je pravilno preko uvodnika.Kabal za napajanje struga sproveden je kanalom koji je pokriven debelim rebrastim limom. Zatita od dodira delova pod naponom izvedena je nulovanjem. Na strugu se nalazi instalacija za dovod tenosti za hlaenje. Sakupljanje tenosti je je u rezervoaru ispod struga zapremine od 250lit. Pranjenje istog vri se runo i to lonetom. Na strugu je izvedena i lokalno osvetljenjeStrug opsluuje zaposleni sa V stepenom strune spreme (metalostrugar) koji je osposobljen za samostalni bezbedan rad, tj. obuen teoretski i praktino iz materije BZnR. Izvrilac je mukog pola, psihofiziki sposoban za obavljane poslova metalostrugara, starosnog doba od 50 godina sa radnim iskustvom od 27 godina. Za obavljane radnih operacija na strugu postoji propisana tehnika dokumentacija. Na strugu pored glavnih elemenata za rukovanje ne postoje znaci upozorenja, zabrane ili upustva za sluaj iznenadnih opasnosti. Energetski vodovi za komprimovani vazduh obojen je odgovarajuom bojom. Ureaji za hitno zaustavljanje u sluaju opasnosti izvedeni su na strugu u obliku ispupenog dugmeta (taster). Na strugu postoji zatitna naprava u vidu oklopa kojim su izolovani svi rotirajui i delovi koji se kreu translatorno. Izuzetak su vretena koja slue za pokretanje nosaa alata i za voenje.Zatitna blokada je ugraena da sprei samostalno ( nekontrolisano)stavljanje u pogon maine posle ponovnog dolaska el.struje.Postoji propisno upustvo poslodavca o redovnim preventivnim pregledima struga od strane rukovodioca i lica za odravanje sa rokovima i elementima pregleda.Isto se potuje u potpunosti i vodi se propisana evidencija.

Obrada strugom predstavlja sloenu radnju, te su samim tim i uzroci i izvori opasnosti sloeniji. To znai da izvrilac radnih zadataka na strugu mora biti to obazriviji. Pri obradi strugom glavno kretanje je obrtno kretanje radnog predmeta, dok je pomono kretanje pravolinijsko i moe imati razliite pravce u zavisnosti od radne operacije. Za usitnjavanje (lomljenje) strugotine postoji poseban no.

3. PREPOZNAVANJE I UTVRIVANJE OPASNOSTI I TETNOSTI NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINIPrepoznavanje i utvrivanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini vri se na osnovu:

a. Strunih nalaza izdatih od ovlaene ustanove;

b. Evidencija o kvarovima na glodalici;

c. Evidencija o broju i vrsti povreda na radu i bolestima u vezi sa radom;

d. Razgovor sa zaposlenima;

e. Vrsti i roku trajanja SOLZ;

f. Upustvo za bezbedan rad i rukovanje;

g. Uvidom na licu mesta i dr.

Na osnovu svega napred pobrojanog moe se izvriti sledee grupisanje opasnosti na strugu:

A- Mehanike opasnosti:a) Opasnost od zahvatanja delova tela i odee od strane vretena za voenje i za kretanje nosaa alata;

b) Izletanje kljua sa stezne glave;

c) Izletanje radnog predmeta;

d) Neupotreba zatitnih naoara;

e) Nedovoljna stabilnost pri stajanju ispred struga usled klizavog poda;

f) Zakrenost radnog mesta strugotinom;

g) Razna zahvatanja zupanikom ili remenicom

B- Ergonomske opasnosti:a) Usled nedovoljne veliine slova, brojeva koji se moraju stalno oitavati i pratiti, rad u polusavijenom poloaju i dugo stajanje;

b) Optereenost organizma upotrebom SOLZ (naoara, rukavica, antifoni ...);

C- Elektrine opasnosti:

a) Oteenost el. instalacije;

b) Opasnost od indireknog dodira.

D- Bioloke opasnosti:

a) Usled neredovnog ienja rezervoara reshladne tenosti.

tetnosti na radnom mestu metaloglodaa su:a) Hemijska tetnost: od izduvnih gasova dizel-viljukara i obgorevanje zauljenog radnog komada;

b) Buka od rada struga, kretanja dizel-viljukara i okolnih maina;

c) Nedovoljni mikro klimatski parametri u zimskom i letnjem periodu;

d) Osvetljenost: prejaka ili nedovoljna definisana kao koliina svetlosti koja pada naradnu povrinu;

e) Psihofizike tetnosti izazvane strogim zahtevima preciznosti i materijalne odgovornosti;

4. PROCENA RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I TETNOSTI:

Rizik na radnom mestu metalostrugara procenjuje se na osnovu navedene liste opasnosti uzimajui u obzir verovatnou da e se povreda na radu dogoditi ili da e doi do oteenja zdravlja. Pri procenjivanju verovatnoe nastanka povrede ili oboljenja uzimani su sledei elementi:

1. nain opsluivanja glodalice, pravilnim postupkom u toku rada;

2. statistiki pokazatelj o broju kvarova;

3. broj, vrsta i teina ranijih povreda na radu;

4. stepen osposobljenosti i radno iskustvo zaposlenog;

5. karakteristike glodalice;

Teina (nivo) tete zavisi od sledeih elemenata:

1. ko trpi tetu: ovek, maina, okolina;

2. kolika je teta: mala, srednja, velika, fatalna, katastrofalna;

3. irina tete: pojedinana, grupna, kolektivna;

Za procenu rizika po grupisanim opasnostim i tetnostima koriena je metoda prema standardu OHSAS 18001.

Ova metoda definie tri nivoa ozbiljnosti (teine) povreda ili bolesti i tri nivoa verovatnoe nastanka povrede ili oboljenja zaposlenog.

Kombinaciom navedenih nivoa dobija se matrica od pet (5) nivo rizika.

Neznatno opasnoopasnoIzuzetno opasno

Izuzetno redak dogaajNeznatan rizikDopustiv rizikUmeren rizik

Redak dogaajDopustiv rizikUmeren rizikZnatan rizik

Verovatan dogaajUmeren rizikZnatan rizikNedopustiv rizik

Na osnovu utvrenih opasnosti i tetnosti definisani su sledei nivoi rizika:

1. Opasnost od izletanja radnog komada iz stezne glave ili kljua moe se svrstati u oblasti dopustiv rizik

2. Opasnost od zahvatanjadelova tela i odee od strane vretena na strugu uzimajui u obzir sve parametre moe se svrstati u oblasti znatan rizik

3. Razletanje strugotine i prskanja rashladne tenosti svrstava se u umeren rizik4. Lom noa za rezanje i posledice iz tog dogaaja ubraja se u dopustiv rizik5. Rad u stajaem stavu sa estim savijanjem i uvijanjem tela definie se kao dopustiv rizik

6. Pad i povrede usled klizavog poda ubraje se u dopustiv rizik

7. Optereenost organizma tela zaposlenog SOLZ, posledice koje mogu iz toga proistei kao i uticaj na raspoloenje , svrstavaju se u dopustiv rizik

8. Opasnost od el. struje donose dopustiv rizik9. Opasnost od neredovnog ienja rezervoara svrstava se u umeren rizik10. Dejstvo hemijskih tetnosti, buke i nepovoljnih mikroklimatskih faktora i osvetljenja na zdravlje zaposlenog, a s obzirom na koncentracije, nivoe i ostupanja od propisanih veliina, nose sa sobom umeren rizik11. Isti nivo rizika nosi sa sobom i psihofizika optereenost zaposlenog umeren rizik5. NAIN I MERE ZA OTKLANJANJE SMANJENJE ILI SPREAVANJE RIZIKA:

U cilju otklanjanja, smanjenja ili spreavanja utvrenih nivoa rizika primenjuju se sledei principi:

Izbegavanje (eliminacija) opasnosti;

Zamena uoene opasnosti manje opasnim ili bezopasnim;

Eliminisanje, smanjenje ili spreavanje opasnosti na samom njenom izvoru;

Davanje prioriteta kolektivnim merama BZnR nad individualnim (linim);

Implementtacija novih saznanja ili tehnikih reenja;

Poboljanje postojeeg nivoa zatite i dr.

Za sve opasnosti i tetnosti koji svojim delovanjem stvaraju dopustiv rizik nisu potrebna velikan ekonomska ulaganja, investicione mere, ve e se edukacijom zaposlenih, merama zatite u vidu informacija, zabrana, opomena i manjim tehnikim izmenama, smanjiti ili u potpunosti eliminisati opasnost.

Takoe e se zaposleni upoznati sa upustvom proizvoaa struga o pravilnom rukovanju i bezbednom radu, zatim e na strugu biti postavljena nalepnica sa sledeim tekstom: Pre pokretanja struga proveri dali je sve privreno, a nepotrebno ukloniti. Alat (klju) za stezanje glave mora se ukloniti iz opasne zone. Klizav pod usled ulja i rashladnog sredstva moe se reiti postavljanjem drvenog gazita od letvica koje e biti postavljene na rastojanju tako da noga zaposlenog nemoe upasti, a pritisak rashledne tenosti smanjiti kako bi se eliminisalo prskanje. Lom noa spreiti : pravilnim izborom noa u odnosu na materijal radnog komada, pravilnim izborom brzine rezanja, redovnim otrenjem noa, kao i redovnom kontrolom naprsline i vodei rauna o veku trajanja noa. Da bi rad na strugu bio siguran i bezbedan treba se pridravatisledeih upustava: Ne zaustavljati steznu glavu rukom;

Zatititi radnu zonu ogradom od organskog stakla;

Predmet obrade, dra alata i konji dobro pritegnuti, tj. Privrstiti pre poetka rada;

Na radnom mestu biti uredan;

Strugotinu otklanjati iskljuivo kukom sa titnikom za ruke,metalnom etkom, metlicom;

Zabranjeno je merenje radnog predmeta dok strug radi;

Ne ostavljati kljuu steznoj glavi;

Pri turpijanju radnog predmeta na strugu, ruicu turpije drati levom rukom a njen vrh desnom;

Za vreme rada na strugu odravaj koncentaciju.

Klizavi pod usled ulja i rashadne tenosti moe se reiti posrtavljanjem drvenog gazita uraenog tako da noga ne moe da propadne; Ne naginj se nad predmetom koji rotira.

Protiv zamora od stajanja sa estim savijanjem, uraditi i dati zaposlenom na upotrebu stolicu, stativ ili ram u visini lea na kojoj e se zaposleni oslanjati kad za to doputa radni ciklus.

Pravilnim izborom SOLZ u odnosu na opasnosti i tetnosti na radnom mestu glodaa, kao i dovoenjem parametara mikroklime u optimalne vrednosti, smanjie se sputanost i optereenost organizma (tela) zaposlenog od istih, jer nee biti potrebe sa tolikim brojem SOLZ.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu protiv opasnosti i tetnosti koje svojim delovanjem dovode do umerenog rizika su opsasnije, trae vea finansijska ulaganja, zamenu sredstava rada, poboljanje kolektivne zatite i dr.

Razletanje strugotine i prskanje rashladnog sredstva u neeljenom pravcu ( u oi i licu) moe se ublaiti primenom sledeih mera:

Odabrati prave parametre seenja-rezanja;

Koristiti alat za lomljenje opiljaka;

Ukloniti zaostalu strugotinu etkom ili kukom sa titnikom za ruke;

Izabrati optimalan pritisak za rashladno sredstvo;

Ugraditi providni tit ispred lica ili nositi SOLZ Hemijske tetnosti, buka i loi mikroklimatski faktori mogu se dovesti u propisane granice kombinacijom tehnikih, organizacionih, linih i dr.mera BZnR kao to su:

Dovoenje u funkciju i poveanje broja ureaja za prinudnu ventilaciju;

Zamena dizel-viljukara drugim tipom (elektrinu)

Instaliranjem lokalne ventilacije, iznad glodalice tako da hemijske tetnosti ne dospevaju u zoni udisanja zaposlenog;

Redovno prazniti (istiti) rezervoar sa rashladnim sredstvom

Dovesti u ispravno stanje i poveati broj ureaja za klimatizaciju grejanje;

Nositi antifone za zatitu ula sluha;

Zavisno od perioda (zimski ili letnji) omoguiti povremeno zagrevanje ili rashlaivanje zaposlenih, kao i adekvatna SOLZ i sl.

Psihiko naprezanje usled strogih zahteva preciznosti i materijalne odgovornosti moe se ublaiti:

Pravilno definisanom normom rada;

Stimulacijom za kvalitetan rad;

eim tehnolokim pauzama

Za sve opasnosti i tetnosti koje sa sobom nose znatan rizik, aktivnosti su identine kao kod umerenog rizika, s tim to se stepen prioriteta definie kao: ODMAH ili HITNO.

Takav nivo rizika imamo kod zahvatanja delova tela radne odee i kod opasnosti od elektrine struje.

Opasnost od zahvatanja delova tela i odee od strane vretena, onemoguiti postavljanjem fiksnog ili pomonog oklopa koji e biti u sprezi sa zatitnom blokadom, tl.da se strug nemoe startovati dok je oklop u otvorenom poloaju. Dugaka kosa se mora staviti ispod radne kape.Takoe zaposleni ne sme da nosi iroku zatitnu odeu.Opasno dejstvo se el. struje moe se otkloniti pridravanjem sledeih mera:

Koristiti samo odgovarajue delove osigurai, kablovi, sklopke, prekidai;

Popravke, odravanje i kontrolu mogu vriti samo kvalifikovana ovlaena lica;

Instalirati na delovima struga gde je to mogue napajanjem niskim naponom (od 25-50 V) Instalirati na samoj maini ili blizu nje prekida za prekid strujnog kola;

Proveravati svakodnevno izolaciju kablova i nulovanje maine; Svaku uoenu nepravilnost u radu maine odmah prijaviti neposrednom rukovodiocu;

Sve komandne ormane,razvodne kutije drati zakljuane;

Ako je mogue nositi obuu sa izolacionim onom ili pored maine postavitiizolacionu prostirku.

Kao opte (generalne) mere BZnR mogu se navesti:

1. Kontrola i odravanje u ispravnom stanju opreme za rad;

2. Horizontalna edukacija zaposlenih;3. Periodini pregledi i kontrolu zdravstvenog stanja zaposlenih i dr.

22.01.2007.god