STUDIJA BRENDIRANJA VINSKE RUTE

Soul of Balkans

Projekat „Veni, Vino, Vici“ br. 2007CB16IPO006 - 2011 – 2 – 9, se kofinansira od strane Evropske

unije kroz IPA Program prekogranične saradnje Bugarska- Srbija

Ova publikacija je napravljena uz pomoć sredstava Evropske unije kroz “IPA Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija” pod brojem CCI No 2007CB16IPO006. Jedinstveno odgovorno lice za sadržaj ove publikacije je Regionalni centar za održivi razvoj i razvoj preduzetništva „Timok“, Zaječar, i ni na koji način ne može biti tumačen kao stav Evropske unije ili Upravljačkog tela programa.

Sadržaj

O PROJEKTU .................................................................................................................................................. 3

UVOD ............................................................................................................................................................ 5

VINSKI TURIZAM ........................................................................................................................................... 6

Vinske rute ................................................................................................................................................ 7

ANALIZA TRENUTNE SITUACIJE U REGIONU ................................................................................................ 8

Srbija – Timočki region .............................................................................................................................. 8

Bugarska – Zapadna bugarske ................................................................................................................ 10

STANJE NA TURISTIČKOM TRŽIŠTU ............................................................................................................ 12

Istraživanje tržišta - pregled globalnih karakteristika na turističkom tržištu .......................................... 12

Tržišna pozicija regiona ........................................................................................................................... 15

Istočna Srbija ....................................................................................................................................... 15

Bugarska .............................................................................................................................................. 16

Segmentacija tržišta ................................................................................................................................ 17

Analiza konkurencije ............................................................................................................................... 20

DIJAGNOSTIKA TRENUTNOG STANJA I RESURSA: ..................................................................................... 23

Glavne turističke atrakcije u regionu ...................................................................................................... 23

Istočna Srbija ....................................................................................................................................... 23

Zapadna Bugarska- Vidinski okrug ...................................................................................................... 23

Proizvodi / usluge koji mogu biti uključeni u vinsku rutu ....................................................................... 24

Standardi / Kvalitet proizvoda i usluga za isporuku kvalitetnog doživljaja ............................................. 28

Koraci za formiranje vinske rute „Duša Balkana“ ................................................................................... 29

Preporuke za unapređenje turističke ponude buduće vinske rute ........................................................ 30

1. Marketing i komunikacija ................................................................................................................ 30

2. Dobrodošlica , orijentacija i informacije ......................................................................................... 30

3. Smeštaj ............................................................................................................................................ 31

4. Lokalni proizvode i gastronomija ................................................................................................... 31

5. Atrakcije i događaji.......................................................................................................................... 31

6. Rekreacija ........................................................................................................................................ 31

7. Životna sredina i infrastruktura ...................................................................................................... 32

JAČANJE MENADŽMENTA KVALITETA I PROCES PRAĆENJA ................................................................... 32

a) Razumevanje potreba posetilaca i videti da su ispunjene .............................................................. 32

b) Podešavanje, provera i standardi komunikacije ............................................................................. 33

c) Rad sa ljudima na obuci i poboljšanju kvaliteta ............................................................................. 33

d) Praćenje uticaja na lokalnu ekonomiju, zajednicu I okruženje ....................................................... 34

ANALIZA TRAŽNJE ....................................................................................................................................... 34

Ciljna tržišta ............................................................................................................................................. 34

Kanali prodaje ......................................................................................................................................... 35

Način promocije turističkog proizvoda ................................................................................................... 37

Marketinški akcioni plan ......................................................................................................................... 42

ANEKS: naziv puta vina ........................................................................................................................... 44

ANEKS: logo puta vina ............................................................................................................................. 45

ANEKS: Mapa puta vina Soul of Balkan ................................................................................................... 46

O PROJEKTU

Naziv projekta Veni, Vino, Vici

Vodeći partner (naziv /

država)

Zavičajni muzej Knjaževac

Drugi partner(i) Regionalni centar za održivi razvoj i razvoj preduzetništva

„Timok“, Zaječar,

Privredna i industrijska komora Vidin

Ciljevi projekta Opšti cilj projekta je zajednički razvoj i promocija

prekograničnog turizma na osnovu održivog korišćenja

resursa.

Posebni cilj ovog projekta je pružanje podrške integraciji

regionalnih vina u prekograničnom turizmu u opštinama

Negotin, Knjaževac i Kladovo u istočnoj Srbiji i opštini

Vidin u severozapadnoj Bugarskoj.

Očekivani rezultati

projekta Forum proizvođača vina u pograničnom regionu.

Formirana mreža između 50 proizvođača vina u

Vidinskom i Timočkom regionu.

Prekogranična vina integrisana u hotele, restorane i

specijalizovane prodavnice u pograničnom regionu.

Otvoren Muzej vina. Turisti koji obilaze ovaj

pogranični region mogu da saznaju nešto o istoriji

proizvodnje vina u ovim krajevima i o sadašnjoj

proizvodnji.

Uspostavljen zajednički prekogranični turistički put,

radi promocije vinskih podruma u ovim krajevima i

omogućavanje turistima da obiđu vinske podrume, gde

bi mogli da degustiraju i kupe vina.

Promocija vinskog puta će biti urađena štampanjem

promotivne brošure u 6.000 primeraka;

obeležavanjem vinskih podruma promotivnom tablom i

pripremom promotivnih kompleta vinskih čaša za

degustaciju vina; postavljanje internet prezentacije

vinskog puta, podržana organizacija sajma vina u

Negotinu i organizacija promotivne studijske ture

vinskog puta za turoperatore i turističke agencije.

Ciljne grupe CG1: Proizvođači vina i vlasnici vinskih podruma u

opštinama Kladovo, Negotin, Knjaževac i Vidin. U

Vidinskom okrugu se nalazi 6 proizvođača vina, a u

Timočkoj krajini se nalazi oko 45 proizvođača vina.

CG2: Udruženja proizvođača vina u istočnoj Srbiji

predstavljaju 45 malih proizvođača vina na

teritorijalnoj osnovi. Ona će povezivati svoje članove

da bi ih uključila ili predstavljala u projektnim

aktivnostima. Udruženja će učestvovati u

aktivnostima projekta da obezbede povlastice za

svoje članove.

CG3: Izabrani zaposleni u hotelima, restoranima i

specijalizovanim prodavnicama će se upoznati sa

vrstama i karakteristikama regionalnih vina i

izgradiće veštine degustacije vina. U izabrane mogu

spadati vlasnici hotela i restorana, menadžeri hrane i

pića (F&B managers), šefovi sala ili osoblje za nabavku

iz prodavnica. Oni će izgraditi sposobnost da opišu i

preporuče vina klijentima i gostima.

CG4: Turoperatori i turističke agencije iz Srbije i

Bugarske.. kao posrednici između vlasnika vinskih

podruma i turista oni će biti upoznati sa novim

turističkim proizvodom destinacije i načinom kako i

šta da predstave svojim klijentima/turistima

UVOD

U vremenu globalne ekonomske krize, turizam je jedna od retkih grana koja ne beleži opadanje, već

naprotiv veći ili manji rast u zavisnosti od turističke regije i vrste turizma.

Ova činjenica poseban značaj ima za ruralna, manje razvijena područja kakva je istočna Srbija i

zapadna Bugarska. Ekonomska nerazvijenost, upravo predstavlja prednost sa aspekta razvoja

turizma zbog očuvane prirode i kulturnih vrednosti.

Jedan od vidova turizma koji u poslednje vreme doživljava veliki procvat jeste vinski turizam. Iako

godinama zapostavljeno, vinogradarstvo u ovim krajevima ima dugu tradiciju i poslednjih godina

ponovo oživljava. Gaje se autohtone sorte grožđa, a mnoga vina su nagrađivana na međunarodnim

manifestacijama i svrstavaju se u vrhunska. Ova činjenica predstavlja bazu za razvoj nove vinske

rute.

U tom smislu i stvaranje nove tematske vinske rute na teritoriji Istočne Srbije i zapadne Bugarske

daće jedan novi „vetar u jedra“ razvoju turizma i turističke ponude ove regije.

U cilju formiranja zajedničke regionalne turističke rute – put vina, Studija brendiranja vinske

turističke rute će definisati turističku rutu – Vinsku rutu i sve sadržaje ove rute. Studijom

brendiranja vinske turističke rute bi trebalo:

da se vinska rutu diferencira u odnosu na konkurenciju

da se stvori osnova za komuniciranje strategije i izgradnju imidža precizno navodeći glavne

konkurentske prednosti

da se za svaki tržišni segment iznađe idejno rešenje marketing programa – uvođenje

vinskog puta potencijalnim korisnicima turističke ponude

da se stvori vizuelni identitet vinske rute kao jedinstvenog turističkog proizvoda

VINSKI TURIZAM

Turisti današnjice teže za nešto drugačijom vrstom ponude turističkih odredišta. Moderan način

života i sve veća briga za zdravlje zahtevaju kvalitetan turistički proizvod koji će ponuditi

autentičnost samog turističkog odredišta. Kako bi se stvorilo takvo turističko odredište, nužno je

diferencirati turistički proizvod kroz vrednost, kvalitet i zadovoljstvo turista. Uživanje u hrani i piću

sve više dolazi do izražaja stoga hrana predstavlja „kulinarsko-gastronomski doživljaj manje ili više

uklopljen u sistem vrednosti uspostavljen kulturom ishrane svakog pojedinačnog turističkog

potrošača“ (Meler, 2002.). Lokalna gastronomija i njena tradicija mogu se gledati kao integrirani

deo lokalnog identiteta destinacije

Kako je proizvodnja vina u velikoj meri vezana za prirodu i prirodno okruženje, tako se jako dobro

profiliše za razvoj turizma i turističkih usluga, a posebno za agrarni turizam. Sve više ljudi želeći da

izbegne haos i buku velikih gradova odlučuje se za ruralni vid turizma. Vinski turizam može se

uporediti sa elitnim ogrankom tog turizma, s obzirom da je klijentela koja ga najčešće upražnjava

često visoko platežna.

Vinski turizam je poseta vinogradima, vinarijama, vinskim festivalima i izložbama, pri čemu

degustacija vina i doživljaj vinogradarske regije predstavljaju primarne motive.

Vinski turizam podrazumeva:

degustaciju vina,

degustaciju vina i hrane,

uživanje u okruženju,

dnevnu ili višednevnu rekreaciju,

mnoštvo komplementarnih kulturnih, prirodnih i drugih aktivnosti koje su dostupne u

vinskom regionu.

Koristi od vinskog turizma u vinskom regionu su:

povećan broj posetilaca (domaćih i stranih) i njihove ponovne posete,

produžena dužina boravka i veća potrošnja posetilaca,

veće zadovoljstvo posetioca zbog povećane preduzimljivosti prema turistima i

povećana tražnja za prodaju vina “iz podruma”.

Vinske rute

Vinska ruta je turistička ruta koja obuhvata nekoliko vinogorja i vinarija na određenom području.

Ova ruta može da sadrži: prirodne atrakcije kao što su planine, predeli i sl., industrijske objekte, kao

što su vinarije, vinogradi, putevi i putna signalizacija u cilju pomaganja turistima da stignu do

određene vinarije. Većina vinskih ruta je u formi vinogorja, koja su najčešće zvanično obeležena

oznakom kontrolisanog porekla ili područja sa geografskom oznakom (GO) , kao što su na primer

Rioha (Španija), Dolina Napa (Kalifornija, SAD), Šampanj (Francuska). Ukratko, vinska ruta je put do

glavnih turističkih atrakcija vina: vina i vinarija. Neki autori definišu vinsku rutu kao: „ ... obično

vinsku rutu čini određeni itinerer (ili više njih) kroz vinski region, koji je tematski označen

putokazima, kao i tumačen besplatnim letkom i mapom, na kojima su obeleženi razni vinogradi i

vinari i koji pruža informacije o mestima od istorijskog i drugog značaja...“ (Hal i dr., 2000) .

U skladu sa iskustvima zemalja gde postoje vinske rute, minimalni uslovi koje ista treba da

ispunjava jesu:

Mora se prostirati na teritoriji minimum jednog vinogorja

Da obuhvata najmanje 2 vinograda i mogućnost posete njima

Poželjno je da postoje autohtone sorte vina, kao i zaštićeno geografsko područje

Mora uključivati minimum 5 seoskih gazdinstava u kojima je moguće probati domaće vino i

rakiju, od toga minimum jedno sa kontrolisanim poreklom proizvodnje. Udaljenost od

glavnog puta ne bi trebala da bude veća od 10km.

Minimum 2 seoska gazdinstva moraju pružati i uslugu ishrane i prvenstveno na meniju

trebaju imati lokalne specijalitete

Trebalo bi postojati mogućnost kupovine vina

Mora prolaziti kroz očuvanu prirodnu sredinu

Mora biti urađena putna signalizacija koja će umrežiti sve turističke atraktivnosti uključene

u vinski put

Mora postojati organizacioni oblik koji će upravljati vinskim putem

Mora postojati propagandni materijal

ANALIZA TRENUTNE SITUACIJE U REGIONU

Srbija – Timočki region

Vinova loza gaji se na teritoriji današnje Srbije hiljadama godina unazad, najraniji tragovi govore da

se vinova loza ovde gajila još u bronzano doba. Vinogradarstvo se razvilo za vreme Nemanjića, a

svoj procvat doživelo nakon oslobođenja od Turaka.

Kralj Petar Prvi Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na

brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i podrum u kome su proizvodili

vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je

bila poznata po proizvodnji penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.

Nakon toga, dolazi period kada je vinogradarstvo u Srbiji polako zamiralo, da bi se poslednjih par

godina vinogradi ponovo obnavljali, a “vinska scena” polako širila.

Od 01. januara 2008. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je počelo sa

uspostavljanjem Vinogradarskog i Vinarskog registra po standardima EU. Evropska Unija je Srbiji

odobrila kvotu od 65.000 litara vina za izvoz u EU.

Danas u Srbiji imamo sledeće vinogradarske reone i specifične sorte:

Timočki: bagrina, začinak, prokupac, vranac, italijanski rizling, kaberne sovinjon, semijon,

pino noar, game.

Niško-Južnomoravski: vranac, game, pino noar.

Zapadnomoravski: tamjanika, prokupac, župski bojadiser, smederevka, italijanski rizling,

sovinjon, semijon, župljanka, šardone, neoplanta.

Šumadijsko-Velikomoravski: prokupac, vranac, smederevka, italijanski rizling, sovinjon,

semijon, traminac, game, ružica.

Pocerski: kaberne sovinjon, vranac.

Sremski: portugizer, neoplanta, sila, fruškogorski rizling, italijanski rizling, rajnski rizling,

župljanka, traminac, buvije, frankovka, plemenka, silvanac zeleni, portugizer, bermet.

Banatski: župljanka, smederevka, šaselas, rkaciteli i kreaca.

Subotičko-Horgoški: kevedinka, muskat krokan, italijanski rizling, rajnski rizling, šardone,

župljanka, pino blank, ezerjo, čokanski muskat otonel, semijon, merlo, frankovka, pino noar,

kaberne sovinjon.

U Timočkoj krajini ima 367 000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja 52% ukupne

teritorije. I pored, nekada značajnijeg učešća, vinogradi danas zauzimaju svega 2.149ha ili svega

0,5% poljoprivrednog zemljišta.

Timočki vinski region podeljen se u dva podreona:

Krajinski podrejon:

Ključko vinogorje

Brzopalanačko vinogorje

Mihajlovačko vinogorje

Negotinsko vinogorje

Rajačko vinogorje

Knjaževački podrejon:

Borsko vinogorje

Boljevačko vinogorje

Džervinsko vinogorje

Zaječarsko vinogorje

Vrbičko vinogorje

Za potrebe izrade ove studije i analize trenutnog stanja, urađena je anketa sa 12 proizvođača vina u

Srbiji.

Većina proizvođača vina u proseku poseduju 2-5 hektara zemlje, a manji broj uzima i dodatno

zemlju u zakup, dok prosečna proizvodnja vina se kreće od 3.000 – 60.000l vina. . Najveći broj je

registrovan kao poljoprivredno gazdinstvo, ali ima i nekih registrovanih kao radnje. Iako ovo

uglavnom predstavlja porodični biznis, većina sezonski upošljava dodatnu radnu snagu ( najčešće

prilikom berbe grožđa), ali niko se ne bavi ozbiljnije trgovinom vina. Prodaja vina se najčešće vrši u

sopstvenom podrumu ili lokalnim restoranima. Veoma mali broj vino plasira kroz trgovinsku

mrežu, što je i logično obzirom na količinu proizvedenog vina.

U novije vreme došlo je do značajnog opadanja broja čokota kao i teritorija pod vinogradima U

ranijem periodu vino se proizvodilo u fabrikama koje su se zvale „Krajina vino“ (kapaciteta 1500

vagona, 1 vagon = 10 tona) i „Džervin“ (kapaciteta 800 vagona). Obe kompanije na godišnjem nivou

su proizvodile 200 vagona vina, sokova i rakija. Danas u Timočkom regionu više nema proizvođača

vina čija proizvodnja prelazi 60 vagona godišnje. Prema podacima RPK Zaječar, prerađeno je

49652t grožđa, i proizvedeno 2.323.450hl vina i 24.225hl komovice

Što se tiče vinskog turizma, iako u Timočkom region ima oko 45 proizvođača vina, samo je njih

šestoro profesionalno marketinški promovisano u okviru zvanične promotivne kampanje koju vodi

Nacionalna turistička organizacija Srbije (negotinska i knjaževačka vinska ruta).

Turistički su, trenutno, svakako najinteresantnije Rajačke i Rogljevačke pivnice, mada je i ovde

razvoj turističke ponude još uvek u povoju.

Imajući u vidu rezultate sprovedene ankete, ni anketirani vinari još uvek nisu stavili sve svoje

kapacitete u funkciju turističke ponude. Samo 4 od ukupno 12 vinara poseduje degustacionu salu,

maksimalnog kapaciteta 30 osoba, a samo dvoje ima i smeštaj u ponudi, ali i više nego skromnog

kapaciteta. U tom smislu smeštaj gostiju se mora organizovati u saradnji sa drugim ugostiteljskim

objektima u regionu.

Što se tiče marketinga, on se obavlja stihijski i individualno. Skoro svi vinari imaju pakovanje za

svoje proizvode, međutim, nije urađena analiza dizajna istih. Takođe, većina ima štampane flajere

za svoja vina, i promociju vrše direktno, od „usta do usta“ i na sajmovima, koji su pre svega lokalnog

karaktera. Osim dve vinarije (Matalj i Jović) koje su učestvovale i dobijale nagrade i na značajnijim

međunarodnim takmičenjima, kao što su: Decanter World Wine Awards London, Balkan Wine

Competition Sofija, Veliki Test Vina Srbije (VTV), Novosadski sajam i sl...druge vinarije ne učestvuju

na medjunarodnim takmičenjima.

Od manifestacija, koje su značajne za vinski turizam, u regionu organizuju se :

Preduzetnički sajam PRVISI, Knjaževac,

Sajam vina i meda, Negotin

Špricer Fest, Knjaževac

Na žalost, ove manifestacije su pre svega lokalnog ili regionalnog karaktera i za sada ne privlače

veći broj turista, ali svakako predstavljaju značajan resurs za dalje unapređenje.

Većina vinara su članovi lokalnih udruženja (udruženje vinara negotinske krajine, VIR – Knjaževac i

sl.) koji međusobno sarađuju. Što se tiče saradnje sa lokalnim turističkim organizacijama, ona je

sporadična.

Bugarska – Zapadna bugarske

Bugarska je poznata po svojim tradicionalnim sortama grožđa. Klima, predeli i zemljišta Bugarske

su izuzetni za vinovu lozu – vinogradarstvo i proizvodnju vina. Prema različitim zemljištima i

klimatskim uslovima, zemlja je podeljena u nekoliko vinogradarskih i vinarskih regiona, svaki sa

posebnim sortama grožđa i vinove loze.

Vinogradarski region severne Bugarske, ponekad se naziva i vinogradarski region podunavske

ravnice, može se dalje podeliti na tri zone. Severozapadna zona obuhvata vinogorja Vidina, Montane

i Vraca. Centralna zona obuhvata vinogorja Suhindola, Plevena i Velikog Trnova. Podunavska zona

obuhvata vinogorja Rusea, Svištova i Nikopola. Vinogradarski region severne Bugarske je poznat po

svojim crnim vinima, naročito onih koja su dobijena iz sorti poput gamza, kaberne sovinjon i merlo,

kao i pamid. Tipične bele sorte kojih ima u vinogradarskom regionu severne Bugarske su rkaciteli,

aligote i muskat otonel, kao i nešto šardonea.

Vekovima se u regionu Novog Sela i Vidina uzgaja grožđe da bi se pretvorilo u divna vina –

arheološki dokazi ukazuju na to da su kvalitetna vina iz ovog regiona slata u Rim, tako da je

plemstvo moglo da uživa u visokokvalitetnim vinima. Dok je sorta grožđa gamza najpoznatija po

proizvodnji vina iz ovog regiona, od sorti merlo, kaberne, šardone i italijanski rizling se takođe

proizvode odlična vina.

Vina su označena zaštićenom oznakom porekla „Vidin“ i zaštićenom geografskom oznakom „region

Podunavska ravnica”.

Za potrebe izrade ove studije i analize trenutnog stanja, urađena je anketa sa 6 proizvođača vina u

Vidinskoj oblasti - Bugarska.

Većina proizvođača vina u proseku poseduju 50-150 hektara zemlje, a većina uzima i dodatno

zemlju u zakup. Najveći broj je registrovan kao akcionarsko društvo. Broj stalno zaposlenih se

kreće od 5-10 osoba, dok se taj broj znatno povećava tokom sezonskih poslova, kada bude

zaposleno i po 50 osoba. Godišnja proizvodnja vina se kreće od 100.000 – 5,2 mil. l. Prodaja vina se

najčešće vrši kroz trgovinsku mrežu, što je i logično obzirom na količinu proizvedenog vina, a

značajna količina se i izvozi.

Što se tiče vinskog turizma, iako u Vidinskom regionu ima 6 proizvođača vina, samo je par njih

profesionalno marketinški promovisano u okviru zvanične promotivne kampanje koju vodi

Nacionalna turistička organizacija Bugarske ili kroz druge vinske rute (CBC Romania – Bulgaria)

Imajući u vidu rezultate sprovedene ankete, ni anketirani vinari još uvek nisu stavili sve svoje

kapacitete u funkciju turističke ponude. Samo 2 od ukupno 6 vinarija poseduje degustacionu salu,

ali vrlo skromnih kapaciteta, dok smeštaj u ponudi, nema niko pa se mora organizovati u saradnji

sa drugim ugostiteljskim objektima u regionu.

Što se tiče marketinga, sve vinarije imaju pakovanje za svoje proizvode, međutim, nije urađena

analiza dizajna istih. Takođe, svi imaju štampane flajere za svoja vina, i promociju vrše na

sajmovima. Ali i on – line (veb sajtovi, društvene mreže).Od manifestacija, koje su značajne za vinski

turizam, u regionu organizuju se :

1. februara se u selu Vinarovo organizuje Dan vina, povodom obeležavanja praznika Sv.

Trifuna (po novom, Gregorijanskom, kalendaru).

14. februara se u Novom selu organizuje Dan vina, povodom obeležavanja praznika Sv.

Trifuna (po starom, Julijanskom, kalendaru).

Većina vinara su članovi lokalnih udruženja (Udruženje vinara Podunavlja) koji međusobno

sarađuju.

STANJE NA TURISTIČKOM TRŽIŠTU

Globalni turizam raste i dinamično se menja u svom kvalitetu. Danas gotovo 180 zemalja sveta

globalno konkuriše sa različitim turističkim proizvodima računajući upravo na činjenicu da se

globalno turističko tržište diversifikuje i dobija nove sadržaje i forme što nam govori da praktično

svaka zemlja može da konkuriše na globalnom turističkom tržištu, te da po definiciji ne mora da

ima more ili planine kako bi bila konkurentna.

U tom smislu, za razvoj svakog vida turizma, pa i vinskog, potrebno je pratiti globalna kretanja i

trendove i naći tržišnu nišu kako bi ekonomski efekti bili zadovoljavajući

Istraživanje tržišta - pregled globalnih karakteristika na turističkom tržištu

Prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja1 Turizam u Evropi je zadržao trend sa

početka 2013. godine, i globalna kriza se nije previše odrazila na efekte turizma, čak šta više većina

zemalja je zabeležila rast posećenosti stranih turista, među kojima se nalazi i Srbija. Međutim, trend

rasta je znatno usporen. Što se tiče popunjenosti kapaciteta, ona je različita u Evropi, dok je u

istočnoj Evropi ona na nivou prethodnih godina, u južnom delu Evrope prosečna popunjenost

kapaciteta je znatno ispod proseka.

Izvor: Izveštaj ETC, Evropski turizam 2013

Globalni pravci turizma u periodu od 2009 – 2013 pokazuju da su Gradski odmori i Kružne ture,

kao vrsta turističkog proizvoda, imale najveći rast. Turistički proizvod „Sunce i plaže“ je imao rast

za 12%, i to je uglavnom uslovljeno turistima iz istočne Evrope, dok je ruralni turizam zabeležio pad

od 10% kao posledica ekonomske krize.

1 Evropska turistička komisija, Evropski turizam 2012, tromesečni izveštaj T2, juli 2012. godine

Što se tiče vrste putovanja prema visini prihoda, turisti sa nižim primanjima u najvećem broju se

odlučuju za odlazak na more - Sun & Beach (31%), City break (18%), Touring (14%), Ruralni (6%)

i zimski sportovi 3%.

Izvor: Međunarodni turistički izveštaj Međunarodne turističke berze (ITB)

Turisti sa većim primanjima, takođe se najviše odlučuju za Sun & Beach (30%), City Break 18%, ali

u nešto većem procentu za ture 19%, odlazak u prirodu 6% i zimski sportovi 4%.

U zavisnosti od primanja razlikuje se i vrsta smeštaja koji koriste različiti tipovi turista:

Izvor: Međunarodni turistički izveštaj Međunarodne turističke berze (ITB)

Turisti sa nižim primanjima u najvećoj meri koriste privatni smeštaj (31%), ali iznenađujuće je da

oko 21% koristi hotele sa 4-5*, više nego hotele sa 3*(15%). Kod turista sa višim primanjima

najveća je zastupljenost hotela sa 4-5* (40%), a zatim sa 3*.

U svetu se ostvari ukupno oko 70 miliona putovanja u inostranstvo. Od ovog broja, oko 69% jesu

turisti sa višim primanjima, a svega 31% turista sa nižim primanjima.

Izvor: Međunarodni turistički izveštaj Međunarodne turističke berze (ITB) 2011/2012

Najveći broj turista koji putuju u inostranstvo jesu iz Nemačke, Velike Britanije, Holandije, USA, i

BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina)

U skladu sa napred navedenim mogu se definisati sledeći ključni momenti:

Više je nego očigledan trend da se svetsko turističko tržište sve više diferencira u

odnosu na životne stilove, a turisti su sve više zahtevniji, traže veći kvalitet, individualnost,

nova iskustva i složenije forme turističke ponude;

Turističko tržište u proseku stari, i sve je više u potrazi za sadržajima aktivnog odmora i

zdravlja u besprekorno uređenoj i autentičnoj okolini;

Izbor više putovanja tokom godine s različitim motivima, obezbeđuje sve više prostora

otvaranju novih i inovativnih destinacija što potvrđuje tezu da gotovo svaka destinacija

danas može da konkuriše na tržištu kao ozbiljna destinacija

Ponuda raznolikog, integrisanog i destinacijski dobro upravljanog proizvoda, biće ključno

jer na taj način će se diversifikovani od globalno prepoznatih destinacija

Vrednost za novac još jedan je od ključnih trendova globalnog tržišta posebno nakon

ekonomske krize ljudi će dobro odmeravati odnos cene i kvaliteta destinacije

Direktan pristup turističkim proizvodima je sve važniji trend. Nove tehnologije, internet i

socijalne mreže u velikoj meri će zameniti ulogu posrednika i stvoriti prostor za direktnu

prodaju

Tržišna pozicija regiona

Istočna Srbija

Istočna Srbija je po mnogima jedinstvena, neotkrivena, nezasićena i pre svega sigurna destinacija sa

bogatim kulturno istorijskim nasleđem. U odnosu na period od pre 10 godina ovaj region beleži

porast turističkog prometa, što nije samo rezultat niske početne baze, nego i objektivno sve većeg

interesa za putovanjima stranih i domaćih turista. Brojne atrakcije koje mogu da generišu značajnu

turističku tražnju nalaze se širom regiona: od predivne prirode i specifičnih banja sa mikro klimom

do mirnih sela i interesantnih gradova, tj. varošica.

Trenutno je u toku određeni broj investicionih projekata u turizmu (Ski-centar Stara planina,

Sportsko-rekreativni centar Podina – Sokobanja, ... i sl.), mada se za značajan broj projekata traže i

privatni investitori

Međutim, Istočna Srbija još uvek ne ostvaruje značajne rezultate u domenu turizma i nije

pozicionirana na turističkoj mapi u Regiona, što se vidi iz strukture gostiju gde strani turisti čine

manje od 10%, pa čak ni u ozbiljnijoj meri na nacionalnom tržištu (nalazi se iza Zapadne Srbije,

Beograda i Vojvodine). Turistički centri u regionu Istočne Srbije su: Sokobanja (banja), Stara

Planina (Knjaževac i Pirot), Gamzigrad (banja), Zaječar (grad kulture). I pored više turističkih

centara mora se napomenuti da, osim Sokobanje, ostali ne beleže značajniju turističku posećenost, i

da se preko 60% noćenja celog regiona ostvari u ovom turističkom mestu

Kada je reč o Istočnoj Srbiji, kao klasteru, veoma je bitno istaći da je ona prepoznata kao poseban

klaster u okviru Strategije razvoja turizma Srbije i kao region sa velikim potencijalom za razvoj

turističke delatnosti.

Osnovne karakteristike turističke ponude i prometa regiona Istočne Srbije možemo da sublimiramo

u nekoliko stavki i to:

Područje Istočne Srbije je poseti oko 100.000 turista godišnje i ostvari se oko 1.000.000

noćenja;

Jaka domaća turistička tražnja pri čemu domaći turisti ostvaruju većinu noćenja

Najveći prosečan broj noćenja ostvaren je u Soko Banji i Zaječaru i veći je od proseka broja

noćenja Srbije dok je u ostalim opštinama ostvaren manji broj noćenja u odnosu na

republički prosek;

Ukupan broj zaposlenih u turističkom sektoru je oko 3.000

Ukupan broj hotela u državnom i u privatnom sektoru je 150

Ukupan broj kreveta u hotelima je oko 15.000

Najveći broj objekata za smeštaj turista je male kategorije, mahom 2 zvezde ili 3 zvezde

Ne postoje moderne forme turističke ponude poput tematskih parkova, adrenalinskih

parkova, tematskih hotela, wellness centara ili infrastrukture koja bi servisirala tražnju

turista sa posebnim interesovanjima

Što se tiče vinskog turizma, o tome ne postoje posebno evidentirani podaci, mada ne može ni da se

govori o organizovanoj ponudi ovog turističkog proizvoda.

Izuzetak predstavljaju Negotinske pivnice, koje se nalaze u ponudi Turističke organizacija opštine

Negotin i povremeno u ponudama pojedinih turističkih agencija.

Bugarska

Vidinski okrug poseduje odgovarajuće uslove za razvoj turizma. Netaknuta područja, obala reke i

planinski predeli, pećine i jezera koji su oduvek snažno privlačili ljubitelje prirode. Oni imaju

mogućnost da uživaju u veličanstvenom pogledu na prirodne lepote i fenomene, kao i u tišini i

umerenoj klimi i da se upoznaju sa zanimljivom i retkom florom i faunom u ovom regionu.

Osnovne karakteristike turističke ponude i prometa ovog regiona možemo da sublimiramo u

nekoliko stavki i to:

Područje Zapadne bugarske (okruga Vidin) poseti više od 70.000 turista godišnje i ostvari

se oko 53.000 noćenja;

Jaka domaća turistička tražnja pri čemu domaći turisti ostvaruju većinu noćenja

Najveći prosečan broj noćenja ostvaren je u Vidinu i Belogradčiku

Ukupan broj zaposlenih u turističkom sektoru je oko 1.000

Ukupan broj hotela u državnom i u privatnom sektoru je 33

Profesionalac: Ima između 30-45 godina, veoma dobro poznaje vina i različite vrste vina, kao i svet

vina uopšte. U stanju je da razgovara o istančanim pitanjima vezanim za vino sa vinarem i sposoban je

da oceni vrline i mane vina. Uvek je zainteresovan za nove stvari, sorte i destinacije, i posvećuje dosta

vremena i energije otkrivanju istih.

Strastveni novajlija: Ima između 25-30 godina, dobrostojeći , voli vina i vidi ih kao savršen način i

sredstvo za sklapanje prijateljstava. Uživa u domaćoj kuhinji i zainteresovan je da istraži i iskusi nešto

više od turističke destinacije i vinskog regiona. Obično putuje u grupi prijatelja, od kojih neki mogu biti

profesionalci, i uvek ima vinskog vodiča (u štampanoj ili elektronskoj verziji). Pokazuje veliko

interesovanje da sazna više o kulturi vina (ali manje je ozbiljan od Profesionalca).

Prišipetlja: Ima između 40-50 godina, i dobrostojeća je i bogata osoba. Privlače ga vina i vinska kultura,

jer je pokazivanje znanja o istima sredstvo kojim se izdvaja iz gomile, i za njega je neophodno da bude

prihvaćen u zajednici; tako predstavlja važan deo životnog stila. Zadovoljan je poznavanjem samo

osnovnih stvari, i komentari drugih lako utiču na njega (suprotno od prethodnih kategorija). Ovaj tip

vinskog turiste će najverovatnije biti privučen zvučnim i poznatim brendovima, i više je impresioniran

izgledom. Ponekad traži popust.

Pijanica: Ima između 50-60 godina, posećuje vinarije kao deo grupe vikendom ili tokom kratkih

odmora. Za njega je vinsko putovanje alternativa kafani, vino ispija velikim gutljajima i traži još. Ovaj tip

kupuje u rinfuzi.

Ukupan broj kreveta u hotelima je oko 891

Najveći broj objekata za smeštaj turista je male kategorije, mahom 2 zvezde ili 3 zvezde

Ne postoje moderne forme turističke ponude poput tematskih parkova, adrenalinskih parkova, tematskih hotela, wellness centara ili infrastrukture koja bi servisirala tražnju turista sa posebnim interesovanjima

Segmentacija tržišta

Segmentacija tržišta postala je jedan od osnovnih koncepata u marketingu. Proces segmentacije

tržišta omogućuje bolje razumevanje potreba i želja potrošača. Na taj način turistički proizvod se

može u potpunosti prilagoditi željama i potrebama određenoga tržišnog segmenta, tj. specijalizirati

se i usmeriti na određeni tržišni segment. Strategijom ciljanoga marketinga nastoji se, dakle,

grupisati glavno tržište uz marketinške programe posebno odabrane za svaki segment.

Ukoliko određena destinacija želi da postane uspešna, mora komunicirati sa relevantnim tržištima

pojedinačno, ciljajući na ličnost potencijalnog posetioca, njegov način života, stavove, zemlje iz koje

dolazi, pol, starost, itd. Osim toga, destinacija mora da razume motive i razloge zašto posetioci

putuju, pošto turisti kombinuju motivacije i očekivanja u kreiranju imidža i pozicioniranja

destinacije. Sa druge strane, imidž neke destinacije nije nužno isti za svakog posetioca, ali je moguće

zaključiti da je na nivou istog segmenta tržišta imidž manje-više jedinstven. Da bi bolje razumeli

vinske turiste, moramo da ih grupišemo oko pojedinih segmenata na osnovu njihovih demografskih

karakteristika i njihovog načina života:

Izvor: Prilagođeno iz: Mičel R, Hal, C.M., Mekintoš A (2000) „Vinski turizam i ponašanja potrošača“, Elsevier, str. 130-131

Imajući u vidu motivaciju vinskog potrošača , iste možemo svrstati u sledeće:

da degustiraju vino

da steknu znanja o vinu,

da iskuse samo mesto gde se vino nalazi (npr. susret sa vinarom, vinski podrum i vinograd),

da budu u ruralnom okruženju (lepota vinograda, uče o poljoprivredi i agro-turizmu),

da nauče kako se slažu hrana i vino-kulinarski turizam

da se zabavljaju (festivali vina),

da uživaju u kulturi vina (romantika i elegancija),

cene arhitekturu i umetnost,

žele da se upoznaju sa ’’zelenim’’ aspektima eko-turizma,

da uživaju u zdravstvenim aspektima vina.

Čarters i Ali-Najt (2002) su klasifikovali vinske turiste u pet segmenata: „Ljubitelji vina“,

„Poznavaoci“, koji su pod-segment „Ljubitelja vina“, „Zainteresovani za vino“, „Vinske novajlije“ i

„Prišipetlje“, koji posećuju vinariju kao deo grupe koja je odlučila da ode tamo, bez imalo

interesovanja za vino sa svoje strane. Svaka od ovih pet kategorija ima posebne razloge da posete

atrakcije vinarije. „Ljubitelj vina“ posećuje vinograd, vinariju, pre svega da bi degustirao vina, da

kupi vino, da nauči o vinu, o tome kako se bere grožđe, kako se proizvodi vino. Razlozi za posetu

„Vinskih novajlija“ vinarijama su manje definisani: atrakcije dodatnih aktivnosti koje nude vinarije,

kao što su ekskurzije u vinograde, obedovanje u restoranu vinskog podruma. Hal i Macionis (1998)

su postavili tri segmenta vinskih turista: „ljubitelji vina“, „zainteresovani za vino“ i „radoznali

turista“. U sledećoj tabeli su prikazane glavne karakteristike ovih segmenata:

Profil vinskog turiste

Ljubitelj vina Izuzetno zainteresovani za vina i proizvodnju vina

Vinarije mogu biti jedini cilj posete destinaciji

Moguće da su zaposleni u vinskoj industriji

Najčešće su sa višim prihodima i većim obrazovanjem

Najčešće su redovni potrošači vina i magazina o vinima

Posetiće i druge regione Veoma vole da kupuju u vinarijama Ostavljaju kontakt za mejling listu

Zainteresovan za vino Veoma zainteresovani za vino, ali to nije jedini cilj posete destinaciji

Uglavnom imaju veća primanja i najčešće su visoko edukovani

Vino i magazine o vinima kupuju povremeno, najčešće kupuju lifestyle magazine

Kolumne u novinama o vinima i viralni marketing mogu biti od velikog značaja za njihovu posetu regionu

Voleli bi da posete i druge regione Upoznati sa procedurom pravljenja vina Vole da kupe vino u vinarijama

Zainteresovan turista Umereno su zainteresovani za vina, ali nisu upoznati sa procedurom pravljenja vina

Vinarije posmatraju kao „još jednu atrakciju“

Umereni prihodi i edukacija Vinska ruta kao proizvod nije motiv

njihove posete destinaciji Radoznali su da degustiraju vina ili vide

proizvodnju Predstavlja mogućnost za zabavu i

druženje sa porodicom i prijateljima Moguće da će kupiti nešto u vinariji, ali

retko

Analiza konkurencije

Naziv vinske rute

Vinske rute Toskane / Koline Pizane

Zemlja Italija

Opis Piza, pored tradicionalnih umetničkih lepota u istorijskim centrima sa

međunarodnom reputacijom, pruža jedinstvene emocije i u najmanjim mestima,

širom zemlje. Ovo je slučaj i sa malim selima ili gradovima, kao što su San Miniato,

Palaija, La Route, Pečioli, Laiatiko, Teričiola, Lari, Krespina, Faulja, Lorencana,

Kašiana Terme, Kjani na koje ćete naići na putu vina Koline Pizane. Ovo je idealan

itinerer za one koji žele da putuju ne samo autom.

Vinski putevi jasno označavaju posetiocu gde može da nađe ugostiteljske i

smeštajne objekte, naročito u agro-turizmu. Oni vam nude usluge pružanja

informacija i garantuju za preduzeća koje poštuju neke standarde kvaliteta.

Posebnost vinskih puteva je da oni mogu biti obuhvaćeni tokom svih godišnjih

doba, i da se svakog puta mogu pronaći različite lepote, ali naročito to što postoji

drugačiji odnos sa vinom, kada se biraju različite aktivnosti: posete vinogradima ili

vinskim podrumima, degustacija tipičnih jela, degustacija dobrog vina ili

prisustvovanje kulturnim događajima.

Turistička

infrastruktura

Smeštaj: seoska gazdinstva, apartmani, vile.

Ostalo: vinogradi, vinski podrumi, biciklističke staze.

Prosečna

cena

50 € (jednodnevni aranžman), u koji je uključen obilazak najmanje 3 vinska

podruma, degustacija vina, ručak i obilazak u pratnji vodiča

veb sajt http://www.in-tuscany.com/wine-road

http://www.terreditoscana.regione.toscana.it/stradedelvino/ita/pisane.html

Naziv vinske

rute Vinske rute – Prozor u slovenačku dušu / Jerusalimski

vinski put

Zemlja Slovenija

Opis Brda Ljutomer - Ormož nisu poznata samo po svojim vinima, već i po lepoti predela, koji su po mnogima među najlepšim predelima na svetu. Duž jerusalimskog vinskog puta priroda sija živim bojama tokom svakog godišnjeg doba, pružajući odgovarajući ambijent za iskrenu gostoljubivost vaših domaćina duž puta vina i izuzetan kvalitet vina proizvedenih ovde. Možete izabrati između vina od šipona, laškog rizlinga, renskog rizlinga, šardonea, sovinjona, belog pinoa, sivog pinoa, modrog pinoa, traminca, rumenog muškata, muškat otonela, rizvanca, kernera i ranine – to je čitava simfonija belih vina! Jerusalim je ponosan na svoje sveto ime, linije energetskog polja, divnih vidikovaca i crkvi za hodočašća. Rimljani, krstaši i hodočasnici na putu za Svetu zemlju, kao i upadi Turaka su tamo ostavili svoj pečat, a Jerusalim nastavlja da bude raskrsnica različitosti i pozitivne energije .

Turistička

infrastruktura

Smeštaj: seoska gazdinstva, apartmani, vile, hoteli

Ostalo: vinogradi, vinski podrumi, biciklističke staze, termalne banje, festivali, kulturni događaji...

Vinski podrum Ljutomerčan, turističko seosko gazdinstvo Stari hrast, turističko seosko gazdinstvo Frank - Ozmec, Vinogradarstvo Čurin – Prapotnik, turističko seosko gazdinstvo Unikat Belec, turističko seosko gazdinstvo Jureš, turističko seosko gazdinstvo Hlebec, Dvorac Jerusalim, Koliba Malek, Motel gostionica Vinski hram - Brenholc, Inn Taverna

Prosečna

cena

Individualna ili tura u pratnji vodiča

Oko 50 € (jednodnevni aranžman), u koji je uključen obilazak najmanje 3 vinska

podruma, degustacija vina, ručak i obilazak u pratnji vodiča

Veb sajt http://www.slovenia.si/visit/cuisine/wines/wine-routes/

http://www.slovenia.info/en/vinska-cesta/Jeruzalem-Wine-

Road.htm?vinska_cesta=56&lng=2

Južnotirolski vinski put

Zemlja Italija

Opis Južnotirolski vinski put sadrži oko 90 % proizvodnje vina južnog Tirola, uključujući i tipične sorte vina, kao što su merlo i lagrejn, kao i sivi pino i šardone. Južnotirolski vinski put je najstariji u Italiji. Ture uključuju 15 malih sela u okolini Bolcana. Sva se odlikuju poljoprivredom, iznad svega voćarstvom (vinogradarstvom). Čitav ovaj region ima lepu i očuvanu prirodu.

Dužina Ovaj put se proteže od Nalesa do Bolcana i Oltradiđe, preko Basa Atesina do Salorna.

Turistička

infrastruktura

Smeštaj: Specijalizovane kategorije vinskog hotela, hotela tvrđave, biciklističkih hotela, planinarskih hotela. (svaki hotel koji ispunjava standarde je jasno naznačen). Vina ispunjavaju sledeće kriterijume kvaliteta: hotel se nalazi u vinogradarskoj oblasti, hotel ima sopstveni podrum vina sa odabranim vinima, redovne degustacije vina sa enologom i uvod u vinogradarsku industriju južnog Tirola, obilasci vinarija u pratnji vodiča i posete vinogradima, knjige o vinu na raspolaganju za pregledanje i čitanje, kvalifikovano osoblje, gurmanski saveti u vezi sa okolnim područjem.

Ostalo: vinogradi, vinski podrumi, biciklističke staze i staze za planinarenje, vinska akademija.

Prosečna

cena

Vinska propusnica za 3 dana 35€: Sa vinskom propusnicom se može učestvovati u raznim vinskim ponudama, kao što su obilasci vinskih podruma u pratnji vodiča, degustacija vina, obilasci vinograda, seminari o vinu, Muzej vina južnog Tirola i seoski muzeji, kao i besplatno korišćenje svih javnih prevoznih sredstava; Vinska propusnica je dostupna u vinarijama i turističkim kancelarijama duž južnotirolskog vinskog puta.

Vinski put i smeštaj u odabranim objektima 95 € jednodnevni izlet: uključuje putovanje udobnim minibusom u pratnji stručnih vodiča , 3 degustacije vina , fini meni degustacije i obilazak grada Bolcano.

Veb sajt www.suedtiroler-weinstrasse.it/english/

DIJAGNOSTIKA TRENUTNOG STANJA I RESURSA:

Glavne turističke atrakcije u regionu

Istočna Srbija

Istočna Srbija je izrasla između Dunava na severu i Stare planine na jugoistoku, uz dolinu Timoka, uzduž granice sa Rumunijom i Bugarskom.

Prva naselja potiču još od neolitskog doba 6.500 godine pre nove ere. Do današnjeg dana na ovim prostorima su se ukrštala razna carstva. Od Antičkog, Rimskog, preko Turskog do Srpskog koja su sa sobom donosila razne kulture i ostavljala dubok pečat na život i običaje. Svakako jedan od najznačajnijih spomenika kulture je istorijsko nalazište Feliks Romulijana, koje se nalazi pored Zaječara i koje spada u red UNESCO lokaliteta, Lepenski Vir i dr..

Osim kulturnih spomenika veliki turistički potencijal se ogleda u brojnim planinama, jezerima, rekama i banjama. Turistički najatraktivniji delovi su brdsko planinski, kotline koje reprezentuju netaknutu prirodu ove regije. Takođe posebnu vrednost imaju podzemne jame i podzemni oblici reljefa. Brojne su specifičnosti koje ovoj regiji daju posebnu notu turističkog potencijala i karakterišu je kao destinaciju posebnog karaktera i turističkog potencijala.

Bogati prirodni potencijali, arheološka nalazišta i srednjovekovni kulturno istorijski spomenici kojima region Istočne Srbije može da gradi svoju poziciju na turističkom tržištu i koje može da iskoristi kada je reč o identifikaciji potencijalnih turističkih proizvoda koji na kratak, srednji i dugi rok mogu da daju najbolje moguće rezultate za ovaj region.

Reke: Dunav, Crni i Beli Timok

Banje i bogatstvo termo-mineralnim izvorima: Sokobanja, Brestovačka banja, Gamzigradska

banja, Banjica (Knjaževac)

Arheološka nalazišta. Feliks Romulijana, Lepenski Vir

Veštačka jezera i akumulacije: Grliško, Đerdapsko, Bovansko, Rgotsko

Zaštićena prirodna dobra: Nacionalni park „Đerdap“, Park Prirode Stara (ski centar)

Zapadna Bugarska- Vidinski okrug

Na području ovog okruga nalaze se mnoga zaštićena područja (uključujući i rezervat biosfere

„Čuprene“, zaštićene lokalitete – „Vrška Čuka“, „Lipaka“ i 12 prirodnih znamenitosti). Ovde je

očuvana bogata biološka raznovrsnost, koja obuhvata i retke vrste, upisane u Uneskovu Crvenu

knjigu. Ovo se naročito odnosi na rezervat biosfere „Čuprene“, koji ima površinu od 1439 ha i

upisan je na Uneskovu listu. Uprkos svom posebnom statusu i nedovoljno širokoj popularnosti, ove

oblasti su od interesa za mnoge istraživače i ljubitelje prirode.

Deo prirodnog potencijala ovog okruga su poznate Belogradčiške stene i pećine „Magura“ i

„Veneca“, koje se tokom protekle 2-3 godine svrstavaju među najpoznatije i najposećenije turističke

znamenitosti, ne samo u ovom okrugu, već i u celom severozapadnom regionu.

Dobar potencijal za kratkotrajni turizam takođe nudi i lokalitet „Božurica“. Nalazi se na oko 18 km

jugozapadno od grada Vidina. Ova oblast je poznata i često posećeno mesto, koju lokalni stanovnici

vole kao rekreativnu zonu sa smeštajnim objektima. U blizini grada Belogradčika, u opštini

Čuprene, nalazi se lovište i odgajalište divljači „Midžur“. Ovo odgajalište nudi odlične uslove za lov

retkih životinjskih vrsta, što ga čini atraktivnom destinacijom za turiste iz Bugarske i inostranstva.

Reka Dunav pruža odlične uslove za razvoj vodene rekreacije i sportova i turističko krstarenje.

Svake godine u avgustu grad Vidin je domaćin tradicionalne međunarodne regate TID, koja je 2005.

godine proslavila svoj 50. rođendan i ima brojne poštovaoce iz mnogih zemalja.

Reka Falkovec pruža dobre uslove za razvoj ekstremnih sportova, kao što su skijanje na vodi,

splavarenje, itd. Rabiško jezero je najveće kraško jezero u ovoj zemlji, proteže se na površini od

3,25 km2. Jezero pruža savršene uslove za surfovanje i kupanje i ima dobro održavanu plažu. Kamp

se nalazi na nekih 100 m od južne obale jezera.

Veštačko jezero u selu Poletkovci je pogodno za razvoj sportskog lova i ribolova i jedno je od

najčistijih veštačkih jezera u regionu. Na području Vidinskog okruga, u blizini sela Slanotran,

otkrivene su naslage visoko mineralizovanih termalnih voda sa visokim sadržajem joda, broma, itd.

i temperaturom vode od 42°C. Potencijal resursa ovog polja mineralne vode do sada nije stavljen u

praktičnu upotrebu .

Proizvodi / usluge koji mogu biti uključeni u vinsku rutu

Da bi vinska ruta bila što atraktivnija osim ključne teme „vina“ poželjno je uključiti i dodatne

sadržaje.

Tematskim osmišljavanjem i umrežavanjem manje poznatih kulturnih atrakcija stvaraju se

potencijali koji mogu preusmeriti naglasak sa mega‐atrakcija, koje privlače reke turista, na mreže

manje poznatih kulturnih krajolika.

Koji proizvodi i usluge mogu biti uključeni, zavisiće od motiva posetioca/turista, koje možemo

svrstati u sledeće grupe:

Degustacija vina Festivali ili događaji

Kupovina vina Isprobavanje lokalne kuhinje / specijaliteta

Učenje o vinima i vinskoj kulturi Zabava

Upoznavanje tehnologije pravljenja vina Upoznavanje novih krajeva/vinograda

Druženje sa porodicom / prijateljima Vinska tura

U skladu sa ovim, a u zavisnosti od segmenta posetioca u turističku vinsku rutu mogu biti uključeni

sledeći proizvodi ili usluge:

Degustacija vina Vinski/drugi festivali Avanturistički turizam (trke

Prodaja vina u podrumima

Piknik sadržaji

Konferencijski sadržaji

Restorani

Ručak u vinariji

Roštiljanje

Centar za posetioce

Muzeji/istorijske građevine

Edukativne rute

Časovi kuvanja

Šetnja kroz vinograd

Galerije / amfiteatri

Suvenirnica

Prenoćište / smeštaj

4x4)

Biciklističke staze

Planinarenje

Lov

Jahanje

Plivanje

Golf

Spa tretmani

Jedinstveni vidikovci

Imajući u vidu napred navedeno, najznačajnije turističke atrakcije ove regije, koje mogu biti uključene u vinsku rutu jesu:

Moguće aktivnosti

Dunav

Celom dužinom kroz ciljano područje

Pecanje, plivanje, sportovi na vodi, krstarenje, biciklizam, bogata gastronomska ponuda, smeštaj

Nacionalni park Đerdap

Planinarenje, lov, planinski biciklizam, posmatranje ptica

Rajačke pivnice

Degustacija vina, učestvovanje u dnevnim aktivnostima, gastronomska ponuda, smeštaj u objektima autentične arhitekture

Negotin

Muzej Stevana Mokranjca, Kuća Hajduk Veljka, gastronomska ponuda, smeštaj

Kladovo

Arheološki muzej Đerdapa, šetnja pored Dunava, poseta Trajanovoj tabli, gastronomska ponuda

Lepenski Vir

Arheološko nalazište – organizovana poseta

Zaječar Narodni muzej, Popova plaža, Kraljevica, gastronomska ponuda, smeštaj, Gitarijada

Feliks Romulijana

Arheološko nalazište – organizovana poseta

Stara Planina

Skijaški centar, planinarenje, lov, planinski biciklizam, smeštaj, specifična gastronomska ponuda

Knjaževac

Zavičajni muzej, Kuća Ace Stanojevića, gastronomska ponuda, Festival mladih, Timakum Minus – arheološko nalazište i muzej

Sokobanja

Termalni izvori, akva-park, planinarenje, planinski biciklizam, Banjsko kulturno leto, lov, gastronomska ponuda, smeštaj

Vidin

Srednjevekovna utvrđenja – Baba Vida i Kaleto, poseta sakralnim objektima, gastronomska ponuda, smeštaj

Pećina Magura - Belogradčik

Arheološko nalazište – organizovana poseta

Skali (Čudesne stene)

Planinarenje, sportsko penjanje, obilazak pećina

Rezervat biosfere Čiprovci

Planinarenje, lov, planinski biciklizam, posmatranje ptica

Rabiško jezero

Pecanje, plivanje, sportovi na vodi, biciklizam

Za različite vrste tržišnih segmenata mogu se kombinovati različite turističke atrakcije. U tom smislu poželjno je napraviti nekoliko itinerera koji se mogu ponuditi potencijalnim turistima, ali svakako treba biti dovoljno fleksibilan i u zavisnosti od konkretne potražnje i želje turista kreirati maršrutu.

Standardi / Kvalitet proizvoda i usluga za isporuku kvalitetnog doživljaja

U cilju adekvatnog tržišnog pozicioniranja, a kasnije i opstanka na tržištu, poželjno je ispuniti minimum standarda koji postoje u određenoj oblasti. U tom smislu, nadalje u tekstu prezentovani su standardi vezani za isporuku „kvalitetnog turističkog proizvoda, odnosno doživljaja“ na vinskoj ruti: Kriterijumi kvaliteta za vinogradare:

ima najmanje dva odobrena kvalitetna vina (koja je država odobrila), i koje se služi u odgovarajućim čašama

atraktivan izgled imanja je otvoren za posetioce i nudi degustacije čistoća, itd.

Kriterijumi kvaliteta za vinske taverne: :: nudi tipičnu, regionalnu, uglavnom domaću hranu

:: atraktivan opšti izgled :: rustična , jednostavna i čista oprema :: fokus na vinskoj kulturi (najmanje 2 domaća kvalitetna vina) :: dekoracija, enterijeri , itd.

Kriterijumi kvaliteta za vinarije: :: nudi vina tipična za određeno selo/područje :: osoblje poseduje znanje o vinu :: nudi degustaciju vina za pojedince i grupe :: nudi osnovne turističke informacije (ima promotivni materijal) :: otvorena najmanje 7 meseci u toku godine i najmanje 4 dana nedeljno, naročito tokom

vikenda i državnih praznika, itd.

Kriterijumi kvaliteta za restorane i svratišta :: vinska kultura je vidljiva kroz dekoraciju, enterijer, slike, itd. :: turistički standardi su ispunjeni kroz atraktivan ukupan izgled, ljubazno osoblje, čistoću,

itd. :: nudi najmanje 4 kvalitetna flaširana vina i najmanje 2 kvalitetna vina na čašu :: ima uglavnom austrijska vina na meniju :: ima uglavnom austrijska jela na meniju :: služi vina u odgovarajućim čašama, itd.

Kriterijumi kvaliteta za smeštaj :: kategorija: najmanje 3 „zvezdice“ (hoteli), „sunca“ (noćenje sa doručkom) ili „cvetića“

(odmor na selu) :: ima informacije o jednodnevnim vinskim izletima :: nudi vikend pakete koji su fokusirani na vino

PROVERE KVALITETA

Svi članovi su dužni da ispunjavaju zajednički razmatrane i utvrđene kriterijume. U početku su sve članove proverili spoljni ispitivači. Trenutno se uzorak od 20% od svih članova testira svake godine, što znači da bi trebalo da svi budu testirani po jednom u roku od 5 godina.

Koraci za formiranje vinske rute „Duša Balkana“

U cilju formiranja vinske rute „Duša Balkana“ predlaže se realizacija sledećih aktivnosti:

Aktivnost

Odgovornost Vremenski raspored

Srbija Bugarska I godina II godina III

godina

Evidencija zainteresovanih učesnika u vinskoj ruti (vinara, seoskih gazdinstava i sl..)

Udruženja vinara

X

Evidencija i evaluacija turističkih lokaliteta i atrakcija koji će biti uključeni u vinsku rutu (radno vreme, adresa, kontakt podaci i sl.)

Lokalne turističke organizacije

X

Utvrđivanje funkcionalnih uloga sadržaja na ruti

RARIS X

Razvoj rute

Formiranje/utvrđivanje organizacionog oblika za zastupanje vinske rute „Duša Balkana“

RARIS, Lokalne TO, udruženja vinara

X

Umrežavanje svih učesnika i koordinacija aktivnosti

Odgovorno telo za vinsku rutu

X

Izrada putne signalizacije X

Izrada komunikacione strategije X

Izrada promotivnog materijala X X X

Upravljanje rutom

Edukacija učesnika X

Promocija vinske rute

X

Upravljanje posetiocima X

Preporuke za unapređenje turističke ponude buduće vinske rute

U cilju što bolje isporuke turističkog proizvoda, odnosno doživljaja za turiste, potrebno je pridržavati se određenih normi tokom kreiranja celokupnog lanca vrednosti. Preporuke koje slede su u skladu sa U susret kvalitetnom ruralnom turizmu: Integrisano upravljanje kvalitetom (IKM) za ruralne destinacije:

1. Marketing i komunikacija

Doživljaj turista počinje i pre nego što stignu na našu vinsku rutu i pre nego što formiraju mišljenje i ustanove da li žele da dođu ili da se vrate. Iz ovog razloga komunikaciju treba konstanto održavati sa ciljnim grupama, slati poruke i slike, ali ne na lažnim osnovama koje propagiraju nepostojeće iskustvo.

Realizovati promotivne kampanje, ali razmisliti o impresiji i porukama koje se šalju, fokusirati se na ciljne grupe i koristiti njihovu reakciju za dalje unapređenje

Koristiti metode komunikacije, koji su u stanju da daju detaljnu i preciznu sliku naše vinske rute, uključujući i dobro pripremljeni štampani materijal, dobro informisanje medija, i plan korišćenja Interneta

Budite spremni na racionalizaciju marketinga, radeći zajedno na manjim kampanjama boljeg kvaliteta.

Stvoriti mogućnost za informisanje na više mesta (u opštinskim turističkim info centrima, itd.), uključujući i sistem rezervacije i kreiranja paketa

Održavanje kontakta sa posetiocima kroz kreiranje baze podataka, komunikaciju mejlovima i sl.

Efikasnije je promovisati naš put vina u regionalnim ili nacionalnim kampanjama nego na sopstvenim

2. Dobrodošlica , orijentacija i informacije

Pružanje prijateljske dobrodošlice posetiocima, obezbeđenje informacija koje su potrebne kada i gde turisti to žele, je od vitalnog značaja za kvalitet iskustva. Efikasan sistem informisanja može da ohrabri povratak posete, ali predstavlja i značajnu pomoć u upravljanju protokom posetilaca i njihovim odmorom.

Pomoć domaćinima, kroz treninge, kako da predstave celo područje i mogućnosti za zabavu i aktivnosti i kroz obezbeđivanje materijala koje će moći da podele svojim gostima

Pružanje informacija turistima kako bi se sa poštovanjem odnosili prema životnoj sredini, lokalnim običajima i načinu života

Obezbediti da sve bitne informacije o vinskoj ruti, kao i lokalne informacije u štampanom obliku budu dostupne turistima na svim ključnim lokacijama, kao i da informacije budu potpune, pravovremene, jasne i sa dovoljno detalja

Poboljšanje kvaliteta lokalnih informativnih centara, uključujući radno vreme, kao i atrakcije koje treba da privuku ljude

Sistem signalizacije na čitavom području vinske rute

Pratiti nove mogućnosti informacionih tehnologija

3. Smeštaj

Postoji širok spektar smeštaja sa velikim rasponom cena, a druge strane, posetioci postaju sve zahtevniji u pogledu standarda objekata i udobnosti, ali su takođe u potrazi za osobenim tradicionalnim smeštajem i gostoprimstvom. Sloboda i fleksibilnost je takođe važna, posebno za porodice koje se bave izdavanjem smeštaja.

Potrebno je vršiti kategorizaciju smeštaja i konstantno vršiti kontrolu kvaliteta

Podstaći pružaoce smeštaja da i konstantno unapređuju kvalitet smeštaja

Podstaći vlasnike smeštaja da koriste materijale koji odražavaju lokalnu destinaciju i aktivnosti, kao i da obezbede male dodatne usluge

Obezbediti specijalizovani sistem označavanja smeštaja na vinskoj ruti

4. Lokalni proizvode i gastronomija

Poboljšanje kvaliteta lokalne hrane i rukotvorina pruža mogućnost ne samo da se posetiocima pruži poseban, ruralni i lokalno prepoznatljivo iskustvo, već i pomoć ruralnoj privredi i tradiciji. Jačanje veza između gastronomije i proizvodnje hrane pruža mogućnosti za istinski integrisano upravljanje kvalitetom.

Pomoć umrežavanju lokalnih proizvođača hrane i zanatlija, i rad sa njima na poboljšanju kvaliteta proizvodnje

Poboljšati mehanizme distribucije i načine promovisanja prodaje posetiocima vinske rute

Podstaći restorane da odražavaju tradicionalnu gastronomiju, kroz obuku, publicitet i specijalne događaje.

5. Atrakcije i događaji

Kvalitet doživljaja turista će delom zavisiti od asortimana i dostupnosti atrakcija i događaja na vinskoj ruti. Treba izbeći uniformnost; ljudi putuju da bi videli različite stvari. Principi autentičnosti i različitosti su od posebnog značaja ovde.

Proveriti reakciju posetioca na količinu i kvalitet atrakcije i događaja koji su im dostupni.

Podstaknuti atrakcije koje su žive i omogućiti posetiocima da učestvuju.

Obratiti posebnu pažnju na posebne lične kvalitete interpretacije koje pružaju lokalni vodiči i uvesti obuku gde je to potrebno.

Kombinovati male atrakcije i događaje kako bi poboljšali kvalitet i uticaj, kroz zajedničke prijeme, staze, programe festivala i promotivne pakovanja.

6. Rekreacija

U poslednje vreme došlo je do brzog rasta tražnje za rekreacijom, posebno za pešačenjem i biciklizmom, ali i za ostalim aktivnostima, sa mnogo ljudi koji po prvi put učestvuju u aktivnim odmorima. Stoga, sva područja na vinskoj ruti bi trebalo da obrate pažnju na kvalitet koji pružaju njihovi objekti, mada bi mogućnosti i prioriteti mogli da se razlikuju na različitim lokacijama.

Uveriti se da operateri zadovoljavaju profesionalne sigurnosne standarde sporta koji je u pitanju.

Tražiti sporazum o upravljanju količinom i uticajem korišćenja u osetljivim oblastima. Kreirati pešačke i biciklističke staze da bi se zadovoljili različiti nivoi korisnika, uključujući i

veze ka selima i mestima kulturnog nasleđa. Ohrabriti veze između pružaoca aktivnosti i drugih turističkih preduzeća, uključujući i

mogućnost da se zaključeni paketi i izgubljeni aranžmani susretnu sa posebnim zahtevima posetilaca na aktivnim praznicima.

Poboljšati lokalne sportske i rekreativne objekte za zajedničko korišćenje od strane posetilaca i meštana.

7. Životna sredina i infrastruktura

Glavni razlog zašto posetioci biraju ruralne turističke destinacije je da bi uživali u kvalitetu prirodnih i antropogenih ruralnih pejzaža. Održavanje kvaliteta životne sredine je od suštinskog značaja za draž destinacije kao i za održivost. Obezbeđenje prevoza i drugih lokalnih usluga treba da zadovolji potrebe posetilaca i lokalnog stanovništva i da se odrazi na politiku zaštite životne sredine.

Tražiti da se poveća udeo posetilaca koji koriste javni prevoz da bi došli i putovali u destinaciji/na vinskoj ruti, poboljšanjem njegovog kvaliteta i povećanjem njegovog utiska kroz dobro planirane trase, integrisani raspored i promociju.

Podsticanje lokalnih usluga kao što su prodavnice i banke da odražavaju potrebe posetilaca vinske rute.

Uključiti sva obeležena zaštićena područja u lokalna turistička planiranja i akcije. Obavestiti posetioce vinske rute o problemima životne sredine u okruženju i zatražiti

njihovu podršku. Podstaknuti turoperatore da budu više ekološki orjentisani, kroz obuku, savete i

obeležavanje.

JAČANJE MENADŽMENTA KVALITETA I PROCES PRAĆENJA

a) Razumevanje potreba posetilaca i videti da su ispunjene

Osnovni zahtev destinacije na vinskoj ruti koja sprovodi integrisano upravljanje kvalitetom je proces razumevanja zahteva posetilaca i provere da li su oni ispunjeni. Povratne informacije bi trebalo da pomognu da vode poboljšanju kvaliteta.

Istraživanje slike i očekivanja od oblasti koje drže potencijalni posetioci, sa mišljenjem kreatora kao što su turoperatori i novinari.

Preduzeti redovne preglede posetilaca širom destinacije u oblasti koja traži detalje o tipovima posetioca koji dolaze i specifičnih informacija o potrebama i zadovoljstvima.

Rad sa lokalnim preduzećima na sistemu koji omogućava svim posetiocima da daju povratne informacije kroz formu komentara, knjige sugestije, upitnika u publikacijama i sl.

Obezbediti da je proces upravljanja bilo kojom žalbom efikasan i ljubazan, i dovodi do akcije ispravljanja gde je to potrebno.

Vodite računa da dobijete mišljenje o potrebama posetioca od ljudi koji ih susreću svakog dana, kao što su stanodavci, osoblje u informativnom centru, itd.

b) Podešavanje, provera i standardi komunikacije

Proces uspostavljanja i provere standarda na vinskoj ruti je važan za kvalitet, ali može biti dugotrajan i treba da bude dobro planiran. Sedam vrsta standarda kvaliteta su:

1. Minimalno prihvatljivi standardi; 2.Tehnički nivo objekata i usluga; 3. Posebni kvaliteti usluga i iskustvo koje se nudi; 4. Kvaliteti autentičnosti, koji odražavaju destinaciju; 5. Sposobnost da zadovolje posebne potrebe; 6. Ekološki standardi; 7. Standardi upravljanja praksom

Izabrati koje vrste standarda kvaliteta su najvažnije za vinsku rutu i strategiju kvaliteta. Odlučiti koje vrste preduzeća i aktivnosti trebaju biti predmet formalnog standarda i

postaviti ciljeve za procenat onih koji bi trebalo da budu pokriveni. Podstaknuti maksimalno učešće u bilo kojim relevantnim nacionalnim i sektor-nivo

standardima kvaliteta i proverama postupaka, uključujući i programe koje vode organizacije i agencije specijalizovane u vinskom turizmu.

Raditi sa grupama lokalnih mreža na uspostavljanju neke posebnih regionalnih standarda i provera postupaka koji se mogu smatrati neophodnim ili korisnim, koji se grade na ali ne kopiraju iznad navedene.

Identifikovati standarde kvaliteta za funkcionisanje sopstvenih turističkih usluga vinske rute, kao što su brzina odgovaranja upita.

Učestvovati u studijama koje proveravaju i upoređuju ukupan kvalitet vinske rute, kao što je upotreba tajnih kupaca i komparativna benčmarking studija.

c) Rad sa ljudima na obuci i poboljšanju kvaliteta

Proces unapređenja kvaliteta u skladu sa identifikovanim standardima zahteva blisku saradnju svih učesnika u vinskoj ruti, i dobro konstruisanu obuku i programe pomoći koji zadovoljavaju njihove potrebe.

Spojiti preduzeća u vinskoj ruti u grupe lokalnih mreža, gde mogu da se identifikuju potrebe, da podstiču jedni druge kroz demonstracije i plan zajedničke akcije.

Dizajnirati programe obuke da bi se podstaklo učešće, sa dobro ciljanim kratkim kursevima i ugrađenim podsticajima.

Obezbedi pristup obuci o brizi o korisnicima, tehničkim veštinama, lokalnom znanju, održivosti i ukupnom poslovnom menadžmentu, prema potrebi. Gde je moguće koristi profesionalno osnovan i verifikovan modul obuke i materijal.

Obratiti posebnu pažnju na pomoć malim seoskim preduzećima na vinskoj ruti da odrede pravu cenu u odnosu na ponuđeni kvalitet.

Obratiti pažnju o potrebama za obukom i motivacijom lokalnih turističkih kadrova u destinaciji, kao što su informacioni centar za osoblje i vodiče.

d) Praćenje uticaja na lokalnu ekonomiju, zajednicu I okruženje

Kao i dobijanje povratne informacije od posetilaca, tako je važno da se održi provera šireg uticaja vinske rute, da bi se mogla izvršiti prilagođavanja iz oblasti menadžmenta, sa ciljem da se doprinese održivom razvoju turizma.

Postaviti mehanizam za dobijanje redovne povratne informacije od preduzeća za nivo performansi i opšte stavove o tržištu destinacije i posetilaca.

Pratiti uticaj na lokalnu ekonomiju kroz prikupljanje podataka o nivoima potrošnje od strane posetilaca i količine zapošljavanja u turizmu.

Prikupiti povratne informacije iz lokalne zajednice, na primer kroz redovne otvorene sastanke i kontakt sa organizacijama zajednica.

Održavati provere o mogućim uticajima na životnu sredinu, kroz posmatranje, održavanje zapisa razvoja, tražeći stavove posetilaca i stanovnika i proveru nivoa zagađenja.

ANALIZA TRAŽNJE

Ciljna tržišta

Racionalizacija marketinških napora važna je, pre svega, zbog budžetskih ograničenja. Iz tog razloga

važno je utvrditi prioritetna emitivna tržišta prema određenim varijablama – obim i evolucija

putovanja, prosečna potrošnja, dostupnost mesta/regiona iz pojedinih tržišta, itd. Segmentacija

tržišta omogućava da se odredi ciljno tržište i na pravi način zadovolje zahtevi tržišta. Konkretno,

segmentacija tržišta predstavlja postupak podele tržišta u različite grupe kupaca (korisnika) koji bi

mogli zahtevati posebne proizvode ili usluge. Potrebno je odabrati onaj segment tržišta na kome će

se moći postići željeni uspeh.

Imajući ovo u vidu, postoje tri grupe tržišta : Grupa A – ključna tržišta koja su i uvek će biti značajna,

Grupa B – tržišta sa značajnim potencijalom, ali značajni napori treba da se ulože u cilju povećanja

broja posetilaca iz ovih emitivnih tržišta, Grupa C – izvorna tržišta koja se samo redovno prate i

nema svrhe praviti nikakve veće marketinške napore.

Za određivanje ciljnih tržišta određene vinske rute, preduslov predstavlja poznavanje potrošnje

vina u ciljnim tržištima, što samim određuje i potencijalne turiste za vinski turizam. Evropa je

najveći svetski potrošač vina, koja zauzima čak 67,2% svetske potrošnje vina. Najveći svetski

potrošači vina su zemlje koje su i tradicionalni proizvođači vina. Tako je prvo mesto po najvećoj

potrošnji vina zauzela Francuska s 55,4 l/po glavi stanovnika, zatim Portugal s 46,7 l/po glavi

stanovnika, Italija s 46,5 l/po glavi stanovnika, Španija s 31,8 l/po glavi stanovnika i Argentina s

28,3 l/po glavi stanovnika. Hrvatska je relativno veliki potrošač vina, a tome u prilog ide podatak iz

2005. godine i potrošnja od čak 40,8 l/ po glavi stanovnika. U Švajcarskoj (39,3 l/ po glavi

stanovnika) i Austriji (29,3 l/ po glavi stanovnika) beleži se rast potrošnje vina što može poslužiti

kao jedan dobar pokazatelj.

Imajući ovo u vidu možemo odrediti ciljna tržišta za ovu vinsku rutu: Grupa A Grupa B Grupa C Domaće tržište - Srbija Nemačka Kina Bugarska Francuska Rusija Makedonija Holandija UK BiH Italija Slovenija Švajcarska Grčka Austrija Rumunija

Kanali prodaje

Turistički distributivni kanali mogu se definisati kao sistemi posrednika koji imaju ulogu da

olakšaju prodaju i dostavu turističkog proizvoda/usluge od proizvođača do potrošača.

Tradicionalna podela kanala distribucije jeste na direktnu i indirektnu prodaju. Direktna prodaja

predstavlja neposredan kontakt između ponuđača i turiste, i njena prednost je u direktnoj

komunikaciji sa potrošačima i kontrola nad prodajom usluga. Međutim, ovakav vid prodaje iziskuje

značajan nivo novčanih sredstava (formiranje poslovnica, zapošljavanje dodatnih kadrova i sl.).

Međutim, uticaj informacione tehnologije je značajno promenio, čak i transformisao postojeću

strukturu kanala distribucije. Evolucija informacionih tehnologija pokazala je da destinacije i

proizvođači turističkih proizvoda neće opstati na tržištu ukoliko ne budu bili u stanju da se

promovišu kao i da vrše distribuciju putem rastućih elektronskih kanala distribucije.

Savremeni turista sve informacije traži na internetu, tako da je Internet postao ključni alat kako za

komunikaciju, tako i za prodaju turističkih proizvoda (rezervacija, plaćanje). U tom smislu predlaže

se internet platforma kao osnovno sredstvo komunikacije i prodaje, obzirom da je ovo najefikasniji

način slanja poruke ciljanom tržištu, ali i najjeftiniji.

Svakako, ne treba se oslanjati isključivo na ovaj vid poslovanja, te se u tom smislu predlaže prodaja

putem posrednika – turističkih agencija/organizatora putovanja. Ovaj vid kanala distribucije ima

određene prednosti jer organizatori putovanja mnogo bolje poznaju prilike i kretanja na

turističkom tržištu i shodno tome „pakuju“ turističku ponudu/proizvod (smeštaj, prevoz, ishrana,

događaji i sl.). Takođe, potencijalni turisti mogu o uslovima putovanja da se informišu direktno u

svom mestu boravka, Međutim, ovakav vid prodaje ima nešto veće troškove za ponuđača zbog

provizije posrednika. Naravno, prilikom donošenja odluke o načinu distribucije potrebno je uzeti u

obzir da putem posrednika, turistička usluga/proizvod se nudi na značajno većem tržištu,

posrednici su kvalifikovani za prodaju turističkih aranžmana, posrednici oslobađaju proizvođače da

sami kreiraju dodatne usluge (obilasci muzeja, npr. i sl.), svojom ulogom štede vreme pružaoca

usluge i sl....

Međutim, osim prodaje „upakovanog“ turističkog proizvoda tj. turističkog aranžmana, što se

preporučuje kod turističkih agencija za organizovane grupe turista, danas je sve više „turista

avanturista“ koji žele sami da kreiraju svoj odmor i na taj način dožive jedinstveno iskustvo. Ovakav

– individualni vid prodaje moguć je putem internet platforme.

Preporuke za kreiranje veb portala:

Adresa sajta ne treba biti komplikovana, već lako pamtljiva. Preporučuje se zakup domena i

na srpskom (otvara na srpskom jeziku) i na engleskom jeziku (otvara na engleskom jeziku),

koji će biti linkovani, a namenjeni su za različita ciljna tržišta

Sajt treba biti pregledan i ne opterećen reklamama, banerima i sl... Kretanje na sajtu mora

biti lako

Od sadržaja sajt bi trebalo da ima osnovne podatke o vinogradarskom kraju, podatke o

vrstama grožđa, podrumima i vinima koja se proizvode; vinsku rutu je poželjno predstaviti

što slikovitije sa podacima o smeštaju, restoranima i drugim turističkim atrakcijama

U kasnijoj fazi, kada vinska ruta zaživi, poželjno je napraviti rezervacioni sistem i veb

prodavnica

Poželjno je kreirati tzv. winepass (vinsku propusnicu) kojim će biti ponuđen određeni

popust turistima za obilazak više lokacija i atrakcija koje će biti uključene u vinsku rutu

Kao dobar primer navodimo sajt vinske rute južnog Tirola: www.suedtiroler-

weinstrasse.it/english/

Izvor: www.suedtiroler-weinstrasse.it/english/

Preporuka je, takođe, napraviti Aplikaciju za android telefon, koja bi sadržala većinu podataka kao i

veb portal, stranicu na Fejsbuku, Jutjub kanal i sl..

Način promocije turističkog proizvoda

Promocija u turizmu predstavlja proces masovnog komuniciranja između ponuđača i korisnika

turističkog proizvoda/usluge, pri čemu predmet komuniciranja predstavlja razmena informacija

koje mogu podstaći prodaju tog proizvoda/usluge. Stoga se promocija koristi sa ciljem da informiše

i podstakne turističku tražnju na kupovinu i ubrza proces donošenja odluka. Zadaci promocije

usmeravaju se ka stvaranju svesti o turističkom proizvodu/usluzi na tržištu, stvaranju pozitivnog

imidža proizvoda/usluge i njegovog što boljeg pozicioniranja.

Promocija u turizmu važna je iz sledećih razloga (Koltman, 1989):

obezbeđivanja turističke tražnje u vansezoni,

kupovine turističkog proizvoda koji potrošač/kupac prethodno nije video,

stvaranja lojalnosti potrošača,

velike konkurencije na turističkom tržištu,

cenovne elastičnosti tražnje,

mogućnosti supstituisanja turističkog proizvoda.

Osnovni instrumenti tržišnog komuniciranja, odnosno promocionog miksa u turizmu su:

Turistička propaganda predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata komuniciranja u

turizmu. Cilj je da razvija sklonosti ka proizvodima ili uslugama, kao i da upućuje na konkretnu

kupovinu. U nastupu na turističko tržište, turistička propaganda koristi grafička, oglasna,

projekciona, lična i prostorno-plastična sredstva.

Odnosi sa javnošću predstavljaju komuniciranje sa internom i eksternom javnošću sa ciljem

stvaranja povoljnog mišljenja, odnosno stava javnosti prema destinaciji. Tipični oblici odnosa sa

javnošću u turističkom poslovanju su:

veze sa stvaraocima javnog mnjenja (novinari, fotoreporteri, snimatelji, urednici),

konferencije za štampu (najčešće pred početak turističke sezone),

studijska putovanja (organizovana za novinare, predstavnike turističkih agencija i sl.),

kontakti sa pojedincima (novinari, umetnici, javni radnici, političari, sportisti i sl.).

Nastupi na specijalizovanim sajmovima – u eri savremene tehnologije ovaj vid prezentacije se

čini prevaziđenim, međutim jako je bitno učestvovati na ovakvim događanjima jer je veća šteta ne

učestvovati na sajmovima turizma, nego što su troškovi učešća.

Unapređenje prodaje kao oblik promocionih aktivnosti usmeren je ka postizanju kratkoročnih

ciljeva, odnosno ka direktnom podsticanju prodaje turističkog proizvoda. Može se koristiti prema:

potrošačima (nagrade, pokloni uz kupljen proizvod, popusti), posrednicima (pokloni, dodatne

provizije) i prodajnom osoblju preduzeća (nagrade, pokloni, bonusi, takmičenja i sl.).

Direktni marketing predstavlja usmenu prezentaciju potencijalnom kupcu putem razgovora, sa

ciljem prodaje turističkog proizvoda. Najčešći vidovi ovog oblika promocionih aktivnosti su: mejling

liste, prodajne prezentacije, prodajni susreti, podsticajni programi i sl.

Publicitet predstavlja instrument promocionog miksa koji se realizuje putem konferencija za

štampu i ostalih masovnih medija komuniciranja, sa masovnim pokrivanjem tržišta.

On-line marketing – veb portal, blog, bilten, chat soba, video, Jutjub, baneri na drugim sajtovima i

sl..

Sponzorstvo se primenjuje kao sredstvo promocije u slučajevima održavanja kulturnih i sportskih

događaja, kada se snažno oglašava sopstveni turistički proizvod.

Merčendajzing podrazumeva prodaju onih proizvoda koji imaju veze sa turističkim proizvodom,

recimo prodaja odeće sa logom vinske rute, razni suveniri i slično.

Za promociju ove vinske rute preporučuju se sledeće promotivne aktivnosti:

On-line marketing

Direktni mejlovi i bilteni

Štampanje brošure i mape vinske rute

Organizacija Festivala vina sa degustacijom

Formiranje Kluba ljubitelja vina i članske karte za članove koji će imati određene beneficije

Kreiranje određenih specijalnih ponuda i popusta

Učešće na sajmovima sa lokalnim turističkim organizacijama

PR tekstovi u specijalizovanim novinama kao npr. Caffe & Bar, i magazinima za muškarce

Mens Health, Playboy i sl..

Organizacija promotivnih vinskih ruta za novinare i turističke agencije

Marketing koncept u zavisnosti od tržišnog segmenta

Tržište Domaće tržište - Srbija

Ciljna grupa Muškarci 35-55 godina

Izgradnja tima – viši menadžment u kompanijama

Edukativna nastava – srednje poljoprivredne škole i poljoprivredni fakulteti (proces proizvodnje vina)

bračni parovi

Organizovane grupe – preko turističkih agencija

Individualni posetioci

Strategija

proizvoda

Upakovan proizvod u zavisnosti od ciljne grupe ( smeštaj, ishrana, aktivnosti)

Pripremiti modularne pakete koji će biti prilagođeni zahtevima različitih korisnika ( jednodnevni, vikend paketi sl.)

Planer putovanja za individualne posete Strategija cena Definisati troškovnu strukturu i u odnosu na nju definisati cenu

Proučiti cenovne iznose konkurencije

ponuditi promotivne cene (sa ciljem pokrivanja troškova) u početnoj fazi implementacije programa.

Strategija

distribucije

Direktna prodaja – Internet

Turističke agencije u zemlji

Strategija

promocije

Internet kampanja

Direktni mejl

Štampa brošure i turističke mape

Sajamski nastup

PR tekstovi u specijalizovanim novinama kao npr. Caffe & Bar, i

magazinima za muškarce Mens Health, Playboy i sl..

Tržište Inostrano tržište – grupa A

Ciljna grupa Muškarci 35-55 godina zainteresovani za vino

Mladi 25-35 godina

Organizovane grupe – preko turističkih agencija

Individualni posetioci / avanturisti

Strategija

proizvoda

Diferencirati ponudu u odnosu na konkurenciju

Povezati ponudu sa lokalnom gastronomijom

Ponuditi dodatne aktivnosti u sklopu ponude ( lov, festival, i sl..)

Upakovati proizvod u zavisnosti od ciljne grupe ( vrsta smeštaja, ishrana, aktivnosti)

Pripremiti modularne pakete koji će biti prilagođeni zahtevima različitih korisnika (produženi vikend paket, sedmodnevni paket i sl.)

Planer putovanja za individualne posete Strategija cena Definisati troškovnu strukturu i u odnosu na nju definisati cenu

Razraditi pakete u odnosu na ciljnu grupu

Proučiti cenovne iznose konkurencije

Napraviti promotivne cenovne kampanje Strategija

distribucije

Turističke agencije i turoperatori

Direktna prodaja – Internet

Strategija

promocije

On-line kampanja

Sajamski nastup u ciljanim zemljama

Štampa brošure i turističke mape

Organizacija Festivala vina sa degustacijom

Tržište Inostrano tržište – grupa B

Ciljna grupa Zaljubljenici u vino

Muškarci 35-55 godina

Mladi 25-35 godina

Biciklisti na stazi Euro Velo 6

Organizovane grupe – preko turističkih agencija

Strategija

proizvoda

Ispitati ciljana tržišta (postojeće analize trendova EU, TOSa i drugih institucija)

Isticati Balkan i jedinstvene elemente ovog podneblja u ponudi

Ponuditi dodatne aktivnosti u sklopu ponude (lov, festival, žurke i sl.)

Upakovati proizvod u zavisnosti od ciljne grupe (smeštaj, ishrana, aktivnosti)

Pripremiti modularne pakete koji će biti prilagođeni zahtevima različitih korisnika (produženi vikend paket, sedmodnevni paket i sl.)

Strategija cena Definisati troškovnu strukturu i u odnosu na nju definisati cenu

Razraditi pakete u odnosu na ciljnu grupu

Proučiti cenovne iznose konkurencije

Napraviti promotivne cenovne kampanje Strategija

distribucije

Turističke agencije i turoperatori

Direktna prodaja – Internet

Strategija

promocije

On - line kampanja

Sajamski nastup u ovim zemljama

Štampa brošure i turističke mape

Organizacija Festivala vina sa degustacijom

Marketinški akcioni plan

Ciljevi i aktivnosti Odgovornost 2014 2015 2016 Okvirni

budžet

Opšti cilj: pružanje podrške integraciji regionalnih vina

u prekograničnom turizmu u opštinama Negotin,

Knjaževac i Kladovo u istočnoj Srbiji i opštini Vidin u

severozapadnoj Bugarskoj.

Posebni cilj 1: Kreirati vizuelni identitet vinske rute

“Duša Balkana”

Srbija/ Bugarska

Aktivnost 1.1. Izrada knjige grafičkih standarda Novo telo za

upravljanje

rutom

1.000 EUR

Aktivnost 1..2 Obeležavanje vinske rute na terenu

(projekat signalizacije)

Novo telo za

upravljanje

rutom

15.000

EUR

Aktivnost 1..3 Izrada veb – sajta vinske rute Muzej Knjaževac 1.500 EUR

Aktivnost 1..4 Izrada štampanih brošura

(predstavljanje rute i turistička karta)

Komora Vidin 3.500 EUR

Aktivnost 1.5 Izrada android aplikacije RARIS 2.000 EUR

Posebni cilj 2: Podizanje konkurentnosti vinske rute

“Duša Balkana”

Aktivnost 2.1 Identifikovanje i kreiranje baze

lokalnih manifestacija povezanih sa plasmanom

lokalnih proizvoda

Novo telo za

upravljanje

rutom

1.000EUR

Aktivnost 2.2 Formulisanje koncepta za razvoj

novih manifestacija povezanih sa lokalnim

proizvodima

Novo telo za

upravljanje

rutom

1.000EUR

Aktivnost 2.3 Otvaranje Muzeja vina Muzej Knjaževac .......

Aktivnost 2.4 Kreiranje mreže proizvođača vina Udruženja vinara 1.500 EUR

Aktivnost 2.5 Organizacija Festivala vina TO Negotin

Aktivnost 2.6 Primena standarda za obezbeđenje

kvaliteta vinske rute

Udruženje vinara

/

5.000 EUR

Aktivnost 2.7 Razviti upitnik i konstantno raditi

proveru zadovoljstva posetilaca

Udruženje vinara

/

1000 EUR

Aktivnost 2.8 Uvođenje wine-pass sistema 3.500 EUR

Aktivnost 2.9 Realizacija postupka zaštite

geografskih oznaka kroz sledeće faze, u skladu

sa zakonskim i podzakonskim aktima

(udruživanje, specifikacija, registracija,

sertifikacija)

Udruženje

vinara /

8.000 EUR

Aktivnost 2.10 Regulisanje korišćenja oznaka i

žigova

Udruženje

vinara /

2.000 EUR

Posebni cilj 3: Tržišno pozicioniranje vinske rute

Duša Balkana na tržištu

Aktivnost 3.1 Izrada komunikacione strategije 2.000 EUR

Aktivnost 3.2 On – line promotivna kampanja 3.000 EUR

Aktivnost 3.3 Korišćenje društvenih mreža za

promociju

1.000 EUR

Aktivnost 3.4 Direktna prezentacija vinske rute

ciljanim turističkim agencijama i turoperatorima uz

poziv za saradnju

1.000 EUR

Aktivnost 3.5 Nastup na sajmovima (minimum

Međunarodni sajam turizma u Beogradu, poželjno i

neki sajam u okruženju)

5.000 EUR

Aktivnost 3.6 Redovna distribucija i prosleđivanje

informacija svim (i između) identifikovanim

učesnicima

1.000 EUR

Aktivnost 3.7 Prezentovanje vina regionalnom

HOREC sektoru

RC Timok 500 EUR

Aktivnost 3.8 Formiranje Kluba ljubitelja vina 500 EUR

Aktivnost 3.9 Organizacija promotivnih vinskih ruta

za novinare i turističke agencije

RC Timok 2.500 EUR

ANEKS: naziv puta vina

Predloženi naziv puta vina je: wine route „Soul of Balkan“ ili put vina „Soul of Balkan“

Naziv se koristi samo u engleskoj verziji, ne prevodi se na Srpski ili Bugarski jezik.

Ukoliko se ipak želi njegovo korišćenje u Srpskom jeziku, koristi se prevod: put vina „Duh Balkana“.

Ukoliko se ipak želi njegovo korišćenje u Bugarskom jeziku, koristi se prevod: Път на виното „Духът

на Балканите”

ANEKS: logo puta vina

Predloženi logo : wine route Soul of Balkan :

ANEKS: Mapa puta vina Soul of Balkan