STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU PROJEKTA

STUDIJA

O PROCENI UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU PROJEKTA: REKONSTRUKCIJA I PROMENA NAMENE PROIZVODNO-SKLADIŠNOG OBJEKTA

ZA PROIZVODNJU ARTIKALA OD POLIURETANSKE PENE

U PROIZVODNO-SKLADIŠNI OBJEKAT ZA PROIZVODNJU POLIURETANSKE PENE

I ARTIKALA OD POLIURETANSKE PENE, NA PARCELI BROJ 12159/12 KO RUMA - NETEHNIČKI PRIKAZ -

Ruma, jun 2021. godina

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 1

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU PROJEKTA:

REKONSTRUKCIJA I PROMENA NAMENE PROIZVODNO-SKLADIŠNOG OBJEKTA

ZA PROIZVODNJU ARTIKALA OD POLIURETANSKE PENE

U PROIZVODNO-SKLADIŠNI OBJEKAT ZA PROIZVODNJU POLIURETANSKE PENE

I ARTIKALA OD POLIURETANSKE PENE, NA PARCELI BROJ 12159/12 KO RUMA

- NETEHNIČKI PRIKAZ -

NOSILAC PROJEKTA: „HEALTHCARE EUROPE” DOO Ruma Rumska petlja 5

22400 Ruma

IZRADA STUDIJE: „EKO-VOK 2017” doo 11000 Beograd

Albanske Spomenice 12

UČESNICI U IZRADI: BRATISLAV KRSTIĆ, dipl.ing.tehn. licenca broj: 371 C790 06

NEBOJŠA POKIMICA, dipl.hem./spec.toksikološke hemije

MILOŠ KATIĆ, dipl.analitičar ţivotne sredine - master

DOBRIVOJE DŢIPKOVIĆ, dipl.ing.maš. licenca broj 330 D733 06

SARA ZIMONJIĆ, strukovni sanitarno-ekološki inţenjer

VOJISLAV KRSTIĆ, tehn.

Ruma, jun 2021. godina

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 2


UVOD

Na osnovu zahteva investitora - Nosioca projekta, „HEALTHCARE EUROPE” DOO Ruma,

zadatak preduzeća „EKO-VOK 2017” d.o.o. iz Beograda je da izradi Studiju o proceni uticaja na

ţivotnu sredinu projekta: Rekonstrukcija i promena namene proizvodno-skladišnog objekta za

proizvodnju artikala od poliuretanske pene u proizvodno-skladišni objekat za proizvodnju

poliuretanske pene i artikala od poliuretanske pene, na parceli broj 12159/12 KO Ruma.

Studija o proceni uticaja Projekta na ţivotnu sredinu je dokument koji se izraĎuje u skladu sa

odredbama Zakona o proceni uticaja na ţivotnu sredinu („Sl. glasnik RS” br. 135/04, 36/09) i

Pravilnika o sadrţini studije o proceni uticaja na ţivotnu sredinu („Sl. glasnik RS” br. 69/05), kao i

u skladu sa Rešenjem o potrebi procene uticaja na ţivotnu sredinu kojim se odreĎuje obim i sadrţaj

Studije (broj 40-501-998/2020-05 od 24.12.2020. godine).

Cilj izrade Studije o proceni uticaja (u daljem tekstu Studije) je procena mogućeg uticaja Projekta

na ţivotnu sredinu i definisanje mera za svoĎenje negativnih uticaja u granice prihvatljivosti, u

skladu sa zakonskom regulativom.

1.0. PODACI O NOSILACU PROJEKTA

„HEALTHCARE EUROPE” DOO Ruma

Pun naziv Nosioca Projekta „HEALTHCARE EUROPE” DOO Ruma

Skraćeni naziv Nosioca Projekta „HEALTHCARE EUROPE” DOO

Adresa Nosioca Projekta Potes Rumska petlja 5, 22400 Ruma

Datum osnivanja 10.07.2012.

Šifra delatnosti 3103 - Proizvodnja madraca

Telefon/fax 022/850-810, 022/850-811, 022/850-812

Odgovorno lice Cheng Xiaojun

Ostali zastupnici Aleksandar Podravac

Matični broj 20843853

PIB 107647868

Email: [email protected],

Web adresa: http://www.healthcareeurope.rs

„HEALTHCARE EUROPE” DOO je nastala kao perspektivna investicija svetskog lidera u proizvodnji

memorijske i PU pene, kineskog giganta HealthCare Co. Ltd. Na evropskom i svetskom trţištu kompanija je

poznata kao lider u proizvodnji dušeka, naddušeka i jastuka od memorijske, standardne i kombinovanih vrsta

PU pena. Kompanija poseduje sledeće sertifikate: ISO 9001:2015, Oeko Tex, CertiPur i BSCI.

U ponudi je pribliţno 15 različitih vrsta standardne PU pene, oko 10 tipova memorijske pene različitih

gustina i karakteristika, četiri tipa HR pene, kao i dve vrste „smart“ pene koju odlikuju izuzetna svojstva

prirodnog lateksa. TakoĎe, u ponudi su rezani jastuci, liveni jastuci i jastuci klasičnih oblika punjenih

pahuljama memorijske i standardne pene.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 3


2.0. OPIS LOKACIJE

Makrolokacija

Opština Ruma se nalazi u središtu ravnog i plodnog Srema, smeštenog izmeĎu Dunava i Save, u

podnoţju Fruške Gore. Njena teritorija zauzima površinu od 582 km2, a čini je 17 naseljenih mesta i

18 katastarskih opština.

Opština Ruma se graniči sa opštinom Sremska Mitrovica na zapadu, sa opštinom Irig na severu, sa

opštinama InĎija, Stara Pazova i Pećinci na istoku, dok juţnu i delom zapadnu granicu čini reka

Sava, odnosno granice opština Šabac i Vladimirci.

Područje Opštine Ruma karakteriše povoljan geosaobraćajni poloţaj. Teritoriju Opštine presecaju

ili tangiraju sva tri vida transporta (drumski, ţeleznički i vodni), različitog hijerarhijskog značaja.

Povoljan geosaobraćajni poloţaj naglašen je prisustvom koridora „X” (E-70) koji preseca severni

deo opštine, kao i blizinom kraka auto-puta E-75 (krak „Xb”), sa kojim je opština povezana preko

drţavnog putnog pravca 2. reda R-109 (Ruma-Putinci-InĎija).

Pravcem sever-jug opštinu presecaju drţavni put 1. reda M-21 (Novi Sad-Irig-Ruma-Šabac) i

drţavni putevi 2. reda: R-103 (Sremska Mitrovica-Ruma-Pećinci), R-106 (Erdevik-Ruma-Stara

Pazova) i R-109 (Ruma-Putinci-InĎija), kao i veći broj opštinskih puteva.

Ţeleznička infrastruktura je prisutna preko dve meĎunarodne ţelezničke linije: Beč-Budimpešta-

Beograd-Atina i pravca Beograd-Zagreb-Beč, koji tangiraju, odnosno presecaju teritoriju opštine.

Predmetni kompleks „Healthcare Europe“ doo sa nalazi van naselja Ruma, u pravcu juga, na

udaljenju od oko 5 km od centra naselja.

Slika 1. Položaj kompleksa „HEALTHCARE EUROPE” doo – Makrolokacija

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 4


Mikrolokacija

U okruţenju proizvodno-poslovnog kompleksa „HEALTHCARE EUROPE” doo nalazi se više

privrednih objekata, dok su njihova udaljenja od predmetnog Objekta za proizvodnju poliuretanske

pene i artikala od poliuretanske pene - Objekat br. 4 data za svaki pojedinačno:

- 1. Auto-put E-70, severno, na udaljenju od oko 280m;

- 2. Sa istočne strane, nalazi se proizvodno-poslovni kompleks fabrike šešira „Capitol group“,

na udaljenju od oko 280m;

- 3. Sa jugozapadne starane, nalazi se proizvodno-poslovni kompleks “Rumekon” na udaljenu

od oko 350m;

- 4. Sa jugoistočne starane, nalazi se proizvodno-poslovni kompleks fabrike testa „CG Foods

Europe“ doo, na udaljenju od oko 440m;

- 5. Sa istočne strane, nalazi se motel „Uzelac”, na udaljenju od oko 800m;

- 6. Sa zapadne strane, nalazi se „KG Horti centar“, na udaljenju od oko 250m;

- 7. Sa zapadne strane, nalazi se Betonska baza, na udaljenju od oko 500m;

- 8. Sa juţne strane su oranice, kompleks farme i fabrika vode „Fišer salaš“, na više od

1.300m.

Slika 2. Kompleks „Healthcare Europe” i objekti u okruženju - Mikrolokacija

Uz severnu i istočnu stranu, van kompleksa, je otvoreni putni jarak - drenaţni kanal.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 5


3.0. OPIS PROJEKTA

Proizvodno - poslovni kompleks za proizvodnju dušeka, naddušeka i jastuka od memorijske,

standardne i kombinovanih vrsta PU pena „HEALTHCARE EUROPE” doo je realizovan u

Industrijskoj zoni „Rumska petlja“, u Bloku 2. Ukupna površina kompleksa je 17ha 51a i 41m2.

Predmetna rekonstrukcija i promena namene proizvodno-skladišnog objekta za proizvodnju artikala

od poliuretanske pene u proizvodno-skladišni objekat za proizvodnju poliuretanske pene i artikala

od poliuretanske pene, odnosi se na Objekat br. 4 sa situacije, koji se nalazi na parceli broj

12159/12 KO Ruma.

Slika 3. Situacioni plan kompleksa

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 6


3.1. OPIS PRIPREMNIH RADOVA NA IZVOĐENJU PROJEKTA

U konkretnom slučaju, obzirom da se radi o prenameni potojećeg objekta (Objekat br. 4 sa

situacije), u okviru postojećih gabarita, neće biti pripremnih radova niti radova na izgradnji

objekata.

3.2. OPIS OBJEKATA

Na kompleksu su izvedeni sledeći osnovni i pomoćni objekti:

Tabela 1. Oznake i nazivi objekata na kompleksu

Katast. parc. Objekat Naziv P, m2

Objekat 1 Trafostanica, montaţno-betonska 23

Objekat 2 Proizvodno-poslovni objekat 5213

Objekat 3 Proizvodno-skladišni objekat 8252

Objekat 4

Proizvodno-skladišni objekat sa uzidanom trafo

stanicom 8254

KP 12159/12 Objekat 5 Proizvodni objekat 7168

Objekat 6 Portirnica I 20

Objekat 7 Portirnica II 20

Objekat 8 Nadzemni rezervoar za PP vodu 186

Objekat 9 Postrojenje za pumpu i opremu sprinklera 99

Objekat 10 Proizvodno-skladišni objekat sa uzidanom trafo stanicom 9075

Objekat 11 Portirnica III (sa kolskom vagom, špedicijom i carinom) 39

KP 12159/6 Objekat 12 Proizvodno-skladišni objekat 16526

KP 12159/26 Objekat 13 Proizvodno-skladišni objekat 7163

- Objekat 14 Plato za rizične blokove -

- Objekat 15 Plato sa kontejnerima za neopasan i komunalni otpad -

- Objekat 16 Separatori za atmosferske vode -

- Objekat 17 Podzemni retenzioni bazeni za vodu nakon separatora -

- Objekat 18 Septičke jame (2x30m3 i 1x35m

3) -

- Objekat 19 Kolska vaga -

- Objekat 20 Interna trafostanica, montaţno betonska (IMBTS) -

- -

Infrastrukturni objekti (spoljna hidrantska mreţa, interne

saobraćajnice, parking mesta, elektro razvod i osvetljenje

na kompleksu, spoljna vodovodna i kanalizaciona mreţa)

-

Ceo kompleks je pod video nadzorom i ograĎen transparentnom ţičanom ogradom visine 2 m sa

ulazno/izlaznim kapijma.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 7


Predmetni Objekat br. 4

Objekat 4 (sa uzidanom trafostanicom) je spratnosti P+0. Gabariti hale su 55x150m (8.254,00m2),

visine 12.50m. U osnovi objekat je dvobrodna hala. Osnovni konstruktivni sistem objekta hale je

skeletni, sačinjen od prefabrikovane montaţne armirano betonske konstrukcije i čelične rešetkaste

krovne konstrukcije. Zidovi su od prefabrikovanih sendvič panela. Potkrovna konstrukcija je od

prefabrikovanih čeličnih elemenata. Krov je ravan, skriven atikom, sa minimalnim padom

potrebnim za odvodnjavanje od visokoprofilisanog lima. Gabariti i konstrukcija ovog objekta ostaju

nepromenjeni i u novoprojektovanom stanju – prenamena objekta.

Postojeća namena proizvodno-skladišnog objekta je proizvodnja artikala od poliuretanske pene, u

vidu sečenja i skladištenja gotovih dopremljenih blokova memorijske pene i njene polufinalne

obrade.

PredviĎena rekonstrukcija objekta vrši se radi promene namene postojećeg proizvodno-skladišnog

objekta, i to u proizvodno-skladišni objekat za proizvodnju poliuretanske pene i artikala od

poliuretanske pene.

Rekonstrukcijom prostora, (u okviru postojećih gabarita hale), na pojedinim mestima se uvode i

postavljaju nove pregrade u objektu, u cilju pregrupisanja prostora radi ispunjenja tehnoloških

zahteva i bolje funkcionalne organizacije. TakoĎe, predviĎa se i uklanjanje nekih od postojećih

pregrada kako bi se otvori na ulazu u prostoriju proširili, sa istim ciljem. Obrada podova, zidova i

plafona u cilju ispunjenja sanitarnih i tehničkotehnoloških uslova je prilagoĎena za svaki od

specifičnih prostora u obuhvatu.

Hala je predviĎena da bude podeljena na četiri povezane celine: skladište sirovina/hemikalija, [tank

farma sa nadzemnim rezervoarima (TDI, MDI, MeCl), poliol, hemikalije, boje, aditivi, katalizatori],

skladište neopasnog i opasnog otpada, regalno skladište, proizvodna linija za livenje blokova od

meke poliuretanske pene, proizvodna linija za livenje jastuka i skladište izlivenih PU blokova koji

odležavaju.

Pored tank farme su predviĎeni rezervoari za poliol. U tank farmi će biti smešteni rezervoari sa

osnovnim (opasnim) hemikalijama (TDI, MDI i MeCl). Postavljena su 5 čelična rezervoara

zapremine po 240m3, 3 čelična rezervoara po 65m

3 i 2 čelična rezervoara po 4m

3.

Za ostale tečne hemikalije, aditive i katalizatore, planirani su čelični rezervoari od 10m3 (7kom.),

9m3 (2kom.), 8m

3 (5kom.), 5m

3 (5kom.), 2m

3 (4kom.) i dozirni čelični rezervoari od 0.3m

3

(13kom.). Rezervoarski prostor se temperira na temperaturu 18-22oC.

Pomoćne hemikalije se skladište u buradima, kantama, kanisterima i sl. Praškaste materije

(kalcijum karbonat i melamin) se skladište u dţakovima. Ovo skladište je regalnog tipa.

Unutar skladišnog prostora postavljaju se pregrade u cilju pregrupisanja pojedinih prostora radi

ispunjenja tehnoloških zahteva i bolje funkcionalne organizacije.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 8


U proizvodnom delu objekta, predviĎena je linija za proizvodnju PU pene i artikala od memorijske

pene, standardne PU-pene, Hr-pene, visokonosive pene, latex pene, softne i hipersoftne pene, kao i

linija za livenje jastuka u kalupu.

Objekat je opremljen elektroinstalacijama, instalacijama vodovoda i kanalizacije, hidrantskom

mreţom, instalacijama grejanja i klimatizacije. U okviru gabarita objekta se nalazi uzidana

trafostanica UZTS „EV 41“ snage 630+400 kVA.

Namena prostorija u Objektu 4, novoprojektovano stanje je dato tabelom:

Tabela 2. Namena prostorija u Objektu 4 (novoprojektovano)

Oznaka

prostorije Namena prostorije P, m²

1 PROIZVODNJA-LIVENJE 2705.22

1.1 TRANSPORTNA TRAKA MAŠINE ZA LIVENJE

1.2 PROSTOR ZA ODLEŢAVANJE LIVENIH

BLOKOVA

1.3 ROLOVANJE I PAKOVANJE

1.4 LINIJA ZA PROIZVODNJU FOLIJE IZ BLOKOVA-

PILING MAŠINA

2 PROIZVODNJA-KALUPNO LIVENJE 2623.30

2.1 MAŠINA ZA KALUPNO LIVENJE

2.2 ODLEŢAVANJE PROIZVODA DNEVNE

PROIZVODNJE KALUPNOG LIVENJA

3 MAGACIN REZERVNIH DELOVA I POTROŠNOG

MATERIJALA 92.40

4 PROSTORIJA ZA AGREGAT 13.75

5 SN/NN RASKLOPNI BLOK 16.50

6 TRAFO BOKS 21.54

7 PROSTORIJA ZA KOMPRESOR 15.72

8 SKLADIŠTE OSNOVNIH SIROVINA 1076.56

8.1 SKLADIŠTE POLIOLA, SILIKONSKIH ULJA U

BURADIMA 143.14

8.2 SKLADIŠTE PE FOLIJE I PAPIRA 105.60

8.3 SKLADIŠTE KALIJUM KARBONATA-CaCO3 83.10

8.4 SKLADIŠTE OPASNOG OTPADA 70.76

8.5 SKLADIŠTE NEOPASNOG OTPADA 71.34

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________ 9


9 SANITARNI BLOK MUŠKI 6.99

10 SANITARNI BLOK ŢENSKI 5.04

11 TUŠ KABINE 7.10

12 LABORATORIJA ZA ISPITIVANJE KVALITETA 11.90

LABORATORIJA ZA FIZIČKO ISPITIVANJE 34.80

KANCELARIJE 8.15

15 REZERVOARI ZA POLIOL 213.35

16 SKLADIŠTE -TANKVANA (TANK FARMA) -

TEČNE HEMIKALI ADITIVI I KATALIZATORI

16.1 VELIKI HORIZONTALNI REZERVOARI 227.63

16.2 MALI VERTIKALNI REZERVOARI 130.45

17 MAŠINA ZA LIVENJE BLOKOVA 226.84

18 MAGACIN HEMIJE 130.62

UKUPNO 8041.80

Slika 4. Namena prostora u Objektu 4

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

10


3.3. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA

Promenom namene Objekta br. 4, uvodi se proizvodnja poliuretanske pene i artikala od

poliuretanske pene. Poliuretanska (PU) pena je vrsta poliuretana koji se dobija reakcijom

polihidroksilnih polietar poliola i diizocijanata (TDI - toluen diizocijanata i MDI - metil difenil

diizocijanat). U sastav ovih proizvoda ulaze i katalizatori, aktivatori, stabilizatori, surfaktanti,

MeCl, pigmenti i voda. Na instaliranoj opremi proizvode se standardni, softni, hipersoftni,

visokoelastični - HR, samogasivi - CME i CMHR i memory tipovi pene. Memorijske pene imaju

specifične osobine elastičnosti koje zavise od temperature i teţine tela, što ih čini veoma korisnim i

sve češće upotrebljavanim materijalom u opštoj upotrebi.

Poliuretani su sintetski polimeri koji u glavnim lancima makromolekula sadrţe karakteristične

grupe (-NH-COO-). Sa ovim grupama su najčešće povezani drugi polimerni delovi koji proizilaze

iz polieterskog poliola. Proizvodnja poliuretana spada u postepene reakcije polimerizacije. Kao

monomeri se najčešće koriste diizocijaniti i polioli (naročito dioli).

Naduvavanje/ekspandiranje pene vrše ugljendioksid, koji se izdvaja pri reakciji izocijanata sa

vodom, i dodatna sredstva kao što je metilenhlorid, za gustine ≤ 25kg/m3.

U proizvodno-skladišnim objektima na kompleksu „HEALTHCARE EUROPE“ doo odvijaju se

sledeće tehnološke operacije:

- prijem i skladištenje osnovnih i pomoćnih sirovina, aditiva, hemikalija, materijala...

- proizvodnja meke PU pene livenjem

- konfekcioniranje

- skladištenje i ekspedicija gotovih proizvoda (robe).

Tehnološki proces proizvodnje meke poliuretanske pene livenjem obuhvata sledeće:

1. Proizvodnja meke poliuretanske pene livenjem u bloku – Linija A

2. Proizvodnja meke poliuretanske pene livenjem u kalupu – Linija B

1. Linija „A“ - proizvodnja meke poliuretanske pene livenjem u bloku

Proizvodnja meke poliuretanske pene livenjem u bloku vrši se tzv. “horizontalnim postupkom

livenja” u kojem se mešaju sirovine/hemikalije (vrši se hemijska reakcija) i proizvode blokovi u

širini 1,2-2,2m, koji iz mašine izlazi u obliku "vekne" visine 80-120cm ili beskonačnog bloka iste

visine. Postupak livenja beskonačnog PU bloka je kontinualan.

Sam postupak mešanja ulaznih sirovina sastoji se u sledećem: dozirne pumpe, izbaţdarene na tačno

odreĎen protok, kontinuirano doziraju osnovne i pomoćne sirovine u “glavu” mašine za livenje

(mikser). Smeša se zatim ravnomerno rasporeĎuje po nalivnoj ploči ili ulazi u korito, gde počinje

ispenjavanje (formiranje i rast bloka). Na nalivnoj ploči izlazi kremasta masa.

Reakciona masa se preliva sa nalivne ploče na beskonačnu traku sa kojom zajedno klizi papirni ili

PE kalup. Hemijske reakcije, započete u momentu mešanja, nastavljaju se u kalupu od hartije i/ili

polietilena, a rezultat je beskonačno dug, sirovi blok meke pene. Postepen rast se vrsi narednih 90-

150 sekundi, odnosno na 6-9m od mixera kada pena dostigne pun rast.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

11


Vreme koje je potrebno da penasta masa preĎe put od glave mašine za livenje do kraja transportne

trake, dovoljno je da blok očvrsne, da bi se na kraju transportera, pomoću automatske testere, rezao

na blokove ţeljene dimenzije - 20 ili 40m. Blok duţine 20 ili 40m, nakon odsecanja na testeri,

prihvata kran nosivosti 10t i odlaţe u prostor predviĎen za odleţavanje (“zrenje”) i stabilizovanje

sirovih blokova.

Definitivno formiranje i očvršćavanje poliuretanske pene završava se u toku

odleţavanja/stabilizacije blokova u trajanju 24 - 72h nakon livenja. Nakon završetka procesa

zrenja/stabilizacije, vrši se ispitivanje svake šarţe u laboratoriji i nakon potvrdjivanja kvaliteta,

plafonskim kranom se blok vraća na pokretnu traku i upućuje u odeljenje konfekcioniranja na dalju

doradu.

Tehnološki proces livenja PU blokova sastoji se iz više tehnoloških operacija, od kojih su

najvaţnije:

1. dopremanje sirovina iz prijemno-skladišnih rezervoara u dnevne rezervoare

2. dopremanje pomoćnog i drugog materijala do linije za livenje

3. priprema “glave” mašine za livenje (mikser) za početak proizvodnje

4. izlivanje i livenje na mašini

5. odleţavanje i stabilizacija (uz obavezno praćenje temperature u bloku)

1. Linija „B“ - proizvodnja meke poliuretanske pene livenjem u kalupu

Proizvodnja meke poliuretanske pene livenjem u kalupu vrši se u prefabrikovanim kalupima

različitih dimenzija i oblika. Reakciona smeša iz mašine za livenje (mikser) izliva se u kalupe iz

kojih, nakon završene reakcije, izlaze u obliku "veknica". Postupak livenja u kalupu je

diskontinualan. Ovim postupkom, proizvode se jastuci od meke PU pene, memory pene...

Sam postupak mešanja ulaznih sirovina (hemijske reakcije), sastoji se u sledećem: dozirne pumpe,

izbaţdarene na tačno odreĎen protok, kontinuirano doziraju osnovne i pomoćne sirovine u glavu

mašine za livenje (mikser). Smeša se zatim ravnomerno rasporeĎuje po nalivnoj ploči kalupa. Po

nalivanju, vrši se zatvaranje kalupa u kojem se formira oblik jastuka. Struktura jastuka zavisi od

definisane recepture (vrsta pene, gustina jastuka…).

Kalupi za jastuke su na beskonačnoj traci (karusel), dok je mašina za livenje (mikser) fiksirana.

Hemijske reakcije, započete u momentu mešanja, nastavljaju se u čeličnim kalupima, a rezultat

reakcije su pojedinačne, stabilizovane “veknice” jastuka koje se vade nakon otvaranja kalupa.

Nakon vaĎenja iz kalupa, jastuci se odnose u magacin poluproizvoda, a odatle na konfekcioniranje.

Tehnološki proces livenja jastuka u kalupu je sličan prethodno opisanim operacijama za proces

livenja PU pene u bloku.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

12


3.1. MATERIJALNI BILANS PROIZVODNOG ASORTIMANA

Planirani kapacitet proizvodnje meke poliuretanske pene je oko 24.000t/god (20.000t/god PU pene

u bloku i 4.000t/god livene PU pene). Za navedenu proizvodnju, (orijentacione) godišnje potrebe za

osnovnim i pomoćnim sirovinama su 12.000t poliola, 2.400t MDI, 3.600t TDI, 1.200t MeCl i oko

4.800t aditiva, katalizatora, stabilizatora, boje i dr.

Generalno, oko 80% od ukupno proizvedene PU pene su konfekcionirani proizvodi od PU pene

dobijene livenjem u bloku, a oko 20% od ukupno proizvedene PU pene su gotovi proizvodi dobijeni

livenjem PU pene u kalupu.

Na godišnjem nivou, planirani utrošak tekstila i drugog materijala za jastušnice, prekrivače, obloge

za dušeke i sl. je oko 400t/god.

Broj zaposlenih je oko 1013, od toga 755 u proizvodnji. Proizvodnja meke PU pene se odvija u

jednoj (prvoj/dnevnoj) smeni.

3.2. PRIKAZ VRSTE I KOLIĈINE ISPUŠTENIH OTPADNIH MATERIJA I

NAĈIN POSTUPANJA

Na lokaciji predmetnog projekta u toku realizacije i redovnog rada dolaziće do generisanja sledećih

vrsta otpadnih tokova:

- otsisni vazduh iz filtro-ventilacionog sistema

- sanitarno–fekalne otpadne vode;

- atmosferske vode (nezagaĎene i uslovno zagaĎene);

- čvrst komunalni otpad;

- čvrst neopasan otpad iz procesa proizvodnje, prazna ambalaţa i kancelarijski otpad;

- čvrsti opasan otpad iz procesa proizvodnje i prazna ambalaţa;

- tečni opasan otpad iz procesa proizvodnje;

- otpad iz taloţnika – separatora.

Otsisni vazduh iz filtro-ventilacionog sistema se nakon prečišćavanja/filtera ispušta u atmosferu.

Sav vazduh koji je kontaminiran isparenjima na liniji za livenje PU pene u bloku (Objekat 4) se

zahvata ventilacionim sistemom u čijem sastavu su ugraĎeni filteri sa aktivnim ugljem i odvodi u

atmosferu.

Iz procesa konfekcioniranja, uglavnom se generišu praškaste materije, koje se ciklonskim

jedinicama i vrećastim filterima uklanjaju iz struje vazduha koji se odvodi u okolni prostor u

objektu – radna sredina.

Osim Objekta 4, koji ima 5 definisanih emitera u atmosferu, na svim ostalim objektima na

kompleksu, nema definisanih emitera.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

13


Na kompleksu “Healthcare Europe” doo egzistira 5 emitera, svi na predmetnom Objektu br. 4. Na

ostalim objektima na kompleksu nema definisanih emitera.

Emiter 1: Na emiter E1 odvode se prečišćeni gasovi iz ventilacije linije za proizvodnju pene.

Emiter je metalni, kruţnog preseka. Visina emitera je 6m (izlaz je 10m od kote 0 - zemlje). Prečnik

emitera je 400 mm. Na ovaj emiter je povezan otsis iz dela tunela neposredno iza “glave” mašine za

livenje.



emitera je 400 mm. Na ovaj emiter je povezan otsis iz dela tunela intenzivnog rasta pene.



emitera je 400 mm. Na ovaj emiter je povezan otsis iz dela tunela, formirana pena do pune visine

bloka.



emitera je 400 mm. Na ovaj emiter je povezan otsis iznad testere za presecanje formirane pene na

blokove zadate duţine.

Emiter 5: Na emiter E5 odvode se prečišćeni gasovi iz ventilacije linije za livenje oblikovanih

jastuka. Emiter je metalni, kruţnog preseka. Visina emitera je 6m (izlaz je 10m od kote 0 - zemlje).

Prečnik emitera je 400 mm. Na ovaj emiter je povezan otsis iznad “glave” mašine za livenje.

Pre ispuštanja odsisnih gasova u atmosferu (preko definisanih emitera), vrši se njihovo

prečišćavanje (adsorpcija organskih materija iz otsisnog gasa) u filterskim jedinicama. Svaka

filterska jedinica se sastoji iz ramovskog grubog i finog filtera, ispune sa aktivnim ugljem i

manometrom za merenje pada pritiska u filteru (indikator zasićenosti filterske ispune). U komorama

sa ispunom od aktivnog uglja ugraĎeno je ukupno 580 kg aktivnog uglja za adsorpciju isparljivih

organskih materija.

Sanitarno-fekalne otpadne vode se generišu u sanitarnim čvorovima i kupatilima. Odvod

upotrebljenih voda izveden je zacevljeno do vodonepropusnih, armirano betonskih septičkih jama

(3 kom.), kapaciteta 2x30.0m3 i 1x35m

3. Ove vode, periodično će prazniti nadleţno JKP preduzeće

iz Rume.

Atmosferske vode (nezagaĎene i uslovno zagaĎene) sa krovova objekata, internih saobraćajnica,

parking prostora i manipulativnih površina, odvode se, sistemom kanala sa rešetkama i sabirnicima

na internim saobraćajnicama, u taloţike/separatore, zapremine 12.85m3 (projektovanih na kapacitet

od 300 i 500 l/s), a preko njih u podzemne, vodonepropusne, armirano betonske retenzije/bazene,

zapremine 300m3.

Tečne materije iz proizvodnih hala se ne ispuštaju u kolektor atmosferskih voda.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

14


Komunalni čvrsti otpad nastaje na lokaciji kao posledica boravka zaposlenih i korisnika usluga.

Odlagaţe se u standardne metalne kontejnere zapremine 1.100 litara za komunalni otpad, koji se

postavljaju na kompleksu, a čije odvoţenje i praţnjenje vrši nadleţno komunalno preduzeće.

Čvrst neopasan otpad iz procesa proizvodnje, prazna ambalaža i kancelarijski otpad nastaju pri

redovnom odvijanju proizvodnog procesa i administrativnih aktivnosti. Ovu vrstu otpada uglavnom

čini ambalaţa u kojoj se dopremaju pomoćne sirovine i aditivi, papir i polietilen folija koja se

koristi za oblaganje tunela linije za proizvodnju pene.

Za neopasan otpad je predviĎen prostor unutar Objekta 4, površine oko 50m2. Za preuzimanje ovog

otpada, uz popunjeni Dokument o kretanju neopasnog otpada, biće angaţovan ovlašćeni operater sa

kojim će nosilac projekta sklopiti ugovor. Čist tehnološki otpad u vidu nestandarnih proizvoda,

nestandarnih blokova PU pene, PU pena III klase, otpadni papir, PE folija, okrajci, tekstil, konac i

sl. se balira (po potrebi melje) i plasira na trţište sekundarnih sirovina.

Čvrsti opasan otpad iz procesa proizvodnje i prazna ambalaža nastaju pri redovnom odvijanju

proizvodnog procesa, neregularnom toku proizvodnog procesa i u slučaju udesa. Ovu vrstu otpada

uglavnom čini ambalaţa u kojoj se dopremaju pomoćne sirovine i aditivi, papir i polietilen folija

koja se koristi za oblaganje tunela linije za proizvodnju pene, hemikalije, kontaminirani adsorbensi

i sl., a koji, na osnovu izraĎenog Izveštaja o kvalitetu otpada, ima karakteristike opasnih materija.

Za čvrsti opasan otpad je predviĎen prostor unutar Objekta 4, površine oko 50m2. Za preuzimanje

ovog otpada, uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada, biće angaţovan ovlašćeni operater

sa kojim će nosilac projekta sklopiti ugovor.

Tečni opasni otpad iz procesa proizvodnje nastaje nakon ispiranja miksera, sudova, drenaţe

rezervoara, procurivanja iz ambalaţe u kojima su hemikalije, procurivanja hemikalija na ventilima i

sl.

Nakon svakog livenja, nephodno je izvršiti pranje glave za mešanje(miksera) mašine za livenje

pene, kako bi mašina bila pripremljena za naredno livenje. Po završetku proizvodnje PU pene, u

mikseru se zadrţavaju ostaci tečnih materijala (polioli, izocijanat, metilen hlorid, amini, silikoni,

boje, voda,…). Na upravljačkoj jedinici mašine za livenje se nalazi komanda automastkog ispiranja

miksera. Nakon davanja komande za ispiranje, otpočinje ispiranje, aktivira se metilen hlorid koji, u

trajanju od 10-15 sekundi, pod pritiskom, prolazi kroz mikser čisteći ostatke tečnih materijala.

Otpad iz taložnika – separatora, muljeviti otpad, predavaće se, u zavisnosti od karaktera otpada, na

osnovu Izveštaja o kvalitetu otpada, ovlašćenim operaterima sa odgovarajućom Dozvolom za

upravljanje otpadom, uz popunjen Dokument o kretanju otpada.

Buka i toplota. Povećani nivo buke i toplote je evidentan u samom objektu. Mašine, u zavisnosti od

vrste i jednovremenosti rada emituju buku izmeĎu 55 do 70dB(A). U okolnoj sredini, van

proizvodne hale, ne očekuje se povećani nivo buke.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

15


4.0. OPIS GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE SU RAZMATRANE

Investitor, „HEALTHCARE EUROPE” doo, je u prethodnim aktivnostima razmatrao više lokaliteta

i opredelio se da u okviru radne zone „Rumska petlja“ u Rumi, izgradi PROIZVODNO -

POSLOVNI KOMPLEKS za proizvodnju meke poliuretanske pene i dušeka i jastuka od

memorijske pene.

Plan detaljne regulacije „Rumska petlja” u Rumi („Sl. list opština Srema“, broj 07/2010, 12/10,

24/2015 i 15/2019)., odreĎeno je zemljište izvan graĎevinskog područja Rume uz drţavne puteve I

reda autoput E-70 Beograd – Zagreb i magistralni put M-21 Novi Sad – Šabac, za ureĎenje radne

zone i izgradnju privrednih kompleksa većih kapaciteta.

Lokalitet na kojem se realizuje predmetni projekat je ekipiran privrednim objektima i namenjen je

razvoju industrijske zone. Kapacitet ţivotne sredine i mogućnost regeneracije osnovnih činioca

ţivotne sredine na predmetnom lokalitetu je na zadovoljavajućem nivou jer u dosadašnjem periodu

ovaj lokalitet nije bio izloţen negativnim uticajima.

Sa aspekta alternativnih postupaka proizvodnje meke poliuretanske pene i dušeka i jastuka od

memorijske pene, Nosilac projekta se opredelio za kontinualni postupak livenja PU pene u bloku i

kalupu (Objekat 4). Tehnološki postupak i oprema (mašine, ureĎaji i dr.) su najnovije generacije u

skladu sa BAT tehnikama koje su preporučene za delatnost proizvodnje PU pena. Na svim

proizvodnim linijama, mašinama i u prostorima, na kritičnim mestima na kojima se generišu

isparenjenja i/ili praškaste materije, projektovani su lokalni otsisi koji sve štetnosti, putem filtro-

ventilacionog sistema i odgovarajućeg prečišćavanja, odvode u atmosferu.

Primenom projektovanih mera zaštite, poštovanjem normi i standarda, zakonskih propisa i uslova

nadleţnih organa, predmetni Projekat, u redovnom radu, neće značajno uticati na postojeći kvalitet

ţivotne sredine.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

16


5.0. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE NA LOKACIJI I

BLIŽOJ OKOLINI

Činioci ţivotne sredine, koji mogu biti izloţeni uticajima identifikovanih izvora zagaĎivanja su:

- stanovništvo

- zaštićena flora i fauna

- vazduh

- vode

- zemljište i

- nivo buke u ţivotnoj sredini

Obzirom da na predmetnoj lokaciji i u bliţoj okolini nisu vršena sistematska ispitivanja kvaliteta

osnovnih činilaca ţivotne sredine (vazduh, voda, zemljište, nivo buke u ţivotnoj sredini), za prikaz

stanja ţivotne sredine posmatranog lokaliteta, korišćeni su podaci (Izveštaji akreditovanih

laboratorija) dostavljeni od strane Nosioca projekta. U skladu sa navedenim, Nosilac projekta je za

potrebe utvrĎivanja „nultog” stanja ţivotne sredine, preko akreditovanih laboratorija izvršio

ispitivanje odreĎenih činioca ţivotne sredine, i to:

- ambijentalnog vazduha,

- vode (podzemne i atmosferske vode),

- zemljišta i

- nivoa buke u ţivotnoj sredini.

Kvalitet ambijentalnog vazduha

UporeĎujući izmerene vrednosti ukupnih taloţnih materija sa maksimalno dozvoljenim

koncentracijama za ukupne taloţne materije (450 mg/m2/dan) (Uredba o uslovima za monitoring i

zahtevima za kvalitet vazduha, Sl glasnik RS br. 11/10, 75/10 i 63/13, Prilog XV, odeljak A, tačka

5), moţe se zaključiti da izmerene vrednosti ukupnih taloţnih materija jesu usklaĎene sa propisanim

maksimalno dozvoljenim koncentracijama ukupnih taloţnih materija za navedeni vremenski period.

UporeĎujući izmerene vrednosti ukupnih suspendovanih ĉestica sa maksimalno dozvoljenim

koncentracijama za ukupne suspendovane čestice (120 µg/m3) (Uredba o uslovima za monitoring i

zahtevima za kvalitet vazduha, Sl glasnik RS br. 11/10, 75/10 i 63/13 Prilog XV, odeljak A, tačka

4) moţe se zaključiti da izmerene vrednosti ukupnih suspendovanih čestica jesu usklaĎene sa

propisanim maksimalno dozvoljenim koncentracijama za navedeni vremenski period.

Kvalitet voda

Radi utvrĎivanja „nultog” stanja kvaliteta ţivotne sredine, izvršeno je ispitivanje kvaliteta otpadnih

voda (pre i posle tretmana na separatoru/taloţniku 1, 2 i 3) i površinskih voda (iz kanala uzvodno i

nizvodno od ispusta iz separatora 1, 2 i 3), kao i ispitivanje kvaliteta podzemnih voda iz

pijezometara na lokaciji kompleksa „Healthcare Europe” doo.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

17


Atmosferske (otpadne) i površinske vode

Rezultati ispitivanja atmosferskih (otpadnih) i površinskih voda pokazuju da su vrednosti

ispitivanih parametara ispod prosečne godišnje koncentracije, propisanih Uredbom o graničnim

vrednostima zagaĎujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za

njihovo dostizanje („Sl.gl. RS, broj 50/2012, Prilog 2, Tabela 1.) i ispod remedijacionih vrednosti

propisanih Uredbom o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu

rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Sl.gl. RS” broj

88/2010, Prilog 2).

Podzemne vode

Rezultati ispitivanja kvaliteta podzemne vode zahvaćene u pijezometrima P1 do P4 ne prekoračuju

remedijacione vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima zagaĎujućih, štetnih i

opasnih materija u zemljištu (Sluţbeni glasnik RS, br. 30/2018, 64/2019), Prilog 2, Remedijacione

vrednosti zagaĎujućih, štetnih i opasnih materija u vodonosnom sloju.

Kvalitet zemljišta

Rezultati ispitivanja uzorka zemljišta pokazuju da su koncentracije ispitivanih parametara ispod

korigovanih graničnih vrednosti (GV), propisanih Uredbom o graničnim vrednostima zagaĎujućih,

štetnih i opasnih materija u zemljištu „Sl. Glasnik RS“, br. 30/18 i 64/19), Prilog 1, osim sadrţaja

nikla, koji je na granici GV/RV vrednosti.

Nivo buke u životnoj sredini

Na osnovu prikazanih rezultata merodavni nivoi buke na mernim tačkama M.1 i M.2, pri radu

proizvodnih pogona, kretanju sredstava unutrašnjeg transporta i kamiona ne prelaze graničnu

vrednost buke u ţivotnoj sredini, tj. merodavni nivoi buke na mernim tačkama M.1 i M.2 su

usaglašeni sa Uredbom za termin dan.

Stanovništvo

U Radnoj zoni “Rumska petlja” nije dozvoljena i nema stambenih objekata. Zbog velikog udaljenja

najbliţe nastanjenih objekata, stanovništvo neće biti ugroţeno radom predmetnog Projekta.

Zaštićena flora i fauna

Uvidom u Centralni registar zaštićenih prirodnih dobara koji vodi Zavod za zaštitu prirode Srbije

utvrĎeno je da se na predmetoj lokaciji ne nalaze zaštićena prirodna dobra. Radom predmetnog

projekta, flora i fauna neće biti ugroţeni radom predmetnog Projekta.

Pejzaž

Planirani objekti su prizemni, menjaju postojeći pejzaţ ravničarskog terena kao i ostali objekti u

Radnoj zoni “Rumska petlja”, ali su izgraĎeni u skladu sa Lokacijskim uslovima koji vaţe za

industrijsku zonu.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

18


6.0. OPIS MOGUĆIH ZNAĈAJNIJIH UTICAJA PROJEKTA NA

ŢIVOTNU SREDNU

Obzirom na fizičke i hemijske karakteristike sirovina, specifičnosti tehnoloških procesa i gotovih

proizvoda, izvršena je identifikaciji izvora zagaĎivanja koji se iskazuju:

emisijom polutanata u vazduh,

- emisije pri manipulaciji i skladištenju sirovina,

- emisije iz procesa proizvodnje,

- emisije od internog saobraćaja,

emisijom polutanata na zemljište,

emisijom polutanata u vode,

nivoom generisane buke u ţivotnoj sredini,

emisijom polutanata u slučaju udesa.

Uticaji na vazduh

U procesu manipulacije i skladištenja sirovina, očekivane su tri vrste emisija polutanata u vazduh.

Prva je prilikom povezivanja kamion cisterne na pretakačke priključke (na spoljnoj fasadi hale) i

samom procesu pretakanja. Ove emisije su kratkotrajne (samo u trenutku prekida istakanja, tj.

skidanja fleksibilnog creva sa fasadnog priključka) i nisu od značaja za dalje razmatranje, osim u

slučaju akcidenta, što je posebno obraĎeno u poglavlju 7.0.

Druga je prilikom punjenja rezervoara za sirovinu, gde se, preko odušnog ventila sa filterskom

ispunom od aktivnog uglja, potisnuti vazduh iz rezervoara, ispušta u samom objektu (radna

sredina). Obzirom da je svaki rezervoar standardno opremljen odušnim ventilom sa filterom, ove

emisije nisu od značaja za dalje razmatranje.

Treća je iz samog proizvodnog procesa, emisije polutanata koji nastaju u procesu livenja PU pene,

na proizvodnim linijama za livenje PU pene u “bloku” i “kalupu”, četiri emitera na liniji livenja PU

pene u bloku i jedan emiter na liniji livenja PU pene u kalupu.

Emitovani otsisni vazduh se otsisava, sa navedenih mesta, filtro-ventilacionim sistemom i preko

filtera sa aktivnim ugljem se ispuštaju u atmosferu. Izvor emitovanog otsisnog vazduha je na izlazu

ventilatora koji otsisava i izvodi prečišćeni otsisni vazduh iz hale preko definisanog emitera.

Emitovani polutanti su, u najvećem procentu ugljendioksid (koji i vrši ekspandiranje pene), a u

tragovima (oko 1%) su iisparljive organske materije (amina, TDI/MDI, MeCl…), zakonskom

regulativom definisanih kao ukupne organske materije, izraţenih kao ukupni ugljenik.

Mobilni izvori zagaĎenja vazduha na kompleksu su transportna sredstva koja dovoze sirovine i koja

odvoze gotove proizvode. Obzirom na emisije koje potiču iz procesa proizvodnje, i obzirom na

frekvenciju odvijanja saobraćaja na kompleksu i obliţnjem autoputu E-75, nastale emisije iz

transportnih sredstava nisu od značaja za dalje razmatranje.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

19


Uticaji na vode

Na predmetnom kompleksu se generišu sledeće otpadne vode:

- atmosferske vode (uslovno čiste i potencijalno zagaĎene)

- sanitarno-fekalne vode

Tehnološke otpadne vode se ne generišu u proizvodnim procesima livenja PU pene “u bloku” i

“kalupu”. U hali nije predviĎena podna kanalizaciona instalacija sa izlaskom van gabarita hale, niti

priključak na spoljnu kanalizacionu mreţu.

Na kompleksu je izveden separatni sistem kanalizacije. Sve atmosferske vode (uslovno čiste i

potencijalno zagaĎene) se sistemom atmosferske kanalizacije odvode na tri separatora lakih naftnih

derivata. Nakon separatora, prečišćene vode se upuštaju u tri retenziona bazena iz kojih se sadrţaj

prepumpava u dva obodna kanala uz granicu kompleksa.

Sve sanitarno-fekalne otpadne vode se sistemom fekalne kanalizacije odvode u tri vodonepropusne

septičke jame.

Obzirom da su sve sirovine smeštene u prijemno-skladišnim rezervoarima sa tankvanama i u

originalnoj ambalaţi, sve unutar proizvodne hala, ne očekuje se uticaj projekta na podzemne vode.

Uticaji na zemljište

Na predmetnoj lokaciji, sve manipulativne površine su izbetonirane ili asfaltirane i nije predviĎeno

bilo kakvo odlaganje sirovina, gotovih proizvoda i otpada na ovim površinama i zemljištu. Rad

projekta neće uticati na kvalitet zemljišta.

Buka, vibracije, toplota i elektromagnetno zračenje

Sva oprema koja se koristi u tehnološkom procesu proizvodnje je smeštena unutar objekata i ne

očekuje se povećanje nivoa buke, vibracija i toplote u ţivotnoj sredini. Na kompleksu su izvedene

tri trafostanice (jedna slobodno stojeća i dve uzidane). Trafoi su standardne izvedbe, ugraĎeni u

skladu sa propisima i ne očekuje se prekomerno elektromagnetno zračenje u objektima niti van njih.

MeĎusobni odnos navedenih činilaca

Svi navedeni mogući uticaji, u meĎusobnom delovanju na konkretnoj lokaciji, u redovnim uslovima

rada, ne mogu značajnije ugroziti ţivotnu sredinu ili da štetno deluju na stanovništvo, faunu, floru i

druge činioce ţivotne sredine.

Da bi kumulativni efekat zagaĎenja vazduha sa definisanih emitera u okviru kompleksa bio

zadovoljavajući, potrebno je da svaki od navedenih emitera ispunjava zahtevane parametre i da ne

prelaze zakonom definisane granične vrednosti. Nosilac projekta je u obavezi redovnog vršenja

monitoringa u probnom radu (garancijsko merenje) a zatim redovno, u skladu sa zakonskom

regulativom.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

20


7.0. PROCENA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU U SLUĈAJU

UDESA

Udes, po definiciji Evropske unije, predstavlja iznenadnu pojavu velikih emisija zagaĎujućih

materija, poţara ili eksplozije kao rezultat neplanskih dogaĎaja u okviru odreĎene industrijske

aktivnosti koja nastaje u okviru ili van industrije uključujući jednu ili više hemikalija. Obim svakog

udesa se moţe posmatrati sa više aspekata: prema ugroţenosti ţivotne sredine, kao i prema trajanju

štetnih efekata i obima sanacionih mera. Ovde je prihvaćena podela udesa prema obimu u zavisnosti

od procenjenog nivoa udesa, mesta udesa i načina upravljanja. Mogući nivoi udesa su:

I - nivo (nivo postrojenja)

Negativne posledice udesa su ograničeni na postrojenje i mogu se kontrolisati od strane procesnog

osoblja. Za organizovanje mera i suzbijanje štetnih i opasnih uticaja dovoljna su sredstva

preduzeća, jer se ne očekuju se posledice po zajednicu.

II - nivo (nivo preduzeća)

Negativne posledice udesa su zahvatile celo postrojenje, ili čitav proizvodni kompleks postrojenja.

Mogu se očekivati posledice po okolinu. Za odgovor na ovaj nivo udesa, pored sredstava

preduzeća, potrebna je i pomoć zajednice.

III - nivo (komunalni nivo)

Odnosi se na udese kod kojih se negativne posledice prenose na javni sektor - komunu i za odgovor

na udes zahtevaju se sredstva šire zajednice (opštine ili grada).

IV - nivo (regionalni nivo)

Radi se o širem i ozbiljnijem udesu koji ima regionalni značaj, jer se negativne posledice udesa

mogu proširiti na teritoriju više opština. Moraju se u odgovoru na udes koristiti snage i sredstva

regionalnog ili republičkog nivoa.

Sagledavajući fizičko-hemijske, toksikološke i eko-toksikološke karakteristike sirovina, kao i

jednovremeno uskladištenih količina, u zavisnosti od scenarija mogućeg udesa, mogući su I, II i III

nivo udesa.

Na udaljenju od 200 m od mesta nastanka udesa (povrediva zona), nema vulnerabilnih/povredivih

objekata i stanovništva koji mogu biti izloţeni efektima mogućeg udesa.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

21


7.1. ZAŠTITA OD POŽARA

Analiza zaštite od poţara uraĎena je na osnovu namene objekta, ugroţenosti objekta od poţara i

eksplozija, na osnovu broja zaposlenih radnika i posetilaca i na osnovu graĎevinskih karakteristika

objekta.

Objekat poslovno-proizvodnog objekta, spada u kategoriju tehnološkog procesa K-3, kao pogoni u

kojima se radi sa zapaljivim čvrstim materijalima čija je temperatura paljenja do 300ºC, tj. pogoni

za preradu tekstila. Kategorizacija tehnološkog procesa prema ugroţenosti od poţara je izvršena

prema Pravilniku o tehničkim normativima za instalacije hidrantske mreţe za gašenje poţara („Sl.

glasnik RS”, broj 3/2019).

Prema Zakonu o zaštiti od poţara („Sl. glasnik RS”, broj 111/09, 20/2015 i 87/2019) odnosno

Uredbi o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroţenosti od poţara („Sl.

glasnik RS“, broj 76/2010), član 4, ovaj objekat spada u II.3 kategoriju ugroţenosti od poţara tj.

objekat sa povećanim rizikom, kao industrijski objekti površine površine preko 300m2.

Podela objekta na požarne sektore

Poţarni sektor je osnovna prostorna jedinica dela objekta, koja je odvojena od ostalih delova

protivpoţarnom konstrukcijom. Osnovna funkcija poţarnih sektora je ograničavanje razmera poţara

i obezbeĎenje efikasne evakuacije ljudi iz objekta. Objekat br. 4 čine sledeći poţarni sektori (PS):

PS I – Magacinski prostor ~2635m2

PS II – Proizvodni deo objekta ~5460m2

PS III – Trafo stanica i razvodno postrojenje ~38m2

PS IV - Prostorija kompresora ~16m2

PS V - Prostorija elektro agregata ~ 14m2

Prostorija sa mašinom za livenje blokova od memorisjske pene je izdvojena u poseban poţarni

sektor.

Instalacije za automatsko otkrivanje i dojavu požara

U predmetnom objektu je izvedena automatska detekcija i ručna dojava poţara.

Instalacije za detekciju eksplozivnih i zapaljivih gasova

Za predmetni objekat nema prostora gde se moţe pojaviti eksplozivna atmosfera, i nisu predviĎene

instalacije za detekciju eksplozivnih i zapaljivih gasova.

Stabilni automatski sistem za gašenje požara

Objekat 4 ne spada u grupu objekata sa obaveznom ugradnjom sistema za automatsko gašenje

poţara (u skladu sa članom 42. Zakona o zaštiti od poţara ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009 i

20/2015). U okviru objekta 4. je predviĊen sistem automatskog gašenja tipa SPRINKLER.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

22


Hidrantska mreža za gašenje požara

Postojeća količina vode za gašenje poţara, jednaka je novoprojektovanom stanju i iznosi 30,0 l/s.

Za gašenje poţara izvedeno je ukupno 14 nadzemnih hidranata i 6 podzemnih hidranata. Razmak

izmeĎu dva hidranta je manji od 80 m. Rastojanje hidranta od zida objekta je minimum 5 m. U

slučaju poţara, za potrebe obezbeĎivanja velikog protoka (30 l/s u trajanju od 2 sata) izveden je

zajednički rezervoar za hidrantsku mreţu i sprinkler instalaciju. Od ukupne zapremine rezervoara za

hidrantsku mreţu je obezbeĎeno cca 240 m3 vode. Punjenje rezervoara se sprovodi iz izgraĎene

vodovodske mreţe. Hidrantska mreţa je odvojena od mreţe sanitarne vode. Postojeći priključak

Ø25 mm, zadovoljava maksimalnu sekundarnu potrošnju hladne vode (kapaciteta q=0,45 l/sec).

Postojeći priključak kanalizacije zadovoljava novoprojektovano stanje (kapaciteta q=0,31 l/sec).

Nije potrebno povećanje kapaciteta vode za potrebe hidrantske mreţe. Zadrţava se postojeće stanje.

Mobilni protivpožarni aparati

U predmetnom Objektu broj 4, za zaštitu od početnih poţara se koriste 4 prevozna aparata S-50, 6

aparata tipa S-9 i 5 aparata tipa CO2-5kg.

Za gašenje poţara u razvodnim elektro-ormarima su postavljene su ampule tipa Bonpet.

Vreme reagovanja profesionalne vatrogasne jedinice

Prilazni putevi od Vatrogasne jedinice u Rumi do kompleksa je asfaltirana saobraćajnica drţavni

put 1.reda M-21 Novi Sad-Irig-Ruma-Šabac, odgovarajuće širine i nosivosti za saobraćaj

vatrogasnih vozila, bez prirodnih prepreka. Prepreke na putu eventualne intervenicije vatrogasne

jedinice mogu biti sneţni nanosi, poledica i druge elementarne nepogode, kao i semafori i

saobraćajne guţve.

Obzirom na poloţaj i rastojanje objekta od Vatrogasne jedinice u Rumi (oko 6km) intervencija

jedinice, odnosno stizanje na lice mesta se očekuje u vremenu od oko 10 minuta. U slučaju poţara

većih razmera, pomoć se očekuje i od Vatrogasne jedinice u Sremskoj Mitrovici, udaljene oko 20

km, koja bi na lice mesta stigla za oko 20 minuta.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

23


7.2. NAČIN POSTUPANJA SA NESTABILNIM BLOKOVIMA

U izlivenim blokovima PU pene, koji su odloţeni na “dozrevanje” - završetak hemijskih reakcija i

stabilizacija bloka, vrši se odabir kontrolnih blokova (metodom slučajnog uzorka) na kojima se vrši

redovno merenje temperature u periodu od 48 sati nakon livenja.

U skladu sa operativnom procedurom za vršenje kontrole temperature u izlivenim blokovima,

nakon postavljanja sondi i povezivanja sa mernom aparaturom, na svakih pola sata (u prvih 12 sati)

se vrši očitavanje temperature sa centralnog displeja i upisivanje u Zapis o kontroli temperature u

kontrolnim blokovima. Nakon isteka prvih 12 sati od završetka livenja, do 24 sati se podaci o

temperature u blokovima evidentiraju svakih sat vremena i konačno, do isteka 48 sati od završetka

livenja, podaci se svidentiraju na svakih 120 minuta.

Instalirani softver u mernoj aparaturi, omogućava “on line” uvid, u svakom trenutku, o trenutnoj

temperature u svakom kontrolnom bloku. TakoĎe, u slučaju dostizanja definisane granične

vrednosti temperature (150oC), sistem automatski šalje SMS poruke sa upozorenjem licima čiji su

kontakti ubačeni u bazu podataka.

Tokom perioda dozrevanja blokova, vrši se i redovan vizuelni nadzor – obilazak blokova koji

dozrevaju radi uočavanja eventualnih promena na njima (uočavanje karakterističnog mirisa, dima,

tinjanja i sl.).

Ukoliko temperatura u bloku nastavi da raste iznad “kritične” zadate temperature, ili se prilikom

vizuelne kontrole uoče efekti povećane temperature u bloku, radnik koji vrši kontrolu blokova u

dozrevanju odmah poziva tim za odgovor na udes i pristupa hlaĎenju bloka vodom iz najbliţeg

hidranta do dolaska tima.

Tim, po dolasku, u skladu sa definisanom procedurom za iznošenje kritičnih blokova iz skladišta,

viljuškarom iznosi blok na definisani otvoreni prostor.

Istovremeno, po uočavanju porasta temperature u bloku, obaveštava se nadleţna jedinica vatrogasne

jedinice MUP RS u Rumi, koja šalje vatrogasno vozilo sa ekipom koja deţura sve vreme dok se

temperatura u bloku ne smanji ispod kritične.

U skladu sa procedurom, svi izliveni blokovi iz serije kontrolnog bloka se takoĎe smatraju kritičnim

i vrši se njihovo iznošenje van hale.

U slučaju daljeg porasta temperature u kritičnom bloku, vrši se njegovo sečenje na manje

fragmente, radi efikasnijeg hlaĎenja i sniţavanja temperature.

U slučaju samozapaljenja bloka, vrši se gašenje u skladu sa procedurom gašenja poţara, svim

raspoloţivim sredstvima uz sadejstvo prisutne profesionalne vatrogasne ekipe.

Nakon potpunog hlaĎenja bloka i njegove stabilizacije, o daljem postupanju sa blokovima iz

kritične serije odluku donosi odgovorno lice fabrike.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

24


8.0. OPIS MERA PREDVIĐENIH U CILJU SPREĈAVANJA,

SMANJENJA ILI OTKLANJANJA SVAKOG ZNAĈAJNOG

ŠTETNOG UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU

Mere koje su neophodne za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje svakog značajnijeg štetnog uticaja

na ţivotnu sredinu mogu se klasifikovati na sledeće:

mere koje su predviĎene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima

mere zaštite predviĎene tehničkom dokumentacijom

mere koje će se preduzeti u slučaju udesa (mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes,

kao i mere otklanjanja posledica udesa)

druge mere koje mogu uticati na smanjenje štetnih uticaja na ţivotnu sredinu

Mere predviĊene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima

Mere za zaštitu vazduha definišu se u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Uredba o o graničnim vrednostima emisija zagaĎujućih materija u vazduh iz stacionarnih

izvora zagaĎivanja, osim postrojenja za sagorevanje ("Sluţbeni glasnik RS", broj 111/2015)

Na osnovu Uredbe, obaveza je Nosioca projekta da vrši redovni monitoring opštih i specifičnih

polutanata koje se emituju sa definisanih emitera iz objekata.

Mere za zaštitu voda definišu se u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Uredba o graničnim vrednostima emisije zagaĎujućih materija u vode i rokovima za njihovo

dostizanje („Sluţbeni glasnik RS”, broj 67/11, 48/12 i 1/2016)

- Uredba o graničnim vrednostima zagaĎujućih materija u površinskim i podzemnim vodama

i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje („Sluţbeni glasnik RS”, broj 50/2012)

Na osnovu Uredbei, obaveza je Nosioca pojekta da vrši redovni monitoring kvaliteta voda koje se

ispuštaju u putni jarak, na svim ispustima sa kompleksa.

Mere za zaštitu zemljišta definišu se u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Praćenje parametara kvaliteta zemljišta na lokaciji vršiti u skladu sa Zakonom o zaštiti

zemljišta („Sluţbeni glasnik RS”, broj 112 /15), Uredbom o graničnim vrednostima zagaĎujućih,

štetnih i opasnih materija u zemljištu („Sluţbeni glasnik RS”, broj 30/2018) i Uredbom o programu

sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i

metodologiji za izradu remedijacionih programa („Sluţbeni glasnik RS”, broj 88/10).

Mere za zaštitu od buke definišu se u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora

buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u ţivotnoj sredini ("Sl.glasnik RS", broj 75/2010)

Na osnovu Uredbe, obaveza je Nosioca pojekta da izvrši jednokratno merenje buke u ţivotnoj

sredini u redovnom radu projekta.

http://www.ekoplan.gov.rs/srl/src/src/download-1066/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/uredbe/uredba_gvefinal_232010za_zakonodavstvo_db1.pdf

http://www.ekoplan.gov.rs/srl/src/src/download-1066/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/uredbe/uredba_gvefinal_232010za_zakonodavstvo_db1.pdf

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

25


Postupanje sa otpadnim materijama definiše se u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Zakon o upravljanju otpadom („Sl.glasnik RS”, br. 36/09, 88/2010 i 95/2018)

- Zakon o ambalaţi i ambalaţnom otpadu („Sl.glasnik RS”, br. 36/09 i 95/2018)

- Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeleţavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“,

broj 92/2010)

Upravljanje opasnim otpadom vršiti u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i

obeleţavanja opasnog otpada („Sluţbeni glasnik RS”, broj 92/10). Pri svakoj predaji opasnog

otpada ovlašćenoj organizaciji sačiniti dokument o kretanju otpada u skladu sa Pravilnikom o

obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog obaveštenja, načinu njegovog

dostavljanja i uputstvu za njegovo popunjavanje („Sluţbeni glasnik RS”, broj 17/17).

Postupanje sa opasnim materijama definiše se u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Pravilnika o sadrţini obaveštenja o novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu,

postojećem seveso postrojenju, odnosno kompleksu i o trajnom prestanku rada seveso postrojenja,

odnosno kompleksa („Sluţbeni glasnik RS”, broj 41/10)

Na osnovu navedenog Pravilnika, obaveza je Nosioca projekta da obavesti nadleţni organ o statusu

seveso postrojenja.

Mere zaštite predviĊene tehniĉkom dokumentacijom

- Ceo kompleks je ograĎen transparentnom ţičanom ogradom, sa kontrolom ulaza/izlaza i

video nadzorom;

- Sve manipulativne površine i interne saobraćajnice su asfaltirane/betonirane;

- Sve hale su tvrdo zidane, sa vodonepropusnim podom odgovarajuće nosivosti;

- Izvedena je separatna kanalizaciona mreţa na kompleksu;

- Izvedena je hidrantska mreţa na kompleksu;

- Sve osnovne i pomoćne sirovine su unutar hale, u rezervoarima ili originalnoj ambalaţi;

- Svi prijemno-skladišni čelični rezervoari za osnovne sirovine su u armirano-betonskim

tankvanama (osim poliola);

- Pretakanje osnovnih sirovina se vrši direktnim priključivanjem autocisterne na istakačku

pumpu fleksibilnim crevom;

- U zoni pretakanja postavljeno je uputstvo za rad sa tablama obaveštenja i zabranama

odreĎenih aktivnosti na pretakačkom mestu;

- U proizvodnim halama je izveden filtro-ventilacioni sistem;

- Na liniji livenja i prostoru za odleţavanje izlivenih blokova predviĎen je potreban broj

odsisnih mesta sa sistemom za odvoĎenje i filtriranje otpadnih gasova;

- Startovanje mašine za livenje nije moguć bez uključene odsisne ventilacije;

- Skladištenje pomoćnih sirovina vrši se u originalnoj ambalaţi u skladu sa uputstvom

proizvoĎača;

- Za zaštitu od atmosferskog praţnjenja predviĎena je klasična gromobranska instalacija sa

ureĎajem za rano startovanje;

- PredviĎeno je mesto van proizvodne hale za odlaganje „rizičnih/nestabilnih” izlivenih

blokova, na betoniranoj površini;

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

26


- PredviĎeno je mesto za kontejnere za komunalni, otpad i otpad koji je neopasan i ima

upotrebnu vrednost;

- U Objektu 4, predviĎen je prostor za privremeno skladištenje neopasnog i opasnog otpada;

- Sve atmosferske vode sa kompleksa odvode se na tretman u separatore lakih naftnih

derivata;

- Nakon tretmana, atmosferske vode se upuštaju u podzemne armirano-betonske

vodonepropusne retenzione bazene iz kojih se sadrţaj prepumpava u obodne kanale, neposredno

van ograde kompleksa;

- Sanitarno-fekalne otpadne vode odvode se u armirano-betonske vodonepropusne septičke

jame;

- Planirana je ugradnja pijezometara na kompleksu radi kontrole kvaliteta podzemnih voda.

Mere koje će se preduzeti u sluĉaju udesa

Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes

- Vršiti redovno odrţavanje PP opreme;

- Protivpoţarni put i odrţavati u nezakrčenom i stalno prohodnom stanju;

- PredviĎene su armirano-betonske tankvane za prijemno-skladišne rezervoare unutar

proizvodne hale;

- IzraĎena su uputstva za postupanje u udesnim situacijama;

- Izvršena je obuka radnika sa aspekta zaštite od poţara i o mogućim štetnostima i načinu

postupanja sa opasnim hemikalijama;

- Izvedena je spoljna i unutrašnja hidrantska mreţa, sprinkler sistem u proizvodnim halama i

postavljeni su mobilni PP aparati za gašenje poţara u nastanku na kritičnim mestima u halama;

- Za funkcionisanje hidrantske mreţe i sprinkler sistema, postavljen je nadzemni vertikalni

čelični rezervoar za PP vodu sa pumpnom stanicom;

- Definisani su putevi evakuacije u svim objektima/halama;

- U svim objektima je izvedena protiv-panična rasveta;

- U svim objektima je izvedena automatska dojava poţara sa centralom;

- ObezbeĎeni su odgovarajući sorbenti za prikupljanje eventualno prolivenih sirovina;

- ObezbeĎena su sredstva za internu komunikaciju (motorole);

- Vidno istaći brojeve telefona lica koja neposredno učestvuju u odgovoru na udes;

- Vidno istaći brojeve telefona sluţbi za reagovanje u slučaju udesa (MUP, hitna pomoć,

ekotoksikološki centar i nadleţni inspekcijski organi;

- U slučaju i nakon udesa, izraditi Izveštaj o udesu, izvršiti odgovarajuća merenja osnovnih

činioca ţivotne sredine, izraditi plan sanacije ugroţenih činioca ţivotne sredine sa merama

otklanjanja posledica udesa i, po potrebi izraditi plan post-monitoringa;

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

27


Druge mere koje mogu uticati na smanjenje štetnih uticaja na ţivotnu sredinu

- Obezbediti redovno čišćenje pristupnih i manipulativnih površina;

- Granicom kompleksa, podignuto je zaštitno zelenilo sadnjom visokog i srednjeg rastinja

dugog vegetativnog perioda;

- Periodično proveravati funkcionalnost stabilnog sistema za gašenje poţara i instalacije za

detekciju i dojavu poţara;

- Periodično proveravati funkcionalnost sprinkler sistema;

- Redovno servisirati mobilne PP aparate za početno gašenje poţara. Pregled moraju izvršiti

odgovarajuća ovlašćena preduzeća;

- Sredstva lične zaštite redovno odrţavati u ispravnom i funkcionalnom stanju;

- Postaviti table zabrane pušenja i nekontrolisano korišćenja otvorenog plamena;

- Zabranjeno odlaganje sirovina, gotovih proizvoda, ambalaţe i otpada na kompleksu, van za

to predviĎenih mesta;

- Sa otpadom (neopasnim i opasnim) postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom;

- Sve otpadne tokove predavati operateru sa odgovarajućom dozvolom za upravljanje

otpadom, na dalje postupanje;

- U prostoru za privremeno skladištenje opasnog otpada, skladištiti i burad sa

materijalima/adsorbensima koji su korišćeni za dekontaminaciju površina nakon eventualnog

izlivanja sirovina/hemikalija;

- Ispod svih priključnih ventila na rezervoarima i opremi gde su moguća

procurivanja/kapanja, postaviti metalne kadice za prihvat;

- Sadrţaj iz kadica za prihvat manjih količina procurelih fluida prazniti u metalno bure koje se

odlaţe u prostor za opasan otpad;

- Za odlaganje čvrstog komunalnog otpada i drugog neopasnog otpada koji ima upotrebnu

vrednost, predvideti standardne kontejnere koje će prazniti nadleţno komunalno preduzeće;

- Tehnološki otpad koji nastaje rezanjem PU bloka, odlagati u posebne kontejnere i odvoziti

na doradu - sitnjenje ili presovanje, u skladu sa tehnološkim zahtevima;

- Svim zaposlenim radnicima u proizvodnji obezbediti propisana sredstva lične zaštite (radno

odelo, rukavice sa gumenom zaštitom, radne cipele, zaštitne naočare, zaštitne gas maske sa filterom

i dr.);

- Organizovano je stalno deţurstvo sluţbe fizičko-tehničkog nadzora kompleksa;

- Za vršenje monitoringa angaţovati ovlašćene i akreditovane laboratorije;

- Obavezna je kontrola i redovno merenje temperature u „nestabilnim” izlivenim blokovima;

- Obaveza je Nosioca projekta da izradi Plan upravljanja otpadom;

- Zabranjeno je u melioracioni kanal ispuštanje bilo kakvih voda osim uslovno čistih

atmosferskih voda i prečišćenih atmosferskih voda koje obezbeĎuju odrţavanje minimalno dobrog

ekološkog statusa, tj. II klase voda vodoprijemnika u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima

zagaĎujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo

dostizanje i koje po Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagaĎujućih materija u vode i

rokovima za njihovo dostizanje zadovoljavaju propisane vrednosti. Koncentracije štetnih i opasnih

materija u efluentu moraju biti u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima prioritetnih i

prioritetnih hazardnih supstanci koje zagaĎuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje;

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

28


- Zabranjeno je na okolno zemljište i u podzemne vode unošenje opasnih i štetnih materija i

ostalih zagaĎujućih materija koje mogu ugroze kvalitet (hemijski status) tj. uzrokovati fizičku,

hemijsku, biološku ili bakteriološku promenu voda;

- Procenu kvaliteta podzemnih voda vršiti preko pijezometara na lokaciji fabrike „Health Care

Eureope”. Podatke o ispitivanju kvaliteta podzemnih voda, izraĎene od strane akreditovane

laboratorije, redovno dostavljati nadleţnim inspekcijskim sluţbama;

- Predaju otpada na dalje postupanje poveriti ovlašćenoj organizaciji za onu vrstu otpada koja

se predaje, uz popunjavanje dokumenata za kretanje otpada u skladu sa Pravilnikom o obrascu

dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrascu prethodnog obaveštenja, načinu njegovog

dostavljanja i uputstvu za njegovo popunjavanje („Sluţbeni glasnik RS”, broj 17/17) ili Pravilnikom

o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje („Sluţbeni glasnik RS”,

broj 114/13), zavisno od utvrĎenog karaktera;

- Obaveza je Nosioca projekta da izvrši “nulti” monitoring osnovnih činioca ţivotne sredine

pre otpočinjanja obavljanja delatvosti, a zatim i u redovnom radu, u skladu sa zakonskom

regulativom;

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

29


9.0. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU

Program praćenja stanja ţivotne sredine - monitoring, definisan je Zakonom o zaštiti ţivotne

sredine („Sl. glasnik RS”, broj 135/04, 36/09, 72/09, 43/11, 14/16, 76/2018 i 95/2018), kao obaveza

ukoliko postrojenje predstavlja izvor emisija i zagaĎivanja ţivotne sredine.

U tom slučaju, u skladu sa zakonom, Nosilac projekta je duţan da preko, ovlašćene organizacije

obavlja monitoring, odnosno da prati indikatore emisija, tj. indikatore uticaja svojih aktivnosti na

ţivotnu sredinu, indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa

zagaĎenja.

Svrha praćenja uticaja na ţivotnu sredinu - monitoring je da se, u skladu sa zakonskom

regulativom, vrši redovno uzorkovanje i laboratorijska analiza zahvaćenih uzoraka u odreĎenom

vremenskom intervalu, od strane ovlašćene i akreditovane laboratorije. Zatim se, na osnovu

definisanih graničnih vrednosti, utvrĎuje uticaj na ispitivane činioce ţivotne sredine i, po potrebi,

definišu mere za smanjenje uočenih negativnih uticaja.

9.1. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRE POČETKA

FUNKCIONISANJA PROJEKTA

Prikaz stanja ţivotne sredine pre početka funkcionisanja projekta (“nulti” monitoring) je detaljno

opisan u Poglavlju 5.0. Prikaz stanja ţivotne sredine na lokaciji i bliţoj okolini.

9.2. PARAMETRI, MESTA I UČESTALOST MERENJA UTVRĐENIH

PARAMETARA

Zakonska regulativa koja definiše monitoring (parametre, mesta i učestalost merenja utvrĎenih

parametara) osnovnih činioca ţivotne sredine je:

- Monitoring zagaĎujućih materija u ambijentalnom vazduhu vršiti u skladu sa Uredbom o

uslovima za monitoring i zahtevima za kvalitet vazduha („Sl. glasnik RS“, broj 11/2010, 75/2010 i

63/2013).

Navedena merenja ambijentalnog vazduha se vrše na granici kompleksa. Navedena merenja izvršiti

jednom pre početka obavljanja delatnosti (“nulto” merenje) i jednom u toku redovnog rada (pri

punom kapacitetu proizvodnje), a zatim po potrebi - po nalogu nadleţne inspekcije.

Parametri koje je potrebno pratiti monitoringom, u skladu sa navedenom uredbom, su: Ukupne

taloţne materije i Ukupne suspendovane čestice.

- Monitoring emisije zagaĎujućih materija u vazduh vršiti u skladu sa Uredbom o merenjima

emisija zagaĎujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagaĎivanja („Sl. glasnik RS“ broj

5/2016) i Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagaĎujućih materija u vazduh iz stacionarnih

izvora zagaĎivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Sl. glasnik RS“ broj 111/2015).

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

30


Navedena merenja vršiti 2 puta godišnje, u letnjem i zimskom periodu, u redovnom radu, na

definisanim emiterima na kompleksu.

Parametar koje je potrebno pratiti monitoringom, u skladu sa navedenom uredbom, je: Ukupne

organske materije u otpadnom gasu, izraţene kao ukupni organski ugljenik.

Obaveza je nosioca projekta da pre redovnog rada izvrši garancijsko merenje emisije zagaĎujućih

materija nakon rekonstrukcije/prenamene objekta, radi poreĎenja izmerenih vrednosti emisija

zagaĎujućih materija sa graničnim vrednostima emisija.

Garancijsko merenje emisije se obavlja u periodu izmeĎu trećeg i šestog meseca od početka

probnog rada stacionarnog izvora zagaĎivanja u postupku pribavljanja upotrebne dozvole u skladu

sa zakonom kojim se ureĎuje izgradnja objekata.

Garancijsko merenje izvršiti u uslovima rada pri najvećem opterećenju proizvodnog procesa.

Sva merna mesta za uzorkovanje otsisnih gasova na emiterima moraju biti izvedena i usklaĎena sa

standardom SRPS EN 15259.

- Monitoring kvaliteta (otpadnih) atmosferskih voda vršiti u skladu sa Uredbom o graničnim

vrednostima emisije zagaĎujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl.glasnik

RS”, br. 67/2011, 48/2012 i 1/2016) i u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima za merenje

količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadrţini izveštaja o izvršenim merenjima („Sl.glasnik

RS”, br. 33/2016);

Navedena merenja vršiti 4 puta godišnje, pre ispuštanja prečišćenih atmosferskih voda u prirodni

recipijent.

Lista parametara koje je potrebno pratiti monitoringom, obuhvata 39 parametara, u skladu sa

navedenom regulativom.

- Monitoring kvaliteta površinskih voda vršiti u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima


dostizanje („Sl.glasnik RS”, br. 50/2012), Uredbom o graničnim vrednostima prioritetnih i

prioritetnih hazardnih supstanci koje zagaĎuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje

(„Sl.glasnik RS“, br. 24/2014) i Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa

površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda („Sl.glasnik

RS“, br. 74/2011);

Navedena merenja vršiti 4 puta godišnje, pre i nakon uliva prečišćenih atmosferskih voda u prirodni

recipijent.



_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

31


- Monitoring kvaliteta podzemnih voda vršiti, u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima


dostizanje („Sl.glasnik RS”, br. 50/12) i Uredbom o graničnim vrednostima zagaĎujućih, štetnih i

opasnih materija u zemljištu („Sl. glasnik RS”, broj 30/2018, 64/2019) Prilog 2: Remedijacione

vrednosti zagaĎujućih, štetnih i opasnih materija u vodonosnom sloju;

Navedena merenja izvršiti jednokratno, pre otpočinjanja obavljanja delatnosti (“nulto” merenje), a

zatim po potrebi – po nalogu nadleţne inspekcije.



- Monitoring kvaliteta zemljišta vršiti u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima

zagaĎujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu („Sl. glasnik RS”, broj 30/2018) Prilog 1:

Granične, maksimalne i remedijacione vrednosti zagaĎujućih, štetnih i opasnih materija u zemljištu

i Uredbom o program sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od

degradacije zemljišta i metodologijom za izradu remedijacionih programa („Sl. glasnik RS”, broj

88/2010);



Parametar koje je potrebno pratiti monitoringom, u skladu sa navedenom regulativom, je: BTEXS

(benzen, toluen, etilbenzen, ksileni, stiren).

- Monitoring nivoa buke u ţivotnoj sredini vršiti u skladu sa Pravilnikom o metodama merenja

buke, sadrţini i obimu izveštaja o merenju buke („Sluţbeni glasnik RS“, br. 72/10) i Uredbom o

indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,

uznemiravanja i štetnih efekata buke u ţivotnoj sredini (Sl. glasnik RS br. 75/10);



Parametar koje je potrebno pratiti monitoringom, u skladu sa navedenom uredbom, je: Merodavni

nivo buke.

_______________________________________________________________________________________________

______________________________________________________________________________________________________________________

32


Merna mesta za vršenje monitoringa osnovnih činioca ţivotne sredine i emisije zagaĎujućih

materija sa definisanih emitera su šematski prikazana slikom:

Izveštaje o izvršenom monitoringu vrši se u skladu sa zakonom. Kopije izveštaja, Nosilac projekta

čuva trajno i duţan je da ih dostavlja Agenciji za zaštitu ţivotne sredine u elektronskom obliku

unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagaĎivanja.

Nosilac projekta je u obavezi da ukoliko doĎe do prekoračanja graničnih vrednosti preduzme

tehničko-tehnološke mere za svoĎenje koncentracija ispitivanih parametara u dozvoljene vrednosti.

Za vršenje monitoringa, Nosilac projekta je u obavezi da poveri ovlašćenoj i akreditovanoj

laboratoriji za vršenje monitoring u ţivotnoj sredini.

Documents

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŢIVOTNU SREDINU PROJEKTA